ВИСОКА ЕКОНОМСКА ШКОЛАСТРУКОВНИХ СТУДИЈАПЕЋ-ЛЕПОСАВИЋ

ПРОЈЕКТНИ РАДПРЕДМЕТ: Стручна пракса у финансијамаТЕМА: Неутрални банкарски послови

ПРОФЕСОР: СТУДЕНТ:Проф. Др Борис Сиљковић Јелена Тодоровић

Грачаница, септембар, 2015.

САДРЖАЈ

УВОД………………………………………..………………………............2

КОМИСИОНИ ПОСЛОВИ………………………….………………….3

ПОСРЕДОВАЊЕ У ПЛАТНОМ ПРОМЕТУ…………………………4

УНУТРАШЊИ ПЛАТНИ ПРОМЕТ…………………………………...5

ПЛАТНИ ПРОМЕТ СА ИНОСТРАНСТВОМ……………..……….10

ИНКАСО ПОСЛОВИ…………………………………………..……...15

ДЕПО ПОСЛОВИ………………………………………………………16

ФАКТОРИНГ ПОСЛОВИ……………………………………………..17

ЗАКЉУЧАК………………………………………………………….….18

ЛИТЕРАТУРА…………………………………………………..……...19

1

УВОД

Наука о банкарству спада међу основне научне дисциплине из области економских наука. Као научна дисциплина она је сложена јер се бави изучавањем банкарског система и банкарског пословања као и свих процеса и операција који се јављају у промету новца и кредита путем банака. Наука о банкарству је теорија о банкама као организацијама и банкарству као делатности. Појам банке потиче од латинске речи BANCO, која означава клупу, тезгу. Банкарство, као научна дисциплина развило се у другој половини XIX века.

Неутрални (посреднички) банкарски послови се сматрају најстаријим банкарским пословима. Ови послови се смогу обављати у своје или туђе име, али увек за туђи рачун. Уобичајена подела неутралних банкарских послова је на посредничке и на комисионе послове.

Неутрални банкарски послови или услужни банкарски послови су такви послови чијим обављањем банка олакшава својим комитентима и другим заинтересованим лицима обављање њихових послова.

За извршене услуге банке наплаћују провизију, која улази у приход банке али она је, у односу на приход остварен у активним банкарским пословима, знатно мања.

Развојем мобилизацијских и кредитних послова растао је и обим и значење посредничких-неутралних банкарских послова. На пораст ових послова посебно је утицао развој робног промета, како у оквиру унутрашњег националног тржишта, тако и у светским разменама.

Најзначајнији посреднички послови су:

-послови платног промета у земљи,-послови платног промета у иностранству,-послови разних наплата и исплата (инкасо послови).

2

КОМИСИОНИ НЕУТРАЛНИ БАНКАРСКИ ПОСЛОВИ

Комисионе неутралне послове банка обавља у своје име али за туђи рачун.Комисиони банкарски послови су такви послови које банка као уредан трговац

обавља у своје име а за рачун клијената, као што су куповина и продаја трговачких ефеката, вучење и акцептирање менице, закључивање осигурања итд.

У овом послу учествују два лица:

-комисионар (лице или банка која обавља комисиони посао);-комитент ( лице односно клијент за чији рачун комисионар обавља комисиони

посао. Комитент сноси све предности и негативне последице датог комисионог посла.)

Комисиони посао се обавља на бази унапред склопљеног комисионог уговора између комисионара и комитента.

Комисиони послови због своје специфичности се евидентирају на посебним рачунима у рачуноводству банке.

Комисионар по успешно обављеном послу стиче право на уговорени износ провизије, као продајне цене извршених услуга, као и на надокнаду свих трошкова за време обављања комисионог посла.

Најзначајнији комисиони неутрални банкарски послови су:

- емисија обвезница и других хартија од вредности,- издавање кредитних писама и отварање акредитива,- издавање гаранција и гарантних писама,- отварање акредитива, чување и управљање вредностима (депо послови, послови

куповине и продаје хартија од вредности, девиза и валута по налогу и за рачун комитента, комисиони кредитни послови итд.)

Обвезница – облигација, је дужнички вредносни папир који издаватеља обавезује на поврат позајмљених средстава у одређеном року и са одређеном каматом која се исплаћује периодично или се приписује главници и исплаћује по доспећу.

Кредитна писма су вредносни папири за међусобне пословне аранжмане привредних друштава за продају робе и извођење услуга уз одложену наплату.

Гаранција је правни институт осигурања плаћања или извршења уговорених обавеза којима се банка обавезује према кориснику гаранције да ће, ако главни дужник не испуни своје обавезе платити своту на коју гаранција гласи.

3

Банкарске гаранције - Банка се обавезује према примаоцу гаранција да ће му за случај ако му треће лице не испуни доспелу обавезу, измирити ту обавезу, ако му за то буду испуњени услови.

Гарантно писмо је исправа којом се преузима обавеза накнаде штете ако то у предвиђеном року не изрши особа за коју се гарантује.

Послови акредитива - Банка прихвата захтеве свог клијента, обавезује се да ће кориснику акредитива исплатити одређену своту, уколико буду испуњени услови наведени у акредитиву.

Акредитив је споразум или уговор између банке и налогодавца у корист треће особе корисника акредитива.

ПОСРЕДОВАЊЕ У ПЛАТНОМ ПРОМЕТУ

Платни промет представља сва плаћања која прате дужничко – поверилачке односе између физичких и правних, затим између правних лица, као и између физичких лица.

Платни промет обухвата сва плаћања у динарима (готовинска и безготовинска) која су извршена између учесника у платном промету преко рачуна код носилаца платног промета, у вези са којом врстом правних послова.

Платни промет обухвата више послова: отварање и затварање рачуна, плаћање са једног на други рачун (уплата, исплата, пренос, наплата, обрачун), праћење ликвидности учесника. Учесници платног промета су правна лица, физичка лица која врше плаћање преко рачуна и радње које нису правна лица али су обавезне да воде пословне књиге.

Банке воде рачуне правних и физичких лица и предузетника и извршавају плаћање по тим рачунима, утврђују дневни промет и стање депозита за сваког депонента, примају уплате од физичких лица у корист рачуна који се воде код других носилаца платног промета, примају уплате у корист текућег рачуна физичких лица који се воде код њих, врше пријем, обрачун и наплату чекова, организују издавање кредитних картица.

Поштанска штедионица и друге финансијске организације мог вршити послове као и банке, с тим што не могу водити рачуне правних лица и предузетника и да извршавају плаћања са тих рачуна, и не могу у међу банкарском обрачуну извршених плаћања.

Разликујемо следеће облике платног промета:- готовински платни промет,- безготовински платни промет,- инкасо послови.

4

Код готовинског платног промета банка обавља уплате и исплате у готовом новцу, на благајни банке по налогу комитента.

Готовински платни промет обухавата сва плаћања где се исплате врше у готовом новцу. Правни субјекти су обавезни да примљени новац у готовом уплате на свој рачун истог, а најкасније наредног дана.

Безготовински платни промет се врши без употребе готовог новца, тј. уз прописане инструменте (обрасце).

Безготовински платни промет подразумева пренос новчаних средстава са рачуна једног лица на рачун другог лица. Безготовински платни промет се обавља између правних лица. Ова врста платног промета је зантно бржа, безбеднија и ефикаснија у односу на готовински платни промет.

Инкасо послови се састоје у томе што банке обављају посао наплате за рачун својих комитената по различитим налозима (менице, чекови итд.)

Према месту где се налазе лица која учествују у платном промету, платни промет може бити:

- унутрашњи,- платни промет са иностранством.

УНУТРАШЊИ ПЛАТНИ ПРОМЕТ

Под платним прометом подразумева се свако плаћање које се врши између правних и физичких лица. Плаћање се дефинише као пренос новчаних средстава са једног физичког или правног лица на друго да би се извршила ликвидација привредног или другог материјално-правног односа.

Унутрашњи платни промет подразумева сва плаћања која се обављају у границама једне земље, путем домаће валуте. Унутрашњи платни промет у ширем смислу подразумева сва плаћања која се обављају између грађана (физичких лица) затим између физичких и правних лица и између самих правних лица. Уколико узмемо у обзир само плаћања која се обављају између правних лица унутар земље и то уз помоћ одређених институција, онда говоримо о унутрашњем платном промету у ужем смислу.

Послови платног промета у земљи који се обављају за имаоце рачуна обухватају:

- пријем налога за плаћање у земљи и друге документације,- контролу исправности налога за плаћање у земљи,- контролу покрића на рачунима ималаца рачуна и банака,- обраду података са налога за плаћање у земљи,- евидентирање извршеног плаћања у земљи на рачунима ималаца рачуна,- израда и достављање извештаја и документације о извршеном плаћању у земљи

за имаоце рачуна,- израда документације за банку,

5

- архивирање и чување документације платног промета у земљи,- вођење евиденције о извршеним плаћањима у земљи,- обављање осталих послова платног промета у земљи утврђених законом.

Инструменти унутрашњег платног промета

Инструменти унутрашњег платног промета су сви попуњени обрасци који се користе у новчаним трансакцијама на корист или на терет рачуна депонента.

Прописана су четири инструмента платног промета:

- налог за уплату,- налог за исплату,- налог за пренос.

У банкарском пословању користе се и вирмани и акцептни налози. Путем вирманског налога правни субјекат преко организације надлежне за платни промет обавља задуживање са свог рачуна у корист рачуна корисника.

Трансакцијски рачуни могу бити:- редовни рачуни,- рачуни делова правних лица,- рачуни издвојених средстава,- рачуни јавних прихода. Клијент може у банци поседовати више од једног рачуна (максимално 999 – Уни

Кредит банка)

Трансакцијски рачун се састоји од 16 цифара које су подељене у скупине:- прва скупина од три броја садржи број банке,- друга скупина од три броја садржи број организационог дела банке,- трећа скупина од осам бројева садржи број рачуна клијената,- четврта скупина од два броја садржи контролне бројеве утврђене по алгоритму.

Трансакцијски рачуни клијената отварају се на основу писменог захтева уз обавезно подношење потребне документације. Отварање рачуна се врши у организационој јединици банке.

Затварање трансакцијског рачуна се врши на основу захтјева комитената или по службеној дужности по утврђеној процедури уз подношење потребне документације.

Налог за наплату и налог за исплату представљају инструменте готовинског платног промета. Налог за уплату се користи за уплате готовог новца када клијент врши уплату на свој текући рачун, као и када грађани измирују своје обавезе. Налог за исплату користи правно или физичко лице када подиже са свог рачуна у готовом новцу, или када на терет свог рачуна налаже исплату примаоцу који нема отворен рачун код банке. За разлику од налога за уплату и налога за исплату, налог за пренос и налог за наплату представљају инструменте безготовинског плаћања.

6

Налог за пренос се користи када дужник налаже банци да на терет његовог рачуна пренесе средство у корист рачуна повериоца, то значи да и дужник и поверилац морају имати отворене текуће рачуне у истој или у различитим банкама. Ова врста налога се такође користи када клијент жели да са једног свог рачуна пренесе одређену своту на неки други од својих рачуна.

Налогом за наплату поверилац иницира да се изврши наплата средстава са рачуна дужника средстава и то у складу са овлашћењем добијеним од њега.

За готовински платни промет у земљи прописани су инструменти за:- уплату у готовом новцу (општа уплатница, посебна уплатница),- исплату у готовом новцу (уплатница, чек).

За безготовинска плаћања користе се општи налог за пренос, налог за наплату. Општи налог за пренос је вирмански налог за плаћање којим клијент налаже банци да се на терет његовог рачуна изврши пренос средстава на рачун другог правног или физичког лица.

Постоје два облика налога за плаћање:

- папирни обрасци који морају бити означени редним бројевима,- електронски обрасци платног налога који банка може прилагодити

електронском систему података.

Редни број електронског обрасца, платног налога мора одговарати редном броју сваког папирног обрасца.

Чек као инструмент безготовинског платног промета најчешће се користи у путничко – туристичком промету због предности које поседује у односу на ефективан новац, посебно кад је у питању ризик и трошкови.

Авал је изјава једног лица које својим потписом на чеку гарантује исплату одређеног износа. Авал може бити пун и бланко. Пун авал садржи име лица за које се даје авал и потпис авалисте. Код бланко авала постоји само потпис авалисте.

Опорезивање чека је радња којом трасант забрањује трасату да изврши исплату чека из депонованог покрића. Опозив се може вршити кад протекне рок који је одређен за подношење чека на исплату или ако трасант пошаље чек трасанту који гласи на име или по наредби за наређењем да га исплати лицу означеном у чеку, а опозивање стигне трасату пре него што је наређење извршено.

Барирани чек је чек који је са предње стране прецртан са две паралелне линије које иду из доњег левог у горњи десни угао. Ова врста чека користи се за пренос средстава са рачуна трасанта на рачун ремитента.

Покривени чек се издаје по основу унапред издвојених средсатава на посебан рачун код банке. Овај чек издаје банка код које се води рачун клијета који захтева издавање покривеног чека, али по претходном преношењу потребног износа средстава са његовог текућег рачуна на посебан рачун код банке.

7

У банарској пракси најчешће се јавља банкарски путнички и приватни или лични чек.

Платна картица је инструмент безготовинског начина плаћања и инструмент за подизање готовог новца код издаваоца картице или на банкоматима.

Платне картице се могу разврстати у три групе:- кредитне картице,- дебитне картице,- унапред плаћене картице.

Кредитна картица (енгл. Credit Card) је инструмент безготовинског платног промета који служи и као погодно средство краткорочног потрошачког кредитирања. Темељ издавања картице је покриће на рачуну, одобрени кредит или бонитет корисника картице. Власник картице је издатник, а кориснику се даје на употребу. Издатник картице има користи од чланарина и уписнина, провизије породајних места, обртаја новчаних средстава или камата на одоборени кредит. Интерес продајног места је у придобиjању купаца добре платежне моћи у повећаnом промету. Корисник картице стиче сигурност и кредит. Кредитне картице су се појавиле пре Другог светског рата у САД, након рата шири се њихова примена на териториј целих САД, а до експанзије долази с компјутерском револуцијом која радикално снижава трошкове операција с кредитним картицама. У касним шездесетим, у пословање с картицама укључују се и банке. Пионирску улогу имала је картица Diners Club, нешто касније American Express. Познате банкарске картице су Bank Americcard (данас VISA) и MasterCard. Изузетном успеху картица доприноси и то да се картица прихвата шире од чека.

Дебитне картице на основу покрића на рачуну, укључене су у посебне саставе плаћања у којима се изравном терминалском везом продајног места и рачунала банке аутоматски обаваљају плаћања и пребацују средстава с рачуна купца (банке) на рачун продајног места. Картице у употреби код нас издају се на темељу уговора о франшизингу с иностраним власницима, а све осим VISA и Diners Club картице банке, које су дебитне и издају се на основu депозита, оснивају се на провери бонитета корисника. У задње време наша предузећа почињу издавати и властите картице. Употреба картица (дебитних, кредитних и картица са одложеним плаћањем) толико је раширена да се схватају као „пластични новац“ иако то, упркос многим сличностима ипак нису.

Дебитна картица (позната и под називом "банкомат-картица") је картица коју банка издаје власнику текућег или девизног рачуна како би својим средствима могао располагати независно од радног времена пословнице банке. Дебитном картицом клијент може подизати готовину на банкомату, али и плаћати робе и услуге у трговачко-услужној мрежи, па стога дебитна картица представља и безготовинско средство плаћања. Приликом коришћења дебитне картице припадни банковни рачун терети се за учињени трошак одмах по обављеном плаћању уз услов да на рачуну постоји покриће. Покриће на рачуну укључује и износ неискоришћеног допуштеног прекорачења.

Дневно ограничење (енгл. лимит) трошка с дебитне картице одређује банка која издаје картицу и он је уопштено мањи него код кредитних картица те најчешће зависи од приливу на припадном банковном рачуну.

8

Кориштење дебитне картице врло је једноставно. Након уметања картице у банкомат односно ПОС-уређај корисник треба извршити аутентификацију уносом ПИН-а који одговара тој картици. Исправна аутентификација овлашћује корисника за подизање готовине из банкомата односно за плаћање робе или услуге. На неким продајним местима могуће је плаћање дебитном картицом и без уноса ПИН-а (нпр. код интернетске трговине где је довољно унети податке с картице, као што су број картице, рок важности, те име и презиме корисника, због чега те податке треба сматрати поверљивим подацима).

Да би се власник дебитне картице заштитио од неовлашћеног коришћења картице од стране неке друге особе, потребно је да се придржава неких мера заштите:

чува приступ картици (слично као да се ради о готовом новцу), у случају губитка картице мора одмах о томе обавестити банку како би

онемогућила трошење новца с припадног банковног рачуна путем те картице, ПИН за припадну картицу не сме држати у близини саме картице и мора с њиме

поступати као с поверљивим податком.

Унапред плаћене картице садрже компјутерски чип на који се убацује износ новца са рачуна власника картице или готовинском наплатом од њега. Унапред плаћене картице могу бити једнонаменске и вишенаменске. Једнонаменске картице су обични и једнократне картице, тако да се по искоришћавању новца који је на њима вредности не могу „допунити“ (хало картице) и поновно користити (за разлику од вишенаменских).

Код свих платних картица сигурност је осигурана путем персоналног идентификацијског броја (ПИН) који се састоји од дигиталних знакова и уграђен је на магнетну траку или чип. То зависи од врсте картице. По овом критерију картице можемо поделити на оне које имају магнетну траку и тзв. Смарт картице. Смарт картица је у стању да региструје знатно већи број информација од картице са магнетном траком.

Меница се често користи при међународним плаћањима и то као инструмент плаћања или као кредитни инструмент, односно средство за обезбеђење плаћања. Меница се у међународном платном промету посебно користи у пословима есконотовања и акцентног кредитирања.

Акредитив је инструмент плаћања којим клијент даје налог банци код које има отворен рачун да одређена средства стави на располагање одређеном правном или физичком лицу код исте или друге банке. Акредитив може бити обичан, документовани, опозиви и неопозиви и перманентни.

Обични акредитив је карактеристичан по томе што се исплата суме на коју гласе није условљена испуњењем одређених услова.

За разлику од обичног, документирани акредитив захтева испуњење неких одређених услова у виду подношења одговарајуће документације банци да би могао да располаже са акредитивом.

9

Опозиви акредитив је карактеристичан по томе што се могу изменити услови његовог коришћења и може бити поништен без претходног обавештавања и сагласности корисника акредитива. Али, ако је акредитив неопозив, налогодавац га не може опозвати нити мењати договорене услове без претходног пристанка корисника.

Перманентни акредитив се обнавља дневно, недељно или месечно до истека рока трајања. Он је карактеристичан по томе што се по исцрпљивању акредитивног износа не гаси, већ се аутоматски обнавља.

ПЛАТНИ ПРОМЕТ СА ИНОСТРАНСТВОМ

Платни промет са иностранством подразумева све облике плаћања ван територије једне државе. Непосредни учесници овог платног промета су банке.

За разлику од платног промета у земљи, платни промет са иностранством има неке посебне карактеристике које му одређују и посебну функцију у целокупном привредном систему.

Основне карактеристике платног промета са иностранством састоје се у томе, што овде долази до плаћања између правних и физичких лица двеју различитих царинских и монетарних подручја уз истовремено плаћање између које учествују у међусобним плаћањима. Следећа карактеристика је у томе, што га обављају само одређене банке и то оне које Централна банка за обављање свих послова путем својих пословних коресподената у иностранству.

Постоје два типа плаћања у платном промету са иностранством:- слободан или конвертибилан,- клириншки начин плаћања.

Слободан начин плаћања заснива се на валутној ковертибилности која омогућуе да се одређена валута може слободно заменити за другу валуту земље у којој се плаћање треба обавити или у било којој другој земљи.

Клириншки начин плаћања заснива се на уговору према којем земље уговорнице регулишу међусобна плаћања на клириншкој основи по којој се међусобне обавезе и потраживања компензирају- пребијају преко клириншког рачуна. Клириншка плаћања су везана плаћања која се користе између две или вишеземаља у случају да не постоји конвертибилност валута Клиринг омогућава да се међународна плаћања извршавају домаћим, националним валутама, без употребе девиза.

Клиринг је међусобно пребијање дуговања и потраживања путем којег се роба плаћа робом, а само се разлика подмирује плаћањем у новцу.

Клиринг се јавља као:- једнострани клиринг,- двострани клиринг,- вишестрани клиринг.

10

Једнострани клиринг уводи се једностраном одлуком неке земље, у ком случају је то истовремено и принудни клиринг. Исто тако, могућ је и уговорниклиринг, који се регулише међусобним уговором. Код једностраног клиринга пребијање се може обавити само у домаћој валути.

Двострани клиринг, за разлику од једностраног клиринга, настаје међусобним споразумом две државе, а циљ му је да се средства непреносе преко границе. Између држава споразумно се утврђује највиши износ до којег се могу кретати међусобна потраживања и дуговања.

Вишестрани (мултилатерални) клиринг се уговара између више земаља. На овај начин се омогућава лакше обављање платног промета између земаља. Споразумом се одређује валута у којој ће се клиринг обављати. Вишестраниклиринг је у употреби у међусобним односима поштанских организација, код међусобних потраживања националних железница и ваздухопловних компанија.

У платном промету са иностранством не постоји међународно универзално или опште прихватљиво средство плаћања које би признавале и прихватиле све земље учеснице у платном промету.

Плаћање према иностранству овлашћена банка врши у девизама, стим што је налогодавац плаћања дужан да обезбеди девизе за извршење плаћања дужан да обезбеди девизе за извршење плаћања са свог девизног рачуна, или да банци уплати против вредност у динарима потребног износа девиза и по том основу купи девизе за предметно плаћање. Наплата из иностранства врши се у девизама којима корисник наплате слободно располаже у смислу уплате на свој девизни рачун или продаје овлаштеној банци за динаре.

Инструменти плаћања су:- међународна банкарска дознака,- међународни документарни акредитив,- међународни документарни инкасо,- други инструменти (међународно кредитно писмо, чек, кредитне картице,

мјеница).

Међународна банкарска дознака

Дознака је писмени налог једне банке другој банци за исплату одређеног износа, одређеном лицу тј. кориснику. Ако се банка налогодавац налази у једној земљи, а банка корисник у другој, таква дознака се назива међународна банкарска дознака.

Међународна банкарска дознака је писмени или телеграфски налог једне банке другој банци за исплату тачно одређеног износа одређеном лицу, кориснику, при чему се налогодавац и корисник налазе у различитим земљама.

У платном промету са иностранством сусрећемо следеће банкарске дознаке: ностро и лоро дознаке, робне и неробне дознаке, условне и безусловне дознаке итд.

11

Ностро документарна наплата- где домаћа банка прима налоге купаца-увозника као трансактора, ради реализације у иностранству.

Лоро документарна наплата- где домаћа банка прима налог стране банке да изврши контакт са увозником, откуп докумената и преузимање робе.

Робна документарна наплата- која се састоји у наплати докумената који прате отпрему робе и омогућују располагање робом.

Неробна документарна наплата- која се састоји у достављању трасираних меница (акцептираних или не), чекова, сопствених меница, признаница као и других докумената као што су дивидендни купони и штедне књижице иностраних банака, а помоћу којих може да се реализује наплата. Ова врста наплате се сматра чистом наплатом.

Међународни документарни акредитив

У ширем смислу, међународни документарни акредитив је уговор на основу кога банка, по налогу свог комитента, преузима обавезу да ће извршити плаћање кориснику одређени износ и у одређеном року. У ужем смислу, акредитив је правни однос који се успоставља између банке и корисника акредитива.

Међународни документарни акредитив је најчешће коришћени инструмент у платном промету са иностранством, који представља уговор на основу ког банка, која отвара акредитив по налогу свог комитента (налогодавца) преузима обавезу да ће извршити плаћање кориснику акредитива (трећем лицу) или пак да ће овластити неку другу банку да изврши плаћање уз подношење писменог документа. Документа (без којих се не може исплатити акредитивни износ) - отпремни документи, документи о осигурању, трговачке фактуре, остали документи.

Међународни документарни акредитив има функцију плаћања и обезбеђења плаћања и функцију финансирања. Као инструмант плаћања, документарни акредитив, омогућава истовремено, максималну заштиту интереса продавца и максималну заштиту интереса купца. Ове погодности односе се на обострану заштиту купца и продавца у условима када се добро не познају и када од тренутка испоруке до реализације наплате могу да наступе непредвиђене околности које директно утичу на наплату. Продавац-извозник често није упознат са бонитетом купца-увозника, те ће његова сигурност бити утолико већа уколико му акредтитив отвори домаћа банка, чији бонитет он може да процени. Такође исто важи и ако му акредитив отвори нека банка из иностранства, која ужива одличан глас односно позната је по својој финансијској моћи.

Применом документарног акредитива се убрзава наплата извежене робе. Ако је уговорено плаћање документарним акредитивом продавац-извозник има могућност да одмах по подношењу исправних акредитивних докумената банци, која му је отворила акредитив, наплати њихову противвредност.

У иностраном платном промету најчешће се користе обрасци:- образац 1450 – налог за извршење дознаке у иностранству,- образац 1451 – налог за отварање акредитива,- образац 743 – приливи из иностранства.

12

Акредитив има двоструку улогу:- улогу средстава плаћања,- улогу инструмента обезбеђења плаћања.

У пословима са акредитивом учествују најмање три лица:- налогодавац (купац робе или корисник услуга),- акредитивна банка (банка која отвара акредитив у своје име и за рачун

комитента у корист корисника акредитива,- корисник акредитива (продавац робе или извршилац услуга).

Сем ових трансактора у акредитивном послу се појављују и друге кореспондентске банке које имају посредничку улогу и то могу бити:

а) Авизирајућа банка-обавештава корисника да је акредитив отворен у његову корист, прецизира услове са корисником, али нема према истом никакве обавезе.

б) Потврђујућа банка-авизирајућа банка која прихвата обавезу према кориснику да му омогући коришћење акредитивног износа.

ц) Исплатна банка-банка којој је дато овлашћење од стране акредитивне банке да провери акредитивна документа и исплати акредитивни износ.

д) Негоцирајућа банка-банка овлашћена од стране акредитивне банке да откупи акредитивне менице.

Документи који се подносе банци за отварање документарног акредитива су:- отпремни документи (коносман, товарни лист),- документи о осигурању,- фактуре и остали документи.

Међународни документарни акредитив регуларно престаје на два начина:а) Исплатом акредитивног износа,б) Истеком уговореног временског рока.

Нерегуларан начин престанка-гашења акредитива предвиђен је у уговору од стране налогодавца.

Врсте међународних документарних акредитива:

Ностро акредитив је онај акредитив који се отвара по налогу домаћег купца-увозника, а у корист иностраног продавца-извозника.

Лоро акредитив је онај акредитив који се отвара по налогу иностраног купца-увозника, а у корист домаћег продавца-извозника.

Опозиви акредитив је такав акредитив који банка може у сваком тренутку изменити или опозвати на захтев налогодавца или по својој иницијативи.

Неопозиви акредитив је такав акредитив који банка не може ни изменити ни опозвати за време његовог бажења.

13

Међународни документарни инкасо

Овај инструмент је такав банкарски посао код кога банка преузима обавезу да ће по налогу и за рачун комитента (продавца) наплатити новчано потраживање које овај има према трећем лицу (купцу) уз истовремену предају докумената. Комитент се обавезује да ће платити банци провизију и трошкове.

Пружајући својим клијентима разне врсте услуга у платном промету, банке прихватају наплату свих потраживања поверилаца без обзира на то по ком основу су настала и каквом се исправом доказују. С обзиром на начин на који се поједина потраживања наплаћују, банкарски инкасо дели се на две основне врсте, а то су:

- Обични инкасо;- Документарни инкасо.

Под обичним инкасом подразумева се наплата свих потраживања без обзира по ком основу су настала, ако се наплата врши без истовремене предаје докумената. На тај начин наплаћују се разна потраживања, из уговорних и других односа, потраживања по основу наслеђа, штедних књижица...

За разлику од обичног инкаса под документарним инкасом подразумева се наплата потраживања насталих из уговорних односа уз истовремену предају комерцијалних- робних или финансијских докумената трасату тј. дужнику из основног посла. У комерцијалне документе спадају: фактуре, товарни листови, коносмани, складишнице, сертификати о контроли робе, уверење о пореклу робе, полисе осигурања и слични документи. Најважнија привредна функција докуметарног инкаса састоји се у томе да уговорним странама омогући ефикасан начин плаћања.

Послови документарног инкаса нарочито су заступљени у време великих привредних и политичких криза када повериоци нису сигурни да ће наплатити своја потраживања па се поуздају у банку да ће она својим знањем и пословним везама лакше извршити наплату. Плаћање путем документарног инкаса обично се врши у случајевима када се уговорне стране добро познају, па продавац не сумња у савесност и платежну способност купца. Основна функција документарног инкаса је његова платежна функција.

Он може послужити и као средство обезбеђења једино онда када купац до испоручене робе може доћи само на основу докумената које је претходно плаћањем купопродајне цене, искупио од инкасо банке. Поред користи које пружа уговорним странама, инкасо одређену корист доноси и банкама, па се оне њиме радо баве. То је разумљиво с обзиром да банке вршећи ове послове неангажују никаква своја средства.

Ризик се своди на минимум, пошто се банке необавезују на успех наплате, већ само на извршење одговарајуће услуге. Исто тако, банка путем инкаса добија увид у пословање својих клијената, што може бити од великог значаја ако му одобрава кредите.

У пословима са документарним инкасом учествују:

14

Имајући у виду начин и технологију међународне документарне инкасо наплате уочавамо да у њој постоје четири учесника и то:

a) Продавац- извозник-који по отпреми робе документа о отпреми прослеђује банци и даје јој писмени налог са инструкцијама за наплату. Уз ове инструкције продавац даје банци инструкције у вези са наплатом провизије и трошкова.

b) Банка продавца-извозника (домаћа банка)-по добијању налога од продавца као и докумената о отпреми робе иста прослеђује банци коју је продавац навео или својој кореспондентској банци у иностранству у форми у којој су примљена без обавезе да их проверава у смислу исправности.

c) Банка наплате (инострана банка) - позива иностраног купца-увозника да преузме документа и изврши исплату. Такође банка наплате има обавезу да обавести продавца-извозника да ли је наплата извршена или не. Уколико купац може само делимично да испуни своје обавезе банка наплате то може да прихвати само ако је то предвиђено позитивним законским прописима земље где се реализује наплата.

d) Инострани купац-увозник-добија од банке наплате документа за преузимање робе и без одлагања врши исплату или акцептира меницу. Након овога купац има право располагања над робом.

Плаћање цене уз истовремену предају докумената је заштита продавца од ризика да купац преузме робу пре исплате куповне цене.

ИНКАСО ПОСЛОВИ

Инкасо послови или документарна наплата је банкарски посао који се састоји у наплати потраживања банциног комитента, посредством банке које он има према свом дужнику. У инкасо послу банка се појављује као заступник свог клијента, јер она делује по његовом налогу, у његово име и за његов рачун. Уговором о инкасо послу банка се обавезује да ће наплаћивати сва или нека потраживања свог клијента у иностранству или у земљи, без обзира на то по ком основу су она настала икаквом се исправом доказују. Комитенти се обавезују да ће за извршену услугу банци платити уговорену накнаду и трошкове које она има у вези са тим послом.

У пословној пракси банке се овим послом најчешће баве наплатом чекова, меница и других хартија од вредности, као и наплатом потраживања садржаних у робним документима. Она преузима обавезу да ће директно, или преко свог коресподента у иностранству, презентирати дужнику на наплату примљене документе и наплаћени износ ставити на располагање свом комитенту, односно налогодавцу.

У међународном платном промету инкасо послови су регулисани једнообразним правилима за инкасо наплате, које је донела Међународна трговачка комора у Паризу 1956. године.

Све инкасо послове можемо поделити у више група и то:

15

- робни инкасо (коносман, складишница, товарни лист, фактуре, спецификације итд.)

- неробни инкасо (чекови, упутнице, акције, признанице итд.)

Према месту где се обавља инкасо послове делимо на:- ностро инкасо,- лоро инкасо.

Одговорност банке за инкасо послове

Банка је дужна да као добар и савестан привредник испуни обавезе које је преузела. Основне обавезе банке везане за извршење инкасо послова су:

- поступање у складу са прихваћеним налогом као и са накнадно датим инструкцијама;

- уручивање докумената трасату лично или преко друге банке;- истовремена наплата потраживања на начин како је то налогом предвиђено;- подношење рачуна и предаја наплаћеног износа.

Уколико банка неку своју обавезу не изврши на начин како је то уговорено, тј. предвиђено једнообразним правилима, одговара комитету за сву штету која је на тај начин настала.

Банка не одговара ако до прекида њеног рада по одређеном инкасо послу дође због штрајкова, побуна, ратова, или било ког другог разлога изван њене контроле. Одговорност банке је искључена и за штете које настају услед закашњења или губитка порука, докумената, или због грешака насталих при преносу путем телеграма и сл. Ако при реализацији налога настану ситуације за које не постоје инструкције у налогу, банка је дужна да тражи накнадна упутства.

Основно правило је да у погледу робе за коју је трасат одбио да искупи документа, банка не сноси никакву одговорност. Роба стоји у месту допреме, на ризик и трошак  продавца и банка није обавезна да предузима никакву акцију. Једино је дужна да о томе обавести налогодавца, најбржом поштом.

Од овог правила постоје изузеци и то у следећим случајевима. Банка ће бити дужна да се стара о роби, ако је уговором о документарном инкасу предвиђено да ће се роба слати на адресу банке а не трасата. Исто тако банка ће бити дужна да преузме одређене мере у вези осигурања робе после одбијања искупа документа ако је то предвиђено упутствима датим у налогу. За свој рад како доставна, тако и инкасо банка имају право на провизију и накнаду нужних и корисних трошкова. Ове износе инкасо банка наплаћује од доставне банке, а доставна банка од налогодавца.

ДЕПО ПОСЛОВИ

Депо послови (послови оставе), као специјална врста неутралних банкарских послова, своде се на чување разних вредности уз наплату накнаде. Суштина ових

16

послова своди се на пријем, чување и одговарајуће руковање покретним вредностима (обвезнице, менице, полисе осигурања, накит итд.) За обављање ових послова банка мора имати посебно припремљен и опремљен пословни простор (трезоре, сефове, касе и сл.) За депо послове сачињава се посебан уговор о депоновању. Банке које обављају ове послове имају могућност остваривања добрих зарада.

Обављајући депо послове, банка посебно води рачуна о:- отвореним (вредносни папири) и- затвореним депоима (остале ствари од вредности).

Код отворених депо послова банка прати наплату доспелих обавеза (главнице, камате, дивиденде) и за то наплаћује одређену провизију од депонената. Код затворених депо послова (племенити метали, уметничке слике и др.) банка нема већих оперативних послова као код отворених депо послова. Банке се баве и изнајмљивањем сефова (каса, трезора) за чување ствари од вредности, и то предузећима и грађанима, уз наплату одређене закупнине, што је посебна врста прихода. Обавеза банке је да на захтев депонента у уговореном року врати депоноване ствари у неоштећеном стању, у облику у којем их је примила, односно у одређеној вредности, уз наплату одређене провизије, односно закупнине, која се књижи као редовни приход.

ФАКТОРИНГ ПОСЛОВИ

Факторинг је куповина потраживања где на основу уговора о факторингу продавац потраживања нуди на откуп сва своја потраживања настала испоруком роба и услуга, док се купац потраживања обавезује сва та потраживања откупити и у одређеном постотку одмах платити. Ови послови представљају облик краткорочног пласмана, где банка или специјализована факторинг компанија откупљују краткорочна потраживања које извозник има према неком трећем лицу. На тај начин банка или факторинг компанија преузимају ризик наплате потраживања. Извозник се на овај начин краткорочно кредитира и до 90% вредности извоза. Преостали износ се ставља на располагање извознику онда када купац прими робу након одбитка камата и провизије.

Пословну конструкцију факторинга чине:

- извозник (произвођач) којем је производња и пласман (извоз) основна делатност,- купац који је пословни партнер извозника, односно који купује његову робу,- факторинг-фирма која на себе преузима обавезе наплате потраживања,- најмање две банке.

У читавој конструкцији произвођач и купац склапају купопродајни уговор. Банка не преузима на себе валутне и трансферне ризике, већ само делкредере ризик.

Делкредере ризик је ризик немогућности наплате датог дуга о року доспећа.

17

ЗАКЉУЧАК

Банкарски послови се у правној теорији најчешће класификују на активне, пасивне и неутралне, полазећи од критеријума функције банке у одређеном послу.

Постоје и друге поделе банкарских послова. Једна од постојећих подела у правној теорији јесте и подела банкарских послова у следеће три групе: Банкарски депозити, кредитни послови и услужни послови. Поред ових класификација могуће су и друге класификације банкарских послова. Прво према врсти новчаних средстава. Друго према дужини трајања, банкарски послови могу бити краткорочни и дугорочни. Треће према подручју обављања банкарски послови могу бити домаћи и међународни. Четврто према врсти клијената, банкарски послови могу бити послови са правним и физичким лицима.

Као што је већ наведено посреднички банкарски послови су најстарији банкарски послови код којих се банка не јавља ни као дужник ни као поверилиац, већ као ПОСРЕДНИК – опуномоћник или јамац свог комитента, за кога врши одређени посреднички посао за провизију или другу уговорену накнаду. Најбитнији и најчешћи посреднички банкарски послови су: послови платног промета у земљи, послови платног промета са иностранством, послови разних наплата и исплата (инкасо послови).

18

ЛИТЕРАТУРА

1. Сајт: www. economy.rs

2. Сајт: www.kombeg.rs

3. “Економија абецеда од А-З“

4. Интернет енциклопедије: “Wikipedia“-/Банк

5. Уџбеник „Основи економије“-аутор: Др. Слободан Јокић

6. Уџбеник „Финансијски менаџмент“-аутор:Др. Боривоје Б. Прокоповић

7. Банкарско пословање и платни промет Др. Александар Живковић

8. Међународна економија – односи проф. Драгољуб Стојанов

19