11.1.2013.

1

Sveučilište u ZagrebuSveučilište u ZagrebuFakultet prometnih znanostiFakultet prometnih znanosti

Kolegij: Sigurnost u vodnom prometu II

Nositelj kolegija: Prof.dr.sc. Kristijan Rogić

rogick@fpz hrrogick@fpz.hr

Asistent: Tomislav Rožić, dipl.ing.

tomislav.rozic@fpz.hr

Sadržaj kolegija

1. Prekrcajne jedinice – kontejneri i kontejnerizacija

2 Prijevoz tereta u kontejnerima2. Prijevoz tereta u kontejnerima

3. Pregled kontejnera i vrste robe koje se prevoze kontejnerima

4. Kontejnerski brodovi

5. RO‐RO brodovi

6. Oštećenja kontejnera

7. Krcanje i slaganje kontejnera na kontejnerskim brodovimaj g j j j

8. Oprema za učvršćivanje kontejnera

9. Automatizacija kontejnerskih terminala

11.1.2013.

2

Prekrcajne jedinice‐kontejneri• prijevoz robe kontejnerima je događaj koji je obilježio 

pomorstvo dvadesetog stoljeća

• omogućio je jednostavnije i brže rukovanje teretom i prijevozomogućio je jednostavnije i brže rukovanje teretom i prijevoz tereta od vrata do vrata (engl. Door to Door Service)

• danas se približno 85‐90% tereta prevozi u kontejnerima ukrcanim na kontejnerske brodove, a približno 26% tih kontejnera potječe iz Kine 

• postoje razne definicije kontejnera, ali je opće prihvaćena definicija Međunarodne organizacije za standardizaciju (ISO): kontejner je transportna kutija pravokutnog oblika, otporan na vremenske prilike, namijenjen prijevozu i slaganju tereta na način da sadržaj bude zatvoren i tako zaštićen od oštećenja i nedostataka, odvojen od prijevoznog sredstva, a j , j p j g ,njime se rukuje kao jednom jedinicom i prevozi bez prekrcavanja sadržaja, koji trebaju ispunjavati ove uvjete:– potpuno ili djelomično zatvoreni, ali da čine odijeljen prostor 

namijenjen za smještaj robe, s najmanje jednim vratima

– konstruirani tako da se brzo, sigurno i jednostavno pune i prazne

– konstruirani tako da se ubrza prijevoz robe jednim ili više prijevoznih sredstava bez indirektnog prekrcajag p j

– opremljeni uređajima pogodnim za brzo, sigurno i jednostavno rukovanje, posebice za prekrcaj s jednog na drugo prijevozno sredstvo

– izrađeni od postojanog materijala i dovoljno čvrsti

– otporni na vremenske prilike i prikladni za višekratnu uporabu

– izrađeni s obujmom od najmanje jednog kubičnog metra

11.1.2013.

3

• prosječan rok trajanja kontejnera iznosi petnaest godina

• poput najvećeg broja izuma 20. stoljeća, kontejner je nastao kao izraz nužde

• najprije ga je uporabila američka Vlada tijekom Drugoga svjetskog rata, kako bi slali velike količine ratnog materijala u "kontejnerima" na europska ratišta i to se je pokazalo gotovo savršenim ‐ vrlo brzim i učinkovitim načinom prijevoza tereta

• umjesto ukrcaja robe bez ambalaže, vojni i pomorski stručnjaci počeli su robu slagati najprije na palete, a njih potom u posebno konstruirane kutije

• iako su kontejneri ulijevali sigurnost, nudili suh smještaj robe i j j g , j ju nepovoljnima klimatskim uvjetima itd., napose za pokvarljivu robu, u privatnom se sektoru kontejnerski promet počinje snažnije razvijati tek ranih pedesetih

• idejnim se tvorcem zamjene tradicionalnog načina prijevoza tereta prijevoza robe kontejnerima slobodno može nazvati Malcoma McLeana (1913‐2001)

• kao službeni početak kontejnerizacije u međunarodnome pomorskom prometu uzima se 6. svibnja 1966. godine kada je američki brod FAIRLAND s teretom isključivo u kontejnerima uplovio u luku BREMENHAVEN

• deset godina nakon te povijesne plovidbe prvih kontejnera, počinje ih se upotrebljavati u Njemačkoj, a zatim i u drugim zemljama 

• prvu brodsku liniju SAD ‐ Europa, u kojoj su korišteni kontejneri, uspostavlja u p j p , j j j , p jveljači 1966. godine kompanija MOOR MC CORMAR LINES sa 6 brodova klase Constellation

• u ožujku iste godine kompanija UNITED STATES LINES uključuje se u djelomičan kontejnerski servis na istoj liniji, a u travnju te godine javlja se još jedan američki brodar SEA‐LAND SERVICE INC sa 4 specijalizirana kontejnerska broda na liniji SAD ‐Sjeverna Europa

• U Hrvatskoj je 1970. godine riječka Croatia Line (bivša Jugolinija) bila prvi hrvatski brodar koji se uključio u međunarodni kontejnerski prijevoz sa 5 klasičnih linijskih brodova na liniji Jadran ‐ SAD (istočna obala)

• od 2005. godine, 18 milijuna kontejnera je napravilo preko 200 milijuna putovanja godišnje

• konstruiraju se brodovi koji mogu prevoziti preko 14000 TEU‐a brodograđevni inženjeri već rade na projektima brodova za prijevoz kontejnera od 18000 TEU

• predviđa se da će kontejnerski brodovi u bliskoj budućnosti biti dugi do 450m i široki do 60m 

11.1.2013.

4

Jedan od prvih kontejnera

• standardizaciju kontejnera počela je American Standards Association – ASA koja je 1959. predložila standardne veličine ‐ osam stopa u širinu i visinu te 17, 20, 24, 35 i 40 stopa u dužinu

• godine 1961. ASA je dužine 10, 20 i 40 stopa, uz visinu i širinu osam stopa odredila za američki standard kontejnera, dok su Sea Land Services i National Navigation Company, dva pionira kontejnerizacije, za vlastite potrebe zadržali dužine 35 i 24 stope

• četiri važne ISO odluke standardizirale su kontejnerske dimenzije globalno:

‐ 1. siječanj 1968.: R‐668 definirana terminologija, dimenzije, kao i klase kontejnera

‐ 2. srpanj 1968.: R‐790 definirane identifikacijske oznake

‐ 3. siječanj 1970.: R‐1161 izvršene preinake u spajanju kutova kontejnera

‐ 4. listopad 1970.: R‐1897 definirane minimalne unutarnje dimenzije transportnih kontejnera

• danas se najčešće uporabljuje uobičajene veličine sukladno normama ISO, a ovisno o dizajnu kontejnera i o primjenjivom standardima, postoje slijedeće razlike:

– ISO kontejner (također poznat kao prekomorski kontejner ili transkontejner) 

– ASA Kontejner

– ISO unutrašnji kontejner

11.1.2013.

5

• brodovlasnici u Europi i Japanu ubrzo su uvidjeli prednosti kontejnerskog prometa te također počinju više ulagati u kontejnersku tehnologiju, a poslije gotovo nekoliko desetljeća te pogodnosti primjećuju i kupci, što omogućuje za nagli rast kontejnerskog prijevoza

• za razvoj kontejnerskog prometa trebalo je prilagoditi prijevozni sustave cijelog svijeta novim standardima, osobito kada se radi o prilagodbi b d l čkih t j j i d ih ij ih d tbrodova, lučkih postrojenja i drugih prijevoznih sredstava

• industrijski vođe, kupci i nesigurni menadžeri bili su u početku sumnjičavi, te su u kontejnere krcali samo rasutu robu poput željeza i drva

• vjerojatno se je upravo zato kontejnere počelo izrađivati od materijala koji omogućuje kontrolu temperature, što je omogućilo prijevoz robe na klimatske promjene općenito

• najvažnije zadaće kontejnera su: – da se rabi kao manipulacijsko‐transportna jedinica tereta, – da se rabi kao jedinica tereta za uskladištenje i pakiranje te – da ima sve značajke "karike" u neprekidnom transportnom lancu od proizvođača do potrošača (tj "od vrata do vrata")lancu od proizvođača do potrošača (tj.  od vrata do vrata ).

11.1.2013.

6

• svi tipovi kontejnera koji se rabe u pomorskom prometu mogu se klasificirati u nekoliko skupina, i to:

• Kontejneri opće namjene. U tu skupinu se ubrajaju: zatvoreni kontejneri s vratima na čelu i/ili na boku

• Kontejneri za prijevoz rasutih tereta (ili "bulk" kontejneri). U te se kontejnere teret može krcati "slobodnim padom" ili "pod pritiskom".

• Kontejneri za prijevoz određenih vrsta tereta (specijalne namjene). Značajne su dvije podskupine: sklopivi kontejneri i kontejneri za prijevoz živih životinja.

• "Temperaturni" kontejneri. Ti se kontejneri dijele na: izolacijske, rashladne (frigo) i grijane kontejnere.

• Kontejneri‐cisterne (ili "tank"‐kontejneri). Služe za prijevoz tekućina i komprimiranih plinova.

P l i k j i U k i b j j k j i i• Poluotvoreni kontejneri. U tu skupinu se ubrajaju: kontejneri s otvorenim krovom i/ili stranicama, skeletni kontejneri, kontejneri s pola visine

• Kontejneri‐platforme (tzv. "Flat containers"). Nemaju na sebi nikakvih tehničkih naprava ("nadgrađa") nego samo podlogu (platformu)

• Ventilacijski kontejneri. kontejneri s prirodnom ventilacijom (ventilirani).

• kontejneri opće namjene su poznati i kao višenamjenski kontejneri

• to su kontejneri zatvorenog tipa što znači da imaju sve stranice

• kontejneri su kao zasebna prijevozna sredstva moraju osiguravati uvršćivanjem

• nadalje mogu zahtijevati posebna rukovanja, pa u skladu s tim mogu imati i posebne dodatke

• džepovi za viljuškar (engl. Forklift Pockets) se stavljaju na 20‐stopne kontejnere

• 40‐stopni ih nemaju jer bi bilo dosta teško održavati ravnotežu viljuškaru i rukovati njime na terminalu

• udubljenje s donje strane 40‐stopnih kontejner (engl.Gooseneck Tunnel) omogućava centriranje kontejnera na Gooseneckovo ispupčenje (engl. Chasis) te slaganje kontejnera u visinu

• svi kontejneri za lakše slaganje i manipuliranje imaju pojačane kutove u koje se stavlja oprema za učvršćenje

• no, neki od kontejnera se rade sa posebnim kutovima koji se zovu Grapplerovino, neki od kontejnera se rade sa posebnim kutovima koji se zovu Grapplerovidžepovi (engl. Grappler Pockets) 

11.1.2013.

7

Neprozračivani kontejneri opće namjene od lima

• Kontejneri za prijevoz rasutih tereta (ili "bulk" kontejneri) imaju tri grotla za ukrcaj na vrhu ili na nekoliko krajeva, svaki promjera od 455 mm, a postoje i otvori na samim vratima

• u skupinu rasutih tereta spadaju: 

− krupniji rasuti tereti (ugljen rude i kamen u gromadama) 

− sitniji rasuti tereti (ugljena prašina, koks, sumpor, cement, sol, šećer, pijesak, šljunak, i dr.) 

− žitarice (pšenica ječam, zob, kukuruz u zrnu,laneno sjeme, soja i dr.

• kod kontejnera s otvorenim krovom može se vrlo lako provesti "trimanje“, odnosno poravnanje tereta

• kod bulk‐kontejnera treba paziti da se otvori za punjenje sasvim otvore prije operacije pražnjenja, čime se olakšava ravnomjerno istjecanje sadržaja kontejnera

• manipulacija teretom je gotovo potpuno automatizirana (elbow sustav za• manipulacija teretom je gotovo potpuno automatizirana (elbow sustav za iskrcaj žitarica i kontinuirani iskrcivači ruda), što skraćuje vrijeme boravka broda u luci

• kontejneri ovakvog tipa mogu biti opremljeni sa džepovima za viljuškar što olakšava rad u luci

• ovakvi kontejneri mogu poslužiti i za prijevoz generalnog tereta

11.1.2013.

8

• vanjski, normalni kontejner za rasute terete su slične građe kao standardni kontejneri osim oni sa grotlima i izmjenjivačima zraka

• grotla ili kupole se obično nalaze na krovu

• da bi se dobio pristup grotlima, neki kontejneri su osigurani sa pridruženim ljestvama

• ponekad se koriste i kratka crijeva dostupna direktnom iskrcaju teretaponekad se koriste i kratka crijeva, dostupna direktnom iskrcaju tereta

• postoje i prostori za iskrcaj tereta sa strane, a tereti se iskrcavaju utjecajem gravitacije

• sa pripadajućim košuljicama ili linijskim torbama normalni opći teretni kontejneri koji mogu biti također korišteni kao kontejneri za prijevoz rasutih tereta

"košuljice" na kontejnerima opće namjene za prijevoz rasutih tereta

11.1.2013.

9

• "Temperaturni" kontejneri. Ti se kontejneri dijele na: izolacijske, rashladne (frigo) i grijane kontejnere

• razlika između njih je u rezervnim dijelovima i opremi• hlađeni i grijani kontejneri dopuštaju robi prijevoz bez obzira na okolnu 

temperature• kontejneri sa rashladnim uređajem posjeduju sustav za hlađenje koji se 

opslužuje električnom energijomb di i č d k j ij d i j ( b• treba voditi računa da pogon kontejnera nije na udaru mora i vjetra (treba 

biti okrenut prema krmi)• mora biti uključen odmah nakon ukrcaja ovakvog kontejnera na brod• ovi kontejneri također izvana nalikuju standardnim kontejnerima, ali 

iznutra imaju toplinsku izolaciju od poliuretanske pjene‐temeljni izolacijski materijal

• njihova debljina zidova je od 50‐100 mm koja smanjuje skladišni prostor u usporedbi na normalne kontejnere

• izolacija je namijenjena zaštiti tereta od naglih promjena temperature• izolacija je namijenjena zaštiti tereta od naglih promjena temperature• ako su temperature niže ili ako je hlađenje neophodno, trebali bi se dodati 

hladnjaci• u današnje vrijeme led se rijetko koristi te su za njega potrebne posebne 

kutije: umjesto njega je često korišten suhi led

• druga metoda je isparavanje ukapljenog plina

• takvi kontejneri se upotrebljavaju najvećim dijelom za prijenos tereta osjetljivih na topline

• izolirani kontejneri i kontejneri hladnjače mogu također biti korišteni i bez grijanja i hlađenja

• hlađenje i/ili grijanje može biti postignuto sa: j g j j p g

‐ Kompresori direktno pogonjeni sa električnom energijom

‐ Kompresori direktno pogonjeni sa motorima sa unutrašnjim sagorijevanjem

‐ Dovođenjem hladnog ili toplog vanjskog zraka 

• električna energija potrebna za rad hladnjača/grijanih motora se isporučuje na stajalištima ili na stanicama za napajanje odvojenih od generator koji je pogonjen motorom sa unutrašnjim sagorijevanjem, dizel motori su obično upotrebljavani u ovakve svrhe

• na pojedinim kontejnerskim brodovima, za napajanje električnom energijom frigo‐kontejnera koriste se tzv. 20‐stopni dizel‐generatorski napojni kontejneri (POWER PACK CONTAINER)

• ta specifična vrsta kontejnera može proizvoditi energiju napona 230 V/460 V i istovremeno može opskrbljivati strujom ukupno 36 frigo‐kontejnera

• dizel‐generatorski kontejner ima tank za gorivo ukupnog kapaciteta 4.523 litre i može neprekidno raditi 3 dana bez nadopune goriva

11.1.2013.

10

• fiksne jedinice hlađenja (sastavne jedinice) smanjuju korisnu dužinu i korisnu nosivost kontejnera

• prenosive jedinice povećavaju sveukupnu dužinu kontejnera

• ti grijači/hladnjaci su individualne jedinice koje mogu biti pohranjene na stajalištima ili na stanicama za napajanje i privremeno se mogu postaviti na zid kontejnera

Otvori za isporuku i povratak zraka na vanjskoj

Cjeloviti uređaj za napajanje električnom 

energijom uređaja  hlađenje/grijanje za 

spajanje na stajalištima ili stanicama za 

napajanje 

jedinici

Prenosive jedinice koje se privremeno pričvršćuju na kontejner

11.1.2013.

11

• ima ih više vrsta, a najvažniji jesu:

• Kontejneri s izotermičkim obilježjima– ti kontejneri imaju izolirane zidove, vrata, pod i krov kako bi se u 

unutrašnjosti kontejnera zadržala potrebna temperatura (toplina ili hladnoća) bez obzira na temperaturu izvan kontejnera

– kontejneri s izotermičkim obilježjima, koji nemaju vanjski izvor energije, mogu koristiti led, snijeg sa ili bez kontrole sublimacije ili g j , g , j g jtekuće plinove (plinov dušik, ugljični dioksid), sa ili bez kontrole isparavanja

– takvi kontejneri mogu, dakle, biti opremljeni s uređajima za hlađenje i/ili uređajima koji proizvode toplinu u razdoblju najviše 18 sati na dan

– već su desetak godina u uporabi frigo kontejneri s kompjutorima, koji reguliraju temperaturu odgovarajućim programima ovisno o vrsti robe koja se u njima prevozi

Frigo kontejner

11.1.2013.

12

• Kontejneri‐cisterne (ili "tank"‐kontejneri)• služe za prijevoz tekućina i komprimiranih plinova.• imaju dva osnovna elementa, i to:

– cisternu (ili cisterne), odnosno specijalnu posudu sa cjevovodima i cjevnim zatvaračima koja jecjevovodima i cjevnim zatvaračima koja je namijenjena za punjenje, prijevoz i pražnjenje robe u tekućem i/ili plinovitom stanju i

– okvir s dijelovima koji štite cisternu i prenose statička i dinamička opterećenja prilikom ukrcaja, prekrcaja, prijevoza i iskrcaja kontejner‐cisterni, odnosno njihovog učvršćivanja na prijevozna sredstva.

• ti kontejneri vrlo uspješno zamjenjuju klasičnu ambalažu za prijevoz roba u tekućem ili plinovitom stanju (npr. staklenih posuda, bačava i sl.), ali i željeznička i cestovna vozila ‐ cisterne.

BOX i BEAM type kontejner cisterna

11.1.2013.

13

• Poluotvoreni kontejneri. U tu skupinu se ubrajaju: kontejneri s otvorenim krovom i/ili stranicama, skeletni kontejneri, kontejneri s pola visine

• kontejneri sa otvorenim krovom su suhi kontejneri sa pomicanim krovom• na mjestu čeličnog krova nalazi se cerada koja se može maknuti za potrebe 

ukrcaja, iskrcaja ili ventilacije tereta (kako bi se spriječilo pregrijavanje tereta)

• pod kontejnera je obično od drveta• kontejneri otvoreni na vrhu su u cijelosti  prikladni za sve tipove općih 

tereta ali posebno za teške i vangabaritne terete

20' standardni otvoreni prema gore visine 2' 3“ (engl. Half‐height) 

Kontejner sa otvorenim krovom prektiven ceradom

20' otvoreni prema gore(engl. Open‐Top) i 20' otvoreni sa strane (engl. Open‐Side) 

11.1.2013.

14

• Kontejneri‐platforme (tzv. "Flat containers"). Nemaju na sebi nikakvih tehničkih naprava ("nadgrađa") nego samo podlogu (platformu)

• platforme (engl. Flatracks) su kontejneri otvorenog tipa sa jakim čeličnom konstrukcijom i podom od mekoga drveta

• stranice mogu biti fiksne ili se mogu sklapati

• stranice podignute omogućuju ovom tipu kontejnera da se slažu jedan nadstranice podignute omogućuju ovom tipu kontejnera da se slažu jedan nad drugi

• postoje u veličinama od 20 stopa i 40 stopa

• posjeduje brojna mjesta za vezanje tereta za kontejner

• 20‐stopni Flatrack posjeduje džepove za viljuškar dok 40‐stopni ima Gooseneckove tunele

• ponekad se opremaju sa vitlima za vezivanje ili sa velikom količinom t ij l L himaterijala za Lashing

• ovaj tip kontejnera koristi se za krcanje teškog tereta ili vangabaritneterete zbog svoje velike nosivosti

• postoje i postolja poznata kao stalci, kontejner koji se sastoji od poda i stražnjih zidova

• postolja sa sklopivim ili složivim stražnjim zidovima, okviri koji su također poznati kao sklopivi stalci ili sklopiva postolja

20' kontejnerske platforme (engl. Flatrecks) za pospremanje Twistlocker‐a (engl. Corner Posts) 

11.1.2013.

15

• Ventilacijski kontejneri. kontejneri s prirodnom ventilacijom (ventilirani)

• kontejneri sa sustavom za ventilaciju su suhi kontejneri zatvorenoga tipa koji imaju otvore za prirodnu ventilaciju

• budući da se većinom koriste za transport kave zovu se i Caffee kontejneri

• također poznati kao prozračivani kontejneri, jedva se razlikuju od unutrašnjosti standardnih kontejneraunutrašnjosti standardnih kontejnera

• oni su uglavnom korišteni za prijevoz organskih tereta sa visokim sadržajem vlage, kao što je kava i kakaa

• posebna oprema je namijenjena da osigura, dokle god je to moguće, formiranje prevencije protiv znojenja

• razlikuju se:

1. Kontejneri sa ne mehaničkim hlađenjem na gornjem i donjem dijelu t t tprostora za teret

2. Kontejneri sa mehaničkim hlađenjem ugrađenim u kontejner 

3. Kontejneri sa mehaničkim hlađenjem koje se nalazi izvan kontejnera

Kontejneri opće namjene sa ne mehaničkim hlađenjem 

Kontejner opće namjene sa mehaničkim hlađenjem ugrađenim u kontejner

Ne mehaničko hlađenje na gornjem i donjem dijelu kontejnera 

ugrađenim u kontejner 

11.1.2013.

16

Prekrcajne jedinice‐kontejneri• prema vrsti materijala od kojih u izgrađeni, kontejneri mogu 

biti: drveni, metalni, gumeni, plastični, aluminijski i sl.

• prema teritorijalnoj uporabi kontejneri se dijele na: one koji se• prema teritorijalnoj uporabi, kontejneri se dijele na: one koji se rabe samo u nacionalnom prometnom sustavu, one koji se rabe u međunarodnom kontinentalnom prometnom sustavu i na one koji se rabe u transkontinentalnom (između kontinenata) prometnom sustavu

• prema konstrukciji: sklopivi, nesklopivi, s uređajem za samoiskrcaj ili bez njegaj j g

• s obzirom na veličinu (dimenzije i nosivost) kontejneri se dijele na:

• Male kontejnere– imaju zapreminu od 1 do 3 m3 i nosivost do 3000 kg– rabe se u željezničkom nacionalnom i međunarodnom teretnom 

prometu t d di M đ d ž lj ičk ij (UIC) li– prema standardima Međunarodne željezničke unije (UIC), mali 

se kontejneri dijele u tri kategorije, i to:– A ‐ unutarnje zapremine od 1,0 do 1,2 m3

– B ‐ unutarnje zapremine od 1,2 do 2,0 m3

– C ‐ unutarnje zapremine od 2,0 do 3,0 m3

• ti su kontejneri izrađeni od drveta, od obloženog drveta s metalnim spojkama ili od metala i najčešće se koriste u željezničkom prijevozu

i i d ili š k i j• mogu imati pregrade ili rešetke za osiguranje tereta

• u uporabi su otvoreni i zatvoreni kontejneri, univerzalni i specijalni kontejneri sa ili bez kotača (...)

11.1.2013.

17

• Srednje kontejnere:– imaju korisnu zapreminu od 3 do 10 m3 i nosivost do 10.000 kg, 

a maksimalno su dugački do 6 m– u tu se skupinu ubrajaju i tzv. "pa"‐kontejneri ("pa" = parteur 

anemage), koji su opremljeni uređajima za manipulaciju (tj. fiksnim kotačima), a prevoze se specijalnim željezničkim ) p p j jvagonima opremljenim uređajima za pričvršćivanje takvih kontejnera

– rabe se pretežito u željezničkom, a rjeđe u cestovnom nacionalnom i međunarodnom prometu

– ti kontejneri mogu biti univerzalni i specijalni, a građeni su od različitih materijala

– praksa pokazuje kako su srednji kontejneri najčešće namijenjeni prijevozu sirovina, minerala i osobita građevnog materijalaprijevozu sirovina, minerala i osobita građevnog materijala

• Veliki kontejneri:– pod pojmom veliki kontejneri podrazumijevaju se kontejneri kojih je korisna zapremina veća od 3 m3 i vanjska duljina veća od 6 m

– vrlo se često nazivaju i transkontejnerima, jer se pretežito rabe u pomorskom prometu

– danas se najčešće rabe tri osnovne vrste transkontejnera prema ISO‐standardizaciji, i to: od 20, 30 i 40 stopa duljine i od po 8 stopa širine i visine

– u USA rabe se kontejneri i od 40 i 45 stopa

11.1.2013.

18

• uvjeti koje moraju ispunjavati ISO‐kontejneri:– minimalan otpor cjelokupne konstrukcije pri proporcionalnom opterećenju osnovice kontejnera

– otpornost kontejnera na udare u tijeku prijevoza– otpornost kontejnera pri slaganju jednog na drugog– posjedovanje opreme (nauglice i dr.) za manipuliranje i pričvršćivanje kontejnera na transportna sredstva

– otpornost kontejnera na naprezanja pri manipuliranju– unutarnja nepropustljivost kontejnera

Tehničke karakteristike kontejnera• najčešće korištene standardne vrste/dimenzije kontejnera u 

međunarodnom prijevozu su: 

‐ 20‐stopni 1CC (20‐ft / 6.1 m), 

‐ 40‐stopni 1AA (40‐ft / 12.2 m), p ( / ),

‐ 45‐stopni (45‐ft / 13.7 m), 

‐ 48‐stopni (48‐ft / 14.6 m), 

‐ 53‐stopni (53‐ft / 16.2 m). 

• kao najvažniji i u praksi najviše upotrebljavan tip pokazao se 1CC i 1AA

• ostale veličine su 10‐stopni, koriste se pretežno u Europi i za vojne namjene

• Kina je najveći proizvođač kontejnera

• neki kontejneri manje visine od 8‐stopa koriste se u “Triple‐Stack” (tri visine) prijevozu automobila

• ovakvi kontejneri mogu biti “Triple‐Stacked” na vagonima za željeznički prijevoz automobila ili “Double‐Stacked” (dvije visine) na cestovnim prijevoznim uređajima

11.1.2013.

19

• dimenzije kontejnera određena su standardom DIN/ISO 668 ili DIN 15190, Part 1, i izražene su u metričkom sustavi mjernih jedinica ili Engleskom sustavu mjernih jedinica

• standardni kontejneri prema standardima ISO grade se u dvijeserije:serije: 

‐ Serija 1 (A ‐ F); 

‐ Serija 2 (A ‐ C). 

• kontejneri sa oznakama A, B, C, D, itd. su 8 stopa visoki

• ako su kontejneri 8'‐6" visine slova su duplirana AA, BB, CC, itd., kao prema primjeru u tablici

• sa zajedničkim poprečnim presjekom (širina x visina = 8' x 8') i bruto mase 30.5, 25 i 24 t

• maksimalna nosivost 20‘ kontejnera iznosi do 24.000 kg, dok je ona kod 40‘ kontejnera 30.480 kg

11.1.2013.

20

Tip kontejnera Tara težina, kgs

Unutarnji volumen, cbm

Unutarnje dimenzije, mm Otvor vratiju, mm Korisna nosivost, kgs

Način ukrcaja kontejnera

dužina širina visina širina visina

Dry freight container (20')

2200 33,0 5898 2350 2390 2340 2280 28000 naprijed

Dry freight container(40')

3700 67,0 12035 2350 2393 2339 2274 26500 naprijed

High Cube Dry container (40')

3930 76,0 12030 2350 2690 2340 2579 26500 naprijed

High Cube Dry container (45')

4590 86,0 13556 2352 2695 2340 2579 26000 naprijed

Veličine i osnovne osobine kontejnera

Reefer container (20') 2750 27,9 5440 2294 2237 2286 2238 24250 naprijed

Reefer container (40') 3950 58,7 11577 2294 2210 2286 2238 24550 naprijed

High Cube Reefer container (40')

4150 67,0 11577 2294 2509 2290 2535 24350 naprijed

High Cube Reefer container (45')

5200 75,4 13102 2286 2509 2294 2535 24300 naprijed

Flat Rack Container (20')

2560 - 5935 2398 2327 - - 27030 sa strane ili odozgo

Collapsible Flat Rack container (20')

2970 - 5966 2418 2286 - - 27030 sa strane ili odozgo

Flat Rack container (40')

5480 - 12080 2420 2103 - - 25000 sa strane ili odozgo

Collapsible Flat Rack container (40')

5200 - 12064 2369 1943 - - 29800 sa strane ili odozgo

Artificial Tweendeck 4860 - 11823 2197 - - - 39580 sa strane ili odozgo

Open Top container (20')

2200 32,0 5893 2346 2353 2338 2273 roofopeningL=5488, W=2230

28280 sa strane ili odozgo

Open Top container (40')

3800 67,0 12056 2347 2379 2343 2279 roof opening

L=11622, W=2214

26500 sa strane ili odozgo

Open Side/Open Top container (20')

2775 31,0 5928 2318 2257 2286 2278 roof opening L=5350, W=2138

Tehnički parametri ISO‐kontejnera

11.1.2013.

21

• kontejneri tipa 1AA, 1BB, 1C i 1D moraju imati okove za dizanje i na gornjim i na donjim kutovima, te obično imaju i žljebove za rad s portalnim prenositeljima kontejnera (kutni odlijevak ili nauglice)

• ostali tipovi mogu imati okove za dizanje samo na gornjimostali tipovi mogu imati okove za dizanje samo na gornjim kutovima

• kontejneri 2. serije moraju imati posebne utore za rad s viličarima

• prema propisima klasifikacijskih društava konstrukcija standardnih kontejnera 1. serije mora biti takva da pri prijevozu morem u ćelijama kontejnerskih brodova izdržiprijevozu morem u ćelijama kontejnerskih brodova izdrži najmanje po 6 naslaganih kontejnera po visini jedan iznad drugog

• dopušteni pomak pojedinog kontejnera prema drugima u ćelijama na brodu je 25.4 mm bočno i 38 mm uzdužno

Kutni odlijevak po ASA standardu

Kutni odlijevak po ISO standardu 

Kutni odlijevak po ASA standardu 

11.1.2013.

22

• konstrukcija kontejnera 2. serije mora biti takva da pri prijevozu morem izdrži po 3 kontejnera jedan iznad drugog bez međusobnog pomaka

• od 1976. počeli su se upotrebljavati i kontejneri s visinom od 8 stopa i 6 palaca (8' 6”) jer se na taj način dobiva nešto većistopa i 6 palaca (8  6 ) jer se na taj način dobiva nešto veći unutarnji korisni obujam, što je od naročite važnosti kod kontejnera s rashladnim uređajima zbog debljine izolacijskog sloja

• kapacitet kontejnerskih brodova, luka itd. se mjeri u TEU (engl. Twenty‐foot Equuivalent Units ‐ TEU) što je mjera kontejneriziranog tereta koji odgovara standardnom 20‐kontejneriziranog tereta koji odgovara standardnom 20stopnom (8' 6”) kontejneru

• većina kontejnera danas su 40‐stopni (40ft) ili 1 FEU što odgovara 2 TEU

• 45‐stopni kontejneri također odgovaraju 2 TEU

• kontejneri visine 9‐stopa i 6‐inča (9' 6“ / 2,9m) nazivaju se “High‐Cube” (HQ) kontejneri

• 1 HQ kontejneru odgovara 2 TEU

• postoje i Half Height kontejneri sa visinom od 4' 3“ (1,3m) za posebne namjeneposebne namjene

• pri pretvaranju FEU u TEU visinu kontejnera ne uzimamo u obzir

11.1.2013.

23

Dizajn kontejnera• nosivi element i okviri kontejnera su od čelika, sastoje se od četiri kutna  

postava i dvije donje stranica, dvije krovne stranice, dvaju donjih bočnih uzdužnih nosača, na prednjem gornjem kraju s čelnim poprečnim nosačem vrata (nosač vrata) i vratima( )

• dodatni donji poprečni nosači su postavljeni između donjih stranica, da bi služili i poduprijeti pokrivanje poda

• bočni i krajnji (čelni) zid i krov su komponente standardnog kontejnera koji su sposobni nositi određena opterećenja, naravno što ovisi o materijalu od kojeg je građen

Osnovni okvir kontejneraDonji poprečni nosači koji služe kao pod kontejnera

Bočni i krajnji (čelni) zid

Konstrukcijski dijelovi standardiziranog ISO‐kontejnera

11.1.2013.

24

Nauglice

IMO norme i norme klasifikacijskih društava 

• klasifikacijska društva detaljno nadziru gradnju i ispituju samo prototip kontejnera

d š k d b d d džb• ta društva za svaki ispitani i odobreni prototip izdaju „Svjedodžbu o ispitivanju prototipa kontejnera“

• ta svjedodžba vrijedi četiri godine

• kad se odobri prototip, nastavlja se serijska proizvodnja kontejnera

• pri serijskoj proizvodnji ispituje se nepropusnost svakoga pojedinog kontejnera

đ č ć d d k• međutim, ispitivanje čvrstoće poda i ispitivanje podizanjem preko gornjih i donjih okova obavlja se samo na svakom pedesetom dovršenom kontejneru

11.1.2013.

25

• na svakom standardnom kontejneru moraju biti odgovarajuće oznake

• oznake su slijedeće: 

1. oznaka vlasnika kontejnera, zajedno sa serijskim brojem; 

2. ukupna masa; 

3. masa praznog kontejnera; 

4. oznaka vanjskih dimenzija kontejnera; 

5. oznaka tipa kontejnera. 

• uredno održavanje kontejnera potrebno je radi smanjenja šteta na teretu

• to se postiže dobro organiziranom službom za njihovo održavanje i popravak

• nadzor nad održavanjem i popravcima kontejnera povjerava se klasifikacijskim društvima 

ISO norme za nosivosti i slaganje kontejnera 

• DIN/ISO standard / norme određuje max. dozvoljenu težinu po vertikali za kontejnere ukrcane jedan iznad drugoga, tj. opterećenje (engl. Loading capacity / Stackability) kontejnera

t b biti ć l žiti š t ISO k t j k i l t ži k it j d• treba biti moguće složiti šest ISO kontejnera maksimalne težine okomito jedan na drugoga

• maksimalno prostorno odstupanje prilikom slaganja kontejnera može biti: po širini (engl. „Widthwise) je 24.4 mm (1"), po dužini (engl. Lengthwise) je 38 mm (1´")

• stvarne vrijednosti novijih kontejnera su općenito veće

• mnogi kontejneri su konstruirani tako da se može složiti i do 10 jedinica jedan na drugog

• maksimalna visina slaganja mora biti označena na CSC (International Conventiong j (for Safe Containers ) ploči

• moderni kontejneri su konstruirani da mogu podnijeti i više od devet jedinica složenih u visinu, ali je isto tako moguće koristiti među nosače između kontejnera kako bi smanjili opterećenje

• kod standardnih kontejnera, dijelovi koji nose opterećenje su većinom napravljeni od čelika, uključujući donje rebraste elemente te elemente koji služe kao pojačanja, kao što su donje bočne spojnice

11.1.2013.

26

CSC ploča 

• prema sigurnosnim propisima, složeni kontejneri moraju gdje je to potrebno biti osigurani protiv rušenja i pomicanja

• na većim brodovima za prijevoz kontejnera, kontejneri mogu biti složeni i do visine od 9 do 12 jedinica u visinu

• u takvim slučajevima, kontejneri moraju biti samo djelomično popunjeni ili konstruirani tako da mogu podnijeti veće opterećenje

• kontejneri dizajnirani samo za kopneni transport (engl. Inland Containers) mogu se krcati maksimalno do tri visine potpuno nakrcanih kontejnera 

11.1.2013.

27

Opći uvijeti rukovanja kontejnerima

• međunarodna konvencija o sigurnosti kontejnera SCSi neke tehničke organizacije za standardizacijug j jdonijele su određene standarde iz područjarukovanja kontejnerima

• cilj ovih standarda jeste utvrđivanje osnovnihprincipa i postupaka za povećanje sigurnosti u radusa svim vrstama kontejnera, kako punim tako ipraznim

• za siguran rad sa kontejnerima moraju biti zadovoljeni slijedeći opći uvijeti:

– kontejneri i sva pomoćna oprema koja se upotrebljava, pri radu mora se održavati i biti u ispravnom stanjuradu, mora se održavati  i biti u ispravnom stanju

– vrata, poklopci, zatvarači, pokretni ili savitljivi dijelovi, kao i sva neučvršćena oprema, moraju se sigurno učvrstiti prije svakog dizanja, premiještanja ili slaganja kontejnera

– teret ukrcan u kontejner mora biti složen i učvršćen tako da kontejner ne prima veće sile od onih za koje je određen

– teret se mora, što je moguće ravnomernije rasporediti po dužini i širini poda kontejnera kako ni jedan dio kontejneradužini i širini poda kontejnera, kako ni jedan dio kontejnera ne bi bio prekomjerno opterećen i da ne bi, u dinamičkim uvijetima izazvao lokalna opterećenja poda stranica ili vrata veća od onih za koje je kontejner predviđen

11.1.2013.

28

– težište tereta se mora nalaziti dovoljno nisko i u sredini, da bi se omogućila sigurnost i zadovoljavajuće osobine (zahtijevi) rukovanja i transporta, tj. da bi se izbjegli problemi kao što su: pretjerano naginjanje i/ili prekomjerno naprezanje kontejnera i opreme za rukovanje, prekomjerno neprihvatljivo osovinsko opterećenje prijevoznih sredstava i njihova nedovoljna stabilnostk k k b ( kl d– kontejneri u koje je ukrcana opasna roba (u skladu sa međunarodnim standardima) moraju biti propisno označeni

– ukupna masa svih jedinica rukovanja ili paletiziranih jedinica tereta u kontejneru, oprema za učvršćivanje, itd., ne smije prekoračiti dozvoljenu neto‐masu, odnosno dozvoljenu bruto‐masu umanjenu za veličinu tare

– vrata kontejnera odnosno pokrivači (kod "OPEN TOP" kontejnera) moraju biti pažljivo zatvoreni, plombirani i osigurani d l š jod neovlaštenog otvaranja

Identifikacija kontejnera• to istodobno olakšava međunarodno kolanje kontejnera, carinske 

procedure u vezi s privremenim uvozom, automatsko ili ručno praćenje kretanja u svakom trenutku, ma gdje se nalazio u intermodalnom prijevozuj , g j p j

• jedinstven sustav identifikacije prihvatili su: 

– Svjetska carinska organizacija kao mogućnost pojednostavnjenja carinskih postupaka, temeljem Carinske konvenciju o kontejnerima (Customs Convention on Containers), Konvencije o kameru TIR i dr. 

– Međunarodna asocijacija za zračni promet (International Air Transport Association ‐ IATA) 

– Međunarodna udruga (komore) brodara (International Chamber if Shipping ‐ICS)ICS) 

– Međunarodni savez za međunarodne selidbe (Federation Internationale des Dimenageurs Internationaux ‐ FIDI) 

– Međunarodni sindikat željeznica (International Union if Railways ‐UIC) 

– Međunarodni sindikat cestovnih prijevoznika (International Road Transport Union – IRU)

11.1.2013.

29

Kodna oznaka vlasnika kontejnera

Serijski broj

Kontrolni broj

Oznaka vrste kontejneraOznaka veličine kontejneraOznaka zemlje vlasnika kontejnera

• osim navedenih oznaka na kontejnerima se nalaze i ove oznake i podaci:– datum izrade kontejnera,– najveća bruto masa (u kg ili Lbs)– dopuštena masa pri slaganju tereta (u kg ili Lbs)– naziv zemlje koja je izdala potvrdu o sigurnosti (...)

ISO code: Prefix + serial number + check digit  Country code + ISO code

a) Stari standard  b) Novi standard 

Prefix – sastoji se od četri slova‐ Prva tri slova ‐ oznaka vlasnika, ‐ četvrto slovo predstavlja oznaka kodne grupe (engl. Product grupe code), a sačinjava ga jedno od tri slova i to: U ‐ za sve kontejnere; J ‐ za odvojive kontejnere‐ misli se na opremu; Z ‐ za prikolice • serijski broj – sastoji se od šest brojevaserijski broj  sastoji se od šest brojeva • kontrolni broj – sastoji se od jednog broja Broj vlasnika kontejnera mora biti registriran kod «Međunarodne agencije za kontejnere» (engl. International Container Bureau) ili izravno ili preko državne agencije za registraciju. Oznaka veličine (engl. Size) i tipa (engl. Type) kontejnera sastoji se od četiri znamenke: 1. Prva znamenka ‐ dužina (engl. Length) 2. Druga znamenka ‐ visina (engl. Height) 3. Treća znamenka ‐ tip (engl. Type) => stari standard (Code 0‐9) / novi standard (Letter Code) 4. Četvrta znamenka ‐ osobina / svojstvo / izgled (engl. Features) => stari standard (Code 0‐9) / novi standard (Number Code 0‐9) 

11.1.2013.

30

• Prva znamenka u kodnoj oznaci tipa kontejnera označava posebnu grupu u koju kontejner spada

Prva znamenka kod oznake tipa kontejnera Značenje

0 Zatvoreni kontejner0 _______________ Zatvoreni kontejner

1 _______________ Zatvoreni kontejner zračen

2 _______________ Izolacijski kontejner

3 _______________ Rashladni kontejner (frigo)

4 _______________ Rashladni kontejner s odstranjivom opremom

5 _______________ Kontejner s otvorenim krovom

6 _______________ Kontejner‐platforma

7 _______________ Tank‐kontejner (cisterna)

8 _______________ Bulk‐kontejner, kontejner za prijevoz žive stoke

9 _______________ Zračni kontejner

Veličina Tip ISO standard za tip ISO standard za skupinu

20'x8'x8'6'' General Purpose/za generalni teret 22G0 22GP

20'x8'x8'6'' General Purpose (passive vents)/pasivno provjetravanje

22G1 22GP

20'x8'x8'6'' Ventilated/provjetravani 22V0 22VH

20'x8'x8'6'' Open Top 22U1 22UT

20'x8'x8'6'' Hard Top 22U6 22UP

20'x8'x8' Flat (fixed ends) 20P1 20PF

20'x8'x8'6'' Flat (fixed ends) 22P1 22PF

Standardizirane oznake na kontejneru

20'x8'x8'6'' Flat (collapsible) 22P3 22PC

20'x8'x8'6'' Flat (collapsible, flush folding) 22P8 22PC

20'x8'x8'6'' Refrigerated 22R1 22RT

20'x8'x8'6'' Refrigerated (non foodstuff) 22R9 22RT

20'x8'x9'6'' Tank dangerous liquids 20T5 20TD

20'x8'x9'6'' Tank non-dangerous liquids 22T0 22TN

20'x8'x8'6'' Tank dangerous liquids (test pressure 4 bar) 22T5 22TD

20'x8'x8'6'' Tank dangerous liquids (test pressure 6 bar) 22T6 22TD

40'x8'x8'6'' General Purpose 42G0 42GP

40'x8'x9'6'' High Cube General Purpose 45G0 45GP

40'x8'x9'6'' High Cube General Purpose (passive vents) 45G1 45GP

40'x8'x8'6'' Open Top 42U1 42 UT

40'x8'x8'6'' Hardtop 42U6 42UP

40'x8'x9'6'' High Cube Hardtop 45U6 45UP

40'x8'x8'6'' Flat (fixed ends) 42P1 42PF

40'x8'x8'6'' Flat (collapsible) 42P3 42PC

40'x8'x8'6'' Flat (collapsible, flush folding) 42P8 42PC

40'x8'x9'6'' Flat (collapsible) 45P3 45PC

40'x8'x9'6'' Flat (collapsible, flush folding) 45P8 45PC

40'x8'x8'6'' Refrigerated (but not used for foodstuff) 42R9 42RC

40'x8'x9'6'' Refrigerated 45R1 45RT

40'x8'x9'6'' Refrigerated (but not used for foodstuff) 45R9 45RC

11.1.2013.

31

• Kontrolni broj kontejnera može se izračunati uz primjenu sljedećih tablicaA 10 N 25B 12 O 26C 13 P 27C 13 P 27D 14 Q 28E 15 R 29F 16 S 30G 17 T 31H 18 U 32I 19 V 34J 20 W 35K 21 X 36L 23 Y 37M 24 Z 38

• Primjer. izračun kontrolnog broja kontejnera čije su oznake CTIU258120 

• kao što se može primijetiti, registarski broj kontejnera sastoji se od četiri slovne i sedam brojčanih oznaka

• posljednji (sedmi) broj je kontrolni

• izračun se obavlja u šest koraka:izračun se obavlja u šest koraka: 

1. korak: svaku slovnu oznaku zamijenim o brojčanom prema tablici 1, a prvih šest brojeva prepišemo

2. korak: svaki broj pomnožimo po redoslijedu prema tablici 2.

C T I U 2 5 8 1 2 013 31 19 32 2 5 8 1 2 0

13 31 19 32 2 5 8 1 2 01 2 4 8 16 32 64 128 256 51213 62 76 256 32 160 312 128 512 0

11.1.2013.

32

3. korak: dobivene se rezultate zbraja i zapisuje (pamti) 

13 + 62 + 256 + 32 + 160 + 312 + 128 + 512 + 0 = 1751 

4. korak: rezultat iz 3. koraka dijeli se s 11 

1751:11 = 159 

5. korak: dobiven rezultat iz 4. koraka (159) množi se s 11 

159 x 11 = 1749 

6. korak: od rezultata iz 3.koraka oduzima se umnožak iz 5. koraka (1749) 1751 1749 = 21751 ‐ 1749 = 2 

• Dobiveni rezultat kontrolni je broj kontejnera.

Prekrcajna mehanizacija za manipulaciju kontejnera

• za prekrcaj i prijenos kontejnera u lukama najčešće se koriste specijalnekontejnerske ili portalne dizalice na obali, viličari, pokretne dizalice napneumaticima ili tračnicama, kontejnerski jahači i autotegljači spneumaticima ili tračnicama, kontejnerski jahači i autotegljači sprikolicama na lučkom području

• svi ovi uređaji uglavnom su opremljeni specijalnim zahvatnim elementomza kontejnere (hvataljke) tzv. sprederom

11.1.2013.

33

• Sprederi su zahvatna sredstva za rukovanje sa kontejnerima u operacijama lo – lo (lift on – lift off)

• razvrstavaju se prema različitim kriterijima: s obzirom na pogon, konstrukciju i izvedbu

• s obzirom na pogon, razlikuju se sprederi s elektromotornim pogonom, sprederi s hidrauličnim pogonom i sprederi s kombiniranim elektro‐p p g phidrauličnim pogonom

• prema konstrukciji, dijele se na spredere lake, srednje i teške konstrukcije

• s obzirom na izvedbu, razlikuju se: sprederi za zahvaćanje jednog kontejnera istog tipa (standardni sprederi), sprederi za zahvaćanje jednog kontejnera različitih tipova (univerzalni spreder), sprederi koji mogu zahvaćati dva kontejnera od 20 stopa (dvostruki sprederi) ili samo jednog od 40 stopa.

• univerzalni spreder može mijenjati dužinu po potrebi, a podešavanje se obavlja elektro‐hidraulički iz kabine krana

• ova izvedba spredera je teže i složenije konstrukcije i posjeduje sve potrebne upravljačke i sigurnosne uređaje za brz i siguran rad

• mogu se priključiti na sve vrste mehanizacije koja se koristi pri prekrcaju kontejnera

• unutar kontejnerskih lučkih sustava (kontejnerskih terminala) razlikuju se više vrsta mehanizacije koja se koristi za rukovanje kontejnerima

• postoje dvije osnovna vrste prekrcajne mehanizacije

• prva je mehanizacija koja se nalazi na obali (apron area)p j j j ( p )

• u tu grupu mehanizacije spada više pod vrste u zavisnosti od vrste lučkog sustava, njegovog dizajna, prostora koji zauzima, skladišnih kapaciteta, sredstava i svih ostalih uvjeta koji direktno utječu na izbor mehanizacije

• u drugu veliku vrstu pripada mehanizacija koja je po svojoj prirodi fleksibilna nije čvrsto vezana za jedan određeniprirodi fleksibilna, nije čvrsto vezana za jedan određeni položaj ili prostor u luci već se po potrebi koristi i premješta sa jednog mjesta na drugo

• kod druge vrste mehanizacije postoje dvije pod grupe

• prva podgrupa je mehanizacija koja se koristi za skladištenje a druga za transport kontejnera

11.1.2013.

34

• kontejnerski terminali se opremaju sa dva osnovna sustava utri verzije rukovanja iz kojih proizlaze načini prekrcaja iskladištenja kontejnera

• to su LO‐LO (vertikalni) sustav koji prevladava u zonioperativne površine luke, RO‐RO (horizontalni) sustav ikombinirani LO‐RO sustav koji prevladavaju u zoni skladišne,primopredajne i servisne zone terminala

• na operativnoj obali nalaze se specijalne obalne kontejnerskedizalice (prekrcajni kontejnerski mostovi za iskrcaj i ukrcajkontejnera u brodove)

• na skladištu se nalaze prekrcajna sredstva (pokretnap j (pkontejnerska mehanizacija) za prijenos i slaganje kontejnera

• prekrcajna sredstva poslužuju i prijemno otpremnu zonu

• tehnologija kretanja prekrcajnih sredstava na kontejnerskomterminalu unaprijed je točno definirana sustavomjednosmjernih putova

• veličina ISO kontejnera zahtijeva adekvatna sredstva zamanipuliranje

• izbor posebne prekrcajne metode ovisi o vrsti prijenosa, npr., brod‐obala, željeznica‐kamion, kamion‐odlagalište itd., broju kontejnerakoji će se obraditi po jednom satu i duljine prijenosa

b l k j k di li b j k i k j• obalne kontejnerske dizalice su posebno projektirane za prekrcajkontejnera

• one su tako izvedene da je moguće znatno vertikalno dizanje iprijenos na konzolnim stranama pomoću hvatača (spreader) koji sekreće na mosnom vitlu (trolley) na kotačima, odnosno kontejneri secentriraju ravno na odlagalište ili na vozilo, kao što je prikazano naslici

• ovo su vrlo skupa sredstva, tako da jedna konvencionalna dizalicanosivosti 35 t za sponu brod‐obala ima cijenu približno 2 milijunadolara bez kranskih staza

11.1.2013.

35

Prekrcajni kontejnerski mostovi ili obalne kontejnerske dizalice

• prekrcajni kontejnerski mostovi ili obalne kontejnerske dizalice(Gantry Crane) su posebno projektirani za prekrcaj kontejnera

• one su tako izvedene da je moguće znatno vertikalno dizanje ione su tako izvedene da je moguće znatno vertikalno dizanje iprijenos na konzolnim stranama pomoću hvatača koji se kreće nakotačima, odnosno kontejneri se centriraju ravno na odlagalište ilina vozilo, kao što je prikazano na slici

• ovo su vrlo skupa sredstva, tako da jedna dizalica nosivosti 35 t zasponu brod‐obala ima cijenu približno 2 milijuna dolara bez kranskihstaza

11.1.2013.

36

• veličina dohvata kontejnerske dizalice prema moru u suvremenim jeuvjetima osnovno mjerilo dimenzija odnosno veličine kontejnerskihdizalica, to jest tehnička obilježja koja determiniraju rad obalnekontejnerske dizalice prema kojem se razlikuju sljedeći tipovidizalica:‐ Panamax ‐ veličina dohvata ispod 44 m od obalne tračnicePanamax veličina dohvata ispod 44 m od obalne tračnice

‐ Standard Post Panamax ‐ dohvat od 44 do 48 m

‐ Extra (Super) Post‐Panamax ‐ dohvat veći od 48‐60 m

• dohvat od 44 m omogućava prekrcaj Panamax kontejnerskihbrodova (16 redova kontejnera u širinu)

• Extra Post Panamax dizalice s dohvatnom iznad 48 m, moguopsluživati Super Post Panamax brodove (18 redova kontejnera uširinu)

Poprečni presjek kontejnerskih terminala:(a)   sa obalnom kontejnerskom dizalicom i jahačem(b)   sa produženim rasponom obalne kontejnerske dizalice

11.1.2013.

37

• povećanjem kontejnerskih brodova s kapacitetom prijevoza od 7500TEU‐a, pa do novih jumbo kontejnerskih brodova s nosivošću preko10,000 TEU‐a, potrebno je da obalne kontejnerske dizalice buduprojektirane da povećaju produktivnost veza u luci, odnosno da bismanjili vrijeme čekanja da se prekrca teret na brod

• veliki problem predstavlja širina velikih jumbo kontejnerskih broda• veliki problem predstavlja širina velikih jumbo kontejnerskih broda,tako npr. Emma Maersk s kapacitetom od 14,800 TEU‐a ima širinubroda od 22 reda

• potrebno je da nove obalne dizalice mogu zahvatiti i krajnjekontejnere u zadnjem redu

• široki brodovi povećavaju vrijeme iskrcaja kontejnera, jer sapovećanjem širine broda dolazi do povećanja potrebnog vremenap j p j p gputovanja dizalice do krajnjih točaka

• predviđa se da je za jumbo kontejnerske brodove (Extra SuperPost‐Panamax ) potrebno 400 prekrcaja/sat

• trenutno je prekrcajna mogućnost konvencionalnih dizalica 100prekrcaja/sat po vezu, odnosno 25‐30 prekrcaja/sat po obalnojdizalici, što znači da je za prekrcaj 3000 kontejnera potrebno 30 sati

• dodatni problem je visina kontejnerskih brodova, čiji vlasnici nastojeprevesti što više kontejnera slagajući ih u na palubu broda na čak 10redova u visinu

• samim time potrebno je povećati visinu obalnih dizalica, čime seprodužuje vrijeme vertikalnog spuštanja/dizanja dizalice

j š j ih ih bl j k iš j d ih l čkih di li i• rješenje svih ovih problema je korištenje naprednih lučkih dizalica inovih prekrcajnih rješenja

11.1.2013.

38

Konvencionalne obalne dizaliceObalne dizalice sa dva zahvatna

elementa (spreadera)

Obalne dizalice s dva zahvatnahvatača (trolley)

Operacija prekrcaja kontejnera s dvije strane

• kontejnerski jahači (straddle carrier)mogu slagati kontejnere po visini u dva ili tri reda, prenositi ih od obalne dizalice do skladišta i obratno i ukrcati i iskrcavati ih iz cestovnih vozila

• ova sredstva se često koriste samo unutar skladišne površine za slaganje i odabiranje kontejnera, dok se autotegljačima i prikolicama ili poluprikolicama obavlja prijenos između operativne obale i skladištapoluprikolicama  obavlja prijenos između operativne obale i skladišta

• tipičan kontejnerski jahač prikazan je na sljedećoj slici

11.1.2013.

39

• na skladišnoj površini kontejneri se mogu slagati sa pokretnom dizalicom na tračnicama ili pneumaticima, kao što je prikazano na sljedećoj slici (CSC – Container Stacking Crane)

• dizalice na tračnicama mogu slagati kontejnere i do pet redova po visini, iako se normalno kontejneri slažu najviše u četiri p , j jreda

• dizalice na pneumaticima mogu normalno slagati kontejnere u dva do tri reda

11.1.2013.

40

Tipična kontejnerska pokretna dizalica na pneumaticima i tračnicama (CSC – ContainerStacking Crane)

• umjesto kontejnerskih jahača mogu se koristiti viličari (reachstackers) sa zahvatnim uređajem za kontejnere, kao što je prikazano na sljedećoj slici

• viličari se koriste na terminalima s relativno malim prometom

Čeoni viličar za prijenos i prekrcaj kontejnera 

11.1.2013.

41

Kontejnerska odlagališta

• kontejneri (kontejnerske jedinice) na kontejnerskom odlagalištu su složene na više različitih načina

• oni se slažu po kolonama kao što je prikazano na i po redovima kao što je prikazano na sljedećim slikama

Jedan od načina pohrane kontejnera 

11.1.2013.

42

KONTEJNERSKI BLOK (CB – Container Block) koji se sastoji iz tri kontejnerska slagališta (CS – Container Stack)

11.1.2013.

43

• jedan od najvažnijih segmenata kontejnerskog terminala je kontejnerski skladišni prostor odnosno CY – Container Yard, čiji je položaj prikazan u dijelu Stocking area

11.1.2013.

44

Povijest kontejnerizacije

• brojni pokazatelji upućuju na prednosti prijevoza tereta u kontejnerima, a osobito treba istaknuti uštede zbog bržeg b k k h b d db b čobrtaja kontejnerskih brodova u usporedbi s uobičajenim 

prijevozom brodovima, sniženje operativnih lučkih troškova radi kraćeg zadržavanja brodova u lukama, smanjenje broja potrebnih radnika, jednostavniji utovar i istovar kontejnera s broda i na brod i sl. 

• danas je sve više robe prilagođeno za prijevoz robe k j i k ji ć j ij ć k ličikontejnerima koji omogućuju prijevoz veće količine tereta na veće udaljenosti i nije podložan vremenskim uvjetima, dakle prevozi se u svako doba godine, pa je postao najprikladnijim sustavom prijevoza robe

• za svjetsku je trgovinu najvažnijom niska cijena prijevoza robe kontejnerima, s tendencijom stalnoga smanjivanja

• brodovi velike zapremine (nosivosti) snižavaju vozarine na svim kontejnerskim smjerovima, a niže vozarine pospješuju razvoj svjetske trgovinerazvoj svjetske trgovine

• roba se dosad prevozila uz najniže cijene u svijetu, pa cijena prijevoza i ukupna cijena robe čine tek neznatan dio troškova brodova

• razmjerno rastu kontejnerizacije, povećava se i opasnost od krijumčarenja različite robe, poglavito opojnih droga, oružja, i i d i k if bcigareta i druge visokotarifne robe

11.1.2013.

45

• između 1990 i 2008, kontejnerski promet je narastao sa 28,7 milijuna TEU‐a na 152,0 milijuna TEU, što je povećanje za oko 430%

• to odgovara prosječnoj godišnjoj stopi rasta od 9,5%

• u istom razdoblju, kontejnerski promet se popeo sa 88 j , j p p pmilijuna do 530 milijuna TEU, što je povećanje od 500%, što je ekvivalent prosječnoj godišnjoj stopi rasta od 10,5%

• prema tome, omjer kontejnerskog prometa prema kontejnerskoj propusnost je oko 3,5 u 2008, dok je taj omjer iznosio 3,0 u 1990

• val kontejnerskog prometa i propusnosti je povezan s rastom međunarodne trgovine uz usvajanje kontejnerizacije kao privilegirani vektor za pomorski i riječni prijevoz. razvojne faze kontejnerizacije:

• Uvod (1958‐1970): Od prve komercijalne usluge kontejnera u ( ) p j g jkasnim 1950‐im, pa sve do dizajna prvih ćelijskih kontejnerskih brodova u 1960‐im, kontejner je bio nepoznata  varijabla u globalnoj dostavi. Investicije su bile rijetke zbog visokih rizik u nedokazanoj tehnologiji.

• Adaptacija (1970‐1990): Kontejner postao priznat kao prijevozni proizvod i investicije u objekte intermodalnog transporta su ubrzane Tu su uključeni izgradnja i prenamjena nekolikoubrzane. Tu su uključeni izgradnja i prenamjena nekoliko kontejnerskih terminala, kao i uvođenje ćelijskih kontejnerskih brodova. Faktor rizika postaje manji problem i ulaganja su provedena u skladu s komercijalnim mogućnostima.

11.1.2013.

46

• Rast (1990‐2008): Kontejnerizacija započinje ozbiljno utjecati na globalnu trgovinu i strategiju proizvodnje, osobito s ulaskom Kine u globalno gospodarstvo. U istom razdoblju, nove klase Post Panamax kontejnerskih brodova postaju dominantan vektor pomorskog brodarstva. Osim toga kontejnerizacija ulazi u unutrašnji promet g j j j ppovezujući se sa željeznicom. Ne zna je kada će brzi rast kontejnerskog prometa dostići svoj limit

• Zrelost (2008 ‐): Sazrijevanje kontejnerskog prometa povezano je sa sazrijevanja globalnog gospodarstva. Ono se može povezati s nekoliko faktora, kao što su granice iskorištavanja komparativnih prednosti u proizvodnji, kao i pridružene trgovina neuravnoteženih i viših cijena energenata Globalna recesije koja je započela u 2008 jeviših cijena energenata. Globalna recesije koja je započela u 2008 je povezano sa značajnim promjenama u kontejnerskom prometu.

Povijest kretanja kontejnerskog prometa

11.1.2013.

47

Kontejnerizacija

• osnovni cilj kontejnerizacije kao procesa upotrebe kontejneraje poboljšavanje i ubrzanje transportnog procesa, naročito

k ( č l š h )prekrcaja (na mjestima sučeljavanja više prometnih grana),koji se uglavnom organizira suvremenim tehnologijama ipružanjem kompleksnih transportnih usluga "od vrata dovrata"

• pored toga, kontejnerizacija pruža mogućnosti za ostvarivanjekoordinacije i kooperacije između raznih prometnih grana

• sve ove pogodnosti utječu direktno na smanjenje troškovatransporta i ubrzanje procesa transporta, što je od presudnogznačaja i za prijevoznike i za korisnike prijevoza

• osnovne prednosti koje se ostvaruju sa aspekta prijevoznikajesu:

– ubrzavanje tehnoloških operacija u transportnom lancusmanjenje potreba za manualnim radom– smanjenje potreba za manualnim radom

– smanjenje troškova manipulacije po jedinici transportnog rada– višestruko skraćenje vremena ukrcaja, prekrcaja i iskrcaja– skraćenje vremena obrta transportnih sredstava i kontejnera uz 

povećanje brzine dostave robe– povećanje broja obrta vozila i kontejnera– povećanje stupnja iskorištenja nosivosti transportnih sredstava i 

mehanizacijemehanizacije– univerzalna primjena jedinstvene tehnologije na cijelom 

prevoznom putu

11.1.2013.

48

• za korisnike prijevoza ostvaruju se:

– ušteda u troškovima pakiranja i osiguranja robe,– mogućnost horizontalnog i vertikalnog manipuliranja,– zaštita robe od negativnih utjecaja,

pojednostavljenje komercijalnih i carinskih operacija– pojednostavljenje komercijalnih i carinskih operacija– mogućnost korištenja za posebne vrste roba (specijalni 

kontejneri)– uštede u troškovima skladištenja i dr.

• sa aspekta države ostvaruje se: racionalna podjela rada između pojedinih subjekata u transportnom lancu kroz kooperaciju i koordinaciju rada; uz manju potrošnju energije, neracionalnim prijevozima; manje opterećenje javnih prometnica i dr.

• osnovni nedostaci kontejnerizacije:

– visoke investicije za sredstva i infrastrukturne objekte– otežane dispozicije kod usklađivanja veza u redovima vožnje– zahtijeva se određen intenzitet robnih tokova– potreban je jedinstven nivo tehnologijep j j g j– znatna financijska sredstva i druge mjere radi razvoja ove

tehnologije– problem distribucije praznih kontejnera i osiguravanja povratnih

ukrcanih vožnji– djelimično odricanje od vlastite autonomije pojedinih prometnih 

grana– problem disponiranja praznih kontejnera na mreži

il đ j i j j i kih i d ih d ž ih i– prilagođavanje ispunjenju carinskih i drugih državnih propisa

11.1.2013.

49

TVRTKA KAPACITET U TEU BROJ BRODOVA

A.P. Moller‐Maersk Group 2,045,776  545

Mediterranean Shipping Company 

S.A.1,638,962  414

CMA CGM 1,100,007  384

American President Lines 589,879  147

EvergreenMarine Corporation 554,725  152

Hapag‐Lloyd 541,811  124

COSCO 498,437  134

CSAV 469,428  128

Hanjin Shipping 448,051  98

China Shipping Container LInes 440,236  122

NYK Line 365,034  95

Mitsui O.S.K Lines 363,188  94

Orient Overseas Container Line 353,338  77

Hamburg Süd 338,778  109

Zim Integrated Shipping Service 322,685  96

K Line 318,193  82

Y ang Ming Marine Transport 

Corporation313,379  77

Hyundai Merchant Marine 271,604  52

Pacific Internation Lines 227,649  126

UASC 199,082  50

Najzastupljenije tvrtke u proizvodnji kontejnera i kontejnerskih brodova

Kontejnerski promet• promet svih luka svijeta bio je prije Prvoga svjetskog rata oko 500 milijuna 

tona tereta, po završetku Drugoga svjetskog rata iznosio je oko milijardu tona tereta, a zadnjih je deset godina oko 10 milijardi tona tereta

• takav razvoj svjetskoga lučkog prometa određuje potražnju za novim lučkim kapacitetima koji moraju biti tako dimenzionirani i definirani da p j judovoljavaju kretanju međunarodne robne razmjene, s jedne strane, i promjenama morskog brodarstva s druge

• pravci kretanja robnih tokova odnosno pravci kretanja brodova, često se mijenjaju što može povećati značenje neke luke, ali je može i unazaditi ili potpuno uništiti

• ne manje važne su promjene strukture tereta u međunarodnoj robnoj razmjeni jer novi teret traži novu mehanizaciju, drukčija skladišta

• druga vrsta tereta dovodi u luku drukčije brodove koji traže odgovarajuće obale primjerenu tehnologiju rukovanja teretima i drukčije obalneobale, primjerenu tehnologiju rukovanja teretima i drukčije obalne površine

• brzi, specijalizirani i automatizirani brodovi traže brze, tehnički dobro opremljene i prostrane luke

11.1.2013.

50

• takvi su brodovi skupi pa je njihova eksploatacija isplativa jedino brzim obrtajem sredstava, a uspješan se obrtaj može postići u brzim lukama

• osnovne su značajke brzih luka dugačke obale s dovoljnom dubinom mora (za kontejnerske i RO‐RO brodove oko 15 m, bulkcarriere oko 18 m, a velike tankere 25–35 m), dovoljno prostrane operativne obale (prije Drugoga svjetskog rata za prekrcaj generalnog tereta bio je dovoljan prostor od 15.000 m2 po jednom vezu, a danas je potrebno najmanje 35.000 m2 po vezu, odnosno 50–100.000 m2 kod kontejnerskih terminala), te suvremena lučka mehanizacija

• dosadašnja iskustva u razvoju svjetskih luka i lučkih sustava pokazala su da su se održale i napredovale one luke koje su slijedile kretanja međunarodnoga robnog prometa, odnosno dinamičan razvoj suvremene prometne tehnike i tehnologije tj. luke koje su u svom razvoju pružile odgovarajuću tehniku, tehnologiju i organizaciju rada

Predviđanja kontejnerskog prometa

• prema nekim studijama, predviđa se rast kontejnerskog prometa od 7.6 % u razdoblju do 2015. godine

• u istom razdoblju predviđa se porast razmjene robe na relaciji Istok –d ( ij j ik ij i j ik ) %Zapad (Azija‐ Sj. Amerika, Azija – Europa i Sj. Amerika – Europa) za 9.4 % 

• promet kontejnera porasti će sa 197 milijuna TEU‐a iz 2005. godine na 492 milijuna kontejnera u 2015. godini, od čega 57 % otpada na istočnu Aziju

• nastaviti će se dominacija istočnih luka, kao što su Singapur, Hong Kong, Busan, Port Klang i Tanjung Pelepas

• u brodarstvu je naglašen trend povećanja veličina brodova čime se mijenja značaj pojedinih luka, lučkih sustava i prometnih pravaca na svjetskom pomorskom tržištu

• tendencija povećanja veličine brodova se nastavlja što potvrđuju narudžbe• tendencija povećanja veličine brodova se nastavlja što potvrđuju narudžbe novih kontejnerskih brodova u razdoblju od 2008 do 2012 godine

• broj brodova kapaciteta većeg od 7500 TEU rasti će po prosječnoj godišnjoj stopi od 30,7%, brodova od 4000 do 7500 TEU po stopi od 11,8% godišnje, a broj brodova manjih od 4000 TEU po prosječnoj godišnjoj stopi od 5,8%

• ovakvo kretanje kontejnerske flote u svijetu rezultat je očekivanog porasta prometa i prijevoza tereta na sve veće udaljenosti

11.1.2013.

51

• ukupan kontejnerski promet u 2008. godini iznosio je više od 500 miliona TEU, a 2020 preko milijardu TEU

• kretanje robnih tokova promijenit će se proširenjem i povećanjem kapaciteta Panamskog kanala

Godina 2008 2020

Ukupno 504 1000

Prognoza svjetskog kontejnerskog prometa

milijuni TEU

Europa/Mediteran 107 226

Azija 248 481

Amerika 88 172

Ostali 58 120

• iz ovih podataka se vidi da se na svim  svjetskim prometnim pravcima očekuje znakovit porast kontejnerskog prometa

• oko polovice svjetskog prometa kontejnera (55%) koncentriran je na Dalekom istoku i tržišta Kine i Indije postaju centri ekonomske i gospodarske moći svijet, a do 2015. godine taj će se postotak povećati do 64%64%

• da  bi se uspio apsorbirati očekivani porast prometa luke će se morat optimalno uklapati u suvremeni svjetski prometni sustav i postati makrologistički centri u cjelovitom pomorskom i logističkom sustavu

• tendencije kretanja svjetskog gospodarstva pred luke i suvremene terminale postavljaju uvjet da djeluju na principu „JUST IN TIME“(termin budućnosti)

• to znači da će se gradit sve veći terminali opremljeni najsuvremenijom• to znači da će se gradit sve veći terminali, opremljeni najsuvremenijom tehnologijom sa naglaskom na maksimalnu sigurnost i zaštitu okoliša‐ ECO PORTS

11.1.2013.

52

Distribucija kontejnera po regijama u 2002. godini

Distribucija kontejnera po regijama u 2015. godini

11.1.2013.

53

1981 1990 2000 2007 2008

Kina 91 1,204 22,884 103,823 115,061

Promet kontejnera od 1980. – 2008.

USA 8,363 15,245 27,315 41,646 39,345

Singapur 1,065 5,224 17,096 27,923 29,918

Južna Azija 1,580 5,101 18,100 23,998 24,494

Japan 3,737 7,956 13,130 19,028 18,795

Koreja 803 2,348 9,030 17,405 17,774

Njemačka 1,725 3,267 7,696 16,644 17,177

Malezija 205 888 4,643 14,829 15,742

Taivan 1,778 5,451 10,511 13,720 12,971

UEA 440 1,563 5,056 11,029 12,254

Svijet ukupno 40,851 85,597 231,689 484,361 502,388

Promet kontejnera od 1970. – 2009.

11.1.2013.

54

Promet kontejnera u svjetskim lukama

1000 TEU

• vodeće jadranske luke u teretnom prometu jesu Trst, Venezia, Ravena, Koper i Rijeka

• promet kontejnera 2007 godine u lukama Trstu i Kopru je bio 305.000 i 265.863 TEU‐a, a  Rijeke 150.000 TEU kontejnera

• podaci u kretanju prometa posljednjih godina ukazuju na porast prometa i s e i raženij atrakti nost sje ernojadransko prometno pra ca nasve izraženiju atraktivnost sjevernojadranskog prometnog pravca na europskom prometnom tržištu

11.1.2013.

55

Mediteranske luke 2005 2006 promjena

Calgari 629.919 690.392 10%

La Spezia 1.024.455 1.136.664 11%

Genoa 1.625.000 1.657.000 2%

Gioia Tauro 3.161.000 2.938.176 -7%

Barcelona 2.078.000 2.318.000 12%

Valencia 2.409.821 2.612.049 8%

Promet mediteranskih luka

Algeciras 3.180.000 3.256.776 2%

Dammietta 1.218.558 926.104 -24%

Port Said 1.340.000 2.695.764 101%

Malta Freeport 1.321.000 1.485.000 12%

Marseilles 906.000 941.600 4%

Haifa 1.107.000 1.053.000 -5%

UKUPNO 20.000.753 21.710.525 8,54%

Promet jadranskih luka

LUKA 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006.

Rijeka 6.866 8.925 12.711 15.215 28.205 60.864 76.258 94.930

Trst 185.163 206.134 182.379 163.472 120.768 131.200 198.319 220.310

Kopar 78.204 86.679 100.000 115.000 120.000 153.347 179.745 218.970

Ukupno 273.501 307.565 297.091 295.689 270.976 345.411 454.352 529.221

50

60

70

80

90

100

0

10

20

30

40

50

1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007.

Rijeka Trst Kopar

Promet riječke luke u odnosu na konkurentskePromet riječke luke u odnosu na konkurentske luke Trst i  Kopar u razdoblju od 1997. do 2007. godine 

11.1.2013.

56

Navjeći kontejnerski brodovi

Gradnja Ime broda Slični brodovi

Dužina Širina Gornja granica TEU

GT Vlasnik Zastava

Najveći kontejnerski brodovi po kapacitetu TEU jedinica

2006. Emma Maersk

6 397,7m 56,4m 14.500 151.687 Maersk Line

Danska

2005. Gudrun Maersk

5 42,8m 10.150 97.933 Maersk Line

Danska

2006. Xin Los Angeles

6 336,7m 45,6m 9.600 107.200 CSCL Hong Kong

2006. COSCO Guangzhou

4 350m 42,8m 9.450 99.833 COSCO Grčka

2006. CMA CGM Medea

3 350m 42,8m 9.415 99.500 CMA CGM Francuska

2003. Axel Maersk

5 352,6m 42,8m 9.310 93.469 Maersk Line

Danska

2006 NYK Vega 2 338,2m 45,6m 9.200 97.825 Nippon Yusen Kaisha

Panama

2005. MSC Pamela

5 336,7m 45,6m 9.178 90.500 MSC Liberija

2006. MSC Madeleine

1 348,5m 42,8m 9.100 107.551 MSC Liberija

2006. Hannover Bridge

2 336m 45,8m 9.040 89.000 K Line Japan

Klasifikacija kontejnerskih brodova

11.1.2013.

57

Mogući budući pravci razvoja kontejnera u međunarodnom transportu

• o standardnim veličinama nove generacije ISO kontejnera, Radna grupa u organizaciji ISO/ TC 104 zaključila je sljedeće:

– kontejneri nove generacije morat će biti konstruirani tako da se bez teškoća– kontejneri nove generacije morat će biti konstruirani tako da se bez teškoća mogu koristili opremom za rukovanje na terminalima danas u svijetu

– širina kontejnera treba biti 2,6 m, što omogućava slaganje dvije europske palete jednu uz drugu u unutrašnjosti kontejnera. Širina kontejnera od 2,6 m maksimalna je dopuštena širina za kopneno vozilo na europskim i američkim autocestama

– visina kontejnera treba biti 2,9 metara. kada se kontejner te visine postavi na cestovnu kamionsku prikolicu, dostigne visinu od 13'06", stoje maksimalna dopuštena visina u cestovnom prometu mnogih zemaljadopuštena visina u cestovnom prometu mnogih zemalja

– najveća pažnja posvećena je prihvatljivoj budućoj dužini novih ISO kontejnera. Radna grupa predložila je tri različite dužine: 45', 48' i 53'. Dužina 53' nije prihvatljiva jer ne odgovara nacionalnim propisima cestovnog prometa u mnogim zemljama Europe, Azije i zapadnim državama SAD‐a

– na europskom tržištu sve su više u upotrebi kontejneri dužine 45', a na američkom i dalekoistočnom tržištu kontejneri dužine 48  i 53‘

Predviđanja o strukturi flote kontejnerskih brodova

11.1.2013.

58

Koncepcija prekrcaja velikih kontejnerskih brodova

– manipulacije na relaciji brod ‐ operativna obala, (kontejnerski pretovarni mostovi),– manipulacije na relaciji operativna obala ‐ brod, (kontejnerski pretovarni mostovi);– manipulacije na relaciji operativna obala ‐ kontenerskimanipulacije na relaciji operativna obala  kontenerski skladišni prostor, (fleksibilna mehanizacija),– manipulacije na relaciji kontenerski skladišni prostor ‐operativna obala, (fleksibilna mehanizacija);– manipulacije na relaciji kontenerski skladišni prostor ‐kontinentalni transporteri, (fleksibilna mehanizacija),– manipulacije na relaciji kontinentalni transporteri ‐– kontejnerski skladišni prostor, (fleksibilna mehanizacija).

11.1.2013.

59

• tehnološki proces realizacije transportnih operacija u pomorskomtransportu koji se realiziraju transshipment servisom sastoji se odslijedećih aktivnosti:– glavnog linijskog servisa koji se ostvaruje matičnim kontejnerskim 

brodovima prema ili od transshipment luke– ukcajnih ili iskrcajnih operacija na relaciji brod ‐ operativna obala uukcajnih ili iskrcajnih operacija na relaciji brod  operativna obala u 

transshipment luci– redova čekanja za manipulativne operacije na relaciji brod ‐operativna 

obala u transshipment luci– tranzitnog vremena kontenera u transshipment luci uključujući 

operacije skladištenja (odlaganja kontenera na CY ili isporuke kontenera sa CY)

– feeder kontenerskog transporta na relaciji između transshipment luka i feeder luka ili transporta u suprotnom smeruk h k h l f d b d– ukrcajnih i iskrcajnih operacija na relaciji feeder brod ‐ operativna 

obala u feeder lukama

Načini organizacije suvremenog kontejnerskog prijevoza

11.1.2013.

60

Načini organizacije suvremenog kontejnerskog prijevoza

Kontejnerski terminali• povećanje kontejnerske industrije dovodi do povećanja kapaciteta 

kontejnerskih brodova, što opet implicira potrebu za većim kapacitetima kontejnerskih terminalakontejnerskih terminala

• povećanje novih narudžbi brodova nakon svjetske globalne krize sa kapacitetom od 10‐15.000 TEU‐a zahtijeva veću brzinu operacija na kontejnerskim terminalima i bolje veze sa unutrašnjošću

• kapacitet kontejnerskih terminala (luke) može se povećati proširujući kapacitete samog terminala što je izuzetno skup i dugotrajan proces

• drugi način uključuje uvođenje konvencionalne opreme ili unaprjeđenje produktivnosti upotrebom novih tehnologija unaprjeđenje radneproduktivnosti upotrebom novih tehnologija, unaprjeđenje radne organizacije i uvođenje informacijskih sustava

• najnoviji način povećanja kapaciteta terminala, ali i rasterećenja samih terminala je poboljšanje transportnih servisa samih luka s njihovim zaleđem

• povećanjem kontejnerskog prometa, povezanost luke s unutrašnjošću  postaje ključan faktor u konkurentnosti i prednosti luke

11.1.2013.

61

Pitanja?

Hvala na pažnji!