95029027 Fragmenta Philosophica II

7/29/2019 95029027 Fragmenta Philosophica II

1/230

F R A G M E N T A P H I L O S O P H I C A I I

F i l o z o f s k i f r a g m e n t i2 0 0 9

P r i r e d i oDejan Anii

P r e v o d i :M i l a n a B a b i ( i t a l i j a n s k i , e n g l e s k i ) ,

A n i i D e ja n ( n e m a k i , e n g l e s k i , f r a n c u s k i ) ,K r i s t i n a D o e n ( n e m a k i ) ,

L j i l j a n a N e d e l j k o v i ( e n g l e s k i ) ,N i k o l a i v k o v i ( n e m a k i ) ,D u a n M a l j k o v i ( e n g l e s k i )

Karpos

2 0 0 9


2/230


3/230

S A D R A J

P r e d g o v o rDejan Anii V

M I N I M A F R A N C F U R T E N S I A

1 . T e o d o r A d o r n o - is t in s k i k o n z e r v a t iv a c

Tom as Ashojer 32 . S u r o v i N e m a cAdam K ir 143 . K v a r i te l j o m la d in e - H e r b e r t M a r k u z e i 1968.Go tfrid Oj 204 . N a k r it i a r - J i r g e n H a b e r m a s

A ksel Honet 255 . E v r o p s k i f i lo z o f - J i r g e n H a b e r m a s arls Tejlor 34

L U M A N I T E O R I J A S I S T E M A

6 . O t a c t e o r i je s i s t e m aDetlef Ho rster 417 . i t a ti L u m a n a je k a o s l u a t i t e h n oTom as Lindeman 458 . F u d b a l k a o s im b o lNiklas Lum an 53

O D S O C I J A L N E D O K U L T U R N E L E V I C E

9 . e m u j o M a rk s ?Konrad Paul Lism an 59

( i )


4/230

1 0 . R e v o l u c i o n a r , n o v i n a r i u n i v e r z a l n i u e n j a k - M a r k s i z n e o b j a v l j e n i h r u k o p i s aJe ns Grand 641 1 . S o c i j a l i z a m i s t i lKristofer Hien s 6912. T v o r a c te o r i je - A l t is e r i n o v a l e v i c aTim Ebner 731 3 . U m e s t o u v o d a - t r i p i t a n j a L u j u A l t i s e r uIntervju sa Lujom Altiserom 7614. D i le m e s a v r e m e n e l e v i c eErnesto Laklau 8415. M u k a d o m i n a c i ja " P j e r a B u r d i je aRudolf Valter 88

P H I L O S O P H A P E R E N N I S

16. ta k u l t u r i s r e u k v a r i ?- a n - a k R u s o i k r it ik a u m e t n i k e p r o d u k c i je

Lori Fend rid 9517. S o k r a t u 2 1 . v e k u- d a l i je b e s k r a j n o i s t r a i v a n i i v o t i d a l je v r e d a n a n a liz e ?Karlin Ro m ano 1031 8 . M a k i j a v e l i i s u t i n a v l a d a v i n eJ o z e f J o f e 1 1 0

19. P i s m o F r a n e s k u V e t o r i juNikolo M akijaveli 120

I L L E G A L A L I E N : F R E N C H M A N I N N E W Y O R K

20. F r a n c u s k a t e o r i ja u A m e r i c i (I d e o )Stenli Fi 127

[ I I ]


5/230

2 1 . F r a n c u s k a t e o r i j a u A m e r i c i ( I I d e o )Sten li Fi 137

I N M E M O R I A M

2 2 . M o r i s B l a n o (1 9 07 -2 0 03 )M anfred na jder 1492 3. S i m o n d e B o v o a r (1 90 8-1 98 6)- i z l a z a k i z S a r t r o v e s e n k e

Kristina P riz 1542 4 . J o v a n D u n s S k o t - s r e d n j o v e k o v n i s h o l a s t i a rD irk Pile 1582 5. L e e k K o l a k o v s k i (1 92 7-2 00 9)K ristijan Hajdrih 1622 6 . a k D e r i d a (1 9 3 0-2 0 04 )D ud it Ba tler 16727. K l o d - L e v i S t r o s d o i v e o s t o t u

A m o M inster 1742 8 . K l o d - L e v i S t r o s ( 1 9 0 8 - 2 0 0 9 )- o d l a z a k p u t n i k a k o j i n i j e v o l e o p u t o v a n j aEd va rd Ro tstein 179

A P P E N D I X

2 9. V r e m e z a f ilo z o f i r a n j e je is t e k loIntervju sa Ernstom Tuge ndha tom 1873 0. a k L a k a n

M eri Klejgs 205

[ H l ]


6/230

Predgovor

Poput zbirke Fragmenta philosophica I", i ovaj drugi tom veim delom ine tekstovi objavljivani u NIN-

ovoj nedeljnoj rubrici Global Village", koja je u ovomnedeljniku redovno izlazila vie od dve godine (tanijeod 7. 6. 2007. do 5.11. 2009), i manjim delom tekstoviiz drugih rubrika (Feljton", Drutvo"). Raznovrsnosttema u tekstovima i njihova brojnost predstavljaju zasastavljaa gotovo uvek - kako bi Nemci zgodno rekli

- Qual der Wahl" (muku izbora"), i bez muke", u tom

smislu, nije proao ni odabir za ovu zbirku. Ipak, dveteme ili dogaaji iz 2008. i 2009. olakali su pravljenjaizbora i nametnuli problematiku koja u izvesnoj meridominira u ovoj kompilaciji - temu levice. Obeleavanjeetrdesetogodinjice evropskog studentskog bunta iz1968. i ekonomski krah iz 2008. i 2009. aktualizovali su,svaki na svoj nain, politiku levicu, ponovo postavivi

pitanje o njenoj ulozi, istorijskom i savremenom identitetu, njenoj poziciji u modernom svetu - i nadi koja seu nju, ma koliko ona velika bila, jo uvek polae. Otuda Filozofski fragmenti II" sadre tekstove o kljunimimenima u istoriji evropske levice, kako one tradicionalne, socijalne" levice, tako i one tzv. kulturne" ili

postideoloke" levice; od tekstova o Marksu, preko onih

o Adornu i Altiseru, do tekstova o Deridi i Lakanu.vrsti i stabilni identiteti ne postoje, kau drutveni

konstrukcionisti, oni su kao takvi samo ovetala

[ V ]


7/230

Predgovor___

metafizika fiksacija. Ova teza se na primera istorijskogtrajanja levice uistinu da izuzetno lako verifikovati.Politiki ciljevi levice, metode borbe i borbena polja,

mete napada i ciljevi odbrane, razlikovali su se od vremena pre Marksa i nakon njega, od vremena pre Frojdai nakon Markuzea. U ovoj zbirci zastupljeni su gotovosvi vani akteri u preobraaju tradicionalnih preokupacija i stavova intelektualne levice koje se nazire 50-ih,i utemeljuje u Zapadnoj Evropi i Americi 60-ih godinaprolog veka.

U eseju Kulturna levica" Riard Rorti oporo opisujesalto natale kulturne levice"1 i njen karakter kakav seuobliavao 60-ih u Americi: S deliminom zamenomFrojda za Marksa kao izvorom drutvene teorije, sadizam je, umesto sebinosti, postao gravna meta levice.Naslednici Nove levice iz 60-ih, stvorili su, u okviruuniverziteta, kulturnu levicu. Mnogi pripadnici ove

levice su se specijalizovali u onome to zovu politikarazlike" ili identiteta" ili priznavanja". Kulturna levica vie misli o stigmi nego o novcu, vie o dubokim iskrivenim psihoseksualnim motivacijama nego o plitkoj i oiglednoj pohlepi"2. Rorti Amerikoj kulturnojlevici zamera, izmeu ostalog, i neprestano nametanje

1 Smatra se daje pojam kulturne levice" poetkom 90-ih u Americi u iru upotrebu uveo afroameriki knjievni kritiar i teoretiarHenri Gejts, definisavi je kao promenjivi niz saveza koji su stvorilifeministiki kritiari, kritiari tzv. diskursa manjine, marksistiki1 poststrukturalistiki kritiari i oni iz koalicije duginih" boja"; v.Henry Louis Gates, Jr., Loose Canons: Notes on the Culture Wars,Oxford University Press, 1992, str. 17.

2 R. Rorty, A Cultural Left" u: Archieving our Country: LeftistThought in Twentieth-Century America, Harvard University Press,1998, str. 7677.

[VII


8/230

Fragmenta philosophica II

krivice Amerikancima od Vijetnamskog rata naovamo3,zanemarivanje brige o alternativama trinoj ekonomijiili problema udruivanja politike slobode sa centra-lizovanim donoenjem ekonomskih odluka, gubljenjeinteresa za sindikate i uopte bavljenje teorijom, a nepraktinim pitanjima4.

Postoji vie razloga koji su prevashodno 60-ih uslo-vili preusmeravanje panje levih intelektualaca sa novca na stigmu", odnosno na drutvene grupe koje nisu

poniene samo zbog svog socijalnog statusa. Sam Rortinavodi da su Frojdovi uvidi - da e ugnjetavanja i sadizma biti i kada svi budu bogati, jer oni imaju dublje korene nego ekonomska nesigurnost - igrali vanu ulogu utome da se na do tada zanemarene nejednakosti i diskriminacije (u odnosu na ene, crnce, strance i razne druge vie ili manje marginalne drutvene grupe), pone

gledati drugaije, odnosno da se te diskriminacije neposmatraju samo kao propratni efekti ekonomske nepravde i eksploatacije, nakon ijeg ukidanja e i onepo automatizmu nestati. Herbert Markuze e, tavie,upravo u marginalnim grupama i radikalnim studentima prepoznati revolucionarne subjekte, to proleterijat

vie nije, budui da mu je pozni kapitalizam anestezi-

3 Izvesno pomanjkanje patriotizma kod kulturne levice Rorti vidi aki u zanemarivanju amerike intelektualne tradicije i preteranom zanimanju za francuske i nemake filozofe. Ovo je iznenauje, buduida je esej (odnosno predavanje) nastao gotovo u isto vreme kadanjemu nije odobrena viza za Srbiju, gde je trebalo da dri predavanjeprotiv dravnog ograniavanja akademskih sloboda, i gde verovatno

ne bi domaoj levici spoitavao da puno ita strance (Francuze") ida joj manjka patriotizma. Up. ..Yugoslavia Bars Scholars Seekingto Meet Dissident in Serbia", The Chronicle of Higher Education, 22.1.1999-4 The first is that the Left should put a moratorium on theory", R.Rorty, A Cultural Left", ibid. str. 91.

(VII)


9/230

Predgovor

rao nezadovoljstvo lukavim manipulacijama ljudskimpotrebama, sredstvima komunikacije, jezikom i milju,time to im je, izmeu ostalog, stimulisao trivijalne,

materijalne elje, koje je lako zadovoljiti i integrisao gau buroaske institucije. Markuzeova uticajna studijaovek jedne dimenzije: rasprave o ideologiji razvijenogindustrijskog drutva" iz 1964. je svojevrstan kamenmea koji simbolie naputanje interesovanja levihintelektualaca za radniku klasu i poetak potrage zanovim saveznitvima. Jedan od retkih teoretiara iz

tog perioda, kao i ove zbirke, kod kojeg je jo uvek ivoseanje na staru levicu, odnosno na njeno fokusiranjena radniku klasu, jeste Luj Altiser. On je ujedno i jedinikoji je politiku borbu vodio i na tradicionalne naine,kao aktivni lan Komunistike partije Francuske.

U Filozofskim fragmentima II" su i dva teksta oLevi-Strosu, iji je doprinos trasiranju diskursivnih

puteva savremene levice takoe ogroman. Senzibilitet dananje kulturne levice" za neevropske narode ikulture, odnosno njihovo ljudsko i kulturno dostojanstvo, poeo je da se raa u Levi-Strosovim spisima o

primitivnim kulturama". itavo poglavlje Divlje misli"(1962) posveena je polemikom napadu na Sartroveteze iznete u Kritici dijalektikog uma", gde Sartr za

stupa raireno miljenje da su pripadnici ezgotinih"drutava nesposobni za intelektualnu analizu i racionalno obrazlaganje. Marks i Engels su, podsetimo, oSlovenima jo drastinije pisali5, i sa ovakvim modalitetima staroleviarskog razmiljanja o Drugima, odnosnoneevropljanima, od vremena Levi-Strosa postoji cezurakoja se uglavnom do danas potovala.

5 Upor. Volfgang Viperman, Zato su Sloveni uvek glupi i surovi", u:NIN, br. 3004, 24. 07. 2008.

[ VIII )


10/230

^9Jjeji*0 p_hHosophica II

Da li danas istinske dileme levice predstavljaju terorizam i verski fundamentalizam", kako misli Teri Igl-ton, ili da li su nezaposleni" novi revolucionarni su

bjekt, kako podozreva Frederik Dejmson, neka su odpitanja savremene levice, u iju istorijsku diversifikacijuideja Filozofski fragmenti II" nude mali, ali zanimljivi pristupaan uvid.

Dejan Anii

[IX]


11/230

Minima Francfurtensia


12/230


13/230

Teodor Adorno - istinski konzervativacTomas Ashojer

Adornova negativnost je zastraila mnoge. Danasse upravo njegova kritika nametnutog optimizma iniubedljivom.

Adorno, istina je, nije vie na savremenik. Adorno-vo delo je razoblieno sredstvima kojima se sam sluio- bezobzirnom kritikom. Nakon Adorna nema vie nijednog autoriteta koji bi trebalo priznati, ak ni autoritetsamog Adorna. Danas se njegovi tragovi gube u fakultetskim seminarima i jedna filozofska epoha se okonalas jubilejom Sto godina od roenja Adorna. Vunderkind

se vraa u salu prolosti, u galeriju giganata poput Kanta, Hegela, Niea, Hajdegera. I Adorna.Ve deset godina pre Adornove smrti, njegove misli

jedva da su se mogle nai izvan univerzitetskog sektora. Njihova istorija delovanja se iznenada zaustavila, iz

javne svesti su gotovo potpuno iezle, dok kampanjekoje preduzimaju protiv njega hriansko-konzervati-

vne dravne kancelarije i njima odani mediji, i daljese bodro odvijaju. Jedan od najuticajnijih mislilaca 20.veka ostao je bez velikog uticaja u intelektualnom miljeu. Genijalna pojava, iji su uvidi vrcali od suptilnosti i nad kojima se itaoci i danas postiuju, nije nalanijednog sledbenika. ini se da ga je vreme preteklo i

jedino u (muzikoj) estetici rasprava u vezi sa njego

vim delom nije potpuno utihnula, kao to svedoi odjekAdornove knjige o Betovenu i njegova Teorija muzikeprodukcije". Jedna nova kritika patologije kapitalizma"

[ 3 ]


14/230

trai tanane veze sa Fukoom,1 Dudit Batler nam je nedavno dala podsticajnu reinterpretacija njegove etike.2

Upravo su ga neki njemu verni proglasili za preteu

Hartove i Negrijeve knjige Empire, mada njihovi snovi0 samoizbavljenju jedva da bi kod Adorna izazvali itadrugo do zgraavanja.3

Sve ostalo kod Adorna se ini utoliko udnijim. Izcrne tame u sadanjosti pomaljaju se filozofske ruine.Nita se ne ini toliko istorijski prevazienim koliko

Adornove reenice o istoriji i o objektivnoj tendenciji

istorijskog doba. Jezu iri rvanj njegove metode. Ave-tinjski zvue reenice o vremenskom toku im se izdvojeiz konteksta njihovog vremenskog nastanka i zaboravirazoarenje iz kog su potekle: Svet je sistem uasa". Ili

jo jedna takva reenica, kao u kamenu isklesana: Pro-svetiteljstvo se pretvara u mit". Ono se prema stvarimaponaa kao diktator prema ljudima".

Ovladavanje prirodom je izvor svakog zlaOd takvih velikih spekulacija danas nije mnogo

ostalo - ili, sluei se Adornovom frazom: manje nego

1 Upor. npr: Axel Honneth, Foucault und Adorno. Zwei Formen einer Kritik der Moderne", u: Postmoderne" oder Der Kampf um dieZukunft, izd. Peter Kemper, Fischer Verlag 1988', str. 127-145; pre-

vod: A. Honneth, Foucault i Adorno: dva oblika kritike moderniteta",prev. J. Perun, u: Pitanja, 18,5-6, str. 91-96; Peter Dews, Adorno,post-strukturalizam i kritika identiteta", prev. F. Filipovi, u: Treiprogram77-78 (1989), str. 331-352.2 Upor. Judith Butler, Kritik der ethischen Gewalt. Adorno-Vorlesungen 2002, Institut fr Sozialforschung an der Johann Wolfgang Goethe-Universitt, Frankfurt am Main: Suhrkamp, 2003; engl, prev.: J.

Butler, Against Ethical Violence", u: Giving an Account of Oneself,Fordham University Press 2005, str. 41-82.3 Upor. Michael Hardt/Antonio Negri, Empire, Cambridge, Mass.: Harvard University Press, 2000.

[ 4 ]


15/230

nita. Njihov beleg vremena" je oigledan. Ono to je,meutim, neokrnjeno preivelo skrajnuo je pobednikipohod analitike filozofije i hlaenje problematike istine. Osloboditi se Adornove filozofije predstavljalo jeosloboenje i bilo je lako zbaciti ak i ono teko.

I bilo je nuno. Niko nee danas moi Adornu daukae poast, a da se ne dotakne njegovog najranjivijegmesta: to da je na udan nain potcenio momenat slo

bode demokratije. Razlog za to se moe jasno navesti.

Adorno je bio obuzet milju da su potinjavanje prirodei vladavina nad ljudima dijalektiki isprepleteni. Onoto ljudi ine prirodi, to ine i sebi samima. Od te mislisve zavisi, ona je za njega apsolutno vaila i predsta

vlja srce njegove filozofije. Adorno je bio ubeen da sepotinjavanje prirode reprodukuje u drutvenim prinudama i odnosima vladanja, i to u formama neprimet-

nog nasilja, takoe protiv vlastitog ivota. U drutvenimokolnostima subjekt preivljava samo zato to potiskujesvoje nagone i porie vlastito sopstvo. Ova vladavinanad spoljnom i unutranjom prirodom pretvara drutvou borbeno poprite jednog instrumentalnog uma kojisve, ukljuujui i druge ljude, deklarie kao objekte. OdHomerovog Odiseja koji se privezao za jarbol da bi umi

rio svoje strasti, sve do atomske bombe - u svemu sepokazuje isto ludilo, jedna ista logika, jedan vladajuiduh u civilizacijskom procesu.

Na ovakom podruju prepunom kratera nije jednostavno pronai mesto slobode. Jer kada su ovladavanjeprirodom i ljudima usko isprepleteni, oni proimajusve odnose i ini se gotovo nebitnim kakvo je politiko

raspoloenje jednog drutva. Sfera socijalnog saimase u prostor za manipulaciju koji naseljavaju osobe saslabim egom, kojim vladaju mrane sile birokratije iindustrije kulture. To je upravo bio Adornov dirigova-

( 5 ]


16/230

ni" svet sa svojom razorenom" sveu koja je sasvimispunjena dezom, reklamama i popom. Shodno tome,

Adorno se, po povratku iz amerikog egzila iju je slobo

du do kraja branio od svih namrgoenih resentimana",susreo sa posleratnom realnou u Nemakoj s velikimnepoverenjem, do sri nesiguran u njenu egzistenciju i uto hoe li se nova sloboda pokazati kao deo one prastare prie o ovladavanju prirodom, koja se u apsolutnomuasu odigrala u Auvicu.

Jirgen Habermas je, mora se rei, u temeljnoj kri

tici kristalno jasno pokazao da Adornovo razmiljanjevodi u slepu ulicu, u kontradiktornost koja se ne moerazreiti filozofskim sredstvima. Kako je u Teoriji komunikativnog delanja (1981) napisao, Adorno ne moeda pokae normativna merila svoje kritike, te sam sebiizmie tlo pod nogama. Habermas kao daje ispod kon

veksnog soiva svoje analize sprio ivotnofilozofski

sadraj njegovog del. Presekao je dijalektiki vorkojim je Adorno vezivao vladavinu nad prirodom sa vladavinom nad ljudima. Sada je Adorno i u Frankfurtu biorudar bez lampe. Ko bi jo eleo da ga sledi?

No, tako je to sa prosvetiteljstvima, ona obelodanjujui neophodna su, ali kada to ine, skrivaju neto drugo.Ponekad je njihov predmet sve manji i manji, dok putpu-

no ne nestane iz vidokruga i vie nema ta da se spase.Moda je danas smisleno olabaviti vezu izmeu teorijedemokratije i filozofije, krenuti drugim stazama i nado

vezati se upravo na mestu gde se Adorno usredsreujena ludilo moderne, njene granice i njeno nasilje. Moda

je on jo samo tamo razumljiv, gde nam se danas ininajnerazumljiviji.

Na primer, u svojoj predstavi prirode kojom se nemoe raspolagati" {unverfgbare Natur). Adorno jepod tim pojmom podrazumevao svaki supstrat koji se

[ 6 ]


17/230

ne moe prosvetiti, koji prethodi ljudskoj praksi, a ipakstalno podlee njenom domaaju. Nauka i tehnika dajusve da proire svoja podruja moi, ak i na neprozi

ran temelj ivog bia", dakle ne samo na ono spoljanjepojedinaca, ve i na njihovu prirodu. To danas izgledasamo po sebi razumljivo. Ali upravo zato to je nakondeifrovanja ljudskih gena bioloka priroda dospela ufokus gen-tehnikog programiranja, Adornov pokuajda dovede u vezu ovladavanje nad prirodom i nad ljudima, poprimio je mranu aktuelnost, jer e zadiranje

u ostatak ivog bia 'kojim se ne moe raspolagati',kako se i Habermas u meuvremenu pribojavao, uvuimeuljudske odnose u komplikovanu situaciju.

Genetska tehnika jo jedanput proiruje podrujeza intervenciju i omoguava da ljudi modeliraju ostatakneodreene prirode. Za Adorna bi to bilo skandalozno,predstavljalo bi gotovo samodemaskiranje moderne

racionalnosti" koja stremi tome da potinjava. Njenalepa volja da eli da vlada svim stranim i neodreenim,pomera granice do neroenog deteta, do njegovog nei-dentiteta. Ljudi se vie nee susretati kao autonomni su

bjekti, ve kao neivo ivi proizvodi svoje volje, upravokao neto Identino.

Posledice toga bi za Adorna bile oigledne. Ako je

ak i unutranja priroda oveka Neto" sto je tehnikiizmanipulisano, u tom sluaju se koi proces obrazovanja vrste i vladavina znanja nad ivim biem" je apsolutna. U Adornovim oima to ne bi bio signal slobode,

ve znak trajne neslobode, deformacija duha". Ljudskiduh je deformisan jer se postavlja kao apsolutan i nijeslobodan da postavlja granice svojoj slobodi. U njemu

prebiva jo uvek arhaina prinuda. Moderna nikada nijebila moderna.Savremenicima zvui jo neobinije ono to Adorno

[ 7 )


18/230

naziva neutralizacijom". Neutralizacija" je naslov po-slednjeg poglavlja njegove Negativne dijalektike,4 i nju

bi trebalo slobodno itati kao testament. Na prvi pogled,re je o zadrtoj tubalici o zlu kapitalistike kulturneindustrije i vladavini reklame. Na to ne treba troiti rei;

Adornovo pesimistiko vienje je u medijski razvijenimzemljama odavno postalo realnost. Kada se u neolibe-ralnim, neobuzdano konkurentskim drutvima televizijski ou-programi ne libe da ak i nezaposlene bacajupublici da ih prodire, to je nadmailo uglavnom sve to

je Adorno mogao zamisliti pod divljanjem elektronskihmedija. ak i lutkarsko pozorite", koje prireuje ita-lijanski predsednik vlade, na zapanjujui nain podseana ono to je Adorno prorekao demokratiji: mafijaku

vladavinu sainjenu iz koncerna i klika. Berluskoni sebipribavi nekoliko televizijskih kanala, slomije im kimu ipusti ih da igraju kako on svira. Po emu je to drugaije

od ozloglaenog odnosa zaslepljivanja", od kulturno-industrijske neutralizacije"?

A opet, to bi bila samo polovina istine. Neosnovano je rairena tvrdnja da je Adorno u sluaju kulturne industrije kritikovao samo politiku manipulaciju,obezbeivanje lojalnosti mase daljinskim upravljanjem.Otuda mnogima nerazumljivo zvui da on ni od ega

vie nije strepeo nego od neutralizacije predanja u kojima se raspravlja o prvim i poslednjim pitanjima oveka.

Adorno kritikuje graansko drutvo" ne samo zato toono meuljudske odnose potinjava principu razmene;on ga kritikuje jer ono vri skoro neljudski pritisak dase prilagodimo" i na taj nain spreava da se pojedincu

4 T. Adorno, Negative Dialektik, Frankfurt: Suhrkamp, 1966; T. Adorno, Negativna dijalektika, prev. N. ainovi-Puhovski, Beograd-BIGZ, 1979.

[ 8 ]


19/230

Fragmenta phiiosophica II

otvori svest o poslednjim pitanjima", svest o samoi ikrivici, bolesti i smrti. Metafizika interesovanja ljudi imaju potrebu za percepcijom ljudskog materijalnog

stanja. Sve dok god im se ono zamagljuje, ive pod velommaye".

Ovo su zapanjujue reenice, i intelektualna levicabi bila na dobitku da je sledila njihove tragove, umestoto ih je socioloki izbrisala. Adorno, koji ovde dovodi u vezu materijalistiki i metafiziki motiv, ne sudio pravom drutvu po tome da li je ono slobodno i pra

vedno; on o njemu sudi po tome u kojoj meri ono dajemogunost pojedincu da se odnosi prema najnunijem"[pitanju], a za njega je to najpre bila svest o nepravdi smrti". Smrt, to je hrid na kojoj se svaka utopija,svaka kritika teorija nasuka. Nije zamislivo nikakvodrutveno poboljanje koje poiva na skandalu smrti,ili koje bi ga moglo odstraniti iz sveta. Kada ga je jed

nom sociolog Arnold Gelen zgranuto upitao da li zaistasve eli da natovari pojedincu, bez institucija koje bi garasteretile, Adorno je rekao: Imam predstavu o objektivnoj srei i objektivnom razoarenju, i rekao bih, dadok god ljude rastereujete i od njih ne oekujete potpunu odgovornost i samoopredeljenje, njihova je srea naovom svetu privid".

Adornova etika se ne moerazdvojiti od kritike kapitalizmaS ovim radikalnim razumevanjem metafizike i slo

bode, Adorno, nezamislivi konzervativac, do ludila jedoveo realno postojei konzervativizam. Radikalno je

bilo to to je Adorno tvrdio da se tek pod uslovima mo

derne pokazuje staje preostalo od metafizike. I ako jeneto i preostalo, moralo bi proi kroz iglene ui reflek-

[ 9 ]


20/230

sije, i nita iz nje ne bi smelo da proizae nepromenjeno,nakon to je Auvic unitio poverenje u smisao istorije.Za otroumne ovo je takoe znailo: ko nije prisvojio

tradicije, a to su na prvom mestu bile estetske tradicije, nema prava da ih kritikuje. Prisvajanjem, daklekritikom, ostajemo vezani za njih i u njima prepoznajemo prethodni inilac istine kako bismo ga ouvali kaoonog koji se menja".

Iako zvui bezazleno, ova misao je razorila vetakisvet konvencije. Adorno najiskrenije tvrdi da sudbinadrutva visi na svilenim koncima njegove simbolikerazliitosti, na bogatstvu njegove umetnosti, predanjui jeziku. Sve ostalo bi bila prazna sloboda - autistinamoderna ui u samoizgraenoj peini i divi se slikamana zidu koje sebi sama slika.

Time se moraju opovrgnuti glasine da Adorno uporno ostaje u negativnom, u melanholiji pesimistikog po

gleda na svet, koji oko sebe ne vidi nita do crno u crnom umirue kulture". Tano je, dodue, daje Adorno

bio podozriv prema pozitivnom miljenju", da je bioprotiv svih prinudnih konformista, koji bez svesti ami-nuju i svemu kau Da". Za njega je miljenje negativnogproduktivnije, jer otvara prostor za refleksiju. S druge strane je upozoravao na to, i tu se vide tekoe koje

namee svom itaocu, da se od negativnog ne stvarafeti, poza intelektualca, koji kao u nekoj vrsti predujmanajpre kae ne" vlastitoj tatini.

Minima Moralia, Adornove Refleksije iz oteenogivota5 poznato su mesto na kom on testira svojemiljenje, koje je u stanju da porekne i sopstvene nega-

5 Upor. T. Adorno, Minima moralia: refleksije iz oteenog ivota,prev. A. Buha, Sarajevo: Veselin Maslea, 1987 i Sremski Karlovci,20022.

[10]


21/230


cije. Zbirka misaonih fragmenata izdata 1951. ne govorizapravo samo o oteenom ivotu", ve o tome kako bi

bilo ispravno iveti pod uslovima koje zateknemo. Re

je o etici. Kako je Martin Zel6 pokazao, Adorno ne trpiizgovore i eli da sprei da se pravdamo negativnim,drutvom, neistinitim" ili odnosima zaslepljivanja.Koliko god da je svet skuen, ne srne se dopustiti danam izmami smisao za pravi ivot, san o postojanju

bez stida". Onaj ko to pak ini, ide na ruku otuenim odnosima, njihovom sveproimajuem principu razmene,

zahladnjelom ivotu" u graanskom subjektu".I ovde, na polju etikog, ne moe da proe bez para

doksa. Adornov ideal uspelog ivota skonava u subjektivnom doivljaju slobode - a istovremeno je to, to onopisuje kao uspeh, povezano s oduzimanjem upravo teslobode, s kontemplacijom, doputanjem, uopte s pasi

vnim iniocem. arobne rei su zastajanje (Innehalten)

i refleksija. Pogreno za njega poinje ve tamo gde nemoemo zamisliti nita drugo osim ivota koji upravosada ivimo. Adorno je zaista verovao da refleksija slo

bode, puka samosvest, see do onoga stoje udaljeno odkonanog". Stoga bi sloboda nalazila svoje dostojanstvou obuzdavanju autonomije i otvaranju" za predanost"i ljubav" - ona je za Adorna jedina strast kojoj polazi

za rukom da, nakon gnostinog pada u svet, prevazietugu i bolesnu usamljenost u kojoj je zarobljena itavapriroda". Unutranja dubina subjekta ne postoji ni uemu drugom nego u nenosti i bogatstvu spoljnog,opaajnog sveta".

6

Upor. Martin Seel, Adornos Philosophie der Kontemplation,Frankfurt am Main: Suhrkamp, 2004; M. Seel, Zur Dialektik vonModerne und Postmoderne. Vernunftkritik nach Adorno, Frankfurtam Main: Suhrkamp, 19851.

III)


22/230

Ipak bi bio pogrean zakljuak kada bismo verovalida je mogue radvojiti Adornovu etiku od njegove kritike kapitalistike ekonomije. Ona je zaista neraskidivo

vezana sa predstavom o pravom" drutvu - drutvukoje vie ne primorava svoje lanove na nepravdu i socijalnu patnju, koji su suvini kada se ima u vidu ste-pen postojeeg socioekonomskog bogatstva. U tom veodavno istorijski moguem drutvu, kapitalizam ne bi

bio religija, nikakva ekonomija svetskog spasenja, vepravedna razmena".

Bilo je dovoljno svega etvrt veka da sadanjemvremenu postane potpuno stran mesijanski motiv kojisu ove ideje nosile sa sobom. Jer se drutvo koje jeosloboeno unutranjeg nasilja, prema Adornu, jedvarazlikuje od realnog; u njemu bi sve bilo drugaije, aopet bi skoro sve ostalo isto. To su misli kojima Adornokri zapovest zabrane slika" i predstavlja kako bi tre

balo da se ostvari uspeli ivot, civilizacija bez uasa ilipreneseno na nau sadanjost: svetsko drutvo bez terora. Beskonfliktno stanje bi svoju sreu imalo u tome toStrano ostaje u doputenoj blizini kao daleko i razliito,s onu strane heterogenog kao i linog". U vremenimasve snanijeg i tvreg Zapada", u ijim se intelektualnim debatama do sri ustaljuje pitanje kapitalizam ili

varvarizam", ova reenica u sebi ima neto nadrealno.Pod pritiskom injenica izgleda nezamislivo uopte onjoj razmiljati. Ali ona pokazuje koje se pitanje u Ador-novom delu pomalja iza onog zastarelog: problem nasilja. Nasilje je granica koja prolazi posred moderne i onopredstavlja krajnju taku u kojoj Adornovo razmiljanjedotie sadanjost.

Skandal modernog nasilja rui mogunosti filozofijei upuuje na estetiku. Prema Adornu, samo je umetnostouvala nesvesnu svest o tome kako se moe obusta-

[12]


23/230

viti nasilje. Ona preuzima na sebe svu tamu i krivicusveta".

Kada je Adorno jedne veeri imao goste, meu po-

setiocima je dolo do svae koja se nije mogla resitirenikom Marksa i Engelsa. Adorno, tipini antitragiar,ustaje, seda za klavir i - svira.

Prevod s nemakog: Kristina Doen

DIE ZEIT, 4. 9. 2003.

[13]


24/230

Surovi Nemac

Adam Kir

Taj olo mi nee ulaziti u kuu", reklajejednom prilikom Hana Arent za Adorna. Odnosi Teodora Adorna

sa intelektualnom i kulturnom elitom njegovog doba,

koji nisu uvek bili harmonini, ine vaan i interesantan deo biografije ovog mislioca i njima je konanoposveena zasluena panja u novoj biografskoj studiji o Adornu Detlefa Klausena.

etajui se nedavno kraj muzeja Metropoliten, videosam momka koji je bio u godinama za diplomca i koji je

nosio majcu sa natpisom Ja (srce) Adorno." Ne znam dokoje mere je slogan trebalo da nosi ironinu poruku, alije savreno pogodio dvosmislenost koja i dalje, nakon40 godina od smrti Teodora Adorna, prati njegovo ime.S jedne strane, on je ona vrsta intelektualaca koji nemaju samo svoje itaoce, ve imaju i oboavaoce kojisebe delimice definiu privrenou njemu. irina i ap

solutizam njegovih prosuivanja, nain na koji motri sateorijske visina na kulturu i istoriju, inspirie kultnu"posveenost, koju skromniji mislioci niti privlae nitiprieljkuju.

Adornova kritika teorija, koja dozvoljava onom kojinjome rukuje da i u najtrivijalnijim produktima kulture otkrije peat istorije, posebno je privlana u naem

postideolokom dobu kada je Marksova analiza kulture plauzibilnija od marksistike ekonomije. (Pogledajte,

[14]


25/230

primera radi, bilo koji broj izdanja magazina n+i, gde jeAdorno duhovni tutor.) ak i poznata teina Adornoveproze, koja na engleskom zadrava auru apstraktnosti

nemakog, doprinosi njenoj primamljivosti. Kao i kodgurua koji sedi na vrhu neke planine, njegovo uenjeine zavodljivijim muke na koje traga nailazi tokomputa.

Ipak, ta majica istovremeno demonstrira - dijalektiki, kako bi Adorno rekao - samoukidajuu prirodu njegove slave. Uzdii njegovo ime do te mere da

ono postane slogan znai u isto vreme redukovati gana brend, na jedan od promenjivih oznaitelja pomoukojih kupac konstruie svoj iluzorni identitet. To jekolski primer onoga stoje Adorno zvao reifikacijom",svoenje ivog subjektivnog iskustva na nivo mrtvestvari. Ovaj ki simbol srca zapuio je usta i izneverioskoro nepodnoljive zahteve Adornove misli, koja je

brutalno konzistentna u nepoverenju u zadovoljstva, usvom odbacivanju utehe, u udnji za nepostiivom utopijom.

Ne. Adorno, koji je pisao da ak i drvo koje cvetalae da u svom cvatu moe biti bez senke terora", sigurno ne bi eleo mu se ime nae iza srca. U najboljemsluaju mrsko bi uivao u potvrivanju moi onoga to

je on nazvao kulturnom industrijom, koja podreuje inajmonije izazove svojoj vladavini. I moda je fer dodati: njegova sujeta bila bi zadovoljena. Jer kako je jednomprilikom ena Maksa Horkhajmera, njegovog kolege izFrankfurtske kole, zapazila: Teodor je najmonstruo-zniji narcis kojeg moete stresti bilo u Novom, bilo uStarom svetu."

Otrina ovog stava izdvaja se meu mnogim stavovima o Adornu citiranim u knjizi Teodor V. Adorno: Po

ns]


26/230

slednji genije"1; ali resentiman prema Adornu su i drugidelili. Fascinantna studija Detlefa Klausena nije sasvim

biografska, ne izlae Adornov ivot hronoloki, tematski

skae kroz vreme", a pretpostavlja i da je italac temeljno upoznat sa Adornovim radom i okruenjem. Najboljese moe opisati kao biografija Adornovih prijateljstava

- ili jo bolje, njegovih odnosa s drugima, jer su i njegoviprijatelji proli faze u kojima im se nije dopadao.

Klausen, koji je imao prilike da studira sa Adornom,pie kao uenik koji se zauzima za svog mentora, a protiv zlobne kritike koju je on esto inspirisao. Ali onoto je vezivalo Adorna za briljantne ljude koji se nalazeu ovoj knjizi - od poznatih umetnika kao to su AlbanBerg, Fric Lang i Tomas Man do idiosinkratinih mislilaca kao to su Zigfrid Krakauer, Ernst Bloh i ValterBenjamin - bilo je neto mnogo jae od naklonosti. To

je bila istorija, istorija Nemake i nemakih Jevreja u

20. veku, koja je preselila Adorna iz Frankfurta u LosAneles i opet nazad u Frankfurt, i pretvorila njegovivotni rad u neprekidno promiljanje katastrofe.

Bliska prolost uvek nam se prikazuje kao da je razorena katastrofama", pisao je Adornu u radu MinimaMoralia, zbirci aforizama napisanih tokom Drugogsvetskog rata. Kako biste shvatili jainu ove maksime

morate znati tok Adornovog ivota. Roen je u Frankfurtu 1903. kao sin Oskara Vizengrunda, jevrejskogtrgovca vina, i Marije-Kalveli Adorno, profesionalnepevaice iz italijanske katolike porodice. (Klausen

je slabo odbranio Adornovu odluku da zameni oevoprepoznatljivo jevrejsko prezime majinim, dok je bio uizgnanstvu u Americi tokom rata). Postoje bio jedinac,

1 Detlev Claussen, Theodor Adorno: One Last Genious, Belknap Pressof Harvard University Press 2008; nemaki izvornik: D. Claussen,Theodor W.Adorno. Ein letztes Genie, Fischer 2005.[16]


27/230


roditelji su ga izuzetno voleli i smatrali ujedno udomod deteta. Do kraja ivota suoavao se sa otrim kontrastom koji je postojao izmeu porodinog doma - sig

urnosti, ljubavi i slobode - i ivota u koli gde je bioismevan i maltretiran.

U pravom smislu sam mogao", pisao je 1935, da izvedeni faizam iz svojih seanja na detinjstvo. Kao toosvaja alje izviae u najzabaenije provincije, faizam

je, mnogo pre nego to je sam umarirao, poslao svojepredstrau: moje vrnjake iz kole... Petorica domoljuba

okomili su se na jednog kolskog vrnjaka, prebili suga, a kada se on poalio nastavniku, optuili su ga da

je izdajnik razreda - zar oni nisu isti kao i oni [nacisti]koji su muili zatvorenike samo da bi opovrgnuli tvrdnje stranaca da su zatvorenici bili mueni?"

Klausen potvruje ono to bi trebalo da bude prilinojasno: da je Adorno deak koga su pretukli deaci iz

razreda. Bio je rtva petorice deaka koji su inili takozvani Bezazleni klub (Harmless Club), petorice deakakoji bi se okomili na druga iz razreda uz antisemitskepovike: Pozdravljamo, oe Abrahame!"

Manihejsko oblije njegovog detinjstva - utopijaljubavi na koju se ostrvio svet okrutnosti i strasti za

vladavinom - preivljava u njegovom zrelom miljenju.

Iako je doktorirao izuzetno mlad, u 21. godini, Adornose nadao da e njegova budunost biti u muzici, da enastaviti porodinu tradiciju svoje majke. Otiao je uBe kako bi studirao najnovije tehnike atonalne kompozicije, gde postaje uenik Berga, sledbenika ArnoldaSenberga. Ali kako to Klausen pokazuje, u izuzetnokonkurentnom miljeu Druge beke kole, Adorno se

nalazio u senci Hansa Ajslera, koji e postati njegovdoivotni prijatelj.

Konano, Adornove su se ambicije preusmerile sa

[17]


28/230

komponovanja na muziku kritiku. (Pravo je udo, ai teta to je 30-e godine 20. veka, umnogome kljunegodine Adornovog ivota, Klausen potpuno zapostavio.)

Ali njegovi radovi na temu muzike su od poetka bilioblikovani njegovim interesovanjem za drutvo i politiku. Vremenom e mu muzika, konkretno, a kulturauopte, omoguiti dobar poloaj za kritiku onoga stojeon video kao otuenje i lanu svest buroaskog drutva.Ovo je pogotovu uzelo maha kada Adorno dolazi u Los

Aneles 1940, gde je mogao, iz prve ruke, da posmatra

rad filmske i radio industrije.ak je i Klausena sramota Adornovog neupuenog

i snobovskog odbacivanja amerike popularne muzike, koju je jednim imenom zvao dez". Izgleda dajeovo lepa mrlja u njegovom radu", priznaje gospodinKlausen; ali zapravo je i vie od toga. Prezir koji pokazuje prema dezu i ljudima koji ga sluaju, njegovo uv-

erenje da je popularna muzika jednostavno orue kojim se kulturna industrija koristi kako bi porobila svestmase, sugeriu arogantni apsolutizam karakteristianza njegovu misao uopte.

Poto je muziku video kao hegelovski progres odBetovena do enberga, uvek pratei stalno otuenje

buroaskog drutva, Adorno je gledao na svaku muz

iku koja je bila manje otuena nego to je enbergova,kao na kukaviko povlaenje, odbacivanje teko prih

vatljive spoznaje. (Koliko je ovo vailo za neoklasicizamStravinskog, toliko je vailo i za Andrews Sisters.) Naslian nain kritika teorija pokuava da objasni ce-lokupnu savremenu istoriju kao neizbeno razvijanje"istorijske dijalektike koja kulminira u nacizmu. Adorno

je izvrnuti Hegel: umesto da pokuava da dokae da istoriju pokree lukavstvo uma, on pokuava da pokaeda ona marira korakom fiksiranim ka bezumlju. U

[ 1 8 ]


29/230

spisu Minima Moralia, Adorno je preradio Hegelovumaksimu istina je celina" u celina je lana".

Ipak, pored sve intelektualne otroumnosti koju

je Adorno produbio svojim radom, i svih nesumljivihuvida u istoriju i kulturu koje je stekao, upravo je totalitarna priroda njegove misli ta koja je ini tako upitnom. Adorno je pokuao da pokae, sa tankoutnouuenjaka, kako je svaki aspekt ivota u 20. veku uvuenu isti proces otuenja, eksploatacije i patnje. Pogreanse ivot ne moe voditi ispravno", objavio je, a iz toga

je proisteklo da je svako ko veruje da ivi ispravno, iliuiva u lanim zadovoljstvima" buroaske kulture, biou tekoj zabludi. Adorno efektivno porie mogunostspontanosti i pluralizma, slobode i novih poetaka

- drugim recima, sve ljudske kapacitete koje humanizam kao takav ine moguim.

Mesta za sreu, kako je to Adorno zamislio u svojoj

maglovitoj utopiji, bie samo s onu stranu pokajanja.Mogao je da pie vrlo dirljivo o toj utopiji, esto poteuislike iz detinjstva, kada sugerie daje deja ljubav prema ivotinjama u vezi sa dejom nezainteresovanouza profit i gubitak. Poto postoje bez bilo kakve svrhepoznate oveku, ivotinje poseduju samo svoja imena,u potpunosti nesposobne za razmenu" tvrdio je Adorno.

Najbolja stvar u vezi sa Klausenovom knjigom jeste utome to nam pomae da razumemo krajnosti Adornovog iskustva, koje su doprineli raanju tolike nade itolikog oajanja.

Prevod s engleskog: Dejan Anii

NIN, 1. 5. 2008. (The New York Sun, 9. 4. 2008.)

[19 J


30/230

Kvaritelj omladine - Herbert Markuze i 1968.

Gotfrid Oj

Za godinu 1968. se kae da se s njom moe uporeditisamo jo 1789. po gustini deavanja, po tempu u kom suse vani dogaaji odvijali na raznim stranama sveta.

Ona ostaje ipak najvie upamena po studentskom pokretu u Evropi, koji je svoje duhovne inspiratore imaou itavom nizu znamenitih mislilaca. Ali ini se da niVilhelm Rajh, ni Teodor Adorno, ni bilo ko drugi, nisuobeleeli zapadnoevropske studentske nemire u meri ukojoj je to uinio Herbert Markuze, pronicljivi kritiarkapitalizma koji po njemu produkuje viak represije",

lane potrebe", oveka jedne dimenzije" itd. Njegovipolitiki spisi iz 60-ih i 70-ih su tek nedavno skupljenii objavljeni (neki po prvi put) i konano se prua celo-vitiji uvid u politike stavove i aktivnosti mislioca koji

je gotovo pao u zaborav.

Moda je sudbina intelektualaca koji su se isuvie

blisko vezali za odreene drutvene pokrete da, nakonto ti pokreti utihnu, padnu u zaborav. Barem je takou sluaju Herberta Markuzea (1898-1979); ni u rodnom Berlinu, ni u gradu Frankfurtske kole" niti naamerikim univerzitetima gde je predavao od 1934,nakon to je emigrirao iz Nemake, nije bilo, da navedemo samo jedan primer, javno uprilienog seanja na

njega povodom 25. godina od njegove smrti.Naslee jednog od utemeljivaa Nove levice nije,meutim, jo uvek ni priblino u celosti izueno i tek

[ 2 0 ]


31/230


nedavno su se pojavili sabrani spisi pod imenom Studentski pokret i njegove posledice", u kom su skupljenipolitiki tekstovi iz 6o-ih i 70-ih godina, delimice po

prvi put publikovani, dakle iz decenija kada se Markuzekao ni jedan drugi predstavnik kritike teorije, solida-risao sa buntovnom generacijom.

Onoliko koliko je Markuze danas tih, toliko su, zanjegovog ivota, politiki protivnici uzrujano raspravljali o opasnosti kakvu bi mogao da predstavlja: ekstremno desne grupe su ga otro napale, nekadanji guverner

Kalifornije Ronald Regan i vice-predsednik Spiro Enjulino su se zauzeli da se kao kvaritelj omladine" uklonisa Univerziteta San Dijego. Profesorski ugovor mu jeprekinut 1969. i do 1976. mogao je da predaje samo sastatusom privatnog docenta. Ali ni evropska radikalnalevica - razoarana njegovim odricanjem od romanti-zama u vezi sa radnikom klasom - nije ga simpatisala.

Kolale su prie da je dounik CIA-e, s obrazloenjemda je 40-ih radio kao istraiva u amerikoj Office ofStrategic Services.

Pri tom se on sasvim sluajno naao u pravo vremena pravom mestu: konferencija koju je zakazao UNESCO povodom 150 godina od roenja Marksa, odvela ga

je u maju 1968. u Pariz, gde e biti svedok militantnih

ulinih borbi u latinskoj etvrti". Neposredno nakontoga e biti gost i u Berlinu gde mu je nemaki studentski pokret priredio buran doek. Ugled eksperta zaevropski i ameriki studentski pokret e pak, nakonpovratka u Ameriku, konano izgubiti.

Integrisani radniki pokret

Drutveno-teorijska podudaranja sa ciljevima pokreta nisu bila sluajna, kao to pokazuje tekstovi 0studenstkom pokretu: nova opozicija ne moe vie

[21]


32/230

M i n i j t^a^FTjOm^jF^j j^t^ jn^^ci

ponii iz radnikog pokreta, budui daje on integrisanu socijalno-dravni kapitalizam. Samo su nezavisni intelektualci kao i drutveno marginalne grupe u stanju

da postanu, putem borbe, novi revolucionarni subjekt.To je za Markuzea znailo nedvosmisleno odricanje odmasovnih partija, i otuda je preferirao spontane, de-centrirane grupe umesto centralizovanih i organizova-nih pokreta. Neophodni su novi politiki jezik i noveforme akcije koji pokazuju da ljudi deluju s razliitimpotrebama.

Na pomolu je tada video, ni manje ni vie, prvu revoluciju koja je izgraena na dostignuima industrijskogdrutva: Pobeda nad potinjavanjem ljudi oruimaza rad i produktivno i progresivno ukinue otuenograda vodice ekonomskoj, politikoj i kulturnoj revolucija - sve tri revolucije u jednoj - a mo ove dimenzijenadaleko premaa sve dosadanje revolucije". Imajui u

vidu radikalne promen, kao to je recimo intelektuali-zovanje produkcije i porast nematerijalnog rada, valjase konano oprostiti od fetiizma rada" i mistifikacijepojma klase". Dok bezuslovna vera u predstojee revolucionarne promen moe zvuati u nae vreme zastarelo,Markuzeova analiza preokreta u produkcionim odnosima danas je sve drugo do prevaziena.

Socijalizam za Bliski Istok

Mnogo manje su, meutim, poznati Markuzeovi stavovi i lanci o stanju u Izraelu, gde se nalaze konkretni zahtevi za regulisanje problema izbeglica, osnivanjedemilitarizovane zone u pojasu Gaze i Sinaja pod nadzorom UN i zahtevi za vraanje proteranih Arapa.

Pokuaj da se jevrejska manjina putem proterivanjanaini veinom, osuen je po njemu na propast: ,,Je-vrejski narod mora ostati manjina u ogromnom sve-

[22]


33/230


[231

tu arapskih nacija. On se ne moe od njega definitnoizdvojiti a da se ne vrati na geto-egzistenciju na viemnivou". Kao utopiju skicira socijalistiko bliskoistoni

dravni savez" u kom Jevreji i Arapi ravnopravno moguzajedno da ive - strategija reavanja konflikta koji sedanas nakon povlaenja socijalistikih ideala ini jonereivijim.

Saborci

Vaan deo njegovih politikih spisa i pisama iz tog

perioda odnosi se na linosti s kojima se revolt s kraja6o-ih dovodi najdirektnije u vezu. Aneli Dejvis (1944junjegovoj najboljoj studentkinji" po vlastitim recima iRudiju Dukeu (1940-1979) posveenje itav odlomak.Markuze je srano podravao kampanju solidarnostiprotiv predrasuda o Aneli Dejvis kao teroristkinji. Bio

je, meutim, uzdran prema ortodoksnoj lanici partije

Dejvis, koja je odbijala da kritikuje socijalistike zemr)e.koje su se s njom solidarizovale, zbog njihovog staljiniz-ma. Markuzeovo i Dukeovo prijateljstvo je dokumen-tovano u prepisci, u ije nespektakularne teme spadaraspad studentskog pokreta i ortodoskni zaokret u ~o-im. Nakon atentata na Dukea, o San Dijegu je takoe

bilo rei kao o moguem egzilu. Kada je tamo lansirana

kampanja protiv red" Dukea, odluio se, uz nagovorEriha Frida, da se preseli u Englesku, kasnije u Dansku.Markuze je s njim vodio prepisku sve do Dukeove iznenadne smrti.

Poput drugih tekstova u zbirci, i korespodencija saDukeom postavlja pitanje, ta bi to danas iz njegovezaostavtine, osim politiko-istorijskih aspekata. moglo

biti interesantno. Za razliku od, recimo, Miela Fukoaiji su zaostali spisi, nedavno publikovani, izazvali I V Uteoretsku raspravu, u sluaju Markuzea i u ovom pogie-


34/230


I 24 1

du vlada nezainteresovanost, stoje nepravedno imajuiu vidu izuzetno aktuelnu analizu intelektualizovanja inematerijalnosti rada u ovom postliminium delu. Bilo

bi svakako i od politike koristi kada bi se nekadanji68-ai, danas na poloajima, prisetili kritike socijalne drave: nain na koji danas reformiu" socijalnudravu, u ono vreme zasigurno nije bio u planu.

Prevod s nemakog: Dejan Anii

NIN, 22. 5. 2008. (Frankfurter Rundschau)


35/230

Na kritiar - Jirgen Habermas

Aksel Honet

Od svih velikih intelektualaca koje je filozofija unaem veku iznedrila, Jirgena Habermasa razdvajapodjednaka teoretska distanca bilo od an-Pola Sar-

tra, Bertranda Rasela ili Teodora Adorna. Habermasje mnogo izraenije nego Sartr, s kojim je delio svest ovanosti intervencija intelektualaca, ubeen u nunostpovezanosti filozofskog uenja i politike orijentacije.Od B. Rasela, politikog akiviste iz anglosaksonskefilozofske tradicije, odvaja ga, bez obzira na sve daljerazlike, sasvim drugi pojam teorije, koji je mnogo jae

zasnovan na povezivanju sa drutvenom praksom. Aod Adorna, mentora iz ranih godina, ija je fotografijakrasila prilino hladnjikavo nametenu radnu sobu uInstitutu za filozofiju u Frankfurtu, razlikuje ga njegovatenja ka filozofski zaokruenoj, sistematski zasnovanojteoriji. Ali i svako drugo ime, recimo Herbert Markuzeili Miel Fuko, ostavlja nam prostora da raspoznamo

uvek iste, specifine razlike: u odnosu na sve ove filozofske intelektualce Habermas se ne zadovoljava time dateorija postane praktina putem zauzimanja politikogstava. On je povezivanje (Vermittlung) teorije i prakseuinio ak unutranjim pogonom programa koji svojesredite ima u razvoju normativno sadrajne drutveneteorije.

Ovim poduhvatom, koji se u 20. veku moe vero-vatno nai jo samo u delu Dona Djuija, Habermasje spasao levohegelovsko naslee iz 19. veka, preko 20.

1 2 5 i


36/230

veka, za naredni vek. To da danas uopte imamo svest0 izazovu koji je povezan s idejom praktinog ostvarenja uma, imamo u velikoj meri da zahvalimo njegovimnaporima da nau sadanjicu filozofski pojmi u kriticiograniene, iskrivljene i izobliene racionalnosti. Poznato je da je Habermas klju za ovu kritiku prepolovljene racionalnosti pronaao u ideji komunikativnog uma.Prema postmetafizikim uslovima, ovaj komunikativnium nije morao biti samo osnova filozofske kritike, ve iistorijska odredbena veliina - dupli zadatak, koji je Hegel sasvim bezbrino mogao oekivati od svog konceptaapsolutnog duha. Ali ni po emu nisu uporedivi napori,koji su Habermasu bili vani, da tako smelu i hrabruideju istakne u jednoj naunoj kulturi, koju karakterieotrenjujua profesionalnost.

Ideja o sistematskom posredovanju izmeu miljenja1 politikog delanja ni u kom sluaju nije stajala napoetku razvojnog puta Jirgena Habermasa. Zapravo,

ovaj mladi ovek, koji je 1949. godine zapoeo svoje studije na univerzitetu u Getingenu, koje je nakon kratkog

boravka u Cirihu nastavio u Bonu kod Eriha Rothake-ra,1 kraj rata je video kao ansu za stvaranjem novedemokratske pravne drave; ali izmeu ove politikesamorazumljivosti i interesovanja, koje je pokazivaoza filozofsku antropologiju (pod uputama svog uitelja

Rothakera) i za miljenje Martina Hajdegera, u prvimah nije postojala nikakva meusobna veza. To se iznenada menja u trenutku kada doktorant nailazi 1953.na izdanje, u kom Hajdeger prvi put predoava javnostisvoje predavanje iz 1935. godine 0 Uvodu u metafiziku

- bez ijedne rei moralnog distanciranja.2 Za razliku od

1

Erich Rothacker (1888-1965), nemaki filozof i sociolog, aktivninacista i zagovornih rasnih teorija. - Prim. prev.2 Upor. i Martin Heidegger? Nazi, sicher ein Nazi!", razgovor sa J.

[ 26 ]


37/230


veine svojih filozofskih savremenika, Habermas rea-guje na ovo naknadno poricanje svake politike odgo

vornosti srdbom, koja mu ostavlja jake sumnje u ne

vinost hajdegerovske vrste filozofiranja. Kratkim, aliupeatljivim lankom o Hajdegeru, Habermas u svojoj24. godini stupa na javnu binu.3 Politika kultura mladeSavezne Republike nala je jedan od svojih najvanijihglasova. Ovo rano svedoanstvo politikog angamananastalo je pak bez ikakvog izgleda da e se ono kasnijerazviti u sistematsku vezu izmeu teorije i prakse. Bio

je potreban itav niz daljih stanica pre nego to su seiz maglovitog poetka iskristalisali nacrti kritikedrutvene teorije u praktinoj nameri. Nakon nekolikogodina saradnje sa listovima FAZ i Merkur, Habermas 1956. godine dobija poziv za saradnju od Teodora

Adorna, koji se vratio iz egzila, na ponovno otvorenomInstitutu za socijalna istraivanja. Upravo ovaj obrt u

njegovom intelektualnom razvoju, koji je omoguilaAdornova dalekovidnost, dovodi Habermasa u kontaktsa empirijskim socijalnim istraivanjem i time mu krioput do kritike drutvene teorije.

Dalji rad na disertacji o elingu4 naveo je Habermasa da po prvi put formulie ideju da istorijsku nepravdumoe otkloniti samo praksa, koja se i sama naslanja na

slobodu vlasti. Stoga on u svom habilitacionom radupokuava da, shodno Kantovoj ideji javne upotrebe

Habermasom, u: Die Heidegger Kontroverse, izd. Jrg Altwegg,Frankfurt a. M. 1988, str. 172-175; srp. prev. Martin Heidegger?Nacista, svakako jedan nacista!", prev. S. Zunji, u: Gledita 30,5-6(1990), str. 152-154.3

J. Habermas, Mit Heidegger gegen Heidegger denken: Zur Verffentlichung von Vorlesungen aus dem Jahre 1935", Frankfurter Allgemeine Zeitung, 25. 07.1953.4 Upor. J. Habermas, Das Absolute und die Geschichte. Von der Zwiespltigkeit in Schellings Denken (Diss.), Bonn 1954.

( 2 7 ]


38/230

MjnniKiJ^mc^^

(28]

uma, iskopa svaki oblik jezikog delovanja koji bi trebalo da doprinese istorijskom ostvarenju uma. Poen-ta ove pionirske studije o strukturnoj promeni javnosti,5 sastojala se u rekonstrukciji drutveno-istorijskograzvoja, s kojim je ponovo pretio raspad mukotrpnoosvojenoj sferi graanske javnosti, pod dejstvom sve

jaih sila kapitalistikog imperativa konzumiranja.Sa druge strane, Habermas je, zahvaljujui saradnjina istraivanju koje je sprovodio Institut za socijalnoistraivanje u Frankfurtu o politikom poloaju svestizapadnonemakih studenata, dobio ansu da empirijski

proveri demokratske predstave. Nastaje uvod u studijuStudent i politika6 kao bitan rezultat ove saradnje, ukojoj je po prvi put skicirao misli o nesputanom obliko

vanja volje, kao sri demokratske pravne drave.Nakon uspeno zavrene habilitacije, u kojoj mu u

Marburgu pomae marksistiki politiki naunik Volf-gang Abendrot, na inicijativu Hansa Georga Gadamera

i Karla Levita, Habermasa pozivaju na mesto vanred-nog profesora filozofije na univerzitetu u Hajdelbergu;ubrzo potom prihvata poziv Geteovog univerziteta uFrankfurtu 1964. godine, i na njemu preuzima katedruod Horkhajmera. Svaka od ovih stanica otvara novehorizonte Habermasovog projekta kritike drutveneteorije i donekle pomera akcente dotadanjeg rada. U

raspravi sa Gadamerom, velikodunim sagovornikom

5J. Habermas, Strukturwandel der ffentlichkeit. Untersuchungenzu einer Kategorie der brgerlichen Gesellschaft (Habil.), Neuwied 1962 (novo izd.: Frankfurt am Main 1990); prev. na srp. Javno mnenje: istraivanje u oblasti jedne kategorije graanskogDrutva, prev. G. Ernjakovi, Beograd: Kultura, 1969.6

J. Habermas, Student und Politik. Eine soziologische Untersuchung zum politischen Bewutsein Frankfurter Studenten (zus. mitL. v. Friedeburg, Ch. Oehler und F. Weltz), Neuwied 1961.


39/230

F j j j g m e r r t o j p h l l o i h l f t 11

iz Hajdelberga, Habermas istupa s miljenjem du M p orazumevanje biva bitno ogranieno tamo gde dru At vunu

vlast spreava nesputanu artikulaciju uverenju. U NH

radnji sa svojim prijateljem Karlom Otom Apelom, k o j imu je prednjaio u prisvajanju amerikog pragmatizmui Vitgentajnove filozofije, razvija antropoloki konceptinter subjektivne prakse koja, na osnovu jezike koncepcije, cilja na savladavanje prisile i vlasti. U diskusiji nafrankfurtskom Institutu Sigmund Frojd, koji je osnovaonjegov prijatelj Aleksander Mierlih, Habermas usvajapsihoanalizu, s ciljem da metodiki jasnije obuhvatiideju diskursivno posredovanog ukidanja izoblienihinterakcija.

Otuda u drugoj polovini 6o-ih godina svaka misaona kretnja dobija postepeno i sistematski oblik, to jeu osnovnim crtama izneto u studiji o Saznanju i inte

resu:7

naime, da se kritika drutvena teorija mora po-smatrati kao pokuaj da se istorija ljudske vrste, voenainteresom za emancipacijom, tako rekonstruie, da sauvidom u ugnjetavanje i vlast, takoe raste spremnostza oslobaajuom samorefleksijom.

Kao direktor Instituta Maks Plank u tarnbergu, Habermas je 1971. godine dobio mogunost da nastavi svoj

rad rastereen akademskog poduavanja. Ono to je onuradio u narednim godinama na novom teoretskomprisvajanju, na pokuajima pojmovnom razjanjenjai filozofskim raspravama, kako bi u drutvenoj teorijiuvrstio ideju potencijala uma primereno jezikomsporazumevanju, u izvesnom smislu je fragmentarno: polemie sa Niklasom Lumanom o sociolokomznaaju teorije sistema8, razrauje najnovije razvoje

7 J. Habermas, Erkenntnis undInteresse, Frankfurt a. M . i y( > H ; p n w .na srp. Saznanje iinteres, prev. M. eki, Beograd: No l i l , 1 075 .8 Upor. J. Habermas, N. Luhmann, Theorie der(Ivxellsvlmtt tuhv

IM I


40/230


uma, iskopa svaki oblik jezikog delovanja koji bi trebalo da doprinese istorijskom ostvarenju uma. Poen-ta ove pionirske studije o strukturnoj promeni javno

sti,

5

sastojala se u rekonstrukciji drutveno-istorijskograzvoja, s kojim je ponovo pretio raspad mukotrpnoosvojenoj sferi graanske javnosti, pod dejstvom sve

jaih sila kapitalistikog imperativa konzumiranja.Sa druge strane, Habermas je, zahvaljujui saradnjina istraivanju koje je sprovodio Institut za socijalnoistraivanje u Frankfurtu o politikom poloaju svestizapadnonemakih studenata, dobio ansu da empirijskiproveri demokratske predstave. Nastaje uvod u studijuStudent i politika6 kao bitan rezultat ove saradnje, ukojoj je po prvi put skicirao misli o nesputanom obliko

vanja volje, kao sri demokratske pravne drave.Nakon uspeno zavrene habilitacije, u kojoj mu u

Marburgu pomae marksistiki politiki naunik Volf-gang Abendrot, na inicijativu Hansa Georga Gadamera

i Karla Levita, Habermasa pozivaju na mesto vanred-nog profesora filozofije na univerzitetu u Hajdelbergu;ubrzo potom prihvata poziv Geteovog univerziteta uFrankfurtu 1964. godine, i na njemu preuzima katedruod Horkhajmera. Svaka od ovih stanica otvara novehorizonte Habermasovog projekta kritike drutveneteorije i donekle pomera akcente dotadanjeg rada. U

raspravi sa Gadamerom, velikodunim sagovornikom

5 J. Habermas, Strukturwandel der ffentlichkeit. Untersuchungenzu einer Kategorie der brgerlichen Gesellschaft (Habil.), Neuwied 1962 (novo izd.: Frankfurt am Main 1990); prev. na srp. Javno mnenje: istraivanje u oblasti jedne kategorije graanskogDrutva, prev. G. Ernjakovi, Beograd: Kultura, 1969.6

J. Habermas, Student und Politik. Eine soziologische Untersuchung zum politischen Bewutsein Frankfurter Studenten (zus. mitL. v. Friedeburg, Ch. Oehler und F. Weltz), Neuwied 1961.

[28]


41/230

Frag me nta phi lo so phi ca II

[ 2 9 ]

iz Hajdelberga, Habermas istupa s miljenjem da sporazumevanje biva bitno ogranieno tamo gde drutvena

vlast spreava nesputanu artikulaciju uverenja. U sa

radnji sa svojim prijateljem Karlom Otom Apelom, kojimu je prednjaio u prisvajanju amerikog pragmatizmai Vitgentajnove filozofije, razvija antropoloki konceptinter subjektivne prakse koja, na osnovu jezike koncepcije, cilja na savladavanje prisile i vlasti. U diskusiji nafrankfurtskom Institutu Sigmund Frojd, koji je osnovaonjegov prijatelj Aleksander Mierlih, Habermas usvaja

psihoanalizu, s ciljem da metodiki jasnije obuhvatiideju diskursivno posredovanog ukidanja izoblienihinterakcija.

Otuda u drugoj polovini 6o-ih godina svaka misaona kretnja dobija postepeno i sistematski oblik, to jeu osnovnim crtama izneto u studiji o Saznanju i interesu:7 naime, da se kritika drutvena teorija mora po-smatrati kao pokuaj da se istorija ljudske vrste, voenainteresom za emancipacijom, tako rekonstruie, da sauvidom u ugnjetavanje i vlast, takoe raste spremnostza oslobaajuom samorefleksijom.

Kao direktor Instituta Maks Plank u tarnbergu, Habermas je 1971. godine dobio mogunost da nastavi svoj

rad rastereen akademskog poduavanja. Ono stoje onuradio u narednim godinama na novom teoretskomprisvajanju, na pokuajima pojmovnom razjanjenjai filozofskim raspravama, kako bi u drutvenoj teorijiuvrstio ideju potencijala uma primereno jezikomsporazumevanju, u izvesnom smislu je fragmentarno: polemie sa Niklasom Lumanom 0 sociolokom

znaaju teorije sistema8

, razrauje najnovije razvoji;7J. Habermas, Erkenntnis und Interesse, Frankfurt 11. M. i9(>8; prev.na srp. Saznanje i interes, prev. M. eki, Beograd: Nolil, 1975.8 Upor. J. Habermas, N. Luhmann, Theorie der Gesellschaft oder


42/230

Minima Francfurtensia;

Sozialtechnologie. Was leistet die Systemforschung?, Frankfurt a.M., 1971.9 Upor. J. Habermas, Legitimationsprobleme im Sptkapitalismus,Frankfurt a.M., 1973; prev. na hrv. Problemi legitimacije u kasnomkapitalizmu, prev. M. Bobinac, Zagreb: Naprijed, 1982.10 Upor. J. Habermas, Zur Rekonstruktion des Historischen Materialismus, Frankfurt a.M., 1976; prev. Prilog rekonstrukciji istorijskog materijalizma, prev. S. Novakov, Sarajevo-Novi Sad, 1985.11 J. Habermas, Theorie des kommunikativen Handelns (Bd. 1: Handlungsrationalitt und gesellschaftliche Rationalisierung; Bd. 2: ZurKritik derfunktionalistischen Vernunft), Frankfurt a. M. 1981.

[30]

u filozofiji jezika i teoriji znaenja, objavljuje zbirkelanaka o politikim problemima kasnog kapitalizma9

i daljeg razvoja istorijskog materijalizma10 i, konano,

bavi se sistematskom rekonstrukcijom del sociolokihklasika. Kada je 1982. godine objavljen skup svih ovihistraivakih nastojanja - dvotomna Teorija komunikativnog delanja," meunarodnoj strunoj javnosti odmah je postalo jasno daje time dolo do prekretnice uistoriji moderne drutvene teorije. ini se da je ovde prviput polo za rukom da se drutveni razvoj definie nesamo na uobiajen nain kao uspon tehnike i funkcionalne racionalnosti, ve da se kao njegova pretpostavkaimenuje proces razvoja komunikativnog uma. I shodnoanalizi koju je Habermas u meuvremenu dao o normativnim implikacijama jezikog sporazumevanja, ovajproces iznova vodi do razgradnje vlasti i tutorstva.

I ovog puta se poenta del sastoji u predlogu da se jojednom miljenje i delanje povezu tako da se politikapraksa pojavi kao kooperativno ostvarenje uma. JerHabermasova velianstvena slika o kolonijalizaciji ivotnog sveta poziva upravo na to da se ve postojei oblicikomunikativnog uma u politikoj javnosti i privatnojsferi odbrane i utvrde protiv birokratizacije i kolonija-lizacije.


43/230


Da lije pozni Habermasmanje radikalan od ranog?

Mnogo toga stoje Habermas pruio u intelektualnom

smislu nakon svog povratka sa Instituta Maks Plank utarnbergu na Frankfurtski univerzitet 1983. godine,deluje kao pokuaj da savlada izazove koje je sam opisao.Sada je ponovo u prvom planu politiki intelektualac,koji kroz publicistiki doprinos neokonzervativizmu,civilnu neposlunost i uplitanje u spor istoriara kojaizbija, ukazuje na opasnosti koje bi mogle zapretiti ja

vnosti kroz eroziju njenih politiko-etikih konfliktnihsposobnosti. U to vreme pada i ponovno oivljavanjepoznate formule ustavnog patriotizma", koju Habermas od tada koristi kao smernicu. Njom ne bi trebalonita drugo da se kae do da se moralni sklad demokratskog drutva hrani individualnim angamanom, kojimse njegovi lanovi zauzimaju za nedovrivo realizovanje

svog ustava. Ova formula u isti mah ukazuje na vremepokreta iz '68, u kome je Habermas nesretnim pojmom

levog faizma" eleo da obavee studente na demokratsku pravnu dravu.

Ali uskoro se Habermas ponovo javlja za re sa sistematskim doprinosima, u kojima dalje sledi pojamkomunikativne racionalnosti, kako moralno teoretski,tako i idejno istorijski. Ubrzo potom, 80-ih godinanastaje itav niz knjiga poev od zbornika lanaka odiskursnoj etici, pa sve do velike studije o Diskursumoderne.

12 Ove publikacije - jo vie od voluminozneTeorije komunikativnog delanja - jesu one koje Haber-masu pomau da postigne oprezni odjek u krugovimaanalitike filozofije u Engleskoj i SAD-u. Nemaka filo-

12 J. Habermas, Der philosophische Diskurs der Moderne, Frankfurt a. M. 1985; prev. na hrv. Filozofski diskurs moderne: dvanaest

predavanja, prev. I. Bonjak, Zagreb: Globus, 1988.

[31 ]


44/230

zofija ponovo je pronala veliki glas, uz pomo kog njenenajbolje tradicije dolaze do izraaja na meunarodnomnivou.

Od sredine 8o-ih godina, njegovo sastavljanje filozofskih tekstova ide ruku pod ruku sa politikomdnevnom publicistikom; ini se kao da je i u vlastitojlinosti ostvario povezivanje teorije i prakse, koja mu

je, na nivou njegove kritike drutvene teorije, stajalapred oima od poetka. U postizanju ove harmonije interesa, Habermasu je privremeno pomoglo poslednjeproirenje s kojim je eleo da prilagodi svoj projekat

izazovima vremena. Vreme pred penzionisanje proveo je izuavajui obimnu grau politike filozofije liberalizma, naroito del Dona Rolsa; istovremenose udubljuje u noviji razvoj filozofije prava i obraujesocioloku literaturu o teoriji demokratije. Rezultat

je ona diskursna teorija prava, koja se nalazi u knjiziinjeninost i vaenje13 iz 1992; u njoj Habermas daje

nacrt normativne teorije pravne drave, nadovezujuise na motive svoje ranije studije 0 graanskoj javnosti. Njena sr se sastoji u predstavi da graanska pravatreba da osiguraju pretpostavke pod kojima graankei graani mogu ravnopravno da participiraju u demokratskom oblikovanju volje.

Prelaskom na tradiciju koju je oblikovao Kant, Ha

bermasu uistinu preti gubitak niza znaajnih uvida,koji su jo bili sadrani u njegovom ranom delu, na-stalim pod snanim oslanjanjem na Hegela. Izgledada u novijim spisima nema vie rei ni o patologijikapitalistikog drutva, niti o hrabroj ideji kao to jesistematski izobliena interakcija. Ali nije upitno to da

, : i

. ) . Habermas, Faktizitt und Geltung. Beitrge zur Diskurstheorie des Rechts und des demokratischen Rechtsstaates, Frankfurta. M. 1992.

[32]


45/230


[33]

je Habermas svojim nacrtom diskursne teorije pravadao staroj viziji demokratskog egalitarizma znatno ube-dljiviji koncept, nego to e to poi za rukom mnogim

socijaldemokratskim predlaganjima treeg puta.Jirgen Habermas je bez sumnje jedan od najznaajnijih filozofa i socijalnih teoretiara sadanjice. Fron-tovi su se, dodue, u meuvremenu znatno pomerili;dok je pre deset, dvadeset godina Habermas reagovaona postmodernistiki izazov odbranom komunikativnog uma, danas opet imamo tako snano isticanje plato-

novske esencijalizacije uma i istine, da se ini da e predoi do naglaavanja fragilnog, zabludama sklonom karakteru nae racionalnosti. Ali pored svih ovih kolebanjaduha vremena, Habermas ostaje veran sri svog projekta, uvidu u umni sadraj {Vernunftgehalf) jezikog spo-razumevanja, na nain vredan divljenja. Zamislite samokakva bi bila danas intelektualna kultura ove zemlje

bez duhovne prisutnosti i del ovog oveka: ne samoda bi pojedinim konzervativnim duhovima nedostajaoobjekat za njihovu polemiko-agresivnu sklonost, nego

bi kritika teorija bila samo predmet akademske isto-riografije. Nemakoj filozofiji bi na meunarodnoj bininedostajao najvaniji predstavnik njene najbolje tradicije i politika kultura Savezne Republike verovatno bi

bila siromanija za niz praktino-moralnih konflikata,koji su se kovali poslednjih 30 godina.

Povodom 70-og roendana J. Habermasa.

Prevod s nemakog: Kristina Doen

DIE ZEIT, 1999.


46/230

Evropski fi lo zo f- Jirgen Habermas

arls Tejlor

Ve pola veka Jirgen Habermas jedan je od najslavnijih filozofa sveta. Impresionira dubina misli i irokalepeza tema kojima se bavi. Ali u svetu je Habermas presvega poznat kao filozof morala i politiki mislilac. Uvek

se suprotstavljao rairenom relativizmu i subjektivizmuu pitanjima morala. Tekoa u sluaju stava koji se driodreenih moralnih principa je oevidna, jer moralnoznanje ne predstavlja objektivno znanje. Moralni stavmoe da bude tek emocionalna reakcija ili odreena su

bjektivna projekcija.Od samog se poetka Habermas suprotstavio ovak

vim relativistikim stavovima. Po njemu, postoji objektivno znanje i kada raspravljamo o moralnim pitanjima.I nadao se da e moi da prekine sa filozofskom kolomkoja korene vue od Platona i Aristotela. Na osnovu ovetradicije, kada govorimo o moralnim pitanjima, odmahrazmiljamo o ljudskoj prirodi. Kod drevnih Grka postoji tana predstava o tome ta je ovek i ta on treba

da bude, te koje mu mesto pripada u kosmosu. Kako bibio u stanju da se suprotstavi subjektivizmu, moral je,prema 1 labermasu, morao da dobije drugu, racionalnuosnovu.

Imanuel Kant je obavio pionirski posao. No, Habermas je zasluan da je dolo do revolucionarne promenu odnosu na tradiciju dvojice drevnih grkih filozofa.

Kantu je stalo do otkria umnih, univerzalnih maksima. Habermasov interes usmeren je, meutim, pre

[34]


47/230

svega na nain otkrivanja ovih maksima. Kant verujeda usamljeni duh pojedinca moe da doe do otkriamaksima. Habermas je uveo neto novo - dimenziju

dijaloga. Prema Habermasu, jedine prihvatljive moralne norme su one koje prihvataju svi koji su na ovoj ilionaj nain pogoeni.

Drugim recima: etika je za Habermasa na prvommestu stvar drutva i dijaloga. Ljudi se dogovoraju toe da bude moralno, a ta ne. Razume se da je mogueda svako pojedinano razmilja o moralnim pitanjima,

ali principijelni sistem naeg sveta morala je stvorenpreko dijaloga. ak i kada se pojedinac buni protiv moralnih normi drutva, nae moralno razmiljanje imapolazite i stoji pod uticajem postojeeg morala.

Habermas je, dakle, uveo u filozofiju modifikovanuformu razmiljanja o moralu. Time je krajem 20. vekaskrenuo panju na dve bitne stvari. Jedna nalazi izvor

u filozofiji, a druga u politikoj kulturi. Filozofska dimenzija njegovih zasluga lei u primeni dijaloga. Ovomoemo da pratimo u mnogim delima gde Habermaskritikuje monoloku teoriju spoznaje francuskog filozofa Dekarta, a koju je prihvatio Vitgentajn. Habermas jekritikovao i fenomenologiju, odnosno teoriju sociologije,kakvu zastupa Herbert Mid. Umesto toga, Habermas

naglaava prirodu dijaloga u razvoju pojedinca. Ovu listu bih mogao da proirujem do beskonanosti.

Drugi vaan doprinos Habermasa je u politikoj kulturi koja je dovela do renesanse dijaloga. Dovoljno je dabacimo pogled na pojave i pokrete naeg vremena kaoto su feminizam, multikulturalizam, gej pokret, te rasprava o identitetu i priznanju. Oni su nam otkrili u kojojmeri tradicionalna drutva i politiki dogovor poivajuna preutnom iskljuivau spomenutih manjina. Zato

je potrebno da sklopimo neku vrstu novog drutvenog

[ 3 5 ]


48/230

ugovora. Ovaj zadatak moe da se uradi samo kroz dijalog. I uopte, pojam dijaloga predstavlja prvi izvor koji

je Habermasu doneo zasluenu slavu.Habermas je pre svega evropski filozof. I ovo pred

stavlja drugu vanu stvar koju bih eleo da podvuem.Sa Maks Veberom se slae da centralni znak modernog

vremena predstavlja promena naeg poimanja uma. Zaovu tvrdnju postoje brojne formulacije u njegovom delu.Spomenuu samo jednu Habermasovu i to onu, izreenu1981. u obimnom i uticajnom delu Teorija komunikativnog delovanja". Za Platona i veinu filozofa Zapada

um predstavlja ljudsku sposobnost koja omoguava nesamo da teimo istini, ve da vidimo sta je dobro i lepo.Iz ovog proizlazi da je ljudski um u stanju da nam pruiosnovu za razliite vane dimenzije ivota. Pomouuma otkrivamo to je stvarno, ta nam je initi i ta

je istinski lepo. Jednostavnije reeno - od uma zavisinauna, moralna i estetska dimenzija ivota. Habermas

predlae da pojam uma proirimo i na ostale dimenzijeljudskog ivota, a pre svega na podruje morala i estetike, jer ne smemo dozvoliti da ih prepustimo samovoljioseaja i ukusa.

Nauni um pokuava da dozna ta je realno. Moralni um, meutim, kree se na podruju ljudske prirode.

A to je sasvim neto drugo. Kod Habermasa moralna

izjava je opravdana u momentu kada je jasno da je onarezultat zajednikih savetovanja. Slino je i na podrujuestetike.

Prema Habermasu, racionalni sudovi su u nae dobaizgubili neprikosnovenost. Ovo nosi u sebi i emancipaciju oveka. Ali Habermasova misao sadri u sebi i nedostatke i ne moemo da je tako nekritiki prihvatimo.

Razlog to Habermasa uvaava ceo svet lei i u njegovoj teoriji istorije i filozofske antropologije. Sve to ne

[ 3 6 ]


49/230


[37)

bi bilo dovoljno da Habermas nije postao primer za tokako intelektualac moe i treba da deluje u javnosti. Onse nije zadovoljio time da samo pie i dri predavanje na

univerzitetu. Neumorno je uestvovao u vanim debatama. Nije izbegao da kae miljenje povodom uvenenemake svae istoriara" (Historikerstreit), ili u najnovijoj raspravi o ratu protiv terorizma", ili one o

budunosti Evrope. Izmeu teorije i prakse u Haberma-sovom miljenju postoji organska veza. On je teoretiardemokratije i zastupa otvoren, slobodan dijalog u kome

nema mesta cenzuri.Habermas ivi po principima vlastite filozofije, stra

stveno i isto. Njegov lini stav je konsekventan, a delo-vanje je kod prijatelja i javnosti ostavilo dubok trag. I tone samo u Nemakoj i Evropi, ve i irom sveta.

U nae vreme smo s pravom zabrinuti zbog nestanka angaovanih intelektualaca. Oni su po svemusudei ugroena vrsta. Angaovanim intelektualcimapreti opasnost da postanu trivijalni, jer esto lakomisleno potpisuju razne banalne peticije. S druge strane,intelektualce u politici potiskuju i zamenjuju sve vie

visokospecijalizovani eksperti.U takvom svetu Jirgen Habermas ostaje svetao

primer oveka koji na suveren nain ujedinjuje ulogugraanina i filozofa. Mi smo svi njegovi dunici, bezobzira da li ivimo u demokratskim zemljama ili ne. Onpredstavlja inspiraciju za sve nas. I zbog toga mu elimza njegov 8o-i roendan jo mnoge produktivne godineivota.

Povodom 8o-og roendana J. Habermasa.Prevod s nemakog: Nikola ivkovi

NIN, 25. 6. 2009. (Sddeutsche Zeitung, 18. 6. 2009.)


50/230

Luman i teorija sistema


51/230


52/230

Otac teorije sistema

Detlef Horster

Gotovo da ne postoji oblast humanistikih nauka uNemakoj na koju teorija sistema"1 sociologa NiklasaLumana (Luhmann) nije pokuala da se primeni ili ve-

rifikuje poslednjih decenija. Del ovog slavnog sociologa, prema kome drutvo ne predstavlja skup pojedinaca nego komunikaciju", ine se zanimljivim kolikoteoretiarima medija i pop kulture, toliko i filozofima iteolozima. Uvidi da su socijalne razlike odavno prestaleda budu odluujui princip drutvenog strukturiranja,nego da su to razliita drutvena podruja, odnosno

sistemi (ekonomija, pravo, politika, nauka, umetnost,ljubav, obrazovanje) u kojima se postupa, odnosno komunicira, prema vlastitim i meusobno nezavisnim lo-gikama i pravilima, ine zalog teorije sistema koja i 10godina nakon Lumanove smrti stie nove pristalice itumae.

Pred produktivnou Niklasa Lumana od divljenja

se ostaje nepomino nem. Otoumni teoretiar drutva"i briljantni sociolog" kako su ga nazivali Jirgen Habermas i Otfrid Hefe, napisao je skoro 400 naunih lanakai objavio vie od 60 zasebnih publikacija o politici, teoriji organizacije i sociologiji znanja - njegov rad je pu-

blikovan na ukupno oko 15.000 strana. Sredite Lumanove teorije sistema ini drutvena teorija koja se teknakon njegove smrti mogla pojaviti u celosti, tampana

1 Upor. N. Luman, Teorija sistema: svrhovitost iracionalnost, prev.Z. Franjo, Beograd: Plato, 19982.

(41]


53/230


u devet tomova. ta u stvari radite, kada ne piete nijednu knjigu", pitao ga je jednom znatieljni novinar.Tad piem drugu knjigu", glasio je odgovor.

Prilikom svog pristupnog predavanja na Univerzitetuu Bilefeldu 1969. godine najavio da e njegov istraivakiprojekt biti razvoj teorije savremenog drutva, dodavida bi za 30 godina trebalo da bude gotova i bez trokova(stoje univerzitetska uprava prihvatila s olakanjem). Unastupajuim godinama, Luman je izuavao najvanijedrutvene podsisteme. Prema njemu, oni postoje nezavisno jedni od drugih, sami sebe odravaju, istog su

ranga i nisu strukturirani prema corpus-modelu" kao uhijerhijski izdeljenom drutvu, sa politikom kao glavomkoja usmerava. Luman se distancirao od, kako je radogovorio, staroevropskog shvatanja drutva", premakom politika utie na potpuni drutveni preokret.

Politika je jedan drutveni podsistem meu drugim,koje je Luman predstavljao u zasebnim knjigama. Godi

ne 1984. je izaao uvod" u drutvenu teoriju, pod nazivom Drutveni sistemi",2 koji sadri skoro 700 strana.U nastavku e se pojaviti posebni odeljci", po obimuslini njihovom uvodu: Ekonomija drutva" (1988),

Nauka drutva" (1990), Pravo drutva" (1993), Umet-nost drutva" (1995), Politika drutva" (2000, posthu-mno), Religija drutva (2000, posthumno), Vaspitni

sistem drutva" (2002, posthumno).Svi ti sistemi, odravajui sebe same, povlae granicu u odnosu na njihovo okruenje i u odnosu na drugesisteme, te na taj nain tite svoj identitet i samosvojnost. Kada sistemi, bilo da su to drutveni sistemi kaoto je ekonomija ili konkretna osnovna kola, vie nefunkcioniu, na nastale probleme slede strukturne pro-

2 N. Luman, Drutveni sistemi, prev. L. Topi, Sremski Karlovci,Novi Sad: Izdavaka knjiarnica Z. Stojanovia, 2001.

[4 2 ]


54/230

mene. One vode ili ka odravanju sistema ili ka novimproblemima. O tome ima da odlui socijalna evolucija.

Ove pomalo apstraktne predstave o autonomiji siste

ma, a odve bitne za Lumanovu teoriju, daju se modanajlake pribliiti na primeru knjievnog sistema kaopodsistema sistema umetnosti. U doba moderne, tvrdiLuman, knjievnost preuzima ekskluzivnu drutvenufunkciju. Ona stvara alternativu, drugu, fiktivnu realnost u odnosu na prvu, stvarnu, realnost. U knjievnostinalazimo neiscrpnu zalihu ideja koje nam pokazuju kako

bi naa realnost mogla da izgleda bolje, lepe, interesantnije, ili prosto drugaije; pojedincu se predoavajualternative da, recimo, drugaije ivi i politiki delu-

je, zanimljivije kupuje, da odnos sa starijom generacijom vidi u drugaijem svetlu. Kako izgleda ova druga, knjievna realnost, ne zavisi od predstava drugihsistema. Politiar ili pravnik nema uticaj na to ta jeknjievnost. Sta je knjievnost ne odreuje niti pravni nipolitiki sistem, nego samo knjievni sistem sam, takoto knjievnost stvara i reflektuje u naponskom poljuizmeu lepog i runog, inovativnog i starog. Prema teoriji sistema, sistem knjievnosti samostvaralaki" (au-topoietisch) produkuje knjievnost.

Luman je uivao u svom radu. Da nije roen u Line-burgu, moglo bi se pomisliti da je rajnske vesele udi:Trudio sam se da u svakoj knjizi provercujem jednubesmislicu". Najuspelija je bila ona kada je kao dokaz zasvoju tezu citirao knjigu u kojoj je tu tezu tek izneo.

Luman je po obrazovanju bio pravnik, a na ideju obavljanju sociologijom je doao kada je na Harvardu su

sreo uvenog sociologa Talkota Parsonsa (Talcott Parsons). Kao pravnik se suoavate sa problemima i oni semoraju resiti. Na duge staze postaje dosadno, jer se sveiznova ponavlja", objanjavao je kasnije svoju odluku

(43 )


55/230

Luman i terija s i s t e m a

da napusti posao pravnika. Onda se pitamo kako je,uprkos svim problemima, mogu drutveni poredak ida se on uvek iznova uspostavlja". Pitanje koje je za Lumana postalo vodee.

Njegov uitelj Parsons ostavio je pokolenju gigantsku ruinu genijalne duhovne produkcije, u kom se pakmoemo, kao u lavirintu, lako izgubiti. Luman je eleo,imajui Parsonsa kao upozoravajui primer pred oima,da ostavi sistematski ralanjeno i taj nain pristupanodelo. eleo je takoe da se odmakne i od drugih klasika sociologije. Ukazao je da teorija Emila Dirkema ne

opisuje funkcionalno diferencirano drutvo sadanjegmomenta, nego da ona obuhvata hijerarhijski podeljenodrutvo prethodnih generacija.

Deset godina nakon smrti, Luman neosporno spada meu klasike, jer je uspeo da ostvari ono to je usvom pristupnom predavanju najavio: njegova teorijanije normativna, nego trezveno, nepristrasno procenji-

vanje stvarnosti, teorija koja opisuje drutvo onakvimkakvim jeste. Luman je bio miljenja da sociologija treba da povea sposobnost opisivanja drutva i nita vieosim toga.

Povodom 10 godina od smrti nemakog sociologaNiklasa Lumana (1927-1998).

Prevod s nemakog: Dejan Anii

NIN, 5. 6. 2008. (Der Tagesspiegel)

[ 4 4 ]


56/230

itati Lumana je kao sluati tehno

Tomas Lindeman

Pre deset godina umro je veliki sociolog posleratnogdoba. Niklas Luman nije tvorac teorije sistema, ali on

joj je dao funkciju superoruja.

est hiljada kvadratnih metara voria u tkanini.Norament 925" je naziv poda prekrivenog kauukom uglavnoj sali Univerziteta u Bilefeldu - funkcionalan i jouvek sve kao prvog dana 1969. godine. Deluje nekakorealno da je legenda nauke svakog dana hodala prekoovih voria. Niklas Luman, povueni mislilac koji je

radiklano izmenio sociologiju, bio je ovde profesor odosnivanja ovog reformatorskog Univerziteta sve do svo

je smrti 6. novembra 1998.Luman nije bio tvorac socioloke teorije sistema, ve

ovek koji je od nje napravio ubojito oruje. Njegovateorija sistema spajala je sociologiju sa biologijom, kompjuterskom naukom ili matematikom. Luman je mogaoda govori o svemu, to je i inio: izmeu 1963. i svojesmrti objavio je 53 knjige i stotine lanaka - o ljubavi,umetnosti, ekologiji, matematikom pojmu uzronosti,nemakom pravu ili drutvu uopte.

Otar pogled na drutvo

Lumanova teorija je magija. Ona onglira malom,tano odreenom reenicom koja sadri osnovne pojmove - poput smisla, sistema, okoline, komunikacije - inudi otro i kao led hladno vienje modernog drutva.

[ 4 5 ]


57/230


[ 4 6 ]

Njegove dve osnovne ideje: drutveni sistemi se sastojeod komunikacija, a ne od ljudi i njihovih del (pojedinac

je dakle nebitan za drutvo). A drutvo se raspada napodsisteme poput prava, privrede ili umetnosti, kojefunkcioniu samostalno i kojima se ne upravlja spolja.

Moda nije sluajno to to sada mnoge ponovo zanima. Luman bi lako razjasnio propast finansijskogsistema: unutar privrede, kae on, postoji samo jedanmedijum komunikacije, a to je pitanje profita ili ne-pro-fita". Za sve ostalo - bilo daje u pitanju moral, poloajnezaposlenih ili klima? - privreda je lepa. Otuda ona

nikada ne moe po tome postupati. Taka.To je tako radikalno i otroumno - da mora da nas

udi koliko je duboko Luman nakon smrti pao u zaborav.Moda je bio prevelik. Za mene je on figura stolea i

jasno je da naslednika, u uem smislu rei, nema", kaenjegov naslednik Andre Kizerling, koji danas dri Lu-manovu katedru.

itati Helderlina umesto ii u kafanuOn sedi u tihoj sobi i gleda na travnati ivinjak ispred

univerzitetske zgrade. Par koraka dalje, na prostoru U4-208, iveo je Luman. Kizerling, poreklom iz Vestfalije,krajem 80-ih je doao u Bilefeld i radio zajedno sa njim.

Postoji grupa uenika koji dalje interpretiraju njegovo

delu, ne inei to dogmatski", kae on. Ipak, naslednicisu ratrkani. Lucern je centar, gde se nalazi Lumanovuenik Rudolf tihve (Stichweh) (koji je tamo sada rektor). Ostali teoretiari sistema - Dirk Beker, Peter Fuks,

Arnim Nasehi - ratrkani su po Nemakoj. Nijedan odnjih nije postao zvezda poput uitelja.

Gotovo nita o njegovom privatnom ivotu nije poz

nato. Nikada nije uvee pio pivo sa kolegama. Njegovuveni izgovor je bio: itam Helderlina". Kizerling ga


58/230

opisuje kao kineski-indirektnog. Luman je sociologe, koji se prave vani, prezrivo nazivao bosovima".Coveku koji ga je intervjuisao kratko je rekao: Moja

ena je umrla, moj najbolji prijatelj je umro". Izgleda dase samo dva puta uputao u prijateljske odnose.Luman je bio radnik. Pio je puno aja i sedeo je za

svojim stolom sa poznatom kutijom sa fieima, 24 fio-ke koje su sadrale na kraju i vie od 30.000 cedulja

veliine razglednica, sa kojih je pisao svoja del. Jednomje navodno izjavio da sada pije nou. Naravno da nije

mislio ni na barove ni na zabave. Kasno uvee bi popiojednu aicu, pa je tako mogao da pie bolje i due.

tedionica u Bilefeldu mu odaje poastDo dan danas se za Lumana vezuje neto provin

cijalno. tedionica u Bilefeldu dodeljuje nagradu zaistraivaki rad u njegovu ast. Gimnazija u njegovom

mestu stanovanja Erlinghauzenu je dobila ime po njemu- web sajt mesecima ne funkcionie. Potom je, u njego

vom rodnom mestu Lineburgu, jedna ulica dobila imepo njemu, u novom kvartu. Nekako, sve to pristaje pra

vniku koji je u tiini uzbunio nauku. Prijatni birokratabio je obnovitelj moderne sociologije.

Luman je 1969. pozvan na novoosnovani Univerzitet u Bilefeldu. Pre toga je bio pravnik u Lineburgu,a potom na Visokoj upravnoj koli pejer, kada ga jeotkrio Helmut elski - jedan od osnivaa Visoke refor-mske kole u Bilefeldu - i ponudio mu posao profesoraprvog i jedinog sociolokog fakulteta.

Sociologija posleratnog doba nalazila se u tunom

stanju: krajnje kompleksno, moderno drutvo nije imalo pojma o sebi samom. Dok su mainstvo, biologija iliinformatika visoko uzletale, nijedan teoretiar nijemogao da objasni kako drutvo funkcionie. Kada je u

[47]


59/230


[48]

51. godini poeo da radi u Bilefeldu, napisao je u svomprojektnom planu danas uvenu beleku: Istraivakiprojekat - teorija drutva. Vreme trajanja: 30 godina.Trokova: nema".

Luman je poeo da preobraava socioloku nauku.Upustio se u uvenu raspravu sa Jirgenom Habermasom

- u poreenju sa Lumanovim idejama, filozof frankfurtske kole je iznenada delovao dosadno. Luman se koristio terminima i idejama iz biologije elija, kibernetike,teorijom automata, rukovao je paradoksima. Drutvenisistemi kod njega vode vlastiti ivot nezavisno od svojih

okidaa. Oni se uvek obnavljaju - Luman je to nazvaoautopoiesis". To sebi moemo predstaviti kao kikot uvetiijem kazanu koji nikada nee prestati.

itati Lumana je kao sluati tehno: sve se stalno ponavlja. Isti pojmovi se uvek iznova primenjuju, na pokret zelenih, na masovne medije, svetsku privredu. Ugodinama pred svoju smrt pronaao je dve vizionar

ske teme: globalizaciju, koju samo nije jo uvek takonazvao, i opasne procese na ivicama modernog drutva

- nemilosrdno izoptavanje odreenih osoba, kao u siromanim gradskim etvrtima June Amerike.

Luman u Latinskoj AmericiNije uzalud naroito dobro prihvaen u Latinskoj

Americi. Dok ga SAD, domovina naunog pragmatizma, nikada nije potpuno razumela, na Jugu se znalota znai izoptavanje iz sistema. Upravo sada poinjeLumanovo vreme u Latinskoj Americi", kae Havijer Tores Nafarate, kojeg takoe moete sresti na gumenompodu menze u Bilefeldu. Meksikanac izgleda kao vesela

varijanta pisca Paola Koelja i ve godinama se vraa u

Bilefeld kako bi iveo kao monah" i radio na prevoenjuLumana.


60/230


61/230

ograniiti. Imao je koautora", kae Kizerling. To je bilasmrt".

Glasine o njegovoj smrti

Niu se legende oko same smrti Lumana, 6. novembra 1998. Zvanino je umro od leukemije. Mnoge kolege do danas tvrde da je, zapravo, u pitanju bila sida.Teoretiar medija, Fridrih Kitler, napisao je u posmrtnom govoru neobinu reenicu: U Kairu je uzeo sobuu hotelu u kakvom se obino ne odseda". Tu i tamo seaptalo u svetu nauke o stvarima poput: Univerzitet

u Getingenu je ubrzo nakon njegove smrti analiziraotkivo

95029027 Fragmenta Philosophica II

Documents

Transcript of 95029027 Fragmenta Philosophica II