MALI15. 10. 2015. • Број 115 • Година V • Цена 100 динара • Излази два пута месечноBiH 2,40 KM, Црна Гора 1,20 €, Македонија 75 ДЕН, Greece 2,90 €

www.malizabavnik.rsMALI

15. 10. 2015. • Број 115 • Година V • Цена 100 динара • Излази два пута месечноBiH 2,40 KM, Црна Гора 1,20 €, Македонија 75 ДЕН, Greece 2,90 €

www.malizabavnik.rs

ZMAJEVA KUGLA

Pripreme za put na

mars

Kako je nastala planeta zemqa? KO SU

BILI ROMEO

IJULIJA?

ZMAJEVA KUGLAHIT FILM

SLENDER MEN NE POSTOJI!

PR

INTE

D I

N S

ERB

IA

NAJVE}A PORODICA NA SVETU

PORODICA MA^AKA

15. 1

0. 2

015.

8

ЖУЋА И ЊЕГОВ РОЂАК ШИР КАНЖУЋА И ЊЕГОВ РОЂАК ШИР КАНЖУЋА И ЊЕГОВ РОЂАК ШИР КАН15

. 10.

201

5.

8

Могу бити велике и мале, дивље и питоме,

Можда зато што се после пада увек

дочекају на ноге

и лукаве. Кажу да имају девет живота. чупаве и краткодлаке, а све су гипке, спретне

Гепард трчи брзином од 105 километара на сат

Кад би вас на неком квизу питали које све животиње

из породице мачака знате, вероватно бисте само преврнули очима. Па зар не постоји неко теже питање? Тигар, гепард, лав, персијска, сијамска мачка, леопард, пума, чита, јагуар, пантер... Ето, из цуга бисте набројали барем десет! А да ли знате да би вам у овом низу признали само седам тачних одговора? Гепард и чита су једна иста животиња, пантер уопште није засебна врста, а наука не признаје разлику између персијске и сијамске мачке.

А шта мислите, које две мачке су сродније? Сијамска мачка и пума?

Или пума и леопард? Добро размислите, јер би одговор на ово питање такође могао да вас изненади: наше домаће мачке и пуме су фелине, а леопард је пантерина, те две групе се доста разликују. Чини нам се да добро познајемо мачке, ипак су оне наши пријатељи хиљадама година, а мачке као мачке – увек нас некако изненаде. Не брините, ни научници не знају баш све о њима .

Све мачке на свету – велике и мале,

питоме и дивље – припадају једној великој породици чији стручни латински назив гласи Felidae. Заједнички су им кратка њушка, дугачак

реп, оштри зуби, канџе и гипко тело. Без обзира на то да ли по цео дан дрема на каучу или вреба плен по џунгли, свака мачка опремљена је вештинама врхунског ловца. Хитра је, лукава и толико спретна да се после пада готово увек дочека на ноге. Поред тога што види у мраку, мачки њена изузетно развијена чула слуха и њуха помажу да опази плен с велике раздаљине. Не можете да је изненадите с леђа – дубоко усађени бркови су попут антена преко којих мачка осети и најмање струјање ваздуха.

Не морате да будете велики стручњак за мачке како бисте приметили да је

ваш Жућа ипак само даљи рођак страшном Шир Кану. Тигрови, лавови, леопарди и јагуари спадају у велике мачке, тачније у потфамилију Pantherinae. Њима припада још неколико веома ретких врста са подручја југоисточне Азије, као што су облачасти или снежни леопарди. Црни пантер није ништа друго

него било која Pantherina с потпуно

тамним крзном: у Африци

15. 1

0. 2

015.

9

ЖУЋА И ЊЕГОВ РОЂАК ШИР КАНЖУЋА И ЊЕГОВ РОЂАК ШИР КАНЖУЋА И ЊЕГОВ РОЂАК ШИР КАНЖУЋА И ЊЕГОВ РОЂАК ШИР КАН

15. 1

0. 2

015.

9

И црни пантер има шаре, само се не виде

Најближи дивљи рођак домаће мачке је рис

Лав је најгласнија велика мачка

ЈАГУАР ИМА НАЈЈАЧИ УГРИЗ, ГЕПАРД ЈЕ

НАЈБРЖА МАЧКА, ТИГАР НАЈВЕЋА, А РИКА ЛАВА

СЕ НАЈДАЉЕ ЧУЈЕ

су то обично леопарди, а у Америци јагуари. Ако занемаримо боју, пантери се уопште не разликују од својих „нормалних” рођака: имају чак и шаре, само што су замаскиране вишком

црног пигмента. Кад бисте обријали тигра, не бисте уклонили и његове

пруге, које су јасно видљиве

на кожи.

У Felinае, или мале мачке, убрајају

се све друге врсте, а има их подоста, од наших

љубимаца, преко пуме и риса, па све до ретких

зверки необичних назива, као што су амерички кодкод,

афрички сервал или азијска златна

мачка. Гепард

или чита, како га називају у појединим земљама, посебан је случај око којег биолози никако да се усагласе: једни

сматрају да спада у Felinae, док би га други због неких особености сврстали у засебну потфамилију. Не може да риче и, за разлику

од већине мачака које извуку и увуку нокте по потреби, гепард своје канџе увек држи истурене. Његова најсјајнија одлика су хитре ноге које могу да

потрче брзином од 105 километара на час, брже него иједна друга копнена животиња.

Тврдоглави научници који су све домаће мачке стрпали у једну

врсту, Felis catus, као да су слепи код очију. Како не примећују разлику

између пуфнасте персијске

ЧОКОЛАДА? ХВАЛА, НЕ!Ако сте се икада запитали зашто постоји чоколада за куце, а не и за маце, знајте да није никаква неправда у питању. Чоколада мачкама не треба зато што су услед генетског поремећаја одавно изгубиле способност да окусе слатко. Много више би им пријало мало сланине или комад свеже џигерице јер оне ништа осим мрсног и не једу. У поређењу са преосталих 12 копнених врста које се хране месом, мачке су супермесождери – ниједној другој животињи није потребно толико протеина да би преживела.

10

15. 1

0. 2

015.

толико протеина да би преживела.

10

15. 1

0. 2

015.

Пума је ближи род домаћој мачки него леопарду

Јагуар је сличан леопарду, само је већи

Ja U rodu sa persijskom ma~kom?Nikad!

маце с педигреом и краткодлаке скитнице непознатог порекла ? Расе нису исто што и врсте. Дужа или краћа длака, веће или мање уши, црно, сиво, бело крзно – у очима биолога то је само шминка. Рачунају се разлике у генетској грађи, а оне ни код једне домаће маце нису толико велике да би се нека раса издвојила као засебна врста.

С мачкама смо се спријатељили пре

барем 9.500 година. Толико је стара гробница из Шилурокамбоса на Кипру у којој су нађени скелети човека и мачке један тик уз други. То није била умиљата кућна маца какву имамо данас, већ повећа звер

афричког порекла. Управо такве опасне

мачкетине људима су некада давно биле и потребне:

добијале су кров над главом, али су заузврат морале да истребе мишеве,

бубе и змије које би се увукле у домаћинство.

У древном Египту, пре отприлике 3.000 година, није могло да

се деси да мачка буде бескућник. Пазили су их и

мазили као своје верне пратиље

или чуварке храма

богиње Баст, која је на сликама

представљана као ратоборна лавица

или жена са главом мачке. Претпоставља се

да су у Европу припитомљене мачке донели римски освајачи,

и то баш из Египта који су покорили у првом веку

пре наше ере.

Ако изузмемо нека

сујеверја, рецимо оно како црне мачке доносе несрећу, увидећемо да су човек и маца веома добри пријатељи. Мачке су биле радо виђени путници на прекоокеанским бродовима јер су чувале морнарске залихе од халапљивих глодара. Тако се десило да у 15. веку настане новооткривене

континенте заједно с људима из Старог света. С временом су питоме маце престале да буду ловци и постале искључиво љубимци: купамо их, четкамо, хранимо, мазимо и пазимо, а оне само треба да нам праве друштво. Понекад вам ваша чупава љубимица донесе убијеног миша на увид, уместо да га кришом поједе и поштеди вас тог грозног призора. Немојте да је грдите. Тако она показује колико вас воли и поштује .

Мила Божовић

„Мислим да је геније неко веома паметан, али нисам баш сигуран

за вундеркинда. Људи ме тако зову, али немам појма шта то значи”, рекао је једанаестогодишњи Кертис Бушел новинару који је посетио његов дом у Барнету (Енглеска). Повод је био веома значајан. Кертис је ове године положио завршни испит на Универзитету Кембриџ и постао најмлађи дипломирани пијаниста на свету! Можда би то урадио и раније, али му је донедавно распон руку био сувише мали да би дохватио све дирке на клавиру .

Публика га је прозвала Мали Моцарт, по угледу на чувеног композитора који је

и сам био чудо од детета, али млади господин Бушел више воли да користи уметничко име које је сам смислио – Кертис Елтон. Има већ много значајних наступа иза себе: два пута је учествовао

у емисији „Британија има таленат”, а свирао је и за војвоткињу од Корнвола и то везаних очију! Почео је да вежба са три године, али мама Хејли, која је такође пијаниста,

сматра да су припреме почеле много раније – још

док је био беба у стомаку, Кертис би се ритао сваки

пут кад би мама села за клавир. Заједно су издали албум озбиљне музике

под називом „Моцарт, мама и ја”.

Кертис већ компонује сопствене нумере, а ускоро ће добити улогу у

новој поставци опере „Кармен”. Сигурно сте помислили како дечак који је толико успешан свира клавир од јутра до мрака и никада се не игра и не иде напоље. Е па, Кертис тврди да су му довољна два сата вежбања дневно како би остао у форми. Уосталом, мора да одвоји довољно времена за своју другу велику страст – клизање. Освојио је неколико државних првенстава у клизању, било да је наступао сам било у пару са својом десетогодишњом сестром Софијом. Ако му каријера пијанисте из неког разлога

пропадне, волео би да постане олимпијски клизач, а ако ни то не успе, онда би могао да буде председник владе или лекар . М. Бoжовић

^UDO OD DETETA

15. 1

0. 2

015.

52

МАЛИ МОЦАРТ НА КЛИЗАЉКАМА

најмлађи је дипломирани

пијаниста на свету!

Овај једанаестогодишњак из Енглеске

Кертис Елтон

угледу на чувеног композитора који је и сам био чудо од детета, али млади господин Бушел више

много значајних наступа иза

десетогодишњом сестром Софијом. Ако му каријера пијанисте из неког разлога

пропадне, волео би да постане олимпијски клизач, а ако ни то не успе, онда би могао да буде председник владе или лекар М. Бoжовић

Ако једном приликом

отпутујете у Верону и кренете да обилазите градске знаменитости, у обиљу музеја и споменика из доба старих Римљана пронаћи ћете и Јулијину кућу. Стотине туриста свакодневно каче тајне поруке на зид вишеспратнице из 13. века или протрљају кип у дворишту у нади да ће им то донети срећу у љубави. Понекад се девојке попну на балкон и гледају доле не би ли пронашле свог суђеног. Како је то романтично, наћи се баш на оном месту где је Ромео изјавио љубав својој драгој! Е па, ништа од тога. Чак и ако ту јесте живела нека Јулија, сигурно није излазила на балкон, који је додат тек у 20. веку. Сама кућа припадала је угледној породици Дал Капело. Звучи слично, али није исто што и Капулети, како се презивала Шекспирова Јулија. Да бисмо пронашли праве јунаке чувене трагедије, мораћемо из романтичне Италије да се преселимо на строги енглески двор.

Живот уметника у 16. веку није био нимало лак. Ако би хтео некако

да издржава себе и породицу док седи и слика или пише стихове, морао је да потражи подршку богатог племића. Шекспир је имао наклоност младог грофа од Саутхемптона, Хенрија Рајслија, који је био велики љубитељ позоришта. Хенријева помајка Мери Браун била је ћерка виконта

Монтагјуа, а Монтагју (на италијанском Монтеги) јесте и Ромеово презиме. Дакле, Шекспиров пријатељ и мецена је заправо Ромео. А ко је његова Јулија? Не, није девојка ниског рода коју би Хенријеви родитељи одбацили, нити потомкиња супарничке породице. Елизабета Вернон била је племкиња веома блиска краљици.

Хенри је веома рано остао без родитеља, због чега се о његовој

добробити бринуо лорд Сесил, чувар краљевског печата и један од најмоћнијих

15. 1

0. 2

015.

KO SU BILI ROMEO I JULIJA

Хенри Рајсли

Монтагјуа, а

Вилијам Шекспир

14

HENRI, O, HENRI,ZA{TO SI HENRI?

људи у Енглеској. Он је 1591. године свог штићеника хтео да ожени Елизабетом де Вер, девојком из угледне породице, али Хенри није хтео ни да чује за то. Глатко је одбио, а због своје непослушности морао је поочиму да плати глобу од 5.000 фунти! Загледао се у једну другу Елизабету, дворску даму, а дворске даме нису смеле да се упуштају у љубавне везе осим ако краљица лично то не одобри. Овај брак моћна Елизабета Прва није хтела да благослови зато што се радило о

утицајним католичким

породицама чије би удруживање угрозило

опстанак протестантске вере у Енглеској.

„Ромеа и Јулију” Шекспир је написао

око 1595. године, баш у време кад су се Хенри и Елизабета тајно састајали. Историчари претпостављају да су се двоје љубавника

кришом заклели на вечну љубав, исто као

и Ромео и Јулија, а да је представа била Шекспиров дар. Тада писац није знао каква ће судбина задесити Хенрија и Елизабету, али је слутио да неће изаћи на добро: несрећан завршетак (Ромео попије отров, а Јулија скрхана болом забије себи бодеж у срце) упозоравао је пријатеље да се припазе.

Строги лорд Сесил преминуо

је 1598. године, а

Хенри се најзад усудио да се венча са својом изабраницом. Елизабета Прва их је обоје бацила у тамницу, не марећи за то што је њена имењакиња трудна! Не зна се тачно колико дуго су били заточени, али су пуштени пре 1601. године – када је озлојеђени Хенри заједно с грофом од Есекса сковао неуспешну заверу против власти. Његов пријатељ је погубљен, а

енглески Ромео је некако

извукао живу главу и остао у затвору све до краљичине смрти 1603. године. Тек после тога могао је да ужива у својој забрањеној љубави, која, за разлику од оне Шекспирове, ипак има срећан

завршетак. Хенри и Елизабета остали су у складном браку до краја живота. Њихова ћерка Пенелопа удала се за барона Спенсера, претка леди Дајане. То значи да

су енглески принчеви Вилијам и Хари потомци Ромеа и Јулије .

М. Бoжовић

15. 1

0. 2

015.

15

Ко још није чуо за Ромеа и Јулију? Ако нисте прочитали књигу, онда сте можда гледали представу или неки од филмова надахнутих трагедијом коју је крајем 16. века написао Вилијам Шекспир.

Тужна приповест о младићу и девојци из двеју зараћених породица данас се сматра најлепшом љубавном причом

свих времена. А шта мислите, да ли је истинита? Да ли је Шекспир писао о

људима који су заиста постојали или је све измислио? Хајде заједно да проверимо...

омеа и Јулију” Шекспир је написао

око 1595. године, баш у време кад су се Хенри и Елизабета тајно састајали. Историчари претпостављају да су се двоје љубавника

кришом заклели на вечну љубав, исто као

и Ромео и Јулија, а да је представа била Шекспиров дар. Тада писац није знао каква ће судбина задесити Хенрија и Елизабету, али је слутио да неће изаћи на добро: несрећан завршетак (Ромео попије отров, а Јулија скрхана болом забије себи бодеж у срце) упозоравао је пријатеље да се припазе.

је озлојеђени Хенри заједно с грофом од Есекса сковао неуспешну заверу против власти. Његов пријатељ је погубљен, а

завршетак. Хенри и Елизабета остали су у складном браку до краја живота. Њихова ћерка Пенелопа удала се за барона Спенсера, претка леди Дајане. То значи да

су енглески принчеви Вилијам и Хари потомци Ромеа и Јулије

Есекса сковао неуспешну заверу против власти. Његов пријатељ је погубљен, а

енглески

завршетак. Хенри и Елизабета остали су у завршетак. Хенри и Елизабета остали су у

Јулијина кућа у Верони

OD KLIKERA[A DO KO[ARKA{A15

. 10.

201

5.

MALA DECAVELIKI QUDI

18

Један од наших најбољих кошаркаша свих времена,

а сада кошаркашки тренер и селектор репрезентације Србије, рођен је 1967. године. Успешна спортска каријера водила га је с једног краја света на други, али му је, како сам каже, Нови Београд увек остао незамењива база. Међу бетонским облакодерима, на потезу од Фонтане до Шест каплара, Александар Ђорђевић стекао је свој борбени дух и однос према животу.

Није било шансе да се мали Саша не

бави спортом. Његова мама Милијана била је наставница физичког, а тата Братислав, звани Бата, тренер – и то ни мање ни више него „Црвене звезде”, клуба за који су тада играла велика имена. Како да не постанеш кошаркаш кад ти је један од првих саиграча Мока Славнић? Бата је повремено доводио сина на тренинге, а чувени Мока би увек одвојио неки минут да добаци лопту симпатичном клинцу. Са одраслима није могао да се мери, али је зато још од малих ногу волео да се надмеће с вршњацима. Испред зграде у којој је становао стално је с комшијском

децом смишљао нека такмичења, а највише су волели да се играју кликерима.

Једном приликом, кад је већ ушао у пубертет,

насмрт је преплашио родитеље. Очекивали су да ће се вратити кући после вечерњег тренинга, а он се није ни јавио, већ је бануо у седам сати ујутру с траговима скорене крви на прстима. „Побогу, где си ти до сада?”, упитала је мајка. „Зарадио сам две хиљаде кликера за ноћ!”, одушевљено је узвикнуо Сале и подигао кесу с пленом. Забринутим родитељима то уопште није било забавно, а ни вредно хвале. Кеса пуна

кликера полетела је преко терасе и завршила на улици.

Кошарку је почео да тренира 1977. године

у „Црвеној звезди”, али је после десет месеци прешао у „Раднички”. Пошто је нови клуб убрзо остао без дворане за тренинге, вратио се у „Звезду”, а тамо су га стручњаци задужени за подмладак гурнули у страну. Није баш да су га сматрали промашајем, али

су ипак више поверења имали у његове саиграче. Неколико година касније Саша се, на

OD KLIKERA[A DO KO[ARKA{A

очев наговор, придружио „Партизану”. Уосталом, у то време га није било брига шта мисле тамо неки тренери – најважније је било оно што се догађа на „ранчу”. Игралиште у новобеоградском блоку два било је

место правих кошаркашких окршаја: Сале је са својим друштвом дивљао око малог коша, док је онај главни био резервисан за старије момке из краја. Клинци су повремено добијали позив да покажу шта знају, а ако би се десило да савладају старију екипу у игри „три на три”, то се

вредновало као победа на светском првенству. Док је тапкао лопту на

„ранчу”, Сале је често замишљао да је јунак који даје победнички кош у последњим секундама. То није остао само дечачки сан.

У финалу Купа европских шампиона 1992.

године, осам секунди пре краја утакмице, при вођству шпанског „Хувентуда” од 70:68, Ђорђевић је претрчао цео терен, погодио шут за три поена и донео „Партизану” једину титулу европског првака. Ваши родитељи вероватно добро памте утакмицу против Хрватске

на Европском првенству 1997. године, када је уз звуке сирене забио тројку и обезбедио победу нашој репрезентацији резултатом од 64:62. Због тако одважних потеза постао је миљеник публике, која га је назвала Сале Национале .

Променио је многе дресове, играјући

за клубове из Београда, Милана, Болоње, Барселоне, Портланда, Мадрида, али му је увек најдражи остао дрес репрезентације с којом је освојио три злата на Европским првенствима – 1991, 1995. и 1997. године, сребро на Олимпијским играма 1996, као и злато на Светском првенству 1998. године. Од играчке каријере званично се опростио 2005. године, али не и од нових медаља, које сад осваја с тренерске клупе. Једино је његова ћеркица Теа имала замерку: „Зашто си сада тренер? Они само стоје са стране и блену.” М. Б.

15. 1

0. 2

015.

ИЛ

УСТР

АЦ

ИЈА

: НА

ДА

СЕР

АФ

ИМ

ОВ

ИЋ

19

у ком је живео, замишљао је да је јунак који даје

касније, због чега је и постао миљеник публике

Још док је тапкао лопту око малог коша у крају

OD KLIKERA[A DO KO[ARKA{AOD KLIKERA[A DO KO[ARKA{AOD KLIKERA[A DO KO[ARKA{A

Александар Саша Ђорђевић

победнички кош у последњим секундама. Тако је и било

62

15. 1

0. 2

015.

DA TI[APNEM... ZA DRUGARSTVO

JE POTREBNO DVOJE

ИЛ

УСТР

АЦ

ИЈА

: БИ

ЉА

НА

ПО

ПО

ВИЋ

Драги Мали Забавниче,Многи другари и другарице из

школе ме избегавају. Шта да радим?

Катарина

ОД

ГОВА

РА: Г

ОРД

АН

А К

НЕЖ

ЕВИ

Ћ М

ОН

АШ

ЕВИ

Ћ

Драга Катарина,За сваки однос је потребно двоје.

Тако и за другарство. Јер однос не постоји без размене: колико теби другарица пружи, толико и ти њој треба да даш. Свака на свој начин. Исто тако, да би уопште стекла другаре, треба то и да стварно пожелиш и учиниш нешто у вези с тим. Другим речима, треба да покажеш да ти је стало до друге деце и дружења с њима, а не само да чекаш да ти неко приђе. Ако се држиш по страни, други ће схватити да желиш да будеш сама, па ти неће ни прићи. И онда ћеш помислити, као што већ јеси, да те деца избегавају.

Просто је немогуће да у целој школи нема деце с којом би се дружила или оне која би волела да им баш ти будеш другарица. Ниси нам написала због чега мислиш да те избегавају, тако да си вероватно или повучена и мало стидљива или пак имаш мало одбојан став према другој деци, па она мисле да ти се не допадају или да нису довољно добра за тебе. Размисли мало о свом понашању и сама закључи да ли је нешто од овога твој случај. Јер све друго – изглед, начин облачења, музика коју слушаш, породица из које потичеш, да ли си „у тренду” или ниси,

оцене које имаш – нису разлози због којих не би могла да стекнеш пријатеље. Пријатељство не стичу људи који су слични, тако да разлике међу нама нису битне за однос. Пријатељство значи прихватити и волети другог какав год да је. А да бисмо неког прихватили и заволели, морамо да отворимо врата свог срца .

Дакле, за почетак почни да гледаш своје другаре с позитивне стране. Немој да размишљаш о њима као о деци која те избегавају јер то значи да већ на почетку имаш негативан став према њима. Ако ти се нешто допадне код неке девојчице или дечака, слободно приђи и започни

разговор. Кажи отворено шта ти се допало, на пример: „Баш си лепо написао они песму о својој куци. Ја немам куцу, али бих много волела да

је имам. Хоћеш ли некад довести куцу у школско двориште да је видим?” Или:

„Свиђа ми твоја фризура, баш ти лепо стоје шишке. Не знам да ли и ја да скратим косу или још да је пуштам.” И

онда ће разговор потећи сам од себе. И миц по

миц, и ти и твоји другари ћете

схватити да вам је баш лепо док причате,

па ћете се боље упознати, па зближити, па пожелети да се видите и после школе...

Видећеш, није тешко. Само широм отвори своје срце да у њега може да уђе љубав свих другара око тебе .

те избегавају, тако да си вероватно или повучена и мало стидљива или пак имаш мало одбојан став према другој деци, па она мисле да ти се не допадају или да нису довољно добра за тебе. Размисли мало о свом понашању и сама закључи да ли је нешто од овога твој случај. Јер све друго – изглед,

облачења, музика коју слушаш, породица из које потичеш, да ли си „у тренду” или ниси,

или дечака, слободно приђи и започни разговор. Кажи отворено шта ти се допало, на пример: „Баш си лепо написао они песму о својој куци. Ја немам куцу, али бих много волела да

је имам. Хоћеш ли некад довести куцу у школско двориште да је видим?” Или:

„Свиђа ми твоја фризура, баш ти лепо стоје шишке. Не знам да ли и ја да скратим косу или још да је пуштам.” И

онда ће разговор потећи сам од себе. И миц по

миц, и ти и твоји другари ћете

схватити да вам је баш лепо док причате,

па ћете се боље упознати, па зближити, па пожелети да се видите и после школе...

Видећеш, није тешко. Само широм отвори своје срце да у њега може да уђе љубав свих другара око тебе