AMBROZIJA PREDANOSTISaeto prouavanje rila Rupa Gosvamijevog Bhakti-rasamrta-sindhua

ri rimad A.C. Bhaktivedanta Swami PrabhupadaSadraj

Uvod

Predgovor

Prvi deo

Obeleja iste slube predanog potovanja Prvi stupnjevi bhakti-yoge Sposobnost kandidata da prihvati predano sluenje Sluba predanog potovanja nadmauje osloboenje istoa slube predanog potovanjaKako da obavljamo slubu predanog potovanja Postupci u pogledu pravila predanog sluenja Uvrede koje treba da izbegavamo Dalje razmatranje pravila slube predanog potovanja Vetina sluanja i pamenja Vidovi transcendentalnog sluenja Objavljeni sveti spisi Pet monih oblika predanog sluenja Neophodne sposobnosti za obavljanje predanog sluenja Spontano sluenje s predanim potovanjem Dalje objanjenje spontane predanosti Zanosna ljubav Priroda bhakte koji osea zanosnu ljubav Predano sluenje iz iste ljubavi prema Bogu Drugi deo

Transcendentalni neni oseaji Osobine ri Krsne Osobine Krsne dalje objanjene Krsnina linost Dalje objanjenje osobina Sri Krsne Krsnine bhakte Podsticanje zanosne ljubavi Znaci zanosne ljubavi Ostali znaci zanosne ljubavi Izraavanje ljubavi prema Krsni 1Dalje odlike zanosne ljubavi prema Krsni Dodatni simptomi Simptomi neprestanog zanosa Posredna izraavanja zanosne ljubavi Nektar predanosti Trei deo

Neopredeljena ljubav prema Gospodinu Transcendentalna ljubav (sluenje) ta pobuuje bhakte da slue Krsnu Ravnodunost i rastanak Naini susreta sa Krsnom Strahopotovanje sinova i ostalih Predanost u bratskoj ljubavi Doivljaji u bratskoj ljubavi Roditeljska ljubav Predano sluenje u branoj ljubavi etvrti deo

Zanos smeha Zauenost i vitetvo Samilost i gnev Strah i uas Meanje rasa Dalje prouavanje meanja rasa Iskrivljeno predstavljanje transcendentalnih oseaja Posveeno estorici Gosvamija iz Vrndavana

nana-sastra-vicaranaika-nipunau sad-dharma-samsthapakau

lokanam hita-karinau tribhuvane manyau saranyakarau

radha-krsna-padara vinda-bhajananandena mattalikau

vande rupa-sanatanau raghu-yugau ri-jiva -gopala kau

Odajem svoje ponizno potovanje estorici Gosvamija, ri Sanatani Gosvamiju, ri Rupa Gosvamiju, ri Raghunatha Bhatta Gosvamiju, ri Ragunatha Dasa Gosvamiju, ri Jiva Gosvamiju i ri Gopala Bhatta Gosvamiju koji su vrlo veti u pomnom ispitivanju i prouavanju svih objavljenih svetih spisa s ciljem da uspostave vena religiozna pravila za dobrobit svih ljudskih bia. Tako su se proslavili u sva tri sveta i vredi da uzmemo njihovu zatitu, jer su zaokupljeni stavom goplja i transcendentalnom slubom punom ljubavi prema Radhi i Krsni."

Predgovor Ova knjiga je saeta studija Bhakti-rasamrta-sindhua koju je na sanskritu napisao Srila Rupa Gosvami Prabhupada, glavni od esrorice Gosvamlja koji su bili neposredni uenici Gospodina Caitanye Mahaprabhua. Kada je prvi puta sreo Gospodina Caitanyu, Srila Rupa Gosvami Prabhupada je bio ministar u muhamedanskoj vladi Bengala. U to vreme se zvao Sakara Mallik, a njegov brat Sanatana, Dabir Khas i imali su vrlo odgovorne poloaje u vladi Navaba Huseina aha. U ondanje vreme, pre petsto godina, indijsko drutvo je bilo vrlo neumoljivo i kada bi lan kaste brahmana prihvatio slubu muhamedanskog vladara, bio je odmah iskljuen iz njihovog drutva, to je bio sluaj sa dva brata, Dabir Khasom i Sakara Mallikom. Pripadali su visokom drutvu sarasvata-brahmana, ali su bili njihovi otpadnici, poto su prihvatili ministarske poloaje u vladi Huseina aha. Jedino je Svojom milou, Gospodin Caitanya prihvatio ove dve uzviene linosti za Svoje uenike i uzdigao ih do poloaja gosvamlja, najvieg poloaja u brahminskoj kulturi. Na slian nain, Gospodin Caitanya je prihvatio Haridasa Thakura za Svog uenika, iako se Haridasa Thakura rodio u muhamedanskoj porodici i kasnije je bio postavljen za acaryu pevanja i mantranja Svetog Imena Gospodina: Hare Krsna, Hare Krsna, Krsna Krsna, Hare Hare / Hare Rama, Hare Rama, Rama Rama, Hare Hare. Gospodin Caitanya je dao sveopte pravilo da svakog ko poznaje nauku o Krsni i slui Gospodina treba da prihvatimo kao nakog na viem poloaju od osobe koja je roena u porodici brahmana. Ovo je izvorno pravilo koje prihvata itava vedska knjievnost, naroito Bhagavad-gita i Srimad-Bhagavatam. Bhakti-rasamrta-sindhu ui ovo pravilo pokreta Gospodina Caitanye da se svako obrazuje i uzdigne do uzvienog poloaja gosvamlja. Gospodin Caitanya je sreo dva brata, Dabira Khasa i Sakara Mallika, u selu Ramakeli u okrugu Maldah. Posle tog susreta braa su odluila da se povuku iz dravne slube i pridrue Gospodinu Caitanyi. Sakara Mallik koji je kasnije postao Rupa GosvamI, se povukao iz svoje slube i sakupio sav novac koji je nagomilao za vreme svoje slube. U Caitanya-caritamrte opisano daje njegova nagomilana uteevina u zlatnicima bila jednaka milionima dolara i ispunila je prostran brod. Podelio je novac na uzoran nain koji naroito treba da slede sve bhakte i drutvo uopte. Pedest posto nagomilanog blaga je podelio osobama svesnim Krsne, naime brahmanima i Vaisnavama; dvadeset i pet procenata roacima, a dvadeset i pet procenata je sauvao za sluaj nude i line potekoe. Kasnije kada je Dabir Khas takode odluio da se povue iz slube, Navab se jako usprotivio i bacio ga u tamnicu, ali je Srila Sanatana Gosvami, iskoristio novac svoga brata koji je bio poveren seoskom bankara i pobegao iz tamnice Huseina aha. Na taj nain su se oba brata pridruila Gospodinu Caitanyi Mahaprabhuu. Rupa Gosvami je prvi put sreo Gospodina Caitanyu u Prayagu (Alahabadu) u Indiji i Gospodin gaje deset dana neprestano poduavao na Daavamedha ghatu koji se u tom svetom gradu koristi za kupanje. Naroito je uputio Rupu Gosvamlja u nauku o svesnosti Krsne, a ova uenja Gospodina Caitanye koja mu je preneo, ispriana su u naoj knjizi Drevna mudrost iz Indije. Kasnije je Srila Rupa Gosvami Prabhupada razradio ova Gospodinova uenja temeljnim poznavanjem objavljenih svetih spisa i ovlaenim pozivanjem na raznu vedsku knjievnost. U svojim molitvama posveenim estorici Gosvamija, Srila Srinivasa Acarya ih opisuje kao visoko uene poznavaoce ne samo sanskrita, ve i stranih jezika kao to su persijski i arapski. Vrlo su detaljno prouavali sve vedske spise da bi uspostavili kulturu Caitanye Mahaprabhua prema ovlaenim pravilima vedskog znanja. Sadanje irenje filozofije o svesnosti Krsne je takode zasnovano na autoritetu Srila Rupe Gosvamija Prabhupada, pa smo zato veinom poznati kao rupanuge ili njegovi sledbenici. Sa ciljem da bi nas poduio je napisao svoju knjigu Bhakti-rasamrta-sindhu koja je sada predstavljena u ovom obliku. Osobe zainteresovane za svesnost Krsne mogu da iskoriste ovu veliku knjievnost i utemelje se u svesnosti Krsne.

Bhakti znai sluba predanog potovanja. Svaka sluba ima neku privlanu odliku koja sve vie i vie podstie na njeno obavljanje. Na ovom svetu svako od nas je zaokupljen nekom vrstom slube, a zamah nam daje zadovoljstvo u kome uivamo dok je vrimo. Podstaknut naklonou prema eni i deci, ovek sa porodicom radi i danju i nou, pobuen ovekoljubivim oseajima na isti nain deluje iz ljubavi prema familiji, dok rodoljub deluje u cilju svoje domovine i zemljaka. Ta sila koja podstie oveka sa ovekoljubivim, porodinim i rodoljubivim oseajima, naziva s trasa ili vrsta izmene nenosti (odnos) ija je dra vrlo prijatna. Bhakti-rasa je izmena nenosti koja se razlikuje od obine rase u kojoj uivaju svetovni radnici. Rade vrlo teko dan i no da bi uivali u odreenoj rasi koja se naziva ulno zadovoljenje. Privlanost ili dra svetovne rase nije dugotrajna i zato su svetovni radnici uvek skloni da promene svoje mogunosti uivanja. Poslovan ovek nije zadovoljan to radi itavu nedelju i poto eli pramenu za kraj nedelje, odlazi negde i pokuava da zaboravi svoje poslovne aktivnosti. Zatim, poto je proveo vikend u zaboravu, ponovo se vraa na svoj stari poloaj i zapoinje isti posao. Bavljenje neim materijalnim znai prihvatiti dotini poloaj za neko vreme i zatim ga promeniti. Ovo naizmenino izmenjivanje se struno naziva bhoga-tvaga, to znai izmenjivanje ulnog zadovoljenja i odricanja. ivo bie ne moe da bude postojano ni u ulnom zadovoljenju ni u odricanju. Promene se neprestano odvijaju, jer zbog naeg venog, prirodnog poloaja ne moemo biti sreni ni u jednom od njih. ulno zadovoljenje ne traje dugo, pa se zato naziva capala-sukha ili nestalna srea. Na primer, porodini ovek koji mukotrpno radi itav dan i no i uspeva da pribavi udobnosti za lanove svoje porodice, uiva neku vrstu rase, ali itav napredak u materijalnoj srei se najednom okonava zajedno sa telom, im je njegovom ivotu kraj. Zato se za ateiste smrt smatra Bojim predstavnikom. Bhakta spoznaje prisustvo Boga posredstvom slube predanog potovanja, dok Ga ateista spoznaje u vidu smrti. Prilikom smrti sve je svreno i treba da otponemo novo poglavlje ivota pod drugaijim okolnostima, moda viim ili niim nego u prethodnom ivotu. U svakom polju delatnosti, politikom, drutvenom, nacionalnom ili meunarodnom, rezultat naih aktivnosti bie svakako okonan na kraju ivota. Meutim, bhakti-rasa. neni oseaji koji se uivaju prilikom transcendentalnog sluenja Gospodina s puno ljubavi, se ne zavravaju na kraju ivota, ve neprestano traju, pa se zato nazivaju amrta, ono to ne propada, ve traje veno. Ovo potvruje itava vedska knjievnost. Bhagavad- gita kae da i mali napredak u bhakti-rasi moe spasiti bhaktu od najvee opasnosti, a toje gubljenje mogunosti da se stekne ljudski oblik ivota. Rase koje nastaju iz naih oseanja prema drutvenom, porodinom i irem porodinom ivotu ispunjenom nesebinim pomaganjem drugih, ovekoljubljem, rodoljubljem, socijalizmom, itd. ne osiguravaju nam da emo biti ljudsko bie u sledeem ivotu. Pripremamo se za sledei ivot svojim stvarnim aktivnostima u sadanjem ivotu, jer se ivom biu nudi odreena vrsta tela koja proizlazi iz njegovih delatnosti u sadanjem telu. Ove delatnosti razmatra vii autoritet koji se naziva daiva ili Boji autoritet Opisan je u Bhagavad-giti kao glavni uzrok svega to postoji, a u Srimad-Bhagavatamu je reeno da ovek preuzima sledee telo putem daiva-netrena, to znai pod nadzorom Uzvienog autoriteta. U obinom smislu rei, daiva se objanjva kao sudbina. Pod nadzorom daive stiemo telo koje je izabrano od 8 400 000 oblika; izbor ne zavisi od nas, ve nam je dodeljen prema naoj sudbini. Ako nam je sada telo zaokupljeno delatnostima svesnosti Krsne, onda je sasvim sigurno da emo u sledeem ivotu imati barem ljudsko telo. ak iako nije u mogunosti da dovri svoje napredovanje u bhakti-yogi, ljudsko bie zaokupljeno svesnou Krsne se raa na viem stupnju ljudskog drutva tako da samim tim moe da nastavi svoje napredovanje. Zato su se verodostojne delatnosti u svesnosti Krsne amrta ili dugovene i to je tema Bhakti-rasamrta-sindhua.

Ozbiljan uenik moe da shvati ovu veitu zaokupljenost bhaktirasom poto proita Bhakti-rasamrta-sindhu. Prihvatanje bhakti-rase ili svesnosti Krsne e nam istovremeno omoguiti srean ivot osloboen nespokojstva, podariti nam blaenstvo transcendentalnog ivota i tako umanjiti znaaj osloboenja. Bhakti-rasa je sama po sebi dovoljna da stvori oseanje osloboenja, jer privlai panju Uzvienog Gospodina, Krsne. Uglavnom, bhakte poetnici su nestrpljivi da vide Krsnu ili Boga koji se ne moe videti ili spoznati naim sadanjim, materijalno otupelim ulima. Proces slube predanog potovanja kao to je preporueno u Bhakti-rasamrta-sindhuu postepeno e nas izdii iz materijalno uslovljenog ivota i uzvisiti do duhovnog poloaja gde bhakta postaje preien od svih lanih imenovanja. ula onda postaju nezaprljana, jer su stalno u dodiru sa bhakti-rasom, a kada su preiena ula obuzeta sluenjem Gospodina, postajemo utemeljeni u ivotu bhakti-rase i na ovom transcendentalnom stupnju moemo neprestano uivati u delatnostima za zadovoljenje Krsne. Kada smo tako zaokupljeni slubom predanog potovanja, sve vrste rasa ili nenih oseaja se pretvaraju u venos. Na poetku se poduavamo prema propisanim pravilima pod nadzorom acarye ili duhovnog uitelja i postepeno kada se uzdignemo, sluba predanog potovanja prelazi u naviku i postaje neusiljena elja da se slui Krsna. Postoji dvanaest vrsta rasa, kao to e biti objanjeno u ovoj knjizi i obnavljanjem svog odnosa sa Krsnom kroz pet glavnih rasa moemo veno iveti u potpunom znanju, srei i blaenstvu. Osnovno pravilo uslova ivota je da imamo optu tenju da volimo nekoga i bez nje niko ne moe iveti, jerje prisutna u svakom ivom biu. ak i ivotinja kao to je tigar ima tenju za ljubavlju barem u uspavanom stanju, a ona je jako naglaena kod ljudskih bia. Ono to nedostaje, meutim, je nedoumica gde treba da poiva naa ljubav tako da svako postane srean. U sadanje vreme nas drutvo ui kako da volimo svoju domovinu, porodicu ili sopstveno bie, ali ne postoji obavetenje gde treba da poiva naa tenja za ljubavlju tako da svako moe da bude srean. Ono to nam nedostaje je Krsna i Bhaktirasamrta- sindhu nas ui kako da podstaknemo svoju izvornu ljubav prema Njemu i utemeljimo se na tom poloaju gde moemo da uivamo u svom srenom i blaenom ivotu. Na samom poetku dete voli svoje roditelje, zatim brau i sestre i kako iz dana u dan raste poinje da voli porodicu, drutvo, zajednicu, zemlju, narod ili ak itavo ljudsko drutvo. Ali tenja za ljubavlju nije zadovoljena ak i ako volimo celo ljudsko drutvo; ostaje potpuno neutoljena sve dok ne saznamo ko je uzvieni ljubljeni. Naa ljubav moe biti potpuno zadovoljena samo ako poiva na Krsni. Ova je tema bit i sutina ove knjige koja nas ui kako da volimo Krsnu putem pet razliitih transcendentalnih rasa.

Naa tenja za ljubavlju se iri ba kao podrhtavanje svedosti ili vazduha i ne znamo gde zavrava. Bhakti-rasamrta-sindhu nas upuuje u nauku kako da besprekorno volimo svako ivo bie jednostavnim metodom ljubavi prema Krsni. Nismo uspeli da stvorimo mir i slogu u ljudskom drutvu ak ni velikim pokuajima kao to su Ujedinjene Nacije, jer ne znamo pravi nain koji je veoma jednostavan, ali treba promiljeno da ga shvatimo. Bhakti-rasamrta-sindhu poduava sve ljude kako da na jednostavan i prirodan nain vole Krsnu, Vrhunsku Boansku Linost. Ako to naue, onda je vrlo lako da odmah sad i istovremeno volimo sva iva bia. Ovo se moe uporediti sa zalivanjem korena drveta ili hranjenjem eluca. Kao to smo ve iskusili, zalivanje korena drveta ili snabdevanje eluca namirnicama je sveopte prihvatljiv nauni postupak. Svako dobro zna da kada neto pojedemo, ili drugim reima dostavimo namirnice elucu, energija koja se stvorila pri takvom postupku se odmah prenosi kroz itavo telo. Slino tome, kada zalivamo koren drveta, stvorena energija se odmah prenosi kroz itavo drvo, ak i ono najvee. Nije mogue da zalivamo drvo deo po deo, niti da odvojeno hranimo razliite delove tela. Bhakti-rasamrta-sindhu e nas nauiti kako da upalimo svetlost koja e najednom sve obasjati svuda, a onaj ko ovo ne upozna gubi itav smisao ivota. to se tie materijalnih neophodnosti, u dananje vreme ljudska civilizacija je jako napredovala u pogledu ivotnih udobnosti, ali ipak nismo sreni, jer smo izgubili iz vida cilj ivota. Materijalne udobnosti same za sebe nisu dovoljne da nas uine srenima. Oigledan primer je Amerika: najbogatiji narod na svetu koji ima sve mogunosti za materijalne udobnosti stvara klasu ljudi koja je potpuno smetena i osujeenih ivotnih ciljeva. Zato pozivam takve smetene ljude da naue umetnost slube predanog potovanja prema uputstvu Bhakti-rasamrta-sindhua i siguran sam da e vatra materijalnog ivota koja bukti u njihovim srcima biti odmah ugaena. Osnovni uzrok nezadovoljstva je da nam uspavana tenja za ljubavlju nije ispunjena uprkos znatnom napretku u materijalistikom nainu ivota. Bhakti-rasamrta-sindhu e nam praktino pokazati kako moemo iveti u ovom materijalnom svetu potpuno zaokupljeni slubom predanog potovanja i tako ispuniti sve elje u ovom i u sledeim ivotima. Bhakti-rasamrta-sindhu nije predstavljena da bi osudila bilo kakav nain materijalistikog ivota, ve da prui obavetenje teolozima, filozofima i ljudima uopte kako da vole Krsnu. Moemo da ivimo bez materijalnih udobnosti, ali istovremeno treba da nauimo umetnost kako da zavolimo Krsnu. Sada pronalazimo toliko mnogo naina da iskoristimo svoju tenju za ljubavlju, ali ustvari gubimo iz vida pravi cilj. Krsnu. Zalivamo sve delove drveta, ali smo promaili koren. Pokuavamo da na svaki nain odravamo telo krepkim, ali zaboravljamo da snabdevamo eludac hranom. Izgubiti iz vida Krsnu takode znai izgubiti iz vida samog sebe, jer su prava samospoznaja i spoznaja Krsne naporedni procesi. Na primer, ako vidimo sebe ujutro znai da vidimo i izlazak sunca, jer se bez suneve svetlosti niko ne moe videti. Na slian nain, sve dok nismo spoznali Krsnu, nema ni govora o samospoznaji. Bhakti-rasamrta-sindhu je naroito namenjena ljudima koji su sada zaokupljeni svesnou Krsne. Iskreno se zahvaljujem svim mojim prijateljima i uenicima koji mi pomau oko napredovanja svesnosti Krsne i sa zahvalnou potvrujem doprinos mog dragog uenika Sriman Jayananda brahmacarija. Zahvaljujem se i direktorima ISKCON tampe koji su se postarali da objave ovu veliku knjigu. Hare Krsna.

UvodPrizivanje povoljnosti: Gospodin ri Krsna je Vrhunska Boanska Linost, uzrok svih uzroka, nepresuan izvor svih rasa ili izmena nenosti koje se nazivaju nepristrasna ljubav (divljenje bez linog uestvovanja), sluenje, prijateljstvo, roditeljska ljubav, brana ljubav, komina oseanja, saaljenje, bojazan, vitetvo, strava i uas, uenje i razaranje. Uzvieni je privlani oblik i Svojim sveoptim, transcendentalnim, privlanim odlikama je zarobio srca svih gopija na elu sa Tarakom, Palikom, Syamom, Lalitom i najzad rimati Radharani. Neka milost Njegovog Gospodstva bude uz nas tako da ne bude nikakve prepreke u izvravanju ove dunosti pisanja Bhakti-rasamrta-sindhua koju je naredio Njegova Boanska Milost ri rimad Bhaktisiddhanta Sarasvati Gosvami Prabhupada.

Odajem svoje cenjeno potovanje lotosovim stopalima Srila Rupe Gosvamija Prabhupada i rila Bhaktisiddhante Sarasvati Gosvamlja Prabhupada koji su me nadahnuli da sastavim ovu skraenu studiju Bhakti-rasamrta-sindhua. Ovo je uzviena nauka slube predanog potovanja kao to ju je uspostavio ri Caitanya Mahaprabhu koji se pojavio pre petsto godina u zapadnom Bengalu u Indiji da bi rairio svesnost Krsne.

Srila Rupa Gosvami zapoinje svoju uvenu knjigu odavanjem potovanja ri Sanatani Gosvamiju, svom starijem bratu i duhovnom uitelju i u svojoj molitvi se nada da e biti vrlo zadovoljan Bhakti-rasamrta- sindhuom. Dalje eli da utapanjem u okean nektara uvek oseti transcendentalno zadovoljstvo u slubi Radhe i Krsne.

Odajmo svoje cenjeno potovanje svim slavnim bhaktama i acaryama (svetim uiteljima) koji se mogu uporediti sa ajkulama u velikom okeanu naktara i koji ne mare za raznorazne reke osloboenja. Impersonalisti se vrlo rado stapaju u uzvieno postojanje poput reka koje teku i ulivaju se u okean koji se moe uporediti sa osloboenjem, a reke sa razliitim putevima osloboenja. Impersonalisti prebivaju u vodi reke koja se napokon uliva u okean da bi se pomeala sa njim. Meutim, ne poseduju nikakvo obavetenje da se unutar okeana kao i unutar reke nalaze bezbrojna vodena iva bia. Ajkule koje borave u okeanu ne mare za reke koje se ulivaju u njega. Bhakte veito ive u okeanu slube predanog potovanja, pa se na taj nain ak ni ne obaziru na reke. Drugim reima, iste.bhakte uvek ostaju u okeanu transcendentalne slube pune ljubavi prema Gospodinu i nemaju nikakve veze sa drugim procesima koji se porede sa rekama koje se samo postepeno ulivaju u okean.

Srila Rupa Gosvami se moli svom duhovnom uitelju, Srila Sanatani Gosvamiju, da zatiti Bhakti-rasamrta-sindhu okean istog nektara slube predanog potovanja od logiara sklonih prepiranju koji se bespotrebno meaju u nauku sluenja Gospodina. Uporeuje njihove dokaze i logiku sa vulkanskom erupcijom usred okeana gde takve vulkanske erupcije mogu da nanesu vrlo malo tete, a slino tome, oni koji se protive slubi predanog potovanja i postavljaju mnogobrojne filozofske teze o konanoj transcendentalnoj spoznaji ne mogu da uzburkaju ovaj veliki okean slube predanog potovanja. Pisac Bhakti-rasamrta-sindhua, rila Rupa Gosvami, vrlo ponizno daje do znanja da samo skromno pokuava da rairi svesnost Krsne po itavom svetu, iako ponizno smatra sebe nepodesnim za to. Ovo treba da je stav svih onih koji propovedaju svesnost Krsne i slede stope rila Rupe Gosvamlja. Nikada ne treba da smatramo sebe sposobnim propovednicima, ve jednostavnim oruem u rukama prethodnih acarya i samo ako sledimo njihove stope moiemo da neto doprinesemo za dobrobit napaenog oveanstva.

Bhakti-rasamrta-sindhu je podeljena na etiri dela, ba kao i okean koji se ponekada tako deli i u okviru ove podele postoje razliiti odeljci. Prvobitno je u Bhakti-rasamrta-sindhuu okean podeljen kao to se deli vodena masa okeana na istok, zapad, sever i jug, dok se odeljci u okviru ove podele nazivaju talasima. Kao to u okeanu uvek postoje razliiti talasi, bilo na istonoj, zapadnoj, severnoj ili junoj strani, slino tome i Bhakti-rasamrta-sindhu ima razliite talase. U prvom delu postoje etiri talasa, a prvi od njih je uopten opis slube predanog potovanja. Drugi deo se odnosi na propisana pravila slube predanog potovanja, a trei na predano sluenje u zanosu. U etvrtom se nalazi konani cilj, ljubav prema Bogu. Sve e ovo biti detaljno objanjeno zajedno sa razliitim popratnim simptomima.

Ovlaeni opis bhakti ili slube predanog potovanja, sledei stope uvenih acarya moe se saeti u sledeoj izjavi rila Rupe Gosvamija: Prvoklasna sluba predanog potovanja se prepoznaje po ovekovoj tenji da bude potpuno zaokupljen svesnou Krsne i povoljno slui Gospodina." Smisao je u tome da neko moe biti i nepovoljno svestan Krsne, to se ne moe smatrati istom slubom predanog potovanja koja mora biti osloboena elje za svakom materijalnom koristi ili ulnim zadovoljenjem, jer te elje izrastaju iz plodonosnih delatnosti i filozofske spekulacije. Uglavnom, ljudi se bave delatnostima samo da bi stekli neku materijalnu korist, dok mnogi filozofi predlau transcendentalnu spoznaju putem opsenih knjiga prepunih igre reima i filozoskog umovanja. ista sluba predanog potovanja uvek mora bid osloboena od takvih plodonosnih delatnosti i filozofskih spekulacija. Neusiljenim sluenjem s puno ljubavi ovek treba da naui sve o svesnosti Krsne i istoj slubi predanog potovanja.

Slubu predanog potovanja je potrebno negovati i nije samo nedelovanje za one koji vole da nita ne rade ili posvete svoje vreme tihoj meditaciji. Za ljude koji ovo ele postoji mnogo razliitih metoda, ali se negovanje svesnosti Krsne razlikuje. U vezi sa ovim Srila Rupa Gosvami koristi posebnu re anuilana ili negovanje koje sledi primer prethodnih uitelja (acarya). im izgovorimo re negovanje", moramo se pozivati na aktivnosti bez kojih nam sama svesnost ne moe pomoi. Sve delatnosti se mogu podeliti u dve vrste: jedna je za postizanje odreenog cilja, a druga da bi se izbegla neka nepovoljnost Na sanskritu se ove delatnosti nazivaju pavrtti i nivrtti povoljne i nepovoljne.

Postoje mnogi primeri nepovoljnih delatnosti, na primer bolesnik mora briljivo da uzima lek da bi se reio neke nepovoljne bolesti. Oni koji neguju duhovni ivot i vre slubu predanog potovanja, uvek se bave nekom aktivnou koja se moe vriti telom ili milju. Miljenje, oseanje i htenje su delatnosti uma i kad god zaelimo da neto uinimo, delatnost se ispoljava preko grubih telesnih ula. Zato u svojim umnim delatnostima uvek treba da pokuamo da mislimo na Krsnu i smiljamo kako da Ga zadovoljimo sledei primer slavnih acarya i linog duhovnog uitelja. Postoje telesne, ulne i govorne delatnosti. Osoba svesna Krsne koristi rei za propovedanje Gospodinove slave, to se naziva kirtana, a svojim umom uvek razmilja o delatnostima Gospodina kako govori na bojnom polju Kuruksetre ili se zabavlja sa Svojim bhaktama u Vrndavanu. Na taj nain uvek moemo razmiljati o delatnostima i zabavama Gospodina. Ovo je negovanje razmiljanja u svesnosti Krsne.

Slino tome, svojim telesnim delatnostima moemo sluiti Krsnu na mnogo naina, ali sve delatnosti moraju biti u vezi sa Njim. Ovakav odnos se zasniva ako uspostavimo vezu sa verodostojnim duhovnim uiteljem koji je neposredni predstavnik Krsne u uenikom nasleu. Zato duhovni uitelj treba da upravlja vrenjem telesnih delatnosti u svesnosti Krsne koje treba da se obavljaju sa verom. Povezivanje sa duhovnim uiteljem se naziva inicijacija i od dana kada nas inicira duhovni uitelj, uspostavlja se veza izmeu Krsne i osobe koja neguje svesnost Krsne. Ako nas ne inicira verodostojni duhovni uitelj, stvarno povezivanje u svesnosti Krsne se nikada ne uspostavlja. Ovo negovanje svesnosti Krsne nije materijalno. Gospodin uglavnom poseduje tri osnovne energije naime, spoljanju, unutranju i ivinu. iva bia se nazivaju ivina energija, a materijalna kosmika manifestacijaje dejstvo spoljanje ili materijalne energije. Zatim postoji duhovni svet koji je manifestacija unutranje energije. iva bia koja se nazivaju ivina energija, vre materijalne delatnosti kada deluju pod uticajem nie spoljanje energije, a kada su zaokupljene delatnostima pod uticajem unutranje, duhovne energije, njihove aktivnosti su u svesnosti Krsne. To znai da sve velike due ili velike bhakte ne deluju pod uticajem materijalne energije, ve pod zatitom duhovne energije. Sve delatnosti koje inimo u svesnosti Krsne ili slubi predanog potovanja su neposredno pod upravom duhovne moi. Drugim reima, energija je vrsta snage koja se moe produhoviti milou verodostojnog duhovnog uitelja i Krsne.

U Caitanya-caritamrti Krsnadasa Kaviraja Gosvamija, Gospodin Caitanya izjavljuje daje srena ona osoba koja Krsninom milou doe u dodir sa verodostojnim duhovnim uiteljem. Onome ko ozbiljno eli duhovni ivot Krsna daje inteligenciju i njegovom milou napreduje u svesnosti Krsne. Na taj nain je itavo podruje svesnosti Krsne neposredno pod upravom duhovne energije Krsne i duhovnog uitelja i nema nikakve veze sa materijalnim svetom. Kada govorimo o Vrhunskoj Boanskoj Linosti, mislimo na Krsnu zajedno sa Njegovim mnogobrojnim ekspanzijama. Umnogostruuje se Svojim potpunim sastavnim delovima, razliitim delovima i raznim energijama. Drugim reima, Krsna znai sve i obuhvata sve. Meutim, uglavnom treba da shvatimo da Krsna znai Krsna sa Svojim linim ekspanzijama. Umnogostruuje se kao Baladeva, Sankarsana, Vasudeva, Aniruddha, Pradyumna, Rama, Nrsimha i Varaha kao i mnoge druge inkarnacije i ekspanzije Visnua. U Srimad-Bhagavatamu su opisane kao mnogobrojne, poput nebrojenih valova i na taj nain Krsna obuhvata sve takve ekspanzije kao i Svoje iste bhakte. U Brahma-sarhhiti je reeno da su sve Krsnine ekspanzije potpune u pogledu venosti, sree, blaenstva i znanja.

Sluba predanog potovanja znai vriti delatnosti u svesnosti Krsne koje pruaju transcendentalno zadovoljstvo Uzvienom Gospodinu Krsni i svaka delatnost koja nije povoljana za Gospodinovo transcendentalno zadovoljstvo ne moe se prihvatiti kao sluba predanog potovanja. Na primer, veliki demoni kao Ravana, Kamsa i Hiranyakaipu su uvek razmiljali o Krsni, ali kao o svom neprijatelju. Ovaj nain razmiljanja ne moe se prihvatiti kao bhakti ili svesnost Krsne. Impersonalisti ponekad pogreno shvataju slubu predanog potovanja do te mere da odvajaju Krsnu od Njegovih zabava i svega onog to Ga okruuje. Na primer, izgovorio je Bhagavad-gitu na bojnom polju Kuruksetre, ali impersonalisti kau da iako je Krsna znaajan, bojno polje Kuruksetre nije. Meutim, bhakte takoe znaju da bitka na Kuruksetri nema nikakve veze sa njima, ali i pored toga znaju da Krsna" ne znai daje Krsna usamljen jer je uvek u dodiru sa Svojim pratiocima i svim onim to Ga okruuje. Na primer, ako neko kae: Nahrani oveka sa orujem", ovek, a ne oruje uzima hranu. Slino tome u svesnosti Krsne, bhakta se moe zanimati za mesta i odlike kao to je bojno polje na Kuruksetri koje je u vezi sa Njim, ali ga se ne tie bilo koje bojno polje. Zanima ga Krsna Njegov govor, uputstva itd. i zbog Krsnine prisutnosti bojno polje dobija znaaj.

Ovo je saeto shvatanje svesnosti Krsne bez kojeg emo svakako pogreno razumeti zato se bhakte zanimaju za bojno polje Kuruksetre. Onaj ko se zanima za Krsnu, zanima se i za Njegove razliite delatnosti. Definicija istog bhakte koju daje Rupa Gosvami u Bhakti-rasamrta-sindhuu moe da se ukratko predstavi na sledei nain: njegova slubaje uvek povoljna i stalno u vezi sa Krsnom. Da bi odrao istou takvih delatnosti u svesnosti Krsne, mora biti osloboen od materijalnih elja i filozofske spekulacije. Svaka elja izuzev one koja se tie sluenja Gospodina naziva se materijalnom. Filozofska spekulacija se odnosi na ono umovanje koje konano dovodi do zakljuka daje sve praznina ili bezlinost. Ovaj zakljuak je beskoristan za osobu svesnu Krsne. Samo u retkim sluajevima ovek dolazi do zakljuka da oboava Vasudeva, Krsnu, to sama Bhagavad-gita potvruje. Konani cilj filozofske spekulacije onda mora biti Krsna, sa shvatanjem da je On sve to postoji, uzrok svih uzroka i zato treba da Mu se predamo. Ako se dostigne ovaj konani cilj, onda je napredak u filozofiji povoljan, ali ako je zakljuak filozofske spekulacije daje sve prazno ili bezlino, onda nije bhakti.

Karma ili plodonosne delatnosti ponekad se smatraju obrednim, jer ima mnogo ljudi koje jako privlae obredne delatnosti opisane u Vedama. Ako nas privuku bez razumevanja Krsne, takve delatnosti nisu povoljne za svesnost o Njemu. Ustvari, svesnost Krsne se jednostavno zasniva na sluanju, pevanju i mantranju, seanju itd. U Srimad-Bhagavatamu je opisano devet razliitih postupaka i sve to se ini osim njih je nepovoljno za svesnost Krsne i zato uvek treba da se uvamo od padova.

U ovoj definiciji bhakti, rila Rupa Gosvami je takode pomenuo re jnana-karmadi. Ovaj karmadi (plodonosni rad) sastoji se od delatnosti koje nam ne pomau da dostignemo istu slubu predanog potovanja, a ni mnogi vidovi takozvanog odricanja nisu povoljni u svesnosti Krsne. rila Rupa Gosvami je takode citirao definiciju iz Narada-pancaratre koja glasi: Osoba se mora osloboditi svih materijalnih imenovanja i svesnou Krsne se oistiti od sve materijalne zaprljanosti. Treba da oivi svoje iste osobine i pri tome zaokupi ula na sluenje njihovog vlasnika." Sluba predanog potovanja znai da su naa ula obuzeta svojim pravim vlasnikom. U uslovljenom stanju, obuzeta su sluenjem ovih telesnih potreba, ali u bhakti-yogi ista ula su zaokupljena izvravanjem Krsninog nareenja.

Sve dok neko smatra da pripada odreenoj porodici, drutvu ili linosti, kae se daje prekriven lanim imenovanjima. Kada je potpuno svestan da ne pripada nijednoj porodici, drutvu ili zemlji, ve da je veno u odnosu sa Krsnom, shvata da ne treba da upotrebi svoju energiju u korist takozvane porodice, drutva ili zemlje, ve Krsne. Ovo je istoa svrhe slube predanog potovanja u svesnosti Krsne.

PRVI DIO1. Obeleja iste slube predanog potovanja

U rimad-Bhagavatamu (3.29.12-13) prilikom pouavanja Svoje majke, rila Kapiladeva daje sledea obeleja iste slube predanog potovanja: Draga majko, misli Mojih istih bhakta i onih koji nemaju nikakvih elja za materijalnom dobrobiti ili filozofskom spekulacijom su uvek obuzete Mojom slubom i nikad ih ne zanima da od Mene neto zatrae izuzev da Me verno slue. ak Me ne preklinju ni da ive sa Mnom u Mom prebivalitu."

Postoji pet vrsta osloboenja, naime, sjediniti se sa Gospodinom, iveti sa Njim na istoj planeti, posedovati iste odlike kao i Gospodin, uivati ista obilja kao i On i iveti kao Njegov pratilac. Bhakta ak ne eli nijednu vrstu osloboenja, a da i ne govorimo o tome da ne odbacuje materijalno ulno zadovoljenje. Zadovoljan je ako Ga samo slui s ljubavlju i to je obeleje iste bhakti.

U prethodnoj izjavi Kapiladeve iz rimad-Bhagavatama opisuje se stvarni poloaj istog bhakte i definiu osnovna obeleja bhakti-yoge. Rupa Gosvami opisuje daljnja obeleja predanog sluenja i potkrepljuje ih injenicama iz raznih svetih spisa. Kae se da postoje est obeleja bhakti-yoge koja glase:

1) ista sluba predanog potovanja prua istovremeno olakanje od svih vrsta materijalnih patnji.

2) Poetak je opte povoljnosti i sree.

3) Sama po sebi prua transcendentalno zadovoljstvo.

4) Vrlo se retko dostie.

5) Oni koji je obavljaju se rugaju ak i pomisli na osloboenje.

6) ista sluba predanog potovanja je jedini nain da se privue Krsna.

Krsna je sveprivlaan, ali ista sluba predanog potovanja privlai ak i Njega, to znai daje ak i transcendentalno jaa nego Sam Krsna, jer je Njegova unutranja mo.

Olakanje od materijalnih patnji

U Bhagavad-giti Gospodin kae da treba da Mu se predamo i napustimo sve ostale obaveze i takoe daje Svoju re da e zatititi takve predane due od posledica svih grenih dela. rila Rupa Gosvami kae da su nevolje koje potiu od grenih dela prouzrokovane samim gresima i gresima koje smo poinili u prethodnim ivotima. Uglavnom, inimo loa dela iz neznanja koje ipak nije izgovor da izbegnemo posledice takvih dela. Postoje dve vrste grenih dela: dozrela (ona koja sada ispatamo) i nedozrela nagomilana u nama i za koja jo ne ispatamo). Na primer, neko moe da poini kriminalna dela, ali jo nije uhapen zbog njih, ali im ga otkriju, zatvor ga eka. Slino tome, za neke od grenih delatnosti ekaju nas nevolje u budunosti, dok sada ispatamo druge koje su dozrele.

Na taj nain postoji niz grenih delatnosti i njihovih popratnih nevolja i jada i ivo bie ispata ivot za ivotom usled ovih greha. U sadanjem ivotu ispata posledice grenih dela svog prethodnog ivota i u meuvremenu stvara dalje patnje za svoj budui ivot. Dozrele grene delatnosti se ispoljavaju ako patimo od hronine bolesti, ako imamo nevolje usled zakonskih posledica, ako smo roeni u niskoj i degradiranoj porodici ili pak ako smo neobrazovani ili jako runi. Postoje mnoge posledice grenih dela koje danas ispatamo ili emo moda ispatati u budunosti usled svojih sadanjih loih dela, ali se sva mogu odmah zaustaviti ako prihvatimo svesnost Krsne. Kao dokaz Rupa Gosvami navodi stih iz .B. (11.14.19) u vezi sa uputstvom koje je Gospodin Krsna dao Uddhavi gde kae: Dragi Uddhava, sluba predanog potovanja posveena Meni je poput plamtee vatre koja sagoreva u pepeo beskrajnu koliinu goriva koje joj se dodaje." Smisao je u tome da kao to rasplamsala vatra moe sagoreti u pepeo bilo koju koliinu goriva, tako i sluenje Gospodina s predanim potovanjem u svesnosti Krsne moe sagoreti sve gorivo grenih delatnosti. Na primer, u Bhagavad-giti Aijuna misli d a j e greh ako se bori, ali poto je Krsna naredio da uzme uee na bojnom polju, borba postaje sluba predanog potovanja i zato ne podlee nikakvoj grenoj posledici.

rila Rupa Gosvami citira jo jedan stih u kome se Devahuti obraa svome sinu, Kapiladevu i kae: Dragi Gospodine, postoji devet vrsta slubi predanog potovanja koje poinju sa sluanjem i pevanjem i mantranjem. Svako ko slua o Tvojim zabavama, peva o Tvojim slavama, odaje Ti potovanje, misli na Tebe i na taj nain vri neku od devet vrsta slubi predanog potovanja ak iako je roen u porodici psojedaca (najniem stupnju u ljudskom drutvu) odmah postaje sposoban da vri rtvovanja." (S.B. 3.33.6) Kako je onda mogue da onaj ko je stvarno zaokupljen slubom predanog potovanja u punoj svesnosti Krsne ostane nepreien? To je nemogue. Onaj ko je zaokupljen svesnou Krsne i bhakti-vogom bez sumnje se oslobaa svih zaprljanosti materijalnim, grenim delima, jer sluba predanog potovanja moe unititi sve njihove posledice. Bhakta je i pored toga budan da ne poini grehe i to je njegova posebna odlika. Tako rimad-Bhagavatam izjavljuje da sluenjem s predanim potovanjem ak i onaj koje roen u porodici koja jede psee meso moe biti dostojan da uzme uea u izvoenju obrednih sveanosti preporuenih u Vedama. Prema ovoj izjavi se podrazumeva da onaj ko je roen u porodici psojedaca uglavnom nije sposoban da izvodi yajne ili rtvovanja. Svetenika kasta koja je zaduena za prireivanje ovih obrednih sveanosti preporuenih u Vedama naziva se red brahmana, jer niko ne moe da ih izvodi ako nije brahmana.

Neko se raa u porodici brahmana ili psojedaca usled svojih prolih dela. Ako se rodi u porodici psojedaca znai da su mu sva prola dela grena, ali ako ak i takav ovek poe putem slube predanog potovanja i otpone sa pevanjem i mantranjem Gospodinovih Svetih Imena Hare Krsna, Hare Krsna, Krsna Krsna, Hare Hare / Hare Rama, Hare Rama, Rama Rama, Hare Hare najednom postaje sposoban da izvodi obredne sveanosti. Znai da su njegove grene posledice najednom otklonjene.

U Padma Purani je reeno da postoje etiri vrste posledica grenih dela koje su ovako navedene: 1) posledica koja jo nije dozrela, 2) posledica koja miruje u vidu zrna, 3) posledica koja je ve dozrela i 4) posledica koja je gotovo dozrela. Takode se kae da sve ove posledice odmah iezavaju za one koji se predaju Vrhunskoj Boanskoj Linosti, Visnuu i slue Ga s predanim potovanjem u potpunoj svesnosti Krsne. Posledice opisane kao skoro dozrele" odnose se na nevolje koje ovek sada ispata, a one koje miruju u vidu zrna" oznaavaju da duboko u srcu postoji odreena zaliha grenih elja koje su poput klica. Sanskritska rsi kuta znai da su gotovo spremne da proizvedu seme, ili njegovu posledicu. Nedozrela posledica" se odnosi na sluaj kada se semenke jo nisu pojavile. Iz ove izjave Padma Purane shvatamo da je materijalna zaprljanost vrlo podmukla. Njen poetak, dozrevanje, posledice i kako ih ovek ispata u vidu patnji su karike u dugakom lancu. Kada obolimo od neke bolesti esto je vrlo teko da odredimo njen uzrok, gde otpoinje i kako dozreva. Meutim, ne obolimo iznenada, ve je za to ustvari potrebno vreme. Kao to na polju medicine, da bi se bolest spreila, lekar ubrizgava serum da bi onemoguio irenje zaraze, slino tome, delotvoran serum da se zaustavi dozrevanje svih klica naih grenih dela je samo bavljenje svesnou Krsne.U vezi sa tim, Sukadeva Gosvami govori u Srimad-Bhagavatamu (6.2.17) u prii o Ajamili koji je otpoeo ivot kao dobar i pokoran brahmana, ali gaje u ranoj mladosti potpuno pokvarila prostitutka. Na kraju svog ivota punog poroka, samo je pozvao ime Narayana" (Krsna) i izbavio se uprkos tolikim gresima. Sukadeva istie da su strogosti, milostinja i prireivanje obrednih sveanosti preporueni procesi, ali njihovim izvoenjem ne moemo otkloniti iz srca klicu grenih elja kao to je to bio sluaj sa Ajamilom u njegovoj mladosti. Ova klica grenih elja moe se otkloniti jedino ako dostignemo svesnost Krsne, to se vrlo lako moe postii pevanjem maha-mantre ili Hare- Krsna mantre kao to je preporuio Sri Caitanya Mahaprabhu. Drugim recima, sve dok ne usvojimo put bhakti-yoge ne moemo se stoposto oistiti od posledica grenih dela.

Izvoenjem vedskih obreda, davanjem novca kao milostinju i podvrgavanjem strogostima samo se privremeno moemo osloboditi posledica grenih dela, ali ih u sledeem trenutku ponovo moramo poiniti. Na primer, ovek koji pati od venerine bolesti usled prekomernog uputanja u polne odnose mora da pretrpi otre bolove prilikom leenja, pa se izlei za neko vreme, ali poto nije uspeo da otkloni polni nagon iz svog srca, mora ponovo da se upusti u isto i postane rtva iste bolesti. Tako nas lekarska nega moe privremeno liiti nevolja takvog venerinog oboljenja, ali sve dok ne shvatimo da je polni odnos odvratan, nemogue je da se spasimo od takve ponovne nevolje. Slino tome, izvoenje obreda, davanje milostinje i strogosti koji su preporueni u Vedama mogu nas privremeno spreiti da delujemo na grean nain, ali sve dok srce nije isto, moraemo ponovo i ponovo da inimo grena dela.

U rimad-Bhagavatamu je dat jedan drugi primer slona koji ulazi u jezero, svojski se kupa i temeljno isti telo, ali zatim im izae na obalu, uzme prainu sa zemlje i baci je na sebe. Slino tome, ovek koji nije nauio o svesnosti Krsne ne moe se potpuno osloboditi elje za grenim delima. Ni procesom yoge, filozofskom spekulacijom, niti plodonosnim delatnostima ne moemo se spasti od klica grenih elja, ve se ovo moe postii jedino predanim sluenjem.

U rimad-Bhagavatamu (4.22.39) postoji jo jedan dokaz gde Sanatkumara kae: ,.Dragi kralju, lani ja ljudskog bia toliko je silan da ga dri u materijalnom ivotu kao daje svezan snanim konopcem. Jedino bhakte mogu vrlo lako da prereu njegov vor svesnou Krsne. Ostali koji nisu svesni Krsne, ve pokuavaju da postanu veliki mistici i izvoai obreda, ne mogu napredovati kao bhakte. Zato je svaija dunost da se bavi delatnostima svesnosti Krsne da bi se oslobodio vrsto svezanog vora lanog ja i materijalnih delatnosti".

vrsto svezan vor lanog ja je posledica neznanja. Sve dok ne poznajemo prirodu svoje prave linosti sigurno emo pogreno postupiti i tako upasti u klopku materijalne zaprljanosti. Svesnost Krsne moe rasterati ovo neznanje o pravim injenicama kao to Padma Purana potvruje na sledei nain: ista sluba predanog potovanja je najvia prosvetljenost i kada je takva prosvetljenost prisutna, ubija nepovoljne zmije elja ba kao umski poar." U vezi sa ovim je dat primer da kada izbije umski poar, razbuktali plamenovi sami po sebi ubijaju sve zmije u umi. Na umskom tlu ima mnogo, mnogo zmija i kada vatra plane, sagoreva suvo lie i istovremeno napada zmije. etvoronone ivotinje mogu da pobegnu ili barem pokuaju da to uine, ali zmije na mestu umiru. Slino tome, razbuktala vatra svesnosti Krsne je toliko silna da smesta ubija zmije neznanja.

Svesnost Krsne je opte povoljna

Srila Rupa Gosvami daje definiciju povoljnosti i kae da stvarna povoljnost znai delatnosti za dobrobit svih ljudi na svetu. Sada postoje grupe koje se bave dobrotvornim delatnostima u pogledu drutva, zajednice ili nacije. ak postoji i pokuaj da se pomogne itavom svetu u vidu Ujedinjenih Naroda, ali usled nedostataka ogranienih nacionalnih delatnosti, takav opti masovni program za dobrobit itavog sveta nije praktino izvodljiv. Meutim, svesnost Krsne je toliko ugodna da moe pruiti najviu dobrobit itavoj ljudskoj rasi. Privlana je za svakoga i svako moe osetiti rezultat. Stoga se Rupa GosvamI i ostali uveni znalci slau da je sveobuhvatan program irenja svesnosti Krsne i bhakti-yoge po itavom svetu najvea dobrobit za oveanstvo. Kako svesnost Krsne moe privui panju itavog sveta i kako svaki pojedinac moe osetiti njeno zadovoljstvo, objanjeno je u Padma Purani na sledei nain: Onaj ko se bavi slubom predanog potovanja u punoj svesnosti Krsne smatra se da ini najveu uslugu itavom svetu i da zadovoljava svakoga na svetu. Pored ljudskog drutva zadovoljava ak i drvee i ivotinje koje takoe privlai svesnost Krsne." Praktian primer je pokazao Gospodin Caitanya kad je putovao kroz praumu Jharikhanda u sredinjoj Indiji da bi rairio Svoj pokret sankirtana. Tigrovi, slonovi, jeleni i sve druge ivotinje su Mu se pridruile i na svoj nain uestvovale u plesanju i pevanju Hare Krsna. tavie, ovek koji je zaokupljen svesnou Krsne i deluje u slubi predanog potovanja moe razviti sve dobre osobine koje se uglavnom mogu nai kod polubogova. ukadeva Gosvami kae u rimad-Bhagavatamu (5.18.12): Dragi moj kralju, oni koji imaju nepokolebljivu veru u Krsnu i koji su bez dvolinosti, mogu razviti sve dobre osobine polubogova. ak i polubogovi vole da ive sa bhaktom zbog visokog stupnja njegove svesnosti Krsne i zato se podrazumeva da su se osobine polubogova razvile u njegovom telu."

S druge strane, ovek koji nije svestan Krsne nema dobrih osobina. Moe biti visoko obrazovan sa akademske take gledita, ali u stvarnosti moe biti nii od ivotinje. ak iako je visoko akademski obrazovan, ako ne moe da prevazide podruje mentalnih aktivnosti, sigurno e se baviti samo materijalnim delatnostima i tako ostati nepreien. U savremenom svetu ima toliko mnogo ljudi koji imaju visoko obrazovanje sa materijalistikih univerziteta, ali je oigledno da ne mogu da prihvate svesnost Krsne i razviju uzviene osobine polubogova.

Na primer, ak iako nije tako dobro obrazovan po univerzitetskom standardu, mladi svestan Krsne moe odmah da napusti nedozvoljeni polni ivot, kockanje, uzimanje mesa i opojnih sredstava, dok oni koji nisu svesni Krsne, iako vrlo visoko obrazovani, esto su pijanice, mesojedi, enskaroi i kockari. Postoje praktini dokazi kako osoba svesna Krsne razvija sve dobre osobine, to nije mogue za onoga ko nije svestan Krsne. Imamo iskustvo da mladi svestan Krsne nije vezan ak ni za bioskope, none klubove, predstave golih plesaica, restorane, prodavnice pia itd. Postaje potpuno slobodan i pazi da ne trai svoje dragoceno vreme na puenje, pie, odlazak u pozorite i na plesove. Onaj ko nije svestan Krsne uglavnom ne moe da mirno sedi ak ni pola sata. Sistem yoge nas ui da shvatimo da smo Bog ako mirno sedimo. Ovaj sistem moe biti ispravan za materijaliste, ali koliko dugo e moi da budu tihi? Mogu toboe sesti i utonuti u takozvanu meditaciju, ali odmah posle svog izvoenja yoge ponovo e se baviti takvim aktivnostima kao to su nedozvoljeni polni ivot, kockanje, uzimanje mesa i mnoge druge besmislice. Meutim, onaj koje svestan Krsne postepeno razvija uzviene osobine, jer se najuzvienije osobine mogu razviti ako postanemo Krsnine iste bhakte. Zakljuak je da niko stvarno ne moe posedovati nikakve dobre osobine ako mu nedostaje svesnost Krsne.Srea i blaenstvo u svesnosti Krsne

rila Rupa Gosvamije ispitao razliite izvore sree i blaenstva te ih podelio na tri kategorije:

1) srea koja potie od ulnog uivanja, 2) srea koja potie od poistoveivanja sa Uzvienim Brahmanom i 3) ona koja je nastala od svesnosti Krsne.

U Tantra-astri Gospodin iva ovako govori svojoj eni Sati: Draga moja eno, onaj ko se predao lotosovim stopalima Govinde i tako razvio istu svesnost Krsne, vrlo brzo moe stei sva savrenstva za kojima tee impersonalisti; a osim toga, moe da uiva sreu i blaenstvo koje su dostigle iste bhakte."Srea koja potie iz iste slube predanog potovanja je najvia zato to je vena, ali srea nastala iz materijalnog usavravanja ili spoznaje da smo Brahman je nia, jer je privremena. Niko ne moe spreiti ako skliznemo sa nivoa materijalne sree, pa ak postoji svaka mogunost da padnemo sa nivoa duhovne sree ako potie od poistoveivanja sa bezlinim Brahmanom.

Videli smo da slavni sannyasiji mayavadiji (impersonalisti) visoko obrazovani i gotovo spoznate due ponekad mogu pristupiti politikim ili drutvenim aktivnostima. Razlog je taj da ne izvlae i ne stiu nikakvu transcendentalnu sreu iz bezline spoznaje, pa zato moraju da se spuste na materijalni nivo i pristupe takvim svetovnim poslovima. Postoje mnogi primeri, naroito u Indiji, da se takvi mayavadi sannyasiji ponovo sputaju na materijalni nivo, ali onaj koje potpuno svestan Krsne nikada se nee vratiti ninakakav materijalni nivo. Koliko god da ga privlai i primamljuje, uvek zna da se nikakve delatnosti za materijalnu dobrobit ne mogu uporediti sa duhovnom aktivnou svesnosti Krsne.

Postoje osam mistinih savrenstava koje dostiu istinski uspeni yogji. Anima-siddhi se odnosi na mo pomou koje smo u stanju da se toliko smanjimo da moemo da prodremo u unutranjost kamena. Savremena nauna dostignua nam takode omoguuju da prodremo u kamen, poto prokopavaju mnoge podzemne prolaze, prodiru u brda, itd. Tako je materijalistika nauka takode dostigla mistino savrenstvo anima-siddhi ili pokuaja da se prodre u unutranjost kamena. Slino tome, yoga-siddhiji ili savrenstva, su materijalistike vetine. Na primer, jedna yoga-siddhi razvija mo da postanemo toliko lagani da moemo lebdeti u vazduhu ili na vodi, ali to isto ine i materijalistiki naunici: lete u vazduhu, lebde na povrini vode, pa ak i putuju vodom. Poto uporedimo sve ove mistine yoga-siddhije sa materijalistikim savrenstvima videemo da savremeni naunici pokuavaju da dostignu ista savrenstva. Tako, ustvari, ne postoji razlika izmeu mistinog i materijalistikog savrenstva. Jednom je neki nemaki naunik rekao da su takozvana savrenstva yoge ve dostigli savremeni naunici i nije mnogo mario za njih. Mudro je odluio da ode u Indiju i naui kako da spozna svoj veni odnos sa Uzvienim Gospodinom putem bhakti-yoge ili slube predanog potovanja.

Naravno, to se tie kategorija mistinih savrenstava postoje odreeni procesi koje materijalistiki naunici jo nisu uspeli da razviju. Na primer, mistini yogi moe da prodre u sunevu planetu jednostavno putem sunevih zraka i ovo savrenstvo se naziva laghima. Slino tome, yogi moe da dodirne Mesec svojim prstom. Iako savremeni astronaut ide na Mesec uz pomo svemirskih brodova, izlae se tolikim potekoama, dok onaj ko poseduje mistino savrenstvo moe da isprui ruku i prstom dodirne Mesec. Ovaj siddhi se naziva prapti ili dostizanje i pomou njega savreni yogi ne samo to moe dodirnuti Meseevu planetu, ve moe ispruiti svoju ruku bilo gde i uzeti ta god zaeli. Moe sedeti na hiljade kilometara udaljen od nekog mesta, ali ako zaeli moe da ubere voe iz vrta koje se tamo nalazi i to se naziva prapti siddhi.

Savremeni naunici su proizveli nuklearno oruje pomou kojeg mogu da razore beznaajan deo ove planete, ali yoga-siddhi poznata kao iita moe samo ako zaelimo stvoriti ili razoriti itavu planetu. Drugo savrenstvo se naziva vaita i pomou njega moemo da upravljamo nad svakim, to je jedna vrsta hipnoze koja je skoro neodoljiva. Ponekad yogi koji je dostigao izvesno savrenstvo u ovoj mistinoj moi vaita dolazi meu ljude, govori svakojake besmislice, upravlja njihovim mislima, iskoritava ih, uzima njihov novac, a zatim odlazi.

Postoji jo jedno savrenstvo u misticizmu poznato kao prakamya (magija) i pomou nje moemo stei ta god elimo. Na primer, moemo usuti vodu u oko i zatim je vratiti iz unutranjosti oka i samo ako zaelimo moemo stvarati uda. Najvie savrenstvo mistine moi naziva se kamavasayita-siddhi koja je takoe magija, ali dok mo prakamya udotvorno deluje u okviru dometa prirode, kamavasayita doputa suprostavljanje prirodi drugim reima, ono to je nemogue. Naravno, moemo da steknemo ogromnu privremenu sreu ako dostignemo ovakva materijalistika savrenstva yoge.

Ljudi koji su zaslepljeni sjajem savremenih materijalistikih dostignua glupo smatraju da je svesnost Krsne za nedovoljno inteligentne. Bolje se oseam kada sam zaokupljen materijalnim udobnostima odravanjem lepog stana, porodice i spolnog ivota." Ne znaju da svakog trenutka mogu biti zbaeni sa svog materijalnog poloaja; usled neznanja ne znaju da je pravi ivot vean. Kratkotrajne telesne udobnosti nisu cilj ivota i samo usled najgue tmine neznanja moe ih zaslepiti bljetavi napredak u materijalnim udobnostima. rila Bhaktivinoda Thakura je zato rekao da napredak u materijalistikom znanju ini ljude jo vie nerazumnijima, jer svojim sjajem prouzrokuje da zaborave svoju pravu linost. Za njega je ovo propast, jer je ljudski oblik ivota namenjen da se izbavimo iz materijalne zaprljanosti. Napretkom svetovnog znanja, ljudi se sve vie i vie upliu u materijalno postojanje i nemaju nikakve nade da se izbave iz ove strahote.

U Hari-bhakti-sudhodayi se kae da se Prahlada Maharaja, Gospodinov uveni bhakta, ovako molio Nrsimhadevu (inkarnaciji polu-oveka polu-lava): Dragi moj Gospodine, neprestano se molim Tvojim lotosovim stopalima samo da se vrsto utemeljim u slubi predanog potovanja. Samo se molim da budem postojaniji i temeljniji u svesnosti Krsne, jer je srea koja potie od svesnosti Krsne i slube predanog potovanja toliko silna da njome mogu da dostignem sva ostala savrenstva religioznosti, politikog napretka, ulnog zadovoljenja, pa ak i osloboenje od materijalnog ivota."

Ustvari, isti bhakta ne tei ni za jednim od tih savrenstava, jer je srea koja potie od slube predanog potovanja i svesnosti Krsne tako beskrajna i transcendentalna da se nijedna druga srea ne moe porediti sa njom. Kae se da ak jedna kapljica sree u svesnosti Krsne ne moe ni izdaleka da se uporedi sa okeanom sree koji proistie iz drugih delatnosti. Zato svako ko je imalo razvio istu slubu predanog potovanja moe vrlo lako da odbaci sve vrste zadovoljstava koja proistiu iz religioznosti, ekonomskog napretka, ulnog zadovoljenja i osloboenja.

Jednom je iveo veliki bhakta Gospodina Caitanye poznat po imenu Kholaveca ridhara koji je bio jako siromaan. Zaraivao je tako to je prodavao ae od bananinog lia i njegov prihod je bio beznaajan. Ipak je potroio pedeset posto svoje male zarade na oboavanje Ganga, a sa drugih pedeset posto je nekako iveo. Gospodin Caitanya se jednom pojavio pred ovim poverljivim bhaktom, Kholaveca ridharom, i ponudio mu bogatstvo koje zaeli, ali Mu je on rekao da ne eli nikakvo materijalno bogatstvo. Bio je sasvim zadovoljan svojim tadanjim poloajem i jedino je eleo da stekne nepokolebljivu veru i predanost lotosovim stopalima Gospodina Caitanye. Ovo je poloaj istih bhakta: ne ele nita drugo osim da svakog dana dvadeset i etiri asa budu zaokupljeni slubom predanog potovanja; ne ele ak ni blaenstvo osloboenja ili stapanje sa Uzvienim.

U Narada-pancaratri je takoe reeno da svako ko je razvio ak i malo slube predanog potovanja ne haje nizakakvu vrstu sree koja proistie iz religioznosti, ekonomskog razvitka, osloboenja ili ulnog zadovoljenja ili pet vrsta osloboenja. Takva srea se ak ni ne usuuje da ue u srce istog bhakte. Kae se da kao to kraljiine line pratilje i sluavke slede kraljicu sa svim poastima i potovanjem, slino tome, radosti i veselja religioznosti, ekonomskog napretka, ulnog zadovoljenja i osloboenja prate sluenje Gospodina s predanim potovanjem. Drugim reima, istom bhakti ne nedostaje nikakva srea koja potie iz nekog drugog izvora. Nita ne eli, osim da slui Krsnu, ali ak iako ima neku elju, Gospodin je ispunjava, a da je lino i ne zatrai.

Retkost iste slube predanog potovanja

Na poetnom stupnju duhovnog ivota postoje razne vrste strogosti, pokora i slinih postupaka za sticanje samospoznaje. Meutim, ak iako je onaj ko vri ovakve procese, bez ikakvih materijalnih elja, ipak ne moe dostii slubu predanog potovanja. Takoe nema puno izgleda ako samostalno nastoji da dostigne da predano slui Gospodina, jer Krsna ne pristaje da je bilo kome dodeli. Lako moe da prui oveku materijalnu sreu ili ak osloboenje, ali ne pristaje tako lako da dodeli Svoju slubu predanog potovanja koja se ustvari moe stei samo milou istog bhakte. U Caitanya-caritamrti (Madhya 19.151) se kae: Milou duhovnog uitelja koji je isti bhakta i milou Krsne, moe se dostii sluba predanog potovanja. Drugog naina nema."

Retkost predanog sluenja je takoe potvrena u tantra-astri gde Gospodin Siva kae Sati: Draga moja Sati, ako je neko dobar filozof i ispituje razliite procese znanja moe dostii osloboenje iz materijalne zapletenosti. Vrenjem obrednih rtava koje su preporuene u Vedama moe se uzvisiti do nivoa pobonih delatnosti i tako u potpunosti uivati u materijalnim udobnostima ivota. Ali takvi napori ne mogu nikome podariti slubu predanog potovanja posveenu Gospodinu, ak iako

pokuava tim procesima mnogo, mnogo hiljada ivota."

U Srimad-Bhagavatamu Prahlada Maharaja takoe potvruje da samo linim naporima ili uputstvima viih autoriteta ne moemo dostii stupanj slube predanog potovanja. Moramo dobiti blagoslov praine lotosovih stopala istog bhakte koji je potpuno osloboen zaprljanosti materijalnim eljama. U rimad-Bhagavatamu (5.6.18) Narada takoe kae Yudhisthiru: Dragi moj kralju, Gospodin Krsna koji je poznat kao Mukunda, veni je zatitnik Pandava i Yadua. Takoe je tvoj duhovni uitelj koji te poduava u svakom pogledu i za tebe je jedini Bog vredan oboavanja. Nean je i pun ljubavi i upravlja svim tvojim delatnostima linim i porodinim, a uz to ponekad izvrava tvoja nareenja kao da je tvoj glasnik! Dragi moj kralju, koliko si srean, jer dragi ak ne mogu ni da sanjaju o svim tim naklonostima koje ti ukazuje Uzvieni Gospodin." Smisao ovog stiha je da Gospodin lako daje osloboenje, ali retko pristaje da dui podari slubu predanog potovanja, jer njom Sam Gospodin moe da se kupi.

Blaenstvo sjedinjavanja sa Uzvienim

Srila Rupa Gosvami kae da ako se brahmananda ili blaenstvo sjedinjavanja sa Uzvienim, pomnoi trilion puta, ipak se ne moe porediti sa atomskom esticom sree i blaenstva koja proistie iz okeana slube predanog potovanja. Dok zadovoljava Gospodina Nrsimhadeva svojim molitvama, Prahlada Maharaja kae u Hari-bhakti-sudhodayi: Dragi moj Gospodaru univerzuma, oseam transcendentalno zadovoljstvo u Tvom prisustvu i utapam se u okeanu blaenstva. Smatram da srea brahmanande uporeena sa ovim okeanom blaenstva nije nita drugo do lokvica vode u otisku kravljeg papka." Slino tome, u Bhavartha-dipiki, ridhara Svamijevom tumaenju Srimad-Bhagavatama se potvruje: Dragi moj Gospodine, neki srenici koji se utapaju u okeanu nektara predanosti Tebi i koji ispijaju nektar pria o Tvojim zabavama, svakako poznaju zanose i ushienja koji odmah umanjuju vanost sree koja nastaje iz religioznosti, ekonomskog razvitka, ulnog zadovoljenja i osloboenja. Takav transcendentalan bhakta smatra svaku vrstu sree koja nije sluba predanog potovanja nitavnom poput slamke na ulici."

Privlaenje Krsne

Srila Rupa Gosvami je izjavio da sluba predanog potovanja privlai ak i Krsnu. Krsna privlai svakoga, ali predano sluenje privlai Njega Samog. Simbol predanog sluenja do najvieg stupnja predstavlja Radharani. Krsna se nazivaMadana-mohana, to znai da je toliko privlaan da u Svojoj privlanosti moe nadmaiti hiljade Kupidona, ali je Radharani jo privlanija, jer privlai ak i Krsnu. Stoga je bhakte nazivaju Madana-mohana-mohani Ona to privlai Onog kojim je privuen Kupidon.

Vriti slubu predanog potovanja znai slediti stope Radharani i bhakte iz Vrndavana se stavljaju pod Njenu zatitu da bi dostigli savrenstvo u svojoj slubi predanog potovanja. Drugim reima, sluenje s predanim potovanjem nije delatnost iz materijalnog sveta, ve je neposredno pod upravom Radharani. U Bhagavad-giti se potvruje da su mahatme ili velike due, pod zatitom daivi prakrti, unutranje energije Radharani. Tako pod upravom Krsnine unutranje moi, sluba predanog potovanja privlai ak i Njega Samog. Ovu injenicu potvruje Krsna u rimad-Bhagavatamu (11.14.20) gde kae: Dragi Moj Uddhava, znaj da se privlanost koju oseam prema slubi predanog potovanja Mojih bhakta ne moe dostii ni izvoenjem mistine yoge, ni filozofskom spekulacijom, obrednim rtvovanjima, prouavanjem Vedante, podvrgavanjem otrim pokorama ili davanjem svega u milostinju. Ovo su, naravno, vrlo povoljna dela, ali Me ne privlae toliko kao transcendentalna sluba puna ljubavi Mojih bhakta."

U rimad-Bhagavatamu (7.10.48-49) Narada opisuje kako Krsnu privlai sluba predanog potovanja Njegovih bhakta. Tu se Narada obraa kralju Yudhisthiru dok je kralj slavio i hvalio osobine Prahlada Maharaja. Bhakta se uvek divi delima drugih bhakta i Yudhisthira Maharaja je slavio osobine Prahlada, to je znak istog bhakte. isti bhakta nikada ne smatra sebe naprednim; uvek misli da su druge bhakte naprednije od njega. Kralj je razmiljao: Prahlada Maharaja je ustvari Gospodinov bhakta dok sam ja niko i nita," i dok je tako razmiljao Narada mu se obratio sledeim reima: Dragi kralju Yudhisthira, na ovom svetu vi (braa Pandave) ste jedini sretnici. Vrhunska Boanska Linost se pojavila na ovoj planeti i predstavlja vam se kao obino ljudsko bie. Uvek i u svim okolnosima je uz vas; ivi sa vama i skriva se od pogleda drugih koji ne mogu da shvate da je Uzvieni Gospodin, ali ipak ivi sa vama kao va neak, prijatelj pa ak i glasnik. Zato znajte da niko na svetu nije sreniji od vas."

U Bhagavad-giti, kada se Krsna pojavio u Svom kosmikom obliku, Arjuna se molio: Dragi moj Krsna, mislio sam da Si moj neak i bio toliko neutiv prema Tebi, nazivajui Te Krsnom ili prijateljem. Toliko Si uzvien da ne mogu to da shvatim." Takav je bio poloaj Pandava; iako je Krsna Vrhunska Boanska Linost, najvei meu najveima, ipak je ostao s braom prinevima, privuen njihovom predanou, prijateljstvom i ljubavlju to dokazuje koliko je moan proces slube predanog potovanja. Moe da privue ak i Vrhunsku Boansku Linost Bog je svemogu, ali je sluenje s predanim potovanjem vee od Njega, jer Ga privlai. Ljudi koji se ne bave bhakti-yogom nikada ne mogu da shvate koliko je vano da slue Gospodina.2. Prvi stupnjevi bhakti-yoge

Tri kategorije slube predanog potovanja koje rila Rupa Gosvami opisuje u Bhakti-rasamrta-sindhu mogu da se navedu kao primenjena sluba predanog potovanja, sluba predanog potovanja u zanosnom oduevljenju i predano sluenje u istoj ljubavi prema Bogu. Postoje jo mnogi podnaslovi u okviru svake od ovih kategorija. Uglavnom se smatra da postoje dva razliita svojstva u okviru slube predanog potovanja u primeni; sluba predanog potovanja u zanosnom oduevljenju ima etiri svojstva, dok predano sluenje u istoj ljubavi ima est odlika. rila Rupa Gosvami e kasnije objasniti sve ove osobine. U vezi sa ovim, rila Rupa Gosvami daje do znanja da se osoba dostojna svesnosti Krsne ili bhakti-yoge moe svrstati prema svom dotinom ukusu, jer je ova sluba proces koji se nastavlja iz prethodnih ivota. Niko se ne moe njome baviti ako ranije nije imao nikakve veze sa njom. Na primer, pretpostavimo da se u ovom ivotu bavim njome do odreene granice. Iako je ne vrim stoposto savreno, ipak sve to uinim nee biti izgubljeno. U sledeem ivotu u nastaviti ba odatle gde sam stao u prethodnom i na taj nain se proces nastavlja; ali ak iako se proces ne nastavlja, ako nekog sluajno privue uputstvo istog bhakte, prihvata se kao takav i napreduje u slubi predanog potovanja. Ipak za one koje po prirodi privlai prouavanje knjiga kao to su Bhagavad-gita i rimad-Bhagavatam, bhakti-yoga je laka nego za one koji su navikli na umnu spekulaciju i procese raspravljanja. Ovu izjavu ovlaeno potvruju mnogi ueni poznavaoci iz drevnih vremena. Prema njihovom optem miljenju ovek se moe rukovoditi po odreenim ubeenjima koja proistiu iz njegovih sopstvenih dokaza i odluka. Zatim e neko drugi koje moda sposobniji logiar ponititi ove zakljuke i postaviti drugu tezu. Na taj nain put argumentisanja nikada nee biti konaan i siguran i zato rimad-Bhagavatam preporuuje da sledimo primer autoriteta.

Ovde nalazimo uopten opis predanog sluenja koje rila Rupa Gosvami daje u svom Bhakti-rasamrta-sindhuu. Prethodno je bilo rei da se moe podeliti na tri kategorije naime, predano sluenje u primeni, u zanosnom oduevljenju i u istoj ljubavi prema Gospodinu. Sada ri Rupa Gosvami namerava da objasni slubu predanog potovanja u primeni.

Primeniti neto znai upotrebiti svoja ula u odreenu vrstu rada; zato sluba predanog potovanja znai upotrebiti razliite ulne organe u sluenju Krsne. Neki od njih su namenjeni za sticanje znanja, a neki da sprovode zakljuke naeg miljenja, oseanja i htenja. Zato primena znai korienje uma i ula u predanom sluenju i nisu namenjeni za sticanje neeg neprirodnog. Na primer, dete ui ili se veba da hoda to je sasvim prirodno, jer se mo hodanja izvorno nalazi u detetu i samo ako malo veba, prohodae vrlo lepo. Slino tome, sluenje Gospodina s predanim potovanjem je prirodni nagon koji ima svako ivo bie. ak i necivilizovani ljudi kao to su uroenici odaju svoje potovanje nekoj zadivljujuoj prirodnoj pojavi i uviaju da iza neke udesne pojave ili dejstva postoji neka via sila. Iako je uspavana u onima koji su materijalno zaprljani, ova svesnost se nalazi u svakom ivom biu, a kada se preisti, naziva se svesnost Krsne.

Postoje odreeni propisani naini kako da koristimo svoja ula i um tako da se naa uspavana svesnost ljubavi prema Krsni moe razbuditi, kao to dete moe da prohoda uz malo vebe. Onaj ko nema osnovnu sposobnost hodanja ne moe da naui da hoda. Slino tome, svesnost Krsne se ne moe pobuditi samo vebom, jer ustvari takva veba ne postoji. Ako elimo da razvijemo svoju uroenu sklonost ka predanom sluenju, postoje odreeni procesi koji e ako ih prihvatimo i primenimo, razbuditi nau uspavanu sklonost, a takva primena se naziva sadhanabhakti. Svako ivo bie koje je opinjeno materijalnom energijom se smatra da je u neprirodnom stanju ludila. U Srimad-Bhagavatamu se kae: Uopteno reeno, uslovljena duaje pomahnitala, jer je uvek zaokupljena delatnostima koje prouzrokuju ropstvo i patnju." U svom prvobitnom stanju duhovna dua je puna radosti, sree i blaenstva, venosti i znanja. Svojim uplitanjem u materijalne delatnosti, postala je nesrena, privremena i puna neznanja. Sve je ovo prouzrokovano vikarmom ili delima koja ne treba da inimo. Zato treba da primenjujemo sadhanabhakti to znai ujutro da ponudimo mangala-arati (hramsko oboavanje), uzdravamo se od odreenih materijalnih delatnosti, odajemo potovanje duhovnom uitelju i sledimo jo mnoga druga pravila i propise koja emo kasnije razmotriti jedno za drugim. Ako ovo primenimo, pomoi e nam da se izleimo od stanja ludosti. Kao to se neija mentalna bolest lei po uputstvima psihijatra, tako i sadhanabhakti lei uslovljenu duu od ludila nastalog pod opsenom maye, materijalne iluzije.

U rimad-Bhagavatamu (7.1.32) Narada Muni pominje sadhanabhakti, obraajui se kralju Yudhisthiru: Dragi moj kralju, na svaki nain treba da usredsredimo svoj um na Krsnu." Ovo se naziva svesnost Krsne, a dunost je svakog acarye, duhovnog uitelja da nae nain ili sredstvo da um svoga uenika usmeri na Krsnu, stoje poetak sadhanabhakti. ri Caitanya Mahaprabhu nam za ovu svrhu daje ovlaen program usredsreen na pevanje Hare Krsna mantre, jer je ovo pevanje i mantranje toliko mono da nas odmah pripaja uz Krsnu i to je poetak sadhana-bhakta. Na neki nain, moramo skoncentrisad um na Krsnu. Iako je bio odgovoran sved kralj, Maharaja Ambarisa je uvrsdo svoj um na Krsnu; slino tome, svako ko pokuava da na taj nain usredsredi um, vrlo brzo e napredovati i uspeno oiveti svoju prvobitnu svesnost Krsne.

Ova sadhana-bhakti ili sluba predanog potovanja, moe se takoe podeliti na dva dela. Prvi deo sainjavaju propisana pravila po nareenju duhovnog uitelja ili na osnovu ovlaenih svetih spisa i nema ni govora o odbijanju. Ovo se naziva vaidhi ili propisano, to znai da to treba da izvrimo bez pogovora. Drugi deo sadhana-bhakti se naziva ragunuga, koja se odnosi na stupanj kada, poto sledimo propisana pravila, postajemo privreniji Krsni i vrimo slubu predanog potovanja iz prirodne ljubavi. Na primer, onom ko se bavi bhakti-yogom moe da bude nareeno da ustane rano ujutro i ponudi arati, to je vrsta hramskog oboavanja. U poetku, po nareenju duhovnog uitelja, budimo se rano ujutro i nudimo arati, ali se zatim razvija privrenost i ljubav. Kada stekne ovu privrenost, sam od sebe pokuava da ukrasi Boanstvo, ije razne vrste odee i smilja razne planove kako da to bolje vri svoju slubu predanog potovanja. Iako je u okviru kategorije primene, vrenje ove slube pune ljubavi je dobrovoljno i neusiljeno. Tako se primena slube predanog potovanja moe podeliti na dva dela propisana i neusiljena.

Rupa Gosvami definie prvi deo slube predanog potovanja, ili vaidhi-bhakti, na sledei nain: Gde god nema privrenosti, niti neusiljene slube pune ljubavi prema Gospodinu i kada Ga sluimo samo zato to se pokoravamo nareenju duhovnog uitelja ili se pridravamo svetih spisa, takva sluba iz oseanja dunosti se naziva vaidhi-bhakti."

Ova pravila su takoe objanjena u rimad-Bhagavatamu (2.1.5) kada ukadeva Gosvami upuuje umirueg Maharaja Pariksita ta treba da uradi. Sreli su se samo nedelju dana pre kraljeve smrti koji je bio u nedoumici ta treba da uini pre nego to umre. Mnogi mudraci su takoe doli, ali niko nije mogao da mu da pravo uputstvo. Meutim, ukadeva Gosvami ga je savetovao sledee: Dragi moj kralju, ako eli da sledee nedelje neustraivo doeka svoju smrt (jer se ustvari svako plai u trenutku smrti) onda smesta mora da otpone sa procesom sluanja, pevanja i seanja Gospodina.'Ako neko peva i slua Hare Krsna i uvek se sea Gospodina Krsne, sigurno se nee plaiti smrti koja moe da nastupi svakog asa.

ukadeva Gosvami tvrdi u svojim izjavama da je Krsna Vrhunska Boanska Linost i zato preporuuje da uvek sluamo o Njemu, a ne o polubogovima. Mayavadiji (impersonalisti) kau da moemo da pevamo bilo koje ime, Krsne ili polubogova, jer e ishod biti isti. Ali ustvari to nije injenica: prema ovlaenom izdanju rimad-Bhagavatama, moramo da sluamo i pevamo samo o Gospodinu Visnuu (Krsni). Tako je ukadeva Gosvami preporuio Maharaju Pariksitu da na svaki nain slua, peva i sea se Vrhunske Boanske Linosti, Krsne da bi se otarasio straha od smrti. Spominje da je Vrhunska Boanska Linost sarvatma, to znai Nad-dua svakoga". Takode pominje Krsnu kao ivaru, vrhunskog upravljaa koji se nalazi u svaijem srcu. Zato, ako na neki nain postanemo privreni Krsni, oslobodie nas od svake opasnosti. Bhagavad-gita kae da nikada nije pobeen onaj ko postane Gospodinov bhakta, dok drugi, meutim, jesu. Biti poraen znai da se posle sticanja ljudskog oblika ivota ovek ne izbavlja iz zamke ivota i smrti i tako gubi svoju dragocenu priliku. Takav ovek ne zna da ga zakoni prirode udaraju i bacaju tamo-amo.

Pretpostavimo da neko ne razvije svesnost Krsne u ovom ljudskom obliku ivota. Bie ponovo baen u neprekidan ciklus ivota i smrti koji obuhvata 8 400 000 vrsta ivota i njegova duhovna priroda e ostati izgubljena. Ne zna da li e biti biljka, zver, ptica ili neto slino, jer postoji toliko mnogo vrsta ivota. Rupa Gosvami preporuuje da oivimo svoju prvobitnu svesnost Krsne i na neki nain vrlo ozbiljno usredsredimo um na Krsnu, jer emo se tako osloboditi i straha od smrti. Posle smrti ne znamo svoju sudbinu, jer smo potpuno pod upravom zakona prirode i samo Krsna, Vrhunska Boanska Linost, upravlja nad njima. Zato ako ozbiljno uzmemo zatitu Krsne, nee biti bojazni da emo ponovo biti baeni u mnogobrojne vrste ivota. Kao to potvruje Bhagavad-gita, iskreni bhakta e se sigurno preneti u Krsnino prebivalite. Isti proces savetuje i Padma-Purana koja kae da uvek treba da se seamo Gospodina Visnua, to se naziva dhyana ili meditacija neprestano seanje Krsne. Kae se da moramo da meditiramo sa umom usmerenim na Visnua. Padma-Purana preporuuje da uz pomo meditacije uvek treba da usredsredimo svoj um na oblik Visnua i nikada Ga ne zaboravimo ni za trenutak. Ovaj stupanj svesnosti se naziva samadhi ili trans.

Uvek treba da oblikujemo svoje ivotne aktivnosti na takav nain da moemo neprestano da se seamo Visnua ili Krsne i to predstavlja svesnost Krsne. Nema razlike da li usredsredimo svoj um na oblik Visnua sa etiri ruke ili oblik Krsne sa dve ruke. Padma-Purana preporuuje: na neki nain uvek misli na Visnua i nemoj da Ga zaboravi ni pod kakvim okolnostima. Ustvari, ovo je najosnovnije od svih propisanih pravila, jer kada nam pretpostavljeni nareuje da neto uinimo, istovremeno nam i zabranjuje. Kada nam je naredba da se uvek seamo Krsne, zabrana je da Ga nikada ne zaboravimo, a u okviru ove jednostavne naredbe i zabrane nalaze se u potpunosti sva propisana pravila. Ovo propisano pravilo se moe primeniti na sve varne i arame, kaste i ivotna zanimanja. Postoje etiri varne, naime brahmani (svetenici i intelektualci), ksatriye (ratnici i dravnici), vaisye (trgovci i zemljoradnici) i udre (radnici i sluge). Takoe postoji i etiri arama, naime brahmacarya (ivot uenika), grhastha (domaini porodice), vanaprastha (povueni ivot) i sannyasa (odvojenost). Propisana pravila nisu namenjena da ih se pridravaju samo brahmacariji (neoenjeni uenici), ve su primenljiva za sve. Nije vano da li je neko poetnik brahmacari ili vrlo napredan sannyasi. Bez obzira na sve, pravilo da se neprestano seamo Boanske Linosti i nikada Je ne zaboravimo ni za trenutak, je namenjeno za sve.

Ako se pridravamo ovog nareenja, sva ostala pravila i propisi samim tim su obuhvaeni. Sva druga pravila i propise treba smatrati kao pomona ili ona koja slue osnovnom principu. U Srimad-Bhagavatamu (11.5.2-3) se nalau pravila i propisi i njihova posledina dejstva. Camasa Muni, jedan od devet mudraca koji je doao da poui kralja Nimija, obratio se kralju reima: etiri drutvena stalea, naime brahmani, ksatriye, vaisye i udre su nastala od razliitih delova kosmikog oblika Uzvienog Gospodina na sledei nain: brahmani su stvoreni od glave, ksatriye od ruku, vaisye od trbuha, a udre od nogu. Slino tome, sannyasiji su stvoreni od glave, vanaprasthe od ruku, grhasthe od trbuha, a brahmacariji od nogu."

Razliiti drutveni stalei i stupnjevi duhovnog napretka izraeni su u odnosu na sposobnosti. U Bhagavad-giti je potvreno da je Sam Gospodin stvorio etiri drutvena stalea i etiri duhovna reda u odnosu na razliite osobine pojedinaca. Kao to drugaiji delovi tela vre razliite vrste delatnosti, tako i drutveni stalei i duhovni redovi vre razne vrste delatnosti u pogledu njihovih osobina i poloaja. Meutim, cilj tih delatnosti je uvek Vrhunska Boanska Linost. Kao to Bhagavad- gita potvruje: ,,Ona je vrhunski uivalac", to znai bilo da je neko brahmana ili udra, potrebno je da svojim delima zadovolji Uzvienog Gospodina. Srimad-Bhagavatam takoe ovo potvruje stihom koji glasi: Svako mora da vri svoju odreenu dunost, ali da bismo ispitali savrenstvo tog rada, potrebno je da utvrdimo koliko je Gospodin njime zadovoljan." Ovim se nalae da treba da delujemo prema svom poloaju i takvim delatnostima moramo da zadovoljimo Uzvienu Linost, inae emo pasti sa svog poloaja.

Na primer, zadatak brahmane koji je roen iz Gospodinove glave je da propoveda transcendentalne vedske zvuke, ili abda-brahman. Poto brahmana predstavlja glavu itavog drutva, mora da propoveda transcendentalne zvuke, a isto tako i uzima hranu u ime Uzvienog Gospodina. Kako nalau Vede, kada brahmana uzima hranu, preko njega jede Boanska Linost Meutim, brahmana ne treba da samo jede u Gospodinovo ime i ne propoveda irom sveta poruku Bhagavad-gite. Ustvari, kao to sama Gita potvruje, onaj ko propoveda njenu poruku je jako drag Krsni. Takav propovednik je ustvari brahmana i kada ga nahranimo, neposredno hranimo Uzvienog Gospodina. Slino tome, dunost ksatriye je da zatiti ljude od napada maye. Na primer, im je Maharaja Pariksit ugledao crnog oveka po imenu Kali kako pokuava da ubije kravu, odmah se maio svog maa u nameri da ga ubije, to mu je i bila dunost. Nasilje je neophodno da bi se pruila zatita. U Bhagavad-giti, Gospodin Krsna neposredno nareuje Arjuni da ini nasilje na bojnom polju Kuruksetre da bi pruio zatitu svim ljudima.

Dunost vaisya je da stvaraju poljoprivredne proizvode, trguju i raspodeljuju ih. Stale radnika, ili udre, nemaju inteligenciju brahmana, ksatriya ili vaisya, pa su zato namenjeni da fizikim radom pomau ove vie kaste. Na taj nain, postoji potpuna saradnja i duhovni napredak meu svim razliitim drutvenim staleima, a kada nedostaje takva saradnja, lanovi drutva e se duhovno degradirati. Ovo je sadanje stanje u Kali-yugi, ovom dobu svae; niko ne vri svoju dunost, ve se samo nadmeno naziva brahmanom (intelektualcem) ili ksatriyom (vojnikom ili dravnikom). Ali ustvari, takvi ljudi su bez ikakvog poloaja i poto nisu svesni Krsne, nisu u dodiru sa Vrhunskom Boanskom Linou. Zato svesnost Krsne namerava da uspostavi pravo stanje u ljudskom drutvu, tako da e svako da bude srean i izvue dobrobit iz svesnosti Krsne. Gospodin ri Krsna je upudo Uddhavu da se sleenjem naela drutvenih i duhovnih redova ljudskog drutva, zadovoljava Vrhunska Boanska Linost i kao ishod toga, itavo drutvo dobija u obilatim koliinama i bez ikakve tekoe sve to je neophodno za ivot Uostalom, Vrhunska Boanska Linost odrava sva iva bia i ako itavo drutvo vri svoje dodne dunostii ostane svesno Krsne, bez sumnje e svi lanovi ived sreno i spokojno. Bez pomanjkanja ivotnih potreba, itav svet e se pretvoriti u Vaikunthu, duhovni svet. ak i pre nego to se prenese u Krsnino carstvo, ako sledi naela Srimad- Bhagavatama i vri dunosti svesnosti Krsne, itavo ljudsko drutvo e u svakom pogledu biti sreno.

Neto slino ovome, Sam Krsna izjavljuje Uddhavi u rimad- Bhagavatamu (11.27.49): Dragi Moj Uddhava, svi ljudi su zaokupljeni nekim radom, bilo onim koji je odreen u objavljenim svetim spisima, ili obinim svetovnim delatnostima. Ako Me ishodom bilo koje delatnosti oboavaju u svesnosti Krsne, nema sumnje da e onda samim tim postati vrlo sreni i zadovoljni, kako u ovom svetu, tako i u sledeem." Iz ove Krsnine izjave moemo da zakljuimo da e sve delatnosti koje se vre u svesnosti Krsne pruiti svakome savrenstvo koje eli.

Svesnost Krsne je toliko pristupana, da ak nije potrebno da imenujemo sebe brahmanima, ksatriyama, vaisyama, udrama, brahmacarijima, grhasthama, vanaprastama ili sannyastjima. Neka svako obavlja dunost koju sada ima i oboava Gospodina Krsnu rezultatima svojih delatnosti, u svesnosti Krsne, jer e to izgladiti itavo stanje i svi ljudi na svetu e biti sreni i spokojni. Propisana pravila slube predanog potovanja su opisana u Narada-pancaratri na sledei nain: Sve delatnosti koje odobravaju objavljeni sveti spisi i koje imaju za cilj zadovoljenje Vrhunske Boanske Linosti, sveti uitelji prihvataju kao propisana pravila slube predanog potovanja. Ako neko redovno slui Vrhunsku Boansku Linost po uputstvu verodostojnog duhovnog uitelja, postepeno se uzdie do nivoa sluenja Gospodina iz iste ljubavi."

3. Sposobnost kandidata da prihvati istu slubu predanog potovanja

Zahvaljujui naem druenju sa mahatmama, ili slavnim duama, koje su se stoposto posvetile predanom sluenju Gospodina, moemo da osetimo neto malo privlanosti prema ri Krsni. Meutim, u isto vreme moemo da ostanemo jako vezani za plodonosne delatnosti i materijalno ulno uivanje i da ne budemo spremni da usvojimo razliite vrste odvojenosti. Ako takva osoba osea nepokolebljivu privlanost prema Krsni, postaje dostojan kandidat za obavljanje slube predanog potovanja. Ova privlanost prema svesnosti Krsne u drutvu sa istim bhaktama je znak velike sree. Gospodin Caitanya potvruje da e jedino srenici, milou verodostojnog duhovnog uitelja i Krsne, dobiti seme slube predanog potovanja. U vezi sa tim Gospodin Krsna kae u Srimad-Bhagavatamu (11.20.8): Dragi Moj Uddhava, jedino zahvaljujui izuzetnoj srei ovek poinje da osea privlanost prema Meni. Pa ak i ako se nije potpuno odvojio od plodonosnih delatnosti, ili ako nije potpuno privren slubi predanog potovanja, takva sluba e brzo uroditi plodom."

Bhakte mogu da se podele na tri vrste. Prva ili najvia vrsta, opisuje se na sledei nain: vrlo su struni u prouavanju odgovarajuih svetih spisa, kao i u postavljanju pravilnih argumenata u vezi sa tim spisima. Vrlo prikladno i sa savrenom uviavnou mogu da predstave zakljuke svetih spisa i na odluan nain razmatraju naine vrenja slube predanog potovanja. Savreno shvataju da je najvii cilj ivota dostizanje transcendentalne slube pune ljubavi prema Krsni i znaju da je Krsna jedini predmet oboavanja i ljubavi. Ovakav prvoklasni bhakta je onaj koji se strogo pridrava pravila i propisa pod nadzorom verodostojnog duhovnog uitelja i iskreno mu se pokorava u skladu sa svetim spisima. Na taj nain se smatra prvoklasnim jer je postao potpuno osposobljen da propoveda i sam postane duhovni uitelj.

Prvoklasni bhakta nikad ne odstupa od pravila viih autoriteta i stie vrstu veru u svete spise shvatanjem sa razumevanjem i argumentima. Kada govorimo o argumentima i rasuivanju, to znai argumenti i rasuivanje na osnovu objavljenih svetih spisa. Prvoklasnog bhaktu ne zanimaju suvoparni spekulativni metodi koji su namenjeni za gubljenje vremena. Drugim reima, onaj ija je odlunost sazrela u pogledu slube predanog potovanja moe da se prihvati kao prvoklasni bhakta. Drugorazredni bhakta moe da se definie prema sledeim simptomima: nije sposoban da daje zakljuke na osnovu objavljenih svetih spisa, ali poseduje vrstu veru u njihov cilj. Smisao ovog opisa je da drugorazredni bhakta poseduje vrstu veru u proces sluenja Krsne s predanim potovanjem, ali ponekad omakom moe da propusti da protivnikoj strani prui argumente ili zakljuke na osnovu objavljenih spisa. Istovremeno jo uvek u sebi osea nepokolebljivu odluku da je Krsna vrhunski cilj oboavanja.

Poetnik ili treerazredni bhakta je onaj ija se vera nije osnaila i u isto vreme ne poznaje zakljuak objavljenih svetih spisa. Poetnikovu veru moe da promeni neko drugi svojim snanim argumentima ili suprotnim zakljukom. Za razliku od drugorazrednog bhakte koji takoe ne moe da prui argumente i dokaze iz svetih spisa, ali koji ipak ima punu veru u njihov cilj, to nije sluaj sa bhaktom poetnikom. Zato se tako naziva.

Bhagavad-gita prua dalju podelu bhakta poetnika. Tvrdi da postoje etiri vrste ljudi naime oni koji su unesreeni, oni kojima je potreban novac, oni koji su radoznali i oni koji su razboriti koji otpoinju slubu predanog potovanja i prilaze Gospodinu radi pomoi u pogledu njihovog dotinog linog zadovoljstva. Odlaze na izvesna mesta oboavanja i mole Boga da ublai materijalnu nesreu, da bi poboljali ekonomski razvoj, ili da bi zadovoljili svoju radoznalost. Meutim, mudar ovek koji jednostavno shvata veliinu Boga takoe se ubraja meu bhakte poetnike. Ako se drue sa istim bhaktama takvi poetnici se uzdiu na stupanj drugoklasnih ili prvoklasnih bhakta. Primer bhakte poetnika je Dhruva Maharaja koji je eleo kraljevstvo svoga oca pa je zato sluio Gospodina s predanim potovanjem. Kada se na kraju potpuno preistio, odbio je svaku materijalnu dobrobit od Gospodina. Gajendra je takoe bio u velikoj nevolji i molio je Krsnu da ga zatiti, pa je nakon toga postao isti bhakta. Slino tome, Sanaka, Sanatana, Sananda i Sanat-kumara su zajedno pripadali kategoriji razboritih, svetih ljudi pa ih je takoe privukla sluba predanog potovanja. Slino se dogodilo skupu u umi Naimisaranya na elu sa mudracem aunakom. Bili su radoznali i neprestano su zapitkivali Sutu Gosvamlja o Krsni, te su na taj nain postigli drutvo istog bhakte i postali to i sami. Dakle, to je nain kako da se uzvisimo. U bilo kojem stanju da se nalazimo, ako imamo dovoljno sree da se druimo sa istim bhaktama, vrlo brzo emo napredovati do drugog ili prvog stupnja.

Ove etiri vrste bhakta poetnika koje su opisane u Sedmom poglavlju Bhagavad-gite se skupa prihvataju kao pobone. Ako ne postanemo poboni nikada ne moemo da steknemo slubu predanog potovanja. U Bhagavad-giti je objanjeno da samo oni koji neprestano vre pobone delatnosti i ije su grene posledice u ivotu potpuno zaustavljene mogu da pristupe svesnosti Krsne. Bhakte poetnici su svrstani u etiri grupe unesreeni, oni kojima je potreban novac, radoznali i razboriti prema stepenu pobonih delatnosti. Ako smo unesreeni, bez pobonih delatnosti postajemo agnostici, komunisti i slino. Poto nemamo vrstu veru u Boga, smatramo da moemo da se prilagodimo svom unesreenom stanju ako uopte ne verujemo u Njega.

Meutim, Gospodin Krsna je objasnio u Giti da Mu je od ove etiri vrste bhakta poetnika onaj koji je mudar vrlo drag, jer ako je mudar ovek privren Krsni, ne trai razmenu materijalnih dobrobiti. Razborit ovek koji postaje privren Krsni ne eli nita zauzvrat od Njega, bilo u vidu olakanja u nesrei, bilo u vidu sticanja novca. To znai da je od samog poetka njegovo osnovno pravilo privrenosti prema Krsni, manje vie ljubav. tavie, usled svoje razboritosti i prouavanja astra (svetih spisa), moe takoe da shvati da je Krsna Vrhunska Boanska Linost. U Bhagavad-giti je potvreno da se posle mnogo, mnogo roenja, kada zaista postanemo razboriti predajemo Vasudevu, jer savreno dobro znamo daje Krsna (Vasudeva) poreklo i uzrok svih uzroka. Stoga se vrsto dri Krsninih lotosovih stopala i postepeno razvija ljubav prema Njemu. Iako je takav mudrac vrlo drag Krsni, ostali se takoe prihvataju kao jako velikoduni, jer ak iako su unesreeni ili imaju potrebu za novcem, dolaze Krsni radi zadovoljenja svojih potreba. Zbog toga se prihvataju kao irokogrudne, slobodoumne mahatme. Ako se ne uzvisimo do poloaja jnanlja ili mudraca, niko ne moe da se pridrava pravila oboavanja Vrhunske Boanske Linosti. Ostali koji nisu toliko razboriti ili oni iji je razum odnela obmanjujua mo maye, vezani su za ostale polubogove, na osnovu uticaja vezujuih sila materijalne prirode. Mudar ovek je onaj ko je potpuno shvatio da je duhovna dua, a ne samo telo. Poto je spoznao daje duhovna dua i da je Krsna Vrhunska duhovna dua, zna da treba da ima blisku vezu sa Njim, a ne sa ovim telom. Onaj koje unesreen i onaj ko eli novac, ima materijalno shvatanje ivota jer su nesrea i potreba za novcem u vezi sa ovim telom. Onaj ko je radoznao je moda neto iznad unesreenog i oveka kome je potreban novac, ali je ipak na materijalnom nivou.

Meutim, razborit ovek koji je u potrazi za Krsnom savreno dobro zna daje duhovna dua ili Brahman i da je Krsna Vrhunska duhovna dua ili Parabrahman. Zna da duhovna dua, poto je podreena i ograniena, treba da je uvek vezana sa neogranienom i uzvienom duom, Vrhunskom duom Krsnom, jer je takva veza mudrog oveka sa Njim. Mogli bismo da zakljuimo da je onaj ko se oslobodio telesnog shvatanja ivota, dostojan kandidat za istu slubu predanog potovanja. U Bhagavad-giti je takoe potvreno da posle spoznaje Brahmana, kada se oslobodimo materijalnih nespokojstava i kada vidimo svako vo bie na jednakom nivou, postajemo dostojni da pristupimo slubi predanog potovanja.

Kao to je ranije bilo reeno, postoje tri vrste sree: materijalna, duhovna i srea u slubi predanog potovanja. Sluba predanog potovanja i srea koja nastaje zahvaljujui njenom obavljanju nisu mogue sve dok smo pod uticajem materije. Ako neko eli materijalno uivanje ili da se sjedini sa Uzvienim, oba ova shvatanja se smatraju materijalnim. Poto impersonalisti ne mogu da cene duhovnu sreu druenja i razmene ljubavnih doivljaja sa Vrhunskom Boanskom Linou, njihov konani cilj je da se sjedine sa Gospodinom. Ovo shvatanje je jednostavno produetak materijalne zamisli. U ovom svetu svako pokuava da bude na elu svoje sabrae ili suseda. U savremenom shvatanju ivota svako se nadmee da bude nadmoniji od svih ostalih bilo na drutvenom ili na nacionalnom nivou. Ova nadmonost se protee do beskonanosti, tako da ustvari elimo da se sjedinimo sa najnadmonijim od svih, Uzvienim Gospodinom. Ovo je takoe materijalno shvatanje, iako je moda malo naprednije.

Meutim, savreno shvatanje duhovnog ivota je potpuno poznavanje naeg prirodnog poloaja i na taj nain dovoljno znamo da bismo se prilagodili transcendentalnom sluenju Gospodina s puno ljubavi. Moramo da znamo da smo ogranieni i da je Gospodin neogranien, inae nije mogue da se zaista sjedinimo sa Njim, ak iako teimo tome. To jednostavno nije mogue. Zbog toga, svako ko zadovoljava svoja ula tako to eli da stekne sve vee i vee vrednosti, bilo u materijalnom ili duhovnom smislu, ustvari ne moe da uiva u zaista prijatnoj drai slube predanog potovanja. Srila Rupa Gosvami je zato uporedio posedovanje ovih bhukti (materijalnih elja) i mukti (elja za osloboenjem) sa uticajem crne magije vetice: u oba sluaja smo u nevolji. Bhukti znai materijalno uivanje, dok mukti znai osloboenje od materijalnog nespokojstva i sjedinjavanje sa Gospodinom. Ove elje se uporeuju sa uhoenjem duhova i vetica, jer sve dok postoje ove elje za materijalnim uivanjem ili duhovnim sjedinjavanjem sa Uzvienim niko ne moe da uiva u pravoj transcendentalnoj drai slube predanog potovanja. isti bhakta nikada ne mari za osloboenje. Gospodin Caitanya Mahaprabhu se molio Krsni: Dragi Moj sine Nande, ne elim nikakvu materijalnu sreu u vidu mnogih sledbenika, niti ogromno obilje u vidu bogatstva, ni enu lepoticu, niti elim da prestanem da materijalno postojim. Mogu da se rodim mnogo puta, roenje za roenjem, ali ono to molim od Tebe je da Moja predanost Tebi uvek ostane nepokolebljiva."

Panja istog bhakte je toliko privrena velianju zabava, imena, osobina, oblika, itd. Gospodina, da bhakta ne mari za mukti. ri Bilvamangala Thakura je rekao: Ako Te sluim s predanim potovanjem, dragi moj Gospodine, onda u vrlo lako moi da svuda spazim Tvoje prisustvo. A to se tie osloboenja, smatram da stoji pred mojim vratima i eka da me slui sa sklopljenim rukama." Dakle, za iste bhakte, osloboenje i duhovna emancipacija nisu toliko vani. U vezi sa ovim, u Treem poglavlju rimad-Bhagavatama (25.36), Kapiladeva savetuje Svoju majku Devahuti na sledei nain: Draga Moja majko, Moje iste bhakte su opinjene kada vide Moje razliite oblike, lepotu Moga lika, oaravajuu grau Moga tela, Moj smeh, zabave i pogled, izgledaju im toliko prekrasni da njihov um odjednom postane zaokupljen mislima o Meni i potpuno Mi posveuju svoje ivote. Iako takvi ljudi ne ele nikakvu vrstu osloboenja, niti ikakvu vrstu materijalne sree, ipak im darujem mesto meu Svojim pratiocima u uzvienom prebivalitu."

Ovaj dokaz iz rimad-Bhagavatama osigurava istom bhakti da e napredovati i postati prijatelj Vrhunske Boanske Linosti. U vezi sa ovim, rila Rupa Gosvami uzgred napominje da onaj koga zaista privlai lepota lotosovih stopala ri Krsne ili sluenje Njega, ije je srce uvek ispunjeno transcendentalnim blaenstvom, po prirodi nikad nee teiti za osloboenjem, koje je toliko drago impersonalistima. Slian odlomak se takode nalazi u rimad-Bhagavatamu (3.4.15), gde se Uddhava obraa Gospodinu Krsni i kae: Dragi moj Gospodine, za one koji su zaokupljeni Tvojom transcendentalnom slubom punom ljubavi, ne postoji nita to je vredno stei iz podruja religije, ekonomskog napretka, ulnog zadovoljenja ili osloboenja iako vrlo lako mogu da postignu sreu koja potie iz ovih razliitih izvora. Uprkos takvim povlasticama, dragi moj Gospodine, ne teim da postignem nikakve takve rezultate. Jedino to Te molim je da moja vera i predanost Tvojim lotosovim stopalima uvek ostane nepokolebljiva."

Slian odlomak se pojavljuje u Treem poglavlju (25.34), gde Kapiladeva poduava Svoju majku i kae: Draga Moja majko, bhakte ija su srca ispunjena sluenjem Mojih lotosovih stopala i koji su spremni da sve uine da bi Me zadovoljili, naroito oni koji se zajedno okupljaju da bi shvatili Moje osobine, zabave i oblik i na taj nain Me svi veliaju, to im priinjava transcendentalno zadovoljstvo; takve srene bhakte nikada ne ele da se sjedine sa Mnom. Ne samo to ne ele da se sjedine sa Mnom, ve ak i ako im se ponudi poloaj poput Mog u Mom prebivalitu, obilje kao to je Moje, ili ak lino druenje sa Mnom i sline telesne odlike, odbijaju da to prihvate, jer su zadovoljni samo to su zaokupljeni Mojom slubom predanog potovanja." U rimad-Bhagavatamu (4.9.10), kralj Dhruva kae: Dragi moj Gospodine, transcendentalno zadovoljstvo koje uivaju iste bhakte meditacijom na Tvoja lotosova stopala, ne moe da se dostigne transcendentaln