Ванредне Ситуације Испит 87 Питања Zavrseno

7/18/2019 Ванредне Ситуације Испит 87 Питања Zavrseno

http://slidepdf.com/reader/full/-87-zavrseno 1/21

VANREDNE SITUACIJE,KOLOKVIJUM + ISPIT

(83-87 pitanje fali)

1. У Речнику правних термина за појам безбедности везују се

појмови и изрази: агент службе безбедности, државнабезбедност, међународна безбедност и сл., док се под појмомзаштита везује заштита која се односи на појединца. У Рчникуправних термина се конкретизује појам заштите и стоји: цивилназаштита, здравствена заштита, заштита од изичких недостатакаствари, заштита околине и сл. !туда се код нас чеш"е користио иодома"ио појам заштите уместо појма безбедности

. У савременим условима појам !"з!"#$о%&и се схвата, каонепостоја#е војних, политичких, економских и еколошких прет#и,

односно као ста#е зашти"ености витално важних интереса у ци$узадово$ава#а потреба и обезбеђива#а могу"ности прогресивногразвоја личности, државе и друштва. %оже да се говори оразличитим типовима безбедности: војној, економској, политичкој,социјалној, техничкој, еколошкој.

'. &ојам ()#%*" !"з!"#$о%&и се први пут јав$а умеђународним оквирима у 'звештају о $удском развоју уједи#енихнација ())*. године где се наводи да +идеја $удске безбедности,иако једноставна, по својој природи "е револуционисати друштво (.

века+. -удска безбедност се разликује од националне безбедностипо томе што за реерентни објекат узима $уде и заједнице, а недржаву. +-удска безбедност се односи на уважава#е потреба $удиза буду"нош"у, тик уз потребе држава, и она минимизује ризике,прихвата превентивне мере за сузбија#е $удске угрожености ипредузима мере опоравка тамо где превентивне мере нису успеле+.

. "з!"#$о%&,за-&и&а, опа%$о%&, -&"&$о%&

&од појмом %и)р$о%&/за-&и&а0 стоји: ста#е, особина онога који јесигуран, онога што је сигурно у коме некоме или нечему не прети

опасност, безбедност /акло#ен од непријатности, тешко"а иопасности, чува#е, узима#е у одбрану, одбрана

&од појмом !"з!"#$о%& подразумева ста#е како "емо дареализујемо одређене активности и задатке, а под заштитом којеметоде и поступке да спроведемо да то реализујемо.

0а становишта безбедности у стручној литератури, опа%$о%& седеинише као ста#е система у коме присуство извора емисије,енергије супстанци или прекомерна психоизичка и инормационаоптере"е#а, могу да доведу до угрожава#а здрав$а $уди,

материјалних и природних добара.



&од појмом -&"&а подразумева се губитак, повреда имовине, тзв.имовинска или материјална штета, или повреда неког личног добра1части, угледа2 или трп$е#е изичког или душевног бола тзв.неимовинска или морална штета.

3од нас се не прави рази*а на адекватан начин између ова двапојма: опасност и штетност , ве" се под појмом опа%$о%&подразумевају изненадна изичка, механичка делова#а која доводедо повреда, обо$е#а, а под појмом -&"&$о%&и утицаји и делова#акоја континуирано делују на човека и могу да доведу до обо$е#а

2. &од појмом о*ои$а, подразумева се крај предео који се налазиоко неког места друштво у којем неко живи становништво којеживи у околини неког места, а под појмом %р"#и$а3 тачка пођеднакоуда$ена од крајева време пођеднако уда$ено од крајева чега

средиш#и део чега скуп природних услова у којим тече, развија сеживотна активност каквог организма социјално животне околности иуслови у којим протиче живот човека. &роистиче да се околина вишеодноси на крај, предео, а средина на услове у којима се одвија животшто се односи и на радну средину као скуп услова у којима тече иразвија се животна активност.

4. 5а$р"#$" %и&)а6иј" представ$ају ванредно и пореме"еноста#е друштва изазвано догађајима великих размера, којима се

паралише ункциониса#е друштвеног система зем$е, или каднастану природне и техничко4технолошке катастрое великог обимакоје угрожавају живот становништва и #ихову имовину иматеријална добра. оне имају заједничку последицу: огромне $удскежртве и материјална разара#а, па стога и велику потенцијалнуопасност по друштво у целини.

7. 8ојам и *а%и9и*а6иј) ва$р"#$и: %и&)а6ија1генеричка подела2 на:

44!пасности проузроковане природним силама,

44!пасности у којима учествује човек али не са намером

44!пасности које човек намерно изазива и иницира

44Ратне опасности .

;. <а%и9и*а6ија $а о%$ов) опа%$о%&и3 !пасности којемогу у одређеним околностима да прерасту у ванредне ситуације саразличитим последицама, врло је тешко ормулисати:

44јединствену,

44свеобухватну и



44прецизну деиницију ванредне ситуације,

која би обухватала све #ихове карактеристике и специичности

=. За разлику од термина 5678798;<=>5 или 5?@9798>5 />?@@B@>FGF >HB@>0, термин 5>A>B>C6D5 />ва$р"#$а %и&)а6ија>0 садржи још један корак или ступа# да$е, садржи реакцију. 5E78798;F75 или5несре"а5 такође представ$а изненадан, непредвиђен, озби$ан иопасан догађај. 5Gанредна ситуација5 садржи у себи исте те особине,али се она разликује по томе што позива или упу"ује на реакцију којамора да уследи истог тренутка када се догађај појави+.

1. <риза HIежак пореме"ај у економији, привреди 1нпр.немог"ност пласмана робе, пропада#е предузе"а и банака, сма#е#е

или прекид инвестиција, незапосленост и сл. Реч к риа користи се и уописва#у личне, односно приватне ситуације, али много чеш"е да сеопише ста#е са потенцијалним негативним консеквенцама у коме седруштво као целина или поједине организације налазе. У савременомдобу криза означава првенствено разликова#е, или способностразликова#а, избор, суд, одлуку, а такође и излаз, реше#еконликта, појаш#е#е.

11. ај"#$и*" *ара*&"ри%&и*" *риз"3

J3ао #ена значајна предност наводи се да се може применити на све

врсте пореме"аја 1еколошке прет#е, сломове инормационо4комуникционих система, економске кризе, конликте унутар држава,затворске побуне, регионалне ратове, експлозије, терористичкеакције и природне катастрое2. У литератури се најчеш"е као трикарактеристике заједничке за све кризе наводе:

4прет#а 1опасност2,

4хитност 1недостатак времена2,

4неизвесност

1. 8р"&а /опа%$о%&0, угроженост к$учних вредности1безбедност, здрав$е, интегритет, правда, богатсво, односнопроизвод#а итсл.2 иKили опстанак заједнице.

1'. &ерцепција кризе пра"ена је високим степеном $"изв"%$о%&ио природи и потенцијалним последицама прет#е: шта се догађа икако се то десилоL 3о је следе"иL 3олико су ствари лошеL Mто јенајважније ова несигурност отежава трага#е за реше#има односно

одговором на пита#е: шта ми можемо да урадимоL Mта "е седогодити ако изаберемо ову опцијуL



1. и&$о%& /$"#о%&а&а* вр"м"$а0, појаве уколико неузрокују тренутне и акутне проблеме, не производе ни осе"ај, например кризе буду"ности пензијских ондова или последице

глобалног загрева#а не изазивају забринутост хитног реагова#а.

12. Уз ове често се додаје као четврта основна карактеристика

недово$ност, односно неадекватност р"%)р%а $"оп:о#$и: зао#овор $а *риз).

14. Nогађај који изазива губитак је ризиа$ #оаај и он јемогу"а последица ста#а ризика система.Резултат анализемеђузависности квалитета система и губитака одређује ризик као

ста#а у коме постоји вероватно"а појаве непреерентне променезахтеваног квалитета система. Iермин ризик најчеш"е користи зао"*ива$) вр"#$о%& ризи*а која представ$а:

4производ вероватно"е ризичног догађаја и

4мере губитка #име изазване непреерентне промене квалитетасистема.

17. Ризик се може разматрати са два аспекта:)зро*а и

по%"#и6а.

0а аспекта урока ризик је ункција опасности и заштите. 0а аспектапос!е"ица ризик је ункција вероватно"е ризичног догађаја и мере#име изазваног губитка.

1;. Ризични догађај је догађај који изазива нарушава#е изичког,психичког и моралног интегритета $уди и угрожава#е материјалнихи природних добара или система. 0 обзиром на брзину развојаризични догађаји могу бити:

)#"%$и, који се карактеришу великом брзином развоја, брзимдеградационим процесима, великом брзином промене параметара искоковитим променама излазних карактеристика система и

*)м)а&ив$и, који се карактеришу спорим развојем, споримдеградационим процесима и постепеном променом понаша#а

система.



Удесни ризични догађаји могу да доведу до: смрти, повреда, акутнихобо$е#а, хаварија и катастроа, а 3умулативни до: проесионалнихобо$е#а, замора, старе#е материјала и постепену деградацијуживотне средине

1=. Qизи*, про6"$а, о6"$а

8ро6"$а,3 а2 одређива#е, утврђива#е вредности чега б2 миш$е#есуд о својствима, вредности значају кога чега &роценити: а2одредидти, утврдидти вредност чему б2 пресудити створити судокоме, чему, одредити значе#е, карактер улогу и сл. чега

6"$а3 а2 суд миш$е#е о вредности кога или чега б2 проце#ива#еоколности, ситуацијије, ста#а ствари ц2 ознака, број којим сеозначава вредност, степен ученикова или такмичерева зна#а, успехау влада#у д2 критика приказ рецензије. !ценити: а2 дати оцену

ученику такмичару б2 одредити цену, вредност ц2 дати суд,миш$е#е о коме или чему д2 проценом, посматра#ем,размиш$а#ем зак$учити е2 утврдити какво је нешто, проценити1околности, ситуацију ста#е ствари.

. 8риро#$" опа%$о%&и

Gанредне ситуације могу се груписати у шест основних категорија:

JJ&риродне H брзо развијају"е. 8о&и) од природних непогода, попутзем$отреса, циклона, поплава, клизишта, вулканских ерупција и

неких типова епидемија заразних болести. Oав$ају се изненада, честоуз врло мало упозоре#а.

&риродне опасности се могу поделити на три категорије:

(. изненадне опасности, као што су поплаве, зем$отреси, плимниталаси, тропске олује, вулканске ерупције и клизишта. &оплавесу најчеш"и облик природних катастроа који је повезан са:изненадним миграцијама становништва и недостатком хране,док зем$отреси углавном проузрокују велики број мртвих иогромну штету на инраструктури

. 0поре опасности обухватају суше, глад, деградацију зем$ишта,крче#е шума, нападе штеточина и претвара#е плодне зем$е упусти#у.

P. Qпидемије, као што су колера, боги#е, дизентерија,респираторне инекције, маларија и сида, не доводе до великемиграције становништва, али се обично јав$ају тамо где се ве"налазе расе$ена лица као последица лоших услова живота инедостатка хигијене.

1. 8р"ма пор"*), приро#$и опа%$о%&и %" #"" $а3



Jгеолошке, 1тектонске, хидрогеолошке, зем$отреси, клизишза,одрони2

Jхидрометеоролошке 1поплаве, велики морски таласи4цунами,тропски циклони, торнадо, ураган, олује, електрична праж#е#а

1громови2, велике снежне падавине, мразеви и поледица, суша иград2 и

Jбиолошке1процеси органског порекла2.

. ":$и*о &":$оо-*" опа%$о%&и

Iехнолошке H брзо развијају"е. Iехнолошки опасности су опасностикоје потичу од: технолошких и индустријских акцидената, опаснихпроцедура или појединих $удских активности. Nеле се у две

категорије:

(2 'ндустријске или технолошке катастрое, које су последицаиндустријских или технолошких активности које изазивају:загађе#е, трова#е токсичним материјалима, експлозије ипожаре.

Углавном настају због: лошег планира#а или неодговарају"е град#еобјеката, односно непоштова#а прописане безбедносне процедуре.

2 0ложене ванредне ситуације, када постоји опасност од:

4напада или другог облика спо$ног угрожава#а зем$е 1непосреднаратна опасност2 и

4које имају многоструке последице 1велики број расе$ених лица,

4 недостатак хране,

4крше#е $удских права и пове"ана смртност2.

. Qа& *ао )зро* ва$р"#$и: %и&)а6ија

Ратне опасности које настају употребом:

4савремених оружја и

4система, као и оружја за масовно уништава#е.

Iо су опасности изазване борбеним дејствима са копна, мора иваздуха, природне и техничко4технолошке опасности изазванератним дејствима. &рема општеприхва"еној деиницији, Rрат јенепријате$ство између држава или у оквиру државе или територијеуз Sориш"е#е оружаних снага.T



2. ови !"з!"#$о%$и изазови, ризи6и и пр"&"

0адаш#и основни извори нестабилности јесу:

1(2 глобални и индивидуални тероризам и организовани криминал

12 економска криза и сиромаштво1P2 политички конликти, и

1*2 нетрпе$ивост на верској, националној и другим основама, као инамета#е економских санкција.

4. 5ој$" ризи*" пр"#%&ав(ај)

оружани сукоби #!о$а!ни% ра&ера, ре#иона!ни и !ока!ни ору'ани

суко$и и ору'ане по$уне. Iо су изазови, ризици и прет#е који суиначе карактеристични за савремени свет, па су и потенцијалниизвори ванредних ситуација. Условно, могу да се поделе на:

• војне и• невојне ризике и• прет#е.

Уопште узевши, сви безбедносни изазови, ризици и прет#е у основикарактеришу: војни, политички и економски мотиви и интереси.!дбрамбено војни изазови су:

(. илегалне оружане групе, које могу да постану опасност побезбедност зема$а.

. тероризам, који је у међународним размерама постао једна однајозби$нијих прет#и и изазова савременом свету ичовечанству.

P. обезбеђива#е потпуне одговорности оружаних снага цивилномдруштву, односно демократска контрола основни је елементдемократског развоја којим се спречава могу"ност да друштвозлоупотреби оружане снаге

*. илегална трговина и трансер материјала, ук$учују"и иматеријале за масовно униште#е и системе за #ихову примену,изазов је за сваку зем$у.

U. дестабилизују"а акумулација и илегални трансер:конвенционалног оружја, ук$учују"и мало и лако наоружа#е имуницију, као и спорост у уништава#у вишка наоружа#а.

V. укла#а#е узрочника и преносника заразних болести1асанација2, насталих: ратним дејствима, природним итехничко4технолошким незгодама,

W. спречава#е конликата и управ$а#е кризама, који сунеопходни ради успостав$а#а еикасне превенције и



механизама управ$а#а кризама због могу"их потенцијалнихизвора који угрожавају безбедност становништва.

7. "вој$и ризи6и, пр"&" и *риз"

У невојне ризике и прет#е безбедности савременог друштва могу сесврстати:

• политичке и• економске кризе,• изазови намета#а санкција и завође#е ембарга,• изазови настали у социјалном и демократском развоју,• изазови везани за заштиту животне средине и• цивилне ванредне ситуације

;. 8ои&и*" *риз", ризи6и и изазови&олитички изазови, наизглед, не могу да изазову дешава#а која запоследицу имају: потребу збри#ава#а цивилног становништва, алису веома значајни као актори ризика јер из #их произилазе:терористичке активности и милитантни екстремизам, који могу даизазову нестабилност у свету, посебно када их организују и воде:међународне терористичке организације, милитантне групе иорганизовани криминал

=. *о$ом%*" *риз", ризи6и и изазови

Iу врсту економских криза и ризика, пре свега, чине привреднанестабилност и велика незапосленост, делом изазвана ратнимразара#има индустрије и инраструктуре, а делом системскимпроменама у процесу транзиције.

'. *о$ом%*" %а$*6иј" и &рови$%*и "м!аро

Xамета#е економских, инансијских и политичких санкција, каоказнених мера представ$а ултимативни захтев међународнезаједнице 1УX2 мотивисан првенствено интересима великих силачесто не поштују"и начела међународног права. с обзиром накомплексност овог пита#а, без дуб$ег улаже#а у ту проблематикуовде су првенствено изнете неке мере због којих санкцијепредстав$ају изазов настаја#а ванр. ситуација:

• укида#е трговинске размене и сваке врсте међународнесарад#е са зем$ом према којој се приме#ују санкције

• суспендова#е свих врста помо"и зем$и према којој сеприме#ују санкције



• укида#е међудржавних уговора о дава#у олакшица иповластица у промету роба и услуга

• забрана увоза деицитарних роба и енергената и друго

'1. зазови ) в"зи %а %о6ија$им и #"мо*ра&%*им

развој"м

Xа социјалном плану могу"и су следе"и изазови:

• Xаслеђене социјалне напетости и социјална нестабилностнастале због: погрешног вође#а економске политике,недостатак владавине права, недово$на изграђеностдемократских институција грађанског друштва и нееикасна инетранспарентна државна администрација

• Xнедостатак институционализоване контроле и

уравнотежености ради обезбеђе#а јавне одговорности, шточини неопходним успостав$а#е владавине права, а тиме, када је то неопходно и доследну примену хуманитарног правакорупција, илегална миграција, нееикасност одржава#а јавног реда и мира, нерешен статус избеглица и интернорасе$ених лица угрожава#е слобода медија и омета#е јавногприступа инормацијама

'. зазови в"за$и за ов"*ов) Wиво&$) %р"#и$),6иви$" ва$р"#$" %и&)а6иј"

Qколошки ризик за човекову животну средину чине: разнахемијска, радиоактивна и друга загађе#а, као и неконтролисанокориш"е#е природних ресурса. Xајве"и ризици који се односе нанепоштова#е човекове животне средине су: индустријскозагађе#е као последица непоштова#а безбедносних стандарда уиндустријској производ#и, индустријски процеси високог ризика ирукова#е опасним материјама, токсичним и радиоактивним

''. Xим!ои Y *ара*&"ри%&и*" *риз"

у процесу управ$а#а кризом могу на"и три к$учнекарактеристике симболске акције: обликова#е, ритуал имаскира#е. Nо кризе долази када је пореме"ена свакидаш#адрама јавног живота било због спо$аш#их чинилаца,неизазваних кумулативних последица организова#а и вође#адруштва или због намерног делова#а одређених група које желеда до слома дође.

'. 5а$р"#$а /:и&$а0 %и&)а6ија /Z[H\] 0 јо-)в"* $иј" *риз$а, мада пред традиционалне структуре



постав$а ванредне захтеве. Ради се о томе да институционалнекомпоненте система предвиђеног за борбу против криза могу даодговоре на ове ванредне захтеве помо"у ве" уста$енихмеханизама. /а разлику од кризе ванредна ситуација се углавномрешава рутинским оперативним процедурама у оквиру постоје"их

капацитета организације, односно заједнице. Gанредна 1хитна2ситуација је шири појам од кризе, јер је свака криза уједно иодређена ванредна ситуација, док свака ванредна ситуација немора да буде криза.

'2. <а&а%&ро9а

Реч катастроа потиче од грчке речи, што значи окренути,обра"ати, преврнути. Xајчеш"е се употреб$ава у смислу пропасти,

слома, изненадне велике несре"е са веома озби$ним последицамау смислу $удских живота и материјалне штете. &онекад се каодиерентна специичност катастрое наводе велике $удскежртве, материјална разара#а и девастација природне околинекоји превазилазе спообности погођене заједнице да их реши.Nанас се катастроа деинише као +изненадни догађај малевероватно"е који, ако се догоди, има важне последице у смислугубитака 1$удских, материјалних, инансијских итд.2 за датиколектив и изазива тензије у #еговој социјалној структури.+3ласична деиниција катастрое узима у обзир четири к$учна

елемента:

• описа извора,• изичког оште"е#а,• друштвеног пореме"аја и• негативне евалуације

'4. <риза ^ *а&а%&ро9а ва$р"#$а %и&)а6ија

3атастроа се, за разлику од кризе схвата се као одлучју"и

заокрет ка лошем са уништавају"им 1смртним2 исходом, чија суделова#а усмерена против оних који су катастроом погођени инити су предвид$ива нити откло#ива. 3ада се догоди некиинцидент великих размера он постав$а различите захтеве запоједине агенције у појединим временским интервалима. !но што"е једна агенција деинисати као катастроу за другу "е бититеку"а криза или ванредна ситуација.

Iако би ванредне ситуације биле оне које захтевају хитан одговори у којима су ризици везани за доноше#е критичких одлука.



Yко одговор на ванредну ситуацију превазилази институционалникапацитет дате огранизације да може изазвати знатна оште"е#ау битним секторима ванредна ситуација прелази у кризу.

3атастрое су иреверзибилни процеси и резултати лошег

управ$а#а ванредним ситуацијама или кризама. Z3атастрое непроузрокују еекте, еекти су оно што називамо катастроамаT.

'7. вори и пр"*о *риза

[ихово порекло може бити у природним, друштвеним и техничко4технолошким еноменима, односно у #иховој комбинацији. 'акосу узроци кризе различити од једног до другог случаја, они се могупрема настанку у односу на систем 1организацију2 поделити на:

• спо$аш#е и• унутраш#е.

';. Xпо(а-и )зро6и *риз"

Xастају у окруже#у организације и она на #их нема значајнијиутицај. У #их спадају:

• опште промене на тржишту• промене у бранши• глобалне економске кризе• политичке промене• промене законодавства• природне незгоде.

'=. _$)&ра-и )зро6и *риз"

\есто се узроци кризе нлазе у самој организацији. %еђу #има сунајчеш"и:

• неадекавтна оспособ$еност и нестручност руководства• неморалност руководства• подце#ива#е миш$е#а јавности• нееикасно делова#е управ$ачких ункција• нерелани ци$еви синдиката• нееикасан комуникацијски систем• слаба организациона култура• незадово$ство запослених• немотивисаност запослених•

одсуство контроле запослених• лоша организација рада



• обликова#е неормалних група м#е#а• неуређени односи на радном месту.

. `)#%*" р"-*" ивори *риза

3омбинацијом лошег управ$а#а и критичних тачака у којима се невиде значајне промене 1на бо$е или на горе2 организација доприносинастанку кризе. 3омбинација +нормалних+ $удских грешака и+нормалних+ организационих одлика производи +нормалне+ кризе.3ао што рак нема само један узрок, тако и незгоде настају збогодређене комбинације више чинилаца од којих је сваки за себе нужниали не и дово$ни услов за пробија#е кроз одбрамбене механизмесистема.

1. <ри&и$" и$9ра%&р)*&)р" и *риз"

3ритичне инраструктуре ук$учују оне изичке ресурсе, услуге,инормационе технологије, мреже и инраструктуре које, уколико сепоремете или униште, могу имати значајне последице на здрав$е,безбедност, економмију или еективно ункциониса#е владе.

. 8р"#ви#(иво%&

&редвид$ивост је једна од најзначајнијих карактеристика кризе, ван.сит. и скоро увек када се нека драматична криза догоди у јавности се јав$ају дебате о томе да ли ју је било могу"е предвидети. Xекиаутори наводе да је +криза предвид$ива ако су место, време илиначин на који се она догађа доступни зна#у најма#е тре"ининадлежних, а вероватно"а #еног настанка се не може негирати+.

'. aо)b$о%& )&и6аја $а *риз" Y ва$р"#$" %и&)а6иј"

Nеиниса#е могу"ности утицаја на кризу, ван. сит. је чак и теженего у случају предвид$ивости, буду"и да је неопходно разликоватипревентивне и репресивне могу"ности утицаја, мере.

. <а%" *риза Y ва$р"#$и: %и&)а6ија

Разликују се четири основна типа :

• конвенционалне,•

неочекиване,• неуправ$иве, и



• ундаменталне

2. <о$в"$6ио$а$" *риз" Y ва$р"#$" %и&)а6иј"

3онвенционалне кризе последица су примене опасних или лошеструктурираних технолошких система, док се природне илисоцијалне ванредне ситуације, ретко могу сврстати у овај тип. 3одових криза, ван. сит. су познати вероватно"а догађа#а, могу"игубици и цена превенције.

4. "о"*ива$" *риз" Y ва$р"#$" %и&)а6иј"

!ве кризе карактерише могу"ност да се на #их утиче, уз тешко"у дасе предвиде. !не су знатно ређе од конвенционалних криза, али јестепен угрожава#а које са собом носе ве"и. /аједничко за свенеочекиване кризе, ван. сит. је да начин #иховог настанка није биопредвид$ив и да стога нису предузете превентивне мере.

7. ")прав(ив" *риз" Y ва$р"#$" %и&)а6иј"

!ве кризе, ван. сит. се могу успешно предвидети, али је утицај на#их скоро потпуно немогу" због карактеристика система који је упита#у, чине"и одговоре тешким, као и припрему на кризу, ван. сит.

због конликта интереса који окружује систем спречавају"и применупревентивних мера. &ример: чернобилска катастроа

;. c)$#ам"$&а$" *риз" Y ва$р"#$" %и&)а6иј"

&редстав$ају најопаснију врсту криза, ван. сит. због тога што сунепредвид$иве и што је на #их немогу"е, односно врло је тешкоутицати. 3ризе, ван. сит. овог типа су ретке, али због комбинацијенепредвид$ивости и ограничености односно одсуства могу"ностиутицаја имају изузетан деструктивни потенцијал.

=. Xавр"м"$" *риз" ^ ва$р"#$" %и&)а6иј"

%одерна криза, ванредне ситуације, имају ендемична својства, тј. онесу логично у корелацији све сложенијих система који из технолошких,инансијских или политичких разлога не могу да прате захтевебезбедности. [ихова природа је сложена: састоји се од новихкомбинација познатих криза које упу"ују на реше#а, која се,међутим, показују управо као извори ескалације.

2. <ара*&"ри%&и*" &ра#и6ио$а$" *риз", ва$р"#$и:

%и&)а6иј"



• познат, изолован догађај, у оквирима конвенционалниххипотеза

• ситуација се опажа као управ$ива 1технички, економски,социјално2

• трошкове је релативно лако израчунати, а опоравак је могу" уконтексту ве" опробаних система

• ограничено траја#е• кодииковане процедуре за интервенцију које специјалисти

добро познају• ограничен број оних који интервенишу, сви специјалисти за

један аспект проблема• јасно одређене улоге, одговорности и хијерархија које су

познате службама које интервенишу и друго

21. dо!аиза6ија и *риз"

3ризе се све више деинишу у транснационалним појмовима. Gе"смо навикнути на глобални опсег развоја незгода:

4два светска рата,

4економска регресија широм света и

4актуелни еколошки трендови , захтевају глобални поглед.Xајубед$ивији примери су еколошки трендови 1троше#е озонскогомотача, глобално загрева#е, киселе кише2 који се шире и према

неким експертима угоржавају опстанак планете /ем$е, захтевају"имеђународну акцију и улага#е огромних средстава.

2. e&а ј" з"м(о&р"%f

/ем$отрес је нагло и снажно треше#е зем$е узроковано лом$е#еми помера#ем блокова стена испод зем$ине површине. /ем$отресисе дешавају изненада, снажно и без упозоре#а.

2'. <ара*&"ри%&и*" з"м(о&р"%а

&осле сваког великог зем$отреса суочавамо се са истом ситуацијом.0еизмолози поми#у: магнитуду, интезитет, хипоцентар, епицентар,жариште, раседне равни, активни блокови, механизам зем$отреса...

2. паWа" з"м(о&р"%а

/ем$отрес је последица наглог покрета#а два блока стенске маседуж раседне равни. !вај процес се једноставно може представитипуцкета#ем прстију. &окрета#ем блокова ослобађа се енергија која увиду сеизмичког таласа путује кроз зем$у и изазива треше#е које

осе"амо за време зем$отреса.



22. Qа%"#$а рава$, пи6"$&ар, :ипо6"$&ар, Wари-&"

Раван по којој се блокови покре"у један уз други назива се раседнараван. !вај процес покрета#а започи#е се у тачки која се називахипоцентар а обично се налази дубоко у /ем$иној кори, на раседној

равни. Qпицентар је тачка на површини директно изнад хипоцентра.Расед је уска зона смрв$еног материјала који лежи између два блокастена као шав. Qпицентар зем$отрес се деинише геограскимкоординатама једне тачке и ако је ог#иште зем$отреса много ве"еод тачке. ]7@^8> _>Aà;8>97 1=@<;6>C87, ;BCa@^8>2 H a> _7A@^à>C7 87bS7 @`@<;?cba> c cCc87^Ca;98@ d>Aà> B?> a> C7987; _>Aà;8>9. e<@6>C87 H a>f>8@S7`C7 <;a>S6@a7 g7@^87 C7 <;f^@C@ d>Aà>.

24. $&"$зи&"& з"м(о&р"%а

hC8>C_@8>8 _>A a;8>97 H Sf7 @878@fC7 @ @ Sf7C8@878@fC7 A>7 a7b@C>

_>A a;8>9C;B <;A>7Ca7 8`7 C7 C>S;A A>98c ?;i@a>C7 C7 ;9C;fc_>Aà;8>9C@= >F>S787 C7 ;ia>S8@A7, <@;?@ @ g@f@A i@j@A7. hC8>C_@8>8_>A a;8>97 C7 _>A a@C;a <;f^@ _C7b7aC; _7f@9@ ;? ?ci@C> _7@ 87_>Aà;8>97 7`@ @ ;? 798;a7Ca7 87bS> <;9A787Ca7 ?; ><@6>C87

27. a"р*аиј"ва %*аа м"р"а и$&"$зи&"&а

0кала има ( степени, мада су у употреби само осам. kS7`7 @C8>_@8>87 HhC8>C_@8>8 _>A a;8>97 c8flca> 9> <>A7 7_`@b@8@A ;<@9C@A 9S7`7A7_>Aà;8>97. m c<;8>i@ a> 9S7`7 ;? ( 98><>C7 nkE4V* 1<>A7 7c8;@A7:n>67``@4k<;C=>c>4 E7C@S, ()V*2.

2;. Qази*а изм") ма$и&)#" и и$&"зи&"&а

/ем$отрес има само једну магнитуду, тј. изворну јачину везану захипоцентар и она се рачуна на основу мере#а сеизмограом. Узависности од места посматра#а један зем$отрес има многоинтезитета.

2=. aа$и&)#а з"м(о&р"%а

n7BC@8c?7 _>A a;8>97 H a> Sf7C8@878@fC7 ;ia>S8@fC7 A>7 a7b@C>

_>Aà;8>97 @_7g>C7 ;9`;i;l>C;A >C>B@a;A, _79C;f7C7 C7 A>>Cac @C>_7f@9C; ;? A>987 ;<7g7Ca7

4. RFgh@ B?@G@ ^ Z@[HFij@

Nужина траја#а треш#е зависи од магнитуде зем$отреса./ем$отреси великих магнитуда дуже трају. /ем$отрес магнитуде Uдо V јединица Рихтерове скале трају од U до (o секунди. 0арастоја#ем од хипоцентра ме#а се и начин треш#е. k>@_A;`;Bp=7`>9 q@6=8> cf>; S;C6><8 A7BC@8c?> _>A a;8>97, 7_A787acj@`;B7@87A f>`@b@C> <;A>7Ca7 c FcCS6@a@ ><@6>C87`C;B 798;a7Ca7. q@6=>4

;f7 A7BC@8c?7 <;7bcC7f7 9> <; F;Ac`@



n r `;B 1sKs;2

s H 7A< @8c?7 <;A>7Ca7 _7<@97C7 987C?7?C@A 9>@_A;B7F;A C7><@6>C87`C;a c?7à>C;98@

(oo SA ;? g7@ 87, s; H 7A<`@8c?7 <;A>7Ca7 ?;B;l>C;B _>Aà;8>97 c(K(ooo AA

41. kо*а6ија и "9"*&и з"м(о&р"%а

tокални услови тла имају велики утицај на еекте зем$отреса. Xанепово$ним локацијама ти се еекти могу уве"ати за један степен ана пово$ним ума#ити.Xепово$ни услови тла су меканеконсолидована 1невезана2, насута тла, речне долине, песковита иглиновита тла. Xиво подземних вода близу површине је такођенепово$ан актор.

4. 8р"#виа" з"м(о&р"%а

Oедан од најразорнијих зем$отреса у овом веку изазвао је V.децембра прошле године појаву цунамија и усмртио око Poo.ooo$уди

Xажалост, наука је за сада само у ста#у да одреди специичнелокације на којима се овакви разорни зем$отреси могу догодити, алине и да предвиди време #иховог удара.

4'. "м(о&р"%и в)*а$%*и: "р)п6ија

Nо појаве зем$отреса, вулканских ерупција или клиза#а зем$иштадолази када дође до судара тектонских плоча, #иховог раздваја#аили клиза#а једне плоче поред друге. 0удар тектонских плочаизазива најснажније зем$отресе зато што имају дуге и континуалнепрекиде у слојевима.

4. 9"*а& з"м(о&р"%а Y прим"ри

Qекат зем$отреса на 0уматри појачан је због чи#енице да је допуца#а слојева дошло на дубини од само (o км испод зем$инеповршине.

42. lZGmBHFHnHmBh

d>Aà;8>9 1>78=uc7S>2 H a> <@;?C7 <;a7f7 C7987`7 c9`>? @_C>C7?C;B;9`;i7l7Ca7 >C>B@a> c d>Aà@C;a S;@ S;a7 9> A7C@F>98ca> S7; <;?=87f7Ca>8`7. v;9>iC7 <7gCa7 <;9f>jca> 9> ;ia>S8@A7 S;a@ 9c @_B7?a>C@ c ;i`798@A7f>`@S> 9>@_A@bS> 7S8@fC;98@ _i;B ;B;AC> >C>B@a> S;a7 9> <@ _>Aà;8>9c;9`;i7?a7 @ <@ 87`79C;A S>87Cac 8`7 <>8f77 c 9@`> S;a> ?>`cac C7 8>

;ia>S8> 1C7 <@A> <;?cba> w7<7C72.



44. SFoZGp?@ ?@@

k>@_A@bS> S78> 19>@_A@bS7 >;C@_76@a72 H k>@_A;`;^S7 S787 <@S7_ca><;?cba7 a>?C7S@= @C8>C_@8>87 _>Aà;8>97 A>;?7fC@= _7 <;7bcC _7@_7i7C@ <;f78C@ <>@;?. d>Aà;8>9C> 9@`> 9> <;7bcC7f7ac 87S; ?7 9>

9f7S;A 98><>Cc @C8>C_@8>87 Z<@<@^>T ;?>l>C; ci_7Ca> 8`7 S7; c`7_C@<;?787S _7 <;7bcC.

47. IHnHmB?@ @H@GFo@ oZGmB@

Ef7C8@878@fC> S77S8>@98@S> ;96@`76@a> 8`7

• n7S9@A7`C; ci_7Ca> 8`7• n7S9@A7`C7 i_@C7 8`7• n7S9@A7`C; <;A>7Ca> 8`7• x7a7Ca> B`7fC;B ?>`7 _>Aà;8>97• v>?;A@C7C8C> A>8;?> 1F>Sf>C8C@ 97987f ;96@`76@a72• y>8@S7`C> ;96@`76@a> 8`7

4;. SFoZFq?F FoF?

k>@_A@bS@ @_@S q 9> ?>zC@^> S7; <;@_f;? <;f>?à@f;98@ y @ =7_7?7 {, 8a

q r y . {

k>@_A@ S@ @_@S a> f>;f78C;j7 <;a7f> <;9`>?@67 _>A a;8>97b@a> 9>?;B7?a7Ca> <>?f@?a7. x> <;9`>?@6> 9c àc?9S> g8f> @ ^8>8> <@ c^>Cac @;^8>j>Ca@A7 C7 <;9A787C;A <;98;c.

4=. N@B@H@? F ZHm oZGmB@

k7 C;f@A 8>=C;`;^S@A ?;98@BCcj@A7 <;98;a@ A;BcjC;98 <>6@_C;B A>>Ca7 a7b@C> @ @C8>C_@8>87 _>Aà;8>97, 7 8@A> @ >C>B@a> S;a7 9> ;9`;i7?a7 @ ?>`;AcC;9@ c B7?a>f@C9S> ;ia>S8>. E7; ^8; a> <;_C78;, _>Aà@C7 S;7 C@a> a>?@C98f>C7 6>`@C7, f>j 9> 9798;a@ @_ ;?>?a>C;B i;a7 <`;b7. v;A>7Ca>A8@= 8>S8;C9S@= <`;b7, ?;`7_@ ?; <c67Ca7 _>Aà@C> S;> _i;B ;B;AC@=C7<;C7 @_7_f7C@= >C>B@a;A S;a7 9> ;9`;i7?a7 @ C7987a> <;8>9. n>98;cCc87^Ca>B g7@^87 a> =@<;6>C87. xc 9> @9<;à7f7ac c f>`@S;a A>@ f>8@S7`C7

<;A>7Ca7 @ C7987a> 79<;98@7Ca> 87`797 . n>98; C7 <;f^@C@ _>Aà> S;a> a>C7ai`@g> =@<;6>C8c a> ><@6>C87 @ _i;B ^@>Ca7 87`797 C7?7à> 9f> 9c f@^>@_7g>C7 =;@_;C87`C7 <;A>7Ca7 .

7. CiH@ZF

dC7b>Ca> ;f> >b@ a> `cS7 H 87`79. n7C@F>98ca> 9> C@_;A ;B;AC@= A;9S@=@`@ ;S>7C9S@= 87`797 C7 ;?>?a>C;A f>A>C9S;A 7_A7Sc ;? U ?; )oA@Cc87 B?> a> <f@ 87`79 C7a7_;C@a@ @ S>j> 9> S7 ;i7`7A7 ?;98@gcj@ i_@C> @?; )oo SAK= . eC>B@a7 a> @_7_f7C7 ?>a98f;A @9<;? f;?> : _>Aà;8>9@A7,fc`S7C@A7, >S9<`;_@a7A7 1CcS`>7C@A2 , ;?;Ca7f7Ca>A 98>C9S@= A797 @`@

B`>b>7, c?7@A7 A>8>;7.



71. PrFBF i SsFmF F Eh?j ;

v;<@9@ ?;<c^87ac @_f>9C7 ;^8>j>Ca7 @ <`798@bC> ?>F;A76@a>, 7`@ C> @ c^>Ca7.|ia>S8@ 9c <;?>à>C@ c S78>B;@a>. h_f^>C7 a> S`79@zS76@a7 9>@_A@bS@=<;?cba7, <;7bcC 9>@_A@bS@= 9@`7, S;Ai@C76@a> ;<8>>j>Ca7 @ <;f>>

9@BcC;98@ S;C98cS6@a7. *+,+ 8 @A7 S7; ;9C;fC@ <>?A>8 ?7 9>, c9`>?<>?f@?a>C;B _>Aà;8>97, <;98@BC> ;9@Bc7Ca> _7^8@8> àc?9S@= g@f;87 ,;B7C@b7f7Ca> ^8>87 @ ;?g7f7Ca> C7af7gC@a@= ;ia>S787, S;a@ 9> 8@bc a7fC>i>_i>?C;98@, c 987Cac c<;8>i>. v@ 8;A> , S;C98cS6@a> C> 9A>ac ?7 9>c^> C@ `;S7`C; C@ B`;i7`C; @ <@ <;C;fà>C;A _>Aà;8>9c.

7. M F rri? o@ rm?h@Hm BFoZFq?FrHFg o[@j@

d7 9>@_A@bS@ <;7bcC S;C98cS6@a7 9c <>?f@?a>C> ?f> A>8;?>.n>8;?7 >Sf@f7`>C8C;B 9878@bS;B ;<8>>j>Ca7 @ n>8;?7 ?@C7A@bS> 7C7`@_>S;a7 9> S;@98@ ?7 c8f?@ <;C7^7Ca> S;C98cS6@a> c >`798@bC;A @C>>`798@bC;A <;?cbac <;? ?>a98f;A _>A a;8>97. |f7a <;7bcC a>;i7f>_7C 97A; _7 ;?>?a>C> f7gC> ;ia>S8> f7C S78>B;@a>, ;ia>S8> cf>`@S@A 9>@a7A7 @ ;ia>S8> 9<>6@a7`C@= f>`@S@= 79<;C7 @ 97 9Sc<;A;<>A;A. m 9>@_A@bS;a _;C@ C>;<=;?7C a> Ac`8@?@96@<`@C77C <@98c<>^>Cac <;i`>A7. m ;f;A ?>`c @_`;g>C7 9c ;<^87 <7f@`7, A>> @ 9cB>98@a> _7<;a>S8;f7Ca> 9>@_A@bS@ ;8<;C@= _B7?7

1.Ios Z@Fm@G@. v;`7_@A; ;? <7f@`7 ?7 S;C98cS6@a> ic?cbf98> @?>F;A7i@`C> @ 97b@Ca>C> ;? ;?B;f77acj@= A78>@a7`7.

.VF?@GH@ i?iHm@. k ;i_@;A C7 ?;A@C7C8C; ?>a98f; =;@_;C87`C@=

9@`7 S;a> <;@_@`7_> c9`>? <>C;^>Ca7 ?@C7A@bS;B ?>a98f7 8`7 <c8>A87`797 @ b@Ca>C@6c ?7 ;ia>S78, B>C>7`C;, <>?987fà7 S;C_;`C@ C;97b,C>;<=;?C; a> ;i>_i>?@8@ f>j@ i;a f>8@S7`C@= cScj>Ca7.

'.UF\@m hB G@ F iHj@ZH@ H@ sm?@. x`; @ 8>A>àC7 S;C98cS6@a79c A>?ac9;iC; _7f@9C@.

.KH\ri@GH, _7 ?;i; <;C7^7Ca> S;C98cS6@a> 8>i7 <>?f@?>8@: Ca>Cc a>?C;987fC;98, 9@A>8@ac, ;8<;C;98 @ ?;f;àCc Sc8;98 c ;?C;9c C78;_@ac ;S; f>8@S7`C> ;9> @ C7 9f7S@ ;? ?f7 =;@_;C87`C7 ;8;B;C7`C7<7f67, f@^>98cSc 9878@bSc C>;?>?a>C;98.

2. x>i7 S;C98cS8>9S@ <;a>S8;f78@ ^8; `7S^c S;C98cS6@ac a> 9> 87S; <@

_>Aà;8>9c @C?cScac A7Ca> 9@`>.4. x>gCa7 a> ?7 9> <;98@BC> >Bc`7C@ 9@98>A S;C98cS6@a> B?> 9> f>8@S7`C> ;9>Sc8;98@ @ A797 <;S`7<7ac.

7.d7 i; a> <@=f787Ca> ?>a987f7 ;? _>Aà;8>97 <;8>iC; a> ;i>_i>?@8@: a>?C;987fC;98 S;C98cS6@a> 4 9@A>8@bC;98 c ;9C;f@ 1<; A;Bcj98fc2 @S;A<7S8C;98, ;?B;f77acj> 9@98>A> _7 cScj>Ca>, ?;i> @ 9@BcC>bf;C> f>_> >`>A>C787.

;.k8ci;f@ 8>i7 ?7 ic?c 79<;>?a>C@ <7f@`C;, 97 ca>?C7b>C@A 79<;C@A7 c;9C;f@, 7 Sc87 7A@7C; i>8;C9S7 <`78C7 ?f;;9C; 9@A>8@bC; @ S7<>@F>@a@ ;ia>S87 _i;B i;à>B <@=f787Ca7 c8@67a7 ;? 8;_@a>.

=.d7 _B7?> ;? 7A@7C;B i>8;C7, ?;_f;à>C@ cB@i@ 9c :

A7} Fr ~KPoo , 1 ~ r 79<;C B>?>2 @A7} F r {KVoo , 1 { r f@9@C7 ;ia>S872



1. E;? ?cB7bS@= 9S>`>8C@= _B7?7 8>i7 f;?@8@ 7bcC7 ?7 9> 7?>Sf78C@AS;C98cS8@fC@A >^>Ca>A 9<>b@ @_f@a7Ca> 87f7C@67.

11. d7 FcC?@7Ca>, <;>? ;987`;B, @9<;? a>?C> S;C98cS6@a> 8>i7 @_C7j@ a>?7C 8@<8>A>à7 @ ;i>_i>?@8@ <7f@`7C @ 79<;?>à>C@ <>C;9 c ?ci@Cc @ C7 8`;.

1. E;C98cS8; 8>i7 ?7 @_C7?a> @ ?cS8@`C;98 S;C98cS6@a> B?> 9>

<>?f@?a7 @ ?7 c S;C6><6@a@ @_?f;a@ >`>A>C8> S;a@ 9c B`7fC@S;C98cS8@fC@ >`>A>C8@ _7 <@=f787Ca> 9>@_A@bS@= 9@`7.

1'. h987SC@A; ?7 8>i7 f;?@8@ 7bcC7 ; =@a>7=@a@ C7987CS7 <`798@bC@= _B`;i;f7 @Ca@=;f;a 7fC;A>C;a 79<;?>`@ <; f@9@C@.

1. m 6@ ac ?;i@a7Ca7 f>j> 8;_@;C> Sc8;98@ f>8@S7`C@ >`>A>C8@ _7cScj>Ca> 9> 79<;>?acac c ;9C;f@ _B7?> 87S; ?7 <@A> ^8; f>j@?>; f>8@S7`C;B ;<8>>j>Ca7 @ ?7 ic?c i @g> ;i@Ac _B7?> c=;@_;C87`C;A 9A@9`c.

12. •@9S;C8@Cc@8>8@ f>8@S7`C@= <>9>S7 9> A;7ac @_i>B7f78@ _i;B C><;f;àC@=S;C6>C876@a7 C7<;C7. •; C><;f;àC@= S;C6>C876@a7 C7<;C7 A;g> ?;j@ @7S; ?@A>C_@a> B>?7 @ 98ci;f7 C@9c c7fC;8>g>C>.

14. k8><>C@^C7 @ `@F8;f9S7 a>_B7 C>;<=;?C; a> <;987f@8@ 9@A>8@bC; @`@6>C8@bC; 7`@ 87S; ?7 ;A;Bcj7f7ac <>C;9 =;@_;C87`C@= 9@`7 <>S;87f7C@67 ?; C;9>j@= >`>A>C787 c f>8@S7`C;A 9A@9`c.

17. Ec8;98@ <;a>?@C@= 9<78;f7 C> 8>i7 ?7 ic?c C>ca>?C7b>C>, 7, <;9>iC;,8>i7 @_i>B7f78@ RA>S; <@_>Aà>Z S;a> a> S7; 87Sf; 9`7i7 S7@S7 c `7C6c H9@98>A7.

1;. €797?C> @ <>B7?C> <7C;> 8>i7 ;?f;a@8@ ;? S;C98cS6@a> <;9>iC@Af>_7A7 97 >S9@i@`C@A A78>@a7`;A _i;B A7Ca> i;bC> Sc8;98@;ia>S87.

1=. d7 A7Ca> ;ia>S8> f7g@ <7f@`; ?7 9> 87S798@ 8>A>à@ S7; @ 8>A>à@ 97A6@

<;f>_cac R9>@_A@bS@A Z B>?7A7 @`@ <`;b;A.. m 9>@_A@bS@A <;?cba@A7 9c f>;A7 ;9>8à@f> @ C>?;_f; a>C>>S;C98cS6@a>, @C8>f>C6@a> @`@ <;A>C> i@`; S;a@= 7 @ <>B7?C@=_@?;f7 @ @A<>78@f a> ?7 9> 7S; a> 8; C>;<=;?C; @_f^@ 7C7 @_7<;C7^7Ca7 8;B C;f;B <;A>Ca>C;B S;C98cS8@fC;B 987Ca7.

7'. ErFjZFm@

e<@?>A@a7 1BbS@ /01245, RA>lc C7;?;A 79<;987Ca>C;Z2 a> C>;i@bC;b>98; <;a7fà@f7Ca> a>?C> i;`>98@ c a>?C;a <;<c`76@a@. e<@?>A@bC> i;`>98@ 9c@_A>lc ;987`;B S;`>7, B@<, 8@Fc9 @ ScB7. v; <7f@`c 7?@ 9> cf@a>S ;@CF>S8@fC@A i;`>98@A7. ErFjZFm@, ;<@9ca> C;A7`; @ c;i@b7a>C;<;a7fà@f7Ca> 1^@>Ca>2 i;`>98@ A>lc a>?C;A <;<c`76@a;A. ‚@A i;a ;i;`>`@=<>l> a>?Cc ;?>l>Cc B7C@6c 1S;? B@<7 a> 8; (oƒ2 A;g> 9> B;f;@8@ ;><@?>A@a@.

7. P@HjZFm@e<@?>A@a> S;a> <>`7_> ?g7fC> @`@ b7S S;C8@C>C87`C> B7C@6> C7_@f7ac 9>r@HjZFm.

72. lZFm@E;? g@f;8@Ca7 9> ><@?>A@a> ;_C7b7f7ac S7; rFoFm.



74. ErFjZFm o@@oHFg sGBF

e<@?>A@a> _77_C@= i;`>98@ 9c C>@_i>gC> @ b>98; C><>?f@?@f>. ErFjZFm@o@@oH sGBF a> <;798 ;i;à>Ca7 ;? _77_C> i;`>98@ C>c;i@67a>C <;i;ac 9`c67a>f7, f>A>Cc, Aa>98c @ _7=f76>C;A 987C;fC@ 8fc, 8>

C>c;i@67a>C; <;f>67Ca> i;a7 ;i;à>Ca7 9 S;A< @S76@a7A7 @`@ 9A8C@A@9=;?;A, S7; @ <;a7f7 ?f7ac @`@ f@^> A>lc9;iC; <;f>_7C@= ;i;à>Ca7 ;?_77_C> i;`>98@, S;a7 9> C@S7?7 @`@ f@^> B;?@C7 C@9c <;a7fà@f7`7 C7 a>?C;A<;?c6ac 8> <;a7f7 f>j>B i;a7 ;i;à>Ca7 b@a@ a> c_;bC@S C><;_C78, 7 <78@@= F>i@`C; 987Ca>. l@@nH rjib m a> ;C; C7 S;a>A <;98;a@ a>?7C @_f;@`@ f@^> @_f;7 _77_> @ C7 S;a>A <;98;a> c9`;f@ _7 ^@>Ca> _77_> A>lc987C;fC@^8f;A. U[nH rjib m a> <;?cba> C7 S;a> 9> A;g> <>C@a>8@_77_C7 i;`>98 97 _77g>C;B <;?cba7 @ C7 S;a>A <;98;a> c9`;f@ _7 ^@>Ca>_77_>.

77. Srq@h@Hm F BiosFm@Hm o@@oHFg sGBF

e<@?>A@;`;^S; @_f@l7Ca>, ;9A787Ca> @ @987g@f7Ca> 8>>C7 <@ <;a7f@<;a>?@C7bC@= 9`cb7a>f7 ;?>l>C@= _77_C@= i;`>98@ c >?;fC@A @ f7C>?C@A9@8c76@a7A7 @`@ <@ <>8>j;a @`@ f>j @9<;à>C;a ><@?>A@a@ _77_C@= i;`>98@v;6>C7 7S8c>`C> ><@?>A@;`;^S> 9@8c76@a> C7 <;?cbac <;9A787Ca7e<@?>A@;`;^S; 7CS>8@7Ca> @ 7S8@fC; ;8S@f7Ca> ;i;`>`@= ;? _77_C@= i;`>98@sC7`@_7 ><@?>A@;`;^S> 9@8c76@a>

7;. IZiHFo@\Fm@, BrtG@?B@ F gZFrtG@?B@

• k8cbC7 <;A;j ?;A;f@A7 _?7fà7 c ;B7C@_;f7Cac @ f^>Cac ;i7f>_C@=@AcC@_76@a7, 9>; @ =>A@;<;z`7S9>• v7j>Ca> @_f;l>Ca7 @AcC@_76@a>, ?7f7Ca> c<c8987f7 @ A@^à>Ca7 c f>_@ 97

<;i`>A@A7 S;a@ 9> a7fà7ac c 8;Sc f7S6@C76@a> 1;?`7B7Ca7 @AcC@_76@a> @_;?>l>C@= 7_`;B7, <;8>i> ?;<cC9S> @AcC@_76@a> @8?.2

• ef7`c76@a7 >_c`8787, c9<>= S;? ;i7f>_C> @AcC@_76@a> 1f7S6@C7`C@;ic=f782

• y7S6@C76@a7 <c8C@S7 c A>lcC7;?C;A 97;i7j7ac <;8@f ;?>l>C@=S77C8@C9S@= i;`>98@.

7=. ErFjZFGp?F @j i h@HjHFZ BFi@\Fm@Z@y7C>?C7 9@8c76@a7, c ><@?>A@;`;^S;A 9A@9`c,<>?987fà7 987Ca> S7?7 C7;?>l>C;A <;98;c, @_C>C7?7 @ _7 S78S; f>A>, ?;l> ?;C 87Sf>cB;g>C;98@ _?7fà7 @`@ g@f;87 àc?@, b@a> 9> <;9`>?@6> C> A;Bc ;8S`;C@8@ c<;g>àC; f>A> @ 97 <;98;a>j;A ;B7C@_76@a;A _?7f98f>C> 9`cgi>.

;. V@HjH BFi@\Fm gH[H^@Hr[H[?@@?@

|9C;fC> S77S8>@98@S> f7C>?C> 9@8c76@a> 9c:

<;B7l7ac f>`@S@ i;a àc?@,4 @_7_@f7ac f>`@S7 ;^8>j>Ca7,



Хемијски удеси

При транспорту

око 35%

У производним погонима

око 40%

Приликом складиштења

око 25%

4 <;98;a@ <;8>i7 _7 <;A;j@,4 C7ab>^j> B;f;@ ; A79;fC@A C>9>j7A74C>_B;?7A7 @`@ S78798;F7A7.

;1. UjB, ijBHF j[@jm@m, h@HjH@ BFi@\Fm@_#"% је изненадан догађај који изазива штету или повреду . /а

разлику од ризика који подразумева губитак са одређеномвероватно"ом, удес увек подразумева губитак. /бог тога се удессматра материјализованим ризиком.

\есто се као деиниција )#"%а користи деиниција која се односина „главни удес… 1мајор аццидент2: емисија великих размера, пожарили експлозија, који су резултат неконтролисаног развоја догађаја унеком систему, а који за последицу има озби$ну опасност за $удскоздрав$е иKили околину, одмах или са одложеним дејством, унутарили изван граница посматраног система, и који ук$учује једну или

више опасних супстанци.5а$р"#$и #оаај је догађај техногеног, антропогеног илиприродног порекла, који се карактерише одступа#ем од нормалногодвија#а појава или процеса, а који има знатан негативан утицај наживотну активност човека, ункциониса#е привреде, социјалнусеру и природну средину

;. uZFmB?F ijBF /rjG@0

Удеси са хемикалијама обухватају: пожаре, експлозије, прегрева#е,

претерани раст притиска, претака#е, судари, исклизну"а,зем$отреси, поплаве, ветрови и друго. Узроци и обим негативних

последица хемијских удеса :3ада се хемијски удес догоди најчеш"есе као узрок наводи $удска грешка и то она која је непосредноизазвала уде6.

Ванредне Ситуације Испит 87 Питања Zavrseno

Documents

Transcript of Ванредне Ситуације Испит 87 Питања Zavrseno