ARSENAL14 - МЕДИЈА ЦЕНТАР Odbrana Arsenal 14.pdf · IMPROVIZOVANA MINSKO-EKSPLOZIVNA...

S p e c i j a l n i p r i l o g

LOVA^KI AVION MIG-29

POVRATAKDVADESET

DEVETKE

OKLOPNI VOZ

SRPSKE VOJSKE KRAJINE

KRAJINAEKSPRES

ARSENAL

IMPROVIZOVANA

MINSKO-EKSPLOZIVNA SREDSTVA

U IRAKU

KRAJPUTA[KEBOMBE

14

3215. februar 2008.

I

L O V A ^ K I A V I O N

Lova~ki avion MiG-29POVRATAK

DVADESET DEVETKE 32

Improvizovana minsko-eksplozivna sredstva u IrakuKRAJPUTA[KE BOMBE 37

Snajperska pu{ka SVD dragunovORU@JE VELIKEPRECIZNOSTI 42

Ruski tenk T-95ZAGONETNI

ÊLI^NI VAQAK 46

Oklopni voz Srpske vojske KrajineKRAJINA EKSPRES 51

Urednik prilogaMira [vedi}

SADR@AJ P O V R ATA K

Pet lova~kih aviona MiG-29

vra}a se u stroj ViPVO

sa novim bojama i novim

oznakama Srbije. Ti avioni

brani}e nebo na{e dràve

do sredine naredne dekade,

kada se o~ekuje da u

naoruàwe bude uvedena

eskadrila novih

vi{enamenskih borbenih

aviona.

ako broj od pet lova~kih aviona MiG-29 predstavqa simboli~an potenci-jal, oni }e u uslovima u kojima se sadanalazi ViPVO obezbe|ivati mini-malni nalet za pilote nadzvu~ne bor-

bene avijacije do prelaska na nove vi{e-namenske borbene avione. Prema Strate-gijskom pregledu odbrane i drugim dugoro~-nim planovima i procenama potreba, a po-najvi{e zbog finansijskih mogu}nosti dr-àve, nabavka savremenih vi{enamenskihborbenih aviona bi}e mogu}a tek posle2010. godine. Ako se imaju u vidu vreme po-trebno za tender, pregovori pre ugovora,proizvodwa aviona i, na kraju, vrlo zahte-van zadatak preobuke, novi avioni posta}ezna~ajna snaga tek sredinom naredne deka-de. Taj tok se podudara sa me|uremontnimciklusom aviona MiG-29 nakon remonta,koji }e iznositi sedam godina kori{}ewa.

ZA[TITA VAZDU[NOG PROSTORA

U tom vremenu 101. lova~ka avijacij-ska eskadrila, sa ~etiri jednoseda i jednim

P O V R ATA KD VA D ES E T D E

integracije. Na taj na~in re{avali su se za-daci za{tite vazdu{nog prostora pribal-ti~kih dràva, u koje su na smenu dolazilideta{mani lova~kih aviona ~lanica Natoa.U praksi se pokazalo da svaka dràva trebada bude u mogu}nosti da sama {titi svoj va-zdu{ni prostor, jer nisu svi saveznici jed-nako zainteresovani za to da tro{e vlasti-ti novac za za{titu udaqenih dràva.

U tom kontekstu, za male dràve dugo-ro~no re{ewe jeste nabavka vi{enamen-skih aviona koji se mogu koristiti za za-{titu vazdu{nog prostora, za zadatke va-trene podr{ke i za izvi|awe iz vazdu{nogprostora. Avioni MiG-29, kakvi su u na-{em vazduhoplovstvu, mogu uspe{no da sekoriste samo u primarnoj nameni, ali suograni~eni u vatrenoj podr{ci, jer su na-oruàni samo nevo|enim sredstvima va-zduh–zemqa. Zbog starosti aviona i uuslovima kada se ne zna ko }e biti dugo-ro~ni strate{ki tehnolo{ki partner uoblasti naoruàvawa ViPVO borbenimavionima, „zaobi|ene” su ponude za mo-dernizaciju MiG-29 do standarda koji mo-è da se koristi za vatrenu podr{ku.

U ponudi ruske industrije su modeliMiG-29 dovedeni do nivoa „punokrvnog” vi-{enamenskog borbenog aviona, ali ekono-mi~no re{ewe predstavqa samo nabavka tekproizvedenih aviona. Zato se moè o~eki-vati da }e MiG-29 biti aktuelan i na tende-ru za izbor na{eg novog borbenog aviona.

OSNOVNI MODEL

Avioni koje sada koristi ViPVO pred-stavnici su osnovnog modela, kakav seosamdesetih godina proizvodio za potrebevazduhoplovnih snaga biv{eg SSSR-a, ~la-nica Var{avskog ugovora i prijateqskihdràva iz pokreta nesvrstanih.

Po~etak istorije MiG-29 vodi u drugupolovinu {ezdesetih godina, kada se u lo-kalnim ratovima na Bliskom istoku i Indo-kini pokazalo da su mogu}nosti za pobedu uboju vazduhoplova na strani lovca visokemanevrabilnosti, naoruànog pouzdanimraketama vazduh–vazduh kratkog dometa. UBirou MiG 1970. pokrenuli su rad na lovcu~etvrte posleratne generacije. Dobili supodr{ku vazduhoplovnih snaga SSSR-a1972, na konkursu za laki frontovski lo-vac za blisku manevarsku borbu u vazduhu, uzahvatu fronta i u pozadini, koji moè dase upotrebqava i za uni{tavawe niskole-te}ih krstare}ih raketa.

Tim konkursom traèno je da avion usekundarnoj nameni moè da se koristi zadejstvo protiv povr{inskih ciqeva u povo-qnim meteorolo{kim uslovima u vidnomdelu dana. U Birou su frontovskom lovcudodelili internu oznaku 9-12. Prvi proto-tip zavr{en je u radionici Biroa 1977. go-dine. Novim avionom sa oznakom MiG-29bili su vi{e nego zadovoqni u vazduhoplov-

33

M I G - 2 9

stvu i naru~ili su stotine primeraka zaprenaoruàvawe pukova lova~ke avijacije.

Prvi serijski primerci zavr{eni sukrajem 1983. godine.

Kada su savladani po~etni problemi,od 1986. godine avioni MiG-29 uvedeni suu elitne pukove, razme{tene u isto~noj Ne-ma~koj, koji bi, u slu~aju me|ublokovskogkonflikta, trebalo prvi da u|u u borbuprotiv aviona Natoa.

VARIJANTE

Uporedo su se izra|ivale dve varijan-te aviona MiG-29. Osnovi model lova~kogjednoseda proizvodio se u fabrici „Znamjatruda“, u centru Moskve, a dvosedni MiG-29UB (oznaka Biroa 9-15) izra|ivao se ufabrici „Sokol“ u Groznom (danas Ni`wiNovgorod). U primarnoj lova~koj nameni jed-nosedi su naoruàvani raketama va-zduh–vazduh R-27 sredweg dometa, zatim R-73 i R-60 kratkog dometa i topom kalibra30 mm G[-301. Za dejstvo na povr{inskeciqeve prva generacija MiG-29 imala jelansere nevo|enih raketnih zrna, kalibra80 mm, ili, po ̀ eqi korisnika, starijih ra-keta 57 mm, nevo|ene rakete 240 mm S-24Bi avio-bombe mase 250 i 500 kilograma.

PALUBNI LOVAC

Prvi palubni lovac MiG-29K izra-dili su u MiG-u kao odgovor na konkursRatne mornarice SSSR, ali su na krajumornari na nosa~ aviona „Admiral Ku-zwecov“ ukrcali avione suhoj Su-33, arazvoj MiG-29K sveo se na dva prototip-ska primerka.

Palubni MiG-29 vratili su u ìvotIndijci, kada su od Rusa preuzeli nosa~aviona „Admiral Gor{kov“ i preduzelipripreme za gradwu dva ili tri sli~nabroda za PVO flote. Iz MiG-a su reago-vali ponudom da se na te nosa~e ukrca mo-dernizovani derivat MiG-29K, sa pove}a-nom povr{inom krila, ve}im unutra{wimrezervoarima goriva za 50 odsto, novomavionikom, radarom ùk-ME, usavr{enimpasivnim ure|ajem KOLS i savremenimizborom naoruàwa, u koje su uvr{tenerakete RVV-AE, protivbrodske rakete H-31A i protivradarske rakete H-31P.

Avion MiG-29K i dvosed MiG-29KUBsa punim borbenim mogu}nostima mogu dapolete sa palube duìne 195 metara.

Palubne dvadesetdevetke nove gene-racije mogu se koristiti kao avioni tan-keri pomo}u sistema za pretakawe gori-va PAZ-1MK. U tom slu~aju avion nosi i~etiri podvesna rezervoara goriva. In-dijci su naru~ili 12 MiG-29K i ~etiriprimerka MiG-29KUB za popunu prve pa-lubne eskadrile, a najavili su nameru danaru~e dodatnih 30 aviona.

dvosedom, na aerodromu Batajnica (deùr-na u paru u integralnom sistemu PVO) bi}eu stalnoj pripravnosti za poletawe na pre-sreta~ki zadatak. Scenario konflikta satehnolo{ki nadmo}nim i broj~ano sna`ni-jim protivnikom, kao onaj iz 1999, sada ni-je argument u proceni potreba za lova~komavijacijom. Politi~ari bi trebalo da za-{tite Srbiju od sukoba u kojima ne moè dase obezbedi puna prevlast u vazdu{nomprostoru (kao preduslov za primenu oruà-nih snaga), a koja vodi do pobede ili doostvarewa realnih postavqenih zadataka.

Za lova~ku avijaciju postoji uska, aliva`na lista zadataka – od za{tite vazdu-{nog prostora od pretwi terorista do tra-dicionalnog odvra}awa protivnika pri-bli`no sli~nih ili mawih mogu}nosti uborbi za prevlast u vazdu{nom prostoru.

U Natou se od po~etka devedesetih go-dina smatralo da bi dràve sa mawom popu-lacijom, povr{inom teritorije i finansij-skim mogu}nostima, trebale da se odreknuodràvawa vlastite lova~ke avijacije u ko-rist angaòvawa mehanizama bezbednosne

V E T K E

Sni

mio

R. P

OP

OVI

]

34

gove serije. Me|uremonti ciklus motora nalovcima kao {to su F-16C i mira` 2.000iznosi 1.000 ~asova i taj standard su Rusidosegli i prestigli na motoru RD-33, seri-je 3, i RD-33MK. @ivotni vek tih motoraiznosi 4.000 ~asova.

U pilotskoj kabini letelice MiG-29izvedeni su veliki zahvati. Klasi~ni in-strumenti zameweni su vi{enamenskim po-kaziva~ima. Konkretan paket avionike MiGsada se prilago|ava zahtevima naru~i-oca i uskla|uje se prema standarduMil.Std.1553B. Avion MiG-29SMT-2, izra-|en 2.000. ima radar N010M ùk-M, sacelovito poboq{anim mogu}nostima dome-ta, razlu~ivawa ciqeva, pouzdanosti i mo-gu}nosti podràvawa primene radarskivo|enih raketa vazduh–zemqa H-31A i H-35. Unutra{wi rezervoari za gorivo uve-}ani su za dodatnih 1.000 litara i razvi-jeni su podvesni rezervoari za 1.800 li-tara goriva.

Prvi korisnici aviona MiG-29SMT-2i UBT jesu Alìr (naru~eno 28 jednoseda i{est dvoseda) i Jemen (modernizacija 12aviona iz osnovnog modela na standardSMT i naruxbina novih modela – MiG-29SMT i UBT).

Na tehnolo{kom demonstratoru MiG-29OVT, izra|enom 2003. godine, provere-ni su dobici u manevrabilnosti koje pruàure|aj za promenu vektora potiska. Oko iz-duvnika postavqena su tri hidrauli~ka ak-tuatora, kojima se mlaz pomera do 18 ste-peni u svim smerovima. Kombinacija pake-ta modernizacije na avionu MiG-29SMT-2i vektorisanog potiska predstavqa osnovuza razvoj lovaca MiG-29M1 i M2 (od 2005.

Sistem za upravqawe naoruàwemSUV-29 ~ine radar RLPK-29 (N019) i opto-elektronski ni{ansko-navigacijski sistemOEPrNK-29 (S-31). Izvozni modeli MiG-29u varijanti A i B dobili su radar RLPK-29E(N019EA i N019EB, zavisno od podvarijan-te). Prema podacima proizvo|a~a, radaromogu}ava otkrivawe ciqa povr{ine trikvadratna metra u predwoj polusferi, naudaqenosti 50 do 60 kilometara, i u zadwojpolusferi do 35 kilometara. Na zemqi mo-gu}nosti radara svode se na 30 km. Dvosedinisu dobili radar i zato su naoruàni sa-mo IC samonavo|enim raketama.

Od 1986. samo su za SSSR izra|ivaniusavr{eni avioni 9-13, sa grbom iza pilot-ske kabine, u kojoj se nalazio sistem za ak-tivna elektronska protivdejstva „gardenija-1“, i sa mogu}nostima za podve{avawe do3.000 kg tereta na potkrilnim nosa~ima. Tiavioni su unutar oruànih snaga zadràlistaru oznaku MiG-29, bez posebnog sufiksa.

U Natou su izuzetno cenili MiG-29 ismatrali da taj avion moè da se pokaènadomo}nijim nad protivni~kim avionima,posebno u manevarskom vazduhoplovnomboju, u kojem su Rusi u~inili veliki iskorakprojektovawem rakete R-73, integrisane sani{anskim sistemom na pilotskoj kacigi.

MODERNIZACIJA

Biro MiG u prvoj polovini devedese-tih godina na{ao se u marginalizovanompoloàju, iako se u to vreme radilo na ra-dikalno modernizovanom avionu MiG-29M,sa potpuno novom avionikom i nizom izme-na na zmaju aviona. Zato su se u kriznim go-dinama okrenuli ka stranom trì{tu. Uskladu sa zahtevima inostranih kori-snika radilo se na usavr{avawu avi-ona MiG-29 na dva uporedna pravca– mogu}nosti u lova~koj nameni znat-no su podignute integracijom novihaktivno radarski vo|enih raketaRVV-AE i radara N019M (TOPAZ-M),a u sekundarnoj nameni integrisanesu vo|ene rakete vazduh–zemqa H-29Tsa vo|enim bombama KAB-500Kr.Modernizaciju su u Biro MiG izveliu nekoliko koraka, a avioni su dobi-li oznake MiG-29SM, MiG-29SMT-1i MiG-29SMT-2.

Glavna zamerka za dvosede svo-dila se na to da su ko{tali vi{e odjednoseda, ali nisu imali pune bor-bene mogu}nosti. Zato su trì{tu po-nu|eni novi primerci MiG-29UBT, savi{enamenskim radarom sme{tenimu preoblikovanom nosnom delu lete-lice. Va`na zamerka u pore|ewu sakonkurentskim avionima odnosila sena relativno kratak me|uremontniresurs motora RD-33 od 300, odno-sno, 350 ~asova rada, zavisno od we-

15. februar 2008.

godine zbog marketin{kih razloga promeni-li su oznaku tih aviona u MiG-35). Za ambi-ciozne korisnike, koji èle da dostignu ne-ke od mogu}nosti pete generacije borbenihaviona, razvija se radar ùk-F, sa fazira-nom radarskom re{etkom.

Rusi su na tenderu za 126 vi{enamen-skih borbenih aviona Indijcima ponudilikomercijalni MiG-35, sa radarom ùk-MA,za koji su konstruktori tvrdili da moè ot-kriti ciq u vazdu{nom prostoru na 160 kmudaqenosti i brod na 300 km, te da istovre-meno moè dejstvovati na ~etiri ciqa.

U prvom talasu redukcije snaga RV Ru-ske Federacije, provedenom sredinom de-vedesetih, iz naoruàwa su povu~eni avi-oni 9-12, a zadràni samo 9-13. Oko150–200 primeraka aviona, ~iji se re-mont i produètak veka ocewuje kao ekono-

RADAR

Avioni MiG-29S (9-13S) iz posled-we serije, izra|eni za Ruske vazduho-plovne snage do 1992, imali su usavr{e-ni radar N019M sa pove}anim dometom,koji otkriva protivni~ki lova~ki avionna 70 km u predwoj i 40 km u zadwoj po-lusferi, a moè da obezbedi istovreme-no dejstvo na dva ciqa.

Pod krilima MiG-29S podve{e-ne su rakete pove}anog sa IC vo|ewemR-27ET, dometa 60 kilometara, i sa po-luaktivnim radarskim vo|ewem R-27ER,dometa 50 kilometara. MiG-29S moèda ponese do 4.000 kilograma kori-snog tereta.

35

PRODAJA

Osim prodaje novih aviona, MiG po-ku{ava da prona|e zainteresovane ko-risnike starih modela za modernizaciju.Takvi poslovi su do sada ugovoreni (isprovedeni) 2005. i 2006. sa Slova~-kom, koja se odlu~ila za remont 12 avio-na, uz modernizaciju avionike integrisa-ne magistralom 1553B. Slova~ki avionidobili su kolor-pokaziva~e u kabinifirme „Ruska avionika“, zatim digitalniradio-ure|aj AN/ARC-120, ure|aj zaidentifikaciju svoj–tu|i AN/APX-113 inove navigacijske ure|aje, digitalni pri-jem TACAN-a AN/ARN-153 i prijemnikVOR/ILS AN/ARN-147.

mi~an, bi}e modernizovano i osta}e uslu`bi i u narednoj dekadi. Dvosedi MiG-29UB bi}e modernizovani u MiG-29UBT,pove}anog doleta, opremqenog radaromsa elektronskim skenirawem osa. KrilaUBT bi}e oja~awa i mo}i }e da ponesu vo-|ene rakete, bombe vazduh–zemqa i pod-vesnik sa G[-301.

NA BATAJNICI

U drugoj polovini osamdesetih u Jugo-slovenskom RV i PVO bilo je osam eskadri-la lova~ke avijacije, naoruànih avioni-ma MiG-21. Posle ameri~ke intervencijeprotiv Libije 1986. godine, preduzete sumere za modernizaciju sistema PVO. Na-kon razmatrawa vi{e ponuda, ukqu~uju}ifrancuski avion mira` 2000, ameri~ki F-16, izabran je MiG-29, koji se tada smatraoza veoma savremeno re{ewe.

Nabavka eskadrile od 16 aviona – 14MiG-29 i dva MiG-29UB – ugovorena je ja-nuara 1997. godine. Za „goli“ jednosed pla-}alo se 15,9 miliona dolara, a za dvosedne{to vi{e od 16 miliona. Na prakti~nomdelu preobuke u bazi Lugovaja, u kojoj se na-lazio centar za obuku stranaca, bilo je 12pilota i 28 tehni~ara iz 204. lova~kogavijacijskog puka iz Batajnice. Prva dvaaviona – dvosedi MiG-29 sleteli su na ae-rodrom Batajnica 24. septembra 1987. go-dine. Do prole}a 1988. zavr{ilo se pre-naoruàwe 127. lova~ke avijacijske eska-drile MiG-21bis lovcima MiG-29.

Novi avioni dobili su interne oznakeRV i PVO – L-18 za jednosede i NL-18 zadvosede. Broj 18 se koristio i kao po~etnasekvenca u evidencijskim brojevima – jedno-sedi su dobili brojeve od 18101 do 18114,a dvosedi 18301 i 18302.

U vreme pred gra|anski rat pripre-mala se nabavka dodatnih aviona MiG-29. Planirano je da se razmeste i na ae-rodrom Biha}, pa su inìwercima pove-reni radovi na prilago|avawu ulaza upodzemna skloni{ta, koja su do tada ko-ri{}ena samo za MiG-21. Zbog rata susvi planovi modernizacije obustavqeni,a 127. eskadrila se ukqu~ila u dejstva.

Povremeno su lovci MiG-29 kori-{}eni za uni{tavawe rentabilnihciqeva u ve}oj dubini teritorija podkontrolom protivni~kih snaga. Pa-trole para MiG-29 pruàle su lova~-ku za{titu grupama lova~ko-bombar-derskih aviona kada su se priblià-vali granici Ma|arske. Zbog visokevrednosti, MiG-29 su ~uvali od ri-zi~ne protivni~ke vatre u podr{cisa malih visina. Osim izvornog nao-ruàwa, 1992. godine na MiG-29 in-tegrisane su par~adno-fugasne avio-bombe OFAB-100-120 i OFAB-250-270 u glatkoj i ko~enoj varijanti ipar~adne bombe K-2-90.

S nastankom SRJ 1992. godine,popularne dvadesetdevetke zvezdu suzamenile novom oznakom, a dobilisu i nove zadatke – snage Natoa pre-tile su intervencijom i preduzelepomorsku blokadu na Jadranskommoru. Zato su piloti 127. eskadrileodràvali stalne mere povi{eneborbene gotovosti i intezivno su seuve`bavali za manevarski boj namalim udaqenostima. Avione suodràvali sa velikim te{ko}ama,jer su embargo Ujediwenih nacija iprekid predratnog sistema logisti~-

ke podr{ke ostavili 204. puk bez rezer-vnih delova, sa nere{enim problemom re-monta.

Lovci su ostali u letnom stawu, presvega, zahvaquju}i entuzijazmu osobqa teh-ni~ke slu`be, koje je umesto striktnog po-{tovawa me|uremontnih ciklusa (remont jebio predvi|en 1996.) koristilo Programodràvawa MiG-29 prema stawu.

BORBENI ZADACI

Leta 1998, kada su pripreme Natoaza rat postale izvesne, 127. eskadrila seobu~avala u i{~ekivawu sukoba sa nadmo}-nim protivnikom. Tragalo se za pogodnomtakti~kom primenom lova~ke avijacije, uuslovima potpune prevlasti protivnika uvazdu{nom prostoru. Na po~etku rata, 24.marta 1999, avioni MiG-29 deùrali suna aerodromima Batajnica, Ponikve, Ni{i Podgorica, naoruàni sa po ~etiri ra-kete R-73 i dve R-27. Prve no}i u susretavionima Natoa poleteli su piloti MiG-29, koji su se, osim sa protivnikom, zbogisteka resursa materijala, suo~ili i satehni~kim otkazima.

Piloti 127. eskadrile nisu kao oni uNatou mogli da se oslone na jedinstvenoinformaciono poqe sistema PVO. Protiv-nici su iskoristili sve mogu}nosti raketasa radarskim samonavo|ewem AMRAAM,koje su ka ciqu kretale sa udaqenosti znat-no izvan dometa radara MiG-29. PilotiNatoa nisu èleli da u|u unutar zone uni-

15. februar 2008.36

1999. u avionu broj 18109 da bi presreogrupu aviona Natoa koji su bili u vazdu{nomprostoru iznad Vaqeva. Sa AWACS-a su ot-krili Pavlovi}ev avion i letelicama kojesu bile u vazdu{nom prostoru Srbije nare-|eno je da se povuku na bezbedno. Pavlovi}se po naredbi iz komandnog mesta sistemaPVO zadrào u vazduhu. U presretawe usa-mqenog MiG-29 krenula su ~etiri F-16CJ idve rakete AMRAAM su ga pogodile. Ostaciaviona pali su kode sela Petnica.

Osim aviona koje su piloti Natoa uni-{tili u vazduhu, na aerodromima su uni{te-ni 18103, 18107 i 18302. MiG-29 18110izgubqen je u udesu 25. marta, tokom prele-ta sa aerodroma Podgorica na Ponikve.

Gubici bi mo`da bili i ve}i da sestvarni avioni nisu prikrivali postavqa-wem dobro izra|enih maketa M-18. Pilotii tehni~ari 204. puka su u stolarskoj radio-nici izradili kopije, koje su po izgledu, bo-jama i oznakama potpuno odgovarale origi-nalima.

Rat su „preìvela” ~etiri jednoseda– 18101, 18102, 18105 i 18108 i dvo-sed 18301. Od 2000. godine ponovo sukori{}eni za obuku pilota. âk su u~e-stvovali na aeromitingu prire|enom 2.avgusta 2000, na aerodromu Podgorica.

PRILAGO\AVAWE

NOVOM VREMENU

Posle normalizacije odnosa sa Nato-om, letelice MiG-29 dobile su zadatke pri-lago|ene novom vremenu – na ve`bi „[tit2001“, odrànoj na poligonu Nikinci 24.oktobra 2001, prikazali su mogu}nosti lo-va~ke avijacije u borbi protiv terorista.Par MiG-29 presreo je Mi-8, koji su „ote-li“ teroristi, i o{trim manevrima, uz pri-menu IC mamaca, prinudili su otmi~are naprizemqewe.

Avioni MiG-29 leteli su do prole}a2004. godine, kada su morali da se prize-mqe i po{aqu na remont. Dugo se raspra-vqalo da li ih treba remontovati, u kom za-vodu i kako obezbediti potreban novac.Najpre je odlu~eno da treba odràti konti-nuitet i obuku lova~ke avijacije. Zatim jeMinistarstvo finansija za avione MiG-29obezbedilo 22,04 miliona evra iz Nacio-nalnog investicionog plana. I, na kraju se,zbog pla}awa carine i PDV, ugovor sa part-nerima iz Ruske Federacije, potpisan 22.decembra 2006, sveo na ~etiri aviona. Zapeti avion i ostatak poslova na prva ~eti-ri finansijska sredstva u iznosu od853.057.988 dinara, bi}e obezbe|ena izNacionalnog investicionog plana za ovugodinu. Osim remonta dogovorena je iugradwa navigacionih ure|aja predvi|enihstandardima ICAO.

Aleksandar RADI]

KORISNICI

Danas te avione koriste Alìr, Be-lorusija, Bugarska, Eritreja, Indija,Iran, Jemen, Kazahstan, Kuba, Ma|ar-ska, Malezija, Mjanmar, Peru, Poqska,Ruska Federacija, Severna Koreja, Si-rija, Slova~ka, Srbija, Sudan i Ukraji-na.

Ranije su avioni MiG-29 kori{}e-ni u ê{koj (predali su avione Poq-skoj), Iraku, Moldaviji (odrekla se avi-ona i prodala ih SAD i Jemenu), Nema~-koj (prodala ih je Poqskoj za cenu od jed-nog evra), i Rumuniji, ~iji su avioni po-vu~eni iz naoruàwa i konzervirani.

{tewa raketa R-73, jer bi na tim udaqeno-stima MiG-29 postao izuzetan protivnik.Raketom AMRAAM holandskog F-16AM u pr-vim ~asovima agresije pogo|en je avion18111, u kojem se nalazio pilot major Ne-boj{a Nikoli}. On se posle iskakawa pri-zemqio kod Titela. Svi drugi pogoci avio-na te prve no}i pripisani su ameri~kim F-15C i raketama AMRAAM.

Iznad planine Jastrebac iz lovcaMiG-29 18106 isko~io je major PredragMilutinovi}, zvani Grof, kada se na ae-rodrom Ponikve vra}ao sa zadatka. Sa ae-rodroma Ni{ u presretawe su poleteladva aviona. Iznad Kosmeta raketom pogo-|en je 18112, sa pilotom majorom IqomArizanovim. On se prizemqio padobra-nom u {irem rejonu Suvereke, i tek posle dva danaprobijawa kroz prostorkoji su kontrolisali alban-ski ekstremisti stigao je doaerodroma Pri{tina. Uavionu 18104 pogo|en jemajor Dragan Ili}. On sevratio na aerodrom, ali suzbog o{te}ewa sa avionaskinuti delovi koji su moglida se koriste za odràva-we drugih primeraka MiG-29. Kasnije su piloti Natoadovr{ili uni{tavawe le-telice 18104.

Sa aerodroma Bataj-nica 26. marta na zadataksu poleteli kapetan prveklase Zoran Radosavqevi}(18113) i major SlobodanPeri} (18114). Na izuzetnomaloj visini leteli su seve-roisto~no, prema E~koj, za-tim su izveli zaokret kapravcu odakle su dolaziliprotivni~ki avioni i namaloj visini preleteli No-vi Sad. Za to vreme AWACSih jo{ nije bio otkrio. Doksu se pribliàvali Drini,par lovaca se pewao na ve-liku visinu i na oko 7.000metara iznad Loznice pogo-|eni su raketama AMRAAM.Postali su mete dva ame-ri~ka F-15C. Od direktnogudara u predwi deo avionasmrtno je stradao Radosa-vqevi}, a Peri} se izvukaoiz pogo|enog aviona iskaka-wem. Ostaci oba aviona,zbog velike visine leta, pa-li na planinu Majevica uisto~noj Bosni.

Komandant 204. pukapotpukovnik Milenko Pa-vlovi} poleteo je 4. maja

TAKTI^KO-TEHNI^KE ODLIKE

Pogonska grupa: dva turboventilatorska motora RD-33 potisak bez DS-a 2 h 49,42 kN potisak sa DS-om 2 h 81,39 kN 4.300 litara goriva u unutra{wim rezervoarima

Dimenzije: duìna 17,32 mvisina 4,73 mrazmah krila 11,36 m povr{ina krila 38 kvadratnih metara

Masa: prazan avion 10.900 kgnormalna u poletawu 15.240 kgmaksimalna u poletawu 18.500 kg

Performanse: maksimalna brzina na visini 11.000 m bez naoruàwa2.445 km/~maksimalna brzina na nivou mora 1.500 km/~brzina pewawa 19.800 m/minvrhunac leta 18.000 mdolet sa dodatnim rezervoarima goriva 2.199 kmdolet sa gorivom u unutra{wim rezervoarima 1.500 km

Naoruàwe: top 9A-4071K (G[-301), kalibra 30 mm, sa 150 granata2.000 kg ubojnih sredstava na {est potkrilnih nosa~a

I M P R O V I Z O V A N A M I N S K O - E K S P L O Z I V N A S R E D S T V A U I R A K U

37

Irak je zemqa u kojoj su mine masovnoproizvo|ene i kori{}ene i smatra se da jedo po~etka 2003. postavqeno oko osam mi-liona protivpe{adijskih i dva milionaprotivtenkovskih mina. One su upotrebqa-vane tokom vi{egodi{weg rata sa Iranom(1980–1988), za vreme Prvog zalivskog ra-ta (1990–1991), ali i u suzbijawu aktivno-sti kurdskih ustanika u severnom delu ze-mqe.

SMRTONOSNE ZAMKE

Krajputa{ke bombe su posebno zani-mqive. Za vreme vladavine Sadama Huseinau Iraku je izgra|ena prostrana putna mre-`a {irokih, kvalitetnih autoputeva sa po~etiri do osam kolovoznih traka sa svakestrane, sa mno{tvom nadvo`waka i mosto-

KRAJPUTA[KE BOMBEZa sada najubojitije sredstvo

u borbi ira~kih ustanika

protiv snaga Koalicije

jesu improvizovana

minsko-eksplozivna

sredstva. Ona su od oktobra

2005. odgovorna za najmawe

tre}inu, a verovatno i

polovinu poginulih

ameri~kih vojnika u Iraku.

Eksplozivne naprave izra|ene u ku}nojradinosti koje gerilske, ustani~ke iteroristi~ke snage ~esto koriste unekonvencionalnom ratu nazivaju seimprovizovana minsko-eksplozivna

sredstva – IED (Improvised explosive devices).S obzirom na to {to se u Iraku ~esto po-stavqaju pored puta, u zapadnim medijimanazivaju ih i krajputa{ke bombe (roadsidebombs). Mada se u wihovoj izradi koristi iindustrijski i vojni eksploziv (ili kombi-nacije ta dva), u Iraku su to, po pravilu,minobaca~ke i artiqerijske granate. Na tajzakqu~ak navodi podatak da je od 650.000tona ubojnih sredstava koja su bila u voj-nim skladi{tima 2003. nestalo oko250.000 tona, pa ustanici imaju ogromnekoli~ine tih sredstava na raspolagawu.

15. februar 2008.38

naziv za automobile bombe bio bi, zapra-vo, vozila bombe, jer su to ~esto ne samoputni~ka vozila, ve} i kamioni, ambulant-na kola, a u nekim slu~ajevima ~ak i tovar-na kola koja vuku magarci.

Odnedavno su ustanici izmenili tak-tike u napadu na obezbe|ene objekte, te ihsada napada vi{e vozila. Prvo vozilo, kojene nosi eksploziv, probija barikadu i kre-}e se sve dok ne bude zaustavqeno ili voza~ubijen. Nekoliko minuta nakon toga, kada iz-gleda da se situacija smirila i vojnici ilipripadnici obezbe|ewa po~nu da se oku-pqaju oko prvog vozila, nale}e drugo vozilonatovareno eksplozivom, udara u okupqenugomilu i tako uve}ava broj `rtava.

EFIKASNOST

Va{ington post od 26. oktobra 2005.iznosi, posle trideset jednog meseca rata uIraku, da su krajputa{ke bombe prouzroko-vale vi{e od 50 odsto ameri~kih gubitaka.Od invazije 2003. do pogibije hiqaditogameri~kog vojnika proteklo je 18 meseci, azatim samo 13 meseci do smrti dvehiqadi-tog. Tokom prvih {est meseci rata, samo 11vojnika od 289 poginulih, ili 4 odsto, na-stradalo je usled eksplozije IED, ali je zato214 od 339, ili 63 odsto, poginulo odaprila do oktobra 2005.

Jedan od najteìh napada odigrao seavgusta 2005. kada su 14 marinaca i jedanIra~anin poginuli kod Hadite, 200 km se-verozapadno od Bagdada.

Tri granate za PT top velikog kalibraukopane su i aktivirane kada je preko wihprelazilo lako oklopqeno amfibijsko vo-zilo. Deset marinaca u patroli je ubijeno,a 11 raweno krajputa{kom bombom kod Fa-luxe novembra 2005, a od IED tokom 2005.godine ukupno je poginulo 427 Amerikanaca.

Decembra 2006. mine i bombe bile suodgovorne za 75 od 118 poginulih vojnikaKoalicije. Od novembra do marta 2006,

PRSLUK POSEBNE VRSTE

Ameri~ki kongres je 24. maja2005. odobrio prenos 129,7 milionadolara iz fonda Ira~ka sloboda zanabavku pokretnih vi{ekanalnih prigu-{iva~a radio-signala Warlock, a 13. ju-la 2005. reprogramirawem je prenetojo{ 10 miliona dolara za dva novaprotiv-IED sistema, i to 3,5 miliona za50 SLAM-DEP (Small Lightweight AdvancedModular Digital Protection System), malihlakih savremenih modularnih digital-nih za{titnih sistema, kojima su posto-je}i prigu{iva~i objediweni u prsluku,a obla~e se po potrebi (sa aspektazdravqa neizostavno se name}e pita-we uticaja velike koli~ine elektromag-netnog zra~ewa na nosioca prsluka).Preostalih {est i po miliona predvi-|eno je za nabavku 187 robota za raz-minirawe.

va, te gustim saobra}ajem. Kolovozi su raz-dvojeni sredi{wom linijom u kojoj su ~estozasa|ene ukrasne biqke i drve}e. Samimtim, to su idealna mesta za postavqawe IED,a koristi se i zadwa strana saobra}ajnihznakova. Me|utim, ~esto se IED bacaju di-rektno sa nadvo`waka na kolonu vozila upokretu (obi~no kao minobaca~ke granate),ili se prethodno proceni visina vozila, tese mine (koje mogu biti i tabla TNT sa upa-qa~em) veù za konopac i zawi{u sa suprot-ne strane nadvo`waka u odnosu na dolaze}ukolonu vozila, tako da udare ta~no u visinuvetrobranskog stakla. Eksplozivom su puwe-ne i konzerve gotovih jela i napitaka, a po-nekad i le{evi uginulih doma}ih ìvotiwa.

Na taj na~in su izvo|eni napadi tokom2003. godine, ali su s vremenom IED, a ina~ini wihove primene, postali sofisti-ciraniji. Sada se aktiviraju sa odstojawa,kori{}ewem mobilnih telefona i pejxera,daqinskih upravqa~a za de~je automobileili otvarawem gara`nih vrata, ~ak i ra-dio-stanicama.

Umesto eksplozivnih puwewa male ma-se, sve ~e{}e se koriste granate kalibraod 100 mm ili ve}eg, koje su povezane i jed-novremeno se aktiviraju, ili protivtenkov-ske (PT) mine koje se vertikalno slaù takoda samo najdubqa ima upaqa~, a ostale suu nemetalnim ku}i{tima, pa ih detektorine mogu otkriti. Wihova eksplozija je toli-ko sna`na da odbaci tenk abrams nekolikometara uvis, {to ustanici slikovito opi-suju re~ima „Abrams je dobio krila”.

êsto se PT mine ukopavaju pored putai lan~ano povezuju, pa eksplozija prve ini-cira seriju eksplozija du` kolovoza koje,ako se ispravno proceni rastojawe izme|uvozila u koloni, mogu te{ko o{tetiti, a iuni{titi, hamere i kamione.

Od skora se primewuju i kumulativnapuwewa. Ona se izra|uju tako {to se me-talna cev zavari sa jedne strane, potom senapuni eksplozivom, a sa suprotne straneumetne se komad metala konusnog oblika,koji se nakon eksplozije pretvara u usme-reni mlaz vrelog metala i sa lako}om pro-bija laki oklop hamera, transporterastrajkera ili BOV bredli. Ako se nekolikometalnih cevi postavi paralelno ili lepe-zasto, mlaz zahvata {iroko poqe.

Sve ~e{}e se mine zakopavaju direktnou kolovoz na slede}i na~in. Gorivo se pro-spe po asfaltu i zapali, usled ~ega on tolikoomek{a da je lako iskopati rupu, koja, kadase zatrpa, li~i na obi~nu zakrpu na asfaltu.

Improvizovana minsko-eksplozivnasredstva su ~esto samo jedna od karika ulancu kombinovanih zaseda. Kolonu vozilakoja se kre}u u patroli ili kao pratwa kon-voja, po pravilu velikom brzinom kako biizbegla napad, usporava autobus ili kami-on koji je navodno u kvaru, obi~no na nad-vo`waku ili nekom mostu. Saobra}aj se ta-

da blokira pa i koaliciona vozila morajuusporiti ili stati. Tada se aktiviraju IED.Nakon toga, ustanici sa~ekuju helikopterkoji }e sigurno do}i kako bi izvukli rawe-nika i po wima dejstvuju snajperskom va-trom, RPG-ima, prenosivim PVO sistemi-ma ili naknadno aktiviraju IED ako im sehelikopter na|e u blizini. Pretpostavqase da odnedavno koriste i protivhelikop-terske mine, mada o tome jo{ nema defini-tivno potvr|enih podataka.

Vrlo ~esto se za napade koriste i au-tomobili bombe i bomba{i samoubice, ko-ji nose prsluk ~iji su posebno iskrojeni xe-povi napuweni eksplozivom i kugli~nim le-àjevima koji poja~avaju efekat. Ispravan

PRETPOSTAVKE

U ~lanku iz januara ove godine, New-sweek navodi tvrdwe ameri~ke admini-stracije da Iran snabdeva ira~ke usta-nike eksplozivom TNT navodno sedam putaja~im od ira~kog, a i elektronskim senzo-rima koji sluè za aktivirawe krajputa-{kih bombi. Re~ je o pasivnim infracr-venim senzorima koji se koriste u obez-be|ewu ku}a tako {to pale svetla kadaneko ili ne{to pro|e ispred wih, a ~ijacena iznosi dolar po komadu. Iran je na-vodno naru~io veliku koli~inu tih ure|a-ja od proizvo|a~a sa Tajvana i iz Japana.Wihov zna~aj ogleda se u tome da, za raz-liku od mobilnih telefona i radio-ure-|aja, oni ne emituju signal koji se moè

Artiqerijske granate kao mine iznena|ewa

39

IRA. Poznato je da je IRA razmewivalaopremu i iskustva sa kolumbijskim gerilci-ma, baskijskim separatistima i palestin-skim grupama, tako da je bilo samo pitawevremena kada }e se plodovi wihovog radapojaviti i u Iraku.

PROTIVMERE

Samo tokom 2004. godine na ameri~-ke trupe izvedeno je oko 12.000 napada im-provizovanim minsko-eksplozivnim sred-stvima, {to zna~i da neka nisu uzrokovalagubitke. Ameri~ki izvori navode primerevojnika koji ceo turnus u Iraku provedu usastavu timova koji love bomba{e i traèIED, a da nijednom nisu (ni wihova vozila)pogo|eni prilikom eksplozije. Mnoge jedi-nice krstare u neoklopqenim hamerima ko-

koalicione snage prona{le su i onesposo-bile oko 4.000 IED, otkrile vi{e od 1.800skrovi{ta oru`ja i radionica za izradumina i bombi i ubile ili zarobile nekoli-ko stotina ustanika povezanih sa proizvod-wom i razme{tajem. To nije spre~ilo da{est vojnika pogine u Dijali na Dan se}a-wa (Memorial Day, posledwi ponedeqak umaju kojim se obeleàva uspomenu na svepoginule Amerikance u dosada{wim rato-vima SAD), dok su hitali u pomo} posadioborenog helikoptera ~ija su dva ~lana, ka-ko se kasnije ispostavilo, ve} bili mrtvi.

U Mahmudiji, ju`no od Bagdada, 12. ma-ja 2007. postavqena je vrlo sofisticiranazaseda. Ustanici su napali patrolu i ubilipet vojnika, a trojicu zarobili. Zatim supostavili IED u kro{wu obli`we palme saispravnom pretpostavkom da }e uskoro sti-}i dodatne snage. Tada su aktivirali IED ko-ja je ubila jednog, a ranila tri vojnika. Po-sle dve sedmice objavili su snimak u kom jesaop{teno da su trojica zarobqenika pogu-bqeni.

Uz primenu novih takti~kih postupaka,kao {to je dejstvo snajperista po patrolina ta~no odre|enom mestu (kada primora-vaju vojnike da potraè zaklon iza gomile{uta ili |ubreta, a potom aktiviraju IEDkoja je prethodno tu i zatrpana), ustanicisve ~e{}e postavqaju IED ispod qudskih le-{eva na ulici, jer znaju da }e ih pre ili ka-snije ameri~ki vojnici ili ira~ka policijamorati da uklone, pa tada daqinski aktivi-raju bombu.

Prime}eno je i da IED postaju sve slo-ènije. Neke od nedavno prona|enih imalesu trostruki na~in aktivirawa: ìcom, ra-dio-talasima i infracrvenim zracima,{to je tehnika koju je usvojila i usavr{ila

PRISLU[KIVAWE

Sofisticiranost ustanika ne smese potcewivati. U prilog tome govori i~iwenica da su, prema pisawu engleskogtabloida San, prate}i pozive britan-skih vojnika putem mobilnih telefonasvojim porodicama, do{li do brojevaku}nih telefona, nazvali suprugu jednogoficira Kraqevskog vazduhoplovstva irekli joj da je wen mu` poginuo. Tek na-kon provere u vazduhoplovstvu ona seuverila da joj je suprug ìv i zdrav.

Nakon ~lanka u tabloidu, Mini-starstvo odbrane saop{tilo je da jesli~nih poziva ve} bilo u nekoliko na-vrata, te je iz tog razloga britanskimvojnicima zabraweno da koriste svojemobilne telefone za pozive ku}i.

otkriti pre aktivirawa improvizova-nih minsko-eksplozivnih sredstava.

Tvrdi se da su distribuciju te opre-me u Iraku organizovali pripadniciiranskih Al-Kads brigada, koje se sma-traju elitnim ogrankom Iranske revolu-cionarne garde. Me|utim, pojedini oba-ve{tajni eksperti u SAD izneli su re-zerve u pogledu tih navoda, isti~u}i dase velika koli~ina napada IED odigravaupravo na teritoriji koju nastawuju su-niti, dok Iran direktno podràva {i-itske muslimane. Nekoliko demokrat-skih kongresmena izrazilo je zabrinu-tost da sada{wa administracija previ-{e nagla{ava povezanost ira~kih usta-nika sa Iranom na na~in sli~an doga|a-jima koji su prethodili napadu na Irak.

Ira~kasvakodnevica

Dejstvo IEDna kamion u koloni

40

jima su skinuta vrata i re|e su napadnutiod drugih.

Kqu~ni faktor, prema ameri~kim iz-vorima, jeste budnost u~esnika u konvoju,pripremqenost i oprez, te jasno odavaweutiska da je jedinica spremna, iskusna i od-lu~na za borbu. Takve konvoje i patrole,smatraju oni, ustanici ne}e napasti. Pritome se nagla{ava da mladi i neiskusnivojnici ne treba da budu ni voza~i ni mi-traqesci. Preferira se agresivna vo`wa,ali ne i neobuzdana, jer saobra}ajna ne-zgoda moè da blokira konvoj i izloì ganapadu.

Pravci kretawa moraju se unapredpa`qivo planirati, a postupci, u slu~ajuhitnosti (promena to~ka na vozilu, izno{e-we rawenika iz jednog i preme{tawe u dru-go vozilo, te izvla~ewe o{te}enog ili vo-zila u kvaru), maksimalno uve`bati, kakobi se skratio interval tokom kog je konvojili patrola zaustavqena i najizloènijanapadu. Vojnici moraju biti dobro obu~eniu pruàwu prve pomo}i jer ~esto samo sta-vqawem Esmarhove poveske mogu zaustavitismrtonosno krvarewe i spasiti ìvot sa-borcu.

Oklopqena vozila pruàju laàn ose-}aj sigurnosti jer nema tog oklopa koji IEDne moè probiti. êsto su nemar ili samo-zadovoqstvo u~esnika u konvoju, a i kreta-we istim putnim pravcem tokom nekolikodana uzastopce, dovoqan razlog da se usta-nici odlu~e za napad na odre|enu jedinicu.Posebno se nagla{ava da je neprijateqprilagodqiv, inteligentan i bezobziran,jer se ne libi ubijawa civila ako }e uz tonastradati makar jedan koalicioni vojnik.

Prema magazinu Wusvik, jo{ je uprole}e 2004. general Xon Abizaid, u pi-smenom obra}awu ministru odbrane Do-naldu Ramsfeldu, ozna~io IED kao „ubicubroj jedan ameri~kih vojnika na ira~komrati{tu” i zatraìo da se preduzme napor„sli~an projektu Menhetn” (izrada prveatomske bombe), kako bi se razvila novatehnolo{ka sredstava kojima bi se osujeti-la postoje}a pretwa. Iz navedenog razlogaPentagon je formirao Zdruènu organiza-ciju za poraz IED (JIEDDO – Joint IED DefeatOrganisation), na koju je u periodu od 2004.do 2006. utro{eno 6,1 milijardi dolara,a od toga samo 2006. godine 3,3 milijarde.Uz to, Pentagon traì da Kongres odobridodatnih 6,4 milijardi dolara u okviru fi-skalnog plana za 2008. radi daqeg razvojasistema za otkrivawe i ometawe improvi-zovanih minsko-eksplozivnih sredstava.

Direktor JIEDDO-a, general u penzijiMontgomeri Migs, ostvario je saradwu saMinistarstvom za energetiku, laboratori-jama i akademijama u SAD, a uz to je osno-van i Nacionalni centar za obuku u FortIrvinu (Kalifornija) u kom se ispituju iusvajaju razne protivmere. One obuhvataju

PREDVIDQIVOST

U ~lanku autora Majkla Goldfar-ba, objavqenom na sajtu weeklystan-dard.com, kritikuje se inertnost vojnogestabli{menta, koji primewuje istutaktiku u Iraku, gde je ratno stawe, kaou BiH 1995. kada su ameri~ke trupeimale ulogu o~uvawa mira. I daqe se~esto patrolira ulicama naseqenihmesta u predvidivim formacijama i upredvidivo vreme, {to vojnike ~ini la-kim ciqevima za ustani~ke IED.

Posle pobede u prvoj fazi rata,Pentagon je na mapi zemqe odredio li-nije odgovornosti vojnih jedinica, kojesu obi~no ~inili autoputevi ili trgovi,{to su omiqena mesta za postavqawemina i bombi. Vojnicima je strogo na-re|eno da je kretawe dozvoqeno iskqu-~ivo unutar odre|enih linija. Iz tograzloga su se patrole ~esto zaustavqa-le nekoliko stotina metara sa jedne,odnosno druge strane linije, kako ne biprekr{ile nare|ewe i snosile posle-dice. Na taj na~in je obi~no sa svakestrane linije ostajao prili~an prostorkoji nije bio pod kontrolom i u kom suse ustanici slobodno kretali.

ure|aje za elektronsko ometawe, radare,opremu koja emituje rendgensko zra~ewe,robote za razminirawe i ispitivawe pan-cira za qudstvo i oklopa za vozila. U okvi-ru tog tela formirani su i crveni timovi,~iji pripadnici (vi{e od 500) imaju zada-tak da razmi{qaju kao ustanici i tako po-ku{aju da budu korak ispred wih.

Ure|aji za elektronsko ometawe kori-ste radio-talase za blokirawe mobilnih,satelitskih i beì~nih telefona dugog do-meta, kojima se aktiviraju IED. Me|utim,wihova efikasnost je ograni~ena ~iweni-com da talasi koje emituju moraju biti naistoj frekvenci na kojoj su telefoni usta-nika, {to se ne moè unapred znati. Osimtoga, de{ava se da prigu{iva~ blokira ra-dio-vezu kolone kako me|u vozilima, tako isa bazom, pa se mora iskqu~iti da bi se us-postavio radio-saobra}aj, {to vozila ~i-ni rawivim. Uo~eno je i da se usled elek-tronskog ometawa i nastale interferencegubi kontrola nad bespilotnim letelicamakoje su na ve}em odstojawu od baze.

ODGOVOR USTANIKA

Ameri~ke snage u Bagdadu pokrenule suoperaciju „Fard al-Kanun“ (Sprovo|ewe za-kona) tokom koje su primeweni novi takti~-ki postupci i druge inovacije radi otkriva-

15. februar 2008.

Eksplozija automobila bombe

wa proizvo|a~a i skladi{ta IED, a {to jerezultovalo, kako se navodi, otkrivawemnekoliko desetina fabrika bombi, hap{e-wem oko 18.000 osumwi~enih osoba i smr-}u vi{e od 3.000 pobuwenika. U isto vre-me, najmawe 230 Amerikanaca je tokomaprila i maja 2007. godine ubijeno u eks-plozijama IED, {to ova dva meseca ~ini naj-teìm za okupacione trupe. Deo ustani~kihsnaga, kao {to je Mahdijeva armija, odlu-~io je da se primiri dok ofanziva ne pro-|e, ali su sunitske grupe, posebno ira~kiogranak Al kaide, postavile {to je mogu}eve}i broj IED na predvi|enim pravcimakretawa ameri~kih jedinica, jer bi ih te-{ko preme{tali ili izme{tali nakon {tose ameri~ke snage razviju na terenu. Tre}ideo ustani~kih grupa odlu~io je da svoje ak-tivnosti prenese u oblasti gde je relativnomalo okupacionih vojnika, tako da je do{lodo u~estalijih bomba{kih napada u Dijali,Mosulu i Kirkuku.

Me|utim, ni ustanici ne sede skr{te-nih ruku. Organizacija koja sebe nazivaIslamska dràva Irak je tokom aprila naInternetu predstavila video-snimak sa na-zivom Lov na minolovce, u kome je prikaza-no postavqawe IED, a zatim aktivirawe iuni{tewe oklopnih transportera Cougar iNyala RG/31, koji su navodno za{ti}eni od

41

IED, a i vozila za otkrivawe i uni{tavaweIED – Meerkat i Buffalo.

Reporteri magazina Tajm razgovara-li su sa Saifom Abdalahom (kome to naj-verovatnije nije pravo ime), dvadesetosmogodi{wim inèwerom elektrotehni-ke, koji ve} ~etiri godine u jednoj bagdad-

skoj garaì sklapaIED. On je novinari-ma pokazao kutiju ve-li~ine akten-ta{ne,na kojoj su natpisi najapanskom, a koju jenavodno dobio odsimpatizera iz Sau-dijske Arabije. U wojse nalazio ure|ajsli~an onom kojiameri~ke snage ko-riste za ometawesignala za aktivira-we IED mobilnim te-lefonom. Ira~aninje ukqu~io japanskiure|aj, a zatim re-

kao reporterima da ukqu~e svoje mobilnetelefone. Nijedan od telefona nije imaosignal. Potom je Abdalah iz xepa izvadioi ukqu~io svoju jeftinu nokiju. Telefon jeemitovao jasan, ~ist signal. „Za samo je-dan dan shvatio sam princip i na svom mo-bilnom napravio nekoliko izmena”, rekaoje Abdalah.

VI[ESTRUKI ZNAÂJ

Prema ameri~kim izvorima, IED jeoru`je takti~ke namene, ali je u isti mahi jedino oru`je ustanika koje konstantnoi u sve ve}em broju uzrokuje gubitke oku-pacionih snaga. Kako su gubici u qudstvuprimarni faktor koji dovodi do opada-wa podr{ke za rat u Iraku, IED ve} ima-ju snaàn politi~ki, a mogu dobiti i ve-lik strate{ki zna~aj, jer ako im se ne su-protstave na odgovaraju}i na~in, one mo-gu dovesti do poraza koalicionih snaga uIraku.

Visoki oficiri ameri~ke vojskesmatraju da elektronska sredstva ne mogupobediti ira~ke bomba{e. A brigadni ge-neral Xo Ramirez, zamenik na~elnikaCentra za zdruènu obuku u Fort Leven-vortu, dràva Kanzas, rekao je: „Za sva-ki korak unapred koji mi u~inimo, nepri-jateq napravi tri... svake dve do tri sed-mice oni mewaju takti~ke i tehni~ke po-stupke”.

General Ri~ard Kodi, zamenik na~el-nika general{taba Kopnene vojske izjavioje, aprila 2007. godine, u Kongresu da po-traga za IED i wihovo onesposobqavawenisu re{ewe na duge staze. „Mi moramo dakrenemo i prona|emo momke koji ih posta-vqaju i da ih pobijemo. Moramo da prona-|emo momke koji ih izra|uju i da ih pobije-mo. Tako }ete poraziti IED.”

Sa takvim stavom slaè se i SaifAbdalah, pa isti~e: „Mene ne}e porazititehnologija. Ako ̀ ele da zaustave IED, mo-raju da ubiju mene i svakog ko radi ono{to i ja.”

Dr Aleksandar MUTAVXI]

Jula 2005. godine kumulativnimlaz IED probio je vrata hamera koji jepatrolirao ulicama grada Kirkuk i vo-za~u otkinuo obe noge. Vojnici u vozilusu povikali na voza~a da stane, a on jeodgovorio „Ne mogu! Nemam noge!” iusmerio hamer u zid obli`we prodav-nice. Na wegovu sre}u, vreli mlaz je uisto vreme kauterisao krvne sudove izaustavio obilno krvarewe, tako da jevoza~ preìveo.

Mine iznena|ewa na putuBagdad–Faluxa, 2004.

Smrtonosna kutija

Video-rikorder kao tajmer

42

na barutom. Pored oru`ja posebna pa`wapoklawa se optoelektronskim ure|ajima ko-ji se montiraju na pu{ke, odnosno koje ko-risti osmatra~.

Pored svih tih „sitnica“, danas se sveve}a pa`wa paklawa samom kalibru snaj-perske pu{ke. Jo{ su popularni oni klasi~-ni – zapadni 7,62 h 51 mm Nato i isto~ni7,62 h 54 mm R. Pored wih sve ~e{}e se po-javquju snajperske pu{ke velikog kalibra –uglavnom 12,7 mm, a neke zemqe koriste ione od 14,5 do 20 milimetara.

Ovom prilikom predstavqamo jednu odnajpoznatijih snajperskih pu{aka na svetu –SVD dragunov.

SKELETNI KUNDAK

Posle zavr{etka Drugog svetskog ratana Istoku se ukazala potreba za konstruk-cijom nove snajperske pu{ke. Stare, prove-rene, repetirke mosin-nagana odli~no suse pokazale za vreme rata, ali se wima ni-su mogli dobro ga|ati grupni ciqevi na is-

Nekada su snajperisti koristili obi~nevojni~ke pu{ke sa naprednijim opti~-kim ni{anima (uve}awa maksimalnodva i po puta), ali su se kasnije, razvo-jem tehnologije izrade oru`ja, pred

konstruktorske timove postavqali i odre-|eni novi zahtevi. Najvi{e zahteva uvek jebilo na cevi oru`ja – oko kalibra, duìnecevi, broj `qebova, pravca i stepena uvi-jawa, te debqine zidova cevi. Tako|e, tra-ìlo se da se prvim metkom pogodi ciq ve-li~ine glave na daqini od 300 m, a stoje}ina daqinama od 600 m (iako u nekim armi-jama sveta te daqine iznose 400 i 800 me-tara).

Dosta zahteva upu}eno je na udobnostni{awewa, posebno na duìnu i ugao kun-daka. Tako|e, va`ni su i materijal za izra-du kundaka ali i pomo}ni oslonci za obrazkoji su podesivi i po visini i po pravcu,itd. Zatim, tu su dimenzije i teìna, a u zad-we vreme i boja oru`ja. Od municije se zah-teva da je balansirana i ujedna~eno puwe-

ORU@JE VISOKEPRECIZNOSTI

S N A J P E R S K A P U [ K A S V D D R A G U N O V

Pu{ka kalibra 7,62 h 54 R mm

puni se okvirom od 10 metaka.

Najboqe rezultate postiè

na daqinama do 800 m.

Odlikuje je veoma velika

preciznost i jednostavnost

u radu i, ako se po{tuju

pravila, funkcioni{e

bez ikakavog zastoja.

Tu snajpersku pu{ku u svoj

vojni asortiman uvelo je

dvadesetak zemaqa,

a neke su otkupile licencu

za proizvodwu. Proizvodili

su je Rumuni, Kinezi,

Etiopqani, Ira~ani,

a postojao je i srpski SVD.

15. februar 2008.

43

toj daqini. Zato je odlu~eno da nova snaj-perska pu{ka bude poluautomatska.

Jefgenij Fedorovi~ Dragunov po~eo jeda radi na takvom oru j̀u davne 1957. godi-ne. Kako se dvadeset godina pre toga baviosportskim streqa{tvom, zahvaquju}i veli-kom iskustvu zavr{io je prototip tog izvr-snog oru j̀a ve} 1962. godine, i ono je samogodinu dana nakon toga uvedeno u naoruà-we armije kao 7,62 mm SVD. Konstrukcijakoju je razradio Dragunov je poluautomatskapu{ka kalibra 7,62 h 54 R milimetara.

Na prvi pogled SVD jako podse}a nasistem „kala{wikova“, i mora se re}i daje konstruktor preuzeo niz korisnih re{e-wa od legendarnog Kala{wikova. Ali, po-stoji nekoliko zna~ajnih razlika. Bitno suizmeweni princip dejstva barutnih gasovana nosa~u zatvara~a i sam sistem okida-wa. Dragunov je u gasnu komoru ugradio re-gulator protoka gasova i gasni cilindar6B1, u kome se kretao gasni piston (po kon-strukciji, sli~an ~elu klipa „kala{wiko-va“, sa kru`nim `qebovima i prstenovi-ma). Piston je pod dejstvom barutnih gaso-va klizio du` cilindri~nog potiskiva~anosa~a zatvara~a, udarao u prstenasti is-pust i predavao energiju potiskiva~u. A po-tiskiva~ se (za razliku od klipa „kala{wi-kova“, koji je fiksno vezan za nosa~ zatva-ra~a) slobodno kretao unazad, udaraou ~elo nosa~a, predavao muenergiju i, usled dejstvasopstvene opruge, vra}ao upredwi poloàj.

Interesantno re{ewepredstavqaju predwe drveneobloge koje se postavqaju is-pred sanduka sa dowe stranecevi radi lak{eg i udobnijeg hvatawa oru`-ja prilikom ni{awewa i ga|awa, a i radiza{tite i gasnog cilindra 6B1. Konstruk-tor se u tom slu~aju opredelio da se drveneobloge rasklapaju po vertikali (i postojedve bo~ne strane leva i desna), a ne po ho-rizontali kao kod Kala{wikovih modelapu{aka. Utvr|uju se na isti na~in kao i kodKala{wikovih modela i to oslawawem napredwi deo sanduka, a sa predwe stranegrivnom ispred gasne gomore. Konstruktorje morao ovde da doda i tre}u bradavicu zabravqewe ( radi ve}eg pritiska metka 7,62h 54 mm R). Osim toga, na snajper su ugra|e-ne zasebne opruge udara~a i obara~e izbog toga oru`je ima razdvaja~ koji je ga-rantovao samo jedina~nu paqbu, a i osigu-ra~ od slu~ajnog opaqewa.

Ipak, najve}u novinu predstavqao je dotada nevi|eni skeletni kundak, koji je prela-zio u pi{toqski rukohvat i svojim polukru-`nim izrezom nalegao na polukru`ni zavr-{etak sanduka u zadwem delu. Takva konstruk-cija je znatno uticala na smawewe ukupne ma-se oru`ja i istovremeno ga ~inila ugodnimza ga|awe, pogotovo iz leè}eg stava.

Na wega se, ako je to potrebno strelcu,jednostavno i brzo montira oslonac naobraz. Dva otvora koje se nalaze na wemurazli~ite su veli~ine i namene. Ve}i poma-è da se {akom ruke lako obuhvati pi{toq-ski rukohvat, dok je drugi namewen za monti-rawe remnika za no{ewe oru j̀a – kroz sre-dinu otvora prolazi {ipka na koju se ka~iremnik.

Pu{ka se puni okvirom od 10 metaka.Najboqe rezultate postiè na daqinamado 800 m. Odlikuje je veoma velika preci-znost i jednostavnost u radu i, ako se po-{tuje pravila, funkcioni{e bez ikakavogzastoja. Municiju za to oru`je (7,62 h 54mm) razvili su Sabeqnikov, Sazonov iDvorjaninov.

USAVR[EN MODEL

Nakon nekoliko godina na trì-{tu se pojavio i savr{eniji mo-del ~ija je oznaka bila SVD S.Kod wega je

ukupna duìnapu{ke skra}ena

pomo}u preklapaju-}eg kundaka. I kod ovog

modela kundak je skeletni,{to pokazuje da su ruski konstruk-

tori odustali od drveta i okrenuli seve{ta~im masama – polimeru, koji se poka-zao kao izuzetno otporan na udarce i veo-ma tvrd. Kundak se preklapa na desnu stra-nu i u tom poloàju je tako|e mogu}e dejstvoiz snajperske pu{ke. Na zadwem delu dodatje oslonac za rame koji je potkovan gumomradi lak{e amotrizacije trzaja prilikomdejstva. Na gorwi deo kundaka mogu}a jemontaà oslonca za obraz, isto kao i kodstarijeg modela snajpera.

Remnik se kod tog modela montira napo~etak kundaka, odmah iza sanduka. Ruko-hvat je vra}en na staro mesto – na kraj san-duka sa dowe strane, i anatomski je pi{toq-skog oblika. Promena se desila i na skri-va~u, odnosno, razbija~u gasova. Pored to-ga, iz kompleta je izba~en no`. Novine suprimewene i u zavr{noj obrada pu{ke – svidelovi su obojeni crnom mat bojom koja neodaje refleksiju svetla od sunca.

Imaju}i u vidu kakteristike SVD itehnologiju izrade, koja je jako sli~na Ka-la{wikovim modelima, neke zemqe uvelesu u svoj asortiman i tu snajpersku pu{ku,a neke su otkupile i licencu za proizvod-wu. Me|u tim dràvama nalazila se i biv-{a Jugoslavija, koja je trì{tu ponudila idoma}i SVD. Ali se to desilo u pogre{novreme jer je upravo tada po~eo procesrazdruìvawa biv{e SFRJ, tako da je po-treba za novim snajperom kvaliteta poputSVD stavqena u drugi plan – za boqa vre-

TIGAR

Koliko je ta snaj-perska pu{ka bila polular-

na ne samo u vojsci ve} i u civilstvu go-vori i podatak da je uz male dodatne po-pravke i prepravku od modela SVD iSVD S stvoren snajper za civilno tr`-{te pod oznakom SVD 7,62 h 54 mm R ti-gar. Civilna varijanta je bila tolikointeresantna van granica SovjetskogSaveza da je ubrzo odobren i izvoz. Tapu{aka je u civilnoj varijanti proda-vana bez optike, tako da je svaki kupacmogao samostalno da montira optikukoju je èleo. Kundak je opet skeletskizajedno sa pi{toqskim rukohvatom, alisa jednim velikim otvorom. Normalno,ni na ovom modelu ispod nosa~a pred-weg ni{ana ne postoji utvr|iva~ zano`.

ODLIKE

Teìna prazne pu{ke bez opti~kogni{ana iznosi 4,3 kg. Oru`je je dugo1.225 mm. Za ga|awe koristi mehani~kini{an sa kojim moè da ga|a do 1.200m i opti~ki ni{an PSO-1 sa kojim sedaqina ga|awa pove}ava na 1.300 m.Brisani domet za grudnu metu iznosi430, dok je za pokretne mete 640 m. Ubi-ta~no dejstvo zrna je do 3.800 metara.U vreme kad se pojavila opti~ki ni{anje bio najsavremeniji ure|aj za ni{a-wewe i osmatrawe. Imao je uve}awe od~etiri puta dok mu je vidno poqe bilo 6stepani. Postoje dva dobo{a – daqinei bo~nih popravki. Na samoj kon~anicije skala za merewe daqine na osnovupoznate visine ciqa. Pored toga posto-ji i luminiscentni ekran koji omogu}avaotkrivawe infracrvenih izvora sve-tlosti, ga|awe takvih ciqeva i za{tituod zra~ewa.

Kod SVD S kundak se preklapa na desnu stranu

Metak 7,62h54 mm R

44

Kod PSL pu{ke cev ima duìnu 617mm, sli~no kao kod Dragunova, tvrdo je hro-mirana i za dana{we standarde ima pri-li~no tanke zidove. Spoqni pre~nik ustacevi je 14,7 mm, a na mestu leì{ta metkaje malo ve}i i iznosi 22,5 mm. Na ustimacevi nalaze se ~etvorokomorni skriva~plamena i gasna ko~nica, koja je, prema mi-{qewu poznavaoca toga oru`ja, nedovoqnodelotvorna u skrivawu bleska, {to, uz iz-raèno podizawe pra{ine ili li{}a, imavrlo negativan efekat demaskirawa snaj-periste prilikom otvarwa vatre, i to izleè}eg stava.

Okvir je kapaciteta 10 metaka i iz-ra|en je od lima presovawem. Zanimqivoje da se izme|u ruskog SVD i rumunskog PSLne mogu zameniti okviri bez ve}ih ispravki– pode{avawa, iako se na izgled ta dvaokvira me|usobno ne razlikuju, osim {tokod rumunskog modela na bo~nim stranama

postoji slovo „H“ (is-pup~ewe prilikompresovawa lima, ra-di spre~avawa de-formacije zidovaokvira, a kod ruskogSVD to su dobili re-{etkastim {arama). No, kad smo ve} kodokvira, da nazna~imoi jo{ jednu razliku uodnosu na original.Naime, ako se maloboqe pogleda vide}ese razlika izme|u le-

ì{ta okvira. Kod PSLokvir se nalazi od-mah iza predweg dela branika obara~e, ~akbi se moglo re}i da naleè na sam utvr|i-va~ okvira, dok je kod SVD blago pomerennapred, tako da izme|u okvira i utvr|iva~aima malo slobodnog prostora.

SLI^NOSTI I RAZLIKE

Rumuni su kod opti~kog ni{ana, kao ikod okvira, malo odstupili od ruske vari-jante, jer su na svoju pu{ku stavili pojedno-stavqenu varijantu poznatog ruskog ni{anaPSO-1 za SVD. Naime, ruska varijanta op-tike ima kon~anicu koju osvetqava pomo}niizvor struje – baterija, dok je rumunska op-tika proizvod firme I.O.R. sa oznakamaLPS Tip2, i ima mogu}nost uve}awa ~etiriputa, pre~nik objektiva 24 mm sa vidnim po-qem je 6 stepeni, a kon~anica je osvetqenatricijum gasom. Osim toga, sa PLS snajpe-rista ne moè detektovati aktivni izvorIC sredstva.

U svemu ustalom te dve pu{ke se skoropotpuno poklapaju. Iz obe se moè ga|ati unormalnom i smawenem nivou svetlosti naudaqenosti od 1.300 metara.

Oba ni{ana imaju dva mehanizma i tosa gorwe strane mehanizam daqine koji jeobeleèn daqinama od 0 do 1.000 metara,

15. februar 2008.

mena. Pored srpskog SVD, pu{ku su proiz-vodili i Rumuni sa oznakom PSL, zatimKinezi, Etiopqani, pa i Ira~ani sa ozna-kom Al Kadesih.

Uprkos ogromnoj nadmo}i Amerikana-ca i wenih saveznika u posledwem Zaliv-skom ratu, a i nakon wega, veliku opasnostpredstavqaju pobuweni~ki snajperi, a veo-ma zapaènu ulogu igra jedna skoro zabo-ravqena i na na{em prostoru nepoznatakopija SVD, a to je rumunska PSL 7,62 h 54mm R – Pu{ka Semiautomata Luneta, u pre-vodu poluautomatska snajperska pu{ka.

Irak je svojevremeno kupovao naoru-àwe za svoju vojsku gde god je stigao i koli-ko god je mogao (naravno i od biv{e SFRJ),tako da im je snajpersko oru`je bilo {are-noliko, ali se uglavnom odnosilo na ruskiSVD, doma}i Al Kadesih i rumunski PSL.Na na{em podnebqu dve posledwe pu{ke suprili~no nepoznate, ali se one ~esto vi|a-ju u zemqama tre}eg sveta i naj~e{}e suidentifikovane kao ruske SVD.

RUMUNSKA VARIJANTA

Razvoj PSL po~eo je {ezdesetih godi-na pro{loga veka s ciqem da se zameni ta-da{wa poznata ~e{ka repetirka VZ-24 ko-ja je bila opremqena opti~kim ni{anom.Me|utim, nije bio predvi|eno da novi mo-del koristi Mauzerov obrtno-~epni zatva-ra~ ve} da oru`je radi na principu pozaj-mice barutnih gasova sa klipom i obrtnimzavara~em. Iako se pokazalo da ta nova pu-{ka nije bila precizna kao repetirka, Ru-muni su, pou~eni iskustvom iz Drugog svet-skog rata, prednost dali ve}oj prakti~nojbrzini ga|awa, naro~ito ako se ga|a grup-ni ciq koji se nalazi na istoj daqini.

Koncepcijski, SVD i PSL su identi~-ne, ali se razlikuju u mnogim detaqima.Unutra{wi mehanizam kod SVD ima jako ma-lo sli~nosti sa AK modelima, dok su kod ru-munske PSLprincip rada automatike i kon-struktivna izvedba komponenti identi~niAK – kod koje su klip, nosa~ zatvara~a i za-tvara~ u jednom sklopu. Sanduk kod SVD iz-ra|en je od jednog komanda glodawem dok jekod rumunske PSL izra|en sli~no kao kodpu{komitraqeza 7,62 mm M 83, presova-wem i ta~kastim zavarivawem. Sanduke jeoja~an u odnosu na AK, jer pu{ka koristi ja-~u municiju – 7,62 h 54 R. Tako je i sam pro-ces proizvodwe pojednostavqen i ubrzan, arelativno niska cena gotovog proizvodaomogu}ila je izvozni uspeh, uglavnom uarapske zemqe.

Mehanizam za okidawe integrisan je usanduku i identi~an je kao kod AK 47, dok gaje kod SVD mogu}e izvaditi kao jedinstvenucelinu. Zatim je, u odnosu na AK 47, dodatjedan koristan deo – mehanizam za zadrà-vawe zatvara~a u zadwem poloàju kada seispali zadwi metak iz okvira.

TESTIRAWE

Pojava SVD izazvala je veoma ve-liko zanimawe ali i pometwu na Zapa-du. Po nekim informacijama do 1977.godine na Zapadu se ni{ta nije znalo owoj, ali je to delimi~no ta~no. Drugainformacija je zato ta~na i glasi da jejedna od ameri~kih obave{tajnih agen-cija platila 25.000 dolara za prime-rak SVD. Prilikom testirawa u Centruza stranu nauku i tehnologiju Kopnenevojske SAD (FSTC) kvalitet i preciznostSVD je ocewen kao „blizak vrhunskimtakmi~arskim pu{kama“. Eksperti izspecijalnih snaga ocenili su koristandomet na 1,6 km. Kaù da je sa razbija-~em pucwa ve} na 200 m nemogu}e odre-diti lokaciju strelca, a da se na 300 mne ~uje ni{ta.

Snajperska pu{ka je popularno oru`jeira~kih pobuwenika

Poluautomatskasnajperskapu{ka PSL

Rumunski model okvira

prepoznatqiv je po slovu „H“

45

a od 1.000 do 1.300 metara koriste se vr-hovi koji se nalaze na samoj kon~anici. Sadesne strane optike nalazi se mehanizamza otklawawe negativnih uticaja bo~nog ve-tra. Obeleèn je brojevima 0, -5 i +5. Ko-na~nica je namewena iskqu~ivo za ni{a-wewe na svim daqinama do 1.300 metara,zatim za otklawawe negativnih uticaja bo~-nog vetra, za zauzimawe preticawa prili-kom ga|awa pokretnih ciqeva i odre|iva-we daqine na osnovu poznate visine do ci-qa. Ni{ani se sa glavnom strelicom ili sanekom od vertikalnih crta.

Optika se montira na stari provere-ni ruski na~in pomo}u klizne {ine, koja senalazi sa leve strane sanduka, a da ne bi(optika) pala sa {ine utvr|uje se utvr|iva-~em koji se nalazi na nosa~u optike. Kali-bar rumunskog SVD-a je standardni ruski7,62 h 54 R. Me|utim, mora se priznati daje postoje}i kalibar, ipak, prvenstveno na-mewen mitraqezu, pa ta municija ~esto nemoè da zadovoqi potrebe snajperista (mi-traqez vatreni zadatak re{ava rafalom –{to zna~i sigurno vi{e od pet a mawe od50 metaka, me|utim za snajperistu je tajbroj 1, jer je ve} kod drugog metka u opasno-sti). Zbog toga snajperisti nastoje da upo-trebqavaju samo kvalitetnu municiju ru-skog, ~ehoslova~kog ili na{eg porekla kojeu Iraku ima u sasvim dovoqnim koli~ina-ma. Ipak, treba napomenuti da su iskusniruski snajperisti u svim dosada{wim ra-tovima gde god su u~estvovali gledali da ko-riste municiju sa ~eli~nim jezgrom ~ime suobezbe|ivali i solidnu probojnost zrna naciqu (ako je ciq koji ga|a opremqen za{tit-nim prslukom).

Rumunska verzija je za 75 mm kra}a odoriginalnog SVD, a i lak{a za 110 grama.Oslonac za obraz izra|en je na anatom-skom obliku kundaka, ali moè da se monti-ra i dodatni oslonac po potrebi strelca.Dvostepeno okidawe je idealno re{eno. Zaizvoznu varijantu teìnu okidawa pode{a-vaju na 1,8 kiloponda.

Ta~nost ga|awa ne zavisi samo odstrelca i oru`ja (optike) ve} i od municije,i kod ove pu{ke ona se kre}e od 1,75 do 3

poqa i livade u naseqena mesta. Tako jeolak{an posao i snajperistima oko ma-skirawa i izbora poloàja (jer u ru{evi-nama imaju mnogo ve}i izbor poloàja ne-go na livadi ili poqani), a i daqinu ga-|awa su smawili do 500 metara (u nase-qenim mestima ona iznosi do 300 meta-ra). Time su apsolutno pove}ali svoju efi-kasnost. Sve to najboqe ose}aju savezni~-ki vojnici u Iraku.

KINESKI MODEL

Kinezi su do pre nekoliko godina ta-ko|e bili prosovjetski orijentisani kada jere~ o naoruàwu, naro~ito streqa~kom (mu-nicija, izrada cevi do gotovog oru`ja). Pr-vo su zapo~eli sa kala{wikovim, a poslewega su nastavili da kopiraju i sve ostalo.Mada, oni unose i svoja re{ewa. Me|u timkopijama bio je i SVD kojeg su Kinezi proiz-veli u svojim fabrikama i dali mu oznakuNMD 86. Prvi modeli nisu se uop{te raz-likovali od originalnih ruskih, ako bi za-nemarili boju drveta koju su Kinezi kori-stili za kundak i za drvene obloge cevi i ga-snog cilindra. Minimalna razlika postoja-la je u samom okviru, odnosno izgledu ispup-~ewa koja ostaju posle presovawa, a name-wena su oja~awu bo~ne strane okvira.

Druga mala razlika koja se uo~ava na-kon napornog upore|ivawa jeste potkov na

MOA (Munite of Angle). Sa pu{kom koja imaodli~nu cev i match municijom (koja je etalo-nirana) mogu}e je posti}i od 1,25 do 1,5MOA, {to je daleko ispod nivoa savremenihsnajperskih pu{aka; tako na primer ameri~-ka repetirka M 24, odnosno M 40, ostvaruju0,25 do 0,5 MOA, dok poluautomatska M 21ima od 0,5 do 1 MOA. Rumunski PSL na 100jardi (91 m) sa ruskom municijom Wolf FMJ(teìne 9,6 grama – 140 grejna sa po~etnombrzinom od 862 m/s) ostvaruje grupe od 63mm, dok sa teìm zrnom od Wolf Extra (13 gra-ma – 200 grejna i sa po~etnom brzinom od774 m/s) ostvaruje 32 mm na 100 jardi i 122mm na 300 jardi (274 m).

Iako ta pu{ka ne moè da se meri upreciznosti sa ameri~kim M 24 ili M40A3 modelima snajperske pu{ke, blaguprednost ima zbog mogu}nosti brèg ga|a-wa grupnog ciqa na istoj daqini – poluau-tomatska paqba. Me|utim, kod poluauto-matske paqbe javqa se jo{ jedna wena ma-na – tanki zidovi cevi. Tada se cev pu{kezagreva i zbog toga po~iwe da blago „za-nosi“ prema gore. Ipak, iskusni i {kolo-vani strelci retko kad }e ga|ati poluau-tomatskom paqbom vi{e ciqeva na istojdaqini.

Sve u svemu, u rukama iskusnog strel-ca PSL moè predstavqati veliku opa-snost na daqinama ga|awa od 600 do 800metara. Me|utim, svi dosada{wi ratoviili intervencije posle Vijetnamskog, ima-li su najkrvavije obra~une ba{ u urbanimmestima. Vo|ewe bitke se preselilo sa

kundaku. Na ruskom, a i na ve}ini modelakoje proizvode razne zemqe sem Kine, nakraju kundaka je postavqen potkov. Kod ne-kih je od gume ili nekog plasti~nog materi-jala da bi se amortizovali trzaj oru`ja ipovre|ivawe snajperiste.

Me|utim, posle odre|enog broja goto-vih proizvoda Kinezi su se okrenuli dru-gom kalibru, mnogo pribli`nijem zapadnom– .308 (in~a). Sada nastaje vidqiva prome-na u odnosu na rusku pu{ku. Okvir je prav iprilago|en novom kalibru.

U toj drugoj seriji kineskog SVD-a de-{ava se jo{ jedna velika i vidqiva prome-na – dodate su „bibop“ noìce, koja se po-stavqaju sasvim napred ispod gasne komorei na samom po~etku sanduka kako bi pu{kadobila na balansu.

I{tvan POQANAC

Prvi kineski modeli nisu se razlikovali od originalnih, ruskih, ako bismozanemarili boju drveta koju su Kinezi koristili za drvene delove pu{ke

Ira~ki modeli sa oznakom Al Kadesih

se odustane od takvog rada. Me|utim, istra-ìva~i u pojedinim konstruktorskim biroi-ma i zavodima za proizvodwu borbenih vo-zila nastavili su rad na ne{to jednostav-nijoj konstrukciji, koja je finalizovana uobliku samohodnog oru|a – SAU 2S19 ms-ta-S 152 mm. Godine 2006. pojavio se iprototip samohodnog dvocevnog topa 152mm ASU koalicija-SV, ~ije je re{ewe vrloblisko davno napu{tenom projektu (u kojemdvo~lana posada sedi napred u telu vozilai distanciono upravqa u kupolu ugra|enimnaoruàwem, opremqenim automatom zapuwewe topa).

U enciklopedijskim ruskim vojnim ka-talozima i vojnostru~nim ~asopisima o na-oruàwu navodi se da je ASU 152/2 mm ko-alicija-SV, u stvari, razvijena na prototi-pu perspektivnog tenka 21. veka, kori{}e-wem wegovih modularnih komponenata: {a-sije, modula kabine posade sa osnovnimelementima SUV-a za distanciono upra-vqawe oru|em, pogonske grupe i drugih ele-menata. Kada je re~ o T-95, tenku nove kon-cepcije, to nas navodi da verujemo da je on,ipak, u programu razvoja, {to potvr|uju iizjave zvani~nika ruske vojske i firme za-duène za razvoj.

PROJEKAT POD VELOM TAJNE

O budu}em sovjetskom tenku FST-1 iFST-2 (tako je nazivan krajem osamdesetih)– Future Soviet Tank, pisano je u stru~noj pu-blicistici Zapada, ali i u na{im vojnim~asopisima. Tvrdilo se da je FST-1 naoru-àn topom kalibra 135 mm, montiranim naobrtnoj platformi, i da se wim upravqadistanciono iz predweg dela vozila. Za-padni autori su glorifikovali taj „nepo-stoje}i“ tenk, pani~no najavquju}i wegovdoprinos pove}awu neravnoteè i u broj-~anom i kvalitativnom odnosu oklopnihsnaga Natoa i Var{avskog ugovora (VU) u ko-rist VU (pribli`na proporcija odnosabroja tenkova na tlu Evrope bila je oko40.000:16.000 u korist VU).

Pojedini stru~waci za vojne doktrinezalagali su se za promenu taktike i opera-tike, pla{e}i svoja rukovodstva „~eli~nimvaqkom“ snaga VU, kome FST-1 pove}avamo}. Verovatno da je takav pristup bio pod-staknut namerom da se od wihovih vlada iz-nude ve}a finansijska ulagawa za moderni-zaciju sopstvenih tenkova i razvoj novih.

Poligonska ispitivawa prototipa T-95 zapo~ela su krajem 1988. na poligonuKubinka, nedaleko od Moskve. O tom pro-jektu pojavilo se i u novije vreme vi{e na-pisa na Zapadu (JDW, Janes Armour and Ar-tillery 2006–2007, i dr.), ali i u Rusiji (En-ciklopedija Browetankovoje vooruènije

46 15. februar 2008.

Rusija razvija konceptualno

potpuno nov osnovni borbeni

tenk, mase oko 50 t, naoruàn

topom velikog kalibra od 135

mm na platformi – maloj

kupoli, sa distancionim

upravqawem. Taj oklopwak,

prototipske oznake Objekat775, upravo je u razvojnoj

fazi, uporedo sa tenkom,

crnim orlom. Koji }e od wih

biti dovr{en i usvojen u

naoruàwe, zna}e se uskoro.

K

R U S K I T E N K T - 9 5

ZAGONETNIÊLI^NI VAQAK

rajem sedamdesetih godina 20. veka, ukonstruktorskom birou FGUP Ural-transmas u Sverdlovsku, danas Jeka-terinburgu, sovjetski (ruski) konstruk-tori po~eli su da projektuju tenk sa ce-

lokupnom posadom u telu vozila i osnovnimdaqinski upravqanim oru|em na platfor-mi iznad {asije. Tada je ostvaren Objekat327 sa posadom u zasebnoj kabini u uprav-nom odeqewu vozila, a glavno oru|e, top135 mm (bila je i varijanta 152 mm), nala-zilo se na platformi kojom se distancionoupravqalo.

To presti`no re{ewe i razrada goto-vo revolucionarne konstrukcije (na potpu-no novom konceptu osnovnog borbenog ten-ka – OBT) tih godina je izazvalo sumwu, ne-poverewe i podozrewe qudi od uticaja, ne-kih inèwera i vojnih funkcionera sklo-nih klasi~nim re{ewima, pa je odlu~eno da

47

i tehnika Rosii, Moskva 2003, ARMS –Russian Defence Technologies 2/3/ 2001. idr.).

Poduhvat razvoja tenka potpuno novekoncepcije, napokon je marta 2.000. obelo-danio i ruski ministar odbrane, posleobilaska Zavoda za proizvodwu oklopnihvozila u regionu Urala – FGUP Uraltran-smas u Jekaterinburgu (raniji Sverdlovsk)i FGUP Uralvagonzavod u Ni`wem Tagilu.Prvi je poznat po razvoju i proizvodwi ~u-venih samohodnih haubica 152 mm 2S19 ms-ta-S, 152 mm 2S3 akacia i SM 240 mm tju-lipan. Drugi zavod je godinama predvodniku proizvodwi tenkova T-72 i T-90, sa vi{emodifikacija, te specijalnih vozila na {a-sijama tih tenkova.

Ministar je tom prilikom izjavio daje pregledao prototip novog tenka, ne na-vode}i oznaku, koja je kasnije pomenuta ustru~nim ~asopisima. Tako|e, napomenuoje da bi Uralvagonzavod trebalo da dobi-je dodatnu finansijsku pomo} u 2.000. go-dini za ubrzani razvoj navedenoga projek-ta. Ali se, ~ini se, te najave ministra ni-su ostvarile, pa program do dana dana-{weg nije doveden do finala. Mo`da jeodluka promewena u korist pomenutog dvo-cevnog samohodnog topa, mada se ne moèiskqu~iti ni uticaj na koncepciju vozilanajnovijih saznawa iz tzv. urbanog iliasimetri~nog ratovawa i globalizacijeborbe protiv teroristi~kih i pobuweni~-kih snaga.

Fotografije prototipa, naàlost, ni-su objavqene, ve} se prikazuju samo crteìi {ematski prikazi varijanata mogu}e kon-cepcije budu}eg tenka. Tako je javnost osta-la uskra}ena za saznawe konkretnijih de-taqa o wemu. Dakle, T-95 je i daqe pod ve-lom tajne i predmet spekulacija vojnihstru~waka, zbog ~ega, u izvesnom smislu,sli~no moè da bude ocewen i ovaj napis.

Izjave predstavnika Uralvagonzavodao tome da je T-95 tenk nove koncepcije (prenego inovacija nekog od aktuelnih ruskihtenkova), mase oko 50 tona, po gabaritimasli~an najnovijim ruskim tenkovima, ipakse mogu dovesti u bliù vezu sa tim projek-tom. Zagonetni su i napisi ruskih ekspera-ta, vojnih inèwera, koji govore o mogu}ojkoncepciji ruskog tenka 21. veka. Premafunkcijama u vojnotehni~kim organima i ~i-novima koje imaju, moè se zakqu~iti da oniimaju konkretna saznawa o T-95, ali se ja-sno ne deklari{u, ostavqaju}i ~itaocimada sami procene te aluzije.

PODUHVAT U TENKOGRADWI

Informacije iz Uralvagonzavoda po-tvr|uju da je osnovna odlika prototipa ten-ka T-95 sasvim nova koncepcija konstrukci-je. Dakle, nije re~ o modifikaciji niti oprostoj nadgradwi nekog od aktuelnih ru-

ja~i (u praksi debqi), a to zna~i i ve}e ma-se, sa druge strane, da vozilo bude najvi{e{to je mogu}e pokretqivo i optimalnotransportabilno – èleznicom, vu~nim vo-zovima i avionima.

Ruski specijalisti u vojnoj publicisti-ci razra|uju tri opcije budu}eg tenka, alise izri~ito ne izja{wavaju da je re~ o T-95,ve} koriste termin perspektivni tenk 21.veka. Kako su autori tih natpisa vojni in-èweri i oficiri visokih ~inova i funk-cija u vojnoindustrijskom kompleksu Rusije,nema sumwe da oni znaju vi{e o pojedino-stima i prototipskim svojstvima tenka T-95,ali se otvoreno ne izja{wavaju.

VATRENA MO]

Ve}ina izvora ukazuje da }e top bitiu kalibru 135 mm, sa glatkom cevi, madase pomiwe mogu}nost instalisawa i topakalibra 152 mm, {to ne bi predstavqaloiznena|ewe, budu}i da je ve} u prototip-skoj zavr{noj fazi dvocevni top 152 mmna samohodnom oru|u sli~nih gabarita imase. Sa topom }e biti spregnut mitraqez7,62 milimetara. Nema jasnog nagove{ta-ja o te{kom mitraqezu 12,7 mm. Vide}e seda li }e biti montiran ispred desnog se-di{ta na {asiji (re{ewe za koaliciju-SV), ili na platformi glavnog oru|a. Pod-razumeva se distanciono upravqawe, uoba slu~aja.

Municija za top ima nekoliko vrstaprojektila: trenutno-fugasni, tempirni ikumulativni, ali i POVR sa kumulativnimprojektilom. Izri~ito se ne pi{e o potka-libarnim projektilima sa penetratorom odlegure sa osiroma{enim uranom, ali je tosasvim izvesno, jer ruska preduze}a ve}

TRANSPORTNI MAGACIN

Automat za puwewe u obliku karu-sela predstavqa se kao trospratni ma-gacin sa po dva reda municije (dole po-lusagorive ~aure, gore projektili), po22 metka na jednom nivou, ukupno 66 me-taka ({to je vi{e nego municije 125 mmu aktuelnim ruskim tenkovima). Postojii konceptualni pristup na Katedri zaguseni~na vozila Tehnikog univerzitetau Moskvi, da se jednodelni meci topasmeste u obrtni transporter sa sedamdobo{a revolverskog tipa (po {est me-taka u jednom), sa vrhovima metaka na-niè. Malo neobi~na zamisao, ali jene treba iskqu~iti kao mogu}nost.

VERZIJE

Aktuelne su tri verzije novog ten-ka. Prema jednoj predvi|eno je da peto-~lana posada bude sme{tena napred uizolovanoj kabini, u dva reda, ili pode-qenoj – tri ~lana napred, a dva pozadi,iza automata za puwewe topa. Motorno-transmisiono odeqewe je napred, is-pred posadnog prostora. Drugom osnov-nom varijantom predvi|ena su samo triili dva ~lana posade, kao u prototipusamohodnog oru|a 152/2 mm koalicija-SV. Za pogonski agregat pomiwu se va-rijante sa gasno-turbinskim motorom(jedan ili dva), ukupne snage oko 1.500KS, koja je ve} u zavr{noj fazi ispiti-vawa prototipa. Pomiwe se i kombina-cija gasno-turbinskog motora i dizeladvotaktne izvedbe. Zanimqivo je da sejavno ne raspravqa o kombinovanom di-zel-elektri~nom, tj. hibridnom pogonukoji se na Zapad intenzivno opituje.

skih tenkova. Glavno oru|e tog oklopwakajeste top 135 mm glatke cevi, sme{ten na ni-skoprofilnu kupolu – platformu, bez posa-de u woj, sa automatom za puwewe ispodoru|a. Sedi{ta za tro~lanu posadu su uodvojenoj oklopnoj kapsuli, izolovanoj odautomata sa municijom i motorno-transmi-sionog odeqewa ispred posade.

Takva konfiguracija omogu}ava sma-wewe silueta predwe projekcije tenka T-95za 1 do 1,5 m2 (kod T-80 je oko 6), ~ine}i gamawe uo~qivim na boji{tu i sigurnijim uza{titi posade. Osim toga, takva konstruk-cija usagla{ava protivre~ne zahteve u iz-gradwi tenkova: da osnovni oklop bude {to

Tenk sa peto~lanom posadom (gore) i sa tro~lanom (dole)

odnosno posade. Rusi su ve} odmakli u raz-voju elektronske za{tite, ometawu protiv-ni~kih IC i laserskih sistema osmatrawa ivo|ewa POVR, a i sistema protivminskeelektromagnetske za{tite. Ti sistemi }e do-datno podi}i ukupan nivo za{tite T-95.

PERSPEKTIVA

Koji }e od tenkova biti prihva}en zausvajawe u naoruàwe ruske armije – T-95,kao model tenka 21. veka, ili crni orao(Objekat 640), ili oba tipa, te{ko je sigur-no zakqu~iti, ali je sasvim izvesno da sena Uralu ne{to ozbiqno sprema, {to }emosaznati u bliòj budu}nosti. Verovatno ru-ski konstruktori i vojni establi{smentbudno prate i {ta pripremaju konkurentiiz Natoa, a tamo se uveliko radi na razvo-ju i opitovawu budu}ih sistema oklopnihborbenih vozila (na primer, ameri~ki pro-gram FCS – Future Combat System, sa 18 va-rijanata na bazi {asije osnovnog modela)sa o~ekivawem da serijska proizvodwa po~-ne za ~etiri-pet godina.

Mo`da Rusi u modernizaciji oruànihsnaga ra~unaju da crni orao bude varijantaza rusku vojsku i izvoz, a T-95 perspektivnore{ewe za duì period, zbog ~ega se i neùri sa tim programom. Sigurno da postojei odre|ene nedoumice u verifikaciji poje-dinih re{ewa, o kojima javnost ne zna mno-go. Sem toga, u zemqama velikih proizvo|a-~a tenkova, kakva je i Rusija, postoje zalihetih guseni~ara prethodne generacije, koji semodernizacijom, uz ulagawa od 20 do 30 od-sto u odnosu na novoproizvedene, mogu do-vesti do nivoa posledwe generacije. Cenesu ina~e visoke. Za modernizaciju tenkovaIII generacije ulaè se po dva i po do tri mi-liona ameri~kih dolara, a novi su pre{lidvocifrenu brojku u milionima te valute.

U svetu su prisutni mnogi geostrategij-ski, operativni i takti~ki razlozi zbog ko-jih se ve}ina zemaqa ne odri~e tenkova, ia-ko su aktuelni i razvoj i opremawe lakimoklopnim borbenim vozilima.

Milosav C. \OR\EVI]

15. februar 2008.

sije vozila. Svakako }e biti kori{}ena is-kustvo iz projekta samohodnog oru|a koali-cija-SV.

ZA[TITA

Za{ti}enost posade od raznovrsnihopasnosti i opstanak tenka na boji{tu po-stali su najva`nija pitawa u razvoju ten-kovskog oru`ja, pre svega zbog sve sloèni-jeg i teè izvodqivog uspe{nog suprotsta-vqawa tenkova brojnim izazovima primenestandardnih i nestandardnih (improvizo-vanih) PT sredstava. Na tenku T-95 proble-mi za{tite re{avaju se kompleksno: novomkoncepcijom vozila i rasporedom posadena najbezbednije mesto, tehnologijom i

proizvode takvu municiju za kalibre 100 i125 mm. Procewuje se visoka probojnostprojektila tipa APFSDS od oko 850 mm RHAoklopa, a za kumulativne projektile sa dvoj-nim ili trojim tandem-puwewem, proboj-nost bi mogla da dostigne 1.350 mm RHAoklopa.

Osnovne odlike sistema jesu novi SUVsa tehni~ko-tehnolo{kim re{ewima viso-kosofisticirane automatike, termalnimspravama II generacije, mogu}no{}u koman-dira i ni{anxije da na svojim ekranimaprimaju sliku iz TV kamere i vidnog poqani{anske sprave, da komandir ga|a po pri-oritetu, lasersko merewe daqine i opre-mqenost sistemom za lasersko vo|ewe PO-VR. Kao opcija predvi|enaje primena i radara zaosmatrawe (ve} se opitujena tenku T-80UK).

Drugi sloèni izazovza projektante T-95 svakakojeste re{avawe sistema zadistanciono upravqawenaoruàwem. Komandir ini{anxija iz svoga kokpita,posredstvom integrisanihdigitalizovanih elektron-skih procesora u jedinstve-nom KIS-u, bi}e u mogu}no-sti da za najkra}e vreme osmotre teren, ot-kriju i prepoznaju opasani ciq (na osnovukodirane slike, a ne na osnovu svetlosnerefleksije u ni{anskoj spravi), te da otvo-re preciznu vatru. Da bi se ublaìle te-{ko}e u primeni standardnih sredstava zaosmatrawe, zbog rasporeda posade na vi-sini od 1 do 1,5 m iznad zemqe, re{ewa setraè u pozicionisawu osmatra~kih pri-jemnik i kamera na vi{a postoqa iznad {a-

48

POKRETQIVOST

Neki vojni stru~waci procewuju da}e za tenk T-95 biti dovoqno snaànmotor od 1.200 KS (poja~ana varijantadizela V-92S2) ili gasna turbina GTD-l 125 od 1.250 KS, sa kojima suostvarene specifi~ne snage vozila od25 do 27 KS/t, ~ime je postignuta visokapokretqivost tenkova T-90S i T-80UM1bars. Na primer, ovaj drugi ostvarujeubrzawe od 0 do 50 km/~ za 17 sek, a„skok“ iz mesta tri do pet metara za jed-nu do dve sekunde, prose~nu terensku br-zinu od 48 km/~. Za tenkove je ina~e ma-we va`na brzina na dobrom putu, koli-ko je zna~ajna pokretqivost van puteva,dovoqno rezerve snage za nagla ubrza-wa i trajnost pogonskog sistema. Prime-nom motora od 1.500 KS kod T-95, per-formanse pokretqivosti i manevribil-nosti vozila bi}e jo{ povoqnije, ne ma-we od + 15 odsto uve}awa.

MOTOR

Osim gasno-turbinskog motora, utoku je zavr{ni rad i na dizel-motoru„X“, snage oko 1.400 KS. Taj motor bi biopodesan i za popre~nu ugradwu. Sa mo-torom u jedinstvenom bloku primeni}ese hidromehani~ka transmisija, vero-vatno model koji se ve} opituje na tenkuT-80U-M1 bars. Poznate su prednostitakvoga sistema kada je re~ o upravqi-vosti vozila, lako}i upravqawa, mawemodrazu i drugim osobinama. A vodi sera~una i o ergonomskim uslovima radai duèm boravku posade u tenku.

Poznati konkurent – „crni orao“

strukturom osnovnog oklopa, primenom eks-plozivno-reaktivnog oklopa (ERO) kaktus,nove generacije, sistema aktivne za{titesli~nih aktuelnoj areni ili drozdu, obla-gawem vozila u kabini materijalima koji{tite od radijacije, a i od par~adi razbi-jenog oklopa ili projektila, primenom ma-skirnih premaza i apsorbera elektronskogzra~ewa koji ne reflektuju prisustvo ten-ka, termalnom izolacijom, sistemom za NHBza{titu i brzodejstvuju}im ure|ajima zaspre~avawe nastanka i ga{ewe poàra.

Kada je re~ o ekvivalentu oklopne za-{tite govori se da bi tenk trebalo da budeza{ti}en sa ~eone strane od savremenihtopovski projektila i POVR, u sektorupredweg ugla od 20 stepeni, ekvivalenta1.200 mm RHA oklopa od dejstva kineti~kihprojektila, odnosno oko 150 mm od HEATprojektila; sa bo~nih strana trebalo bi da{titi od RBR u ekvivalentu oklopne za{ti-te od 450 mm, a krovne povr{ine trebalobi da {tite od kasetne municije ekvivalen-ta 300 mm oklopa. Podne povr{ine trebada {tite od PT mina.

Ugradwom naoruàwa na platformu,a ne u standardnu kupolu sa posadom, dopri-ne}e se u{tedi mase ~elika potrebnog zagradwu vozila (dana{wa kupola tenka T-80UM1 ima oko 10 tona, bez naoruàwa, muni-cije, ure|aja i posade), ~emu ide naruku sma-wewe zapremine oklopqenog prostora ku-pole (1,93 kubna metra kod T-80U), {to sekompenzuje poja~awem za{tite tela vozila,

49

Transporter ratnog vazduhoplovstva SAD (USAF) boing C-17globmaster III (Globemaster III) snimqen je u letu iznad Wujorka 17.decembra pro{le godine, tokom transkontinentalnog leta iz bazeMekhord u dràvi Vo{ington do baze Mekgir u Wu Xerziju, za kojije koristio me{avinu mlaznog i sinteti~kog goriva. Ameri~ko mini-starstvo odbrane, èle}i da smawi tro{kove i zavisnost od uvo-znih sirovina, planira postepeno uvo|ewe u upotrebu goriva kojese dobija preradom drugih sirovina, a ne samo nafte. Pro{log av-gusta za pogon na me{avinu sinteti~kog goriva sertifikovan jestrategijski bombarder B-52, na kome su po~eli i testovi, a uskorou ispitivawa treba da se uvede i bombarder B-1B lenser (Lancer).

Do 2011. USAF èli da ima sve vazduhoplove sertifikovaneza pogon na sinteti~ko gorivo. I. S.

Ugledni britanski ~asopis „Air Forces Mothly“ izneo je u fe-bruarskom broju podatak da srpska vazduhoplovna industrija na-merava da novom ira~kom vazduhoplovstvu isporu~i 36 aviona ti-pa lasta-95. Prema tim navodima laste su namewene obuci pilo-ta koja }e se izvoditi u Centru za leta~ku obuku lociranom u Kir-kuku, na severu Iraka.

S.V.

GR^KA KUPUJE BMP-3

S-17 NA BIO-GORIVO

LASTA-95 U IRAKU

Poznate ameri~ke rakete vazduh–vazduh AIM-9 Sidewinder iAIM-120 AMRAAM dobi}e nove varijante, sa novorazvijenim sen-zorima za dejstvo protiv balisti~kih raketa. To dejstvo }e seostvarivati samo tokom tzv. buster-faze, odnosno, neposrednonakon lansirawa, sve dok su balisti~ke rakete u dometu, tokompodizawa u atmosferu. Ta faza je i najkriti~nija, tako da je uni-{tavawe balisti~kih raketa relativno jednostavno. Naravno,osnovni uslov jeste da se lova~ki avion moè pribliìti na do-voqnu razdaqinu (u slu~aju kada dubina protivni~ke teritorijenije velika), odnosno, dok nije otkriven, ~emu moè doprineti ve-lika brzina krstarewa i stelt-osobine najnovijeg F-22.

Novi traga~ jeste IC tipa i jedina dodatna modifikacija bi-}e startni buster-motor za AMRAAM, ~ime }e se uveliko pove}ativisina do koje }e te rakete mo}i da dejstvuju. S. B.

NOVE VARIJANTE RAKETA VAZDUH–VAZDUH

Svetske agencije javqaju da }e gr~ke oruàne snage u narednihdeset godina nabaviti ukupno 415 ruskih borbenih vozila pe{adi-je (BVP) BMP-3, ta~nije, modernizovanu varijantu BMP-3M. Ugo-vor je vredan 1,7 milijardi dolara, a to prakti~no zna~i da }e ce-na pojedina~nog vozila biti ne{to ve}a od ~etiri miliona dola-ra. Me|utim, nema~ko najsavremenije BVP ko{ta}e neverovatnihsedam miliona dolara!

Proceweno je da je BMP-3M trenutno najteè naoruàno BVP(top 100 mm, spregnuti top 30 mm, mogu}nost lansirawa protivo-klopnih vo|enih raketa arkan). Ima mogu}nost savladavawa vode-nih prepreka i, uz opcionu dodatnu oklopnu za{titu, podjednako jedobro oklopqeno kao i druga zapadna vozila sli~ne namene.

U odnosu na osnovnu varijantu, ima francusku elektroniku(termalni ni{an), sna`niji motor od 660 KS i boqu komunikacio-nu opremu. Pored toga, Grci ozbiqno razmatraju mogu}nost nabav-ke i ruskih vi{enamenskih borbenih aviona suhoj Su-35, {to }e ihu~initi izuzetno va`nim klijentom, jer su u posledwih nekoliko go-dina iz Rusije nabavqali i rakete zemqa–vazduh tor-M1, OSA-AKM i S-300PMU. S. B.

15. februar 2008.50

Ministarstvo odbrane Ujediwenog Kraqevstva (Velike Bri-tanije) uputilo je zahtev za nabavku jo{ 10 bespilotnih letelica„Xeneral atomiks MQ-9 riper“ (General Atomics Reaper) i pra-te}e opreme – koja ukqu~uje zemaqske kontrolne stanice, rada-re Links (Lynx) i sofisticiranu opremu za ni{awewe/navo|ewe„pametne municije“, ukupne vrednosti oko milijardu ameri~kihdolara.

„Riper“ je usavr{ena varijanta bespilotne letelice predatorsa mogu}no{}u no{ewa ubojnih sredstava. Nabavqeni su prvenstve-no za podr{ku operacijama u Avganistanu, a prvi od do sada tri na-bavqena britanska ripera po~eli su operativnu upotrebu tokom de-cembra pro{le godine. Bili su nenaoru`ani, ali je planirano danose laserski navo|ene bombe GBU-12 od 226 kilograma.

I. S.

Vi{e od dva meseca posleprizemqewa nakon udesa 2. no-vembra, kada se sru{io F-15Cvazduhoplovstva Nacionalnegarde Misurija. Borbena ko-manda ameri~kog vazduhoplov-stva (USAF Air Combat Com-mand) ukinula je zabranu lete-wa za taj tip aviona, varijanti

Ka{wewe projekta Arjun, doma}eg indijskog tenka, nateralo jeMinistarstvo odbrane Indije da nastavi sa nabavkom tenkova T-90iz Rusije. Prema posledwem ugovoru, Indijci }e kupiti 347 tenkovaT-90, od kojih }e prva serija (od 120 vozila) biti isporu~eni u tokuove godine, a ostatak u roku od dve godine. Sa tom nabavkom Indija}e u svom arsenalu, pored 310 prvih T-90 iz Rusije, i narednih1.000, koji }e se sklapati u Indiji, imati 1.657 tenkova T-90. Kraj-wi ciq jeste opremawe armije sa 3.500–3.800 savremenih tenkova.Nakon toga }e svi T-72 biti izba~eni iz upotrebe.

Sva vozila bi}e opremqena francuskim termalnim sprava-ma. Arjun ostaje u razvoju, ali, uprkos tvrdwama indijskih stru~wa-ka da je re~ o tenku superiornijem od T-90, o~igledno je da postojeveliki problemi vezani za razvoj. S. B.

Ministarstvo odbrane Ujediwenog Kraqevstva sklopilo jekrajem decembra sa „Briti{ erospejs“ sistemima (BAE Systems) ugo-vor vredan 210 miliona funti sterlinga (oko 280 miliona evra)za modernizaciju aviona Kraqevskih vazduhoplovnih snaga (RoyalAir Force – RAF) „Panavia Tornado“, u ulozi lovca bombardera, odno-sno varijanti GR4 i GR4A. Nazvan CUSP (Capability Upgrade Stra-tegy /Pilot/) program ukqu~uje projektovawe, izradu i integrisawepoboq{anih sredstava komunikacije, te opremawe tornada laser-ski navo|enom bombom pejvvej IV (Paveway IV) od 226 kilograma.

Novi proces sertifikacije pejvveja na tornadu o~ekuje se sredi-nom godine. U prethodnom od 12 probnih bombardovawa dva su bilaneuspe{na zbog problema sa sistemom aktivirawa eksploziva.

I. S.

BRITANCI NARU^UJUJO[ DESET RIPERA

F-15 PONOVO LETI

RAF MODERNIZUJE TORNADO GR4

A, B, C i D. Istragom je utvr|e-no da se udes dogodio zbog gre-{ke u strukturi aviona u nosnomdelu, zbog ~ega je do{lo do pu-cawa trupa i ru{ewa letelice,bez qudskih `rtava i uz „mini-malnu {tetu privatnom vlasni-{tvu“ na zemqi.

I. S.

INDIJA NABAVQA T-90

51

Od 1991. do 1995. prugama

kroz Republiku Srpsku

Krajinu i Republiku Srpsku

patrolirao je jedan neobi~an

voz sa oklopnim vagonima.

Nadenuto mu je zvu~no ime

– Krajina ekspres, i ono se

nije mewalo tokom rata,

iako je voz nekoliko puta

promenio formalni status

i posadu.

O

presa ostala su samo se}awa i foto-grafije.

OPREMAWE

Kada se na Knin baci pogled iz vazdu-ha, vidi se grad use~en izme|u kra{kih br-da i velikog ̀ elezni~kog ~vora – veze izme-|u kontinenta i primorja. Zato nije ~udo{to su kninski èlezni~ari od po~etka po-bune Srba u Hrvatskoj (avgusta 1990) do-brovoqno u{li u prve odbrambene redove,koji su stvoreni kao prepreka u slu~aju po-ku{aja hrvatske policije da prodre u tekstvorenu SAO Krajinu.

Najpre su èlezni~ari bili deo po-znatih „Kninxi“, ali su ubrzo prona{li na-~in da se ukqu~e u borbena dejstva kao pro-fesionalci u svom pozivu – na vozu. U prveakciju jula 1991. i{li su ukrcani na teret-ne vagone, za{ti}ene samo vre}ama peska.Na kraju voza nalazila se dizel-lokomoti-va, famozna „kenedijevka“, serije J@ 664(General motors G26C), prepoznatqivisimbol Jugoslovenskih èleznica.

Na prvom zadatku voz se iz pravcaGra~aca (koji se nalazio u rukama Milici-je Krajine) uvukao u hrvatske poloàje upodru~ju [tikarne. Po~etna iskustva poka-zala su da ga treba za{titi od protivni~kepe{adije.

Leta 1991. Kraji{nici nisu moralida se pribojavaju da }e ih ugroziti te{konaoruàwe, jer je tada hrvatske snage ~i-nila samo laka pe{adija. Ali su u Strmicina bokove teretnih vagona postavqene ~e-li~ne plo~e debele 25 mm. Gorwe povr{i-ne vagona ostale su neza{ti}ene u po~etnojkonfiguraciji oklopnog voza i prekrivenesamo zategnutim {atroskim krilima kakobi se posada {titila od ki{e.

Naoruàna su dva borbena vagona.Na ~elu prvog èqezni~ari su postavilidvocevno protivavionsko oru|e kalibra20 mm M38, poznato po skra}enici flak.Re~ je o trofejnom primerku partizanskogplena iz Drugog svetskog rata. Ta nema~kaporodica jednocevnih, dvocevnih i ~etve-rocevnih potivavionskih topova (PAT), ka-libra 20 mm, nalazila se, kao izuzetno po-uzdano oru|e, u sastavu vodova i baterijaPVO, koje su u ratu razvijane u Teritori-jalnoj odbrani, uglavnom radi za{tite ve-likih fabrika. U Kninu su dvocevni PATprvo postavili na kamion zil-157, a za-tim na voz.

Na drugom borbenom vagonu, na pred-wem delu, nalazila su sve dva protivoklop-na lansirna kompleta (POLK) 9K11, saru~no vo|enim raketama 9M14M maqutka.A u drugom delu drugog borbenog vagona po-stavqen je PAT kalibra 40 mm M12, bri-

O K L O P N I V O Z S R P S K E V O J S K E K R A J I N E

K RAJ I N AE KS P R E SK RAJ I N AE KS P R E S

klopni voz Krajina ekspres u{ao je ulegendu. U narodu se pri~alo kako mo-è da se kre}e i izvan {ina. O bor-benim akcijama u kojima su u~estvova-li borci ̀ elezni~ari, tako|e se na-

{iroko govori, a i o sredstvima ratnetehnike kojima je u nekoliko navrataopreman. Tuàn kraj – sunovrat niz kr-{evitu padinu kako ne bi pao u ruke ne-prijateqa – obezbedio mu je da ostanedeo nacionalnog mita.

Danas su ~lanovi posade voza ra-suti {irom sveta. Nekada{wi ratnicipostali su izbeglice, a od Krajina eks-is

tori

ja

52

Prema nare|ewu od 27. novembra1992, borci odbrane Krajine trebalo je dapre|u iz Milicije i Teritorijalne odbraneu nadle`nost tek formirane Srpske vojskeKrajine (SVK), a voz je sa posadom u novojorganizaciji postao @elezni~ka ~eta 75.motorizovane brigade iz sastava 7. seve-rodalmatinskog korpusa.

Kada su 21. januara 1993, u vreme for-mirawa SVK, hrvatske snage zauzele podru~-je Maslenice i vi{e sela u Ravnim kotarima,u odbranu teritorija ukqu~eni su ̀ eqezni~a-ri – oni su u~estvovali kao pe{adija u rejonuNovigrada. Tada su od artiqerijske vatresmrtno stradala dva pripadnika jedinice. Tosu bili jedini wihovi gubici tokom rata.

tanskog porekla. Izvorni top stvorili sukonstruktori {vedske firme „Bofors“, apo licenci su se izra|ivali razni modeliu britanskim fabrikama.

Iza pu{karnica, sme{tenih na bo~-nim za{titnim plo~ama, nalazili su se pu-komitraqezi 7,9 mm M53 da bi {titili vozod protivni~ke pe{adije ako pri|e previ-{e blizu.

S vremenom je drugi borbeni vagonsa PAT-om 40 mm, u promewenoj konfigu-raciji postao tre}i. A novi drugi bor-beni vagon naoruàn je trocevnim PAT-om, kalibra 20 mm M55A3B1 i, u sredi-{wem delu, jednocevnom verzijom iden-ti~nog PAT-a M75. Na tre}em vagonu su,kao dodatno naoruàwe, ugra|ena dvaprotivavionska mitraqeza, kalibra12,7 mm, M2HB brauning (Browing). Radiza{tite lokomotive postavqeni su no-sa~i na dva pu{komitraqeza 7,62 mmM84. Uz ve} postoje}e bo~ne ~eli~neplo~e oklopna za{tita je oja~ana i nagorwim povr{inama. Tako se posada uslu~aju protivni~kog dejstva minobaca-~ima ili pe{adijskim oru`jem moglaskloniti u unutra{wost vagona, ali jeposluga oru|a ostala izloèna, jer senalazila u otvorenoj ugradwi PAT-ova iPAM-ova.

Posle zavr{nih radova u Strmici ibojewa voza u maskirne boje, èlezni~arisu uvedeni u borbena dejstva na pruziKnin–Drni{. Angaòvani su u borbama zaDrni{.

Kada su hrvatske snage odba~ene satog podru~ja i obezbe|ena linija razdvaja-wa u selu @itni} (zadràna do avgusta1995. godine), voz se prebacio na drugili~ki pravac – JNA i Milicija Krajine na-stojale su da razbiju blokadu skladi{ta uSvetom Roku. Tokom vi{enedeqnog boravkau Lici oko voza se ve} stvorila legenda.Nadenuto mu je i zvu~no ime – Krajina eks-pres. I ono se nije mewalo u nastavku ra-ta, iako je voz nekoliko puta promenioformalni status i posadu – bio je najpre usastavu Milicije Krajine, a kasnije Srp-ske vojske Krajine (SVK).

PRVE BORBE

Tokom povla~ewa federalnih oruà-nih snaga, po~etkom 1992. godine, posadavoza se borila za deblokadu aeodroma Ze-munik kod Zadra. A voz se vratio u Knin ka-da su kraji{ke snage u~vrstile poloàjeoko aeodroma.

U prole}e 1992. godine na prostoruKrajine razme{teni su plavi {lemovi, anaoruàwe nasle|eno od JNA moralo seodloìti u skladi{ta pod nadzorom me|u-narodnih snaga. U tom periodu posada vo-za se pobrinula da poboq{a borbene mo-gu}nosti Krajina ekspresa. Na prvom bor-

benom vagonu zamenili su flak sa oru|emkalibra 76,2 mm ZIS-3, alias M42. Re~je o slavnom oru|u divizijske artiqerijeCrvene armije, uvr{tenom u naoruàwe1942. godine. Tokom Drugog svetskog ratai prvih poratnih godina velike koli~inelegendarnih „zisova“ postale su inventarjugoslovenskih oruànih snaga, a do po~et-ka gra|anskog rata zadràni su u naoru-àwu JNA i TO i postali su ~esta sredst-va vatrene podr{ke u rukama svih zara}e-nih strana.

Iza „zisa“ su, na sredi{wu platfor-mu prvog borbenog vagona, montirana dvaavionska sa}asta lansera L57-12 za nevo-|ena raketnih zrna kalibra 57 mm. Lanse-ri razvijeni za naoruàvawe doma}ih ju-ri{nih aviona jastreb i kraguj kori{}enisu na vozu kao vi{ecevni lanseri raketazemqa–zemqa.

@elezni~ari su na jednom teretnomvagonu izveli otvorenu ugradwu minobaca-~a kalibra 120 mm, ali se taj vagon retkokoristio.

Radovi na vozu i primirje sa hrvat-skim snagama nisu bili razlog da posadaKrajina ekspresa ostane izvan borbe.Kninski èlezni~ari su u sastavu brigadeMilicije Krajina u~estvovali u operaciji„Koridor-92“, u kojoj su u Posavini zdru-ène snage Vojske Republike Srpske (VPS)i Kraji{nika otvorile put prema istoku iobezbedile celovitost teritorije Republi-ke Srpske.

15. februar 2008.

Voz u mati~noj bazi – hangar u Kninu KONA^NA KONFIGURACIJA

Krajina ekspres se u borbama naunskoj pruzi pojavila u kona~noj konfi-guraciji – na po~etku kompozicije bilesu tri teretne otvorene platforme dabi aktivirale mine na pruzi. Na timvagonima nalazio se i alat za brzu po-pravku o{te}ene pruge. Sledila su triborbena vagona i lokomotiva. Komand-ni vagon, zatim vagon za sme{taj qud-stva i teretni vagon preme{tani suprema dinamici kretawa voza u protiv-ofanzive. Za potrebe logistike i odr-àvawe veze sa Kninom kori{}ena sudva motorna vozila, koja su na vratimaimala prepoznatqiv simbol Krajinaekspresa.

53

Pogled na sva tri borbena vagona

Voz se iz Knina, posle mobilizacije,izmestio na èlezni~ku stanicu Benkovac.Tu su ga ~ekali novi borbeni zadaci.

VAGON-BOMBA

Pamti}e se kako je jednom originalnoosmi{qenom akcijom vozom zaustavqenostalno dejstvo hrvatske artiqerije po du-bini Srpske vojske Krajine i naseqenihmesta. Naime, u èqezni~kom tunelu upredgra|u Zadra nalazila se platformasa vi{ecevnim lanserom raketa. Iza togoru|a nalazile su se rezerve municije hr-

vatskih snaga. Taj unosni ciq postao je pri-lika da se Krajina ekspres iskaè. Iz Ben-kovca voz se pokrenuo u smeru Zadra sa jed-nim dodatnim vagonom – na ~elu kompzicijenalazio se vagon sa 3.650 kilograma eks-ploziva i blizu pet tona sitnih metalnihdelova. îtava improvizovana eksploziv-na naprava velikih dimenzija trebalo jeda se aktivnira na dva na~ina – sporogo-re}im {tapinom i protivtenkovskim mina-ma postavqenim u okomitom poloàju naodbojnike vagona.

Krajina ekspres gurala je vagon do se-la Nadin, odakle se pruga na pravcu Benko-

vac–Zadar spu{tala ka moru. Ubrzawem dota~ke razdvajawa vagon-bomba trebao je dase samostalno kre}e do ciqa i da pri tomubrza do oko 75 km/~.

Benkovac se koristio kao polazna ba-za i u podr{ci izvi|a~ko-diverzantskoj je-dinici Nastavnog centra „Alfa“ u akciji„Kameleon“, u kojoj su kraji{ki ratnici uselu [kabrwa razbili bataqon 159. bri-gade Hrvatske vojske.

Krajem maja 1993. godine, prema pla-nu „Maslinova gran~ica“, elitne kraji{kejedinice trebalo je da u|u duboku o teri-toriju pod kontrolom hrvatskih snaga, ju-`no od Zadra, na prostor du` mora – svedo Biograda na Moru. Od o~ekivanog uz-vratnog udarca hrvatske vojske na severu,odbrana je trebalo da se uspostavi na pru-zi Benkovac–Zadar. Od voza se o~ekivaloda brani prugu, ali su politi~ari i koman-danti odlu~ili da se kraji{ke snage izvukuiz dubine hrvatske teritorije odmah posleinflitracije, bez ulaska u borbeni kon-takt sa protivni~kim snagama. Posle „Ma-slinove gran~ice“ posada voza se povuklana odmor.

PROMENA NAORU@AWA

Leto 1993. godine iskori{}eno je zanove promene konfiguracije voza. Na pr-vom borbenom vagonu, umesto zis-3, ukrca-no je samohodno oru|e 76 mm M18. Re~ je olovcu tenkova ameri~ke proizvodwe iz Dru-gog svetskog rata. JNA se pedesetih godinasnabdela iz ameri~ke pomo}i sa 260 M18.U SVK te samohotke kori{}ene su uglavnomza vatrenu podr{ku bataqona motorizova-nih i pe{adijskih brigada. Uz sve pohvaletom odli~nom oru|u, samohotku M18 posadenisu cenile zbog problemati~nih motora,na kojima je lako izbijao poàr prilikompaqewa.

Problemi sa motorom nisu, me|u-tim, bili va`ni kada se M18 ukrca navoz, i zato je jedan primerak tog oru|adodeqen za naoruàvawe Krajina eks-

SPASONOSNA GUMA

U borbama na samom ulazu u Biha}pripadnici 5. korpusa Armije BiH pogo-dili su raketom maqutka voz Krajinaekspres u predwi deo drugog borbenogvagona. Probojna mo} kumulativnogmlaza drasti~no je redukovana na bo~-noj plo~i gume, postavqenoj na desnojstrani PAT-a M55. Sve se zavr{ilolak{im rawavawem jednog ~lana posa-de i simboli~nim {tetama na vozu. Bezgume, pogodak maqutke zavr{io bi sevrlo lo{e po posadu, jer se na putawileta rakete nalazila rezerva ubojnihsredstava za sva oru|a postavqena naKrajina ekspresu.

15. februar 2008.54

Tokom borbi u biha}kom regionu, po-sle prodora 5. korpusa u dubinu RepublikeSrpske, du` unske pruge i puta Biha}–Pe-trovac, voz je kori{}en kao oja~awe VojsciRepublike Srpske iz VSK. U to vreme zva-ni~an naziv jedinice bio je 7. oklopni voz.Broj~ana oznaka preuzetao je od 7. korpu-sa, kome je voz bio direktno podre|en.

U jednom od brojnih tunela na unskojpruzi protivni~ke snage su postavile minu,na koju su, kora~aju}i kroz mrak, naleteli~lanovi posade, ukqu~uju}i i komandantavoza, i zadobili povrede. Zato se voz to-kom borbi na pravcu za Biha} kretao brzi-nom qudskog hoda – pred wim su se i{li in-ìwerci koji su traìli mine, a posada jeza to vreme bila u borbenim vagonima, upunoj pripravnosti da otvori vatru iz PAT-ova i mitraqeza.

U poku{aju da se u|e u Biha}, kao tvr-da ta~ka odbrane pokazalo se uzvi{ewe Ri-bi~ka glavica. Naime, snage bosankog 5.

korpusa izradile su kva-litetna skloni{ta od ar-miranog betona. Na wihse iz voza, sa ~eonog bor-benog vagona, dejstvovaloprvenstveno iz samohotke76 mm i nevo|enim raket-nim zrnima 57 mm. Pla-novi da se Krajina eks-pres sretne sa oklopnimvozom Vojske RepublikeSrpske, koji je tako|e an-gaòvan na na pravcuprema Biha}u, ali iz dru-gog smera, nisu ostvare-ni. Po~etkom decembraprekinuta su borbena dej-stva i voz se vratio uKnin.U me|uvremenu, hrvat-

ske snage su prodrlepreko masiva Dinare,za{le iza Severne Dal-macije, i zauzele pro-stor koji su branilesnage VRS. Dinara se saplaninske strane strmodizala uvis, pa su na od-brambene poloàje mo-

gli iza}i samo pe{adinci. Zato se posa-da voza – od po~etka 1995. godine do ko-na~ne ofanzive hrvatskih snaga, u avgu-stu, stalno, na smenu, angaòvala na Di-nari. U sastavu jedinice bile su dve po-sade, tako da se, dok je jedna bila na od-moru u Kninu, ukrcana na voz, druga, isto-vremeno, nalazila na Dinari. Zbog raz-voja doga|aja nisu ostvareni planovi dase izradi borbeni vagon na kojem je tre-balo da se iskoriste tri PAT-a 88 mm.

Pet minuta pre pet ~asova, u ranu zo-ru 4. avgusta 1995, prvi hrvtski projektilipali su na Knin. Pogo|ene su hale TVIK-au blizini hangara gde se nalazio voz. Po-sada koja je bila na smeni u Kninu poku{a-la je da se ukqu~i u odbranu Krajine. Pre-ma naredbi, iza{li su na pravac ka Lici,ali su hrvatske snage prodirale na drugimmestima, pa se pred vozom nisu nalazilikonkretni ciqevi.

Kada se rasulo dràve i SVK pokaza-lo kao izvesnost, èlezni~ari su ostaliodse~eni. A kako nisu èleli da dozvoleprotivniku da do|e do voza, lokomotivu ivagone pustili su u punoj brzini niz strmiodsek pruge. Krajina ekspres se na jednojkrivini na{la izvan {ina, pa su se i loko-motiva i vagoni otkotrqali niz kr{evitupadinu.

îtav sastav 7. oklopnog voza izvukaose iz Republike Srpske Krajine i kasnijesu, uglavnom, u izblegli~kom talasu, zapo-~eli nov ìvot u drugim dràvama.

Aleksandar RADI]

presa. Na bokove su postavqene antiku-mulativne zavese izra|ene od armiranegume. A u me|uprostor izme|u gume i ~e-li~nih plo~a èlezni~ari su usuli {qu-nak kao dodatnu za{titu od dejstva kumu-lativnog mlaza. Takva za{tita pokazalase veoma korisnom u jesen 1994. godine,kada je voz ponovo kori{}en u dejstvima,ovoga puta na unskoj pruzi – izme|u Mar-tin-Broda i Biha}a.

U borbama na samom ulazu u Biha}pripadnici 5. korpusa Armije BiH pogodilisu raketom maqutka voz Krajina ekspres upredwi deo drugog borbenog vagona. Pro-bojna mo} kumulativnog mlaza drasti~no seredukovala na bo~noj plo~i gume, postavqe-noj na desnoj strani PAT-a M55. Sve se za-vr{ilo lak{im rawavawem jednog ~lanaposade i simboli~nim {tetama na vozu. Bezgume, pogodak maqutke zavr{io bi se vrlolo{e po posadu, jer se na putawi leta ra-kete nalazila rezerva ubojnih sredstavaza sva oru|a postavqena na Krajina eks-presu.

ISKUSTVA

Osim efikasnosti za{tite, iz togprimera mogla su se izvu}i iskustva i uoblasti taktike primene voza. A ona su sesvodilo na to da se voz ne sme dugo zadrà-vati pod vatrom protivnika. Naime, tih da-na se Krajina ekspres stalno koristio zavatrenu podr{ku, uglavnom sa mesta, ~imese pritivniku pruàla prilika da prona|epogodan poloàj za ga|awe.

Drugi i tre}i borbeni vagon u zavr{noj konfiguraciji voza

SUNOVRAT

Kada se rasulo dràve i SVK po-kazalo kao izvesnost, èlezni~ari suostali odse~eni. A kako nisu èleli dadozvole protivniku da do|e do voza, lo-komotivu i vagone pustili su u punoj br-zini niz strmi odsek pruge. Krajina eks-pres se na jednoj krivini na{la izvan{ina, pa su se i lokomotiva i vagoniotkotrqali niz kr{evitu padinu.

ARSENAL14 - МЕДИЈА ЦЕНТАР Odbrana Arsenal 14.pdf · IMPROVIZOVANA MINSKO-EKSPLOZIVNA...

Documents

Transcript of ARSENAL14 - МЕДИЈА ЦЕНТАР Odbrana Arsenal 14.pdf · IMPROVIZOVANA MINSKO-EKSPLOZIVNA...