06 Pokret Kao Put Duse Sanela Fekovic

7/26/2019 06 Pokret Kao Put Duse Sanela Fekovic

http://slidepdf.com/reader/full/06-pokret-kao-put-duse-sanela-fekovic 1/34

Udruženje za sistemsku porodičnu terapiju i sistemska rešenjaSrbije i Crne Gore

Seminarski rad I

POKRET KAO PUT DUŠE



Mentor

Student

Vlado Ilić

Sanela Feković



Beograd, mart 2010. godine



SADRŽAJ

I. Uvod

II. Oblii plesa

III. Svr!a i poreklo plesa IV. Stilovi plesa

V. "et ritmova# putovanje do ekstaze VI. Muzika za

ples

VII. $ta su pet ritmova i kako se plešu% VIII."lesom kroz emoije

I&. Umetničko izražavanje telom i dušom &.'alans sveta dualnosti

&I. "les i du!ovnost &II. (aključak &III. )iteratura&IV. *ne+



UVOD

,-ajbrži način da umirite um je da pokrenete telo. Gabrielle /ot!

0retanje 1u 2izii3 je promena položaja neko4 tela u odnosu na neko dru4o telo. 0retanje je 4lavna osobina materija i sva materija u prirodi se nalazi u stalnom kretanju.

-e5ton# 6instein i 0epler su bili 2asinirani pokretom i svaki 4a je u svom domenuistraživao uzimajući u obzir 4ravitaiju# planete i kosmos kao i objekte i subjekte u pokretu.

"rema zakonima termodimanike sve čestie materije su u konstantnom i nesumičnom pokretu sve dok je temperatura iznad nule. 7ako da molekuli i atomi koji čine ljudskotelo konstantno vibriraju# sudaraju se i kreću. Ovo kretanje se može detektovati u vidutemperature. $to više kinetičke ener4ije ima u čestiama to je temperatura veća. 0ada!oćemo da kažemo da je neka osoba srdačna# puna ljubavi i pristupačna mi je obišnookarakterišemo kao 7O")U. "okret duše na nivou ljubavi i nespoutano izražavanjeemoija samim tim ima svoje opipljivo objašnjenjenje u termodinamii.

Inerija# s dru4e strane je otpor# rezistenija 2izičko4 objekta ili subjekta ka promeni usvom stanju pokreta ili mirovanja. Sama reč inerija potiče od latinske reči ,iners štoznači nepokretan ili lenj. "rinip inerije# kao jedan od 2undamentalni! prinipa klasič ne 2izike je najbolje sažet u -jutonovoj de2iniiji 89 vis insita# ili urođena sila materije je

moć rezistenije# prema kojoj svako telo# teži da sačuva svoje trenutno stanje# bilo da jestanje nepokretnosti# ili pokret u uni2ormisanoj pravoj liniji. -jutonov "rvi (akon"okreta nam tvrdi da će objekat težiti stanju nepromenjeno4 kretanje svoje putanje ilistanja mirovanja dok 4a neka sila ne podstakne da se pokrene tojest promeni brzinu ili prava svo4 puta. U svetu čula ta sila je muzika. * muziku pro4uta sam pokret davajući joj novu dimenziju u pojavnoj ravni dok ples daje nosiou ritma priliku da trans2ormiše pokret iz materije u suptilniji nivo postojanja# 4de je emoija iskazana kroz pokret u vidu



spontano4 4ovora tela a u skladu sa iniijaijom i inspiraijom muzike# i telo postajesama emoija: i tako ples# u svom 2luidnom zanosu# oslobađajući telo 4ravitaije# plesaču pruža slobodu od okova unutar 2izičko4 tela.

-edavno britansko istraživanje proučavalo je pozitivne učinke plesa na mentalne2unkije stariji! osoba. U studiji# koja je trajala ;< 4odinu# istraživači su meriliko4nitivne sposobnosti ljudi tokom proesa starenja. /ezultati su pokazali da ples popravlja pamćenje# a plesanjem dolazi do stvaranja ko4nitivni! rezervi. Mozak se s povećanom upotrebom ne troši# već se obnavlja. 7ako pri starenju nove ko4nitivnerezerve nadomeštaju moždane stanie koje odumiru.



OBLICI PLESA

/eč ples koristimo za pokret ljudsko4 tela bila kao vrstu umetnosti 1npr. balet3 ili kao viddruženja 1soijalizije3# du!ovno4 ili neko4 dru4o4 rituala ili radi zabave. "les postoji od pamtiveka# pretpostavlja se da je još pračovek praktikovao i4ru oko vatre. Gledajućinje4ov razvojni proess kroz vreme i mesto# ples je živa materija# koja se razvija zajednos ljudima koji se njome bave# i samim tim će popis i kate4orizaija svi! plesova uvek biti

nedovršeni. =e2iniije < o tome šta spada pod kate4oriju plesa se razlikuju i zavise od

društveni!# kulturni!# estetski!# umetnički! i moralni! normi i ste4a i raspli ću se poelom spektru različiti! pokreta9 od 2unkionalni! kao što je 2olklor do oni! savirtuoznim te!nikama kao što je balet: u sportu od 4imnastike# umetničko4 klizanja dosin!ronizovano4 plivanja# a >0ata? oblii i struktura borilački! veština često podsećaju na ples pa i sama reč >0ata? koja na japanskom znači modelirati# stilizovati# oblikovai ili

2ormirati# a 0anđi 10anji3 znakovi koji opisuju ovaj pokret su kombinaija delovaideo4rama koja znače oblik# iseći i zemlja# tako da je bukvalo značenje oblik koji seče

zemlju.;

SVRHA I POREKLO PLESA

,7elo koje pleše iz4leda kao da nije svesno svo4 okruženja. Iz4leda kao da je jedinozaokupljeno samim sobom i još jednim dru4im objektom @ zemljom. (emlja# tlo# čvrstomesto# ravan na kojoj svakodnevni život mirno plovi ravni !oda# proza ljudsko4

pokreta.8 "les se korsiti da bi se izrazili neizrazivi ostati emoija koje samo

raionalizovanje ne može da prenese.,Sem rata# ples i 4lavni 2ator u stvaranju društvenesolidarnosti u primitivnom životu. Vrednost plesa kao metod individulano4 i naionalno4obrazovanja je prepoznat kako je ivilizaija postajala sve više samoAsvesna. U Zakonima "laton je napomenuo da dobro obrazovanje uključuje znati i4rati i pevati dobro. ,"les je# ustvari# najozbiljniji intelektualni biznis divlje4 života9 to je zamisaosveta preko tačke i momenta nečije4 životinjsko4 postojanja# prvi konept života kao

eline.B U svom delu Svetska istorija plesa Sa!s vidi kao najstariji ples# /ei4n ili irle

dane 1slobodni prevod9 kružni ples3# koji ima poreklo u životinjskim preima. On smatrada je taj ples iskazivanje spontane radosti. 0ru4 kao simbol večnosti od pa4anski!verovanja do rimski! običaja od ko4a su nastale današnje burme ili prstenje kojima sevenčavaju episkopi ili mona!inje sa 'o4om tojest ristom# do simbola statusa i moći od



antičke 4r čke pa do danas. U svakom od ovi! primera je simbol kru4a vezan za sudbinuili =!armu# čiji su spei2ič ni primeri /ota Fortuna ili tibetanski molitveni točak. Samimtim# plesovi koji se i4raju u kru4u su ne samo sveti# već su !ijerar!ijski demokratskestruture# 4de niko nije na manje ili više važnoj poziiji# davajući mu !umanu notu kao

Uzeto sa9 !ttp9DDen.5ikipedia.or4D5ikiD=ane

Uzeto sa9 !ttp9DD555.suite<E<.omDartile.2mD!istoro2t!emartialartsD<E;<BH

Copeland Co!en 1ed3# Šta je Ples?

Uzeto sa9 !ttp9DD555.!enrandjaJui.omDOt!ersDKuotes.!tm B Copeland Co!en 1ed3# Šta je Ples?

Uzeto sa9 !ttp9DD555.!enrandjaJui.omDOt!ersDKuotes.!tm



što je prikazano u -iolas "oussin @ovoj slii Ples uz muziku vremena 1Siromaštvo# /ad#'o4atstvo# i Uživanje u jednom kru4u spojeni rukama3.

STILOVI PLESA

Ledan od najposvećeniji! učitelja današnjie# Stanle alt# je rekao da je preporod plesaneodložno potreban da da mirnoću nervima# školovanje emoijama# sna4u volji# i da!armonizuje osećanja i intelekt sa telom koje i! podržava. -a primer valer# ,koji nijesamo omo4ućio pojedinima da im susret bude baziran na jednakosti# već je takođeomo4ućio vrstu >be4a? o2 realnosti kroz uzbudljivo vrto4lavo okretanje u privatan svet

senzualnosti. Funkija >puštanja? u valeru je naiz4led povezana sa svetom bez jasni!standarda# u kome pojedina stoji sam pokušavajući da nađe svoj put.H

U ar4entinskom tan4u se pokazuju suprotnosti muškoAžensko# č vrstoAmekano# 4ruboAsentimentalno. (bo4 svo4 erotično4 karakterizma je bio 4odinama zabranjen. -o upravose neverbalna komunikaija između ljudi po pitanju muškoAženski! odnosa i životinja po pitanju parenja često i 2izički i verbalno mani2estuje kao neka vrsta plesa. 0od životinja je npr. poznat ples pčela# ptia# majmuna# medveda i tako dalje i oni su plesali mno4o prene4o što se pojavio čovek. -ji!ov ples je zasnovan na ritmu života koji pulsira u njima ionaj isti koji je stvorio i nji! in nas a i eo univerzum. I zaista kada smo dea jedini ritamkoji pratimo i jedini uč itelji plesa koje imamo su naši unutrašnji impulsi. Ono što ostanesa nama kad odrastemo je želja da se vratimo u to stanje.

"ostoji razlika ismeđu pokreta i pokreta koji ima određenu nameru# tako što je prvi čisto2izički pokret# često nesvestan a dru4i# akijaAdelo# koji zbo4 svoje namere uključuje

svesnost u pokretu. Suzan )en4er 1 Susanne Langer 3 je odvojila moderne teatralne

plesove od ritualni! plesova tako što je primetila da plesovi što su teatralniji nisu u skladu

sa ,prirodnom istorijom osećanja. /ituali# kao umetnost# su ustvari aktivna terminaija

simbolične trans2ormaije osećanja.N 7ako da ako plesu nedostaje izraženi akt trenutno4

kompulsivno4 instinkta ili osećanja on više nije deo samoAizražavanja već postajeizražavanje neke vrste lo4ike# tojest uma.



PET RITMOVA, PUTOVANJE DO EKSTAZE

7ražeći se kroz razne vrste pokreta i plesa# probala sam da idem utemeljenim putevima saveć o2ormljenim koreo4ra2ijama# pravilima# načinu na koji se od mene očekivalo da pokrećem svoje telo pa i biće# i na tom putu su okovi konvenionlnosti počeli da bivajusve labaviji# dok nisam naišla na jednu metodu# koja je ostavljala prostora za mene.

H Copeland Co!en 1ed3# Šta je Ples?

Uzeto sa9 !ttp9DD555.!enrandjaJui.omDOt!ersDKuotes.!tm

)an4er# Susanne 1<H< P<B;Q3# Pilosop! in a "e# $e!% & stud! in te S!m'olism o( )eason, )ite and &rt . arvard Universit "ress# Cambrid4e# Massa!usetts. str. ;EA;<.

)an4er# Susanne 1<H< P<B;Q3# Pilosop! in a "e# $e!% & stud! in te S!m'olism o( )eason, )ite and &rt . arvard Universit "ress# Cambrid4e# Massa!usetts. str. B.



Metoda koja je dozvoljavala individuama pa budu baš to @ otisi prsta# takvi kakvi jesu#već dovoljno dobri i iskusni da bi zaplesali svoj ples života. -a mene je metoda "et/itmova koju je kroz svoje iskustvo# znatiželju i motivaiju da svakim da!om proširujesvoj !orizont# satkala Gabrijel /ot. Svoj put# iskustva i doživljaje ovo4 plesa duše pretočila je u nekoliko knji4a# jedna od koji! je meni bila izuzetno značajna na putu.

0nji4a , Putovanje do ekstaze pretpostavlja da je ekstaza mesto i da tamo moćemo stićiako imamo dobre uputstva. 0ljuč ulaska na to mesto je jeda radikalni oblik prepuštanja#ritualno razmrdavanje. "lesom sam otkrila da psi!a iseljuje pustimo li je u pokret. RMeđutim# iako možemo doživeti predivne preobražavajuće objave# zbo4 oblikauslovljenosti koje smo svi prošli# ne verujemo da se do4odilo išta stvarno ili vredno. *koi! ne kate4orizujemo# verbalizujemo i intelektualizujemo# nemaju značenja. Od 6insteinanadalje 2izičari su tražili veliku ujedinjujuću teoriju univerzuma. La sam tražila veliku

ujedinjujuću teoriju duše. Gabrijel je u na svom putu plesa koji ne samo okrepljuje

dušu već je i iskazuje# dozvoljavajući joj njenim pet minuta na daskama koje život znače#

napokon u entru do4ađanja sopstveno4 života posle potisnuto4 života u seni. 7ajizvestan ples duše# nema koro4ra2iju# jer čak ni vlanik duše nije osvestio sopstveni plesda bi mu dao ime# korake# kvantitet ili kvalitet. 7o su nesvesni pokreti tela koji budeusnulo tela i pozivaju 4a na intuitivni ples duše. 7im tra4anjem# Gabrijel je došla do jedno4 okvira# bez spei2ični! 4rania# već oblik obrazaa koji su se ponavljali uslobodnom plesu duše# i to su se pojavljivali u 4rupama od po pet# kao vođeni nekimuniverzalnim prinipom. ,"et ritmova koje plešem povezani su s pet slojeva svesnosti.0ako se krećemo kroz pet slojeva# otkriva se pet zadataka# a svaka je oblkovana tako da

oslobodi lične moći u nama. * ti! pet moć i utemeljeno je u pet kreativni! ar!etipova.

Veza izmeđ

u plesa i psi!ološki! aspekata bića# tojest skriveni! unutrašnji! stanja kojaizlaze na videlo kroz ples# je ubrzo postala još veća kada je Gabrijel upoznala Fritza

"erlsa# oa Geštalt terapije# koji# kada mu je isprič ala svoja iskustva kako je plesala sadeom# starim liima# šizo2reničarima i zavisniima smatrao to sjajnim jer je ,video PdaQrad sa tim ljudima za!teva prisutnost u trenutku.... On je iz svo4 pristupa iskorenioterapiju koja se bavila prošlošću i smestio je u sadašnjost. "risilio je ljude da sve prenesuu sadašnje vreme9 rane# traume# snove koji se ponavljaju# stare odnose# povrede# ljutnju.

$ta 4od se do4ađa# do4ađa se sada. "rošlost je sada: budućnost je sada. Tivi je.<E

Gabrijel je kao bivša plesačia baleta i rani! moderni! plesova# posle povrede završilakarijeru plesačie. Otkriće da se može kretati č ak i kad nije mo4la >plesati? bio je za nju

trenutak velike istine. =ok je plesala svoj bol i svoje blokade isto to je dozvoljavala idru4im plesačima koji su sve više želeli da plešu sa njom A nji!ova tela su joj pričala priče plsača# jer telo nikad ne laže. 7reba s!vatiti da kroz pokret telo postaje naš dom ane teret i da se kroz pokret se ljudi sami iseljuju.



I C!in4 nas uči da ne možemo iz4ubiti ono što nam stvarno pripada# čak i ako 4aodbaimo. Odbaivanje e4a# lažni! ličnosti# maski# načina predstavljanja sebe# nedoživljavanje svake situaije sa emotivnim prtlja4om# biti ovde i sada. 64o proizvodi bol.64o ne pleše. 64o ima obraza# predvidljiv je# nije vođen impulsom# intuiijom# nijemiran već ustajao. 64o nas drži na tački 4de smo već bili puno puta# ne dozvoljavajući

/ot!# Gabrielle 1;EEB P<Q3. Putovanje do *kstaze, Teljko (oria# (a4reb. str.<A;E

/ot!# Gabrielle 1;EEB P<Q3. Putovanje do *kstaze, Teljko (oria# (a4reb. str. ;E

/ot!# Gabrielle 1;EEB P<Q3. Putovanje do *kstaze, Teljko (oria# (a4reb. str. 8BA8H



stvaralaštvu# kreaiji i iseljenu i poteče i pokrene naše bić e iz korena# iz entra. ,Gde4od smo bili okruženje je bio ljdski e4o. Vreme je bilo sada. Mesto je bilo svu4de. 'io je

to katarzični rad i postao je ritual prelaza svako4 od nas.<<

MUZIKA ZA PLES

*ko nam je telo# sre i duša spremna za ples onda jedino 2ali muzika da podstakne ritamu nama koji smo zaboravili da je urođeno tu# prisutan svakim uda!om i izda!om na primer. *li muzika je naš saveznik# podstiaj# mama. Ona spontano priziva naše unutrač nje ritmove i potstiče naše telo na kretanje. ,(a moderno šamanski putovanje muzika je

ključna. Ona je podstiaj# vodič# poziv. Ona drži naše priče# naše mitove# naša sra iduše. Ona 4ovori du!u naše4 vremena. Mno4i od moji! omiljeni! šamana su rokzvezde. R /ok konerti su moderni plemenski rituali 4de je zajednička ekstaza stvarnamo4ućnost @ trenutak kad su masa i muzika jedno# u ritmu. 7o je reli4ijsko iskustvo#sveta pri čest. -aši mladi 4laduju za jedinstvom# i to je nji!ova nada. =ivno je što se toodvija u okruženju u kojem se prodaju samo majie @ a ne krivia# duć nost# !ijerar!ija#

ste4a ili do4ma.<; /itam je svuda oko nas# ne samo u plesu. "ratite me sopstvenim

iskustvima da vidimo koliko često jašemo talase H ritmova u svakodnevnii. Setite se jedno4 seksualno4 odnosa# ili porođaja ili atletsko4 takmič arsko4 iskustva ili pak jedne

4odine u vašem životu# i smenjivanje njeni! 4odišnji! doba A pa mi onda reite da zaistanikada niste plesali. Fizika nas uči o neprestanim promenama# tokovima ...

ŠTA SU PET RITMOVA, I KAKO SE PLEŠU?

7ečni ritam @ tai !i

Stakato @ karate

aos @ plemensko bubnjanje # pokreti koji vode preko ivie

)irski @ umetnost izražavanja duše u transu

=uboka tišina @ meditaija# pantomima# breakAdane



"lesanje kroz "et /itmova nije samo umetničko i zabavno izražavanje i prepuštanje ritmuveć ima i svoja iseliteljska dejstva. Uzmimo primer# /obin# moćne pro2esorke i poslovne savetnie u poslovnoj školi koja je sav stres držala u leđima. -jena z4r čena

leđa su se toliko skamenila da je morala danima da leži u krevetu# te je čak završila u bolnii sa preporukom operaije. Međutim# kako je počela da vežba /itmove# njenanapetost je polako počela da splašnjava i naučila je da se kreće kroz svoj stres i da 4a pokretom razbija# otopi i opusti. ,7a žestoko ambiiozna žena morala je doslove biti

oborena s no4u i paralizovana od bolova da bi otkrila kako je pokret leči.<8

"rolazeći kroz ovaj ples svako nailazi na svoje izazove kao i na svoje spoznaje. ,Važno jeući u ritmove kojima se prirodno opiremo jer oni predstavljaju iz4ubljene dimenzije

/ot!# Gabrielle 1;EEB P<Q3. Putovanje do *kstaze, Teljko (oria# (a4reb. str. B;

/ot!# Gabrielle 1;EEB P<Q3. Putovanje do *kstaze, Teljko (oria# (a4reb. str. B8

/ot!# Gabrielle 1;EEB P<Q3. Putovanje do *kstaze, Teljko (oria# (a4reb. str. HH



naše4 bića.<B /itmovi su vrlo životni i mo4u nam razotkriti delove nas sami! koji! do

tada nismo bili svesni ili spremni da pri4rlimo. -pr. ako se opiremo ritmu aosa zapravose bojimo 4ubitka kontrole# prepuštanja# predaje i to se izražava u svim delovima naše4života# na poslu# u emotivnim i seksualnim odnosima# u kon2liktima i do4ovorima itd.=obro je spoznati koji vam ritam najviše leži jer vam upravo taj način delovanja može biti ključ da se u životu postavljate sa ener4ijom to4 vama spei2ično4 talasa. I tako u porodič nim odnosima# te sa partnerom# prijateljima# kole4ama možete uočiti razlikeizmeđu ritma koji u svakom od vas preovladava i sa to4 stanovištva bolje razumetiosnovne razlike u reakiji# tako da vaš uzajamni ples bude što usklađenije4 ritma. Istotako svako mesto ima svoj ritam# kao i doba 4odine# nedelja# dan# i što bolje spoznamotalase na kojima jašu# to im se lakše možemo prila4oditi u kasu. /itmovi se ne morajunužno pleasti# oni se takođe mo4u praktikovati i u raznim sportovima# po4ovovu onimkoji su već sami po sebi dosta ritmični kao što su klizanje# skijanje# tr čanje# aerobik# plivanje# ali se takođe mo4u i pevati# pisati ili masirati. Svaka od ovi! praksi ima svoju

svr!u i bla4odeti# npr. masaža koristi iseljujuće pokrete za obožavanje tela kao sveto4!rama# tako da je pristup svakom nje4ovom delu kao čistom savršenstvu s ljubavlju# poštovanjem i ne4om @ sem smirenja i opuštanja# masaža poveć ava svesnost što osobekoja prima masažu to i osobe koja joj je priredila taj u4ođaj. 0ao i u dru4imdisiplinama# bitna je elovitost @ nijedan deo ne treba biti preskočen# svaki zalužuje pažnju i konentraiju. *ko imate telo# vi ste plesač. * vaš ritam je vaše pravo. "ravo da budemo u skladu sami sa sobom# sa životnim iklusima i talasima# ovde i sada. ,Opasno je biti živ. 7o znači osećati# ose ćati stvari koje ne želite ili ste mislili da nikada neć eteosetiti. 'iti živ znači imati sre i izražavati 4a. Oslabađajući telo oslobađamo sre da

bismo mo4li iskusiti moć ljubavi ... .<H

,?*ko se metal može u4lanati da bude poput o4ledala @ 0akvo 4alnanje treba O4ledalosra%

Između o4ledala i sra Ima jedna razlika9

Sre skriva tajne * o4ledalo ne.?<

Lelaluddin /umi# +e ruins o( te eart



"okretanje tela kroz ritmove obavezno oslobađa ose ćanja. Oslobađanje tela neizbežnovodi do oslobađanju sra. Osećanja moraju teći poput krvi koja kruži telom. (a one kojisu ,rano naučili da zaustljaju# sputavaju ili poriču mno4a svoja osećanja# emotivnoizražavanje može biti bolno kao što je povratak u kondiiju težak bivšem sportisti. -e preuzimamo rizik izražavanja svoji! osećanja da bu smo izbe4li povredu. "rila4ođavamo

se stanju emotivne nepokretnosti# nekoj vrsti prodorne tuposti# budnoj smrti koja nas štiti

od bola# ali nas i delo od radosti življenja koju možemo iskusiti sada ili nikada.<N *li

/ot!# Gabrielle 1;EEB P<Q3. Putovanje do *kstaze, Teljko (oria# (a4reb. str. HH

/ot!# Gabrielle 1;EEB P<Q3. Putovanje do *kstaze, Teljko (oria# (a4reb. str.

/ot!# Gabrielle 1;EEB P<Q3. Putovanje do *kstaze, Teljko (oria# (a4reb. str.

/ot!# Gabrielle 1;EEB P<Q3. Putovanje do *kstaze, Teljko (oria# (a4reb. str. NE



osećanja su naša stvarnost ona nisu apstraktna niti daleka# već su uvek sa nama 4de 4odda se pomerimo# što da uradimo. Ona su 2izički izraz ener4ije# povezuju telo i um iizraćavaju i! u trenutku. *ko je ta ener4ija neizražena# sputana ili potisnuta @ postajeotrovna. "ostaje blokada# simptom# zatvorenost R.

Gabrijel radi sa pet osnovni! osećanja9 stra!# ljutnja# tu4a# radost i saosećanje. Mno4i bi preskočili naiz4led ,ne4ativna osećanja stra!a# ljutnje i tu4e da bi bitisali u relmuradosti i saosećanja. *li prolaska kroz elo putovanje# 4ubi se kvalitet pa i kvantitet

izražavanja radosti i saosećanja @ oni postaju blede kopije stvarno4 potenijala.< Mno4i

smatraju da ,ne4ativna oseć anja treba prevazići# tojest trans2ormisati i! tako da seuzdi4nemo iznad bazni! instikata# kao da smo bolji od nji!. Gabrijel kaže je da je,uverenje ... da je takvo transendiranje jednostavno put u prividno staloženost koja će seraspasti ono4 časa kada se pojavi pravi životni izazov. *ko mislite da možete savladati

stra!# ljutnju i tu4u# pokušajte sesti u voz od vr!a Man!attna do središu 'rooklina u ponoć i vidite kako će vam i ći. Ili posetite muzej !olokausta u Lerusalemu ili proveditenoć na uliama 0alkute. (ašto bi iko želeo savladati činjeniu da je stvaran# da je živ%Osnovna osećanja temelji su za naše preživljavanje i potpuno bla4ostanje. -ije izazov

savladati i!# ne4o preoblikovati naš odnos prema njima.< Ledan od načina da se

prisetimo davno zaboravljene spontanosti jeste da učimo od dee# da i! posmatramo kakose olako puštaju u o4romne osilaije emotivni! stanja# iskušavaju !rabro i bez zadrškesvoje i tuđe 4ranie# i ispoljavaju svoju nezavisnu životnu sna4u. Cilj je postićispontanost i čistoću dečiji! emotivni! od4ovora bez upadanja u dečije oluje. 0ako kaže

Ošo budimo kao dea# a ne budimo dea. Ili ono što 2ilozo2 "ol /iker 1 Paul )ooeur 3naziva druga naivnost a doćićemo do to4a puštanjem da osećamo ono što je već u nama bez stra!a od stra!a# bez inadžisko4 potiskivanja besa ili zatvaranja sebe za tu4u. 7ekonda možemo osetiti sve boje ljubavi. Stvarnje dobro4# prijateljsko4 odnosa sa svojimemoijama podrazumeva da i! ne samo trebamo videti takve kakve jesu# izraziti i voleti usvim 2ormama nji!ovo4 iskazivanja već i! trebamo i slaviti. "les je slavljenje emoija.,Osećanja nisu ni pozitivna ni ne4ativna: ona su jednostavno osnovne sile naše životneenr4ije sa svojim ličnim vibraijama i 2unkijama. ... (apravo# stra! nas štiti# ljutnja brani# tu4a otpušta# radost podiže# saosećanje sjedinjuje. Stra! je na površini R ljutnja jenešto dublje# tu4a i radost su više unutra# a saosećanje isijava iz naše4 duboko4 središta.

Svaki je nivo i vibraija ener4ije koja treba slobodno da teče da bismo mo4li biti potpuno

prosutni u sadašnjosti. ;E

PLESOM KROZ EMOCIJE



S7/*

,0ada postanete pojač ano osetljivi na i4ru osećajni! ener4ija# možete videti 1i osetiti usebi3 kako neopušteni stra! stiska 4rlo# vrat i donji deo kičme# podiže ramena# stiskavilia i bora čelo# koči karliu i zatvara kolena. Stra! se potpisuje po elom našem telu#

/ot!# Gabrielle 1;EEB P<Q3. Putovanje do *kstaze, Teljko (oria# (a4reb. str. NE

/ot!# Gabrielle 1;EEB P<Q3. Putovanje do *kstaze, Teljko (oria# (a4reb. str. N<

/ot!# Gabrielle 1;EEB P<Q3. Putovanje do *kstaze, Teljko (oria# (a4reb. str. N8



no mi smo na to tako navikli da postajemo neosetljivi na jasnu i 4lasnu poruku jezika

naše4 tela. ;< 7oliko smo uplašeni da bilo šta osetimo da se zatuljujemo i živimo smrt

koja nas štiti od boli stvarno4 življenja. "ristajući na život kakav imamo# poričemoživotnu sadašnjoost i budućnost. Međutim# ,dobro kanalisan stra! proizvodi budnu

uključenost.;;

)LU7-L*

)jutnja je od4ovor na lični napad# na prelaženje naši! lič ni! 4rania# ona ,povlači linijei stavlja o4rade. "rava ljutnja reže poput noža kroz vodu. ... )jutnja su iskeženi zubi kujekoja č uva svoje le4lo# izvijena kičma mačke koju napada kojot. R*utentična ljutnja je

lična i opravdana i njen direktan izraz razotkriva neprikladnost i brani inte4ritet na na

čin

koji svakome koristi.;8 )jutnja je najmanje dopuštena# nepriznata emoija u našem

društvu i najviše je zbo4 to4a pri4ušena. 7elesni znakovi potisnute ljutnje su9 ste4nutevilie# z4r čene pesnie# ukočena leđa# ispupčene brade# podi4nuti 4lasovi# 4oreće oči. ...

,*utentično ispuštanje ljutnje često proizvodi saosećenje# jer se od ljutnje na nasiljekrećemo prema saosećajnom pri!vatanju ono4o što je izazvalo osobu da napadne vaše

4ranie.;B

7UG*

,7u4a je otpuštanje# emotivno puštanje kad su naša očekivanja# naše želje neispunjene. ...

7u4a boli je uključuje otpuštanje ono4a što nas privlači @ bez obzira na to je li to poljuba zalaku noć# zlatna medalja ili ljubavna a2era @ i život s 4ubitkom. Svi dobro poznajemoznakove tu4e @ oči su umorne# lie je obešeno# kičma po4nuta# ramena su upala# ruke vise#

stopala se vuku# a naš 4ovor postaje površan i mlak. ;H 7u4a je oblik uvenuća i sasvim je prirodno da težimo sreći# ali je ne možemo dostići ako potpisnemo tu4u. * pošto su razoč arenje deo života# ,tu4a ... PnasQ povezuje sa središtem ... Pnaše4Q ranjivosti i prvobitnimvezanostima koje čine mrežu ...Pnaše4Q iskustva. Ona je ener4ija otpuštanja# oluja koja razbijanapestos i čisti vazdu!. R7u4a je preobražavajući medij u našem životu koji namomo4ućava da stopimo svoju tvrdoću# svoju čežnju za si4urnošć u stabilnošću i osi4uranjem

s neizbežnošću promene i potrebom za rastom.; "ri!vatanje i sa4ledavanje naše prirodne



ranjivosti nam pomaže u suočavanju sa životnim promenama. "ovršna sreća i osme! koji prikrivaju suštinsku depresiju mo4u neko vreme korisiti kao maska koja vremenom svemanje može da sakrije pa misli enr =avid 7!oreau Aa 1američki 2ilozo2 i pesnik3 nikadnisu bile prikladnije ,mno4i ljudi žive ti!i o čaj: što znači život maskirano4 stra!a# ljutnje i

tu4e. * izbe4avanje ti! osećanja posebno be4 od tu4e# vraća nam se i pro4oni nas.;N *li

možemo dosta o tu4i naučiti od dea koja neprestano plaču# oko sitnia ili oko krupni! stvari# jer dea nisu depresivna posle plača# ona izbae



/ot!# Gabrielle 1;EEB P<Q3. Putovanje do *kstaze, Teljko (oria# (a4reb. str. NH

/ot!# Gabrielle 1;EEB P<Q3. Putovanje do *kstaze, Teljko (oria# (a4reb. str. NH

/ot!# Gabrielle 1;EEB P<Q3. Putovanje do *kstaze, Teljko (oria# (a4reb. str. N


/ot!# Gabrielle 1;EEB P<Q3. Putovanje do *kstaze, Teljko (oria# (a4reb. str. NN



svoje nezadovoljstvo i 2rustraiju iz sebe i posle nastave da 2unkionišu 2luidno. *li mi i!već od malena učimo kako je plakanje po4rešno# bebasto# nepotrebno# prena4lašeno ineprikladno te dea ubrzo počinju blokirati ono što im je prirodni instinkt izražavanja.

/*=OS7

,/adost je ekspanzivna ener4ija dinamič ko4 bla4ostanja. Ona podiže# puni ener4ijom#od nje nam oči sijaju# korai postaju 4ipki i ona osvetljuje elo naše biće. /adost je prirodno darežljiva i opuštena i otvorena. =olazi kada naša emotivna ener4ija slobodno

teče dinamikom prikladno4 od4ovora na naša iskustva.; *li radost dolazi samo kada

teku dru4e emoije @ stra!# ljutnja ili tu4a. Mi radost često zamenjujemo sa srećom#lažnim osme!om# 4lumeći ono što je društveno pri!vatljivo. *li ne možemo zaista biti

sretni dok ne pustimo da budemo uplašeni# ljuti i tužni. -ije dovoljno biti zabavan i imatiistanč en smisao za !umor# to je često anestetik za suštinsku bol koju osećamo iznutra./adost je spontana# bez truda. ,/ađanje i !ranjenje deteta osnovni su primeri čisto4 ritmadavanja i primanja# potpuno4 postojanja u trenutku# osećanja potpune prikladnosti @ biti

radosti.; Isto tako spontanost i uživanje u radosti postojanja# radost da smo upravo tu

4de jesmo# takvi kakvi jesmo @j er to je sve što zaista imamo.

S*OS6Ć*-L6

,Saosećanje dolazi kao plod stra!a# ljutnje# tu4e i radosti. 0ada te emoije poznajete usvakodnevnom životu# možete s njima saosećati u životima dru4i! i davati ljudima tačnoono što im treba. *li to nije uvek tešenje poput za4rljaja# nekad više liši na šamar# naljutnju. ,Ono uključuje mo4ućnost da osetimo šta dru4i oseća a da smo istovremeno

dovoljno odvojeni da znamo šta je potrebno za pravi od4ovor. 8E 0ada osećamo tuđu

bol# stra!# ljutnju ali da ne postanemo deo isti!# oslobođeni sopstveni! projekija. Vrločesto imitiramo 4estikulaiju saosećanja ili oponašamo je onako kako smo nam je

društvo predstavlja. 7o često više liči na sažaljenje. Saosećanje znači dati osobi ono što joj treba# iako to nije uvek ono što osoba želi. Upravo treba proći kroz taj osećaj sanekim# a ne 4ovoriti mu da je iznad osećaja ili pomoći mu da 4a zaobiđe ... nekada jesaosećanje i učestvovanje u nečijem bolu. 0ada ,isključimo svoju ranjivost jer osećamoda nas otvaranje u4rožava# mi ulažemo više ener4ije da održimo masku# ,svoju kamenunezainteresovanost ne4o što bi potrošili na aktivni an4ažman i saosećanje sa nečijim

stanjem bića. 8< "ostoje vrlo interesantna nedavna psi!ološka istrživanja koja pokazuju



da od ljubazno4 ponašanja imamo psi!ološku dobit: telo se prorodno napaja i otpuštasvoje sr čane reakije.



/ot!# Gabrielle 1;EEB P<Q3. Putovanje do *kstaze, Teljko (oria# (a4reb. str. <

/ot!# Gabrielle 1;EEB P<Q3. Putovanje do *kstaze, Teljko (oria# (a4reb. str. 8



UMETNIČKO IZRAŽAVANJE TELOM I DUŠOM

,Svi putevi iseljenja poč inju i završavaju se u telu. 7elo je i početna i zadnja stania naživotnim putešestvijama. 0retanje podiže ener4iju# samopouzdanje# oseć aj vrednosti i

životnosti: mirovanje proizvodi pasivnost# plašljivost# osećaj beskorisnosti i nemoći.8;

(ašto je tako bitno umetnički se izražavati% $ta je to u našem biću što proizvodi iskonskizov pokreta kreativne ener4ije% ,=uša je umetnik. -jena je priroda stvaralaštvo# a njen je

prirodni izraz svete ar!itipske ulo4e plesača# pevač ie pesnika# 4lumie i iselitelja.88

Ona je iskra života. * ,osloba đanje duše R je naše osposobljavane da zaista vidimo štase do4ađa u nama# u dru4ima# u našim životima. *li to nije 4ledanje koji svakodnevno

upražnjavamo# jer ,4ledanje se odvija na površini: viđ

enje prodire i razlučuje osnovu#

pokret# ener4iju.8B U svojoj knjizi -dvojena stvarnost # 0arlos 0astaneda 1arlos

asta/eda3 opisuje razliku između 4ledanja i viđenja u primeru smrti =on Luanovo4sina# koji je nađen zatrpan kamenjem na autoputu. Svi su 4a 4ledali kao raskomadanotelo sem =on Luana# koji je 4ledao izvan sopstveni! 4rania i video nje4ov raspadnuti lič ni život# videći 4de se život i smrt mešaju i šire. ,=a sam 4ledao u nje4a# video bi kako je postajao nepokretan i osetio bi! vapaj u sebi ... . Umesto to4a# video sam nje4ovu smrt inje bilo tu4e# ni osećanja. -je4ova je smrt bila jednaka svemu ostalom. 0ao što je ovaj primer pokazao# ,viđenje impliira odvojenost. Gledanje impliira povezanost. Gleda se

oč ima. Vidi se elim bićem. 8H I dok se uzajamno 4ledamo u oči# i istražujemo dubinu

duše bića u kome se o4ledamo# vidimo i odraz# sličnost# bolji odraz sebe# ali i razlikekoje potstiču utisak unikatnosti svako4 bića ponaosob. Upravo je to suština umetnosti#suština plesa. Individualna interpretaija sopstveno4 ritma# pesme svoje duše# pokretasvoji! delova tela# 4ovora svoji! emoija# toka svoji! misli. 7uđa umetnost je dar# to jeuvek šansa za otvaranje prozora naše duše. 7ako da ne stvaramo samo radi sebe# već da bi svoju umetnost podelili i sa dru4ima. 0ako piše u =židu 0rišnamurtijevoj *t t!e Feeto2 t!e Master9 ,U elom svetu postoje samo dve vrste ljudi9 oni koji znaju i oni koji ne

znaju: a to znanje je ona stvar koja je bitna.8 erman esse se nadovezao na

0rišnamurtija da je oni! koji znaju i koji put spoznaje mo4u proć i sami jako malo# no da

je ,?dužnost svako4 čoveka je pronaći put prema samome sebi. =o istinske# prve prirode#

do duše.?8N * kada dodirnemo mrviu naše Srebrne "ustinje ona je tečna i ne sme u

nama ostati zarobljena već podeljena da se može dalje širiti i trans2ormisati: znanje je telui ono je često u okovima svojine pa čak ima i svoju enu# često materijalnu. *li spoznajanema potrebu za uzemljenjem i o4raničenjem# i njena je dužnost da plovi dalje i podsti čedru4e da je vide kada im se otvori prozor ka unutrašnjem oku. 0rišnamurti razlikuje ovadva oblika na sledeći način9 ,Morate razlikovati ne samo korisno od beskorisno4# ne4o i



korisnije od manje korisno4. -a!raniti 4ladne je dobro i plemenito delo: ali na!ranitinji!ove duše je plemenitije i korisnije ne4o na!raniti nji!ova tela. Svaki bo4at čovekmože na!raniti telo# ali samo oni koji znaju mo4u na!raniti dušu. *ko znate# dužnost vam

/ot!# Gabrielle 1;EEB P<Q3. Putovanje do *kstaze, Teljko (oria# (a4reb. str. <88A<8B

/ot!# Gabrielle 1;EEB P<Q3. Putovanje do *kstaze, Teljko (oria# (a4reb. str. <B;

/ot!# Gabrielle 1;EEB P<Q3. Putovanje do *kstaze, Teljko (oria# (a4reb. str. <B;

/ot!# Gabrielle 1;EEB P<Q3. Putovanje do *kstaze, Teljko (oria# (a4reb. str. <B8

Uzeto sa9 !ttp9DD555.katinka!esselink.netDot!erDalone.!tm# str.<

Uzeto sa9 !ttp9DD555.katinka!esselink.netDot!erDalone.!tm# str.<BB



je pomo ći dru4ima da saznaju.8 =a bi došlo do međusobno4 !ranjenja duša# prvo se

moramo osloboditi e4a# prepustiti se nje4ovoj smrti. ,Mno4i od nas su !odajući mrtvai# bez obzira na to što uokolo idemo opsednuti stra!om od umiranja# stra!om od odustajanjaod sve4a za šta smo vezani. 0ada otvorimo vrata i kročimo u ples života# i prepustimose s poverenjem# i izražavamo se i iskrenošću# onda pri!vatamo ,izazov života kaosveto4 pozorišta. ... Tivot je sveta umetnost. Umetnost sveto4 življenja znači biti sveti4luma# 4lumiti iz duše umesto iz e4a. =uša je izvan vremena i prostora i sto4a je stalno

raspoloživ# uvek prisutan potenijal naše4 bića. 8 I svaki njen treptaj je pokret u pravu

umetničko4 izražavanja @ to je izvor na kojem se ona prazni i napaja# i odatle potičespoznaja da je su ener4ija i ljubav upravo klatna koja nisu potrošive vrednosti već što seviše koriste i usmeravaju to dobijaju povratnu dozu i novu kvalitetnu notu koja izrasta izsiner4ije. Samim tim# pokret i umetničko izražavanje ne isrpljuju dušu iako joj prazne posudu @ ve ć otvaraju prostor za novo punjenje @ tako je sam čin pražnjenja ispunjujući.* 4ledajući dru4e kako isipaju svoju duševnu posudu u autenti čnom pokretu izabrane

umetnosti# mi smo podstaknuti da im se pridružimo @ kao kad vidimo da neko sočnoispija svoju šoljiu jutarnje ka2e ili čaja# i uživa u njenoj aromi# vrelini koja joj pari da! iinspiriše čula# budi telo i razbistruje um# i odjednom osetimo taj poziv# kako nam proradižeđ ne toliko za slatkim napitkom# koliko za tim autentičnim iskustvom nje4ovo4ispijanja.

BALANS SVETA DUALNOSTI

,64o je mentalno putovanje# R i živi u stanju kontradikije i podele. =eli nas protiv

sami! sebe.BE I u toj dualnosti se stvara treći nivo postojanja koji balansira između dva

akta# jer oseća potrebu za amortizaijom između dve sile koje vuku u suprotnim pravima. =a ne bismo bili razapeti između stvarnosti i iluzije# treba znati prepoznatirazliku. /azlika između bitno4 i nebitno4 je slična 0rišnamurtijevom odvajanju korisno4i manje korisno4 u učenju dru4i!# tako da je u samoosvešćivanju ono nebitno e4o# a bitnoduša. I upravo je ta borba između duše i e4a bitno umetnilko delo4 svako4 momenta iDili

perioda naše4 života. "okret je spontano sensko izražavanje u kojem se# ako se krećemosvesno# postepeno odvajamo od drame i prepuštamo padu ka dubini# ka duši# aistovremeno pod re2lektorom ostavljamo sve tvorevine e4a i nje4ove neuspele podu!vateda vlada senarijom koji mu izmeče kontroli u talasu pokreta# otkrivajući nje4ovuabsurdnost manirom *kira 0urosa5e u )asomonu. Moje prvo iskustvo sa plesom H/itmova je vodila en4lskinja 6mma. U predi4ri# za4revanju i observaiji 4rupe sa kojomće raditi to4 vikenda# zadala nam je par vežbi ne bi li pod re2lektor stavila naše obraze. U jednom trenutku je rekla9 ,Sada na đite najsi4urnije mesto u sobi. -a njeno



zaprepašćenje većina ljudi je pojurila ka sredini prostorije. 0ao proveru da je oč i nevaraju# viknula je9 ,* sada nađite naj-6si4urnije mesto u sobi. I većina ljudi se bezrazmišljanja uputila ka krajevima# u4lovima# najdaljim tačkama od središta prostora. 'ila je vidno zapanjena i objasnila nam je da u njenom iskustvu nije doživela toliko veliki broj,ljubitelja entra pažnje# re2lektora# drame. Loš tada mi je bilo jasno da su na pozornii

Uzeto sa9 !ttp9DD555.katinka!esselink.netDot!erDalone.!tm# str.8





vladali maliAveliki ljudi# to je bila seno4ra2ija skupine e4a# koji su se takmičili koji ćeviše zasijati pod osvetljenjem# no to se ubrzo promenilo. 0ako smo tonuli iz za4revanja u ples# sve dublje ka duši# e4u više nije bilo do istianja# povlačio se jer je sam sebiiz4ledao smešno @ a e4o ne voli da bude ismevan. ,Freud je normalnost proenjivao prema tome koliko uspešno ljudi održavaju ... spoljnu ljusku Pa Gabrijel jeQ došla do to4a

da proenjuje... psi!ičko zdravlje prema tome koliko uspešno možemo razbiti ljusku

normalnosti.B<

PLES I DUHOVNOST

Od kako sam prvi put naišla na ples "et /itmova tako su počeli da se pojavljuju i dru4i slični pravi koji povezuju umetnost i zabavu sa du!ovnošću i radom na sebi. "les# pokret i'ilblijski tekst je jedan od ti! pravaa# baziran na !rišć anskoj veri. ,7eolo4ija ističe da ne preobražava samo du! i telo# ne4o preobražavanje tela preobražava i du!. Svaki pokret u sebiima du!ovni potenijal. O svesnosti# nada!nuću# odnosno o tome kakav je izvor samo4 pokreta koji je na nivou du!a zavisi kakav će sadržaj i utisak imati sam pokret. ...

S dru4e strane i samo bavljenje telom na osvešten način 4otovo automatski pokreće proes samospoznaje zato jer pokretom utičemo na unutrašnje raspoloženje i stanje du!a.

"ojednostavljeno rečeno# pristup koji koristim u ovom pro4ramu ima dva smera# jedandjeluje iznutra na spolja# a dru4i spolja na unutra. Spoznavajući svoje mo4ućnosti i svojao4raničenja u pokretu# kontaktu s dru4ima i samom odnosu prema svom telu otkrivamoistinu o sebi na jedan potpuniji način. Često puta vjerujemo da smo ono što mislimo osebi# a ta slika može biti iskrivljena i skrivena iza odbrambeni! me!anizama naše4 uma.'aveći se telom i pokretom na osvešćen način često puta otkrivamo da se u svom telu neosjećamo kao kod kuće# da ne poznajemo komunikaiju telom# ili smo stekli i pri!vatilio4raničavajuće obrase kretanja i držanja koji možda ne pripadaju nama# a još češće prepoznajemo da se u našem vlastitom telu ne možemo opustiti ili 4a pri!vatiti kakvo

jeste. Otkrivajući sve ove aspekte# upoznajemo se# pri!vatamo sami sebe# postajemo

svesni potrebe za promenom# a tada se pozitivne promene počnu i do4ađati.B;

Isto tako# u literaturi postoje primeri pokreta duše kroz poverenje i prepuštanje. Ledan odtakvi! primera je kratka priča $atedrala u kojoj /amond Carver opisuje kakokomunikaija pokretom i čulima prevazilazi 4ranie predrasuda i okova pojavne ravni.Suština priče je kako slep čovek uč i čoveka koji vidi da ,otvori oči tako što mu



pokretom pokazuje priču svoje duše. 0ostur priče predstavlja muža koji ne može darazume neobično i duboko prijateljstvo svoje žene sa slepim čovekom. 0ada njen slepi prijatelj dolazi u kuću da i! poseti# muž# zarobljen u sopstevnim predrasudama isumnjama# ne može da se opusti u društvu slepo4 prijatelja i da 4a ,vidi. =ok su dvačoveka pričala# na upaljenom televizoru je emitovan pro4ram o katedralama i slep čovek

je zamolio muža svoje prijateljie da mu objasni šta je to katedrala. -ašavši se u čudu#oskudno je tra4ao za pravim rečima i onda je slepi prijatelj predložio da mu je nartakatedralu i to koristeći ruku slepo4 čoveka kao olovku. (amolio 4a je da zatvori oči. I

/ot!# Gabrielle 1;EEB P<Q3. Putovanje do *kstaze, Teljko (oria# (a4reb. str. <B

Lanković Marušić# Sanela. Ples, pokret i 'i'lijski tekst . Uzeto sa9 !ttp9DD555.step.!rDdu!ovnostDplesApokretA biblijskiAtekst;.s!tml



nje4ov eo svet se promenio. ,Moje oč i su bile zatvorene. 'io sam u svojoj kući. (naosam to. *li nisam osećao da sam unutar niče4a. 0atedrala kao motiv u priči simbolizujekuću 'o4a# a kroz elu prič u se prepliće tema vida# i pokazuje nam da su i kuća i vidrelativni pojmovi koji sem ono4 opipljivo4 znač enja u pojavnoj ravni mo4u biti iunutrašnji doživljaji. I tako je naša duša naš dom a naše oči naše sre. 7ada smo zaista

kod kuće i tada zaista vidimo. * do to4 mesta dolazimo kada neizmenično pokrenemodušu i sre. "les je jedan od načina.

Clive Staples )e5is kaže kako molitva ne mijenja 'o4a# već nas koji molimo. I tako je ples način molitve našoj duši# kroz tu molitvu mi ne menjamo muziku niti saminstrument @telo# već naše suptilne nivoe postojanja @ naše emoije# doživljaje# senzaije.'rda koje premeštamo i umanjujemo su u nama.

=ea plešu još pre ne4o što nauče da postoji život bez muzike. *li kako odrastamo i prestajemo da čujemo muziku# počnemo da žudimo za detinjstvom u odraslom telu. 0aošto *ntoni =e Melo u svojoj knjizi Buđ enje kaže probudite se niste više mali da samospavate. ,La samo treba da produžim napred svojim putem# da i dalje i4ram svoj ples.*ko pri!vatite nešto od to4a# dobro je: ako ne pri!vatite# vaša stvar. 0ao što kažu

*rabljani9 >"riroda kiše je uvek ista# ali od nje raste trnje u pustinji i veće u oazi.? B8

,"roblem je što su ljudi skloni da zaključuju o stvarima koje ne uspevaju čak ni das!vate. Stalno utrvr đujemo neke stvari# zar ne% -ikada ne pomislimo da stvarima uopšte

nije potrebno da budu utvr đ

ivane. 7o je veliko prosvetljenje. Stvari se moraju s!vatiti.*ko se s!vate# tada se mo4u promeniti.BB "ošto pojmovi ne podržavaju stvarnost već je

blokiraju4ašenje unutrašnje4 oka# naše intuiije se po 0rišnamurtiju dešava već kada detenaučimo kako se stvari zovu. I pošto su pojmovi statični# a stvarnost te čna i promenljiva# jedini nač in da se približimo stvarnosti# tojest da mi postasnemo stvarni je da se pretočimo u 2luidni tok koji je u skladu sa našom prirodom. ,"ojam je samo polu4a kojanas uvodi u stvarnost# ali kada smo jednom tamo sti4li# treba intuitivno dopreti do nje ili

je neposredno živeti.BH Sto4a da bismo izbe4li ne smrt# već smrt u životu mi moramo

biti u pokretu. ,7alas je suštinsko kretanje# akija. "ojmovi su uvek zamrznuti# stvarnost

teče. ... stvarnost je elovita# dok reč i i pojmovi raz'ijaju stvarnost na par čiće.B

"a jeonda istinito zaključiti da ne plešemo jer smo živi već živimo jer plešemo.

Ledan od načina da se ples sa4leda kao meta2ora života je kroz illiam 'utler WeatsAovu poemu eđ u kolskom deom. 0roz svoj poetički opis Weats nas navodi na putuni2ikaije bića# ono što je željeno ali naiz4led tako neu!vatljivo jer tražimo da 4a



doživimo u pojavnoj ravni sa limitiranim čulima. 0ada kaže ,kako razlikovati plesača od pelsa on nas navodi da vidimo da bez plesača ne bi bilo plesa# i da su plesač i ples

B8=e Melo# *ntoni# Buđ enje# str.. Uzeto sa9 !ttp9DD555.sribd.omDdoD8HEED*ntoniA=eAMelo'udjenje

=e Melo# *ntoni# Buđ enje# str.;. Uzeto sa9 !ttp9DD555.sribd.omDdoD8HEED*ntoniA=eAMelo'udjenje

=e Melo# *ntoni# Buđ enje# str.. Uzeto sa9 !ttp9DD555.sribd.omDdoD8HEED*ntoniA=eAMelo'udjenje

=e Melo# *ntoni# Buđ enje# str.E. Uzeto sa9 !ttp9DD555.sribd.omDdoD8HEED*ntoniA=eAMelo'udjenje



neodvojivi tako da se samim tim stapaju jedno u dru4o. I kao takvi služe kao meta2oraživota# 4de steknuta mudrost u starom dobu se ne može odvojiti ni od jedno4 iskustvakoje nas je dovelo do tačke spoznaje# mudrosti i unutrašnje4 mira. Svaki ples koji smoikada odi4rali# tojest svako iskustvo koje smo ikada doživeli je nerazdvojivi deo plesača#tojest nerazdvojivi deo života koji trenutno živimo. Mi smo nerazdvojivi skup svi! naši!

plesova i skup svi! naši! iskustava.

-o da bismo mo4li da se bavimo samopromatranjem i naknadno spoznamo svoju suštinu#treba doći do demontiranja robota# tojest odvajanje bitno4 od nebitno4 u nama# tako dasvemu onome što nam se trenutno do4ađa# kako se osećamo# šta mislimo# u kakvomstanju nam je telo uda!nemo život kao odvojenim bi ćima koja ne pripadaju nama# već su4osti u našem telu# ali nisu suština naše4 bića. =a bi smo prestali da se identi2ikujemo sanašim problemima# blokadama# nezadovoljstvima moramo i! 4rupisati u ono >nebitno?#tojest ono što nije od ključne životne vrednosti. Grupisanje u ovom slučaju nijeintelektualna radnja koja otvara još jednu 2ioku u koju će pažljivo or4anizovati. Upravo je ples put koji dopušta izražavanju svi! delova nas koji žele biti viđeni# ali svestan plesse ne identi2ikuje sa dramom# već se identikuje sa onim što je u rezonani sa našimentorm. Onda ono što je srž naše4 postojanja# ono što počnemo da oseć amo kada ono>nebitno? više ne krade sensko osvetljenje# kada se stiša drama# umiri um# onaj ples kojise do4ađa u nama samima# to je ono >bitno? oni delovi nas od koji! je satkan žAiAvAoAt. u'oka tiina je kada smireno dopemo u prostor koji je ostao.



ZAKLJUČAK

,*ko se ljubav !rani muzikom Svirajte još: tu !ranu dajte meni U preobilju# te od presitosti Telja za jelom da prenemo4ne I premineX

Bogojavljenska noć # illiam S!akespeare

,"les je skriveni jezik duše. Mart!a Gra!am

,-ađite kraj putovanja u svakom koraku. /alp! aldo 6merson

"les je iniijaija ... šansa da se prepustite i krenete na svoje putovanje snova# da popločite put vašim i4lama# da odredite sopstvene putokaze# da otpevate vašu pesmu#otplešete vaš ples u vašem ritmu i ispišete vašu priču na zidovima vaše4 proročanstva. Ikao što je jednom davno )ao (i rekao "utovanje od !iljadu kilometara# počinje jednimkorakom# !oćemo li zaplesati%



LITERATURA

/ot!# Gabrielle 1;EEB P<Q3. Putovanje do *kstaze, Teljko (oria# (a4reb.

)an4er# Susanne 1<H< P<B;Q3# Pilosop! in a "e# $e!% & stud! in te S!m'olism o( )eason, )ite and &rt . arvard Universit "ress# Cambrid4e# Massa!usetts.

!ttp9DDen.5ikipedia.or4D5ikiD=ane

!ttp9DD555.suite<E<.omDartile.2mD!istoro2t!emartialartsD<E;<BH

Copeland Co!en 1ed3# Šta je Ples? !ttp9DD555.!enrandjaJui.omDOt!ersDKuotes.!tm

!ttp9DD555.katinka!esselink.netDot!erDalone.!tm

Lanković Marušić# Sanela. Ples, pokret i 'i'lijski tekst .!ttp9DD555.step.!rDdu!ovnostDplesApokretAbiblijskiAtekst;.s!tml

=e Melo# *ntoni# Buđ enje. Uzeto sa9!ttp9DD555.sribd.omDdoD8HEED*ntoniA=eAMelo'udjenje



ANEX: PRAKTIČNE VEŽBE

Vežbe iz tan4a @ za balans# entar# vođenje i praćenje. Vežbe su samostalne i u paru.

Moj samostalni ples kao demostraija plesa "et /itmova

(ajednički ples 4rupe da osete i puste se u tok plesa "et /itmova

06 Pokret Kao Put Duse Sanela Fekovic

Documents

Transcript of 06 Pokret Kao Put Duse Sanela Fekovic