Ekonomski fakultet SuboticaUniverzitet u Novom Sadu

Bazel III

SEMINARSKI RAD

Ime i prezime: Ivana Popović P038/07 Ivana Bogdanov B080/07

Novi Sad, 2013

Sadržaj:

1. Uvod

2. Istorijat2.1. Bazelski komitet2.2. Bazel I2.3. Bazel II

3. Bazel III

4. Zaključak

1

1.Uvod

Ovaj rad ima za cilj analizu Bazelskog sporazuma III. Rad je struktuiran iz više celina. Kako bi se u potpunosti razumela suština ovog sporazuma, počinjemo sa kratkom istorijom situacije u ekonomiji sedamdesetih godina prošlog veka, koja je osnovni pokretač nastanka kako ovog sporazuma, tako i Bazela I i II nastalih pre Bazela III.

Međunarodno širenje banaka povećava delotvornost kako globalnih, tako i nacionalnih tržišta, ali stvara teškoće prilikom postupka nadziranja. Internacionalizacija stvara mogućnost za izbegavanje poštovanja propisa i nadzora u situacijama kada se problematična aktiva prenosi u okruženja koje su blaže uređena illi imaju manje delotvoran nadzor. Banke koje su aktivne na međunarodnom planu predstavljaju iz tog razloga izazov za nadzorne nadležne vlasti. Propast nekoliko velikih, međunarodno aktivnih banaka podstakla je izdavanje minimalnih standarda nadziranja takvih grupa od strane Bazelskog odbora za nadzor banaka.

Pre same analize Bazela III ukratko se osvrćemo na Bazelski komitet za bankarsku kontrolu, koji je zadužen za formulaciju samih Bazelskih sporazuma. Nakon toga, sledi kratka analiza Bazela I i II, kao podloge za nastanak Bazela III.

Bazel III predstavlja nadgradnju Bazela II i u primeni je od 2010. Na razvoj i implementaciju ovog sporazuma se svakako moze reći da je velik uticaj imala upravo svetska ekonomska kriza, te da je on nastao kao rezultat napora Bazelskog sporazuma da uspostavi stabilnost bankarskog sektora na svetskom tržištu. Iako uveliko u primeni u svetu, kod nas ovaj princip još uvek nije uveden, ali za tim svakako postoje tendencije u budućnosti.

2

2.Istorijat

Da bismo bolje razumeli ciljeve i ideje Bazelskog komiteta, vraćamo se na velike potrese u globalnoj ekonomiji, nastale početkom sedamdesetih godina prošlog veka. Naftni šok koji je potresao svet početkom osme decenije 20. veka (1973/74.) brzo se proširio na bankarski sektor. Niz rastućih poremećaja doveo je do bankrotstva Bankhaus Herstatt sredinom 1974. godine. Sa ciljem preduzimanja preventivnih mera kako bi se izbegle veće negativne posledice u oblasti bankarstva, krajem iste godine guverneri zemalja članica G10 su osnovali Bazelski komitet za kontrolu banaka.

Osim navedenog, na razvoj Bazelskih standarda uticaj je imala i kriza dugova, kada su početkom osamdesetih godina prošlog veka najpre Brazil, a kasnije i druge zemlje proglasile nesposobnost da vraćaju nagomilane spoljne dugove. U literaturi se često kao razlog uvođenja ovih sporazuma navodi i namera da se izjednače uslovi za banke koje posluju globalno, odnosno koje posluju na svetskom tržištu.

2.1. Bazelski komitet

Bazelski komitet za bankarski nadzor je forum za raspravu između nacionalnih organa za nadzor i mesto za međusobnu razmenu informacija, uključujući razmenu iskustava o uspešnosti metoda i tehnika nadzora aktivnosti međunarodno aktivnih banaka.1

Rezultat rada Bazelskog komiteta za superviziju banaka su u početku bile preporuke i smernice koje nisu imale obavezujući karakter na nadnacionalnom nivou. Dakle, radi se o preporukama i savetima o tome kako na najbolji način sprovesti određene aktivnosti u bankama, kako pristupiti upravljanju rizikom itd. Svakom nacionalnom regulatoru ostaje da prilagodi date preporuke konkretnim uslovima u pojedinim zemljama.

Komitet je imao kao prvobitni cilj uspostavljanje kontakta između regulatornih vlasti zemalja članica. Kroz zajedničko zalaganje očekivalo se popunjavanje praznina u mreži kontrolora i unapređenje procesa kontrole.

Komitet je definisao tehnike kojima bi se postavljeni ciljevi ostvarili:

1 Milenković, I. (2011), Međunarodno bankarstvo, Subotica, Ekonomski fakultet Subotica

3

kroz razmenu informacija kroz povećanje efikasnosti tehnika za kontrolu banaka koje posluju na međunarodnom

nivou postavljanjem minimalnih standarda tamo gde se to zahteva.

Posebno zalaganje Komiteta ostvareno je na polju kontrole banaka koje posluju internacionalno, i u te svrhe su postavljena dva cilja:

1) ne dopustiti bilo kojoj stranoj bankarskoj instituciji da izbegava kontrolu na bilo kom nivou,

2) kontrola i nadgledanje treba da budu adekvatni.

2.1. Bazel I

Osamdesetih godina prošlog veka na pomolu je bila još jedna kriza - kriza prezaduženosti, što je ostavilo uticaja na rizike na međunarodnom nivou. Koeficijenti adekvatnosti kapitala su se znatno pogoršali i sve je govorilo u prilog teškim vremenima pred kojima se nalazi svetsko bankarstvo. Još jedanput Komitet je pokušao da nizom svojih aktivnosti poboljša tadašnje stanje. Akcenat je stavljen na razvoj novih modela za merenje rizika i u skladu sa tim i za merenje adekvatnosti kapitala.

Rezultat prvobitnog zalaganja je bio skup standarda pod nazivom Bazel I koji je donet 1988. godine. Prema ovom okviru neophodno je bilo da banke održavaju koeficijent adekvatnosti kapitala na nivou od minimalno 8% sve do 1992. Krajem 1991. godine ovaj okvir je doživeo još jednu transformaciju ili preciznije rečeno, bio je dopunjen delovima u kojima su preciznije data objašnjenja u vezi sa opštim odredbama za primenu Sporazuma kao i objašnjenjima koja su se odnosila na potencijalne stavke u podobnom kapitalu banke (reč je o opštim rezervama za gubitke po kreditima). Dve godine kasnije, u septembru 1993. potvrđeno je da su sve banke iz grupe G10 čije je poslovanje bilo međunarodnog tipa ispunile osnovne zahteve u vezi sa odlukama iz 1988. godine.

Prvi značajan dokument sa ovom tematikom je imao i niz nedostataka, a najviše je zamerano to što je prvenstveno tretirao kreditni rizik. Pri tome, zamerke su bile upućene na način na koji se pristupalo različitim klasama kredita - za sve kredite, nezavisno od stepena rizičnosti, primenjivan je isti koeficijent od 8% u razvijenim zemljama, odnosno u zemljama sa većim izloženostima riziku koristio se i veći koeficijent (kod nas 12%).

4

2.2. Bazel II

Korak koji je logično proizašao iz datog stanja je bilo dopunjavanje regulative standardima koji su se ticali tržišnog rizika. Tako je u aprilu 1993. godine izdat niz normi u kojima se po prvi put pominje, pored kreditnog, postojanje tržišnih rizika (definisanih kao kamatni, devizni, robni i cenovni rizik). Na detaljan način je bio utvrđen pristup novim rizicima. Ovaj dokument je postao sastavni deo Bazel II standarda, i ugrađen je u Standardni model.

S obzirom na značaj tržišnih rizika, Bazelski komitet je krenuo u dalji razvoj ove tematike. Sledeća stepenica je bio razvoj modela kojima se bankama dozvoljavalo da same odrede svoje potrebe za kapitalom uz korišćenje sofisticiranih modela. U Bazel II standardima ovaj deo se odnosi na Interne pristupe procene kapitala.

Prethodne faze vodile su stvaranju novog sporazuma poznatog pod nazivom Bazel II, čiji je predlog sačinjen početkom 1999. godine, dok je konačna verzija usvojena u junu 2004. Iako rezultati rada komiteta na početku nisu imali obavezujući karakter uvođenje Bazel II standarda za zemlje EU je postalo zakonski obavezujuće od januara 2007. dok je u SAD primena kasnila pola godine (jul, 2007).

Kao što je opšte poznato Bazel II se sastoji od tri međusobno povezana skupa pravila koji se užargonu zovu stubovi:

1) minimalni zahtevi za kapitalom,

2) proces ispitivanja koja vrši supervisor,

3) tržišna disciplina.2

Bazel II standardi predstavljaju dopunu amandmana iz 1995/1996. uz tri naročito bitne izmene. Prvo, uz kreditni i tržišni rizik uvodi se sve izraženiji operativni rizik. Drugo, u Standardizovanom pristupu značajno mesto se daje eksternim kreditnim agencijama čiji autputi služe za klasifikaciju svih kompanija iz portfolija banke, što u krajnjoj instanci utiče na nivo kapitalnih zahteva. Treće, omogućava se bankama da same ustanove modele za merenje rizika u njihovom poslovanju i u skladu sa tim rezultatima da izdvajaju neophodni kapital.

Ovo je i najveća novina koju su doneli Bazel II standardi. Savremene finansije i istraživanja u oblasti rizika, omogućili su razvoj sofisticiranih kvantitativnih pristupa merenja rizika plasmana i verovatnoće neizvršenja događaja. Ključni faktor u upravljanju rizikom postaje VaR - Value at Risk ili na srpskom vrednost pod rizikom, vrednost izložena riziku. On se izračunava za svaku od tri grupe rizika i u skladu sa tim se određuje visina ekonomskog kapitala.

2 h ttp ://ww w.ub s-a sb .com /Po rta ls/0/ Casop i s/20 09/7 _8/B0 7 -08 -200 9-E ko lek s.pd f

5

3. Bazel III

Globalna finansijska kriza je ukazala na brojne probleme sa strukturom, iznosom i kvalitetom kapitala banaka kao i to da ispunjavanje minimalnih zahteva za kapitalom ne znači stabilnost bankarskog sektora. Dana 16. decembra 2010. godine Bazelski komitet za superviziju banaka objavljuje Bazel III.

Bazel III predstavlja nadgradnju Bazela II. Novi set pravila će, između ostalog, podrazumeva povećanje oprativnog kapitala, odnosno odvajanje dodatne sume, što bi služilo kao "buffer" u slučaju dodatnih nestabilnosti na tržištu. Pravila podrazumevaju da bankarski sektor prikupi stotine milijardi evra kako bi ispunio zahteve.

Od banaka se zahteva da odnos kapitala i njihove ukupne imovine iznosi 7%, ali je dugi rok započetak primene tih propisa umirio strahovanja da će kreditori morati požuriti da prikupe kapital.

Novi zahtev koji propisuje koeficijent kapitala prema imovini predstavlja značajno povećanje u odnosu na trenutni zahtev od 2%, ali je niži u odnosu na očekivanja banaka sa početka godine. Osim toga, rok za primenu propisa je u nekim slučajevima produžen sve do januara 2019.

Banke u Evropi će u većini slučajeva morati povećati kapital, posebno u Nemačkoj, Španiji i jošnekim zemljama.

Biće potrebno prikupiti stotine milijardi evra. Banke će morati godinama zadržavati ostvareni profit, koji neće moći podeliti deoničarima ili utrošiti za isplatu bonusa. Nadalje, neke banke će morati nabaviti dodatna sredstva na tržištu kapitala.

Prvobitna očekivanja su bila da će Bazel III pri implementaciji imati isti uticaj kao i dolazak krize 2008. godine, što bi ugrozilo rast ekonomija, međutim rok do 2019. godine omogućava postepeno prilagođavanje banaka novim uslovima.

I dok je u bankarskom sektoru bilo protivljenja, sa druge strane, uvođenje Bazel III standarda podržali su Evropska komisija, Međunarodni monetarni fond, Komitet evropskih bankarskih supervizora (CEBS) i gotovo sve vlade zapadnih zemalja uključenih u rad Bazelskog komiteta.

6

Slika 1. Poređenje Bazela II i III

Izvor:ht t p : / / www.ban k arskio m budsman.org/sl i ke _i_ f aj l o v i / fa j lovi/ f aj l o v i_edu k a c i j s k i_materijal / bazel2 _bazel3.pdf

7

Predloženim paketom reformi od strane komiteta povećavaju se minimalni zahtevi u pogledu adekvatnosti kapitala, kojima se redefiniše koncept Bazela II. Zajedno sa merama za unapređenje standarda Bazel II, iz jula 2009. godine , Bazel III predstavlja sveobuhvatan odgovor komiteta na uticaj krize na regulativu, superviziju i upravljanje bankarskim rizicima.

Kao što je već pomenuto, Bazel III predlaže novi kapitalni okvir u vrednosti od 4.5%, više nego duplo u odnosu na prethodnih 2% u običnim akcijama, uključujući i tampon zonuočuvanja kapitala banaka od 2,5% njene active, tako da bi efektivni minimalni iznos iznosio 7%. Banke čiji kapital padne u zonu između 4,5% i 7% će se suočiti sa ograničenjima na isplatu dividend i bonusa zaposlenima.

Prema rešenjima Bazela III kapital Tier 1 obuhvata trajni kapital u formi uplaćenih običnih akcija, zadržane dobiti, kao i nekih kvalilifikovanih oblika kapitala.Postignuto rešenje vodećih svetskih ekonomija dolazi nakon godišnjice kolapsa na Wall Streetu u nadi da će se izbeći novi krah svetskog bankarstva.

Nova pravila će se postepeno uvoditi sve do 1.januara 2019. godine, prema postojećim planovima i podacima.

Glavni ciljevi koje Bazelski komitet želi da postigne donošenjem Bazela III jeste doprinos dugoročnoj finansijskoj stabilnosti i rastu bankarskih industrija. Jedini put ka ovom cilju je jačanje globalnog kapitalnog okvira banaka, kao brane sigurnosti u odnosu na sve veću izloženost rizicima, koji su redovan pratilac njihovog poslovanja, al ii u odnosu na sistemske rizike koji nastaju iz procikličnog razvoja privrednog sistema.

Sledeći ovaj koncept Bazelski komitet je preporučio reforme koje obuhvataju sledeće segmente:

Podizanje kvaliteta, konzistentnosti i transparentnosti kapitalne osnove. Bazelski komitet je preporučio strožu definiciju kapitala nivoa 1 i 2 (više zahteve za minimum kapitala formiranog prodajom običnih akcija i od zadržane dobiti, odbitne stavke i filtere sigurnosti koji su harmonizovani na međunarodnom nivou), kao i zahteve za obelodanjivanjem svih elemenata kapitala.

Jačanje pokrivenosti rizika. U 2009. godini Bazelski komitet je kompletirao broj kritičnih reformi kapitalnog okvira po Bazelu II i postigao mnogo obuhvatniju pokrivenost rizika, posebno u odnosu na aktivnosti na tržištu kapitala (izloženost derivatima).

8

Dopunjavanje kapitalnih zahteva za rizik sa racijom leveridža. Bazelski komitet je uveo jednostavni leverage racio kao novi element u globalni regulatorni okvir. Ovaj racio bi trebalo da obezbedi zaustavljanje rizičnih režima, pomažući bankarskom sektoru da ublaži rizik destabilizovanja procesa, koji može da pogodi finansijski sektor i ekonomiju.

Redukovanje procikličnosti i promovisanje kontracikličnih amortizera. Komitet je uveo seriju mera da bi redukovao procikličnost podigao otpornost bankarskih sektora u dobrim vremenima, kao što su:

o određeni stepen cikličnosti u minimumu kapitalnih zahteva za određene delove aktive, kao i za izloženosti prema vanbilansnim instrumentima, kao prevencije u odnosu na svaki rast cikličnosti,

o neke dodatne mere koje mogu preduzeti supervizori da bi postigli bolju ravnotežu između osetljivosti na rizik i stabilnosti kapitalnih zahteva, ukoliko bi bilo neophodno to gledati,

o promovisanje energičnije prakse rezervisanja kroz promene u računovodstvenim standardima u odnosu na pristup očekivanim gubicima (EL), kroz ažuriranje uputstva za superviziju da bude dosledna sa promenama u EL pristupu i kroz upućivanje inicijative za veće rervisanje u kapitalnom okviru,

o uvođenje kapitalnih amortizera što može pomoći u zaštiti bankarskog sektora protiv kreditnih balona i koji se mogu povući u vreme stresa.

Usmeravanje sistemskog rizika i unutrašnje povezanosti. Komitet razvija predlog metodologije obuhvatajući oba, kvantitativne i kvalitativne indikatore, da proceni sistemsku važnost finansijskih institucija na globalnom nivou, zato što bi trebalo da imaju kapacitet za apsorpciju gubitaka daleko ispred minimalnih standarda, da se spreči situacija kada one prenose šokove preko finansijskog sistema i ekonomije.

9

4. Zaključak

Kao posledica burnih godina u svetskom bankarskom sektoru u prethodnim decenijama, Bazelski komitet za superviziju banaka predložio je set pravila, koja su nazvana Bazelski standardi. Bazel III, koji je ujedno i najnoviji od ovih sporazuma je nastao kao reakcija na svetsku ekonomsku krizu kao pokušaj da se uspastavi ponovna stabilnost bankarskog sistema na globalnom nivou, kao id a se apsorbuju šokovi koji proizilaze iz finansijskih i bankarskih pritisaka.

Nova regulativa je naišla na različite reakcije u bankarskom sektoru. Ono čto je sigurno jested a će banke postati sigurnije institucije, samim tim što je predviđen veći iznos kapitala za pokriće njihovih potencijalnih gubitaka. Međutim, držanje više kapitala u rezervi istovremeno znači i smanjenje raspoloživih sredstava koje banka može da plasira. To u stvari znači da se smanjuje sposobnost banaka da pozajmljuju i samim tim utiče na povećanje cene sredstava.

Što se tiče našeg tržišta, potencijalna korist pri uspostavljanju novih standarda na našem tržištu može dovesti, pre svega, do jasnije slike o stepenu izloženosti banaka riziku. Dosadašnja kontrola rizika nije omogućavala sofisticirane metode merenja rizika, pa su tako svi plasmani bili gotovo isto rangirani, što nije omogućavalo jasan uvid u nivo rizika kome je banka izložena, i samim tim, i potencijalne gubitke. Pored toga, rizik će biti podeljen na tri nivoa: kreditni, tržišni i operativni, što će omogućiti uvid u jasnu sliku koji od ova tri rizika najviše može da ugrozi plasmane banke. Ovo je izuzetno važno, s obzirom da su banke najvećim delom izložene kreditnom riziku, i to indeksiranom u stranoj valuti. Za to Nacrt NBS nalaže da je banka dužna da, za plasmane ugovorene u stranoj valuti ili u dinarima sa valutnom klauzulom, procenjuje uticaj promene kursa dinara na finansijsko stanje i kreditnu sposobnost dužnika, a naročito da analizira adekvatnost novčanih tokova dužnika u odnosu na promenjeni nivo kreditnih obaveza pod pretpostavkom da će doći do određenih promena kursa dinara na godišnjem nivou.

Onog trenutka kada banke usvoje novi način izveštavanja biće ostvarena korist na dva polja, najmanje. Kao prvo, bankama će se isplatiti sredstva koja su uložile u materijalne i ljudske resurse, jer će konačno imati izveštaje koji ne ispunjavaju samo formu, već su zaista od velike koristi za donošenje odluka o iznosu kapitala koji će se izdvajati. Sa druge strane, regulator će na bazi ovakvog izveštavanja imati u vidu pravu sliku stanja u bankarskom sektoru, te će i sa njegove strane biti postignuta optimizacija kod donošenja odluka. Naravno, ove koristi će biti ostvarene samo uz podršku adekvatnog kadra i tehnologije, na obe strane, kako kod banaka tako i kod NBS kao regulatora. Ohrabruje činjenica da su neke banke već krenule sa izradom sopstvenih modela radi povećanja preciznosti izveštavanja prema svojima maticama, čije je sedište najvećim brojem u zemljama EU.

10

Literatura:

1. Milenković, I., (2011), Međunarodno bankarstvo, Subotica, Ekonomski fakultet Subotica

2. Vunjak, N., Kovacevic, Lj., Curcic, U., (2008), Korporativno i investiciono bankarstvo, Ekonomski fakultet Subotica, Subotica

3. htt p:/ /219.219.191.244: 1980/upl oad/j inrong/201103/ 1 -3.pdf

4. ht t p: / /ww w .b a nk a rskiombuds m a n.or g /s l ike_i_ f a j l ovi / f a j l ovi / f a j l ovi_eduk ac i j ski_ m a te r i j a l / b a z e l2_ba z e l3.p d f

5. htt p:/ /www.bis.org/bcbs/ basel3.ht m

6. ht t p: / /ww w .moo d y s a n a l y t i c s.com/~/ m e dia / I ns i g ht / R e g ulato r y / B a s e l - I I I /Th o u g h t - L e a d e rship/2012 / 201 2 - 19 - 01 - MA - B a s e l - II I - F A Q s.ashx

7. htt p:/ /www.ubs -asb.com/P ortals/0/C asopis/2009/7_8/B07 -08-2009- Ekoleks .pdf

8. htt p:/ /www.vwrm.rw.fau. de/C omparison_2011 -10-24_WP .pdf

11