1

UVOD

Kao što nam je svima poznato tržite predstavlja ukupnost ponude i potražnje

različitih roba, usluga, vrednosnih papira i novca i kao skup svih ustanova,ureĎaja i

instrumenata na osnovu kojih se odreĎuju ukupne društvene potrebe i definišu cene

prethodno navedenih roba i usluga. Jednu od svojih važnijih funkcija tržiste

obavlja posredstvom delovanja samog mehanizma konkurencije.

Konkurencija predstavlja odreĎeni oblik uspostavljanja odnosa izmeĎu, s jedne

strane ponude (prodavca) i s druge strane potražnje (kupaca) na tržištu. Dakle,

osnovni uslov za razvoj i postojanje konkurencije je robna proizvodnja, ali samim

razvojem robne proizvodnje konkurencija menja svoj karakter i oblike svog

ispoljavanja.

Suština ekonomske funkcije konkurencije sastoji se u tome što uspostavljanjem

odnosa ponude i potražnje, naravno uz posredstvo porasta ili snižavanja cena: daje

odreĎene signale proizvoĎačima o bitnim elementima njihove sadašnje, pa i

buduće proizvodnje( npr. oblast proizvodnje kojom se bave,količina proizvoda

koju proizvode i sl.);ostvaruje neophodnu ravnotežu u samim odnosima izmeĎu

pojedinih delatnosti u okvirima celokupne zajednice i stalno postiče sve učesnike

tržišne utakmice ka postizanju maksimalnih ekonomskih rezultata.

2

POTPUNA KONKURENCIJA

Tržišno stanje gde postoji veliki broj proizvoĎača sa jedne strane i veliki broj

potrošača sa druge strane, tako da nijedan od njih kao pojedinac nije u mogućnosti

da na bilo koji način utiče na tržišna kretanja, naziva se potpunom

konkurencijom. U modelu potpune konkurencije mora postojati i potpuna

mobilnost preduzeća u pogledu ulaska u privrednu granu ili izlaska iz nje.

Dakle, ne smeju postojati nikakva zakonska niti institucionalna

ograničenja koja bi onemogućila proizvoĎača da svoj kapital plasira ili povuče iz

odreĎene grane.

Kurno(Cournot) je bio prvi koji je potpunu konkurenciju definisao kao stanje u

kome je obim svakog pojedinačnog prodavca zanemarljiva veličina. Posle njega

Valras je, na primer, smatrao da slobodnu konkurenciju karakterišu:

1. Jedinstvena cena odredjene robe

2. Nepostojanje ekstra profita

3. Potpuno poznavanje tržišta

Zan Maršal(Jean Marchal) je uslove za postojanje potpune konkurencije svrstavao

u dva pojma: atomiziranosti i fluidnosti ponude i tražnje, podrazumevajući pod

prvim postojanje velikog broja prodavaca i kupaca zanemarljive ekonomske moći,

a pod drugim homogenost robe, spontano odredjivanje cena, i slobodno

odredjivanje kupoprodajnih količina.Peru (Perroux) je pak ilustrativno

objašnjava,da je za postojanje potpune konkurencije potrebno da svaka ponuda

pojedinačnog preduzeća bude ”kap vode u okeanu ponude” , a svaka pojedinačna

tražnja “kap vode u okeanu tražnje”.

Nabrajanje svih autora i njihovih stavova o potrebnim uslovima za postojanje

potpune konkurencije zahtevalo bi mnogo stranica,najosnovniji su da postoje obilje

faktora proizvodnje čija mobilnost ničim nije ograničena,da ne postoje nikakve

prepreke za sučeljavanje ponude tražnje da ne postoje nikakvi dogovori izmedju

prodavača ili kupcima,da ne postoje druge okolnosti(potrošačke

predrasude,psihoza rata,predstojeće galupirajuće inflacije).

3

POJAM TRŽIŠNE KONKURENCIJE

Tržište predstavlja ukupnost odnosa ponude i tražnje koje se na odreĎenom

prostoru i u odreĎeno vreme uspostavljaju povodom razmene roba i usluga.

Ponuda i tražnja nisu izolovani fenomeni i na njih utiče veoma veliki broj faktora.

TakoĎe, ponuda utiče na tražnju kao što i tražnja sa svoje strane utiče na ponudu.

Delovanje ponude i tražnje na tržištu se ispoljava kroz konkurenciju kao unutrašnju

motornu snagu tržišta koja pokreće tržišni mehanizam.

Tržišna konkurencija posmatrana samo sa strane ponude se javlja kao suparništvo

izmeĎu učesnika u ponudi robe sa ciljem svakog učesnika da tržište svoje robe

proširi na račun drugih učesnika. MeĎutim, definicija konkurencije mora uzeti u

obzir i drugu stranu – stranu tražnje jer osobine i reakcije tražnje takoĎe utiču na

karakteristike konkurencije.

Definicija – Konkurencija je takvo tržište koje podrazumeva:

tržišnu utakmicu izmeĎu prodavaca čiji je cilj da svoju robu prodaju po što boljim

uslovima i u što većem obimu;

tržišnu utakmicu izmeĎu kupaca koji se nadmeću u pritisku na cene kako bi došli

do željene robe;

tržišnu utakmicu izmeĎu prodavaca i kupaca gde svaka strana nastoji da ostvari što

povoljnije uslove za sebe.

Prema tome, tržišna konkurencija se ne može posmatrati kao fenomen usko

povezan samo sa ponudom na tržištu. Konkurencija se javlja i izmeĎu preduzeća

jer sva preduzeća konkurišu za potrošački dohodak, ali i izmeĎu potrošača jer i oni

nastoje da ostvare svoje ciljeve – kupovina dobara po što povoljnijim uslovima.

4

TRŽIŠNA STANJA MeĎu tržišnim učesnicima se na tržištu mogu uspostaviti konkurentski odnosi

različite prirode i sa različitim uticajima na funkcionisanje privrede. Različiti

konkurentski odnosi na različite načine utiču na obrazovanje konkretne tržišne

strukture odnosno obrazovanje odreĎenih tržišnih stanja.

Konkurentski odnosi meĎu učesnicima na tržištu zavise od brojnih faktora, ali su

neki od najvažnijih ipak:

broj i veličina učesnika na tržištu (kupaca i prodavaca),

snaga pojedinačnih tržišnih učesnika,

homogenost odnosno heterogenost roba,

stepen elastičnosti ponude i tražnje,

postojanje odnosno nepostojanje barijera za ulazak odnosno izlazak iz grane itd.

Nemački ekonomista Hajnrih Štaklberg izvršio tipologiju tržišta koja je i danas

opšteprihvaćena. Štaklberg je tipologiju izvršio uzimajući u obzir kriterijum broja

učesnika koji se javljaju kako na strani tražnje tako i na strani ponude. Po njemu, u

zavisnosti od broja prodavaca i kupaca na tržištu može se doći do devet različitih

tržišnih stanja koja su prikazana u narednoj tabeli:

Tabela 1: Tipologija tržišnih stanja

5

I drugi ekonomisti pored Štaklberga su takoĎe davali svoj doprinos formulisanju

tipologije tržišta. Pol Semjuelson je, na primer, polazeći od kriterijuma snage

uticaja prodavaca odnosno kupaca, kao i od kriterijuma diferenciranosti proizvoda

definisao tri različita tržišna stanja:

1. savršena konkurencija – postoji veliki broj proizvoĎača koji proizvode identičan

proizvod pri čemu nijedan od njih nije u stanju da vrši bilo kakvu kontrolu nad

cenom;

2. nesavršena konkurencija – javlja se u tri različita oblika zavisno od broja

proizvoĎača koji meĎusobno konkurišu i od stepena diferenciranosti proizvoda;

delimična kontrola cena je moguća;

3. potpuni monopol – jedan proizvoĎač koji nudi proizvod bez bliskih supstituta i koji

u potpunosti kontroliše cenu.

Potpuna konkurencija

Potpuna, apsolutna ili savršena konkurencija predstavlja teoretsku kategoriju čije je

osobine neophodno analizirati kako bi se stekao uvid u logiku delovanja tržišnog

mehanizma. TakoĎe, kroz poreĎenje tržišnih stanja koja su zastupljena u

savremenim tržišnim privredama sa tržišnim stanjem koje bi postojalo na tržištu

potpune konkurencije može se doći do značajnih saznanja o principima

funkcionisanja modernih ekonomskih sistema.

Potpuna konkurencija predstavlja tržišno stanje sa sledećim karakteristikama:

1. atomiziranost ponude i tražnje – postoji veliki broj prodavaca i kupaca, njihova

pojedinačna moć je zanemarljiva, cena se slobodno formira pod uticajem ponude i

tražnje i nijedan od tržišnih učesnika nije u stanju da samostalno utiče na cenu;

2. homogenost robe – ova pretpostavka podrazumeva da svi proizvoĎači proizvode

homogene odnosno identične proizvode, to jest proizvode istog kvaliteta i istih

karakteristika; zbog toga je supstitutivnost izmeĎu proizvoda različitih proizvoĎača

odnosno prodavaca velika i kupcima je sasvim svejedno čiji će proizvod kupiti dok

god je njegova cena na nivou ravnotežne cene (cena koja se formira isključivo pod

uticajem odnosa ponude i tražnje); prodavci nisu u mogućnosti da, recimo, preko

podizanja kvaliteta svojih proizvoda postignu cenu koja bi bila viša od ravnotežne

tržišne cene;

6

3. ni meĎu prodavcima ni meĎu kupcima nema udruživanja ni dogovaranja – svaki od

njih potpuno samostalno nastupa na tržištu; kupovna moć kupaca je približno

jednaka; tržišna snaga svih prodavaca je takoĎe približno jednaka;

4. slobodno kretanje kapitala, rada i robe – nema nikakvih ekonomskih,

administrativnih ili prirodnih barijera za proširivanje, sužavanje ili odustajanje od

proizvodnje kada se za tako nešto ukaže potreba; nema državne intervencije i sve

je prepušteno isključivo delovanju tržišnog mehanizma;

5. potpuna informisanost svih učesnika na tržištu – svi kupci i svi prodavci su u

svakom trenutku u potpunosti upoznati sa situacijom na tržištu; nema ni kupaca ni

prodavaca koji bi mogli da se naĎu u posedu bilo kakvih ekskluzivnih informacija

koje bi mogle da ograniče konkurenciju.

Već je naglašeno da u toku istorije nikada nisu bili uspostavljeni odnosi čiste

potpune konkurencije. Čak i u periodu liberalnog kapitalizma je bilo netržišnih

uticaja koji su suzbijali konkurenciju (dogovaranje, uticaj države, ograničene

informacije itd.).

MONOPOLISTIČKO TRŽIŠTE OdreĎeno preduzeće je monopolista ako je jedini proizvoĎač (ponuĎač) odreĎenog

proizvoda ili usluge na odreĎenom tržištu i ako taj proizvod nema bliskih

supstituta, odnosno ako potrošači nemaju alternativu i moraju da kupuju kod

monopoliste. Na tržištu može, meĎutim, postojati i monopolista sa strane tražnje –

to bi bilo preduzeće koje je, iz različitih razloga, jedini kupac odreĎenog proizvoda

što ga čini sposobnim da utiče na uslove pod kojim taj proizvod kupuje. Tržište na

kome postoji monopol sa strane tražnje nazviva se monopson.

Potpuno monopolističko tržište odnosno monopolistička konkurencija predstavlja

tržišno stanje sa sledećim karakteristikama:

1. postoji samo jedan prodavac (ili kupac) odreĎenog proizvoda – nepostojanje

alternative za kupce (ili prodavce) omogućava monopolisti da samostalno odreĎuje

cenu proizvoda, ali i druge uslove prodaje (ili kupovine); tržišna cena, prema tome,

nije rezultat odnosa ponude i tražnje već je rezultat interesa monopoliste;

2. neelastičnost tražnje je potpuna – kolika god da je cena tražnja će biti ista;

3. mobilnost kapitala, rada i robe je ograničena ili potpuno onemogućena;

4. ne postoje bliski supstituti za proizvod – kupci su prinuĎeni da kupuju proizvod

monopolističkog preduzeća;

5. barijere za ulazak na tržište i izlazak sa tržišta su visoke – ne postoji mogućnost da

se pojave novi prodavci (ili novi kupci u slučaju monopsona).

7

U uslovima monopola onemogućeno je delovanje osnovnih ekonomskih zakona

(pre svega zakona ponude i tražnje) zbog toga što je prisutna velika koncentracija

ponude odnosno tražnje u rukama monopoliste (ili monopsoniste). Postojanje

ovakve imperfektne konkurencije na različite načine utiče na neefikasnost

ekonomskog sistema – monopolista nije zainteresovan da povećava efikasnost

proizvodnje kako bi postigao viši profit jer je u poziciji da viši profit ostvaruje

povećanjem cene.

Postoje dva osnovna uzroka:

1. različiti načini sprečavanja potencijalnih rivala da uĎu na tržište:

pravna ograničenja – PTT služba ima monopolističku poziciju zato što je država

donela odluke preko kojih je PTT-u obezbedila mnopol; takoĎe, nije retkost ni

pojava različitih vrsta lokalnih monopola bilo time što država daje povlastice i

pogodnosti nekoj firmi, bilo time što sprečava druge firme da uĎu u neku granu;

patenti – da bi podstakla inovativnost država daje ekskluzivna proizvodna prava za

neki period vremena onome ko je osmislio odreĎeni proizvod; sve dok patentno

pravo postoji firma ima zaštićenu poziciju i predstavlja monopol;

kontrola nad oskudnim resursima ili inputima – ukoliko neko dobro može biti

proizvedeno jedino korišćenjem retkih inputa, kompanija koja ostvari kontrolu nad

izvorima tih inputa može sebi obezbediti monopolsku poziciju;

2. troškovna prednost nad potencijalnim rivalima ostvarena na različite načine:

tehnička superiornost – preduzeće koje poseduje superiorniju tehnologiju od

konkurenata lakše postaje monopolista i lakše istiskuje sa tržišta konkurentska

preduzeća;

ekonomija obima – sposobnost velikih preduzeća da integracijom proizvodnih

operacija poveća produktivnost znatno iznad produktivnosti manje snažnih

konkurenata.

8

KARAKTERISTIKE SAVREMENOG TRŽIŠTA

Savremeno tržište je tržište takozvane ograničene odnosno nepotpune

konkurencije, kako zbog pojave velikih transnacionalnih kompanija tako i zbog sve

veće diferenciranosti proizvoda, zbog potrebe za državnom intervencijom u

privredi itd. Osnovne osobine savremenog tržišnog stanja kao mešovitog oblika

konkurencije koji je najbliži realnim privrednim okolnostima su:

postojanje veoma moćnih prodavaca i kupaca zbog čega je odreĎeni uticaj na cene

i uslove kupoprodaje moguć; ipak, cene se ne mogu u potpunosti kontrolisati;

postojanje još uvek relativne homogenosti proizvoda i supstituta na većini

pojedinačnih tržišta;

niska mobilnost faktora proizvodnje;

mogućnost dogovaranja oko nivoa cena, podele tržišta, vrstom i kvalitetom

proizvoda, vremenom i mestom kupoprodaje;

ograničen broj prodavaca i kupaca u nekim delatnostima – postojanje duopola (dva

prodavca), duopsola (dva kupca), bilateralnih monopola (dva kupca i dva

prodavca).

9

MONOPSON

Monopson je tržišno stanje kada odreĎeni proizvod potražuje samo jedan kupac, a

na strani ponude stoji mnoštvo prodavača. Monopsonistički kupac može uticati na

cene na tržištu i tako maksimizirat svoj profit. Na primer:, država je

monopsonistički odn. isključivi kupac vojnog materijala, oružja i opreme. Pojam je

prvi put upotrebio Joan Robinson 1933. godine.

Odredjivanje ravnoteže u monopsonu, bilateralnom i potpunom monopolu, kao i u

drugim tržišnim situacijama, može se vršiti i korišćenjem metodologije teorije

igara.

Monopolističke situacije su prisutne i na tržištima radne snage. Jedan od

najpoznatijih modela istraživanja takve situacije potekao je od Hendersona i

Kvanta, po tom modelu jedino preduzeće ima monopolističku poziciju na tržištu

radne snage, dok na tržištu njegovih proizvoda vlada potpuna konkurencija.

10

ZAKLJUCAK

Za monopolističku konkurenciju karakteristično je da relativno veliki broj

proizvodača, relativno male ekonomske snage, nudi slican ali drugačiji proizvod.

Osim toga, karakteriše je i velika elastičnost tražnje koja je veća i izraženija ako je

proizvod manje drugačiji. Promene u ceni utiču na količinu prodaje cele

konkurencije, a dugoročno gledano, ta ravnoteža eliminiše mogućnost

ekstraprofita.

Dakle, monopolistička konkurencija predstavlja efektivnu konkurenciju i

podrazumeva borbu izmedu konkurenata na tržištu.

Konstantan je uzajamni pritisak tako da svi moraju uložiti maksimalne napore kako

bi opstali na tržištu.

11

Literatura:

Teorija Politika i Politika Cena ……….. , Dušan Zdravković, Boban

Stojanović,Dragomir Djordjević, Ivan Stojanović

http://sh.wikipedia.org/wiki/Monopson

http://sh.wikipedia.org/wiki/Monopol