Политика и право; политичке странке

Зашто се људи боре за власт?Како се формирају политички ставови грађана?У каквој су вези економска и политичка структура друштва?

политика (гр. polis, скуп слободних грађана који образују град) – вештина управљања градом-државомагора (трг) – средиште полиса на којој су грађани, након агрументоване дебате, доносили одлуке јавним гласањем.у античко време су се политиком могли бавити само слободни грађани, док су жене и робови били изузетиСтари Грци су сматрали да је употреба силе, као начин опхођења међу људима, испод нивоа политике, да се њена примена односи само на робове и варвареДијалог, разговор, дебата сматрана је узвишеном вештином, правим обликом политичког мишљења и општења.за њих је политика јавно практиковање морала (политика, морал и знање су у нераскидивом јединству)најумнији и најморалнији ће управљати (филозофи)

Николо Макијавели – политика је сурова борба за власт у којој су допуштена сва средства („циљ оправдава средства“)грађанско-буржоаско друштво (капиталистичко): уводе политичка права и слободе грађана при чему се стварају услови за стварање демократије (идеје старих Грка)

Политика је вештина управљања друштвом, делатност која усмерава и усклађује друге делатности у области јавног живота, а нарочито државних послова. Она је и борба за освајање и одржавање власти.

Политички субјекти (актери) могу бити појединци, држава, разне недржавне установе (партије, удружења, синдикати, итд.).

Два основна значења политике: а) инструментално – заштита привилегованих положајаборба интереса, група и појединаца; борба за власт која актерима који су је освојили омогућује извлачење користи из контроле најважнијих државних службиб) неутрално - средство нужне интеграције и напор да се успостави безбедност и релативна праведност како би се заједничко добро штитило од појединачних захтеваправац усклађивања делатности од општег значаја (спољна, привредна, школска политика, итд.)Садржај политике чине интереси различитих друштвених слојева и група (класа, нација, радника, послодаваца).Форму политике представља начин заштите тих интереса: легалан, илегалан, компромисан или насилан.

Право је најважније средство политике, (јер се политика највише спроводи преко власти, а власт прописује норме, па са сменом политике може доћи и до измене права).

Политички сукоби могу се решавати: принудом, идеолошким обманама и манипулацијама, рационалном расправом, сагласношћу или одлучивањем већине (зависно од развијености политичких установа и политичке културе).

У правној држави нико не може бити изван или изнад демократског правног система. Она је оквир за стварање основних елемената грађанског друштва, пре свега: ограничавање политичке власти правом, подела власти, независност судства, политички плурализам, итд.

Политичке странке су основне организације (групе) које се боре за освајање и вршење власти и установе преко којих грађани утичу на државну власт и политичке процесе.

Политичке партије су удружења чији је циљ да својим руководиоцима обезбеде моћ, а својим активним члановима изгледе да ће постићи неке објективне циљеве или стећи личну корист, или и једно и друго. (Вебер)

**Политичке странке су добровољне политичке организације истомишљеника створене ради учешћа у власти. (Софија:)

Модерне политичке партије настају крајем 18.века у САД.Прве политичке партије у Србији оснивају се 1881.године: Народна радикална странка, Либерална странка и Српска напредна странка. Значајне су биле Самостална радикална странка и Демократска странка. Страначки живот се гаси после вишестраначких избора 1945. године.Вишепартијски систем је обновљен припремама за изборе 1990. године.

Одлике политичких партија: а) циљ је да освоје властб) организација (формално чланство и руководство)в) имају мање или више развијену идеологију (тј. политички програм – циљеви, идеологија)г) имају статут (нормативни акти, права и дужности)д) покушавају да одговоре на велики број друштвених питања

У политичким странкама влада „гвоздени закон олигархије“ тј. постоји тенденција да се моћ усредсреди на врху страначке пирамиде, унутар плаћеног чиновничког апарата и вођа странке.Политичка права донела је буржоаска револуција.

Врсте политичких странака

према бројности:а) кадровске – мали број дисциплинованих, добро организованих, често фанатичних чланова који следе неку идеју; у њих се тешко улази, сматрају се елитом друштвених покрета; нпр. Комунистичка партија Југославије пре Другог светског рата; инсистирају на оданости и стручности члановаб) масовне - снагу налазе у бројности, масовности чланства, док је идеологија мање битна

а) репрезентативне - циљ да обезбеде што већи број гласова на изборима; прати се јавно мњење и према расположењу већине се формулише политикаб) интегративне - покушавају да обликују и придобију јавно мњење за своје програмске циљеве

а) уставне - теже да очувају поредакб) револуционарне - теже да сруше поредак и замене га новим када дођу на власт

према идеолошком уверењу:а) левичарске - у први план истиче идеје слободе, једнакости и братства међу народима; залаже се за промене, друштвени напредак и права грађанаб) десничарске - склона истицању вредности поретка, ауторитета и хијерархије; окренуте традицији, стабилности и моралном јединству заједнице.

**већина данашњих политичких партија су масовне, репрезентативне, уставне и налазе се у ценру идеолошког спектра, користећи и умерено левичарске и десничарске идеје.

Друштвени покрети су шири, масовнији, мање организовани од партија, створени су ради утицаја на власт:а) старији – национални, раднички, расистички (19.век)б) савремени – феминистички, хипи покрет, омладински/студентски покрети, еколошки, антиглобалистички, пацифистички (мировни), ЛГБТ (покрет за права геј и лезбејске популације), итд.

Шта су лоби групе?

Политика и држава – појам и врсте

Држава је најважнија политичка установа цивилизованог друштва створена ради:- заштите поретка (војска, полиција, закони, судство, затвори)- свесног усмеравања свих значајних делатности (образовање, здравство, наука, економија)

Држава је политичка заједница која се одликује монополом на употребу силе и скупљање пореза. За ту сврху формира се чиновнички апарат (бирократија) који служи што ефикаснијем обављању државних функција: војних, полицијских, управних и судских. Најважније државне институције су: управа (бирократија), војска, полиција, систем судова, систем социјалне заштите, итд.

Основне карактеристике државе су: а) сувереност - изражава се у врховној власти над свим групама, тј. удружењима у једном друштвуб) брига за јавни интерес – тј. за доношење и спровођење колективних одлукав) монопол над апаратима силе (војска и полиција) – обезбеђује поштовање законаг) јасно одређена територија - државна надлежност се односина све људе који се налазе у оквиру међународно признатих граница(тј. територија, становништво, суверена власт)

Власт представља легитимно коришћење моћи, тј. право да се моћ користи.

Вебер: власт представља изгледе да ће се одређене особе покорити наредби одређеног садржаја. Три типа власти, у зависности од тога на чему се заснивају:а) традиционална

почива на вери у светост традиције, нпр. власт краљева – традиционални обичај наслеђивања крунеб) харизматска заснива се на вери у изузетна лична својства владара, нпр. Александар Македонски сматран је бесмртнимв) правно-рационалнапроистиче из поштовања устава и закона, нпр. савремени премијери и председници

Суверена власт у демократским режимима (који теже да владају по вољи већине грађана, а у складу са правдом и правом које штити права мањине) мора да буде легална и легитимна.

Легитимна власт је она којој се грађани добровољно подвргавају. Легална је власт она која поштује важеће законе.

Да би се спречила концентрација власти (која води ауторитарним режимима), власт се дели на: а) законодавну - доноси законеб) извршну - спроводи законев) судску - просуђује да ли се закони доносе по уставу и да ли се законито изврђавају (као заштита од самовоље власти)

Моћ представља изгледе да се у оквиру једног друштвеног односа спроведе сопствена воља упркос отпору без обзира на чему се заснивају ти изгледи. (Вебер)

Устав је основни закон државе који јемчи права грађана и из којег се изводе сви други закони.

ВРСТЕ ДРЖАВАПо структури држава може бити:а) сложена (федерација) - велике, привредно, културно, етнички разнородне државеб) проста (унитарна) – мање, привредно, културно, етнички једнородније (јединственије) државе* када се више независних држава удружује ради одбране од заједничког непријатеља или остварења неког другог заједничког циља, ради се о савезу држава, тј. конфедерацији

По облику уређења власти држава може бити: а) република (лат. res publica - јавна ствар)република је државни облик где власт врше изабрани представници народа, а поглавар државе бира се на ограничен број година. суштина републике је владавина права и ограничена власт – нико није изнад правапредседник републике не располаже личним привилегијама – политички и кривично је одговоранпредседник може бити биран непосредно од народа или парламентапарламент је врховни законодавни орган, чине га посланици (250 у Србији) које су изабрали пунолетни грађаниизвор суверенитета је народ

б) монархија облик државе у којој је власт доживотна и по правилу се наслеђујемонарх личне привилегије стиче рођењем, извор суверенитета је божја воља, монарх је изнад закона, изнад себе има само бога

По историјском критеријуму: а) робовласничкеб) феудалнев) капиталистичкег) социјалистичке

По карактеру политичких односа: а) демократске (власт народа)б) аутократске (самовлашће)

Политичка култура је скуп сазнајних, емотивних и вредносних ставова становништва према политички значајним вредностима: облик владавине, схватање националног идентитета, место и улога државе у друштву, значај политичких партија и избора, права и слободе грађана, итд. Део је опште културе друштва. Преноси се социјализацијом, али и намеће религијом, идеологијом или државним мерама.Разликују се најчешће: конзервативна, либерална, демократска и ауторитарна политичка култура.

*Традиционалистичка културадруштво се схвата као хијерархијско и патерналистичко, а главни задатак у одржању реда придаје се државиза власт треба да се боре елите, учешће масе је непожељно, а циљ је одржање стања статус квоелитистички тип политичке културе

*Индивидуалистичка политичка културазаговара такмичење свих, при чему држава само арбитрираполитику треба да обликује мишљење већине око које се боре политичке странке, а главни циљ је одржавање равнотеже између различитих интересаелитистички тип политичке културе

*Моралистичка политичка култураполитика је активност за постизање праведног поретка и моралног напреткаучешће у политици је грађанска дужност свих, а циљ је побољшање јавног добра, социјалне правде, поштења и правичностипартиципативни тип политичке културе

Политичка култура је у реалности мешавина различитих поменутих образаца, што зависи од традицијског наслеђа, актуелних противречности и интереса водећих класа и слојева који намећу хегемоне политичке вредности

Типови политичке културе према Габријелу Алмонду и Сиднију Верби (Грађанска култура, 1965):

Парохијалнапреовладава када су грађани само магловито свесни постојања централне власти и проводе живот скоро без обзира на постојање државне власти

Поданичкаодликује се свешћу грађана о постојању централне власти, али се сматра да држава треба да одлучује о свему, а грађани су ту само да слушају одлуке државеУчесничка (партиципативна)влада тамо где су грађани свесни да могу утицати на одлуке државе, па се труде да то и чине, а и истовремено су подвргнути одлукама које се доносе на државном нивоу.

Етнички аспекти друштва

ethnos (гр.) - народ, племе

етничка група је првенствено културнараса је биолошка категоријанација политичкакласа економска

Етничка група (заједница) је велика, сложена друштвена група чији припадници: - говоре истим језиком- имају заједничку територију (нпр. Роми су изузетак)- слична политичка и културна историја

Етничка група је скуп људи који други препознају на основу сличности појединаца у оквиру скупа базираних на најважнијим карактеристикама као што су: језик, раса, религија, порекло, обичаји. На основу одређених сличности код припадника групе се развија осећај посебности и различитости у односу на припаднике других етничких група.

Подела:а) старије – обележиле првобитну заједницу (сродничке групе: род, братство; племе)б) новије - настале са државом, приватном својином (народ, нација)

Род је сродничка група настала са развојем земљорадње и сточарства. Више родова чинило је братство. Племе је етничка заједница настала удруживањем више родова и братстава. Свако племе је имало свој назив, територију, обичаје и веру, језик, а на челу је био племенски старешина.Народ је најшира етничка група, настала удруживањем више племена која су живела на заједничкој територији и желела да на њој створе јединствену државу, Срби, итд.).Народ је облик друштвене заједнице који се јавља у историјском периоду распада првобитних заједница и одговарајућег начина производње и организације живота и рада, те њиховог обједињавања у веће друштвене целине. До формирања народа дошло је због напретка производних снага, другачије поделе рада и ширења тржишта. Обично се истиче да народ, као виши облик друштвене заједнице, настаје на два начина:а) приликом преласка првобитних заједница у робовласнички друштвени систем (Египћани, Грци, Римљани)

б) приликом преласка првобитних заједница у феудални друштвени систем. (германски, романски, словенски народи)Основне карактеристике народа као друштвене групе:

а) уместо крвносродничких веза преовлађују принципи територијалне повезаностиб) у њега се укључују елементи различитих, али приближно сличних, етничких групаг) формирање заједничког језика (један говори владајући слој, нпр. латински, француски, а други народ)д) појављује се држава (као политичка организација која централизованом моћи контролише становништво одређене територије, организује трговину, успоставља односе и са црквом, води ратове, употребљава становништво)ђ) значај добија индивидуална породица (на основу ње држава контролише природни прираштај и демографска кретања становништва)е) представља прелазни облик између родовско-племенске заједнице и нације, као сложене друштвене заједнице (народ је потенцијална нација)(Социолошки речник, народ, стр. 345.)

Нација (лат. natio – род, племе) обично подразумева један народ којем је успело да се политички организује у државу. Нација је везана за идеје буржоазије да створи:

- јаку националну државу- развијено национално тржиште- националну културу која ће се темељити на јединственом националном језику.

У 19.веку нижи слојеви (сељаци, радници) подржали су буржоазију (имају економску, али не и политичку власт) у рушењу монархије.Основна разлика између народа и нације је у томе што је за нацију била неопходна грађанска држава у којој ће постојати једнака права и слободе грађана (лична, економска, политичка, културна, здравствена).

Национализам настао почетком 19.века у Западној Европи (као одговор на кризу у којој су се нашла западноевропска друштва оног трена када се распао стари поредак, тј. још од Француске револуције 1789. године)Национализам је сваки онај поглед који нацију третира као највишу политичку вредност. (Томаш Масарик)Национализам полази од претпоставке да је нација основ и најпожељнији вид политичке организације, свет је подељен по националном принципу, политички суверенитет (власт) припада нацији, нација је и политичка и културна заједница, нација надилази појединца и даје му осећај идентитета. Према Гелнеру, национализам представља захтев да сви припадници једне нације живе у једној држави, тј. да се поклапају политичке и етничке границе.

Шовинизам подразумева осећај или свест о надмоћности припадника стварних или тобожњих група, колектива или заједница. „Други“ су инфериорни, мање вредни, лоши(ји), ружни(ји), недостојни(ји), а „наши“ су бољи, вреднији, узвишенији, лепши. Шовинизам није извориште различитих „изама“ као што су национализам, расизам, сексизам. Резултат је категоријалних разликовања.

Предрасуде нису прави узрок шовинизма и дискриминације, па ни истребљења; њих производе и даље распирују поједине особе и групације у властитом интересу. Предрасуде се заснивају на непознавању стварних односа, који се не подвргавају никаквој тачној провери. Шовиниста, са или без предрасуда, „зна да су Јевреји тровачи бунара“, да су „жене по природи глупе и нису способне за 'праве' мушке послове“, да су „црнци лењи“ или да су „Албанци одувек мрзели Србе“ ... Шовинисти неће да знају друго. Свака сумња подрива њихово (само)поуздање и њихове интересе. (Социолошки речник, шовинизам, стр. 607-608)

Апартхејд – одвајање људи на расној основи, расна дискриминација

Расизам је веровање да су поједине групе људи због својих биолошких карактеристика супериорне у односу на друге групе. Такво уверење оправдава и одобрава насиље и израбљивање. Расизам се као идеологија раширио током 19.века. У Европи је прихваћен као оправдање за:

- поробљавање староседелачког становништва у колонијама.- истребљење Јевреја и експлоатацију Рома, Словена и других- институционализован је у Јужноафричкој Републици након 2.светског рата- многе групе у Америци су деловале према расистичким идејама (Кју Клукс Клан)- данас се испољава у идеолошким програмима неонацистичких организација.

Идеологија

Идеологија - наука о идејама, термин скован 1796. године у време Француске револуције.

• Карл Маркс: идеологија је лажан поглед на свет- изражава интересе владајуће класе, а лажно се представља као да изражава интересе читавог друштва- помаже одржавању постојећег поретка (капиталистичког)- нестаће када пролетеријат дође на власт (комунизам).

• Херберт Маркузе - o вези идеологије и индустријског друштва:- лажне потребе намећу медији (тоталитарно друштво*, човек једне димензије)- истинске потребе унапређују човеков развој.

• Хана Арент: идеолошка је само она мисао која одбија да прихвати вредност другачијег мишљења и искључиво себи приписује истинитост.

Врсте идеологија

Француска револуција је изнедрила основне идеологије: конзервативизам, либерализам, социјализам. Почетком 20.века јављају се фашизам и нацизам.

Најчешћа подела идеологија: лево и десно орјентисане (зависно од тога у којој мери је друштвена једнакост пожељна).

КОНЗЕРВАТИЗАМ (conservatio, лат. - чување)

настао је као реакција на промене услед Француске револуције човек је по природи грешан (последица првобитног греха) залаже се за очување постојећег поретка и друштвене хијерархије (владајући –

аристократија и којима се влада), традиције и прагматизам нема поверења у људски разум - прагматизам је водич у животу (ослањање на искуство) покоравање ауторитетима: Бог на небу, владар у држави, отац у породици породица је “основна ћелија друштва”, а брак је света тајна (не грађански уговор) не верује у могућност прогреса, залаже се за постепене промене, револуција се осуђује религија је извор морала

Идеологија је скуп идеја који даје основу за организовану политичку акцију, без обзира на то да ли је његов циљ очување, промена или рушење постојећег система односа моћи.

КОМУНИЗАМ - СОЦИЈАЛИЗАМ - ЛИБЕРАЛИЗАМ - КОНЗЕРВАТИВИЗАМ - ФАШИЗАМ крајње лева умерено лева централна умерено десна крајње десна

што мање мешање државе у привреду Неоконзервативизам: повратак традиционалним вредностима и институцијама

(нпр. породица, нација, вера, црква) и очување стабилности таквог поретка.

Маргарет Тачер (1925-2013), симболима приказана парола:

- позната и као “Челична лејди” „Фабрике радницима - земља сељацима“- премијерка Велике Британије (1979-1990)- чланица Конзервативне партије

ЛИБЕРАЛИЗАМ (liberalis, лат. - слободан)

- човек је по природи добар- највиша вредност је слобода појединца - сви људи су рођени слободни и свако је

одговоран за сопствену судбину- човек је слободан да чини све што не угрожава слободу других појединаца- поседовање својине је услов слободе- држава треба да служи појединцу, а не он њој- остале кључне вредности: појединац, разум, прогрес, трпељивост, разноврсност,

такмичење (награђивање према способностима и уложеном труду)- залагање за ограничење и поделу власти (законодавна, извршна, судска)- једнакост људи пред законом и у политичком животу- већина може да погреши, појединац може бити у праву иако је у мањини- немешање државе у привреду, пуна слобода и заштита приватне својине, предузетништва

и тржишта (laissez-faire) (19.век) - социјални либерализам: значајна улога државе да би се обезбедиле једнака и права и

шансе грађана (20.век)

СОЦИЈАЛИЗАМ (ѕociare, лат. – комбиновати, делити)

• настао као одговор на последице индустријског капитализма• човек је ништа ван друштвене заједнице• људи су друштвена бића, одређени друштвеним условима у којима живе, а не наслеђем• човек је алтруистичан• највише вредности су: колектив, солидарност, једнакост, сарадња (а, не такмичење),

друштвена правда, укидање класа (неједнакости), укидање приватне својине

• “Свако према својим способностима, сваком према његовим потребама.” Карл Маркс• два крила:

- комунисти (друштвена једнакост заснована на заједничкој својини остварује се револуционарним методама борбе) - социјалдемократи (власт се може и мора освојити парламентарном борбом да би се остварила држава благостања*)

ФАШИЗАМ (fascis, лат. fascio, итал. - свежањ прућа са секиром, симбол власти)

• реакционарна идеологија настала у 20.веку• fascio је удруга (месна заједница фашистичке партије), а фашисти савезници • одлике: идеја вође - ауторитарност, крајњи национализам и расизам, милитаризам,

социјални дарвинизам, патријархалност, супротстављеност идејама слободе, једнакости, братства

• десне идеологије долазе до изражаја у време привредних криза, масовне незапослености, политичке нестабилности

• непријатељи фашиста су: либерали, комунисти, Јевреји, муслимани, црнци, масони, феминисткиње, инвалиди, хомосексуалци

• између два светска рата у Југославији су љотићевци и усташе два најразвијенија фашистичка покрета, у чијим редовима се истицао активни део свештенства

• у развијене фашистичке системе убраја се режим у Немачкој (1933-1945), Италији (1922-1943), висок степен фашизације присутан у Независној Држави Хрватској (1941-1945), у Шпанији (1937-1975) и Португалији (1933-1970)

• код савременог фашизма је приметан заокрет од генетског ка културном расизму (неспојивост различитих култура) што је усмерено против мултикултурализма

• етноцентризам полази од надмоћи властите културе, а расизам од тобожње надмоћи наслеђа

симбол фашизма свежањ прућа (fascio) са секиром Слобода води народ, Еуген Делакроа (1830)

Остале идеологије: феминизам, анархизам, екологизам.

Функције идеологије

САЗНАЈНА• описује друштво и покушава објаснити како оно функционише• представља поглед на свет

ИНТЕГРАТИВНА• поглед на свет зависи од положаја појединаца и припадности друштвеним групама• помаже јачању групне свести и унутрашњој кохезији групе

ЕМОЦИОНАЛНА• идеологија је визија пожељног друштва• везује уз себе осећања обичних људи (страх, нада, симпатија, непријатељство)

ПОЛИТИЧКА• због емоционалног потенцијала идеологија има значај у политичкој мобилизацији

становништва• често се изражава у форми: плаката, парола, памфлета, симбола, итд.

РЕЧНИК:

рекционаран - назадан, застареореакционарна идеологија - потреба враћања на ранију друштвено-историјску ситуацију. демагогија - задобијање подршке народа неоснованим обећањима, подстицањем емоција, предрасуда

ауторитаран - претерано, поданичко,слепо поштовање ауторитета власти или појединих личности. Овакав систем вредности најчешће се остварује принудним средствима преко државних институција, политичких странака, верских група, система образовањаауторитативан - онај ко има ауторитет, ко ужива поштовање, углед тоталитаризам – систем владавине у коме држава контролише и ограничава личне и грађанске слободедржава благостања - држава која штити економско и социјално благостање својих грађана;Обезбеђује једнаке шансе за све, правичну расподелу богатства, државно власништво над институцијама које се баве пословима од јавног значаја (здравство, образовање, комуникација, транспорт...)патриотизам - емотивна повезаност појединца или групе са својим ужим или ширим завичајним простором, местом порекла, државом у којој живи или из које долази, с домовином и свим њеним грађанима, без обзира на етничку припадност, као и спремност да се тај простор брани не само речима, већ и физичкинационализам - третирање нације као највише политичке вредности; свет се схвата као природно подељен по националном принципу; према Гелнеру, национализам се огледа у захтеву да сви припадници једне нације живе у једној држави, тј. да се поклапају политичке и етничке границешовинизам - осећај или свест о надмоћности припадника стварних или замишљених група на рачун других, који се третирају као инфериорни. НАШИ важе за боље, вредније, узвишеније, лепше. ДРУГИ су мање вредни, лоши(ји), недостојни(ји), ружни(ји). Може се говорити о

националном, расном, етничком, регионалном или локалном, класном, родном шовинизму (сексизам) итд.