Afroamericka poezija

8/17/2019 Afroamericka poezija

1/94

1


2/94

2

EdicijaPoezija

Danijela Jovanović AFROAMERIČKA POEZIJA

Copyright © by Danijela Jovanović & BKG, 2015.

Balkanski književni glasnik Marijane Gregoran 69, Beograd

Andreja Volnog 15, Sremski Karlovci

Majke Tereze 23, Priština Hamdije Čemerlića 37, Sarajevo

Zvonimirova 1, Zagreb

Luke Matkovića 19, Herceg Novi

www.balkanskiknjizevniglasnik.com

Urednik edicije

Dušan Gojkov

Za izdavača Dušan Gojkov

Lektura i korektura BKG

Beograd, 2015.


3/94

3

Danijela Jovanović AFROAMERIČKA POEZIJA


4/94

4


5/94

5

Afroamerička poezija

Afroamerička književnost predstavlja poseban

korpus književnih dela napisanih od strane književnika afričkog porekla a koji su živeli i žive u SAD. Kao početak,odnosno priznavanje ove književnosti uzima seobjavljivanje zbirke poezije Filis Vitlij, Pesme o različitim

temama (Phillis Wheatley, "Poems on Various Subjects,"

1773). Zbirka je bila objavljena u Londonu pošto su jeizdavači iz Bostona, gde je Vitlij živela kao robinja, odbili.Izdavanje zbirke su pomogli vlasnici pesnikinje, porodica

Vitlij, koja ju je kupila kada je ona sa svega sedam godina

bila dovedena iz Senegala. Odmah po objavljivanju

zbirke, pokrenut je postupak pred sudom u Bostonu radi

utvrđivanja da li je Filis zaista autorka pesama zbogopšteg uverenja da Afroamerikanci nisu sposobni da pišupoeziju. Filis se uspešno odbranila na sudu i ta njenaodbrana se uzima kao prvo priznavanje i, na neki način,ustanovljavanje afroameričke literature.

Pojavljivanju i odbrani ove zbirke prethodila jeveoma bogata usmena afroamerička literarna tradicija


6/94

6

čiji koreni sežu do pojave prvih robova na tlu SeverneAmerike u 17. veku. Naročito je bila rasprostranjenapoezija koja je, kasnije, u sebi sadržavala i druge formepoput duhovnih pesama (Negro Spirituals), gospel

pesama koje takođe predstavljaju vrstu duhovnihpesama, bluza, itd. I usmena i pisana poezija iz perioda

do Građanskog rata kao najčešću temu ima ropstvo. Sa

ukidanjem ropstva se i teme menjaju, javljaju serazmišljanja o pitanju jednakosti, rasnoj segregaciji,građanskim pravima... Tokom 20-tih i 30-tih godina XXveka razvija se pokret poznat kao "Harlemska

Renesansa" koji je skrenuo pažnju na stvaralaštvoAfroamerikanaca koje je i dalje bilo odvojeno od glavnog

toka američke kulture. To je bio period velikih promena -masovna industrijalizacija kojoj je podsticaj dao Prvi

svetski rat zahtevala je radnu snagu usled čega dolazi dopremeštanja stanovništva iz ruralnih krajeva u urbane, ašto je, opet, za posledicu imalo migraciju afroameričkogstanovništva sa juga Amerike ka velikim industrijskim

centrima na severu zemlje. Tome je doprineo iinstitucionalizovani rasizam na jugu koji je uveden tokom

70-tih godina 19. veka kad su beli konzervativci preuzeli

vlast i nizom zakonskih mera uveli rasnu segregaciju

lišavajući Afroamerikance građanskih i političkih prava.Iako je centar pokreta "Harlemske Renesanse" bio u delu

grada Njujorka, Harlemu, on je uticao na mnoge crne

pisce širom SAD kao i na one koji su živeli u Parizu a koji


7/94

7

su dolazili iz francuskih kolonija u Africi i na Karibima.

Među mnogim pesnicima iz ovog pokreta važno je istaćiLengstona Hjuza koji je 1922. objavio zbirku poezije

"Knjiga američke crne poezije" (Langston Hughes, "TheBook of American Negro Poetry", 1922.) koja je sadržalapesme najtalentovanijih pesnika tog perioda. Ovo je bila

prva zbirka afroameričke poezije koja je stigla do široke

publike, uključujući i belu. Kao kraj Renesanse uzima se1929., godina pada Berze i početak Velike depresije. Iakorelativno kratkog daha, Renesansa je imala veliki značajza afroameričku književnost jer, pre nje, knjigeAfroamerikanaca su čitali samo Afoamerikanci dok sapojavom Renesane one stižu do široke čitalačke publike i

time postaju zvanični deo američke kulture.Tokom 40-tih pa sve do kraja 60-tih godina 20.

veka, u SAD se širi Pokret za ljudska prava koji je biousmeren na ukidanje rasne segregacije na jugu.

Afroamerički pisci svojim pisanjem jačaju ovaj pokretpritom utičući na formiranje afroameričkog identiteta

unutar američkog društva. U ovom periodu se pojavljujei veliki broj pesnikinja Afroamerikanki među kojima jenajpoznatija Gvendolin Bruks (Gwendolyn Brooks) koja je

za svoju zbirku poezije "Eni Alen" ("Annie Allen") dobila

Pulicerovu nagradu 1949. i time postala prva osoba

afroameričkog porekla kojoj je bila dodeljena ovanagrada. Tokom 70-tih godina, afroamerička poezijapostaje prihvaćena i od strane akademskih krugova kao


8/94

8

legitimni ali poseban deo američke književnosti i timeulazi i u udžbenike.

Danas se može reći da ova poezija prevazilaziodrednicu afroamerička u smislu izbora tema koje su

raznovrsne a, takođe, i stila. Međutim, iako je postaladeo američke kulture na koju je izvršila i još uvek vršiveliki uticaj, ona i dalje ima poseban identitet izgrađivan

vekovima mimo zvanične kulture i njenih institucija.


9/94

9

Sodžurner Trut (Sojourner Truth)1797-1883.

Rođena je kao Izabela Bomfri (Isabella Baumfree) u

u državi Njujork, na imanju Johana Hardenberga,holandskog naseljenika. Roditelji su joj bili robovi u

vlasništvu porodice Hardenberg. Sa devet godina je bilaprvi put prodata za 100 dolara, zajedno sa stadom ovaca.

1799. godine država Njujork je počela da uvodipostepeno oslobađanje robova ali je Zakon o aboliciji u

toj državi stupio na snagu tek 4. jula 1827. godine. Istegodine, Izabela je pobegla od svog tadašnjeg vlasnika. Ugodinama koje su usledile, luta po zemlji, propovedajući.1843. g. menja ime u Sodžurner Trut (Sojourner , eng. – posetilac, neko ko privremeno boravi negde; Truth, eng.

– istina). Na neko vreme se pridružuje Udruženju zaobrazovanje u Masačusetsu, koje se zalagalo za ukidanjeropstva, davanje prava glasa ženama i za pacifizam.1850.g. su bili objavljeni njeni memoari. Tokom

građanskog rata radi u izbegličkom logoru za oslobođenerobove u državi Virdžinija. Iste godine upoznaje

Abrahama Linkolna. Po završetku građanskog rata nastavila je da radi sa izbeglicama sa Juga. Sve do svoje


10/94

10

smrti se zalagala da se oslobođenim robovima dodeli zemlja na Jugu na obradu, ali bez uspeha. Bila je veliki

protivnik smrtne kazne i svih vidova represije. Umrla je

1883. godine u 86. godini života. "Zar ja nisam žena" je govor koji Sodžurner Trut

održala na Konvenciji ženskih prava u Akronu u Ohaju1852. Erlin Stetson (Erlene Stetson, rođ. 1949.) je ovaj

govor, čija tačna kopija nije sačuvana, pretočila u pesmu (Prim. prev.)

Zar ja nisam žena?

Ovaj čovek kaže

da ženi treba pomoći kada ulazi u kočiju i preneti je preko bare,

i da žena uvek treba da ima najbolje mesto. Niko mi nikad nije pomogao da uđem u kočiju, ili da pređem preko bare, niti sam igde imala najbolje mesto...

Pa, zar ja nisam žena? Pogledajte me!

Pogledajte moje ruke!

Kopala sam i sadila

i skupljala u ambare

i nijedan mušakarac mi ravan nije bio... Pa, zar ja nisam žena? Mogu da radim


11/94

11

i da jedem koliko i bilo koji muškarac -i da istrpim bičevanje -Pa, zar ja nisam žena? Rodila sam trinaestoro dece i gledala kako ih

gotovo sve prodaju u ropstvo.

I kad sam ispustila majčinski krik, samo me je Isus čuo...

Pa, zar ja nisam žena? Ovaj mali čovek u crnom kaže da žena ne može daima ista prava kao muškarac

jer Isus nije bio žena. A kako je vaš Isus nastao?

Od Boga i od žene! Muškarac nije imao ništa s tim! Ako je prva žena koju je Bog stvorio imala snagu da ceo svet okrene naglavačke, onda će sve žene zajedno imati snagu da ga vrate na pravo mesto.


12/94

12

Angelina Veld Grimke

(Angelina Weld Grimke)

1880-1958.

Rođena je u Bostonu u mešovitom braku. Članovinjene porodice su pripadali i robovima i robovlasnicima.

Radila je kao nastavnik književnosti u Vašingtonu. Kasnijese preselila u Njujork. Pesme su joj bile objavljivane u

časopisima kao i u antologijama afroameričke poezije(The Poetry of the Negro, 1949., 1970.; American Negro

Poetry, 1963.).

Tama

Danju, to je obično drvo,

Noću, njegova senka Liči na ruku, ogromnu i crnu, Sa prstima dugim i crnim.

Po cele noći kada duva vetar, Ta crna ruka kucka i kucka

Po ciglamaKuće belog čoveka.


13/94

13

Po ciglama malim i boje krvi.

Da li je to zaista crna ruka

Ili je samo senka?


14/94

14

Efi Li Njusam

(Effie Lee Newsome)

1885-1979.

Rođena je u Filadelfiji. Najviše je pisala pesme ipriče za decu. Neke od njenih pesama su bile zastupljeneu antologijama afroameričke poezije (The Poetry of theNegro, 1949., 1979.; American Negro Poetry , 1963.)

Jutarnje Svetlo

Skupljač rose U Africi, male, crne dečake, tzv. ljudske metle, prve

su slali u džungle ispred evropskih istraživača, da ugaze

travu i utabaju staze, neretko nailazeći na hijene ileo parde. Zvali su ih skupljači rose.

Brat svitaca -

Isto kao što svici osvetljavaju put noću, On osvetljava put ujutru -

Kupajući se u rosi dok grabi napred Kroz opasnosti i tajne


15/94

15

Još neprobuđene tropske zore. Gledajte tog malog crnog dečaka, Nagog crnog dečaka, Kako svojim malim telom čisti Teške i bremenite suze noći, Praveći stazu prema jutarnjem svetlu Za tropskog putnika.


16/94

16

Džesi Redmon Foset(Jessie Redmon Fauset)

1888-1961.

Rođena je u Nju Džersiju. Obrazovanje je stekla nauniverzitetu u Filadelfiji. Veći deo profesionalnog života

je provela kao nastavnik. Pesme su joj objavljivane u

časopisima i antologijama afroameričke poezije.

Tuše

Dragi, kada sedimo u toj tihoj sobi

Mazeći se kao i svi ljubavnici, Smejući se i lagano dodirujući u mraku-

Kakva se to promena desi u tebi?Kada prineseš svoju finu ruku mojoj kosi, Pogled ti postane tužan i dalek.

"Crna kosa," promrmljaš tad, "tako sjajna i meka, Lepa i glatka kao gavranova krila;

Ne, zlatne lokne nikad joj neće biti ravne."


17/94

17

Zašto svake noći kažeš to isto? Zamišljeno i mrmljajući.

Reci mi, ta devojka iz tvoje mladosti,

Koju si voleo nekada davno-

Da li je imala plave oči?A kosa, da li joj se sijala

zlatnim sjajem?

Da li ti ona dolazi svake noći, Izranjajući kao duh iz dubina prošlosti?

Eto, pogodila sam! Lako je bilo.

Ne, nisu potrebni izgovori: ovako malo me briga.I ja sam znala jednog mladića-Plave oči je imao i tako lepu zlatnu kosu.


18/94

18

Fenton Džonson (Fenton Johnson) 1888-1958.

Rođen je u Čikagu gde je proveo veći deo života.Bio je urednik više književnih časopisa. Objavljene su

sledeće zbirke njegove poezije: A little Dreaming, 1913.;Visions of the Dusk , 1915.; Songs of the Soil , 1916. Pesme

su mu zastupljene i u antologijama afroameričke poezije.

Vladari

Kažu da bi mnogi kraljevi u izmučenoj Evropi prodali svoju krunu za jedan dan sreće. A ja sam sreo jednog

koji je u rukama držaokrunu sreće. U Lombardi ulici, u Filadelfiji, dok se

noć spuštala na zemlju, ugledao sam radnika crnjeg od

noći bez meseca. Sedeo je na tronu od

četiri džaka, mašući rukom kao imperator dok su dva dečaka


19/94

19

svirala na gitarama neke vesela

regtajm melodije.

Neka je blagosloven vladar

koji vlada u Lombardi ulici

u Filadelfiji.

Skerletna žena

Nekada sam bila poštena kao Devica Marija ili sveštenikova žena. Moj otac je radio za gospodina Pulmana1

i za napojnice belih ljudi, ali

umro je dva dana nakon što mu je osiguranje isteklo.

Zato sam morala da počnem da radim. Sve što sam imala bilo je moje obrazovanje bele devojke

i lice koje se sviđalo muškarcima

obe rase.I stiglo me gladovanje.

Pa kad je Velika Lizi, koja je

držala kuću za belce, došla kod mene sa pričama o bogatstvu koje mogu steći ako prodam svoju vrlinu,

okrenula sam se grehu.


20/94

20

Sad mogu da popijem više džina od bilo kojeg muškaraca u okolini.

Džin je bolji od sve vode Lete.


21/94

21

Melvin B. Tolson (Melvin B. Tolson)

1898-1966.

Rođen je u državi Misuri gde je završio Linkolnuniverzitet a potom je magistrirao na univerzitetu

Kolumbija. Radio je kao profesor na različitimuniverzitetima. Objavio je više zbirki poezije.

Morska kornjača i ajkula

Čudna ali istinita je priča

O morskoj kornjači i ajkuli O nagonu slabih da prežive U crnim dubinama okeana.

Gonjena glađu Od ambisa do plićaka Desi se da ajkula proguta

Morsku kornjaču celu.

Lukavi reptil se zatim

Uvuče u svoj oklop

-Što je pravo umeće-Uvuče i glavu i kandže


22/94

22

Koje mogu da pocepaju

Čak i tvrdu kožu nosoroga Ili krokodila.

U ajkuli,

Morska kornjača počne da se Izvlači iz oklopa svog

Da bi se našla u mračnom pakluajkulinog stomaka;

I onda... onda...

Strašnim čeljustima Koje čak i metal mogu da pregrizu, Kornjača grize...

I grize... i grize...Čeljustima krči sebi put,(gadnog li prizora)

Put ka slobodi,

Put koji vodi što dalje od Crnila

Stomaka ajkule.


23/94

23

Lengston Hjuz (Langston Hughes)

1902-1967.

Rođen je u Džoplinu u državi Misuri. Započeo jestudije na Kolumbija univerzitetu koje je prekinuo kako

bi radio na teretnim prekookeanskim brodovimazahvaljujući čemu je posetio Evropu i Afriku. Po povratkuu Ameriku završava studije u Pensilvaniji. Posta je jedanod idejnih vođa „Harlemske Renesanse“. Bio je urednikprve antologije afroameričke poezije "The Book ofAmerican Negro Poetry," 1922. Dobitnik je niza nagrada

za poeziju, između ostalih i nagrade Gugenhajm kao inagrade koju dodeljuje Američka akademija umetnosti.Napisao je veliki broj romana, kratkih priča, priča zadecu, pozorišnih komada.

Crnac priča o rekama Za Dibou

Poznavao sam reke:

Poznavao sam reke drevne kao sam svet i starije

odstrujanja ljudske krvi u venama.


24/94

24

Moja duša je postala duboka kao reke.

Kupao sam se u Eufratu kad su zore još bilemlade.

Izgradio sam kolibu blizu Konga koji mi je pevao

uspavanke.

Gledao sam Nil i izgradio piramide tik iznadnjega.

Čuo sam pesmu Misisipija kada se Ejb Linkon spustio njim do Nju Orleana, i video sam

njegova mutna nedra kako postaju zlatna pri

zalasku sunca.

Poznavao sam reke:

Drevne, tamne reke.

Moja duša je postala duboka kao reke.

Mislio sam da želim Tanger

Sada znam

Da je Notrdam u Parizu,

I Sena je sada za mene

Više od krivudave linije na mapiI imena iz priča putnika.


25/94

25

Sada znam

Da postoji Kristalna Palata i u Antverpenu

Gde stotine žena prodaje svoja naga tela, I da noćne dame Čekaju mornare na dokovima Đenove.

Sada znamDa se veliki zlatni mesec

Zaista uzdiže iznad šumaraka palmi U Africi

I da se zvuci tam-tama čuju Na seoskim trgovima ispod stabala manga.

Sada znam

Da je Venecija puna crkvenih kupola

I mreža kanala, A da je Tanger belina ispod sunca.

Mislio sam

Da želim Tanger, Ili gargojle Notrdama,

Ili Kristalnu Palatu u Antverpenu,

Ili zlatni mesec u Africi,

Ili crkvene kupole i mrežu kanala.

Sreća se nigde ne da pronaći,


26/94

26

Jedna stara budala je rekla,

Ako je čovek ne nosi u sebi.

Sigurno je da je

Notrdam u Parizu,

Ali mislio sam da je Tanger ono što želim.

Vrteška

Gospodine, gde je odeljak

Džim Vrane2 na ovoj vrtešci,Hteo bih da se provozam?

Na jugu, odakle ja dolazim,Beli i crni ne mogu da sede zajedno.

Dole na jugu, u vozu,

Postoji odeljak Džim Vrane. A u autobusima, mi sedimo pozadi -

Ali na vrtešci nema pozadi!

Gde je konjić na ovoj vrtešci za dete koje je crno?


27/94

27

Gvendolin B. Benet

(Gwendolyn B. Bennett)

1902-1981.

Rođena je u Teksasu ali je odrasla u Njujorku.

Predavala je umetnost na univerzitetu u Vašingtonu(Howard University ). Pesme su joj zastupljene u

antologijama afroameričke poezije.

Crnoj devojci

Draga mi je tvoja tama

I okruglo crnilo tvojih grudi.

Draga mi je ta tiha tuga u tvom glasu

I tamne senke nad kojima tvoji nemirni kapci

počivaju.

Nešto od drevnih kraljica Izbija iz tvog gipkog i nehajnog hoda

I nešto od okovane robinje Odzvanja u ritmu tvog govora.

O mala, crna devojko,Koja si rođena da budeš praćena tugom,


28/94

28

Zadrži u sebi sve od kraljica, A zaboravi da si jednom bila robinja,

I nek se onda tvoje sočne usne razvuku i glasnose nasmej sudbini!


29/94

29

Kaunti Kalen (Countee Cullen)

1903-1946.

Rođen je u Njujorku. Studije je završio na Harvardu.Veći deo života je radio kao nastavnik u državnim

školama u Njujorku. Dobitnik je nagrade Gugenhajm.

Za jednu ženu koju znam

Ona misli da čak i na nebu Njena klasa spava i hrče do kasno, Dok jadni, crni heruvimi ustaju u sedam

Kako bi obavili prvo nebesko pevanje.

Incident

Jednom sam se vozio po Baltimoru,

Srca i duše punih radosti I video sam jednog iz Baltimora

Kako gleda pravo u mene.

Imao sam osam godina i bio sam baš mali, Ni on nije bio ništa stariji, a ni veći.


30/94

30

I tako, osmehnuo sam mu se, na šta se on Isplazio i nazvao me: "Crnja."

Video sam ceo Baltimor,

Jer bio sam tamo od maja do decembra;

Ali od svih stvari što sam video Jedino se sećam toga.


31/94

31

Frenk Maršal Dejvis (Frank Marshall Davis)1905 – 1987.

Rođen je u državi Kanzas, u Arkanzas Sitiju gde jezavršio državni univerzitet. Radio je kao novinar i urednik

afroameričkog časopisa u Čikagu.

Džil Džonson, Dr.

Džil Džonson Je imao četiri diplome fakulteta Znao uzrorke ovoga

I poslednice onoga

Umeo da drži govore na latinskom А da ćaska na grčkom I naučivši sve te stvari Umro je od gladi

Jer da predaje dozvoljeno mu bilo nije

A čuvar da bude on hteo nije.

Slike Juga

Čujte vi slikari, Želim sliku izgladnelog crnca


32/94

32

I sliku izgladnelog belca

Prikažite ih kako se tuku i rvu po crnoj zemlji Neka im lica budu osvetljena mržnjom A iznad njih neka stoji vlasnik plantaže Bič nek mu bude u stisnutoj, crvenoj pesniciA iz prepunih mu džepova nek vire dolari Poispadali iz pocepanih pantalona one dvojice

Koji se tukuJa ću onda tu sliku nazvati Portret Juga.

Kukuruz, boranija, meso

Sirup i slatki krompir

Nije im bitno ko ih jede.Pupoljci pamuka,

Belji od snobovskog lica

Žene vlasnika plantaže, Oni se nikad ne povuku u užasu Na dodir crnih ruku berača.

A kad naiđe najezda insekata Ne, oni ne šalju izvidnika Koji posle izveštava: „Ovo je privilegovana plantaža Nećemo mi nju, mi želimo samo pamuk crnja.“ Smrt

Jureći u svojim brzim kočijama Ili prikradajući se lagano, oslonjena na štap


33/94

33

Ne njuška samo oko pragova obojenih; Glad, bolesti, nesreće, oskudica Sramote društvenu tradiciju Jer bez diskriminacije odabiraju svoje žrtve Umesto da poštuju red-Crnci poslednji!

Ali uglavnom

Život jednih i drugih teče Potpuno odvojenim tokovima.

Izdeljite svoju sopstvenu statuu Boga.

Neka bude plav kao vikinški kralj Nebeski car rasne podvojenosti

Koji stavlja ogradu oko Džim Vrana odeljka Negde po obodima nebesa

Gde će boravitiCrnje svesne svoje inferiornosti

U odnosu na svoju belu braću i sestre Iz Metodističke Episkopalne Crkve na Jugu.

IliNeka taj bog bude Bog osvetnik

Koji kažnjava paklenim ognjem One koji su linčovali, na obaraču brze šerife, Gramežljive vlasnike zemlje, nadzornike robovaI dok se peku, crni hrišćani Ih neko vreme gledaju kako se muče A zatim se okrenu i pođu zlatom popločanim


34/94

34

ulicama Raja

I tamo, u najboljem kraju

I u najvećim kućama Gozde se medom i mlekom.

Tako barem kažu sveštenici U malim crkvama za obojene.

Naravno

Da nema mešanjaIzmeđu rasa. Takvo nešto je nezamislivo. A opet,

Žena gradonačelnika Mobtauna Redovno ide u posetu specijalisti u Atlanti

Zbog sifilisa koji je dobila od muža A koji je on dobio od njihove mlade

Kuvarice mulatkinje

A ona od šefa policije On, opet, od pralje

Koja je sifilis zaradila

Od mladog sina

Najbogatijeg vlasnika plantaže I to jednu noć pre one noći Kad je mladi sin vodio rulju

Da linčuje Ono crno đubre koje se usudilo Da provali u spavaću sobu Farmerove žene-


35/94

35

Ali,

Kao što je već rečeno, Nema mešanja između rasa, ne...

Nemamo mi ovde ni Socijaliste ni Komuniste,

A naš farmerski sindikat je višeKao pogrebno preduzeće.

Zato imamo demokratijuU najboljem izdanju:

„Američke starosedeoce“ „Kolevku nacije“ Nedodirnutu „stranim uticajem“ „Snažni individualizam“

„Svaki čovek može postati predsednik“ „Jednakost mogućnosti“ Što, kad se prevede, znači: Bogati postaju još bogatiji Veliki vlasnici plantaža postaju još veći Kontrolišući i zemlju i gradove

Preko svojih marioneta političara Hraneći svoje bele berače i farmere Rasnom mržnjom dobrom za dušu Bacajućio im mrvice sa svog stola Jer znaju

Da ih mržnja odvraća da ne vide sopstvenunesreću i jad. Ti jadni belci, puni prezira za svoje crne susede


36/94

36

Zbog svoje bledunjave superiornosti

Žive u trulim čatrljama Sa zemljanim podom

Punim crva, pacova

I mršave dece (Siromaštvo tu spava na ulaznim vratima.) Zarobljeni na svom parčencetu zemlje

Dugovima prema vlasniku plantaže; A kada umru, bace ih u crne rake

Gde im oglodane kosti mirno leže Jer su na belačkom delu groblja I tako su i u smrti odovojeni

Baš kao i njihovi očevi pre njih.

Bez obzira na troškove Jer pare se uzimaju od poreza koji

Daju siromašni farmeri, Za svaku rasu

Moraju da postoje posebne prostorije

I posebne javne ustanove.

U osiromašenim belim školama Uči se rasistička ideologija Dok se u polusrušenim zgradama Za crnu decu

Uče zanati, Pisanje i malo računanja I to između branja pamuka i setve. I, naravno,


37/94

37

Zvaničnici vode računa O tome da zatvori ne budu suviše dobroobezbeđeni Kako bi onima koji bi da ličuju bilo zgodno. Postoje i oni koji kažu Da crnci bez prava glasa nikad ne dobiju

Povraćaj poreza

Ali,S obzirom da ih je tako mnogo po zatvorima

Država plaća za njihovo čuvanjeJer treba platili sve te silne gvozdene rešetke ilance

Tako da i ne zalužuju vraćanje poreza.

Logika je više nego jasna.

U svitanje,

U prostrana polja oni idu-

Berači, kopači, najamni radnici Crni i beli-

Ostavljajući iza sebe Drvene čatrlje Izvijajući bolna leđa Sporo, kao prebijene mačke, Prebiraju po pamuku

Beru ga, mrtvog i svikasto belog,

I ubacuju u razjapljene džakove Pokretne grobnice


38/94

38

Za meka tela

Južnjačke najveće industrije Dok odmah tu pored

Nadglednik stoji

Gušeći duh Slomljenih radnika

Sve dok

Potpuno iznureni i neupotrebljiviNe budu strpani

U crnu zemlju koja ih spremno čeka-Tu drugu po veličini južnjačku industriju.

Vi graditelji nove Amerike

Vi apostoli društvene promene Ovde je bremenita zemlja

Ovde su koreni nacije

Ali usev koji se ovde gaji je mržnja i siromaštvo. Mi sami nikad ništa nećemo promeniti. Crncima nedostaje smelost,

Siroti belci nemaju mozga

A veliki vlasnici zemlje ne žele ništa da promene. Vi pobornici Progresa

Komunisti, socijalisti, demokrate, republikanci

Eto kakva je današnja slika-Ne, nije nimalo lepa za gledanje.

Ali boja i novo platno su pred vama.

Pa, hoćete li reći,


39/94

39

„To se mene ne tiče“ Ili ćete naslikati nešto novoKako bi portret Juga

Mogao da se smesti

U suncem osvetljeno predvorje

Idealne Amerike?


40/94

40

Helen Džonson (Helene Johnson)1906-1995.

Rođena je u Bostonu. Visoko obrazovanje je steklana Kolumbija univerzitetu u Njujorku. Bila je najmlađi

član grupe pisaca koji su bili aktivni tokom „HarlemskeRenesanse.“ Pesme su joj bile objavljivane u časopisimakao i u antologijama afroameričke poezije.

U boci

Gore, na trećem spratu Biblioteke u 135. ulici

U Harlemu, videla sam malu

Bocu napunjenu peskom, braon peskom,

Istim onakvim od kakvog deca na plaži Prave kolače. Ali na nalepnici je pisalo:

"Ovaj pesak je iz Sahare."

Zamisli! Sahara!

Neki čova je bio čak u Africi

da uzme malo peska.


41/94

41

A juče na 7. aveniji Videla sam jednog crnog obučenog da umreš, U žutim rukavicama i u kaputu sa lastinim repom, I uvrtao je štapom. I svi su mu se Smejali. I ja isto.

U početku, dok mu nisam videla lice Kad je prestao da čuje zvuke džeza.

Čoveče! Trebali ste videti liceTog crnog!

Prosto je sinulo. Čoveče, ala je bio srećan! I počeo je da igra. Ne čarlston ili nešto tako. Ne, ne. Plesao je dostojanstveno

I sporo. Ne, ne sporo.Dostojanstveno i ponosno!

Nikako sporo sa svim onim pokretima

koje je izvodio. Umrli biste da ste ga videli.

Masa je vikala, ali on ih nije čuo,

Nastavio je da igra i uvrće onaj štap I povikao bi glasno s vremena na vreme.

Znam da su svi mislili da je ćaknut. Ali, ja sam bila tamo, ja sam mu videla lice.

I nekako, mogla sam da ga vidim kako pleše udžungli, U pravoj, pravcatoj džungli. I tu on ne bi imao na


42/94

42

sebi

Smešnu odeću - te žute cipele i žute rukavice I kaput sa lastinim repom. Ne bi na sebi imao

ništa. I ne bi nosio štap, Nosio bi koplje sa finom oštricom Kao bajoneti koje smo imali "mi ovde"

I kraj koplja bi bioUmočen u nekakav otrov. I on bi plesao, crn i nag,

i sijao bi se.

I imao bi minđuše u ušima i u nosu I ogrlice i narukvice od slonovih zuba

Čoveče, kladim se da bi tamo bio lep. Niko mu se ne bi smejao.

Čuj, onaj čovek što je uzeo pesak iz Sahare I stavio ga u malu bocu, pa na policu biblioteke,

To isto su uradili i ovom crnji, zar ne? Zatvorili ga

u bocu.

Lažne sjajne cipele, lažni sjajni kaput, lažni sjajni štap, sve lažno -- Sve staklo.

Ali unutra -

Čoveče, taj jadnik sija!


43/94

43

Poli Marej (Pauli Murray)

1910-1985.

Rođena je u Baltimoru u državi Merilend. Završila je studije prava i bavila se advokaturom. Bila je među

vođama Pokreta za građanska prava i prava žena. Pesmesu joj objavljivane u časopisima, dok je zbirka njenepoezije Dark Testament bila objavljena 1969.

Gospodinu Ruzveltu je žao

Neredi u Detroitu, 1943.g.3

Po čitanju novinskog izveštaja izjave gospodina

Ruzvelta o nedavnim rasnim sukobima: „Delim sa vama

osećanje da skorašnji izlivi nasilja širom zemlje

ugrožavaju naše nacionalno jedinstvo i ohrabruju naše

neprijatelje. Siguran sam da svaki pravi Amerikanc žali

zbog toga.“

Šta si dobio, crni momče,

Kad su te oborili u blato,I izbili ti zube,


44/94

44

I razbili ti lobanju palicama

I izudarali te po stomaku?

Šta si dobio kad te policajac upucao u leđa, I kad su te digli i vezali za krevet

Dok ne izbrišu krv? Šta si dobio kad si u pomoć pozvao Šefa?Kad si pozvao čoveka koji je odmah pored Boga,

kako si mislio,I tražio da kaže nešto ne bi li te spasao? Šta je Šef rekao, crni momče? „Gospodinu Ruzveltu je žao...“


45/94

45

Robert Hajden (Robert Hayden)

1913 –1980.

Rođen je u Detroitu, u državi Mičigen. Visokoobrazovanje je stekao na državnom univerzitetuMičigena. Dobitnik je više nagrada za svoje stvaralaštvo(Hopwood Award; Rosenwald Award; Ford Foundation

Fellowship). Radio je kao profesor na Frisk univerzitetu i

na državnom univerzitetu Mičigena.

Šibanje

Starica od preko puta

Opet dečaka šiba I vičući na sav glas da je komšije čuju

Priča o svom dobrom srcu I njegovim lošim delima.

Divlje on trči kroz slonove uši, Moli za milost iza žbuna prašnjavih cinija Dok ona, i pored svog sala,

Uspeva da ga stigne i u ćošak pritera.


46/94

46

Udara ga i udara,

Šiba kruži po vazduhu i cvili Sve dok joj, na kraju, ne pukne u ruci.

Dečaku se suze slivaju kao kiša I bolne uspomene se rađaju:

„Glavu bih savio sve do kolena,

Zgrčeno telo mi se boriloDa se oslobodi udaraca,

Ali strah je bio gori od svega.

Njeno lice mi je postalo strano

I više ga nisam voleo...“

Gotovo je, gotovo,Dečak zatim u sobi cvili.

A starica, oslonjena na drvo,

Izmorena, pročišćena -Oseća kao se se barem malo

Osvetila za ceo svoj jadni život Proveden u poniženju.


47/94

47

Rej Djurem (Ray Durem)

1914-1963.

Rođen je u Sijetlu. Sa četrnaest godina odlazi umornaricu. Učestvuje u Španskom građanskom ratu.

Ostatak života provodi u Meksiku. Pesme su mu bileobjavljivane u časopisima kao i u antologijamaafroameričke poezije. Zbirka njegove poezije jeobjavljena tek nakon njegove smrti (Take No Prisoners,

1972.).

Nagrada

Zlatni sat službeniku FBI

koji me je pratio 25 godina.

Pa, stari špijunu, čini se da sam te često dovodio do ćorsokaka, vodio te više puta u Meksiko, pa na pecanje na Sijere,

i na džez u salu Filharmonije.

Ceo život me pratiš, oblačio sam ti ženu


48/94

48

i zavaljujući meni tvoji su sinovi završili fakultet. I, šta je dobro ispalo od svega toga? Sunce se i dalje rađa svakoga jutra. Jesi li me ikad video

da dajem mito predsednikovom pomoćniku? Ili da zatvaram školu?

Ili pozajmljujem pare Somozi?Par puta sam kasno popio

piće u Los Anđelesu, ali platio sam za njega.

Nisam ubijao u Koreji,

nisam ubijao ni četrnaestogodišnje dečake u

Misisipiju,niti sam bombardovao Gvatemalu,

a nisam ni davao oružje kojim su ubijali Alžirce. Priznajem da sam jednom

odveo crnu devojčicu u javni vece za belce u Teksasu.

Ali to mi je bila ćerka, imala je tad samo tri godine i strašno joj se piškilo, i stvarno nisam znao šta drugo da radim, šta bi ti uradio na mom mestu? Vidiš, moja put je toliko svetla da nije u redu da idem u vece za obojene;

moja ćerka je crna, a ljudi u Teksasu frču na takve stvari,


49/94

49

ja stvarno ne znam u koji vece da idem u ovom

slobodnom svetu!

E, stari službeniku, radio si najbolje što si mogao, priznajem.Zbog tebe sam par puta ostao bez posla,

dobro si uplašio nekoliko mojih stanodavaca,

naterao si me da se stvarnomučim da zaradim hleb, ali nisam mrtav!

I pre nego što se sve završi, možda ću još ja početi tebe da pratim

Konačna jednakost

Znaš Džo, čudno je to, Veći deo života si u brigama zbog mene, Plašiš se da ću ti uzeti posao,

Da ćeš služiti u vojsci zajedno sa mnom, Ili da ću ti voleti sestru, Ili, još gore, da će ona voleti mene.

Ne želiš da jedeš sa mnom, Plašiš se da ću doći da živim pored tebe -Ali zbog ove atomske bombe Džo, Izgleda da ćemo umreti zajedno.


50/94

50

A to nije nimalo pravedno, zar ne Džo?

Znam da nisam dovoljno uglađen

Znam da nisam dovoljno uglađen

da bih udovoljio kritičarima - a i ne okolišamdovoljno.

Lepi opisi mi ne idu od ruke.

Ne mogu da nađem dovoljno blage i dražesnereči da u njih zaogrnem pokolj.

Krv je krv a ubistvo je ubistvo.Koja je to lepa reč za linč? Recite mi, vi bledi pesnici, uglađeni i rafinirani: ova crna žena koja radi u kuhinji belog čoveka od jutra do mrakaza malo para i nimalo slave,

recite mi, kako da ispričam njenu priču? Ili priču crnog dečaka, još crnjeg u smrti, sa licem uronjenim u blato Koreje.

Hajde, vi sa vašim penušavim i prozračnimrečima, objasnite mu zašto je mrtav. Uobličite naše nezadovoljstvo u reči melodične,


51/94

51

malo cmizdrenja i malo cviljenja,

ali ne previše, a pobune - o ne, to nikako!Pobuna je nekako postala otrcana.

Znam, vi se bavite finim stvarima,

suptilnim - jesenji list

visi sa drveta - a ja vidim obešeno telo!

Rehabilitacija jednog veterana

Doktore, doktore, leži mi dobro al' brine me mnogo

ta noga koju ste mi dali.

Doktore, doktore, čujte me kad vas molim, dajte mi crnu veštačku nogu.

Idem kući u Džordžiju i zbog ove noge će tamo mnogi da frču.

Doktore, doktore, čujte me kad vas molim, ja želim crnu veštačku nogu.


52/94

52

Lesli Morgan Kolins

(Leslie Morgan Collins)

1914-2014.

Rođen je u Luizijani. Doktorirao je na Frisk

univerzitetu u Nešvilu u državi Tenesi, gde je ostao daradi kao profesor na odeljenju Engleske književnosti.

Kreolka

Kada plešeš, Da li misliš na Španiju-Purpurne suknje i klepet kastanjeta,

Mala Kreolko?

Kada se smeješ, Da li misliš na Francusku -Zaltno vino i vesele minuete,

Mala Kreolko?

Kada pevaš,

Da li misliš na mladu Ameriku -Sive puške i borbene bajonete,


53/94

53

Mala Kreolko?

Kada plačeš, Da li misliš na Afriku-Plave noći i prigodne pesme, Mala Kreolko?


54/94

54

Margaret Voker (Margaret Walker)

1915-1998.

Rođena je u Alabami. Radila je kao profesorknjiževnosti na državnom univerzitetu Zapadne

Virdžinije. Objavila je više zbirki poezije.

Harijeta Tabman (Herriet Tubman) je rođena u

ropstvu oko 1820.g. u Dorčesteru u državi Merilend.

Mladost je provela u veoma teškim uslovima. Od

najranijeg detinjstva je bila podvrgnuta bičevanju. Sa

dvadeset pet godina je uspela da pobegne iz ropstva,

prvo u Filadelfiju, a zatim u Kanadu, u Ontario. Ubrzo se

vratila u Merilend kako bi svoju porodicu odvela na

slobodu. Sem članova svoje porodice, na slobodu je izvela

oko tri stotine robova. Po izbijanju Građanskog rata,

uključuje se u borbu kao špijun, vojni k i medicinska

sestra. Po završetku rata odlazi da živi u Oburn u državi

Njujork. Njena kuća u Oburnu je postala centar aktivnosti

za prava žena u SAD. Umrla je 1913.g. u Oburnu gde je i

sahranjena uz vojne počasti. (Prim. prev.)


55/94

55

Harijeta Tabman

Crno je lice Harijetino,

Još crnja je njena sudbina Tamo u dubinama južnjačke divljine I mračnim ponorima mržnje.

Strašan je pogled Harijetin, Strašan, mračan i divlji; Ogorčeno je, prazno i bez nade To okovano dete.

Stoj u poljima Herijeta,

Stoj tamo bez pokreta,Stoj mirno pred nadzornikom

Dovoljno ludim da te ubije.

Ovo je ropstvo, Harijeta,

Savij se pod udracima biča;

Ovo je Merilend, Harijeta,

Klanjaj se nisko pred belim đubretom.

Ti si poljska radnica, Harijeta,

Radiš u polju kukuruza, Ti si kopač motikomI dete rođeno u ropstvu.


56/94

56

Tek ti je šesnaest, Harijeta, Nikad nisi imala pratioca;

Majka ti je davno umrla,

A oca nikad nisi upoznala.

Ovo gvožđe nije dovoljno jako Da te ubije,

Ovo gvožđe te neće povrediti, Već samo treba da vas, robove, nauči pameti.

Ja sam nadzornik,

Gospodar meni veruje,

Znam da će mi pomoći

Da ne odem u zatvor.

Ustaj, krvava Harijeta,

Ustaj, nisam te udario jako.

Ustaj, krvava Harijeta,

I previj glavu.

Ustaj, crna Harijeta

Ustaj i poveži glavu. Zapamti, ovo je Merilend

Gde te mogu tući do smrti.

Koliko je daleko put za Kanadu?

Koliko daleko treba da idem?


57/94

57

Koliko je daleko put koji vodi iz Merilenda

Daleko od ove mržnje za koju jedino znam.

Izbola sam tog nadzornika;

Uzela sam njegov zarđali nož; Ubila sam tog nadzornika;

Uzela sam njegov rđavi život.

Tri duge godine sam čekala, Tri godine sam krila svoju mržnju, Tri godine pre nego što ću ga ubiti, Morala sam da čekam.

Onda sam otresla sa sebe prašinu Merilenda, Dobro očistila svoja umorna stopala, I na putu sam za Kanadu

I zlatom popločane ulice Slobode.

Treba da stignem u Kanadu,

Pre sledeće nedelje; Stižem preko močavara i planina I mnogih pregaženih potoka i bara.

Recite mojoj braći tamo Da je Harijeta slobodna;

Da, recite mojoj braći tamo Da više nikad neću biti prodata.


58/94

58

***

Siđi sa planina Harijeta, Spusti se u dolinu noću, Siđi među svoju braću I budi njihovo svetlo.

Pevaj im Duboka, tamna reko Jordan4

Zar ne želite da je pređete danas? Pevaj im Duboka, široka reko Jordan,

Zar ne želite da idete putem slobode?

Krišom sam se noću spustila,

I stigla po danu,Krišom sam se vratila u moj Merilend Da izvedem robove na slobodu.

Srela sam svog starog gospodara

Dok se spuštao niz put,

I prođe pored mene Moj stari gospodar.

Prošla sam pored svog gospodara I prekrila sam glavu;

Moj gospodar me nije prepoznao

Sigurno je čuo da sam mrtva.


59/94

59

Pitam se da li se setio

Svog mrtvog nadzornika;

I da li se zapitao

Odakle mu je poznato moje lice?

Bolje beži, hrabra Harijeta, Glava ti je ucenjena;

Bolje beži, gospođice Harijeta,Žele te živu il' mrtvu.

Bio sam dole u dolini

Lutao oko destilerije,

Potera je za tobom,

Eno ih jašu preko brda.

Imaju njuh pasa goniča, Imaju i puške spremne; Bolje beži, hrabra Harijeta, Jer beli čovek te traži.

Nagrada je deset hiljada dolara

Za tvoju kao ugalj crnu glavu;

Daće deset hiljada dolara; Ljuti su jer si pobegla.

Tražiće tebe dugo, dugo, O, Gospode, tražiće te


60/94

60

Do samog Sudnjeg dana.

***

Ljudi, ja sam Harijeta Tabman,

Harijeta, robinja,

Harijeta, slobodna žena,

Slobodna sam u svome grobu.

Pođite za Harijetom, deco,

Pođite deco, pođite,

Ujka Sem je dovoljno bogat

Da vam udeli po farmu svakom.

Ubila sam nadzornika,

Zavarala gospodara,

I odvela sa sobom

Još stotinu u Kanadu.

Pođite u Harpers Feri,5 Pođite hrabrom Džon Braunu,

Pođite za Harijetom, deco,

Pođite vas još deset miliona.

Upoznala sam velikog Džon Brauna, Freda Daglasa isto6,

Abolicioniste zaklete


61/94

61

Pod plavetnilom zastave Unije.

Čula sam trube Koje su poslale zemlju u rat;

Oplakala sam gospodina Linkolna

I videla njegovu pogrebnu kolonu.

Pođite za Harijetom, deco, Pođite u Kanadu.

Spustite se na reku, deco,

I pratite zvezdu Severnjaču.

Ljudi, ja sam Harijeta Tabman,

Harijeta, robinja,Harijeta, slobodna žena, Slobodna i van svog groba.

Pođite u slobodu, deco,

Pođite vas još deset miliona

Pođite sa Harijetom, deco, Pođite vas još deset miliona


62/94

62

Gvendolin Bruks (Gwendolyn Brooks)

1917-2000.

Rođena je u Kanzasu. Veći deo života je provela uČikagu. Za zbirku poezije Annie Allen iz 1949. je dobila

Pulicerovu nagradu i time postala prva osobaafroameričkog porekla koja je ovenčana tom nagradom.Napisala je više romana, jednu knjigu za decu i bila jeurednica dve antologije afroameričke poezije. Dobitnica

je nagrade Gugenhajm i nagrade Američke akademijeumetnosti.

Majka

Pobačaj ti nikad neće dati da zaboraviš. Uvek ćeš se sećati dece koju si imala ali koja se nikad nisu rodila.

Komada mesa sa malo il’ nimalo kose, pevača i radnika koji nikad neće udahnuti vazduh. Njih nikad nećeš zapostaviti, niti ih tući, ili ih ućutkivati i potkupljivati slatkišima.

Njima nikad nećeš previjati palčeve koje sisaju Ili ih umirivati posle ružnih snova.


63/94

63

Njih nikad nećeš napustiti, niti ih prekorno gledati kada

pojedu slatkiš pre ručka.

Povremeno mi vetar donese

glasove moje davno ubijene dece.

Sećam se, imala sam kontrakcije, a onda je došlo

opuštanje, I osetila sam ih, osetila ih na svojim grudima.

Dušice moje, ako sam zgrešila, ako sam vas orobila sreće, i života,

ako sam vam ukrala rođenje i ime, prve suze i igre,

uspone, padove, brakove, bol i smrt,

verujte da nisam to učinila namerno.

I zašto sad cvilim?

Zašto cvilim i vičem da krivica nije samo moja -

kad ste vi mrtvi?

Kad niste nikad ni

postojali.

Bojim se da to nije tačno: kako da kažem, kako se uopšte istina saopštava? Bili ste rođeni, imali ste tela, umrli ste.


64/94

64

Samo, nikad niste zaplakali niti se nasmejali.

Verujte mi, volela sam vas sve.

Verujte mi, poznavala sam vas, na kratko,

I volela vas, volela vas

Sve.


65/94

65

Izabela Maria Braun

(Isabella Maria Brown)1917-?

Rođena je u Misisipiju. Deo života je provela uČikagu gde je radila kao nastavnik.

Još jedan dan

Evo, samo što sam prosula šerpu vrele vode

po ruci.

I pustila sam

hladnu vodu preko opekotine.

I sad slušam na radijuo kardiovaskularnim oboljenjima,

visokom krvnom pritiskui moždanim udarima. Ruka me peče. Verovatno će sutra biti sva u plikovima.

A sad ide prilog

o životnom osiguranju -platiš da dođeš na ovaj svet


66/94

66

i platiš da sa njega odeš. Pokušala sam da uđem u vece. Bio je zaključan a na vratima je pisalo: Pet para će otvoriti vrata.


67/94

67

Norman Džordan (Norman Jordan)r. 1938.

Rođen je u Zapadnoj Virdžiniji. Autor je nekolikodrama koje su bile izvođene u Njujorku, San Dijegu i

Klivlendu. Pesme su mu objavljivane u antologijamaafroameričke poezije kao i u književnim časopisima.Objavio je dve zbirke poezije: Destination: Ashes i Above

Maya, 1971.

Hranjenje lavova

Zajedno sa suncem

stigli su u naš kraj armija socijalnih radnika

noseći tašne napunjene lažima i glupo se kezeći. Predaju čekove socijalne pomoći i markice za hranu

probijajući se od stana do stana


68/94

68

kako bi ispunili kvotu

i vratili se

pre mraka.


69/94

69

Kerol Frimen (Carol Freeman)

r. 1941.

Poklon

Božićno je jutro. Ustala sam pre svih i

pretrčala bosa preko drvenog

poda i ušla u prednju sobu. I videla baku

kako ušivanovo dugme na moju staru

krpenu lutku.


70/94

70

Vilijam J. Heris (William J. Harris)

r. 1942.

Rođen je u Ohaju. Doktorirao je na Stanforduniverzitetu na odeljenju Engleske književnosti gde

danas radi kao profesor. Pesme su mu objavljivane uknjiževnim časopisima i antologijama afroameričkepoezije.

Samanta je moja crna mačka

Samanta je moja

crna mačka. Crna sa žutim očima. Velikim, ravnim nosom.

Grubih crta.

Došla je sa ulice. (Ulični crnja bez dlaka u ušima.) Opasna je.

Bila je i majka.

Ima tvrde, ružičaste bradavice. (Da, ružičaste. Ima čak


71/94

71

i belu tačku na vratu. Nije čistokrvna. Ali, meni to ne smeta. Nisam ja rasista.)

Ima tužno, visoko podignuto dupe. Koje se njiše. Kad je čovek pogleda, i nije baš nešto, ali je privržena

baš kao i svaka cura koja je imala težak život. "Propalice," veterinar je,

preterano objektivno za moj ukus,

rekao, "uvek najbolje vole."

Samanta voli da se trlja i,dok mi sedi u krilu,

prede svojim kratkim prrrr.

Damo, ovaj čovek će te paziti

bolje od drugih.

(Kažeš da si čula to već ranije.) Tešićemo jedno drugo svake večeri dok budemo gledali napolje,

u hladnu i crnu ulicu.


72/94

72

Zimska pesma

Kad bih ja bio

zima

i kad bi

ljudi pričali o meni na način kako pričaju

o zimi,lepo bih se spakovao

i otišao iz grada.


73/94

73

Dejvid Henderson (David Henderson)

r.1942.

Rođen je u Harlemu gde je i odrastao. Tokom 60-

tih godina je bio jedan od osnivača udruženjaafroameričkih pisaca Umbra u Njujorku. Od 1963. do1974.g. je urednik književnog časopisa Umbra koji jepopularisao afroameričku književnost. Pesme su muzastupljene u više antologija afroameričke poezije.Objavio je sledeće knjige: Felix of the Silent Forest , zbirkapoezije,1967.; De Mayor of Harlem, zbirka poezije, Jimi

Hendrix: Voodoo Child of the Aquarian Age, biografija

Džimi Hendriksa, 1978; 'Scuse Me While I Kiss the Sky:The Life of Jimi Hendrix , prerađeno izdanje biografijeDžimi Hendriksa 1981., 2003. Danas predaje na nekolikouniverziteta širom Amerike.


74/94

74

Luizijana Nedeljnik br. 4

telefonski duet na radiju

one noći kad smo izveli našu vodeću damu iz zatvorapričali su o postupanju sa crncima

jedan belac je imao

predlog:u slučaju nemira poplaviti kanale u crnačkom delu grada

verovatno im je ideju dala

prošla poplava7 kada su velike radnje bile u opasnosti

i kad su morali da dignu u vazduh industrijskikanal

da odvedu vodu

i desilo se da je bomba pala baš pored crnačkogdela grada

mnogi crnci su se udavili

druge su prevezli privatni brodovi

za određenu nadoknadu

mnogi crnci su se udavili

grad

nikada nije

pribavio sva njihova imena


75/94

75

Niki Đovani (Nikki Giovani) r.1943.

Rođena je u Tenesiju. Završila je studije istorije. Od1987.g. radi kao profesor na univerzitetu u Virdžiniji.Autor je velikog broja zbirki. Takođe, radovi su jojzastupljeni u antologijama, časopisima i udžbenicima.

Zavođenje

Jednog danadoći ćeš u moju kući ja ću na sebi imati dugu afričku tuniku

a ti ćeš sesti i reći: "Crnci..." ja ću onda ispružiti ruku ka tebi

a ti - ne primećujući to što radim – reći ćeš: "A šta je sa ovim bratom..." Onda ću te uzeti za ruku a ti ćeš i dalje grmeti: "Revolucija..." i sa rukom položenom na mom stomaku nastavićeš da pričaš - kao što uvek radiš -

"Ne mogu da podnesem..."dok budem pomerala tvoju ruku gore-dole


76/94

76

i svlačila ti šareni džemper reći ćeš: "Ono što nam zaista treba..." počeću da ti ližem rame a ti ćeš: " Ja to vidim na sledeći način..." otkopčaću ti pantalone "A šta je sa ovom situacijom..." i skinuću ih

i tek tada ćeš primetitida sam te svukla

i pošto te znam, znam da ćeš reći: "Niki,

zar ovo nije kontrarevolucionarno...?"

Majke

Poslednji put kada sam bila kući da vidim majku, poljubile smo se,

razmenile lepe i ne tako lepe reči,

a zatim se okružile prijatnom tišinom svaka čitajući svoju knjigu

Sećam se prvog puta kada sam je videla onakvom kakva zaista jeste

živeli smo tada u trosobnomstanu na Barns aveniji8


77/94

77

Mama je uvek sedela u mraku

ne znam kako sam to znala, ali znala sam

te noći, ušla sam u kuhinju, možda zato što sam već tada bila više naklonjena noći, ili zato što sam se upiškila u krevet ona je sedela na stolici

soba se kupala u mesečini koja je polako kapljala kroz prozorska stakla,

možda je pušila, a možda i nije kosa joj je bila tri četvrtine njene visine zbog čega sam ja tada bila čvrsto uverena u istinitost mita o Samsonu

Sigurna sam da sam samo stajala pored vrata

i sećam se da sam pomislila: kako je lepa ova žena

Ona je čekala,

možda da se moj otac vrati s posla a možda i na san koji je obećao da će svrattiti "dođi" rekla je "naučiću te jednu pesmu:

vidim mesec

mesec vidi mene

nek’ je blagosloven mesec


78/94

78

i nek’ sam blagoslovena ja"

Sina sam naučila tu pesmicu i on ju je izrecitovao njoj,

želim samo da kažem da su lepi trenuci ponekad jednako teški da sepodnesu

isto kao i bol.

Pesma za Kerol

(neka uvek nosi crvenu traku)9

Kada sam bila veoma malamada je tako i danas

nije bilo trotoara na Linkoln Hajtsu10

a naša kuća u Džekson ulici je bila odmah pored autobuske stanice i

kanalizacionog otvora

što nismo ni primećivali sve dok jednog dana iz kanalizacije nije izmilelo

mače bez jednog oka

nikad ono nije ušlo u naše dvorište već je stajalo odmah pored i samo nas gledalo i moja sestra koja je bila mekog srca ali

i veoma efikasna počela je da mu donosi mleko


79/94

79

jer je moj otac rekao

ne dovodi ga u kuću

i svakog dana posle škole trčala bih kući kako bih se uverila da je mače i dalje tu i da je nahranjeno

ali nijednom se nisam usudila

da mu priđem blizu bilo je tako lepo

i krhko i puno rana i znala sam

da mu ništa što bih mu ja mogla dati ne može nadoknaditi izgubljeno oko

Da sam mu dala ime, što nikad nisam uradila, nazvala bih ga Kerol.

Leptir

to

što si smejući se nazvao rukama

u stvari su dva braon leptira

koja sad lepršaju iznad mog tela

nakon što su mu pružila toliko zadovoljstva.


80/94

80

Mir

Bilo je lepo danas

kad nisi bio tu

nije da te ne volim

ili da mi ne trebaš ili da ne volim što te volim ili što mi trebaš

ali neki mir je nastupio

kada si izašao znala sam da odlaziš

kako bi radio nešto što samo ti želiš i ja sam onda mogla da napunim

kadu

i da se ne javljam na telefon

i da se potapam u vodi punoj sapunice

ne brinući o tome da li ti nešto treba ili

da li želiš da nešto spremim za večeru i mogla sam da se mažem uljima dugo, dugo

ne razmišljajući o tome da li ti treba kupatilo

i onda, uveče, posle ponoći kada si stigao


81/94

81

osetila sam uzbuđenje popili smo kafu

i ja sam bila tako srećna jer sam imala ceo dan za sebe

isto kao što si ga imao i ti.

Odraslo doba

U svakom od nas,

dok prolazimo kroz gladni period odrastanja,

javi se dete koje želi da ga nečija čvrsta ruka vodi.

Kad je ona bila dete

leto je trajalo večno i svake godine joj se činilo da Božić nikada neće stići. Sada, račune od Uskrsa najčešće plaća do 4. jula kako bi za praznik mogla

da kupi rebra, kukuruz i jednu više kesu krompira za salatu.

Plastični bazen je ispražnjen, Dan rada11 se približio Znači da je vreme da se prekrije najlonom.

Za Dan zahvalnosti12 - ćurka,


82/94

82

a izlizani đon dečjih cipela već najavljuje Božić.

Pisma iz februara:

"Zaboravili ste na nas prošlog meseca."

Sopstveni život joj ponekad izgleda

kao da pripada nekoj mašini, i nekad joj se čini da je jedina dobra stvar unjemu

onda kad skupi sva pisma

u kojima od nje traže da plati račune, na gomilu, i onda ih lepo zgužva

i iskida na sitne deliće.

Ponekad sedne za svoj mali sto

i seti se da je njena majka

radila isto što i ona sad. Kad nam se daje

očekuje se da uzvratimo davanjem.I onda se nasmeši.

Žena

htela je da bude vlat

trave u polju

ali on nije hteo


83/94

83

da bude maslačak

htela je da bude crvendać koji peva skriven u lišću ali on je odbio da bude

njeno drvo

isplela je mrežu i tražeći mesto gde da je smesti obratila se njemu

ali on je stajao pravo

odbijajući da bude njen ćošak

pokušala je da bude knjiga ali on nije hteo da čita

pretvorila se u sijalicu

ali on nije hteo da je pusti da sija

odlučila je da postane žena i iako je on i dalje odbijao

da bude muškarac odlučila je da je tou redu


84/94

84

Pesma o prijateljstvu

Nismo ljubavnici

zbog ljubavi

koju vodimo

već ljubavi koju gajimo

Nismo prijatelji

zbog smeha

koji podelimo

već suza koje ne prolijemo

Ne želim da budem s tobom zbog misli koje delimo

već reči koje ne moramo da izgovorimo

Nikad mi nećeš nedostajati zbog onog što radimo već zbog onog što smo kad smo zajedno


85/94

85

Žetva (Za Rozu Parks13)

Ima jedna stara priča... koju sam čula u crkvi... jedne večeri... o svešteniku... i đakonu... na pecanju...Izgledalo je kao da svaki put... kada riba zagrize kod

brata đakona... klisne... i đakon... bi psovao...

Sveštenik... verovatno smatrajući... da njegovaprofesija od njega zahteva... odgovor na to... rekao je

đakonu Brate... da li treba da psuješ tako... ovde kad sisa mnom... zbog neke ribe... I đakon se složio...Nastavili su da pecaju... đakonu je riba sve više bežala...dok na kraju i jedna velika... nije pobegla... Đakon se

setio svog obećanja... pogledao svoj štap bez ribe...podsetio sebe na obećanje... pogledao svoj štap bezribe ... udahnuo... okrenuo se prema svešteniku... irekao Svešteniče... nešto mora da se kaže...

Pretpostavljam da svako želi... da bude poseban... i

lep... dečaci... samo žele da budu jaki... ili brzi... sve istestvari... deca žele... svuda... Bilo je obično... koliko semeni čini... moje detinjstvo... ali... ipak... ja ne znam...mnogo... o... psihologiji... Bili smo ponosni... dok smo

odrastali... u Taskigiju... Lako ste mogli da vidite... šta sveljudi mogu da urade... ukoliko bi se odlučili... na nešto...Otac je bio drvodelja... mama je predavala u školi... jasam se udala... sa devetnaest...


86/94

86

Uvek ste imali osećaj... da bi trebalo nešto daučinite... Prosto nije bilo u redu... šta su radili Crncima... izašto su Crnci... to dopuštali... Obojeni nisu mogli daglasaju... nisu mogli da koriste toalet na javnim

mestima... nisu smeli da idu u biblioteku koju su plaćalipreko poreza... morali su da sede u zadnjem delu

autobusa... nisu smeli da žive na određenim mestima...da rade na određenim mestima... odlaze u bioskop...zabavne parkove... Ništa... ako ste bili obojeni... Samoznaci... uvek znaci... koji govore Ne... Ne... Ne...

Moj muž je bio dobar čovek... borac... Kad smo bili

mladi... pripadništvo NAACP14-u se smatralo radiklanim...opasnim... Ljudi su bivali ubijeni... isterivani iz grada...

prebijani i spaljivani... samo zato što su pripadali...1943... tokom rata... Dvostruka pobeda je bila jednako

važna... jedna pobeda bez druge nije bila dobra...dovoljna... Ja sam bila izabrana sekretarica...

Montgomeri ogranka... Ponosna sam... na to... Mnogimisle da se Istorija... prosto spustila na moja ramena... ili

pala pred moje noge... 1. decembra 1955... ali to nije

istina...

Ponekad se činilo da se nikada neće... završiti... Tajisti vozač... koji je tražio da me uhapse... isterao ne je izautobusa... kod Maksvel vazdušne baze... gde sam


87/94

87

radila... ili možda svi oni... izgledaju isto... nisam tražila...ništa... Ta Kolvin devojka je bila uhapšena... i niko ništanije uradio... Nisam mislila... da će uraditi bilo šta... kadanam je vozač rekao... bilo nas je samo četvoro... da sepomerimo... Troje ljudi se pomerilo... ja nisam... nisam

mogla... bilo je to... tako pogrešno... Niko se nijeponudio... da ide sa mnom... Komšija... u istom

autobusu... nije čak ni rekao... mom mužu... šta sedesilo... Mislila sam... treba da im stavimo do znanja... ja

treba da im stavim do znanja... da to nije u redu...

Morate da shvatite... imala sam tad četrdeset godina...celog mog života... sve što sam videla... bili su znaci... da

je postajalo gore...

Novinari su došli... nakon što smo... pobedili...Morala sam da ponovim... celu scenu... sve... Bila sam u

svom sedištu... čovek pored prozora... ustao je... nekrivim ga... zato što je ustao... samo je radio... ono što mu je bilo rečeno... Preko puta mog sedišta su bile dve

žene... i... one su ustale... Bilo je nasilja... fizičkog iverbalnog... Pomislila sam... nešto bi moglo da... mi sedesi... samo nisam... nisam mogla... da ustanem...

Uvek nam govore... jedna osoba ne možepromeniti ništa... ali čini mi se... da nešto... mora da seuradi... Svih ovih godina... čudno je... ali možda i nije...niko me nije pitao... o mom životu... Da li imam decu...


88/94

88

zašto sam se doselila u Detroit... šta mislim... o onomešto smo pokušali... da uradimo... nekako... želiš da kažešda su stvari... bolje... nekako... nisu...iz više razloga...Ljudi... stariji ljudi... plaše se... mlađi ljudi... isto... Zaistane znam... kako će se sve završiti... Naši ljudi... mogu ti...slomiti srce... kao i drugi... ljudi... Prosto mislim... da je

važno... šta svaki čovek pojedinačno uradi... mladi to

zaboravljaju... ono što svako pojedinačno uradi... možepromeniti sve...

Đakon je... naravno... hteo da psuje... zato što jeriba... pobegla... možda treba... nešto drugo učiniti... uvezi sa ljudima koje gubimo... Uvek pričamo... o tome

kako su svi bili Crni... pre nego što je to postalomoderno... zaboravljajući na realnost... da je to tačno...Crnci bi bili u modi... i pre nego što je to bilo... i ostalopopularno... duže nego što to jeste bilo... Neke stvaritreba reći... o Rozi Parks... osim da su joj noge bile teškei umorne... Mnogim ljudima... u tom autobusu... i

mnogima pre... i posle... bile su umorne i teške noge...mnogim ljudima... su još uvek... samo što ne znaju...gde da ih stave...


89/94

89

Danijela Jovanović (Šabac, 1975.) Diplomirala je na Odeljenju za istoriju na

Filozofskom fakultetu u Beogradu. U

okviru edicije Prvenac (SKC Kragujevac)

objavljen joj je roman „Vatra“ (2008).Objavljene knjige prevoda: Enes Halilović,Leaves on the Water , 2009; Brajan Henri,

Karantin, 2010; monografija: Romi u

Jevrejskom logoru Zemun, 1941-1942

(2012). Autorske radove i književneprevode objavljuje u periodici. Član je

Srpskog književnog društva. Stalnisaradnik BKG.


90/94

90


91/94

91

1 The Pullman Palace Car Company; kompanija

osnovana 1862.g, prvi proizvođač luksuznih vozovasa spavaćim kolima u SAD. Posle građanskog ratazapošljavali su kao nosače i poslugu u vozovimaisključivo Afroamerikance pošto oni nisu bilisindikalno organizovani. (Prim. prev.)

2 Jim Crow (eng.) pogrdan naziv za osobuafroameričkog porekla. Prvi put upotrebljen uminstrel pesmi iz XIX veka. (Prim. prev.)

3 Rasni neredi u Detroitu su izbili u junu 1943. i

trajali su tri dana. 34 osobe je bilo ubijeno (25 su

bili Afoamerikanci). Sa izbijanjem Drugog svetskograta grad Detroit postao glavni centar vojne

industrije SAD što je dovelo da velikog prilivasiromašnog afroameričkog stanovništva sa jugaAmerike. Uzroci izbijanja nemira su bili

diskriminacija prilikom zapošljavanja (i pored aktao jednakosti pri zapošljavanju iz 1941) i velikanetrpeljivost lokalnog stanovništva premapridošlicama. Gradonačelnik Detroita je za sukobekasnije okrivio „crne razbojnike“. (Prim. prev.)

4 Reka Jordan (River Jordan), gospel pesma. Reka

Jordan se često pojavljuje kao simbol slobode u

gospel pesmama, jer su tokom svog puta iz ropstvau Egiptu Jevreji morali da pređu Jordan i taj


92/94

92

prelazak preko njega se uzima kao poslednji korak

koji mora da se preduzme kako bi se ostvarila

sloboda. (Prim. prev.)

5 Harpers Feri (Harper's Ferry), grad u Zapadnoj

Virdžiniji koji je postao poznat po napadu naoružarnicu u njemu 1859. Napad, koji je prerastao

u pobunu, je predvodio abolicionista Džon Braunsa svojim pristalicama. Njegov cilj je bio da

oružanim putem okonča ropstvo. Pobuna jeugušena a Džon Braun je bio osuđen za izdaju iobešen. (Prim. prev.)

6

Fred Daglas (Frederick Douglass, 1817-1895),abolicionista, savetnik Abrahama Linkolna, borac

za prava žena. Rođen je kao rob, oslobodio sebekstvom. (Prim. prev.)

7 1927. g. kada je uništen nasip kod parohije Sv.Bernara u Nju Orleansu gde su živeliAfroamerikanci kako bi se sprečilo plavljenje NjuOrleansa. Posle uragana „Katrina“ iz 2005. kada jeveći deo Nju Orleansa bio poplavljen, javile suteorije da je namerno bio uništen nasip u delugrada gde mahom žive Afroamerikanci i koji jenajviše stradao (The 9th Ward).


93/94

93

8 Burns Avenue, ulica u Vajomingu, predgrađuseverno od Sinsinatija gde je živela pesnikinja saporodicom. (Prim. prev.)

9Crvena traka je simbol solidarnosti sa ljudima koji

boluju od neizlečivih bolesti, prvenstveno odAIDSa. (Prim. prev.)

10 Lincoln Heights, predgrađe Sinsinatija gde sunekada živeli isključivo Afroamerikanci. Tokom1948.g. pesnikinja je živela tu sa svo jomporodicom. (Prim. prev.)

11

Praznik rada (Labor Day), državni praznik u SAD,slavi se prvog ponedeljka u mesecu septembru.

(Prim. prev.)

12 Dan Zahvalnosti (Thanksgiving Day), slavi se

četvrtog četvrtka u mesecu novembru. (Prim.prev.)

13 Rosa Parks (1913 -2005) je bila afroameričkaaktivistkinja za ljudska prava. Njen rođendan, 4.februar, kao i dan kada je bila uhapšena, 1.decembar, proglašeni su u Kaliforniji i Ohaju

praznikom koji je nazvan Dan Roze Park s. Postala je poznata kada je 1. decembra 1955. g., u

https://sr.wikipedia.org/wiki/1913https://sr.wikipedia.org/wiki/2005https://sr.wikipedia.org/wiki/2005https://sr.wikipedia.org/wiki/2005https://sr.wikipedia.org/wiki/1913


94/94

Montgomeriju u Alabami, odbila da na zahtev

vozača autobusa ustupi svoje mesto belomputniku. Njeno hapšenje i kasnije suđenje zboggrađanske neposlušnosti je imalo za posledicubojkot autobuskog saobraćaja u Montgomeriju,koji je prerastao u jedan od najvećih i najuspešnijihmasovnih pokreta protiv rasne segregacije u

Americi i koji je Martina Lutera Kinga Juniora, jednog od organizatora bojkota, promovisao u

vođu Pokreta za ljudska prava. (Prim. prev.)

14 The National Association for the Advancement of

Colored People (NAACP, Nacionalna Oraganizacija

za Napredovanje Obojenih) je afroameričkaorganizacija za građanska prava u SAD koja jeosnovana 1909.g. i koja uglavnom okuplja

Afroamerikance i bori se za interese afroameričke zajednice. (Prim. prev.)
https://sh.wikipedia.org/wiki/Afroamerikancihttps://sh.wikipedia.org/wiki/Afroamerikancihttps://sh.wikipedia.org/wiki/Afroamerikancihttps://sh.wikipedia.org/wiki/Afroamerikanci

Afroamericka poezija

Documents

Transcript of Afroamericka poezija