Барака Обаме 18. март 2008

ТРКА ГОВОР: http://www.slideshare.net/VogelDenise/031808-obama-race-speech

"Ми, људи, у циљу формирања више савршен унију."

Пре две стотине двадесет и једну годину, у сали која још увек стоји преко пута, група људи окупила и са овим једноставним речима, покренула Америке невероватан експеримент у демократији. Пољопривредници и научници, државници и патриоти који су путовали преко океана да побегне тираније и прогона, коначно направио прави своју декларацију о независности у Филаделфији конвенцији која је трајала кроз пролеће 1787.

Документ су производили био је на крају потписао, али на крају недовршена Било је умрљана првобитног греха ове нације ропства, питање које је поделио колоније и донео Конвенцију до застоја док оснивачи одлучили да омогући трговина робљем, трајати најмање двадесет. више година, и да напусти било коначно решење за будуће генерације.

Наравно, одговор на питање ропства је већ уграђен у нашем Уставу - Устава који је имао у и т е само језгро идеал равноправног држављанства по закону; Устав који је обећао становницима слободу и правду, и синдиката који може бити и треба да буде усавршена током времена.

И још речи на пергаменту не би бити довољно да испоручи робове из ропства, или пружају мушкарци и жене сваког боје и вере њихових пуних права и обавезе као грађани Сједињених Америчких Држава Шта ће бити потребна су Американци у узастопним генерацијама који су били спремни да ураде свој део - кроз протесте и. борба, на улицама иу судовима, преко грађанског рата и грађанске непослушности и увек у великој опасности - да се смањи тај јаз између обећања наших идеала и стварности свога времена.

Ово је био један од задатака смо изложили на почетку ове кампање - да настави дуги марш оних који су дошли пре нас, марш за праведније, више једнаки, више слободног, . више брижан и просперитетнија Америка сам изабрао да се кандидује за председника у овом тренутку у историји, јер верујем дубоко да не можемо да решимо изазовима нашег времена, осим ако их решити заједно - ако не усаврши нашу заједницу разумевањем да смо другачији приче, али ми држати заједничке наде, да не може да изгледа исто и можда нисмо дошли из истог места, али сви желимо да се креће у истом смеру - ка бољој будућности за наше деце и унука.

Ово веровање потиче из моје бескомпромисним вере у пристојности и великодушност америчког народа. Али то такође долази из мог америчког приче.

Ја сам син црнца из Кеније и беле жене из Канзаса сам одрастао уз помоћ бијелог деде који је преживео депресију да служи у војсци Патон је током Другог светског рата и белом бабе који

је радио на бомбардера скупштине. линија у Форт Леавенвортх док је у иностранству био. Отишли сам да неке од најбољих школа у Америци и живео у једној од најсиромашнијих на свету нација. Удата сам на црно Американца који носи у њеној крви робова и славеовнерс - наследство пролазимо даље наше две ћерке драгим имам браћу, сестре, нећаке, нећаци, ујаци и рођаке, од сваке расе и сваке нијансе, расуте широм три континента, а докле год сам жив, нећу заборавити да ни у једној другој земљи на. Земља је моја прича уопште могуће.

То је прича која није ме највише конвенционални кандидат. Али, то је прича која је спржен у мој генетски идеја да овај народ је више од збира својих делова - да од многих, заиста јесмо један.

Током прве године ове кампање, упркос свим предвиђањима у супротно, видели смо како гладни амерички народ за ову поруку јединства Упркос искушењу да бисте видели моју кандидатуру кроз чисто расне сочива, ми смо победили. командне победе у државама са

неким Вхитест становништва у земљи. У Јужној Каролини, где Конфедерације Застава још увек лети, изградили смо снажну коалицију Афроамериканаца и белим Американцима.

То не значи да раса није била тема у кампањи. У различитим фазама у кампањи, неки коментатори су ме сматрају или "превише црн" или смо видели расне тензије мехур на површину током седмице пред Јужној Каролини примарна "није црна довољно.". Штампа је сцоуред сваки излазак анкету за најновије доказе о расној поларизацији, не само у смислу бело и црно, али црне и браон, као добро.

А ипак, само је у последњих неколико недеља да расправа о трци у овој кампањи је преузео посебно поделе преокрет.

На једном крају спектра, чули смо да је моја кандидатура импликацију некако вежба у афирмативне акције; да се заснива искључиво на жељи широког очију либерала да купи расну помирења на јефтино На другом крају, ми. "Чуо сам мој бивши пастор, пречасни Џеремаја Рајт, користите запаљиву језик да изрази ставове који имају потенцијал не само да прошире расне поделе, али прикази који омаловажавају како величину и доброту нашег народа, да с правом вређају бела и црна подједнако .

Већ сам осудио, у смислу недвосмислено, изјаве велечасног Рајта које су проузроковали такву полемику. За неке, закерање питања остају. Да ли сам ја знао да буде повремено оштар критичар америчке унутрашње и спољне политике? Наравно. Да ли сам икада чуо да има примедбе које би се могле сматрати контроверзно, док сам седео у цркви? Да. Да ли сам уопште се не слажем са многим његовим политичким ставовима? Апсолутно - баш као што сам сигуран да су многи од вас чули примедбе из својих пастира, свештеници, или рабинима са којима се снажно не слаже.

Али примедбе које су проузроковали ову најновију олују нису само контроверзна. Они нису били само религијски вође напор да говорим против неправде доживљава Уместо тога, они су

изразили дубоко искривљену поглед овој земљи - мишљење да види белу расизам. као ендемска, и да подиже шта није у реду са Америком изнад свега да знамо да је у реду са

Америци; поглед који види сукоба на Блиском истоку, као укорењене пре свега у акцијама снажне савезнике као што су Израел, уместо потиче из перверзних и мржње идеологијама радикалног ислама.

Као такав, велечасног Рајта коментари били не само погрешно него проблематична, раздора у тренутку када нам је потребно јединство, расно наплаћују у време када треба да се окупе да реши сет монументалних проблема - два рата, терористичка претња, падају економија, хронични здравствени криза и потенцијално разорни климатске промене, проблеми који нису ни црни или бели или латино или азијски, већ проблеми који се противе све нас.

Имајући у виду моје порекло, моја политика, и моји исповедани вредности и идеали, не постоји сумње да це они за које моји изјаве осуде нису довољне. Зашто се друже са велечасног Рајта на првом месту, могу да питам? Зашто не придруже још цркву? И признајем да ако све што сам знао велечасног Рајта су комадићи од оних који су се покрећу проповедима у бескрајном петљи на телевизији и Иоу Тубе, или ако Тројице Велика Црква Христова владајте на карикатурама које педдлед неких коментатора, нема сумње да ћу реаговати на исти начин

Али истина је, то није све што ја знам о том човеку. Човек сам упознао пре више од двадесет година је човек који је помогао ми да моју веру Христову, човек који је разговарао са мном о нашим обавезама да волимо једни друге, да се брину о болеснима и подигните сиромашнима. Он је човек који је служио својој земљи као амерички маринац, који је студирао и предавао на неке од најбољих универзитета и богословије у земљи, а који преко тридесет година водио цркву која служи заједницу радећи Божији посао овде на Земљи - стамбени бескућници, служите потреби, пружа дневно збрињавање и стипендије и затворских министарства, као и да допру до оних који пате од ХИВ / АИДС-а.

У својој првој књизи, Снови мог оца, ја сам описао искуства мог првог сервиса у Тројици:

"Људи су почели да вичу, да расте из својих седишта и пљескати и викати, моћни ветар носи велечасног глас горе у сплавара .... И у том једну напомену - нада - Чуо сам нешто друго;! У подножју да крст, унутар хиљадама цркава широм града, замишљао сам приче обичних црних људи стапају са причама о Давида и Голијата, Мојсије и фараон су хришћани у лављу јазбину, Језекиљ је поље сувих костију Те приче - од опстанка и слободе, и надам се - постају наша прича, моја прича;. Крв која је проливена је крв, сузе наше сузе; до овог црног цркве на овом сунчаном дану, чинило још једном брод носи причу једног народа у будуће генерације и у већи свет. Наши суђења и тријумфује постао одједном јединствених и универзална, црна и више него црне, у хроника наше путовање, приче и песме су нам дали средства на повраћај сећања да нисмо треба да осећају срамоту о ... сећања које сви људи Можда уче и негују - и са којима бисмо могли почети да обнављају ".

То је било моје искуство у Тројици. Као и друге претежно црначким црквама широм земље, Тројство отелотворује црну заједницу у целини - лекара и благостања Мама, модел студент и бивши банда-Бангер Попут других црначким црквама, Тринити-ове услуге су пуни промукао

смеха и понекад непристојан. хумора. Они су пуни плес, пљескање, вришти и виче да може изгледати потресање да необучених ухо. Црква садржи у пуном доброте и свирепости, жестокој интелигенцију и шокантно незнање, борбе и успехе,

љубав и, да, горчине и пристрасност који чине црну искуство у Америци.

И то помаже да се објасни, можда, мој однос са велечасног Рајта. Као несавршен јер он може бити, он је био као породица за мене. Он је ојачао своју веру, служио сам венчање, и крсти моја деца не једном у мојим разговорима са њим нисам чуо да говори о било којој етничкој групи у увредљивим терминима, или лечити беланаца са којима је у интеракцији са нечим осим пристојности и поштовања.. Он садржи у себи противуречности - добро и лоше - заједнице да је вредно служио толике године.

Не могу висе да га се одрекне него што могу да се одрекне црну заједницу. Ја не могу више да га се одрекне од мене моја бака бело - жену који су помогли подигни ме, жену која жртвовали опет и опет за мене, жену која ме воли онолико колико она воли ништа у овом свету, али жена која је

некада Признао јој страх од црних људи који су прошли поред ње на улици, а који је на више од једном приликом је изговорио расне или етничке стереотипе који ме пузати.

Ови људи су део мене. И они су део Америке, ова земља коју волим.

Неки ће видети ово као покушај да се оправда или изговор коментаре који су једноставно неопростиво. Уверавам вас да није. Претпостављам политички сигурна ствар би била да пређемо на ову епизоду и само се надам да бледи у дрвенарије. Можемо одбацити велечасног Рајта као особењак или демагог, као што су неки одбацили Џералдин Фераро, у последицама својих недавних изјава, као скривање неке дубоке расну пристрасност.

Али раса је питање које мислим да народ не може игнорисати сада бисмо се што исту грешку коју велечасни Рајт постигнут у својим проповедима о крше Америци - да поједноставе и стереотип и да се интензивира негативна до тачке да се искривљује стварност..

Чињеница је да су коментари који су учињени и питања која су обрађени током последњих неколико недеља одражавају сложеност расе у овој земљи да ми никада стварно радили кроз - део наше заједнице које тек треба да усаврши. А ако одеш сада, ако једноставно повуку у нашим угловима, никада нећемо бити у могућности да дођу заједно и решавају изазове као што су здравство или образовање, или потреба да се пронађе добар посао за сваког Американца.

Разумевање ту реалност захтева подсетник о томе како смо стигли у овом тренутку. Као Вилијам Фокнер једном написао, "Прошлост није мртва и сахрањена У ствари, то није чак ни прошлост.." Ми не треба да овде рецитују историју расне неправде у овој земљи. Али ми треба да се подсетимо да је толико диспаритета који постоје у афро-америчке заједнице данас могу директно пратити до неједнакости преносе из претходне генерације која је претрпела под бруталном наслеђе ропства и Јим Цров.

Одвојени школе су биле и јесу, инфериорни школе, ми још увек нисмо их фиксирана, педесет година после Браун против Одбора за образовање, као и образовање инфериорни они су дали, а онда и сада, помаже да се објасни свепрожимајуће јаз између дело црно-бели данас студената.

Легализована дискриминација - у којој су били спречени црнци, често кроз насиље, да поседују имовину, или кредити нису дати афро-америчких пословних власницима, или црне власници нису могли да приступе ФХА хипотеке или црнци били искључени из синдиката, односно полиције, ватрогасаца или - значило да црне породице није могао нагомилају било

значајан богатство да завештају будућим генерацијама Та историја помаже да се објасни

богатства и прихода јаз између црног и белог, и концентроване џепови сиромаштва која и даље постоји у тако много урбаних и руралних данашњих заједница..

Недостатак економских прилика међу црним људима, а стид и фрустрација која је дошла из немогућности да обезбеде своје породице, допринела је ерозији црних породица - проблем који може социјалне политике за много година погоршала и недостатак. основне услуге у многим градским црних комшилука - паркови за децу да играју, полицијским ходом ритам, редовне смеће пицк-уп и изградњи код извршења - све помогао да се створи циклус насиља, разоран и занемаривања који настављају да нас прогони.

То је реалност у којој велечасни Рајт и други Афро-американци његове генерације одрасли. Они су дошли старости крајем педесетих и почетком шездесетих година, време када сегрегација је још увек закон земље и прилика је систематски сужени Шта је изузетан није колико успео у лице дискриминације, већ колико мушкарци и жене савладао. квоте; колико су били у могућности да направи излаз никако за оне попут мене, који ће доћи после њих.

Али, за све оне који су огребана и некако свој пут да се један део америчког сна, било је много оних који нису успети - онима који су на крају поражени, на један или други

начин, по дискриминације То наслеђе пораза је прошло. на будуће генерације - они младићи и све младе жене које видимо стојећи на угловима улица или чами у нашим затворима, без наде или перспективе за будућност. Чак и за оне црнце који су радили да га, питања расе, и расизма, и даље да дефинишу свој поглед на свет у фундаменталним начине За мушкарце и жене генерације велечасног Рајта, су сећања понижења и сумње и страха није нестала, нити има. бес и горчина ових година то бес. не може се изражава у јавности, испред беле сарадници или бели пријатељи. Али то је глас у берберницу или око кухињског стола. С времена на време, тај

бес се експлоатише од стране политичара, гин горе гласова дуж расних линија, или да

се за сопствене политичар неуспеха.

И повремено нађе глас у цркви у недељу ујутро, за проповедаоницом и на клупама. Чињеница да се толико људи изненађени да чују да је бес у неким од велечасног Рајта проповеди просто нас подсећа на старе истина да већина сегрегисана сат у америчком животу дешава у недељу ујутро. То је љутња није увек продуктиван, заиста, исувише често одвраћа пажњу од решавању реалних проблема, то нас спречава недвосмислено суочава наше саучесништво у нашим условима, и спречава Афро-америчке заједнице из фалсификовање савезе који су му потребни да би о реалном промените Али љутња је стварно;. то је моћан, и да једноставно желе даље, да га осуди, без разумевања своје корене, само служи да прошири јаз неразумевања који постоји између раса.

У ствари, сличан гнев постоји у сегментима беле заједнице. Највише радних и средње класе бели Американци не осећају да су били посебно привилегован своје расе. Њихово искуство је имигрант искуство - колико су они у питању, нико им предао ништа, они га изградили од нуле. Они напорно радили све њихове животе, много пута само да видим њихова радна места испоручује у иностранство, или њихова пензија бачена после живота рада. Они су забринути своју будућност, и осећају своје снове измиче, у ери стајаћим зарада и глобалне конкуренције, шанса долази да се види као игре са нултом сумом, у којој ваши снови о мом трошку Па када им се каже да. аутобус своју децу у школу преко града, када су чули да је Афроамериканац добија предност у спуштању добар посао или место у добром колеџу због неправде која они сами никад починили, а када им се каже да су њихови страхови о криминалу у урбаним срединама су некако предрасуда, огорченост гради временом.

Као беса унутар црначке заједнице, ове нетрпељивост нису увек изражене у учтивом компаније. Али, они су помогли обликују политичку сцену најмање једну генерацију Љутња због добробити и афирмативна акција је помогла фалсификује Реганове коалиције.. Политичари рутински експлоатисана страховања од криминала за своје сопствене изборне циљеве. Разговор домаћина показују и конзервативне коментаторе изградили читаве каријере разоткривања лажних потраживања расизма, а одбацујући легитимна расправа расне неправде и неједнакости, као пуког политичке коректности или обрнутим расизма.

Баш као црни гнев често се показало контрапродуктивним, тако да су ови бели нетрпељивост растројен пажњу са стварних криваца из средње класе Скуеезе - корпоративна култура обилује унутра посла, сумњиве рачуноводствене праксе, као и краткорочних похлепа, Вашингтон доминирају лобисти и специјални интереси; економске политике које фаворизују мало изнад многих. А ипак, да желимо у гостима озлојеђеност белог Американаца, да их етикетирају као погрешан или чак расистички, без признавања су утемељена у легитимне забринутости - ово превише шири расну поделу и блокира путању до разумевања.

Ово је место где смо сада. То је расна застој смо заглављени у годинама. Супротно тврдњама неких мојих критичара, црно и бело, никад нисам био толико наиван да верујем да можемо добити изван наших расних подела у једном изборном циклусу, или са једним кандидатури - посебно кандидатура, као несавршени као моју сопствени.

Али ја сам тврдио чврсто уверење - осунујућу укорењен у мојој вери у Бога и веру у амерички народ - да радећи заједно можемо превазићи неке од наших старих расних ране, и да, у ствари, немамо избора је да смо се настави на путу више савршеног јединства.

За афро-америчке заједнице, тај пут значи прихватање оптерећења прошлости не постане

жртва наше прошлости. То значи даље инсистира на пуној мери правде у сваком аспекту америчког живота, али то такође значи везивање наше посебне жалбе - за бољу здравствену заштиту, као и бољим школама, као и боља радна места - до већих тежњи свих Американаца -. бела жена бори да пробије плафон стакла, бели човек чији су отпуштени, емигрант покушава да нахрани своју породицу. А то значи преузимају пуну одговорност за сопствене животе - захтевајући више од наших очева, и проводи више времена са нашом децом, и читајући са њима и учећи их да, иако они могу да се суоче са изазовима и дискриминација у својим животима, они никада не смеју подлећи до очајања или цинизам, они увек морају да верују да могу да пишем своју судбину.

Иронично, ово суштински амерички - и да, конзервативно - схватање самопомоћи нашао честе израз у велечасног Рајта проповеди. Али, оно што мој бивши пастор често не разуме је да кренете на програму самопомоћи такође захтева веру да се друштво мења.

Дубока грешка велечасног Рајта проповеди није да је он говорио о расизму у нашем друштву је да је он, као говорио да је наше друштво било статично, као да никакав напредак није постигнут;. Као да овој земљи - земљи која је омогућила један од његових чланова да се кандидују за највише функције у земљи и изгради коалицију бела и црна, латино и Азије, богати и сиромашни, млади и стари - још увек неопозиво везана за трагичну прошлост, али оно што знамо -. - оно што смо видели - да Америка може променити. То је истина геније ове нације. Оно што смо већ постигли даје нам наду - одважност да се надамо - за оно што можемо и морамо постићи сутра.

У белој заједници, пут до савршеног више синдиката значи признајући да оно што мучи Афро-Американац заједница не само постоји у главама црнаца, да наслеђе дискриминације - и актуелни инциденти дискриминације, док је мање отворен него у прошлост - су реална и мора се решити не само речима, него са. дела - инвестирањем у нашим школама и нашим заједницама; по спровођењу наше грађанске законе права и обезбеђивање правичности у нашем систему кривичног правосуђа; пружајући ову генерацију са мердевинама на прилику која су недоступна за претходне генерације. То захтева од свих Американаца да схвате да ваши снови не морају да долазе на уштрб мојих снова, да је улагање у здравље, благостање и образовање црне и браон и бела деца ће на крају помоћи свима Америке напредовати.

На крају је, дакле, оно што се назива за ништа више, и ништа мање, него што цео свет је велики религије захтевају -. Да чиним другима оно што би смо их да раде с нама Будимо нашег брата голмана, Свето Писмо каже нас. Будимо наше сестре чувар. Дозволите нам да пронађу заједнички удео сви имамо у једном другом, и нека наша политика одражава тај дух као добро.

Јер ми имамо избор у овој земљи. Можемо прихватити политику која раса подела и сукоба, и цинизам. Можемо позабави трку само као спектакл - као што смо урадили у ОЈ суђењу - или након трагедије, као што смо урадили у после урагана - или као сточна храна за ноћне вести. Можемо играти велечасног Рајта проповеди на сваком каналу, сваки дан и разговарамо о њима, од сада до избора, и да је једино питање у овој кампањи или не амерички народ мисле да ја некако верујем или саосећају са његових увредљивих речи смо. може да канџа на неком гаф од стране Хилари присталица као доказ да она свира трке картицу, или можемо спекулисати о томе да ли ће се белци сви хрле на Џона Мекејна на општим изборима, без обзира на његове политике.

Можемо да урадимо то.

Али, ако то урадимо, ја могу да вам кажем да на следећим изборима, ми ћемо да говоримо о неком другом ометања. А онда још један. А онда још један. И ништа се неће променити.

То је једна од опција. Или, у овом тренутку, у овим изборима, можемо доћи заједно и кажу: "Не овај пут." Овај пут желимо да говоримо о школама које су трошним краду будућност црних и белих деце деце и азијских деце и хиспано деце и Индијанаца деце. Овај пут желимо да одбаци цинизам који нам говори да ова деца не могу да уче, да та деца која не изгледају као да нас је неко други проблем. Деца Америке нису они деца, они су наша деца, и нећемо дозволити да заостају у 21. веку економије. Не овај пут.

Овај пут желимо да говоримо о томе како су линије у Ургентном соби пуна црнаца и бијелаца и латино који немају здравствену заштиту, који немају моћ саме за превазилажење посебне интересе у Вашингтону, али ко може да их на то да ли то радимо заједно.

Овај пут желимо да говоримо о Схуттеред млинова које су некада предвиђеним пристојан живот за мушкарце и жене свих раса и домовима за продају која је некада припадала Американаца из сваке религије, сваког региона, сваки хода живота. Овај пут желимо да говоримо о томе да прави проблем није да неко ко не изгледа као да би могло да свој посао, то је да ће корпорација радите га послати у иностранство за шта више од профита.

Овај пут желимо да разговарамо о мушкарцима и женама свих боја и вероисповести, који служе заједно, и боре се заједно, и крваре заједно под истом поносном заставом Желимо да разговарамо о томе како да их донесе кући из рата који никада не треба. " Ве био

овлашћен и не треба сам водио, а ми желимо да разговарамо о томе како ћемо показати нашу патриотизам од брига за њих и њихове породице, као и дајући им предности су заслужили.

Не бих да се кандидује за председника ако ја не верујем свим срцем да је то оно што огромна већина Американаца жели за ову земљу. Овај синдикат никада неће бити савршена, али генерацију за генерацијом је показала да се увек може усавршени. И данас, кад год ухватим себе осећа сумњичав или циничан о овој могућности, што ми даје највише наде је следећа генерација - млади људи чији ставови и уверења и отвореност за промену већ је ушао у историју на овим изборима.

Постоји једна прича у посебно да бих желео да вас оставим са данас - прича сам рекао када сам имао велику част да говори на рођендан Др Кинг је у свом дому цркве, Ебенезер баптистичкој, у Атланти.

Ту је млади, двадесет три године стара бела жена по имену Ешли Баја, који организује за наше

кампање у Фиренци, Јужна Каролина. Она је радила да организује углавном афро-америчке заједнице од почетка ове кампање, а један дан је била на округлом столу где свако отишао око говоре своју причу и зашто су они били тамо.

И Ешли је рекао да је, када је имала девет година, њена мајка је добила рак. И зато је морала да пропусти дана рада, она је била нека иду и изгубила здравствену заштиту. Они су морали да поднесе захтев за стечај, и тада је Ешли одлучио да мора да уради нешто да помогне јој маму.

Знала је да је храна била једна од њихових најскупљих трошкова, па Ешли уверен мајку да је оно што она заиста волео и стварно желео да једе више него било шта друго је сенф и уживам сендвиче. Зато што је најјефтинији начин да се једе.

Она је ово урадио за годину дана док јој мама има боље, а она је свима на округлом столу који је разлог придружио кампањи био је да би могла да помогне милионима друге деце у земљи који желе и треба да се превише помогну својим родитељима.

Сада Ешли можда направили другачији избор. Можда неко јој је успут да извор проблема мајчиних били црнци који су на социјалној помоћи и сувише лењи да раде, или Латиноамериканци који су долазили у земљу илегално. Али, она није. Она је тражила од савезнике у својој борби против неправде.

У сваком случају, Ешли завршава своју причу и онда иде около по соби и пита све остало зашто они подржавају кампању. Сви они имају различите приче и разлоге. Многи би се одређени проблем. И на крају су дошли до тог старог црног човека који је тамо седео мирно све време. И Ешли га пита зашто је тамо. И он не доноси се посебан проблем. Он не каже здравствену или економију. Он не каже образовање или рат. Он не каже да је он био тамо због Барака Обаме. Он једноставно каже свима у соби, "Овде сам због Ешли".

"Ја сам овде због Ешли". По себи, да један тренутак препознавања између младе беле девојке тог и тог старог црног човека није довољно. Није довољно да здравствену заштиту болесни, или на пословима без посла, или образовање нашој деци.

Али то је место где ћемо почети. То је место где је наша заједница расте јачи. И као што то многе генерације су дошли да схвате током две стотине и двадесет једна година од када бенд патриота потписали тај документ у Филаделфији, то је место где почиње савршенство.