Dijagnoza u procesu zdravstvene nege

Dijagnoza u procesu

zdravstvene nege

Velisava Perović, Spec.sms

Planiranje zdravstvene nege

Lekarski nalozi – najĉešće se odnose na medikamentoznu

terapiju, druge terapijske i dijagnostiĉke intervencije, na

uĉestalost kontrole vitalnih funkcija i drugih parametara, na

pitanja odreĊivanja dijete, pokretljivosti bolesnika, kao i na

preduzimanje pojedinih mera u cilju spreĉavanja potencijalnih

ili korigovanja nastalih komplikacija. Naĉin sprovoĊenja

lekarskih naloga u plan nege reguliše se unutar institucije –

„Lista naloga lekara“ (dokument kroz koji lekar pisanim putem

saopštava medicinskoj sestri uputstva za sprovoĊenje

odreĊenih dijagnostiĉkih ili terapijskih intervencija kod

bolesnika). Ova lista se otvara na prijemu, istovremeno sa

ostalim listama bolesnika.

Planiranje zdravstvene nege

Sestrinski nalozi – pišu se, po pravilu, nakon preuzimanja

liste naloga lekara. Najĉešće ih piše glavna/odgovorna sestra

smene. Ovi nalozi treba da su: primereni ţeljenim ciljevima,

individualni , precizni i koncizni, (u skladu sa kadrovskim,

vremenskim i drugim materijalnim mogućnostima) i treba da

se odnose na aktuelnu situaciju bolesnika.

Dokumentovanje planirane nege – predstavlja unošenje u

obrazac plana na jasan i specifiĉan naĉin sledećih podataka:

a) Osnovni podaci o bolesniku

b) Sestrinske dijagnoze

c) Postavljeni ciljevi

d) Sestrinske intervencije namenjene odreĊenom bolesniku.

Sestrinska dijagnoza u procesu

zdravstvene nege

Prva faza procesa zdravstvene njege

(ne)postojanje

problema

u/s zadovoljavanjem

osnovnih ljudskih potreba

analiza

podataka

Prikupljanje

podataka

PROBLEM DIJAGNOZA

(nursing problem) (nursing diagnosis)

Stvaranje sestrinske dijagnoze /

dijagnoza nege

U anglosaksonskoj literaturi ovaj termin je poznat pod

nazivom „nursing problem“ i „nursing diagnosis“

Reĉ dijagnoza podrazumeva prepoznavanje i utvrĊivanje

nekog problema, odnosno donošenje zakljuĉka o neĉemu,

što obavezuje i nosi visok stepen odgovornosti.

διά (kroz) + γνώση, η (znanje, poznavanje, iskustvo, mudrost)

Sestrinska dijagnoza predstavlja specifiĉan zakljuĉak o

reagovanju pojedinca, porodice ili zajednice na aktuelni ili

potencijalni zdravstveni problem ili druge probleme vezane

za zdravlje, koje sluţba zdravstvene nege moţe samostalno

da spreĉi, ublaţi ili rešava.

Stvaranje sestrinske dijagnoze

DIJAGNOZE iz zdravstvene nege potrebne su

medicinskim sestrama:

olakšavaju komunikaciju,

definišu sestrinsku praksu (sadrţaje rada),

podstiĉu dokumentovanje zdravstvene nege.


1950. R.L. McManus prvi piše o sestrinskim dijagnozama

1960. Abdellah je objavila prvu klasifikaciju sestrinskih dijagnoza

70- tih je prihvaćen naziv sestrinska dijagnoza

1973.prvi struĉni skup o dijagnozama u zdravstvenoj nezi

(St. Louis)

U SAD najprihvaćenija klasifikacija dijagnoza

The National Conference System (NCS) - obuhvata probleme

bolesnih

1977. napravljena klasifikacija koja se odnosila na

probleme zdrave populacije


Standardi zdravstvene nege – ANA 1973

American Nurses Association 1973. uvodi u svoje dokumente

(Standards of Nursing Practice) naziv dijagnoza obavezujući

medicinske sestre da ga koriste kao ideju i naziv.

1982. NANDA je organizovala skup o

sestrinskim dijagnozama

1983. odrţana je prva evropska klasifikacija osestrinskim dijagnozama u Kopenhagenu


Aktuelna sestrinska dijagnoza – je zakljuĉak da je

kod bolesnika prisutan aktuelni zdravstveni

problem ili problem u vezi sa zdravljem

Visoko riziĉna/potencijalna sestrinska dijagnoza –

je zakljuĉak koji pokazuje da postoje evidentni

faktori rizika za pojedinca, porodicu ili zajednicu ili

da je bolesnik predisponiran za razvoj odreĊenog

problema


Moguća sestrinska dijagnoza – odnosi se na mogući

problem, kada medicinska sestra na osnovu

nepotpunih znakova i simptoma intuitivno oseća, da

problem postoji, ali nema dovoljno ĉinjenica da ga

definiše

Aktuelna s. dg.: Oštećenje koţe

Visoko riziĉna s. dg.: Visok rizik za nastanak oštećenja koţe

Moguća s. dg.: Moguće oštećenje koţe


Sestrinska dijagnoza orijentisana prema zdravlju –

zakljuĉak o odreĊenom nivou zdravlja pojedinca,

porodice ili zajednice

Skupine sestrinskih dijagnoza/sindromi – utvrĊuju

se kada je prisutno više aktuelnih ili visoko riziĉnih

problema, koji su prisutni zbog odreĊenog stanja ili

dogaĊaja.


Komponente sestrinske dijagnoze su:

Naziv – pokazuje reagovanje bolesnika na zdravstveni

problem, koje treba menjati sestrinskim intervencijama.

Definicija – saţet opis sestrinske dijagnoze

Etiološki i pomaţući faktori – patološki, fiziološki,

psihološki, socioekonomski, kulturološki ili drugi

ĉinioci iz neposrednog okruţenja. Pokazuje šta

medicinska sestra opaţa kao mogući uzroĉni faktor.

Karakteristike – grupa znakova i simptoma na osnovu

kojih se procenjuje prisustvo odreĊenog problema.


Primer :

Naziv I definicija – poremećen ritam sna...

Etiološki faktori – ... u vezi sa predstojećom

operacijom...

Karakteristike – ... što se ispoljava ĉestim buĊenjem,

nemirom i izjavom da se boji ishoda operacija.

Dijagnoza bi u celosti glasila ovako:

„Poremećen ritam sna u vezi sa predstojećom operacijom, što

se ispoljava čestim buđenjem nemirom i izjavom da strahuje

od ishoda operacije.“

Sestrinske dijagnoze omogućavaju

1. definisanje podruĉja zdravstvene nege,

2. definisanje sestrinske prakse takve kakva

jeste a ne kakva bi trebala da bude,

3. razlikovanje zdravstvene nege od medicine,

4. identifikacija znanja za studente i

strukturisanje nastavnih sadrţaja

(Capernito )

Definisanje sestrinske dijagnoze

U struĉnoj literaturi iz podruĉja zdravstvene nege

koriste se dva termina:

- PROBLEM

- DIJAGNOZA

Problem u procesu zdravstvene nege je svako stanje ilisituacija u kojoj pacijentu treba pomoć pri oĉuvanju iponovnom uspostavljanju zdravlja kao i mirnomumiranju. (Becknell i Smith 1975.)

Definisanje sestrinske dijagnoze

Sestrinska dijagnoza je kliniĉka procena

odgovora pojedinca, porodice ili zajednice

na aktuelne ili potencijalne zdravstvene

probleme i ţivotne procese.

Sestrinska dijagnoza pruţa osnovu za

izbor sestrinskih intervencija usmerenih

postizanju ciljeva za koje su medicinske

sestre odgovorne.

NANDA, 1994.

Obeleţja sestrinske dijagnoze

tvrdnja koja se odnosi na pacijentov problem, obuhvata

zdravstvene probleme u zdravlju i bolesti

zakljuĉak izveden iz analize podataka, kratka, saţeta, tvrdnja,

temelji se na proverenim subjektivnim i objektivnim podacima,

zakljuĉak medicinske sestre odnosi se na stanja koja je medicinska sestra ovlašćena da zbrinjava, (moţe i sme samostalno da tretira)

odnosi se na telesno, psihiĉko i socijalno stanje pacijenta

Sestrinska dijagnoza nikada nije isto što i :

medicinska dijagnoza

sestrinska intervencija

terapijski postupak

Klasifikacija sestrinske dijagnoze

Prva klasifikacija (Abdellah 1960.)

– 21 sestrinska dijagnoza– klasifikacija postupaka

m.s. (orijentacija na zadatak)

2005 – 172 sestrinske dijagnoze

Kao okvir za klasifikaciju koristi se Gordonov model

obrazaca. Sve do sada prihvaćene dijagnoze mogu se

svrstati u jedan od obrazaca.

NANDA ih je u poĉetku svrstavala po abecednom redu, a kasnije po

srodnosti.


Klasifikacija na osnovu funkcionalne šeme zdravlja –

po M.Gordonu

1. Opaţanje zdravlja

2. Nutriciono metabolistiĉka šema

3. Eliminacija

4. Šema aktivnosti i veţbi

5. Šema sna i odmora

6. Kognitivno-perceptualna šema

7. Šema samoopaţanja

8. Šema uloga i meĊusobnih odnosa

9. Šema seksualnosti i reproduktivnosti

10. Šema reagovanja i stresa

11. Šema vrednosti - verovanja


Klasifikacija u skladu sa reagovanjem "celovite liĉnosti" na

zdravstvene probleme i druge ţivotne procese.

1. Razmene (smanjen volumen teĉnosti, oštećenje integriteta

koţe, hipotermija, opasnost od infekcije)

2. Komunikacije (oslabljena verbalna komunikacija)

3. Odnosi (socijalna izolacija)

4. Vrednovanje ( duhovni distres)

5. Izbor (neslaganje, odbijanje)

6. Pokretljivost - aktivnost (poremećaj ritma sna, umor…)

7. Samoopaţanje (bespomoćnost)

8. Znanja (nedostatak znanja)

9. Osećanja (bol, strah)

Proces sestrinske dijagnoze

Proces poĉinje:

Prikupljanjem podataka

Analizom i sintezom dobijenih podataka

Procenom njihovih vrednosti

Odbacivanjem i izdvajanje problema

Razmatranjem (induktivnim i deduktivnim putem)

- Induktivno izdvaja podatke pojedinaĉno, izdvaja bitno

od nebitnog

- Deduktivno, iskustva iz prakse primenjuje u konkretnoj

situaciji.

Zakljuĉivanjem (izvodi zakljuĉak o mogućim aktuelnim i

potencijalnim problemima bolesnika)

Donošenjem odluke - izdvaja problem i tretira ga tj. rešava

samostalno

Obrada podataka u procesu stvaranja

sestrinske dijagnoze

Koraci u obradi podataka su:

1. Kategorizacija podataka (od prikupljenih podataka izdvaja

najbitnije za postojeći problem)

2. Praznine, nepreciznost i nepodudarnost u podacima (ispuste se ili

dobiju nepotpune informacije)

3. Sagledavanje uobiĉajenog stila ţivota (vaţno za hroniĉne bolesnike)

4. Interpretacija (gde dobijene podatke prevodi na sestrinski struĉni jezik)

5. UtvrĊivanje zdravstvenih problema i postojećih snaga bolesnika

(utvrĊuje problem i reagovanje bolesnika na taj problem, kao i njeno

samostalno rešavanje sredstvima i metodama zdravstvene nege).

Snaga bolesnika:

– za pojedinca (nezavisnost samopouzdanje)

– za porodicu (dobri uslovi stanovanja, dobra finansijska situacija)

– za zajednicu (solidarnost graĊana)

6.Validacija obrade podataka (provera podataka )

7. Dokumentovanje (prijemna lista, lista plana nege, sestrinska otpusna lista).

Vrste sestrinske dijagnoze

aktuelne

visoko riziĉne (potencijalne)

moguće ili verovatne (radne)

povoljne (dobro zdravstveno stanje),

orjentisana ka zdravlju - savetovališta

sindromi (grupe sestrinskih dijagnoza)


- aktuelne

Opisuju problem koji se procenjuje na osnovu

prisutnosti vidljivih obeleţja problema (definisanih

obeleţja) – postojeći zdravstveni problem

Dve vrste definisanih obeleţja (NANDA 1986g.)

a) jako vaţne (glavne)

b) manje vaţne (sporedne)

- formulišu se po PES modelu

Formulisanje sestrinske dijagnoze u

zdravstvenoj nezi

Najprihvaćeniji model PES (M.Gordon)

Komplentan opis dijagnoze obuhvta:

P - problem

E - uzrok/etiologija

S - simptomi

PES model/ PE model

PROBLEM u/s UZROK šta se manifestuje SIMPTOMI

Npr. Smanjena prohodnost disajnih puteva u vezi s hipersekrecijom što se

manifestuje gušenjem

U planove zdravstvene nege upisuje se dijagnoza od dva dela:

problema i uzroka (PE)


- visoko riziĉne

VISOKO RIZIĈNA SESTRINSKA DIJAGNOZA je kliniĉka

procena da su pojedinac, porodica ili zajednica

podloţniji razvoju odreĊenog problema nego drugi u

jednakoj ili sliĉnoj situaciji.

Formulišu se po PE modelu

Prepoznaju se na osnovi ĉinioca rizika za razvoj odreĊenoga

problema.

RIZIĈNI ĈINIOCI

situacije koje povećavaju osetljivost klijenta ili grupe za pojavu

simptoma


- moguće ili verovatne

Kada sestra nema dovoljno podataka na osnovu

kojih sa sigurnošću moţe da utvrdi aktuelni ili

visoko riziĉni problem tada formuliše MOGUĆI ILI

VEROVATNI problem.

PE model

U planove upisivati sloţenije probleme kada je potrebno

dugotrajnije dijagnosticiranje (potrebno je da se prikupi

još podataka na osnovu koji se potvrĊuje prisutnost

problema ili dokazuje nepostojanje problema) = ciljano

posmatranje pacijentovog stanja.


- povoljne

NANDA uvodi tzv. POVOLJNE SESTRINSKE

DIJAGNOZE

kliniĉke procene o pojedincima, grupama ilizajednici u prelazu od trenutnog nivoa dobrobitido višeg nivoa dobrobiti.

P – model

Uslovi za postavljanje povoljnih sestrinskih dijagnoza su :

efikasno trenutno stanje ili funkcionisnje i ţelja za postizanjemvećeg nivoa zdravlja i dobrobiti (promovisanje zdravlja, savetovalošta).


- sindromi

Grupe sestrinske dijagnoze govore o prisutnosti više

aktuelnih ili visokoriziĉnih problema usled odreĊenog

stanja ili dogaĊaja

Npr. ”sindrom neaktivnosti”

P – model

UtvrĊivanje prioriteta

prioritetne sestrinske dijagnoze

vaţne sestrinske dijagnoze

Jedan od ciljeva uvoĊenja sestrinskih dijagnoza je

opravdati svaku intervenciju medicinske sestre.

Neke intervencije sestre sprovode u saradnji sa

drugim profilima zdravstvenih delatnostu, i ponekad se

njihove intervencije preklapaju = BIFOKALNI MODEL

KLINIĈKE PRAKSE.

Sestrinsko medicinski problemi

Sestrinska praksa ukljuĉuje samostalne i nesamostalne

sestrinske intervencije. Samostalne proizlaze iz sestrinskih

dijagnoza, dok one u kojima se saraĊuje sa drugima (lekarima),

proizlaze iz sestrinsko – medicinskih problema.

Sestrinsko medicinski problemi su odreĊene fiziološke

komplikacije koje sestre promatraju radi uoĉavanja

poĉetka ili promene statusa. Sestre se bave sestrinsko

medicinskim problemima tako što primenjuju

intervencije koje propisuju lekari i intervencije koje

propisuju same medicinske sestre sa ciljem smanjenja

komplikacija.

L.Carpenito, 1992.

Sestrinsko medicinski problemi

SMP uglavnom su telesne komplikacije koje mogu proizaći

iz bolesti, dijagnostiĉkih postupaka, naĉina leĉenja…

ULOGA SESTRE JE:

ciljano i svesno promatrati stanje bolesnika,

pravovremeno prepoznati komplikaciju i

uoĉiti pogoršanje stanja,

srovoditi postupke koje propise lekar,

propisati i sprovoditi primerene sestrinske

intervencije.

Formulisanje sestrinsko medicinski

problema

MK: ______ problem _____Mogućnost komplikacija hipoglikemija – hiperglikemija

MK: ______ problem u/s uzrokomMoguĉnost krvarenja u/s trombocitopenije

DIJAGNOZA u procesu zdravstvene nege ĉini osnovu plana pri ĉemu

njeni pojedini delovi odreĊuju sadrţaje narednih faza procesa:

u vezi sPROBLEM

Smanjen unos

hrane

UZROK

Oteţano gutanje

CILJ

Bolesnik će konzumirati

1700 kcal dnevno

INTERVENCIJE

Osigurati teĉnu hranu,

Smestiti u polu sedeći poloţaj…

EVALUACIJA

Sestrinske dijagnoze


procesu zdravstvene nege

1. Prvi dio tvrdnje uvek se odnosi na problem a drugi na etiologiju.

Nesanica u/s bukom

Buka u/s nesanicom

2. Prvi i drugi deo dijagnoza povezuju se sintagmom “u svezi sa”

(“u/s”)

ne: “zbog”, “jer” ili “uzrokovano je” (sugeriše uzroĉno – poslediĉan

odnos)

3. Problem formulisati na osnovu stanja pacijenta, a ne potrebama za

zdravstvenom negom ili sestrinskih intervencijama.

Visok rizik za nastanak dekubitusa

Menjati poloţaj bolesnika svaka 2 sata

4. Ne navoditi cilj kao problem

Ne redovno uzimanje lekova

Bolesnik će redovno uzimati lekove

5. Ne navoditi medicinsku dijagnozu, med. patologiju, med.

postupak ili dijagnostiĉki postupak kao sestrinsku dijagnozu

6. U uzroku navedenom u dijagnozi ne opisivati neĉije

pogreške, propuste

7. Sestrinska dijagnoza ne bi smela da sadrţi osudu ili

negativno izjašnjavanje o bolesniku i njegovoj obitelji

Izbegavati izjave poput loš, nezdrav, neodgovoran,

neozbiljan…





8. Prvi i drugi deo sestrinske dijagnoze ne sme znaĉiti isto

9. Kao uzrok nije poţeljno navoditi medicinsku dijagnozu

10. Kao uzrok ne navoditi simptome problema

11. Pri formulisanju visokoriziĉnih dijagnoza paziti da se kao uzroci ne

navode simptomi već prisutnost problema

12. Jedna dijagnoza opisuje samo jedan problem

13. Prvi deo dijagnoze ne sme opisivati dva problema niti onda

kada imaju isti uzrok



14. Ako je na pojavu jednog problema uticalo više ĉinioca treba ih

navesti u jednoj dijagnozi

15. Ako postoji više etioloških ĉinioca koji su u meĊusobnom

uzroĉno - poslediĉnim odnosu upotrebljava se reĉ sekundarno ili

oznaka 2°

16. Kada je problem prepoznat a nije poznata etiologija navodi se

“nepoznate etiologije”

Ne pišite sestrinske dijagnoze na osnovi Vaših stavova !

Medicinske dijagnoze i dijagnoze u

zdravstvenoj nezi

Medicinska dijagnoza odnosi se na bolest, zahteva

medicinsku intervenciju

Sestrinska dijagnoza opisuje probleme nastale usled

bolesti i zahteva intervencije iz podruĉja zdravstvene

nege

Medicinske i sestrinske dg. su formalne – opis su

pacijentovog stanja i olakšavaju komunikaciju

Medicinska dijagnoza - vaţan podatak za planiranje

zdravstvene nege ali samo na osnovi med. dg. ne moţe se doneti

odluka ni o jednom sestrinskom postupku

Što je u medicini podatak (bol) u zdravstvenoj nezi moţe

predstavljati problem koji treba riješiti.

Uzroci i greške pri postavljanju

dijagnoze

Precenjivanje jedne mogućnosti ili ne uzimanje u obzir

svih mogućnosti zbog uskog pristupa

Dugo analiziranje umesto traţenja pomoći od drugih

ĉlanova tima

Postavljanje preširokih dijagnostiĉkih zakljuĉaka

Ne prepoznavanje osobitosti i razliĉitosti pacijenta

Ţurba bilo pri prikupljanju podataka bilo pri analiziranju

podataka

Posledice pogrešne dijagnoze

kada se ne prepozna problem, pogrešno navede prisutan

problem ili ne razume problem moţe doći do:

– primene intervencija koje mogu pogoršati problem

– izostavljanja intervencija koje su nuţne za rešavanje

problema

– dopuštanje da problemi postoje i pogoršavaju se a da se

ne prepoznaju

– primena intervencija koje su bezopasne ali se troši vreme

i energija

– uticaj na druge osobe – da postoji nepostojeći problem

– dovoĊenje sebe u opasnost – profesionalna odgovornost


opisuju podruĉje zdravstvene nege

definIšu za struku specifiĉno znanje

ĉine nauĉnu osnovu delatnosti

Uslovi koje zanimanje mora ispuniti da bi bilo

priznato kao profesija

Iz dijagnoza je vidljivo za šta je sestra nadleţna, šta

pridonosi povećanju pojedinaĉne odgovornosti, a time i

povećanju profesionalne autonomije.

Razlika izmeĊu lekarske i


Lekarska oznaĉava patološko stanje, bolest a sestrinska

reagovanje bolesnika na tu bolest

Lekarska dijagnoza se ne postavlja za zdrava stanja a

sestrinska dijagnoza se odnosi na zdravlje, kako ga

unaprediti, produţiti itd.

Lekarska dijagnoza se odnosi na pojedinca a masovne

pojave se oznaĉavaju kao epidemije i pandemije, a

sestrinska dijagnoza se odnosi na pojedinca, porodicu,

grupu ili zajednicu

Lekarska dijagnoza se postavlja samostalno ili konzilijarno,

a sestrinska sa bolesnikom, pratiocem, porodicom ili timom

sestara

Lekarska se postavlja na osnovu anamneze i fizikalnog

pregleda, a sestrinska dijagnoza na osnovu sestrinske anamneze i

prikuplenih podataka

Razlika izmeĊu lekarske i


Lekarska dijagnoza je stalna, traje dok bolest traje a

sestrinska je kratkotrajna dok traje zdravstveni problem

Lekarska dijagnoza je usmerena na leĉenje bolesnika a

sestrinska na zadovoljenje potreba bolesnika za zdravstvenom

negom

Lekarske dijagnoze se pišu latinskom terminologijom a

sestrinske dijagnoze ne.

Lekarske dijagnoze su svrstane u MeĊunarodnoj

klasifikaciji bolesti, povreda i uzroka smrti, a sestrinske

dijagnoze su klasifikovane u NANDA listi a koriste se i u

Evropi.

Podvojena su mišljenja o povezanosti lekarske i sestrinske

dijagnoze


Medicinska sestra

nije kvalifikovana da utvrĊuje prirodu patofiziološkog

procesa, ali jeste i od nje se oĉekuje da prepozna

nenormalne i neoĉekivane pojave – promene u znacima i

simptomima, laboratorijskim i drugim nalazima, da ih

blagovremeno prenese lekaru i potom obavi deo svog

posla prema njegovom nalogu

Kako treba koristiti NANDA listu

1. Lista nije završena, podloţna je stalnom usavršavanju i dopunjavanju

2. Od medicinske sestre se zahteva kontinuirano uĉenje, veće znanje

3. ObezbeĊuje kavlitet u sestrinskoj praksi

4. Na razvoj NANDA liste u našoj zemlji treba da su ukljuĉene struĉne

sestrinske organizacije, da testiraju listu i da odabiraju one dijagnoze

koje odgovaraju postojećem nivou razvoja sestrinske prakse i

zakonskim uslovima kod nas.

Korišćenje NANDA liste ima višestruko praktiĉno zanĉenje jer

omogućava:

1. Znaĉaj sa stanovišta bolesnika

2. Znaĉaj sa stanovišta sestrinstva

Znaĉaj sa

stanovišta sestrinstva :

1. Metoda je istraţivaĉka, omogućava evaluaciju i

razvoj sestrinstva

2. Sestre se struĉno usavršavaju

3. Razvija kritiĉko mišljenje

4. Izrada normativa i standarda kao i medicinske

dokumentacije

5. UsklaĊuje se rad tima za negu i zdravstvenog tima

6. Omogućava razvijanje literature u zdravstvenoj nezi

7. Omogućava primenu kompjuterske tehnike

8. Podiţe sestrinsku profesiju na viši nivo i sloţeniji,

odvaja je od svakodnevne rutine.

Dijagnoza u procesu zdravstvene nege

Documents

Transcript of Dijagnoza u procesu zdravstvene nege