Monopolisti čka konkurencija

MonopolistiMonopolistička konkurencijačka konkurencija

Profesor: Studenti:Profesor: Studenti:

dr Miroslava Petrevska Skeledžija Deana, 5 – 28dr Miroslava Petrevska Skeledžija Deana, 5 – 28

Matić Marko, 5 – 6 Matić Marko, 5 – 6

UvodUvod

Tržište predstavlja mesto gde se ponuda i potražnja Tržište predstavlja mesto gde se ponuda i potražnja robe i usluga susreću i kao stalan robe i usluga susreću i kao stalan i i organizovan organizovan oblik dovode u međusobni kontakt, kao skup oblik dovode u međusobni kontakt, kao skup kupaca i prodavaca.Tržište je istovremeno i kupaca i prodavaca.Tržište je istovremeno i mehanizam kojim se kroz regulaciju odnosa mehanizam kojim se kroz regulaciju odnosa prodavaca i kupaca, krozprodavaca i kupaca, kroz stvarna ili pstvarna ili potencijalna otencijalna međusobna delovanja, odredjuju cene pojedinačnih međusobna delovanja, odredjuju cene pojedinačnih proizvoda ili skupa proizvoda.proizvoda ili skupa proizvoda.

Kao polaznu osnovu za razgovor o konkurenciji Kao polaznu osnovu za razgovor o konkurenciji koristićemo podelu tržišnihkoristićemo podelu tržišnih struktura po kojoj postoje dva osnovna tipa:struktura po kojoj postoje dva osnovna tipa: savršesavršenna, tj. potpuna konkurencija i nesavršena, tj,a, tj. potpuna konkurencija i nesavršena, tj, nepotpuna konkurencija nepotpuna konkurencija

UvodUvod

Savršena konkurencija je takvo tržišno stanje u Savršena konkurencija je takvo tržišno stanje u kojem postoji veliki broj prodavaca kojem postoji veliki broj prodavaca i i kupaca na tržištu istog,homogenizovanog proizvodakupaca na tržištu istog,homogenizovanog proizvodai kada svi proizvodi imaju cenu i kada svi proizvodi imaju cenu i i razmenjuju se na razmenjuju se na tržištu, a učesnici na tržištu nemaju nikakvog uticaja tržištu, a učesnici na tržištu nemaju nikakvog uticaja na cenu po kojojna cenu po kojoj kupuju ili prodaju, tj. cena je kupuju ili prodaju, tj. cena je objektivno data veličina.objektivno data veličina.

Promena cene je posledica aktivnosti svih Promena cene je posledica aktivnosti svih prodavaca i kupaca, a nikako posledicaprodavaca i kupaca, a nikako posledica njihovog njihovog pojedinačnog delovanja. Dakle, na savršenim pojedinačnog delovanja. Dakle, na savršenim konkurentskim tržištima pojedinačni proizvođači su konkurentskim tržištima pojedinačni proizvođači su ustvari preduzimači cena, tzv.ustvari preduzimači cena, tzv. price-takersprice-takers..

UvodUvod

Nesavršena konkurencija postoji kada kupac ili Nesavršena konkurencija postoji kada kupac ili prodavac mogu uticati na cenu proizvoda. Glavna prodavac mogu uticati na cenu proizvoda. Glavna obeležja su previsoke cene i preniska proizvodnja obeležja su previsoke cene i preniska proizvodnja i o njoj će više reči biti ui o njoj će više reči biti u nastavku ovog nastavku ovog seminarskog rada. seminarskog rada.

Stvarno tržište nije niti savršeno konkurentno niti u Stvarno tržište nije niti savršeno konkurentno niti u potpunosti monopolisano, većpotpunosti monopolisano, već spada negde u spada negde u spektar između savršene konkurencije i čistog spektar između savršene konkurencije i čistog monopola.monopola.

Monopolistička konkurencija, kao tema ovog Monopolistička konkurencija, kao tema ovog seminarskog rada, javlja se kao jedan odseminarskog rada, javlja se kao jedan od oblika nesavršene konkurencije i upravo zato ćemo oblika nesavršene konkurencije i upravo zato ćemo se ukratko osvrnuti na nesavršenuse ukratko osvrnuti na nesavršenu konkurenciju, a zatim pokušati obraditi i konkurenciju, a zatim pokušati obraditi i monopolističkumonopolističku konkurenciju, sa konkurenciju, sa osvrtom na osvrtom na definiciju, karakteristike i slično.definiciju, karakteristike i slično.

Nepotpuna konkurencijaNepotpuna konkurencija

Svako preduzeće koje može značajno uticati na Svako preduzeće koje može značajno uticati na tržišnu cenu svoje proizvodnje,tržišnu cenu svoje proizvodnje, klasifikuje se kao klasifikuje se kao nesavršeni konkurentnesavršeni konkurent..

Nesavršena konkurencija preovladava Nesavršena konkurencija preovladava u industriji kada god pojedinačni ponuđačiu industriji kada god pojedinačni ponuđači imaju određeni nadzor nad cenom svog proizvoda. imaju određeni nadzor nad cenom svog proizvoda. Za razliku od učesnika savršeneZa razliku od učesnika savršene konkurencije koji konkurencije koji donose odluku samo o visini proizvodnje, tzv.donose odluku samo o visini proizvodnje, tzv.price-price-taker taker učesnici iliučesnici ili price-makeriprice-makeri donose odluku i o donose odluku i o visini cenavisini cena..

Nesavršena konkurencija ne podrazumeva da Nesavršena konkurencija ne podrazumeva da preduzeće ima apsolutni nadzor nadpreduzeće ima apsolutni nadzor nad cenom svog cenom svog proizvoda, već ono može odrediti cenu samoproizvoda, već ono može odrediti cenu samo u u

razumnim okvirima.razumnim okvirima.


Suština tržišne moći je mogućnost da se Suština tržišne moći je mogućnost da se menjaju cene proizvoda. Da bi navelimenjaju cene proizvoda. Da bi naveli potrošače da potrošače da kupuju više, proizvođači moraju da snižavaju cene. kupuju više, proizvođači moraju da snižavaju cene. Nepotpuna konkurencija neNepotpuna konkurencija ne znači da preduzeće ima znači da preduzeće ima apsolutnu kontrolu nad cenom svog proizvodaapsolutnu kontrolu nad cenom svog proizvoda..

Na primer, Coca-cola u uslovima nepotpune Na primer, Coca-cola u uslovima nepotpune konkurencije može svoje limenke da prodaje zakonkurencije može svoje limenke da prodaje za 0,40 ili 0,50 €. Kada bi preduzeće pokušalo da 0,40 ili 0,50 €. Kada bi preduzeće pokušalo da prodaje svoje limenke za 10 €, ono bi prodaje svoje limenke za 10 €, ono bi propalo.Dakle, reč je o nekom stepenu slobode propalo.Dakle, reč je o nekom stepenu slobode odlučivanja pri određivanju cena. odlučivanja pri određivanju cena.


Slika 1.1. Koeficijent koncentracijeSlika 1.1. Koeficijent koncentracije u četiri preduzeća se definiše u četiri preduzeća se definiše kao procenat ukupne proizvodnje nekog sektora koji dolazi iz kao procenat ukupne proizvodnje nekog sektora koji dolazi iz njegova četiri najveća preduzeća. Koeficijent koncentracije udeset njegova četiri najveća preduzeća. Koeficijent koncentracije udeset preduzeća je jednak procentu proizvodnje što isporučuje preduzeća je jednak procentu proizvodnje što isporučuje deset najvećih preduzeća u sektorudeset najvećih preduzeća u sektoru

MonopolMonopol

Po definiciji monopol (grčkiPo definiciji monopol (grčki m monosonos - - jedan;jedan; polist polist - - prodavac) je krajnji oblik nepotpuneprodavac) je krajnji oblik nepotpune konkurencije konkurencije kada jedno preduzeće ima potpunu kontrolu nad kada jedno preduzeće ima potpunu kontrolu nad celim privrednim sektoromcelim privrednim sektorom,, uz uz nedostatak nedostatak konkurencije za robu ili usluge koje nudi, dakle, konkurencije za robu ili usluge koje nudi, dakle, potpuna dominacija tržištempotpuna dominacija tržištem..

Za čisti monopol, kao vrstu tržišne strukture, Za čisti monopol, kao vrstu tržišne strukture, karakteristično je da postoji samo karakteristično je da postoji samo jedan prodavac/ponuđač, koji se suočava sa jedan prodavac/ponuđač, koji se suočava sa funkcijom tržišne tražnje.funkcijom tržišne tražnje. Bitna karakteristika Bitna karakteristika monopola je da može potpuno odrediti cenu robe monopola je da može potpuno odrediti cenu robe koju prodaje, bez obzirakoju prodaje, bez obzira nana količinu koju nudi. količinu koju nudi.

MonopolMonopol

Monopol se smatra Monopol se smatra najprofitabilnijom tržišnom strukturom. Isključivi najprofitabilnijom tržišnom strukturom. Isključivi monopoli sumonopoli su retke pojave. retke pojave.

Primer za ovo su: telefonske usluge, gasovod, Primer za ovo su: telefonske usluge, gasovod, voda, strujavoda, struja,, itd. itd.

Ovi monopolistiOvi monopolisti moraju računati sa konkurencijom i moraju računati sa konkurencijom i iz drugih privrednih sektora, npr. kablovski telefoni, iz drugih privrednih sektora, npr. kablovski telefoni, struja i gas mogu zameniti druga goriva. Na dugi struja i gas mogu zameniti druga goriva. Na dugi rok nijedan monopolista nije siguran odrok nijedan monopolista nije siguran od napada napada konkurenata. konkurenata.

DuopolDuopol

Duopol predstavlja oblik nesavršene konkurencije, Duopol predstavlja oblik nesavršene konkurencije, tj. tržišnu strukturu u kojoj samotj. tržišnu strukturu u kojoj samo dva ekonomska dva ekonomska subjekta kontrolišu celokupnu ponudu. subjekta kontrolišu celokupnu ponudu.

Javlja se u onim privrednim granamaJavlja se u onim privrednim granama gde je ulazak gde je ulazak konkurentima veoma otežan.konkurentima veoma otežan.

Proizvodi duopolista mogu biti homogeni, ali i Proizvodi duopolista mogu biti homogeni, ali i diferencirani. diferencirani.

OligopolOligopol

Oligopol znači "nekolicina prodavaca". Oligopol znači "nekolicina prodavaca". Oligopol kao tržišna struktura predstavljaOligopol kao tržišna struktura predstavlja oblik oblik nesavršene konkurencije u kojoj nekoliko (velikih) nesavršene konkurencije u kojoj nekoliko (velikih) preduzeća međusobno konkuriše preduzeća međusobno konkuriše i i učestvuje u učestvuje u celokupnoj ponudi. celokupnoj ponudi.

Tržišna moć oligopola je posledica malog broja Tržišna moć oligopola je posledica malog broja proizvođača i činjenice da svaki odproizvođača i činjenice da svaki od njih proizvodi značajan deo ukupnognjih proizvodi značajan deo ukupnog proizvoda privredne grane. proizvoda privredne grane.

Javljaju se u onim privrednim granama gde Javljaju se u onim privrednim granama gde je ulazak konkurentima otežan, a proizvodi suje ulazak konkurentima otežan, a proizvodi su homogenihomogeni,, ali ali i i diferencirani, npr. tržište automobiladiferencirani, npr. tržište automobila..

OligopolOligopol

ZZa razliku od tržištaa razliku od tržišta,, u kojima vlada savršena u kojima vlada savršena konkurencija i u kojima ponuđačikonkurencija i u kojima ponuđači ne mogu uticati na ne mogu uticati na cenu, već je pasivno prihvataju, oligopolisti mogu cenu, već je pasivno prihvataju, oligopolisti mogu izbegavati smanjenjeizbegavati smanjenje cene, a kao rezultat može biti cene, a kao rezultat može biti „prećutni dogovor“ o naplaćivanju monopolske cene „prećutni dogovor“ o naplaćivanju monopolske cene među svim među svim konkurentima.konkurentima.

Oligopoli obično formiraju cenu koja je niža od nivoa Oligopoli obično formiraju cenu koja je niža od nivoa kojom bi se maksimiziralakojom bi se maksimizirala dobit, ali koja je ipak dobit, ali koja je ipak iznad njihovog graničnog troška, kako iznad njihovog graničnog troška, kako bi potencijalnim konkurentimabi potencijalnim konkurentima učinili ulazak na učinili ulazak na tržište neisplativim. tržište neisplativim.

Monopolistička konkurencijaMonopolistička konkurencija

Monopolistička konkurencija je takav tip tržišta naMonopolistička konkurencija je takav tip tržišta nakome veliki broj preduzećakome veliki broj preduzeća međusobno konkuriše međusobno konkuriše proizvodeći neproizvodeći ne identične, ali slične proizvode. identične, ali slične proizvode.

Ovakvo tržište ima dve osnovne karakteristikeOvakvo tržište ima dve osnovne karakteristike::

1.1. preduzeća konkurišu prodajom diferenciranih preduzeća konkurišu prodajom diferenciranih proizvoda koji su međusobno zamenjivi,ali nisu proizvoda koji su međusobno zamenjivi,ali nisu savršeni supstitutisavršeni supstituti;;

2.2. ulazak i izlazak na tržište je slobodan, pa je ulazak i izlazak na tržište je slobodan, pa je novom preduzeću relativno lako ući nanovom preduzeću relativno lako ući na tržište sa vlastitim robnim markama, i izaći sa tržište sa vlastitim robnim markama, i izaći sa tržišta ako proizvodi postanutržišta ako proizvodi postanu neprofitabilnineprofitabilni..


Zahvaljujući diferencijaciji proizvoda, monopolistički Zahvaljujući diferencijaciji proizvoda, monopolistički konkurenti nisu savršenikonkurenti nisu savršeni supstituti. Potrošači svaku supstituti. Potrošači svaku marku doživljmarku doživljaavaju drugačijom od drugih, a razlika vaju drugačijom od drugih, a razlika je delom uje delom u sastavu proizvoda, a delom u sastavu proizvoda, a delom u potrošačevoj slici tog proizvodapotrošačevoj slici tog proizvoda..

Monopolistička konkurencija ne postavlja nikakve Monopolistička konkurencija ne postavlja nikakve prepreke onima koji žele ući iliprepreke onima koji žele ući ili izaći sa tržišta. Novi izaći sa tržišta. Novi se konkurenti bez ikakvih ograničenja slobodno se konkurenti bez ikakvih ograničenja slobodno javljaju na tržištu. javljaju na tržištu.

Na ovakvim tržištima prodaju se sapun, šampon i Na ovakvim tržištima prodaju se sapun, šampon i mnogi drugi proizvodi. mnogi drugi proizvodi.


Slična je situacija i sa većinom proizvoda Slična je situacija i sa većinom proizvoda maloprodaje, jer se proizvodi prodaju umaloprodaje, jer se proizvodi prodaju u mnogo različitih trgovina koje međusobno mnogo različitih trgovina koje međusobno konkurišu diferencirajući svoje usluge premakonkurišu diferencirajući svoje usluge prema lokaciji, raspoloživosti i stručnosti osoblja, uslovima lokaciji, raspoloživosti i stručnosti osoblja, uslovima kreditiranjakreditiranja,, itd itd..

Preduzeće nema nikakav monopol na zemljište ili Preduzeće nema nikakav monopol na zemljište ili robu koju prodaje. To mogu raditi robu koju prodaje. To mogu raditi i i drugi i u analizi drugi i u analizi polazimo od pretpostavke da svi drugi koji ulaze u polazimo od pretpostavke da svi drugi koji ulaze u ovaj posao imaju isteovaj posao imaju iste troškove, a time i istu krivu troškove, a time i istu krivu tražnje. Kako ulaze u ovu oblast drugi, te se malo tražnje. Kako ulaze u ovu oblast drugi, te se malo po malpo malo o sužavasužava tržište ranije već formiranih preduzeća, tako da se i tržište ranije već formiranih preduzeća, tako da se i kriva tražnje sa proizvodima već postojećih kriva tražnje sa proizvodima već postojećih preduzeća pomiče u levo.preduzeća pomiče u levo.


Oligopol malog broja podrazumeva konkurenciju Oligopol malog broja podrazumeva konkurenciju između dva ili tri krupna preduzećaizmeđu dva ili tri krupna preduzeća koja deluju na određenom regionalnom području.koja deluju na određenom regionalnom području. Kada na nekom tržištu međusobno Kada na nekom tržištu međusobno konkuriše mali broj preduzeća, ona moraju uzimati konkuriše mali broj preduzeća, ona moraju uzimati uobzir svoje strateško uzajamnouobzir svoje strateško uzajamno delovanje. Stratešku interakciju imamo i u dnevnoj delovanje. Stratešku interakciju imamo i u dnevnoj štampi, televizijskim programima, u proizvodnji štampi, televizijskim programima, u proizvodnji automobila, štampanju udžbenika iz ekonomije automobila, štampanju udžbenika iz ekonomije i sličnoi slično..

Prema tome, konkurencija malog broja -Prema tome, konkurencija malog broja -oligopol vodi računa o reakcijamaoligopol vodi računa o reakcijama konkurenata na konkurenata na promene njihovih cena i količine proizvodnje, čime promene njihovih cena i količine proizvodnje, čime se doprinosi strategijise doprinosi strategiji razvoja svake razvoja svake firme ponaosob. firme ponaosob.


Slika 2. 1. Prikazuje konačnu dugoročnu ravnotežuSlika 2. 1. Prikazuje konačnu dugoročnu ravnotežu tipičnog prodavca u tipičnog prodavca u uslovimamonopolističke konkurencijeuslovimamonopolističke konkurencije

Tražnja je pomerena u levo i kriva "d'd" prolazi kroz krivu prosečnih Tražnja je pomerena u levo i kriva "d'd" prolazi kroz krivu prosečnih troškova - "AC" tog preduzeća.Tačka "G" predstavlja dugoročnu troškova - "AC" tog preduzeća.Tačka "G" predstavlja dugoročnu ravnotežu jer su profiti jednaki nuli i niko više nema interesa daulazi u ravnotežu jer su profiti jednaki nuli i niko više nema interesa daulazi u sektor, niti da ga napuštaju oni koji su već u tom sektoru. Proističe, da sektor, niti da ga napuštaju oni koji su već u tom sektoru. Proističe, da monopolističkakonkurencija uređuje neefikasnost, jer je cena "G" iznad grmonopolističkakonkurencija uređuje neefikasnost, jer je cena "G" iznad graničnih troškova - "MC", što je prouzrokovalo manji obim proizvodnje aničnih troškova - "MC", što je prouzrokovalo manji obim proizvodnje nego što bi dali uslovi potpune konkurencijenego što bi dali uslovi potpune konkurencije

ZaključakZaključak

Za monopolističku konkurenciju karakteristiZa monopolističku konkurenciju karakteristično je da relativno veliki broj proizvođača, čno je da relativno veliki broj proizvođača, relativno male ekonomske snage, nudi relativno male ekonomske snage, nudi sličan, ali diferenciran proizvodsličan, ali diferenciran proizvod..

Osim toga, karakteriše je i velika Osim toga, karakteriše je i velika elastičnost tražnje koja je veća i izraženija elastičnost tražnje koja je veća i izraženija ako je proizvod manje diferenciran. ako je proizvod manje diferenciran. Promene u ceni utiču na količinu prodaje Promene u ceni utiču na količinu prodaje cele konkurencije, acele konkurencije, a dugoročno gledano, ta dugoročno gledano, ta ravnoteža eliminiše mogućnost ekstraravnoteža eliminiše mogućnost ekstra profitaprofita..

ZaključakZaključak

Dakle, monopolistička konkurencija predstavlja Dakle, monopolistička konkurencija predstavlja efektivnu konkurenciju i podrazumeva borbu efektivnu konkurenciju i podrazumeva borbu između konkurenata na tržištuizmeđu konkurenata na tržištu..

Konstantan je uzajamni pritisak tako da svi moraju Konstantan je uzajamni pritisak tako da svi moraju uložiti maksimalne napore kako biopstali na tržištu uložiti maksimalne napore kako biopstali na tržištu

HVALA NA PAŽNJI!HVALA NA PAŽNJI!

Monopolisti čka konkurencija

Documents

Transcript of Monopolisti čka konkurencija