Ishrana dece u vrticu - decjaradost.rs · Ishrana dece u vrtiću Ishrana dece u PU “Deč ja...

Ishrana deceIshrana dece u u vrtivrtićć uuPrim. Prim. drdr DubravkaDubravka NikolovskiNikolovski

ZZavodavod za javno zdravlje Panza javno zdravlje Pančč evoevo

Tribina PU Tribina PU ““DeDečč ja radostja radost””PanPančč evoevoIshrana dece predIshrana dece predšškolskog uzrasta kolskog uzrasta ––″″Od prvog obroka do Od prvog obroka do šškolske ukolske užž ineine″″

Gradska biblioteka PanGradska biblioteka Pančč evo, Oktobar, 2010.evo, Oktobar, 2010.

Ishrana dece u vrtiIshrana dece u vrtiććuuIshranaIshrana decedece u PU u PU ““DeDečč ja radostja radost””PanPančč evo ima evo ima

sve karakteristike koje treba da zadovolji ishrana sve karakteristike koje treba da zadovolji ishrana dece u kolektivu. Rezultati analiza energetske dece u kolektivu. Rezultati analiza energetske vrednosti obroka i kontrole bezbednosti vrednosti obroka i kontrole bezbednosti namirnica kao i kontrole briseva na namirnica kao i kontrole briseva na čč istoistoćću koji u koji se godinama rade u ovoj ustanovi, se godinama rade u ovoj ustanovi, to i potvrđ ujuto i potvrđ uju..

Ishrana dece u vrtiIshrana dece u vrtiććuuIshranaIshrana decedece u PU u PU ““DeDečč ja radostja radost””PanPančč evo je:evo je:üü ddobroobro uravnoteuravnotežž enaena,,üü zdravazdrava ishranaishrana,,üü baziranabazirana nana uzimanjuuzimanju raznovrsneraznovrsne hranehrane, , üü sadrsadržž ii svesve potrebnepotrebne hranjivehranjive sastojkesastojke,,üü obezbeđ ujeobezbeđ uje optimalanoptimalan dnevnidnevni unosunos energijeenergije, , üü omoguomoguććavaava normalannormalan rastrast i i razvojrazvoj decedece..

Normativi ishrane dece u vrtiNormativi ishrane dece u vrtiććuu

üü ČČ etiri obroka: doruetiri obroka: doručč ak, prepodnevna uak, prepodnevna užž ina, ina, ruručč ak, popodnevna uak, popodnevna užž inainaüü Pravilan razmak izmeđ u obrokaPravilan razmak izmeđ u obrokaüü Pravilno procentualno uPravilno procentualno učč eeššćće masti, e masti,

belanbelančč evina i ugljenih hidrataevina i ugljenih hidrataüü ZadovoljavajuZadovoljavajućća energetska vrednost obrokaa energetska vrednost obrokaüü Zadovoljenje 75% dnevnih ukupnih energetskih Zadovoljenje 75% dnevnih ukupnih energetskih

potrebapotrebaüü Zadovoljenje 90% dnevnih potreba u animalnim Zadovoljenje 90% dnevnih potreba u animalnim

proteinima, mineralima i vitaminima.proteinima, mineralima i vitaminima.Pravilnik o normativu druš tvene ishrane dece u ustanovama za decu (Sl. glasnik RS 50/94)


üü Energetska vrednost obroka i potrebe za Energetska vrednost obroka i potrebe za hranljivim i zahranljivim i zašštitnim materijama se titnim materijama se planiraju u odnosu na :planiraju u odnosu na :

-- određ eni uzrast određ eni uzrast (1(1--2 g2 godine, 2odine, 2--3 g3 godine, odine, 33--5 g5 godina, 5odina, 5--7 g7 godina) odina)

-- određ eno vreme boravka deteta u vrtiodređ eno vreme boravka deteta u vrtiććuu-- uveuveććanje do postizanja anje do postizanja ““zazašštitnog nivoa titnog nivoa

unosaunosa””u cilju pokrivanja individualnih u cilju pokrivanja individualnih varijacija unutar grupe dece.varijacija unutar grupe dece.

Pravilnik o normativu druš tvene ishrane dece u ustanovama za decu (Sl. glasnik RS 50/94)


Energetska potrebe :Energetska potrebe :üüdecideci jaslenogjaslenog uzrastauzrasta (2(2--3 3 godinegodine) )

dnevnodnevno bi bi trebalotrebalo obezbeditiobezbediti okooko975k975kccal, al, üüdecideci 33--5 5 godinagodina okooko 1200k1200kccal, al, üüdecideci 55--7 7 godinagodina okooko 1400k1400kccalal

Pravilnik o normativu druš tvene ishrane dece u ustanovama za decu (Sl. glasnik RS 50/94)

Masti 30 Masti 30 ±± 5% %

BelanBelanččevine evine 1010++1100%%

Ugljeni hidrati Ugljeni hidrati 60 60 ±± 5%%

Celodnevni Celodnevni obrokobrok

OOdnosdnos biljnihbiljnih i i žž ivotinjskihivotinjskihbelanbelanččevinaevina trebatreba dada budebude 1:21:2

MMastiasti biljnogbiljnog poreklaporekla trebatreba dadaččineine polovinupolovinu, ,

a a prednostprednost datidati hladnohladno ceđenomceđenommaslinovommaslinovom i i suncokretovomsuncokretovom uljuulju..

ŠŠto to vevećć aa zastupljenostzastupljenostvovoćć aa i i integralnihintegralnih

žž itaricaitarica, , kaokao dobrihdobrihizvoraizvora ššeećć eraera i i energijeenergije, , aliali i i znaznaččajnihajnih vitaminavitamina..

IIndustrijskendustrijske slatkislatkiššeetrebatreba izbegavatiizbegavati u u dedeččijojijoj

ishraniishrani

-- RacionalnaRacionalna –– prema energetskim potrebama deceprema energetskim potrebama dece-- OptimalnaOptimalna –– treba da treba da podmiripodmiri 75% 75% dnevnihdnevnih potrebapotrebau u mastimamastima i i ugljenimugljenim hidratimahidratima ii 90 % 90 % potrebapotreba u u proteinimaproteinima, , vitaminimavitaminima i i mineralnimmineralnim sastojcimasastojcima-- RaznovrsnaRaznovrsna –– prednost dati namirnicama sa prednost dati namirnicama sa veveććom bioloom biološškom i hranljivom vrednokom i hranljivom vrednoššćću. u.

ZAHTEVI PRAVILNE ISHRANE DECEZAHTEVI PRAVILNE ISHRANE DECE

Vidljive masti i ulja Vidljive masti i ulja Od masti Od masti žž ivotinjskog porekla u ishrani dece koriste ivotinjskog porekla u ishrani dece koriste se se maslac i svinjska mastmaslac i svinjska mast. O. Ove namirnice ne treba ve namirnice ne treba da preovlađuju u ishranida preovlađuju u ishrani, ali ih ne treba ni , ali ih ne treba ni zanemariti niti potpuno izbaciti, zbog sadrzanemariti niti potpuno izbaciti, zbog sadržž aja aja sastojaka neophodnih za pravilan rast i razvoj sastojaka neophodnih za pravilan rast i razvoj (esencijalne masne kiseline (esencijalne masne kiseline ––linolna i arahidonska, linolna i arahidonska, liposolubilnih vitamina A, D, E i K ). liposolubilnih vitamina A, D, E i K ). Prednost treba dati Prednost treba dati biljnim uljimabiljnim uljima (maslinovom, (maslinovom, suncokretovom, bundevinom). Udeo u strukturi suncokretovom, bundevinom). Udeo u strukturi dnevnog obroka treba da bude do 10 %.dnevnog obroka treba da bude do 10 %.

RAZNOVRSNOST ISHRANERAZNOVRSNOST ISHRANE

ŠŠeećć er i er i ššeećć erni koncentratierni koncentratiŠŠeećć er, med, malteks, der, med, malteks, džž em, marmelada i drugi em, marmelada i drugi proizvodi na bazi proizvodi na bazi ššeećć era brzo oslobađaju lako era brzo oslobađaju lako iskoristivu energiju potrebnu za fiziiskoristivu energiju potrebnu za fizičč ku aktivnost, ku aktivnost, ali njihovu upotrebu treba ograniali njihovu upotrebu treba ograničč iti na 30iti na 30--40g 40g dnevno (8dnevno (8--10%). Prekomerna upotreba pospe10%). Prekomerna upotreba pospeššuje uje nastanak karijesa, gojaznosti, dijabetesa, nastanak karijesa, gojaznosti, dijabetesa, ateroskleroze i dr. obolenja ateroskleroze i dr. obolenja čč ak i kod dece, a ak i kod dece, a posebno u kasnijem dobu. Prednost uvek treba dati posebno u kasnijem dobu. Prednost uvek treba dati medu i malteksu, kao prirodnim, nutritivno i medu i malteksu, kao prirodnim, nutritivno i biolobiološški vrednijim namirnicama.ki vrednijim namirnicama.


MesoMeso, , ribariba, , jajajaja i i proizvodiproizvodi

PPosnijeosnije vrstevrste mesamesa ((pilepileććee, , ććureureććee, , teleteleććee, , junejuneććee, , ribariba) ) se koriste se koriste zbogzbog veveććegeg sadrsadržž ajaaja kvalitetnihkvalitetnihproteinaproteina, , vitaminavitamina i i mineralnihmineralnih sastojakasastojaka, a , a manjemanjekolikoličč ineine zasizasiććenihenih mastimasti i i holesterolaholesterola. . JajaJaja susu veomaveoma znaznačč ajnaajna hranahrana u u detinjstvudetinjstvu zbogzbogbiolobiološškkee vrednostivrednosti i i iskoristljivostiiskoristljivosti proteinaproteina, , bogatabogata susuvitaminimavitaminima A, D, E, B1 i B2, a A, D, E, B1 i B2, a odod mineralnihmineralnih sastojakasastojakatrebatreba izdvojitiizdvojiti gvogvožž đ eđ e ((kojekoje se u se u dedečč ijemijem organizmuorganizmu izizžž umancetaumanceta iskoriiskoriššććavaava 100 %), 100 %), fosforfosfor, , natrijumnatrijum, , kalijumkalijum, , bakarbakar, , cinkcink......


Mleko i mleMleko i mlečč nini proizvodiproizvodi

IstiIstičč u se po sadru se po sadržž aju bioloaju biološški punovrednih proteina ki punovrednih proteina koji se lako iskorikoji se lako iskoriššćć avaju u organizmu, energetski i avaju u organizmu, energetski i nutritivno vredne mlenutritivno vredne mlečč ne masti, vitamina A, D, B1, ne masti, vitamina A, D, B1, B2 i niacina, a naroB2 i niacina, a naročč ito vaito važž nih mineralnih soli nih mineralnih soli kalcijuma i fosfora u optimalnom odnosu, kao i kalcijuma i fosfora u optimalnom odnosu, kao i magnezijuma, natrijuma, kalijuma...magnezijuma, natrijuma, kalijuma... Zastupljeni su Zastupljeni su od 20 od 20 –– 25 %. 25 %.


PovrPovrććee

BBogatogato jeo je vitaminimavitaminima i i mineralnimmineralnim sastojcimasastojcima. . VVelikieliki jeje uspehuspeh naviknutinaviknuti malimališšaneane nana šštoto viviššee vrstavrstapovrpovrćć aa. . DDecaeca vole vole ššarolikostarolikost i i žž iveive bojeboje, pa , pa ihih trebatrebašštoto viviššee kombinovatikombinovati i i lepolepo aranaranžž iratiirati jelojelo. . Ova Ova grupagrupa namirnicanamirnica trebatreba dada čč iniini 10 % u 10 % u strukturistrukturidedečč ijeije ishraneishrane..


VoVoććee

VoVoćć e ime visoku nutritivnu i bioloe ime visoku nutritivnu i biološšku vrednost. ku vrednost. Povoljno utiPovoljno utičč e na varenje hrane, iskorie na varenje hrane, iskoriššćć avanje avanje energije, regulaciju acidobazne ravnoteenergije, regulaciju acidobazne ravnotežž e, rad e, rad nervnog sistema, enzimsku aktivnost, rad nervnog sistema, enzimsku aktivnost, rad endokrinih endokrinih žž lezda, pomalezda, pomažž e eliminaciju toksina iz e eliminaciju toksina iz organizma. Udeo voorganizma. Udeo voćć a treba da bude najmanje 10%.a treba da bude najmanje 10%.


ŽŽ itarice i proizvodi od itarice i proizvodi od žž itaita

Prednost imaju integralni hleb, pirinaPrednost imaju integralni hleb, pirinačč , kukuruz i , kukuruz i proizvodi i proizvodi i žž itne pahuljice kao vaitne pahuljice kao važž an izvor sloan izvor složž enih enih ugljenih hidrata (obezbugljenih hidrata (obezbeđuju potrebnu energijueđuju potrebnu energiju, , odrodržž avaju nivo avaju nivo ššeećć era u krvi, duera u krvi, dužž i osei osećć aj sitosti), aj sitosti), vitamine Bvitamine B--grupe i mnoge mineralne sastojke (Mg, grupe i mnoge mineralne sastojke (Mg, P, Zn, Cu).P, Zn, Cu). ŽŽ itarice i proizvodi predstavljaju itarice i proizvodi predstavljaju najzastupljeniju grupu, sa procentualnim udelom od najzastupljeniju grupu, sa procentualnim udelom od 30 %30 % u strukturi deu strukturi dečč ije ishrane. ije ishrane.


ŽŽ itarice su glavni prehrambeni resurs za itarice su glavni prehrambeni resurs za čč oveka.oveka.

-- OvasOvas-- JeJečč amam-- RaRažž-- ProsoProso-- HeljdaHeljda

-- PirinaPirinačč-- PPššenica, kusenica, kus--kus, bulgurkus, bulgur-- KukuruzKukuruz

CEREALIJECEREALIJE

U obliku:U obliku:

-- ZrnaZrna

-- KlicaKlica

-- PahuljicaPahuljica

-- BraBraššnana

PPŠŠENICAENICA

0.20.7Vitamin B6 (mg)0.040.3Vitamin B2 (mg)0.10.6Vitamin B1 (mg)5.0150.0Magnezijum (mg)

90.0450.0Fosfor (mg)14.050.0Kalcijum (mg)

0.52.2Mineralne soli (%)

9.013.0Proteini (g)

Rafiniranobrašno

Integralnobrašno

PŠENICA

Ishrana dece u vrticu - decjaradost.rs · Ishrana dece u vrtiću Ishrana dece u PU “Deč ja...

Documents

Transcript of Ishrana dece u vrticu - decjaradost.rs · Ishrana dece u vrtiću Ishrana dece u PU “Deč ja...