ima samo eden na=in kako `enata mo`e da si go za[titi zdrav-jeto - ako insistira nejziniot partner da koristi kondom.

Dali ispiraweto ]e ja spre=i infekcijata? Nekoi `enimislat deka ako se izmijat vo vaginata so voda ili sredstvo zadezinfekcija e higienski i ja spre=uva infekcijata. No, ispi-raweto ne ja spre=uva infekcijata i mo`e da predizvika prob-lemi so toa [to ]e gi uni[ti korisnite bakterii vo vaginata[to go odr`uvaat toj del vo zdrava sostojba.

Koga bremenata ̀ ena treba da se testira za SPB? Ako postoimo`nost bremenata `ena da ima SPB, va`no e da mu ka`e nadoktorot za da mo`e sekoja infekcija [to ]e se otkrie da sele=i. Nekoi SPB mo`e da predizvikaat seriozni problemi kajbebeto.

Postojat Centri za seksualno zdravje vo mnogu podra=ja voSidnej i vo NJV i gi ima vo telefonskiot imenik (White Pages)pod "Sexual Health Centres" . Nekoi centri imaat dvojazi=nislu`benici. Ako e potrebno, mo`e da se obezbedi preveduva=.

Ako vi treba pomo[ da se javite na angliski, najprvo javete sevo Slu`bata za preveduvawe (TIS) na 131 450.

Pove]e informacii od oblasta na zdravstvoto na makedonskimo`ete da najdete na veb stranicata na Multicultural Communica-tion na

Macedonian

Mitovi i fakti za seksualnotozdravje

Myths and facts about sexual health

NSW Multicultural Health Communication ServiceWebsite: http://www.mhcs.health.nsw.gov.auEmail: mhcs@sesiahs.health.nsw.gov.auTel: (02) 9816 0347

http://www.mhcs.health.nsw.gov.au

Mitovi i fakti za seksualnoto zdravjeMyths and facts about sexual health

Zatoa [to seksualnoto zdravje e ne[to za [to lu\eto nezboruvaat mnogu =esto, ne e =udno [to ima mnogu pogre[nisfa]awa za ova pra[awe. Pa, sepak, da se znae kako da se vodismetka za ovoj aspekt od na[eto zdravje e isto tolku va`no kakoi s> drugo okolu zdravjeto. Eve nekolku fakti za koi treba daznaeme

{to e seksualno prenesena bolest (SPB) ili veneri=nabolest? Sekoja bolest [to e prenesena od eden na drug prekuseksualen kontakt ([to zna=i vaginalen, oralen ili analenseks). Nekoi lu\e mislat deka edinstveni seksualno prenesenibolesti se sifilis i gonorea. No, ima mnogu razni vidovi naSPB, od umerena genitalna iritacija (razdraznetost) do boles-ti koi mo`at da predizvikaat neplodnost ili seriozni zabolu-vawa ako ne se le=at. Nekoi lu\e ne razbiraat deka HIV (HIV)e, isto taka, seksualno prenesena bolest. Se sre]ava kaj dvatapola i mo`e da dovede do SIDA (AIDS) [to mo`e da e smrtonos-no. Hepatit B, koj, isto taka, mo`e da bide smrtonosen, mo`e dase prenese so polov odnos.

Koj dobiva SPB? Ne e to=no deka samo odreden tip na lu\edobivaat SPB. Ovie bolesti mo`e sekoj da gi dobie.

Kako mo`e nekoj da znae dali nekoj ima SPB? Ponekoga[ nemo`e da znae. Nekoi infekcii nemaat vidlivi simptomi. Kla-midija na primer, e mnogu =esta SPB, osobeno kaj 15-24 godi[nimladi lica. Iako ja ima i kaj dvata polovi, mo`no e kaj `eniteda nema vidlivi simptomi. Ako ne se le=i, klamidijata mo`e dapredizvika poserozna infekcija nare=ena Pelvic Inflamatory Dis-ease - PID (Vospaluvawe na karli=niot predel) [to mo`e dadovede do neplodnost.

Sekoj od ovie simptomi mo`e da zna=i deka liceto ima SPB:* neobi=en iscedok od vaginata ili penisot* `e`ewe, [tipewe ili nadraznetost pri mokrewe

* zrno, pluskavec, =ir, bradavica ili puknata ko`a* osip [to se javuva na dlankite od racete ili pod stapalata,

no ne =e[a.Ovie simptomi ne zna=at so sigurnost deka se raboti za SPB,

no otidete na doktor vo sekoj slu=aj. Edinstven na=in kako ]eznaete so sigurnost deka imate - ili nemate - SPB e da napravitetest. Testovite za SPB se izveduvaat vo doverlivost, a se pravatvo centrite za seksualno zdravje (Sexual Health Centres), ̀ enskitezdravstveni centri, Klinikite za planirawe na semejstvoto(Family Planning Clinics) i kaj op[tite lekari. Pove]eto od uslug-ite vo centrite za seksualno zdravje se besplatni. Sekoj koj ]egi poseti ovie centri ne mora da go dade vistinskoto ime nitutreba da ja poka`e Medicare kartata ako ne saka.

Kako ]e znaete dali nekoj drug ima seksualno prenesenabolest? Kaj pove]eto infekcii, ne mo`ete. Nekoi lu\e mislatdeka ako nekoj izgleda =isto i ubavo oble=en, ne mo`e da imaSPB. No, mnogu fini, =isti, ubavo oble=eni lu\e imaat SPB -zapamtete, ovie bolesti mo`at sekogo da go zarazat.

Koj e najdobriot na=in da se izbegnuvaat SPB? Eden na=in eda nemate seks. Drug na=in e da imate seks so eden partner - koj[to nema seks so nekoj drug. No duri i ako imate samo edenpartner, se u[te postoi rizik od infekcija ako toj partner imaseks so drugo lice bez da koristi kondom. Koristeweto nakondomi pomaga da se spre=at SPB. Va`no e da se koristat ako

a) ne ste sigurni dali partnerot ima ili nema infekcija, ilib) ste imale neza[titen seks so nekoj drug pokraj va[iot

partnerKoga mo`at partnerite da prestanat da koristat kondomi

koga se zaedno podolgo vreme? Koga ]e bidat i dvata sigurni dekase oslobodeni od infekcija. Edinstven na=in da se bide sigurene ako i dvajcata partneri napravat test za SPB i da se sigurnideka nema da praktikuvaat neza[titen seks nadvor od vrskata.

{to ako partnerot na `enata odbie da koristi kondomi?Toga[ toa ]e bide mnogu te[ko. No va`no e da se zapamti deka