Предмет

БИОГЕОГРАФИЈА

Проф. др Лидија Амиџић

Литература:

Амиџић, Л. (2010): Биогеографија. Скрипта. Независни Универзитет. Бања

Лука.

Јанковић, М. М. (1985): Фитогеографија. Природно-математички факултет

Универзитета у Београду. Југословенски завод за продуктивност рада и

информационе системе. Београд.

Јанковић, М. М. (1990): Фитоекологија са основама фитоценологије и

прегледом типова вегетације на Земљи. Научна књига. Београд.

Јанковић, М.М. & Атанацковић, Б. (1999): Биогеографија са педологијом.

Географски факултет Универзитета у Београду.

Обавезе студената:

Присуство – 10 бодова

Семинарски рад – 20 бодова

Колоквијум – 20 бодова

Испит – 50 бодова

Услов за излазак на испит:

Најмање 25 бодова

Бодови

55 – 64 = 6

65 – 74 = 7

75 – 84 = 8

85 – 94 = 9

95 – 100 = 10

Структура

семинарског рада

Садржај

Увод

Мeтоде рада

Резултати рада (могу се поделити у неколико поглавља)

Закључак

Литература

Цитирање литературе

Јанковић, М. М. (1985): Фитогеографија. Природно-математички факултет

Универзитета у Београду. Југословенски завод за продуктивност рада и

информационе системе. Београд.

Савић, И., Пауновић, М., Миленковић, М. & Стаменковић, С. (1995): Диверзитет

фауне сисара Југославије са прегледом врста од међународног значаја. In:

Стевановић, В. & Васић, В. (eds.): Биодиверзитет Југославије са прегледом

врста од међународног значаја: 517 – 554. Биолошки факултет Универзитета у

Београду & Еколибри. Београд.

ДЕФИНИЦИЈА И ПРЕДМЕТ ПРОУЧАВАЊА БИОГЕОГРАФИЈЕ

Биогеографија је биолошко-географска наука

која проучава процес распростирања и распрострањеност

живих бића и њихових заједница

на одређеном простору, као и на Земљи у целини

Корен биогеографије досеже у далеку прошлост човечанства,

нарочито у време ловачко-сакупљачког привређивања

Упознавању распрострањености биљака, животиња и њихових заједница у

старом и средњем веку допринели су освајачи и морепловци

Александар Македонски (356 – 323 гoдине п.н.е.)

стигао је до Индије

На основу биљног материјала који је донет са похода

Александра Македонског

Теофраст је утврдио распоред биљног света и утицај

климе на њега

Марко Поло је 1278. године стигао до обала Кине

Васко да Гама је 1460. године опловио рог северне Африке и стигао до

обала Индије

Кристофер Колумбо је прешао Атлантски океан и 1492. године стигао до

обала Бахама, Кубе и Сан Салвадора

Америго Веспучи је 1500. године стигао до ушћа Аназона, обала Бразила и

Хондураса

Заједно са морепловцима у непознате крајеве одлазили су и истраживачи

Оснивач биогеографије,

пруски истраживач Александар Хумболт (1769–1859)

проучавао је геологију, вулканизам, хидрологију, климу,

флору, фауну и вегетацију

сливова Амазона и Оринока,

високих планинских венаца Венецуеле, Перуа, Еквадора, Колубије, Мексика,

просторе централне Азије и Сибира

1805. године Хумболт је објавио

Есеје о ботаничкој географији

Чарлс Дарвин (1809–1882) је обишао обале

Јужне Америке, Галапагоска острва, рог Африке и Аустралију

Успео је да упореди геолошке формације, фосиле и

савремене врсте географски удаљених подручја

1859. године Дарвин је објавио књигу О пореклу врста

Алфред Волес (1823 – 1913) je истраживаo фауну

Амазоније и Малајског архипелага

где је уочио линију раздвајања животињског света (Волесова линија)

на азијску и аустралијску групу

1876. године Волес је објавио двотомну књигу

Географско распрострањење животниња

Термин биогеографија први пут се помиње 1967. године

у књизи

Теорија о острвској биогеографији (The teory of island biogeography)

коју су написали

МекАртур и Вилсон (MacArthur, R. H. & Wilson, Е. О.)

Питања која поставља биогеографија

Какви услови владају на Земљи?

Какви су услови владали у прошлости Земље?

Зашто различите делове Земље насељавају различите врсте?

Зашто се на континентима изолованим океанима налазе

сродне врсте?

Како су врсте биле распоређене у прошлости?

Како су врсте распоређене данас?

Који фактори утичу на распрострањење врста?

Каква је будућност појединих врста и њихових заједница?

Како човек утиче на распрострањење врста?

Разоткривајући прошлост и препознавајући процесе и појаве

у савременом живом свету,

човек спознаје и могућности кориговања свог односа према њему

Основне дисциплине биогеографије

Хорологија

проучава распрострањеност савремених врста и заједница на земљи,

као и величину, одлике и променљивост њихових ареала

Историјска биогеографија

проучава распрострањење врста у прошлости, као и факторе

који су довели до садашњих граница њиховиог распрострањења

Филогеографија

проучава филогенетске сличности и разлике на субћелијском нивоу

утврђујући степен сродничких односа између појединих група организама

на различитим животним просторима

Синтезна биогеографија

изучава биолошко-географске механизме и

структуру распрострањености појединих група организама

Еколошка биогеографија

се бави екологијом појединих група организама и

еколошким условима који утичу на њихово распрострањење

У зависности да ли проучава распрострањење и

екологију

биљака или животиња,

биогеографија се дели на

фитогеографију и зоогеографију

Распрострањење

црног бора

и

зелене краставе

жабе

Научна дисциплина веома блиска биогеографији је екологија

Екологија

је биолошка наука која проучава односе

биљних и животињских организама

и њихових заједница

према условима спољашње средине,

као и узајамне односе између организама

(oikos – дом, домаћинство, logos – учење, наука)

Термин екологија у науку је увео Ернест Хекел (1834 – 1919),

немачки биолог, физичар и филозоф

Еколошке дисциплине:

• фитоекологија

• зооекологија

• екологија микроорганизама

• екологија човека

Подела екологије:

• аутекологија (идиоекологија)

проучава екологију организама

• синекологија (фитосинекологија + зоосинекологија)

проучава екологију заједница