ПРЕМА НЕБЕСКИМ ЛЕПОТАМА

СТАРА СРПСКА ПОЕЗИЈА

(Преузето са листе "Светосавље")

САВА НЕМАЊИЋ (1175-1235)

СЛОВО О МУКАМА Помешах се са стоком неразумном

и изједначих се с њом, бивајући убог добрим делима,

а богат страстима, испуњен срамом,

лишен Божје слободе, осуђен од Бога,

оплакан од анђела, бивајући на смех бесовима, обличаван својом савешћу,

посрамљен злим својим делима.

И пре смрти бивам мртав, и пре Суда сам се осуђујем,

пре бескрајње муке собом сам мучен од очајања.

1

СЛОВО О УМУ Наш ум да буде

на небесима у гледању, на красотама рајским, у становима вечним,

на анђеоским зборовима, у животу онде...

Какво ли ћe ту бити збориште од мноштва људи

од Адама до свршетка!...

Ради тога нам, драга браћо моја,

треба туговати и замишљати се у овом животу

као они који су изван света, као они који имају живот

на небесима.

СТЕФАН НЕМАЊИЋ ПРВОВЕНЧАНИ (око 1165-1227)

МОЛИТВА СВЕТОМ СИМЕОНУ He заборави мене, убогога твојега!

He заборави мене, који лежим у безакоњима!

He заборави мене, који се ваљам у блату сласном,

него пружи пресвету своју десницу

2

којом ме и благослови у варљивом животу овом

и руководећи научи да идем стопама твојим,

ако и недостојна, ако и некорисна,

ако и непотребна!

ТЕОДОСИЈЕ (средина XIII в.-почетак XIV в.)

СЛОВО УТЕХЕ СВ. САВЕ УПУЋЕНО СТЕФАНУ НЕМАЊИ He тугуј ми, господару и оче:

ја сам твој пост и стајање и клањање. Ја сам твоје подвизање, што је и по души труд,

на мени је грех твој ако га има. Ја за те одговарам,

пошто си ме послушао, од мене душу твоју Господ нека иште.

СЛУЖБА СВЕТОМЕ САВИ ПРВА ПЕСМА ДРУГОГ КАНОНА ГЛАС ОСМИ

Мени што хвалим твоје живљење, у Христа слободу стекавши,

од богатих светога Духа ризница да капљу знања добијем, оче, молим се,

достојно да похвалим те, хвале достојног.

3

Из корена добра још бољи изданак ниче.

водама богосазнања напајан и плод благоухан јавио си се,

живљењем својим из младости, богоношче, срца и душе појаца ти веселиш.

О, премудрог ли твога богоразума којим извара оца својега ловом на јелене,

Христу, оче, ујеленивши душу своју и Христовом љубављу паљен,

ка источнику бесмрћа њему притекао јеси.

Према небеским лепотама изнад ума љубављу покретан,

од земаљске малолепности побегавши, јелењим трчањем Христа затражио јеси,

у жељеном од њега, Саво оче, не превари се.

Љубављу према чистоти обузет, благородност душе плотољубљем ниси заробио,

и стога сад венце чистоте примајући с анђелима у Христу веселиш се и њему за нас, Саво оче, моли се.

ТРЕЋА ПЕСМА

На гору сазнања добродетељи узашав, на видљивој Гори Атонској,

подобно ономе Исаку самога себе узвео јеси,

и тамо као јагње свеспаљеницу срце своје на жртву

4

духовно принео јеси.

Светилник, своју душу, сузама украишајући и рано Христу јутрећи,

пружањем руку у молитвама Амалика - тело умртвио јеси

и у земљу бестрашћа ушао јеси.

Љубављу према бестрашћу подстицан, плотска раздраживања угушио јеси

и душу божанственим сјајем пресветлив своју светлости духовне, Саво оче,

и ми да добијемо моли се.

Младости цвет глађу осушив, уздржањем удове умртвив,

постом се од тела одрекао јеси, бдењем и молитвама снажећи се,

љубављу према Господу, врхунац добродетељи, Саво,

достигао јеси.

Благородношћу висок и добротом изврстан, разума мудрошћу чудесан био си,

као цвет прекрасни чистотом сјајећи и светлим смирењем, Саво оче,

украсио се јеси.

ЗАЈЕДНИЧКИ КАНОН СПАСУ ХРИСТУ, СВЕТОМ СИМЕОНУ И СВЕТОМЕ САВИ

ИЗ ПЕСМЕ СЕДМЕ

Бог милостив и штедар, Бог суревњивац и осветник,

5

многа је у тебе милост, много је и оптужење,

на лица се не обазиреш, сваком према путу његовом судиш,

молитвама светих својих не предај нас праведноме ти суду.

ИЗ ПЕСМЕ ОСМЕ

Мач блистав с неба, натопљен крвљу, и срп летећи што виде пророк,

гнев твој. Господе, на сагрешитеље и оне што се ни пред одмаздом смрти не обраћају,

као милостив и благосрдан одврати од нас молитвама светих својих.

АРХИЕПИСКОП ДАНИЛО (око 1270-1337)

МОЛИТВА ПРЕД ТВРДИМА СУНЦА А шта ћу ја јадна учинити?

Где ћу сакрити множину својих грехова Стазу спасења не налазим нигде.

Но ти цару векова, бесмртни Господе који хоћеш да се сви спасу,

даруј и мени недостојној начин да се пре смрти теби покајем.

Мени је довољно

6

ако и два дана будем робиња теби Владици моме Христу,

и дух свој предам, а да не будем робиња бесовима и греху.

Јер ево сунце излази на тврди своје, хотећи осветлити сву васељену,

а ја грешна не чекам да те видим где залазиш,

јер боље би било да се нисам ни родила.

Свако дисање и свако створење слави те.Господе,

а ја једина заборавих да славим твоје име.

Шта да чиним?

МОЛИТВА ПРЕД АНЂЕЛИМА ЉУТИМ

Шта да чиним ја грешна, пуна стида? Јер покри срамота лице моје

и тесно ми је одасвуд.

Јаој мени, одакле ћу почети оплакивати

своја љута безакоња, која се не могу лако исповедити?

Због чега прво да заплачем? Због чега да застењем

и због чега да заридам? Због множине грехова

или због одлучења од Бога?

7

Помисли, душо, шта ће те срести после изласка твога од тела!

Ево ти се спремају разне муке, анђели љути и немилосрдни

хоће да те ухвате.

МОЛИТВА У МАЛОВРЕМЕНОЈ КРАСОТИ

О душо окајана, о душо грехољубива,

ево се сврши живот твој у овом веку и поћи ћеш у други свет

и међу друге људе.

Јер ево остављаш маловремену красоту, где си чекала да се на векове нахраниш

сладосно живећи.

Јер ево приступише и посланици и рекоше:

Зову те, устај и не касни.

ГРИГОРИЈЕ РАШКИ (XIII в.-после 1305)

КРСТОМ ОГРАЂЕНИ

Крстом ограђени врагу се противимо, не бојећи се преваре његове ни заседе,

8

јер охоли уништи се и сатрвен би снагом на дрвету распетога Христа.

МОНАХИЊА ЈЕФИМИЈА (око 1350-после 1405)

ТУГА ЗА МЛАДЕНЦЕМ УГЉЕШОМ

Мале иконе, но велики дар, које имају пресветли лик Владичин

и пречисте Богоматере, што их велики и свети муж

дарова младом младенцу Угљеши Деспотовићу којега неоскврњено млађахног преставише

у вечне обитељи, а тело се предаде гробу,

који изделаше праоци због преступљења.

Удостоји, Владико Христе, и ти, пречиста Богомати,

мене јадну да свагда бригујем о одласку душе моје,

што угледах на родитељима ми и на рођеном од мене младенцу,

за ким жалост непрестано гори у срцу моме, природом матерњом побеђивана.

9

МОЉЕЊЕ ГОСПОДУ ИСУСУ ХРИСТУ

Од оскврњених усана, од мрскога срца,

од нечистог језика, од оскврњене душе прими мољење,

о Христе мој, и не одгурни мене, рабу твоју,

нити ме јарошћу твојом, Владико, обличи у час одласка мојега,

нити ме гневом твојим казни у дан доласка твојега,

јер пређе суда твојега, Господе, осуђена сам савешћу мојом,

ниједне наде спасења мојега нема у мени ако милосрђе твоје не победи мноштво безакоња мојих.

Зато те молим, незлобиви Господе, ни мало ово приношењеприношење не одгурни,

које приносим светом храму пречисте твоје матере и наде моје Богородице хиландарске,

јер примих веру удовичину што ти принесе две цете, Господе,

те тако и ја принесох ово, недостојна раба твоја, о Владичице, Јефимија монахиња, кћи господина ми ћесара Војихне, који лежи овде, негда деспотица.

И приложи се ова катапетазма храму пресвете Богородице хиландарске

лета 6907, индикта 8. А ако ће је ко однети

од храма пресвете Богородице хиландарске, да је одлученодлучен од јединосушне и нераздељиве њене

Тројице и да му је супарница пречиста Богомати хиландарска

у дан страшнога испита.

10

Амин.

ПОХВАЛА СВЕТОМ КНЕЗУ ЛАЗАРУ

У красотама овога света васпитао си се од младости своје о нови мучениче кнеже Лазаре,

и крепка рука Господња међу свом земаљском господом крепког и славног показа те.

Господствовао си земљом отачаства ти и у свим добротама узвеселио си уручене ти хришћане

и мужаственим срцем и жељом побожности изашао си на змију

и непријатеља божанствених цркава, расудивши да је неистрпљиво за срце твоје

да гледа хришћане отачаства ти овладане Измаилћанима,

не би ли како ово постигао: да оставиш пропадљиву висоту земаљског господства

и да се обагриш крвљу својом и сјединиш са војницима небескога цара.

И тако две жеље постигао јеси: и ЗМИЈУ убио јеси

и мучења венац примио јеси од Бога. Сада не предај забораву вољена ти чеда

која си сирота оставио преласком ТВОЈИМ, јер откако си ти у небеском весељу вечном,

многе скрби и болезни обузеше вољена ти чеда и у многим скрбима живот проводе, пошто су овладани Измаилћанима.

И свима нам је потребна помоћ твоја, те се молимо моли се заједничком Владики

за вољена ти чеда и за све који им с љубављу и вером служе. Тугом су многом здружена вољена ти чеда,

11

јер они што једоше хлеб њихов подигоше на њих буну велику и твоја добра у заборав ставише,

о мучениче. Но ако сиНо ако си и прешао из живота овога,

скрби и болезни чеда својих знаш и као мученик слободу имаш пред Господом,

преклони колена пред Владиком који те венчао, моли да многолетни у добру живот вољена ти чеда проводе богоугодно,

моли да православна вера хришћанска неоскудно стоји у отачаству ти,

моли победитеља Бога да победу подари вољеним ти чедима,

кнезу Стефану и Вуку, за невидљиве и видљиве непријатеље,

јер ако помоћ примимо с Богом, теби ћемо похвалу и благодарење дати.

Сабери збор својих сабеседника, светих мученика, и са свима се помоли прославитељу ти Богу,

извести Георгија, покрени Димитрија,

убеди Теодоре, узми Меркурија и Прокопија

и четрдесет севастијских мученика не остави, у чијем мучеништву војују чеда твоја вољена,

кнез Стефан и Вук, моли да им се пода од Бога помоћ,

дођи, дакле, У помоћ нашу, ма где да си. На моја мала приношења погледај

и у многа их урачунај, јер теби не принесох похвалу како приличи,

већ колико је могуће маломе ми разуму, па зато и мале награде чекам.

Но ниси тако ти, о мили мој господине и свети мучениче, био малодаран у пропадљивом и маловечном,

12

колико више у непролазном и великом, што примио јеси од Бога,

јер телесно страну мене у туђини исхрањивао јеси изобилно,

те сада те молим обоје: да ме исхраниш

и да утишаш буру љуту душе и тела мојега. Јефимија усрдно приноси ово теби свети.

СИЛУАН (XIV век)

СЛОВО СВЕТОМЕ САВИ

Слави отбегнув, славу обрете, Саво, Тамо отјуду слава јави се роду.

Рода светлост вери светлост презре, Тем же роду светило јави се всему.

Ума висота сана висоту сврже, Тем убо ума више доброту стиже.

Слова слави Саве сплете Силуан.

(Од славе одбегнувши, славу пронађе, Саво, Тамо одакле се слава јави роду.

Рода светлост светлост вере презре, Те се тиме светило јави свему роду.

13

Висота ума почасти висоту сврже, Те више ума доброту стиже.

Слово славе Сави сплете Силуан.)

ДАНИЛОВ УЧЕНИК (крај XIII в.-после 1337)

ПЛАЧ БУГАРСКИХ ВОЈНИКА ЗА ЦАРЕМ МИХАИЛОМ

О љубими и слатки наш господине, крепки цару,

тако ли погибе, и сада лежиш не имајући никакве потребе

од славе твога царства?

Где је сада твој златни престо? Где слава твога богатства?

Где драгоцени бисери твоји и драго камење и разне златне хаљине?

Где су твоје мисли?

Устани и види нашу велику скрб и тугу, која нам се данас догодила.

Ево лишени славе своје и у великом понижењу

стојимо вођени силом, куда и нећемо.

14

ЈАКОВ СЕРСКИ (почетак XIV в.-између 1360. и 1365)

О, СИНАЈУ

О, Синају, о светлости моје сијање, о, Синају, о силна моја према теби жељо.

Ти која се у огњу неизгорива сачува, сачувај ме од огња вечнога.

ПАТРИЈАРХ ДАНИЛО (око 1350-после 1396)

СЛОВО КОСОВСКИХ БОРАЦА

Не поштедимо себе, знајући да имамо и после овога отићи

и с прахом помешати се. Умримо да свагда живи будемо.

Принесимо себе Богу као живу жртву, не као пре маловременим

и обмамљивим гошћењем наслађењу нашем, но у подвигу крвљу својом.

Не поштедимо живот наш, да живописан пример после овога

другима будемо.

Не бојмо се страха који је дошао на нас,

ни устремљења нечастивих непријатеља,

15

који скачу на нас.

Ако бисмо заиста на страх и губитак мислили,

добра се не бисмо удостојили.

Ми с Исмаилћанима борити се имамо. Ако и мач главу и копље ребро и смрт живот

ми с непријатељима борити се имамо.

Ми смо једна природа човечанска, потчињена истим страстима.

И један гроб да нам буде. И једно поље

тела нашнх с костима да прими, да едемска насеља светло нас приме.

ИСПОВЕСТ МРТВОГ КНЕЗА ЛАЗАРА

Боља ми би похвална смрт неголи са поругом живот.

Ако и на образу рану и по глави мач, за благочашће се патих, но мужаствен показах се

и с мученицима убројах се.

Гледах доње бојеве и избројах горње почасти,

гледах мачеве

16

и помишљах на горње венце, очекивах смрт

и на бесмртност помишљах.

Промена подвига довољно ми би за утешење.

НЕПОЗНАТИ (друга половина XIV в.)

ИСПОВЕДНА МОЛИТВА

1 О мне грешному,

уви мне грешному, горе мне грешному, љуте мне грешному.

Погибох ва гресех мојих, како ми се дети с грехи мојими,

не губи ме, Господи, с грехи мојими, и не погуби ме с безакони мојими.

Велици и мнози по истине моји греси и моја безаконија

тисушта тисуштами и тми тмами пред тобоју, Господи,

по все дни и по все ношти и по все часи сгреших ти, Господи,

прости ме.

Избави ме, Господи,

17

горкија, љутија, злија и напраснија смрти

и некраснија.

Даруј ми, Господи, слзи покајанија, слзи покајанија, слзи умиљенија.

Даруј ми, Господи, смрт и кончину благу

с покајанијем и са слзами и са причаштенијем светих божествених

и пречистих Христових тајин са исповеданијем чистим.

Сгреших. Господи, прости ме за име твоје светоје,

Господи, прости ме јелика ти сгреших

ва все дни живота мојего и по все ношти и по все часи

јелико от јуности мојеја и до старости.

2 А се сут греси моји:

љубодејаније, прељубодејаније, блуд, нечистота, растљеније тела,

раждеженије плоти, истецаније похоти скврније

на јаве и ва сне

Сгреших, Господи, прости ме.

18

3 А се сут греси моји:

среброљубије, златољубије, сластољубије, славољубије,

самољубије, санољубије, мирољубије, платољубије

Сгреших ти, Господи, простиме.

4 А се сут греси моји –

многословије, љубословије, празнословије, скврнословије,

лажесловије, смехословије, блудословије, срамословије,

бујесловије, сујесловије, баснословије, спротивословије,

злословије

Сгреших, Господи, прости ме.

5 А се сут греси моји:

лихоимство, маздоимство, посулоимство, резоимство,

чужеимство, опалство и окајанство,

насилство, кривосудство, упремство, уноровство,

напрасанство, непокорство, лакомство, претебство, ласкрдство, неситство,

пијанство, нечувство, неверство,

19

високоумство, светокраденије,

суровство, презорство, лицемерство, пронирство,

лукавство, збојство, извитство,

неумство, непоставство, недостојимство

Сгреших ти, Господи, прости ме.

6 А се сут греси моји:

објаденије, упиваније, блваније,

тајнојаденије и оклеветаније, оглаголаније,

осужденије, киченије, злонравије. злопомненије,

злосрдије, жестосрдије, немилосрдије,

шетаније, шептаније, роптаније,

хуљеније, кобеније, униније, безчиније, мненије, преније,

таштесловије, непослушаније, самоправљеније,

неисправљеније молитви, небреженије о својеј души,

небреженије о својем сласенији, небреженије о Божијим деле,

небреженије о црковном пенији, небреженије о келејној молитве,

20

небреженије мнишскаго правила, небреженије манастирскаго општаго житија

Сгреших ти, Господи, прости ме.

7 А се сут греси моји:

завист, ненавист, ревност, јарост, скупост, леност, слабост, љутост,

бујест, уност, празност,

гордост, дрзост, мрзост,

горест, острожелчије, наглодушије.

сверепство, злокозанство, злоимство,

ругатељство, питљивство, стрпотљивство,

плењеније, помраченије, превраштеније, развраштеније,

пареније, сложеније, смех. клич, плишт,

гнев, свар, бој, татба. лажа, свада,

обада. обида, вражда, многосаније,

ризноје украшеније, скврних мислеј приманије,

посведневноје паденије ва сне и ва јаве, саблажњеније,

искушеније.

21

8 Многажди недостојин си входил јесам

ва светују црков и ва свети олтар, многажди недостојин си целовал јесам

светоје јевангелије и светија икони и часни крст и мошти светих,

многажди недостојин си јал јесми светуја дору и хлеб светуја

Богородицу иже от Панагија, многажди недостојин си причастах се

светих и божаствених пречистих тајин Христових,

многажди крошку уронил јесам Богородицу светија хлебца

или дори или проскури, многажди клет се и ротил се јесам на криве,

многажди ва клетву впадох, многажди клетву преступих,

многажди многих поклепал јесам, многажди у многих запрел јесам,

чужего именија, многажди намита лишил јесам мита или најима или мазди јего,

многажди у многих посули и мазди взимал јесам,

многажди многих лајал јесам, многажди многих укорил јесам, многажди многих похулил јесам,

многажди многих злословил јесам, многажди многих саблазнил јесам, многажди многих оскрбил јесам,

многажди многих клет јесам, многажди многих бил јесам и до крове

а са всеми тиме не простил се јесам,

22

многажди осезах и зрех смраднија тајнија детороднија уди моја,

многажди на жену или девицу или на отроча красно вазирах

с помишљенијем и са желанијем плотским, многажди многих обидел јесам,

или оклеветал, многажди многих осудил јесам,

многажди облених се встати на келејнују молитву

и црковноје сборноје пеније на полуноштницу и на утрнују и на молебен

или к часом и к литургији и к вечерњи и к нефимону.

9 Не исправил ти јесам, Господи,

покајанија и исповеданија на земљи сеј, ва все дни живота мојего,

не исправил ти јесам, Господи, ва белцех крштенија

а в чрноризцех обета мнишскаго житија и великаго светаго образа скитническаго,

и не исправил јесам, Господи, отцем својим духовним ва покајанији

и ва исповеданији и ва опитемијах, и не исправил јесам, Господи,

поста. поклонов молитви и всакија не створил јесам опитемији и всегда створил јесам дело Божије

с небреженијем.

10 Господи, сија все сгреших,

сија все исповедују,

23

сих все кају се, сих всех прости ме.

Господи, прости ме, Господи,

прости ме, јелико помњу, Господи, сгреших,

прости ме.

Господи, помилуј ме недостојнаго,

очисти ме, спаси ме грешнаго, окајанаго, скврнаго,

нечистаго, недостојнаго и безаконаго, безумнаго,

неразумнаго, неистовнаго, злонравнаго, злокознанаго,

злообразнаго, злопомнимаго, злопитљиваго, злосрдаго,

злодејиваго, љубодејиваго,

некључимаго, непоставнаго, свраштенаго, развраштенаго,

осужденаго, падшаго, слабаго, унилаго,

лењиваго, нетрпељиваго, сонљиваго,

непослушљиваго, небрежљиваго, нечистиваго, непокорљиваго,

ластиваго, роптиваго, стрпотљиваго, гневљиваго, гордељиваго, зависљиваго,

лукаваго, бестуднаго, безроднаго, бесчинаго,

лицемернаго, јароснаго,

24

страстнаго, напраснаго, помраченаго, отемњенаго, окајанаго и ожесточалаго,

нечувстнаго, нечловечнаго, непотребнаго,

вредноумнаго, сујеумнаго, сујетнаго, суроваго, сверепаго ругатеља,

досадитеља постиднаго, мрзкаго, скареднаго,

гнуснаго, грубаго, глупаго, глухаго, худаго, беднаго,

немоштнаго, смертнаго, тленаго раба својего

вредољубца, бљудољубца, плтољубца, смехољубца,

славољубца, сластољубца, похотољубца.

11 Уви мне.

како хошту от врага избити грехољубив си!

Господи, сгреших, прости ме, прими ме, Господи, кајуштаго се

и помилуј ме, Боже, милостив буди мне грешному

и помилуј ме, Боже, очисти ме грешнаго и помилуј ме,

саздави ме и помилуј ме, бесчисла сгреших, Господи, прости ме.

Исповедају ти се, Господи, Боже небеси и земљи.

25

Все јаже сут тајнаја срдца мојего јелико отречено светими књигами

и јелико отречено ва светом крштенији и јелико ва постриганији обета мнишскаго

а того всего јесам неисправил, а в том јесам ва всем слагал и преступил.

12 Јелико сгреших -

паче числа песка морскаго, прости ме, Господи.

Јелико ти сгреших ва все дни живота мојего и јелико ва нињешни дан

и ва СИЈУ ношт и ва си час.

И всегда без числа сгреших душеју и телом,

сном и леностију, омраченијем бесовским, ва помислех нечистих

и ва забитији ума.

Сгреших срцем и всеми чувсти, слухом, видом, словом и делом

и помишљенијем, вољеју и невољеју.

Нест бо того греха јегоже не створих, но о все кају се,

прости ме, Господи, и благослови.

26

МОНАХ ИЗ РАВАНИЦЕ (средина XIV в.-после 1398)

ОПЛАКИВАЊЕ ПОРОБЉЕНОГ ОТАЧАСТВА

Боже дођоше незнабошци у достојање твоје.

И не само што оскврнуше свете цркве, но огња дело твораху од њих.

И положише трупље слугу твојих за храну птицама небесним,

тела преподобних твојих зверима земљиним

Не око Јерусалима само, но по свој земљи овој. И би да се види плач

и ридање не мање од првог. Јер ове клаху, а оне који остадоше живи

одвођаху у своју земљу.

И не на реци вавилонској, као што они тада, сеђасмо, но на оном у кога све реке,

мале и велике, утичу.

Раздвајани бисмо и распродавани У сву земљу тих.

И мати због чеда плакаше, и отац горко ридаше,

и брат брата обухвативши сузе љуте проливаше,

и сестре браћу, и браћа сестре,

27

гледајући где другога другде одводе, руке око врата један другом сплетоше,

жалосно кричаху.

О земљо, раствори се, живе прими све нас!

И други куд другде одвођен натраг гледаше,

све док очима које га гледају невидљив биваше.

ПЛАЧ ЗА КНЕЗОМ ЛАЗАРОМ

Где слатка његових очију тихост? Где свети на уснама осмејак?

Где љубазна десница, која свима обилно пружа?

Авај, изненадне промене! Како поцрне лепота!

Како се покраде скровиште! Како одједном откинут би цвет!

Ваистину сасуши се биљка и цвет отпаде,

ослаби источник, сасуши се река,

затим у крв претвори се вода.

28

СТЕФАН ЛАЗАРЕВИЋ (1377-1427)

НАТПИС НА КОСОВСКОМ СТУБУ

Ове речи написане бише на мраморном стубу на Косову

Човече који српском земљом ступаш, било да си дошљак или овдашњи,

ма ко да си и ма шта да си, када дођеш на поље ово,

које се зове Косово, по свему ћеш угледати пуно костију мртвих,

те са њима и камену природу, мене крстозначног и као стег,

видећеш како посред поља усправно стојим. Да не проминеш и да не превидиш

као нешто залудно и ништавно, но молим те, приђи и приближи се мени, о љубими,

и размотри речи које ти преносим, и из тога ћеш разумети због кога узрока

и како и зашто стојим ја овде, јер истину ти говорим, ништа мање од живога,

да ћу вам изнети у суштини све што се збило. Овде негде бејаше велики самодржац,

чудо земаљска и рига српски, звани Лазар, кнез велики,

побожности непоколебими стуб, доброразумља пучина и мудрости дубина,

огњени ум и заштитник странаца, хранитељ гладних и миловање НИШТИХ,

скрбних миловање и утешитељ, који воли све што хоће Христос,

29

коме иде сам по својој вољи и са свима својима, безбројним мноштвом,

колико је под руком његовом. Мужеви добри, мужеви храбри,

мужеви, ваистину, у речи и у делу који се блистају као звезде светле,

као земља цветовима шареним, одевени златом и камењем драгим украшени,

многи коњи изабрани и златоседлани, сведивни и красни коњаници њихови.

Свеплеменитих и славних као какав добри пастир и заштитник,

мудро приводи духовне јагањце да у Христу добро скончају

и приме мучења венац и вишње славе учесници буду.

И тако сложно велико безбројно мноштво скупа с добрим и великим господином,

добром душом и вером најтврђом, као на красну дворану и многомирисну храну

на непријатеља се устремише и праву змију згазише

и умртвише дивљу звер и великог противника и неситога ада свејадца,

велим Амурата и сина његова, аспидин и гујин пород.

штене лавово и василисково, па са њима и не мало других. О чудеса Божијих судбина,

ухваћен би храбри страдалац безаконим агаренским рукама

и крај страдању добро с`м прима и мученик Христов постаје

велики кнез Лазар. Не посече га нико други, о љубими,

30

до сама рука тог убице, сина Амуратова. И све ово речено сврши се

лета 6897, индикта 12, месеца 15, у дан уторак, и час је био шести или седми,

не знам, Бог зна.

СЛОВО ЉУБАВИ

1 Стефан деспот,

најслађем, најљубазнијему и нераздвојном срца мог,

сугубо жељеном, и много, премудрошћу обилном, царства мог искреноме,

(име рекавши), љубазан у Господу целов,

и неоскудно с тим милости наше даровање.

2 Лето и весну Господ сазда, што и псалмопевац каза, красоте у њима многе,

птицама брзо, весеља пуно прелетање и горама врхове,

и луговима пространства, и пољима ширине;

ваздуха танког дивотним неким

гласима оглашење; и земаљске дароносе

мирисног цвета, и травоносне; но и човекове бити саме

31

обнову и разиграње достојно ко да искаже?

3 Али све ово

и чудодела Божја ина, што ни оштровидни ум

сагледати не може, љубав све превасходи, -

и није чудо, јер љубав је Бог,

као што рече Јован Громовник.

4 Свака лажа места у љубави нема, јер Каин, љубави туђ, Авељу рече:

„Изиђимо у поље."

5 Бистротечно и оштро

љубави је дело. добродетељ превазиђе сваку.

6 Лепо Давид ову рекав украшава:

„К'о миро с главе на браду силази Арону,

и к'о аермонска роса на горе што силази сионске."

7 Јуноше и деве,

љубави прикладни, љубав узљубите,

ал' право и незазорно,

32

младићство да не повредите и девство, божанственоме чим наше

пријања биће, божанствено да не узнегодује.

Јер Апостол рече, Божјега Светога Духа не растужујте,

знамење што јавно њиме добисте у крштењу.

8 Заједно бејасмо, друг другу близу,

ил' телом или духом, но да ли горе раздвојише нас,

да ли реке, Давид да рече: „Горе Гелвујске дажд на вас да не сиђе, ни роса.

Саула јер не сачувасте, ни Јонатана?"

О безлобља Давидова, чујте, цареви, чујте,

Саула ли оплакујеш, нађени? Јер нађох, рече Бог,

човека по срцу мојему.

9 Ветри да сукобе се с рекама,

и да исуше, као за Мојсија море, судије као за Исуса, ћивота ради Јордан.

10 И снова да саставимо се,

и снова да видимо се, и снова у Христу да сјединимо се,

33

самоме том, коме слава са Оцем и са Духом Светим у бескрај на веке,

амин.

НЕПОЗНАТИ РАВАНИЧАНИН (друга половина XIV века - почетак XV века)

СЛУЖБА СВЕТОМ КНЕЗУ ЛАЗАРУ (ТРОПАРИ ОСМЕ ПЕСМЕ ДРУГОГ КАНОНА) ГЛАС ОСМИ

Не сачека смрти природне но како жељаше добио јеси,

свекрасно твоје живљење мучењем улепшао јеси и прешао јеси у вечне обитељи, где гледаш лепоту неизрециву

и као мученик имајући слободу узвикујеш: Благословен Бог отаца наших.

Пред пуком богосабраним сијајући као звезда богозарна и њега у светла насеља привео јеси путем страдалачким

и зборовима мученика приброја их са собом, јер крепко за благочашће крв своју пролисте узвикујући:

Благословите сва дела Господња Господа, појте и преузносите на све векове.

У славу и светлост божанствену прешавши духом, чедољубив нас сирочад оставио ниси,

но као негда Илија Јелисеју милост на утешење тако часно тело своје

цело и благоухано нам оставио јеси,

34

волећи и после смрти своје васпитанике.

ПОХВАЛА КНЕЗУ ЛАЗАРУ

Данас сунце своје зраке простире и озарава свега света крајеве.

Данас задухаше ветри од запада на исток проповедајући твојих чудеса силу.

Јер ево изиђе од запада на исток реч твоја, о нови мучениче Лазаре!

Блажени смо ми данас више од сваке видљиве и невидљиве твари.

Блажени, уистину, и преблажени, и по достојању.

Блажени, блажених си земљу наследио.

Данас мученици, лик саставивши за славни помен твој

блажени онај глас Владици свих, с тобом певају, псалмски призивајући:

прођосмо кроз огањ и воду, и извео си нас у покој.

ПЛАЧ ЗА КНЕЗОМ ЛАЗАРОМ

Које овај? Говорите у уши моје.

Да ли је овај кога пре жељах, мој украс,

мојој деци расејаној сабрање?

35

Да ли је овај кога из зависти хтедоше непријатељи срушити

и светлост мога вида као тамницом мрачним тамницама држати,

и не могоше?

Да ли је овај удовству мојему женик?

МОЛИТВА КНЕЗУ ЛАЗАРУ

Дођи, о жениче, дођи и подај онима који ми чине зла

по делима њиховим, јер не разумеше твој долазак

на помоћ моју.

Прими оружје и устани и не закасни. Заби стреле изоштрене

У срца њихова, које за мене изоштрише,

безакони.

Не трпим к тому бремена оних на ме. Коликим жртвама мрским оскврнуше ме.

Дођи, освети ме крвљу својом. Приђи, падању моме потпоро.

Сабери ми чеда расточена, која завишћу врази од мене отргнуше.

Сабери их у ограду моју, паси чеда моја,

да не једе вук од стада мога,

36

да не растера их завишћу својом као пре, када не би с њима.

Да не задрема око твоје. Да не ослабе ноге твоје.

Паси ми стадо, које ти уручих. Прогнај од њих безаконе варваре.

Да не престанеш да се бориш с њима за мене и за стадо моје!

ГРИГОРИЈЕ ЦАМБЛАК (око 1364-1419/20)

ВРАЋАЊЕ ВИДА СТЕФАНУ ДЕЧАНСКОМ ИЛИ ЧУДО СВ. НИКОЛЕ

Имаш ли у памети што ти раније рекох кад се јавих?

Рекох ти - не тугуј, јер у мојој су руци твоје зенице

и све ти показах.

Што ти тада рекох, данас сам послан да испуним.

Господ наш Исус Христос, који слепоме од рођења даде вид, и твојим очима први дарује зрак.

37

СЛУЖБА СВЕТОМ КРАЉУ СТЕФАНУ ДЕЧАНСКОМ (ТРОПАРИ СЕДМЕ ПЕСМЕ КАНОНА) ГЛАС ПРВИ

Ноћна твоја хођења и о камен спотакнућа честа

кад ниште посећиваше, лествица се теби начинише

и степенице на небеса по којима до самог Бога стиже његовом десницом венчаван.

Оба, дакле, на теби венца, блажени, стекоше се, царства и уз то мучеништва, јер обојих чин сачувао јеси и зато царева јеси похвала

и мученика красота, а своје обитељи звезда многосветла.

Ширина земље и дужина са родовима многих народа

теби је поверена од Бога што из заточења дозва те,

коју сачувао јеси добро у благочашћу и у законима праведним, те си и награду примио.

38

КОНСТАНТИН ФИЛОЗОФ (крај ХIVв.-после 1433)

СМРТ ДЕСПОТА СТЕФАНА ЛАЗАРЕВИЋА

Где, уистину, изненаде оде све светло и красно

што је унутра и напољу?

Где су зборови играча, где црквена сабрања?

Где саборне светковине и молитвена обилажења по околини?

Наједанпут све би мрзост запуштења, све се преобрази,

све се у небиће деде, све се невољом испуни.

Хумке се разараху и сажижаху.

ДЕСПОТ ЗАГОНЕТНИХ ОЧИЈУ

Био је познат роду по загонетки својих очију, Сличној сунцу и сунчевој светлости

Од кога примамо светле зраке Али не и његову суштину,

Затим се заједно обојега лишисмо. Јер уместо главе која управља, Који је глава светлаизабранима,

Умре у месту Глави. И плачи опет, Бели Граде, потамнелост своју,

39

Вођа народа као цвет процвета и отпаде, Јер и земља са тобом заједно рида,

Што прими онога кога се није надала тако брзо примити, Чекањем тридесетпетих текућих година,

Пошто је прошло већ шест хиљада и девет стотина (6935=1427).

АНДОНИЈЕ РАФАИЛ ЕПАКТИТ (крај XIV в.- после 1419)

ПЛАЧ ЗА КНЕЗОМ ЛАЗАРОМ

Каквим ћу речима плачевне песме венац исплести успомени твојој?

О слаткога звања весело названа ствари!

Каквог ћу надања весеље пружити разуму

туговањем претворену природу и у бистринама сузне воде

лик ридања сагледати? О ко ће дати

глави мојој воду - туговања жалост да омијем?

Ко ово гледа зар се ужаснуо не би,

о љубљени, како и ваздух туговања убрусом

прикрива природу.

40

ПОХВАЛА КНЕЗУ ЛАЗАРУ

Што још за нас такве тајне смотрења, о Лазаре?

Кога узревши, утешење за болезни да обретемо,

о свељубазни господине оче? Које да имамо наде ми који остајемо?

Када ћемо те угледати, или чути глас твој?

Како наше младости слатки сјај радости облаком туговања

изненада покри се? Како благоданствова

слатко гледана твојих очију и напрасно се угаси лампада?

Коме поверио јеси новорасли цвет нашега узраста

о упућивању к Богу да се стара?

Како да призовемо помоћника и учитеља

у управљању наше области? Кога господара делатељи

као грозд у муљачи борилишта да се изгњече?

Кога кастрофилакта житељи као пшеница изобилна изненада да се поже?

Кога управитеља изводитељи од наших очију

као пламен живогрејателни да се угасе? Које госпође посланици

од наше државе поља

41

као ружа ненадно обра се? Авај, беде,

авај, коме остављени бисмо необичног војинства

слуговања приносити! О слатко нашега народа име,

о невоље, исходни, скрбног подвига

беде наше спомен! О туговања новоизникла грано,

уздања плода који није за брање! О тугеисходна нашем истоку

и сузе виновна данице! О ридања нашег седиште,

рукама Агарена узвишени престоле! О злобне и тамне ноћи

која истока светило не опажа! О скиптије наше власти, туговања сузама ишаран! О маглообразна дијадемо

плачевне шиваде, бисером обложена.

НИКОН ЈЕРУСАЛИМАЦ (око 1380-после 1468)

ПОВЕСТ ТУЂИНА И ПЛЕНИКА

Седох и смотрих како теку бескорисно. Обретох свест моју трому, ум мој одрвењен

и намучену ми душу љуто уништену.

42

Остави душо сласти, не теци у неизвесно, да не предухитри те смрт

и да не получиш спасти се. Лукава недра помрачују душу моју.

Срп изоштрен жети чувства. И месо трули од мноштва зла мојих.

Очи покри, никако угледати. Руке и ноге изнемогоше,

крепост не имајући сасвим. У добро сумњам, у лукаво више.

Као птома, као пас. Као туђин и пленик бескорисно спавам.

ЈЕЛЕНА БАЛШИЋ (око 1368-1443)

ОТПИСАНИЈЕ БОГОЉУБНО

Да зна твоја светиња, откако удостојих се с Богом познати те

порадовах се весељем духовним.

Но замало и кратко би нам виђење, да би ко рекао у зрцалу образ угледасмо,

или у неки сан танак да сам била снесена...

И слушах твоје душе богољубну нарав и нетелесно анђеоско пребивање. И оно од нас коначно удаљење.

И веома твоје видети зажелих преподобије. И твојих медоточних насладити се речи.

43

Не малу од твојега виђења мени приплодити корист...

Но због даљњег нам растојања, и море и гај,

овог ради узрока немогуће нам је видети светињу ти...

Јер жељење богатства и сујетна слава, а уједно и сласти не остављају нас,

који су на таласима у мору овог сујетног живота,

узникнути к светлости чистог и нетелесног пребивања.

Јер се помрачише душевне очи муком и метежом који је у свету...

И ово сада као од сна некојег дубоког пробудивши се

усхтех твоју светлост видети.

СМЕДЕРЕВАЦ (XV век)

МОЛИТВА ВЛАДИЧИЦИ ЗА СПАС ОД НЕПРИЈАТЕЉА

1 Жита наша пре српа сатрвши поже, винограде наше пре каце изгњечи,

и узалуд нам трудови наши...

Сада није нама отворити усне наше.

44

Стид и поруга међу народима и одмахивање главама њиховим јесмо данас и јесмо понижени

по свој земљи грехова ради наших.

2 Покажи, Владичице,

и сада као пре чудеса твоја, да видевши непријатељи тебе,

надежду нашу, за нас која се бори, врате се натраг и разиђу се

и погину.

Лукове њихове скрши, стреле њихове натраг поврати,

пошљи у помоћ нашу над војницима начелника великог Гаврила, да сруши свегубително тих сведрску силу.

СМЕДЕРЕВСКИ БЕСЕДНИК (средина XV века)

ПЛАЧ ЗА ДЕСПОТОМ ЂУРЂЕМ БРАНКОВИЋЕМ

Како горко и болно осироћење да претрпимо?

Како да претрпимо мрачну ноћ?

Ко да нас заштити, рану тешку, због твог одласка?

Како крепку зиму

45

и бурне ветрове и такве валове да пређемо,

многоценог пристаништа и бисера лишивши се?

Којим чистим очима сунце да угледамо

кад се најслађе наше изненада отсред нас угасило болно

и болно скривено?

Како да погледамо небо, које горко и тешко бреме пре времена показа нам због звезда које се диме?

О звездо горка, што ово нам навести? Који мач јавила јеси

да пожње наш живот? Које болно извешће незнано

од нас навести нама?

Хтели би да смо знали горак овај знак тадашњег времена

да ради нас јадних би. И твога творца и нашег саздатеља,

господа Бога, могли бисмо умолити за непретрпљиво зло,

од кога пострадасмо.

Којим ногама које се не тресу земљом да идемо?

Која светлост наша срца и колена уништи због скривања наше часне

46

и свештене главе?

Кад си ти умро, ми како да живимо?

О земљо, о сунце и ваздух

и остали творенија твари, што касните?

Дођите, с нама усплачите, с нама узридајте,

с нама тужите тугу вељу, и неиздржљиво претрпите!

Лепо нам је заиста рећи, ко да да глави нашој воду

и очима нашим источник суза, да како ваља нама болно трпљење

љуто да исплачемо.

Недовољне су нам капље даждевне и речних вода струје

за потребу суза, чиме да испунимо нама дужну потребу.

Где наш најслађи живот се крије? Где светлост очију наших која се угаси?

Где од младости све до старости сила и крепост,

од које се ужасаваше и којој се дивише цареви земаљски

и начелници и кнезови незнабожачки?

47

ДИМИТРИЈЕ КАНТАКУЗИН (око 1435-крај XV века)

НЕДОКУЧИВОСТ ЈЕ ОДАСВУД

Када се растанемо од моћи живота – недокучивост је одасвуд

и жал неутешна, нема исцелитеља, нема ни ближњих.

Када смо честим уздасима и сухим захваћени, када огањ пламени

распаљује унутрашњост и растрзава - уздахнућеш из дубине срца

и сажалитеља ти нећеш наћи.

ВЕЛИКО ПОЗОРЈЕ

Не бацајмо се узаман и узалуд, јер један је пут смрти а не други,

и на све подједнако надолази.

Ми се о овоме не бринемо и као худо ово сматрамо

у шта ћемо ускоро упасти, иако не желимо.

И тужно ће ми се позорје ваистину указати горе.

Очима ћу гледати загробнике, страдалце и до конца доспевше.

48

Мало тамо проникнућу и умом и разумећу страшне тајне –

оснажене муке посред душе и тела.

Велико позорје ваистину бива, браћо.

МОЛИТВА СА УМИЉЕНИЈЕМ ПРЕСВЕТОЈ ВЛАДИЧИЦИ НАШОЈ БОГОРОДИЦИ ГОСПОЂИ С МАЛОМ ПОХВАЛОМ,

ДЕЛО ДИМИТРИЈА КАНТАКУЗИНА, У СТИХОВИМА СЛАЂА ОД МЕДА И САЋА

I Свих цара и Бога мати добра,

свих творца роди једина, свих живот, светлост и благост, свих жељених и добрих крај.

Одакле да начнем плакати, Дево, одакле да начнем молити се, добра,

од којих говора или речи, чиста, од каква срца, од кога језика?

Сав оскврњен и нечист јесам кукавни, сав смрадан и у гресима јесам, авај мени,

сав одбачен, будући безакони, сав свагда греху до данас работавши.

Са исповедањем приступам данас, са срамом и савешћу смерном,

са сузама, уздасима и стењањима, са твојом и једином надом.

49

Све у закону и благодати – све пређох са преумножењем,

свакаквим лукавством злодушним, свакаквим безакоњима, авај мени.

Више од блуднога ја блудовах сина, више од блуднице безакоњен се јавих,

више од митара а и разбојника, више од Ананија и Сапфире, авај мени.

По Каину убих душу као брат онај, по Исаву нечист и неуздржник,

по Содомљанима чајући огањ и сумпор, по грешницима свим древним ревнујући.

Каква ли зла не створих самовољно, какве ли грехе не прођох самовласно,

какве ли мрзости не зделах сладострасно, каква ли стида не учиних љубосласно.

Шта рећи или шта проговорити не знам, шта створити најблуднији не знам,

шта одговорити судији немам, шта пре оплакати од својих зала не знам.

Да ли оплакати блудно моје живљење, да ли оплакати зла клетвопреступљења,

да ли оплакати неправде и грабљења, да ли оплакати клонућа и очајања?

Да узридам неуздржања мноштво, да узридам високоумље онолико, да узридам сујетна помишљења,

да узридам таштину својевремску.

50

Плачи, душо моја кукавна, плачи, плачи срце, с утробом, плачи,

плачите, очи, непрестано плачите, плачите, уди сви моји, плачите.

Једини ја отпадох од Бога мојега, једини од хришћана погубих доброте ја,

једини предан ђаволу с вољом, једини ада наследићу горко.

Авај моје погибељи вољне, авај какве смрти чекам мучне, авај љутог разлучења душе,

авај без конца мукама ћу бити.

II Помисли, душо, какав чајеш конац, помисли горчину разлучења мучна, помисли страх и боловање тадашње,

помисли, устрепти и ужасни се.

Анђела немилостива чекам приспеће, анђела по мојему злобну живљењу,

анђела не штедишу но мучитеља ми, анђела огњена, немилосрдна.

Не знам је ли послан да ме узме данас, не знам да ли то време приближе се већ,

не знам да ли и с оружјем хита, не знам да ли то јесте ноћ смртна?

Нема тад помоћи од друга и знанца, нема ни од браће, сродника и чеда,

нема ни од имања добити какве, нема помагача нити избављача.

51

Тада ћеш очи жално оборити, тада неће језик изненада говорити,

тада ће пламен унутра силно обузети, тада ће силе телесне онемоћати.

Смрт тек наста љута и конац, смрт и разлучење скупа,

смрт одавде преводница на тамо, смрт у тамној ко ухода ноћи.

Таман будући у таму ме одшиље ада, тамних тако ја чести ђавола, тамно узљубих стога анђеле,

таму тамно изабрах, таман сав бих.

Ко за мном да не усплаче, о љубљени, ко за мном да не узрида, о друзи,

ко за мном да не уздахне, слишећи зла ова, ко за мном да не просузи, очекујући ово.

Пређе смрти мртав ваистину ја, пређе суда савешћу осуђиван,

пређе мука мислима и шкргуту зуба, пређе конца мучити се знам без краја.

Тако огњена страшим се распаљења, тако шкргут тај зуба жестосрди чекам, тако црвљих бојим се шкакљивих дела,

тако спољна тама у станиште мени.

Мене тартар да оплаче и бездан, мене ада да жали тамно дно,

мене што у њему живети хоћу, мене таме љубитеља, а не светлости.

52

III Пролазно је ово живљење и сујетно,

пролази брзо и ругање јесте, пролажења тога не знају мужи,

пролази тако и обличје тог света.

Зашто се удостојих рођењем ја, зашто не погибох угледавши дан,

зашто ми се сретосте колена, зашто непросвештен и гробу предан.

Како да стекнем рођењу смрт, како по постању труљењу се предати,

како не искусити животе злих, како минути без грехова овдашњих.

Ово мало што посудих од Јова, овако говоре обично праведни, овако свој ти окајавам живот,

овако што царства наследници веле.

Ако они тако, шта чинити ми грешном, ако спасењу ти, међу какве ја,

ако њима страхота смрти тајна, ако ово тако, ја куда да се девам?

Не живи ми се ових дела живот, не живим у добродетељима,

не чекам смрти сношљиве и кротке, не чекам ни по смрти покој.

Боловање ово ко да не претрпи, било даје зуб, било око болно,

било глава, било рука, било утроба,

53

било шта да болујемо од тих малих чести.

Будуће свих нас страдање, будуће разлучење душе и тела,

будући страх тамногрозних лица злодуха, будуће у аду вечно мучење –

Како ћу претрпети кукаван и жалан, како ћу поднети неисказане боле,

како ћу угледати та грозна злодуха лица, како ћу митарства прећи ваздушна?

Шта данас јадан смишљам, шта ће ми све бити непогрешно, шта себи сам злобно уготових,

шта се зло смушава и устрашује?

Но од Бога мојега отпаднути, но и пред анђелима разобличење дела, но и стида тадашњег безакоња мојих,

но и од светих разлучење сузно.

Лишен слађаног ми владике и Бога, лишен гледања красна светих ангела, лишен сажитељства светих мужева,

лишен добара рајских и царства скупа.

O каква места где ме сретоше, о зле промене и пагубе,

о моје последње ништости, о страшних ми оних очекујућих мука.

Судиште страшно, Данило ме ужасну, суда се бојим и стрепим осуђења,

судија праведан и грешнима страшан,

54

суд без милости немилостиву делатељу.

Данас вас молим за трунку спасења, данас вас подвижем од света отргле,

данас вас богате и убоге молим, данас, ако је у гресима ко подобан мени.

За мене сузе, љубими, источите, за мене молбе, православни, успошљите,

за мене, сродници и друзи, за мене, молим, за мене сви, и суд страшни чајући.

IV К Деви припадните молећи се, к Владичици пролијте молитве, ка уздању и надању грешних,

ка мојему прибежишту и покрову.

Ништа ти њој немогуће није, ништа противно, само ако жели, ништа погрешно од царице роду, ништа од милости не воли више.

Коме блудни и оскврњен да прибегнем ја, коме да уздахнем из дубине срца, коме да испустим стењања гласе, коме припасти да сажали мене?

Теби јединој грешних прибежишту, теби валоносних пристаништу, теби брижних брзом утешењу, теби болних врачу неплаћену.

Да ме не одгурнеш, о Владичице, да се не гнушаш мене гнуснога,

55

да ти мрска не буде молитва моја, да се не одвратиш гневом од мене.

Немам наде осим тебе, чиста, немам другога уздања, немам скрушења срца,

немам течења капље сузне –

Чиме бих избегао ђавола, чиме жељах избећи вечна мучна места,

чиме получити жељах милости, чиме насладити се жељах блаженства.

Опет те са страхом и љубављу зовем, опет теби гласом вапијем силним, опет теби говорим без одважења,

опет безнадежни нади верним.

Да ли ко од блудних стече милост, да ли ко од оскврњених помилован би,

да ли и нечист одбачен би, да ли се мрзан и злобник спаси?

Да сујетно ми не буде мољење, да одгурнуто не буде ми прилажење,

да надања не недобијем спасење, да не одвратим се стидом посрамљен.

Избави ме мучне смрти, Дево, избави ме оскврњених грозних лица злодушнога,

избави свакога мучења мене, избави огња, тартара и ада мене.

Анђела мирна тиха разлучника, анђела кротка пошљи тад, царице,

56

анђела у онај ми живот уводника, анђелу светлости уручи ме, блага.

Живљење моје посведочи благоме, живот непосрамљен сугубо ми подај, животу у радости од тебе се надам, животом к вечном преведи ме жићу.

Почаствуј ме причешћењем тела, почаствуј ме скупа с причешћењем крви,

почаствуј и удостој неосудно, почаствуј несагориво и расветљено.

Свих злих и мучних избави, Пречиста, свих невоља и жали истргни и не срами,

свих добара удостоји преко надања, све мрзане залудне посрами.

Кукавна ми ума уздигни, кукавне од жали узвесели,

кукавнима не очајања, једина, кукавнике кроз надање избави.

Неизречених твојих насладих се благости, неизречених удостојих се милости, неизречена за нас ми доброчинства,

неизречених јој милости и милосрђа.

Које све речи набројати могу ово, које од којих да кажу прво ово,

које пређе по дугу да се исповеда, које похваљење достојно –

К величаству божанствене славе, ка висини надходници свега,

57

ка безмерноj тој пучини хвале, к радовању свима сугубоме.

Та лествица коју Јаков виде, та што по њој Бог на земљу сиђе,

та неопалима купина у Синају, та прими утроба огањ божанства.

Ова руно што Гедеону би, ова бешумно прими слово оца, ова свитак запечаћен се јави,

ова многонаречена, прехвална.

O овој и пророци прорекоше пређе, о овој и апостоли научише се,

о овој и јерарси споведаше јасно, о овој и мученици венчаше се.

Тој преподобни радују се свагда, тој дело девства би чистота,

тој силно би жена немоћна природа, тој девама и матерама што приђе славна.

Она одушетворени Божји престол, она несместимог смести,

она Адама избави преслушања, она Еву ослободи древне клетве.

Ове ради ратници се примирисмо, ове ради с анђелима ликујемо,

ове ради рајем царство заменисмо, ове ради и спасењу надамо се.

Ову блажити по достојањујесте немогуће, ову похвалити свим силама дужни јесмо,

58

ову неућутним усхвалити глашењем, ову свих људи и моју с тим радост.

Ти моје, о Владичице, надање, ти уздање а и прибежиште,

ти покров, заступљење и помоћ, ти заштитница и спасење.

Тобом све до данас у благости ја, тобом у православних чести,

тобом унапредак да је произићи, тобом хране раја да ми се насладити.

Ову светлост омрачена вида знам, ову радовање мојему срцу,

ову на благост предводницу ми, ову зла и мука избавитеља ми.

Слободан ми приступ и говорење, слободно без смелости прилазим теби,

слободног ме милости твоје творе, слободујући, радосно и страшљиво зовем.

Теби се сва моја царице заложих, теби себе свега привргох, Дево, теби да о мени бриговођа будеш,

теби да ми никад посрамљење не дође.

Сама о мени бригуј, добра, сама ме спасоносних почаствуј чести,

сама своме сину помоли се за ме, сама ме вечних избави мука горких.

Ово ти приносим исповедање, ове ти приносим молбене гласе,

59

ово тако малено похваљење, ово кол'ко је у моћи, радости моја.

Прими, свих царице, прими, прими и не одгурни нити се гнушај,

прими која Бога у утробу прими, прими као удове цете две.

Даруј дар што хоћеш и волиш, даруј дар достојан твоје благости,

даруј ми Бога мојега милости, даруј злих слободу и добрих сладости.

Радуј се да те свагда радосно зовем, радуј се, вишњим и нижњим радости,

радуј се, прерадосна чиста, радуј се да је с тобом Господ.

ПАЈСИЈЕ ЈАЊЕВАЦ (средина XVI века-1647)

СЛУЖБА СВЕТОМЕ ЦАРУ УРОШУ (СТИХИРЕ ИСПРЕД КАНОНА)

ГЛАС ЧЕТВРТИ

Ако си завишћу и био убијен од својих блиских,

ти се блиско у рају настањујеш са прародитељима својим,

ако и неправедну смрт поднео јеси, ликујеш са светима,

60

а убице твоје ускоро погибоше.

ГЛАС ТРЕЋИ У светлости светих добродетељи просијао јеси светлећи као сунце,

осијавајући све праведним сијањем, данас се радују сви родови

отачаства језика српског моштију својих јављањем,

све испунио јеси благоухањем и просветлио јеси своје отачаство

сваком лепотом, мигом божанственог Духа

све примио јеси, многострадални Урошу,

моли се за нас штоватеље светога спомена твога.

ГЛАС ДРУГИ С надземаљским чиновима сада боравиш

с небеса примив богосазнање, молбене гласе теби одашиљемо:

Покрени род свој, за нас моли се увек, да сачувани будемо,

Урошу достоблажени.

Богосазнања светлошћу сијајући и светску красоту презрео јеси,

Аврааму у крилу почиваш, не презри нас молитеље ти, многострадални

и незаборавни Урошу свечасни.

Истинитим венцем увенчан, царску дијадему надевајући,

61

венац лепоте примио јеси диван, не презри, благи, певаче ти који те штују

предстојећи с анђелима у слави.

ЛОНГИН (друга половина XVI века)

ИКОС ПРВОМУЧЕНИКУ СТЕФАНУ

Радуј се јер ваздух осветли путовањем чисте и непорочне душе твоје.

Радуј се јер ваздушни, лукави кнезови тамни далеко побегоше од лица свете ти душе.

Радуј се који духом светим пресветлу благодат дајеш

вођенима у ово. Радуј се који радост дајеш

читавог света торжественицима успомене твоје.

МИХАИЛО СМЕДЕРЕВСКИ (прва половина XVII в.-1711)

ЈАОХ, ЈАОХ! Данас у здрављу, сутра у болести. Данас радује се, сутра тугује се.

Данас у младости,

62

сутра у старости. Данас у слави,

сутра у бешчашћу.

Данас у глади и жеђи, сутра у прождрљивости и пијанству.

Јаох, јаох, љуто зло моје!

АРСЕНИЈЕ ЧАРНОЈЕВИЋ (око 1633-1706)

МОЛИТВА ЗАСПАЛОМ ГОСПОДУ И дан и ноћ бежећи са својим осиротелим народом,

од места до места, као лађа на пучини великог океана

бекству се дајемо, чекајући када ће заћи сунце

и преклонити се дан и проћи тамна ноћ

и зимска беда која лежи над нама.

Јер нема онога који нас саветује, ни оног који нас од невоље ослобађа,

и невоља наша удвостручава се. И рекох са сузама:

Докле ћеш, Господе, заборављати нас до краја, докле ће се наоружавати на достојање твоје?

Устани, Господе! Зашто спаваш,

зашто лице твоје, Боже наш, одвраћаш од нас? И опет васкрсни, Господе,

63

помози нам имена твојега ради! И тако непрестано ридање на ридање прилажемо

и ниоткуда помоћи.

НЕПОЗНАТИ КРУШЕДОЛАЦ (друга половина XVI века)

ЗАЈЕДНИЧКА СЛУЖБА СВЕТИМ ДЕСПОТИМА БРАНКОВИЋИМА

(СТИХИРЕ СА КРАЈА СЛУЖБЕ) ГЛАС ЧЕТВРТИ

Стефан венац лепоте и красота цркве и преподобна Ангелина лоза часна, породише грозје винограда спасног,

Максима свештеног, Јована праведног, из којих истиче нам весеље душевно и болесни примају здравље телесно,

чијим молитвама, Христе Боже, спаси душе наше као милосрдан.

Погледај на озлобљење људи својих, Максиме богоблажени, види скрб и печал нашу

и љуту тугу срца, многа наша прегрешења прогневише човекољупца Бога,

многа бура што страхом колеба срце наше подигнуће се на нас,

и бојимо се да нас како не погуби Господ у гневу казне своје,

због тога вапајем великим у болу срца са сузама вапимо ти:

Брзо у помоћ рабима твојим притеци, милостива Бога нама начини

64

својим молитвама, оче чедољубиви, мир и тишину у тебе молитељу убрзо подај

и спаси душе наше као милостив и чедољубив.

НЕПОЗНАТИ ПИСАЦ (друга половина XVI века)

АКАТИСТ СВЕТОМЕ САВИ (ДЕСЕТИ ИКОС) Анђелске зборове задиви смирење твоје,

јер видеше те земаљског анђела лепотама улепшана,

богатство земаљско, светитељу Саво, као сујету одбацивши, ништету заволео јеси,

и бежећи од фарисејске гордости срце своје чисто да стекнеш желиш,

од верног ти народа зато слушаш овакву хвалу: Радуј се, истинити узоре смирења,

радуј се, часна смиреноумља висото, радуј се, што смирењем ти стече високо и славно,

радуј се, гордости худе низложитељу, радуј се, узоре јагњади и пастира,

радуј се, духовног смирења чисто обиталиште, радуј се, што смирењем својим плот духу потчини,

радуј се, што дух свој по наређењима Божјим на послушање предаде,

радуј се, светитељу Саво, српски просветитељу.

65

КИПРИЈАН РАЧАНИН (друга половина XVII в.- почетак XVIII в.)

РЕЧИ ПРОРОЧКИХ КАЗИВАЊА Речи пророчких оштровидних казивања

што камен распрскавају, скупљамо као капи из напуњене бездне мора,

и у ову малу књигу, као у мали кладенац сажимамо.

И могућно није, сами знате, све море у њ улити

и по ширини пловити корабљем у студенцу воде будући.

ГАВРИЛ СТЕФАНОВИЋ ВЕНЦЛОВИЋ (крај XVII в.-после 1746)

ЛОВЦИ АДОВИ По округлому колу овога света,

којено се ласно окреће, ваља нам по том колу

опипом ходити. Опасно ходите,

не како немудри, него каконо и премудри,

и скупљајући време, зашто дни су лукави,

зашто ко том сакривају у миру

ловци адови на нас, кано на птице,

мреже и склепе.

66

БЕСЕДЕ Пливају ти к језику разлике беседе

Ко на лову у мрежу Разликога рода рибе;

Зле и добре. И гледај сад што да чиниш...

Змију ухваћену с рибом Испљуј је напоље из себе,

А добре беседе избери, Те их држи себи У барци твојих усти.

БОГ СМРТИ Мач му је готов, Мач му је готов из кна извучен,

очиштен и с обе стране бритко изоштрен; лук је свој извадио

из тула му. И тетиво је на њему

натегнуто, те смртне стреле запео

и готове стоје. Теке исто

ха! да их пусти на нас и потуче нас махом.

БРЗИ КОЊАНИК А наши зли и добри данци!

уједно ка и сенка скоро промичу и пролазе нам. Наш живот, кано брзи коњик

хитро иде да нас стера и скупи

на крај света,

67

концу нам житка овога.

МОЛИТВА ПРОТИВ КРВАВИХ ВОДА Беда на води,

беда од харамија, беда од свога рода,

беда од језика, беда у граду, беда у пустињи,

беда на мору, беда од лукаве браће

и међу лаживим друштвом. (И пребеда ово пишући

у опраљеној књиги, на злој хартији, јакож и види се,

с неуправним мастилом!) Од свега овога зла и беде,

ти нас ослободи.

Ослободи нас од зла пливајућих у ових реках,

штоно су воде зле, језичаске и нас прогоне

и нашу цркву раде да потопе. И тужимо се на њих пред светитељем

што се из Тебе родио: „ Спаси ме Боже, јер продреше воде

до душе моје!" И хоће да нас потопе те воде.

Него с твојим предстатељством пресвета дево,

тај ће поток прећи наша душа ових крвавих времена,

свегдар пуних војске и боја и свакога немира,

и не теку тако воде поточне,

68

каконо што крваве реке теку, како да се је на нами извршило

Давидово прорицање: „Преложи у крв реке њине"

и источнике њихове, зато да се не имаду

одашта напити.

Моли, пресвета дево, сина свога,

којино је рад нас своју крв излио на крсту,

да би ради источења његове крви, стала у нас та крв војиштанска

и међусобна, што се на земљи пролива

од злих људи. Ти, благословена в женах,

облачена у сунце, а и сама си избрана кано сунце,

„ У којој као у сунцу положи насеље своје сунца творац"... —

исуши те крваве потоке да би у тој реки

сухима прошли ногами. Буди нам небесном дугом,

знамењем, да не буде више на нас потоп!

АДАМ Месо од земље, кости из камена,

очи од воде, крв од росе,

69

пара и одихивање од ветра, разум, памет од облака,

умље с анђелске брзине...

Кад умре, у то му се тело опет и разиђе.

САН Сан је сваком права, временита смрт;

Свакодневни животу конац.

ЦРНИ БИВО У СРЦУ Велики се то ђаво

као црни биво у срдцу гнезди. Ево сам то видим

да неки други завичај злочест, у моме телу војује супроћ мога умља. И који је тај други, поснажнији закон од божија закона?

Јест и врло поснажнија човечја жеља и зла ћуд, којано нит се кога боји, ни мора ни дуге болести

и зле несреће, ни саме вечне муке.

70

МАЊЕ ПОЗНАТЕ РЕЧИ

Акатист - похвална песма амин - заиста; нека буде тако апостол - посланик; ученик

Благоданствовати - дангубити у благостању благоухан – добромирисан блваније – повраћање бес, бесови - враг, нечастиви бесчисло - без броја болезан - јад, бол бујесловије – лудословље бујест - лудост

Ва белцех крештеније - световно крштење вазљубљени – вољени василиск - змај који убија погледом весна – пролеће вражда - свађа, непријатељство вредоумни - против ума входити - ићи, улазити

Горе — зло горест - туга, јад

Дажд – киша девство - невиност, девичанство, чистота добродетељ – доброчинилац дора - дар

Едемски — рајски

Житије – живот жиће — живот

71

Зазоран – срамотан збојство – грабеж злокозанство – злодејство злонравије - зло, злоба злопомненије – злопамћење зрети – гледати зрцало - огледало

Извитство — превртљивост Измаилћанин - Турчин, муслиман икос - врста црквене песме индикт - период, раздобље, година иноплеменик - туђинац, странац

Јакож – као јал - јео јегоже – којега јединосушни — јединопостојећи јелик - колики јерарх — врховни свештеник јереј – свештеник јуност — младост јуноша - младић

Кабеније - гатање кајушти – кајући канон - високо правило кастрофилакт - чувар града катапетазма — завеса на дверима олтара келејни – ћелијски киченије – гордост клич - клик кна - ножница, канија кончина - крај, смрт

72

корабља – лађа кров - крв

Лампада — светиљка; кандило ласкрдство – благоутробије ластиви – лукави лихоимство - грамзивост

Љубими - љубазни, вољени љубодејаније - љубочинство

Мазда – благо маздоимство — среброљубље миро - мирисно уље мирољубије — светољубље митар - цариник; грабљивац митарство - небеска царина где мртви полажу рачун о себи младенац - дете до четири године мне - мени мненије – мишљење мнишски — монашки многажди - много пута молебен - молитва, служба муж – јунак мужаствен - храбар, мужеван

Најим – награда напрасанство – изненадност наречен – назван небреженије — немарност неистовни – безуман некључими – неваљао неоскврњен — чист непоставство - непостојаност нечувство – неосећајност

73

низложитељ – рушитељ нињешни – данашњи ништета – ништавност ношт — ноћ

Обагрити - оцрвенети обада - окривљење обет - завет обида—вређање обитељ - калуђерство, братство обленити се - олењити се обличити - открити, раскринкати објаденије – преједање оглаголаније – оговарање окајан – проклет окајанство – беда опалство – упропашћивање опитемије - казна за грехе осезати – пипати отачаство – отаџбина отречно – исказано отроча - дечак

Пагуба - помор, несрећа Панагија – Богородица паче - већма, више пеније – певање печал - туга, жалост питљивство - радозналост пленик - онај који плени плишт – крик плотољубље - љубав према телу подобан – сличан полуноштница — поноћна служба уочи Божића получити – добити

74

поклепати – оклевати постриг - монашки обред посулоимство – подмитљивост превасходити - превазилазити презорство – дрскост прељубодејаније – прељуба преније – препирање преподобни – свети претебство – свадљивост причаштвније – причест пронирство – препреденост проскура - причесни хлеб псалм - старозаветна песма

Раб - роб, слуга раждеженије – распаљивање развраштеније – разврат разлучник - анђео који одваја и односи душе растљеније – разврат ревност – завидљивост резоимство – зеленаштво рига – владар ризни – одевни рочити се - закљињати се

Самодржац - владар санољубије - властољубље свада - свађа свар - свађа свраштен - променљив севастијски - државни византијски сиј - овај скврни – нечист скитничаски – пустињски склепа - клопка, замка

75

скрб - брига, старање скупост - тврдичлук слза – суза слишити - прихватити, слушати нечије речи спротисловије — противречење стег - идеја, мисао стихира - песма посвећена свецима стрпотљив – лукав сугубо – двоструко сујесловије - говорење глупости супроћ – против сут - а ово су

Тартар - пакао татба - крађа тврд - нешто тврдо, постојано, истрајно тисушта – хиљада тлен – пропадљив торжествен — узвишен, свечан, тријумфалан тул - футрола за стреле

Уви - авај умиљеније – смерност униније – лењост уноровство – кинђурење уност – лењост упиваније – опијање упремство - тврдоглавост

Фарисејски – лицемеран

Хошту - хоћу

Целов – поздрав цета - ситан новац

76

Чајеш - чекаш чест — део число - број чрноризац - монах, калуђер чувство – осећање чужеимство - туђе, туђинство

НАПОМЕНА УРЕДНИКА Овај избор старе српске поезије начињен је из већ познатих избора - пре свега из поузданих и научно опремљених књига Ђорђа Трифуновића, а добрим делом и из Антологије српског песништва Миодрага Павловића. Негде смо се приклонили свеобухватности првог (научника), негде селективности другог (песника). Њиховим изборима, који су нам и у тумачењу мање познатих речи били ослонац, придодато је само неколико, такође познатих песама. Као и Трифуновић, Силуанове стихове доносимо и у оригиналу и у преводу. Као и Павловић, „Исповедну молитву" доносимо у изворном облику. Једно популарно издање малог обима схватили смо као прилику да још једном. у Малој библиотеци СКЗ, ширем кругу читалаца представимо стару српску поезију и да подсетимо на њене изворе и најбоље изборе. Заинтересованом читаоцу и помнијем истраживачу позната је готово цела библиотека издања наше средњовековне књижевности, па ћемо овде, осим библиотеке „Стара српска књижевност" коју су од 1986. до 1993. године објављивале Просвета и Српска књижевна задруга, поменути само важнија издања; Ђорђе Сп. Радојичић: Антологија старе српскв књижевности ХI-ХVIII века - Београд, 1960; Ђорђе Трифуновић: Из тмине појање - стари српски песнички записи - Београд, 1962; Ђорђе Трифуновић: Стара српска књижевност - Београд, 1967; Ђорђе Трифуновић: Српски средњовековни списи о кнезу Лазару и косовском боју - Крушевац, 1968; Стара српска књижевност - I (приредили Драгољуб Павловић

77

и Радмила Маринковић), II и III (прире-дио Драгољуб Павловић) - Београд - Нови Сад, 1970; Ђорђе Трифуновић: Примери из старе српске књижевности - од Григорија Дијака до Гаврила Стефановића Венцловића - Београд. 1975; Стара српска књижевност (приредила Јелена Стојановић Ђорђевић) - Београд, 1986. Д.Л.

78