ALERGIJSKE I IMUNOLOKE BOLESTI KOD DECE

________________________________________Abstrakt: Alergijske bolesti su sve ea pojava u deijem uzrastu. Alergija je preosetljivost organizma na neku supstancukoja kod zdravih osoba ne izaziva nikakav poremeaj. Moe se javiti u bilo kom period ivota, a uzroci njenog nastanka veoma su razliiti. Materije koje izazivaju alergiju nazivaju se alergenima i podeljeni su u nekolikovelikih grupa u odnosu na nain na koji na organizam dolazi u dodir sa njima:kontaktni alergeni (hemikalije, kozmetika, ), neutrativni alergeni - hrana (orasi, kikiriki, okolada, jaja, riba, mleko, konzervansi i aditivi u hrani) respiratorni alergeni - iz unutranje sredine, kue, kao to je praina i grinje, dlaka domaih ivotinja ili iz spoljanje sredine kao to su: poleni drvea, trava i korovi. Simptomi se javljaju nakoi (crvenilo, otok, oseaj svraba, osip na oima, crvenilo, suzenje, svrab) na nosu (curenje, zapuenost, , svrab) na grlu (oseaj slivanja sekreta, oseaj grebanja, svrab) na pluima (suvi kaalj, oteano disanje, guenje). Kljune rei: alergija, alergeni, simptomi

Alergijske bolesti kod dece Javljaju se kod dece koja imaju uroenu sklonost ka alergijskom tipu reagovanja.U porodici te dece ima obolelih od alergijske bolesti. Alergijske promene se najee javljaju na koi, u disajnim putevima, ili organima za varenje. Na kom organu e se pojaviti alergijska reakcija zavisi od vrste izazivaa alergije (organa) i puta kojim se unosi u organizmu. Deca mogu biti alergina na praktino sve vrste stranih supstanci i estica: grinje, polen, zagaen vazduh, dim, prainu, ubod insekta, hranu, lekove, deterdent, kozmetiku, i jo mnogo supstanci sa kojima dolaze u dodir.

namirnice, koja je za veliki broj ljudi potpuno bezopasna. Za na organizam ta namirnica, odnosno njen proteinski deo predstavlja strano telo, alergen, kada u organizmu pokree lanac imune reakcije i nastanak alergije. U deijem uzrastu karakteristine su alergije na kravlje mleko i mlene proizvode. Od alergija na meso koje se retko javljaju, najee su alergija na teletinu i piletinu. Aleregija na jaja se ubraja u sam vrh nutrotrivnih alergija. Veina ljudi koja je alerganska na jaja , osetljiva je na proteine koji se nalaze u belancetu. Ova namirnica s eu ishrani uvodi postepeno i uvek se kree prvo od kuvanog umanceta. Smptomi: i munina, stoman problemi, koprivnjaa, tipanje. Veoma esta alergija je i na kikiriki, izaziva suavanje disajnih puteva-bronhospazim i tei oblik anafilatikog oka, munina. Povraanje i blae stomane bolove. Neki lekari smatraju da bi konzumianje male koline kikirikija doprinelo da se povea polerancija i time umanje alergijske reakcije. Alergijske manifestacije na disajnim organima Alergijski rhinitis je najea bolest disajnih organa. Sluzokoa nosa dolazi u dodir sa velikim brojem alergena (inhalacioni alergena) I slui kao filter za njih. Kod predistonirane dece ona izazivaju alergijski reakciju. Detetu je zapuen nos, kada, nekoada I desetak puta za

Alergija na hranu. Alergija na hranu je nepredvidiva reakcija naeg tela. Nastala nakon konzumiranja neke

redom, curi mu bistar secret iz nosa, svrbi ga nos, a nekada I oi. Kod dece su u krvi poviene vrednosti imuno globulanog e (TdE), pa se zbog toga boles drugaije zove alergijski rhinitis. Ovaj oblik alergijske reresikcije moe imati sezonski karakter to znai da se pojavljuje u period cvetanja nekih vrsta trrava I drvea (obino u prolee I jesen). Kod neke dece sa rinitisom I ostali, a nekada I samostalno, javlja se crveno I suzenje oiju. Astma Je horonina zapaljenost bolest, koja se ispoljava ponovljanim napadima sviranja u grudima (vizing), oteanog disanja I kalja. Zapuenje (opestrukcija, disajnih puteva, polazi spontano ili nakon primene lekova. Astmatini napad najepe izazivaju inhalacioni alergeni kao to su grinje, polen, trava, drvee I cvee, kuna praina, zatim duvan, a redje alergeni iz hrane (riba, jaja, orasi I rakovi). Alergijska reakcija dovodi do zapaljenje, koje dovodi do poveanje, inae prisutne, osetljivosti na delovanje razliitih stimulansa, tako da astmatini napad mogu da pokrenu i hladnoa, duvanski dim, kozmetika sredstva, benzinske pare, izduvni gasovi, respiratorne infekcije, pre svetga virusne, promene vremena, hranea aditivi, emocionalni i drugi faktori. Kada se lekovima smanji zapaljenje i ostetljivost sluzokoe disajnih puteva, ove lake, nee izazvati guenje.

razliite namirnice mogu dovesti do alergijskih manifestacija, koje se ispoljavaju prolivostim stolicama, obina izmenjenog izgleda I sadraja. Ukoliko ovakav poremeaj dovoljno dugo traje moe dovesti do znaajnih poremeaja u varenju I resorpciji hrane, to ima za posledicu ______i zaostajanje u teinu. Kuna hemija kao uzrok alergije kod dece Prema novim istravanjima korienje hemikalija u svakodnevnom ivotu poveava rizik od alergija kod dece. Naunici su dokazali da koncentracije glikoza u vazduhu soba gde deca spavaju izazivaju astmu, polensku kijavicu I sipogodjeni dermistitis. Raizik od alergija kod dece koja udiu glikol (popilen glikol I etar tlikol) je viestruko povvien. Naunici su objasnili da je porast glikola u vazduhu stanova najvie posledia korienja boja I sredstava za higijenu. U poslednjih nekoliko decenija hemikalije su postale sastavni deo naih ivota. Koriste se za enerijer stana, sadre ta sredstva za higijenu, plastini proizvoa, igrfake, kozmetika I ambalani proizvodi. Glikol je sadran u isparenju organskih jedinjenja, koja se javljaju kao sastojak boja I tenih sredstava za higijenu. Postoje dokazi das u hemikalije posebno opasne za fetuse I malu decu. Ponovljenih niskodoznih injekcija alergena. Polenska alergija Promene u organizmu obino poinju kao reakcija na polen trave, a kasnije se simptomi bolesti javljaju I u kontaktu sa polenskim prahom drvea i korova. esti alergeni su i polenska zrnca polena, empresa, trave, maslina i breze. Najvee koliine polena oslobadjaju se tokom toplih, vetrovitih i suvih dana, kada je vlanost vazduha 30-40% posebno u jutarnjim satima. Koncentracija polena u vazduhu prati se na takozvanom alergijskom semaforu i predstavlja dnevni izvetaj o broju (koliini) zrnca po kubnom metru vazduza, a moe biti niska umerena, visoka i vrlo visoka. Pri niskoj koncentraciji (od 1 do 10) simptome imaju samo veoma osetljive osobe, na umerenoj (11-90) veina ljudi sa alergijama osea tegobe, dok se u sluaju (vie od 1-500) kod svih pacijenata javljaju simptomi bolesti.

Alergijske manifestacije na organima za varenje Kod dee do godinu dana sluzokoa organa za varenje je propusnija zbog nezrelosti, pa

Simptomi: Usled izloenosti polenu kod dece se po povratku sa izleta moe pojaviti osip i koprivnjaa na koi praena neprijatnim svrabom. Javljaju se i simptomi respiratornih puteva, alergijska kijavica i esto kaalj sa oteanim disanjem.

Alergija na ivotinjsku dlaku Alergijske reakcije nastale u konaktu sa makama ili u prostoru gde one borave zapravo ne uzrokuje maja dlaka ve praina koje izluuju njihove potkone I pljuvane lezde. Zbog estog lizanja na krznu ostaje sasuena pljuvaka, oslobadja se perut koji je laki od praine, dugo se zadrava u vazduhu I lepi na tekstil, nametaj I zidove. Rizik od ispoljavanja alergije moe se umanjiti redovnim kupanjem make, dranjem ljubimca samo u nekim prostorijama, redovnim provetravanjem, primenjivanjem vlanog postupka ienja prostora I nametaja. Alergija se moe leiti lekovima, antihistamina ____dekongeativima.

Alergija na grinje Grinje oboavaju zimu. Temperature izmedju 20 I 30 stepeni, kuni poslovi I malo proetravanja su idealni uslovi az ovog neprijatnog parazita. Grinje su nevidljivi paraziti po obliku sitne pauine, kja se hrane ljudskim perutom. Ima ih u svakoj sobi, najvie u kunoj praini, posebno u tepisima I krevetima. Novija istraivanja povezuju grinje sa mnogo veom uestalou pojave astme I drugih alergijskih bolesti. Ako se pojavi kijavica, svrab nosa ili oiju, suvi kaalj, promene na koi kje intenzivno svrbe, ted a primarno nisu propraene povienom temperaturom, treba pomisliti na alergiju na grinje, pogotovo ako su simptomi prisutni samo u period jesen-zima kada je koncentracija grinja u kunim uslovima poveana zbog povoljnih uslova za njihovo razmnoavanje.

Opasni ubodi insekata Ubod pele ili ose ubrizgava toksin u koi I izaziva lokalnu ili sistemsku reakciju. Na mestu uboda trenutno se razvija otok I crvenilo praeno bolom I svrabom ikolne koe, a redje u narednih 12-36 sati nastupa pojaana lokalna reakcija. Osim toga moe doi do pojave koprivnjae, otoka usta, jezika oteano disanje, mnine povraanje, bolovi u grudima, smuenost I razdraljivost.U najteim sluajevima prvih sat vremena razvija se izrazito oteano disanje, gubitak svesti, poremeaj rada srca I smrtni isjhod.

Prva pomo kod uboda insekata. Insekti reaguju na miris tela I znoj, tako da bi leti trebalo izbegavati vone proizvode za negu tela I oblaiti svetlu odeu. Sprejevi za telo protiv insekata mogu da imaju neeljene efekte poput crvenila. Da biste izbegli ubode insekata nosite odeu sa dugakim rukavima I dugakim nogavicama. Osobe koje su alergine na ubod insekata treba da se povuku iz prostora gde su prisutni insekti, da ne koriste jake cvetne parfeme, da ne piju slatka pia. Ako je vae dete ujeo neki insekt, ohladite ubod, nanesite antihistamenik I ne dajte mu da se ee jer moe doi do upale. Ako primetite da je dete dobilo anafilaktiki ok (disajni problem, ubrzano lupanje srca, vrtoglavica, nesvestica) odmah zovite hitnu pomo podignite u noge uvis I pokrijte mu telo. Kod najteih alergijskih reakcija, savetuje se obuenost za samo primenu injekcionog epinefrina (na primer epipen). Rizik od narednih tekih alergijskih reakcija na ubod insekata moe se smanjiti za 5-60 % primenom specifine imuno terapije. Alergija na ambroziju

Na ovu alergiju ukazuju sledei simptomi: - oteano disanje - suzenje oiju - guenje - promena na koi Kako se suzbija ambrozija ? Ambrozija se moe suzbiti hibricidima koenjem I upanjem. Treba je pokositi u rano prolee, pre njenog cvetanja. Potpuno iskorenjivanje je ipak mogue samo njenim upanjem iz korena I hemijskim sredstvima. Suzbijanje nije tako lako, jer seme moe da preivi vie od trideset godina, pak I u uslovima smrzavanja, pa je neophodna neprekidna borba protiv ovog korova. Leenje alergije U leenju pojedinih alergijskih oboljenja, upotrebljava se veliki broj lekova I metoda leenja. Prva preporuka osobama koje znaju das u alergine je izbegavanje alergena. Kada je farmakoloko leenje u pitanju koriste se sledei preparati: - Antihistaminska sredstva (dimidril, ferengan, sinopen) koriste se kod leenja polenske kijavice, medikamentoznih reakcija I konih promena. Povoljni efekti se postiu posle dva tri dana uzimanja terapija. - Kortikosteroidi se primenjuju kod alergijskih rakcija kod kojih treba postii brz efekat: anafilaktiki ok. Koristi se karatkotrajno, jer u suprotno mogu imati neeljene posledice. - Antibiotici se koriste u sluajevima komplikacija. - Klimatska leenja u primorskim ili planinskim klimatskim uslovima mogu biti od velikog efekta kod upornih I dugotrajnih alergijskih manifestacija. Zakljuak Kontaks sa alergentima je vrlo teko izbei, ali postoje odredjene mere preventive koje mogu spreiti ove intualne tegobe, kod dece je jako bitno da ojaaju svoj imunoloki sistem, I time ga ujedno ue da bolje funkcionie.

Najopasnija alergena biljka na svetu je ambrozija, koja kao korov raste na zaputenim mestima, pored puteva, pruga, na nasipima I ulazi u ita, vonjake, vinograde I bate. Ambrozija se nekim krajevima pojavila polovinom prolog veka, a u zadnjih dvadeset godina, predstavlja veliki medicinski problem. Polen ambrozije je najznaajniji inhalatorni allergen. Polenovo zrno je okruglo sa iljcima I sadri 52 jedinjenja koja deluju alergogeno, medju kojima je est posebno opasno. Polen ove biljke, koja cveta od poetka juna do kraja oktobra se prenosi na vie od 100 km. polen se u vazduhu zadrava vie od 100 dana, pri emu su najvee koncentracije u avgustu I septembru. Polen ambrozije izaziva: polen neku kijavicu, konjuktivitis. Alerginim osobama se savetuje: - Redovno uzimanje terapije - Izbegavanje boravka na otvorenom - Tumaranje I presvlaenje po povratku u kui - Obavezno pranje kose pre sptavanja - Ispiranje nosa.

Osnovna uloga imunosistema ljudskog organizma je da odbrani telo od svega stranog I potencijlno tetnog bilo poreklo iz unutranje ili spoljanje sredine. Na taj nain se stvara imunost, otpornost organizma. Alergija je preosetljivo stanje imunog sistema pojedinih osoba na materije iz naeg okruanja. Tiha i opasna materija na gluten Karakterie se netolerancijom organizma na gluten-belanevinu penice, jema, rai I zobi. Bolest se najvie radja kod dece mladje od dve godine. Tok I simptomi bolesti zavise od starosti deteta. Kod dece mladje od 9 meseci poetak bolesti je nagao, dete zaostaje u rastu, prisutni su povraanje, dijareja, stomai je nadut. Kod dece starosti izmedju 9 I 36 meseci, problem nastaju postepeno sa siptomima, to neto odlae vreme do konane dijagnoze. Kod dece starije od tri godine, bolest je neprimetna, dete ne upadljivo zaostaje u rastu, prisutna je anemija, pa ak I rahitis.Deca sa ovim drevni oboljenjima ispoljavaju irok spektar siptoma: 70 % njih ima dijareju, koja se manifestuje kroz svelte, obilne, brojne, penuave stolice neprijatnog mirisa, esto sa vidljivim kuglicama masnoe. Povremeno moe da se javi apstinacija (zatvor) stolica je uglavnom blede boje. Osim to imaju slab apetit kod dece se obino sree ispupen stomak. Pored povraanja I anemije ovo oboljenje esto prate mlitavost, letargija, razdraljivost.Simptomi pothranjenosti ukljuuju gubljenje kalcijuma .Veliki broj dece je ispod idealne telesne mase, ili pokazuju znake zaostajanja u razvoju. Prvi siptomi ove bolesti mogu da se jave nakon uvodjenja I vrste hrane u ishrani bebe-hrane koja sadri gluten. To se najee deava u navrenih 6 meseci, ili kad beba udvostrui telesnu masu od rodjenje. Obino se javlja do druge godine ivota. Prema najnovijim studijama pre navrene prve godine ne treba uvoditi u ishranu itarice koje sadre gluton (penica, ovas, jeam I ra. Preporuuje se bezglutenska dijeta, koja je pogodna I za decu I za trudnice, I za dijabetiare. Jedino na to je neophodno da se obrati panja je to da ne smete da unosite penicu, jeam, ra I ovas morate da nadomestite unos biljnih vlakana. Potrudite se zato da jedete dovoljno voa I povra svaki dan.

Treba uneti I dovoljno kalcijuma I vitamina, naroito kompleks B vitamina. Literature: Novina: Lepota I zdravlje WWW.vikepedija.comalergija WWW.alergijskeimunoloke bolesti.cominternamedicina.