Download - PRILOG (RE) KONCEPTUALIZACIJI I GENEZA GLOBALIZACIJE* · (2) Politicka dirnenzija globalizacije prvenstveno se odnosi na instituciona lizaciju supranacionalnih politickih struktura

PRIVREDNA lZGRADNJA (2005) XLVIII, 3-4, str. 187-210

UDC 316.322Prethodno saopstenje

Tadija Tadic*

PRILOG (RE) KONCEPTUALIZACIJII GENEZA GLOBALIZACIJE*

Uvod

Istrazivanja fenomena globalizacije, kao najpropulzivniji deo drustvene nauke,pruzaju se u bezbroj razlicitih pravaca, obuhvatajuci unutar sebe veci broj akademskih disciplina. Bazicni preduslov svakog, iole ozbiljnijeg, misaonog posredovanjarazrnorodnim aspektima navedenog fenornena predstavlja adekvatno pounutrenjenjegove sustine. Upravo iz toga proizilazi osnovni cilj ovog rada, koji se sastoji uobezbedivanju jasnog i razumljivog uvoda II fenornenologiju globalizacije. To, samopo sebi, podrazumeva davanje odgovora na neka od sledecih pitanja: sta je toglobalizacija, kada nastaje, koje su vodece skole misli, u kojim pravcima seglobalizaciona istrazivanja sire, ko su vodeci autoriteti na ovom polju? Nuzan prvikorak II pruzanju odgovora na navedena pitanja odnosi se na predstavljanjenajvaznijih teorijskih dostignuca nekolicine najuticajnijih savrernenih istrazivaca II

ovoj oblasti. Naravno, to nije nimalo lak zadatak, iz prostog razloga sto seistrazivanja globalizacije rapidno granaju u bezbroj razlicitih pravaca i predmet suzasebnih disciplinarnih matrica drustvene nauke. Medutim, propedeuticka svrhaovog teksta namece neophodnost njihovog ravnopravnog tretiranja, cime se,istovrerneno, ornogucava prevladavanje ogranicenja koja Sll irnanentna bilo kojemjednostranom pristupu II izucavanju fenornena globalizacije. Transcendiranjevestackih granica izrnedu zasebnih disciplina drustvene nauke predstavlja polaznuosnovu ka trasiranju novog, transdisciplinarnog pristupa u analizi navedenogfenomena. Njegovo predstavljanje i kraca razrada II fokusu su pocetnih nekolikopasusa prvog dela teksta.

Rad je strukturiran u dva dela: u prvom ce se najpre predociti nekoliko najuticajnijih definicija globalizacije, da bi se, nakon kratkog sagledavanja prostornog,vremenskog i kognitivnog aspekta, dalja rasprava usmerila na analizu petnajznacajnijih dimenzija ovog fenomena. Sledeci korak predstavlja distinktivnorazlucivanje termina globalizacija od nekolicine slicnih, ali sustinski razlicitihpojrnova (kao sto su globalnost, globalizam, internacionalizam itd.) koji se cestopogresno upotrebljavaju u sinonimnom znacenju. Drugi deo bavi se problematikom

Ovaj rad predstavljadeo sireg istrazivanja U okviru magistarske teze koja serealizuje pod mentorstvom Koste Josifidisa. Racl je primljen februara 2006. godine.

PRIVREDNA JZGRADNJA GODINA XLVIII

odredivanja preciznog istorijskog datuma nastanka fenomena globalizacije. U ciljusisternaticnog preglecla razlicitih shvatanja po ovom pitanju bice predocen manjevise originalan moclel njihove klasifikacije i periodizacije. Konacno, u dodatkuprezentirace se sisternatican pregled poznatijih definicija globalizacije.

2. Fenomenoloski ugao

Globalizacija, po svojoj terneljnoj prirodi, predstavlja kompleksanmultidimenzionalan fenornen, koji unutar sebe ukljucuje sirok spektar raznovrsnihtokova (proizvoda, usluga, kapitala, ljudi, inforrnacija, ideja i tehnologije), vrtlogdinarnickih (ekonomskih, politickih, kulturnih i ideoloskih) sila koje oblikujutrajektoriju gJobalne promene, kao i veci broj preklapajucih i uzajamno povezanihnivoa (lokalnih, nacionalnih, regionalnih i globalnih) (Kelner 1997). Rec je 0

dugotrajnom istorijskom trendu I transformacije fundamentalnih principaorganizacije drustvenog zivota, koji je protkan konjukturnirn ciniocima, i koji, ukrajnjoj instanci, vodi ka stvaranju novih formi globalne ekonornije, politike ikulture. Naravno, to ne znaci cia putanja globalne promene ima linearan, uniformanobrazac; upravo suprotno, rec je ° fragmentisanom, nekornpletnom, isprekidanorn,kontigentnom, konfliktnom i, po mnogo cemu, protivrecnorn procesu (Giljen 2001,p. 6). Uzimajuci u obzir sve prethodno navedeno, britanski sociolog Entoni Gidens(1998, str. 1(6) pise da "[gllobalizacija" preclstavlja "proces nejednakog razvoja kojiistovremeno fragrnentise i koordinise. Ishod nije neminovno ... uopsten skuppromena koje deluju u jednoobraznorn pravcu, vee se sastoji iz uzajamno suprotnihtendencija. "

Iduci dalje tragom "sustinske napetosti" koju produkuju implicirani antitetickimornenti, isti autor u svojoj knjizi Modernost i samo-identitet izricito naglasava dase globalizacija "mora razumeti kao dijalekticki fenomen" (kurziv T. T.) "u kojerndogadaji na jednorn polu udaljenih relacija cesto proizvode divergentne, caksuprotne dogadaje na drugorn.:" U prilog navedenoj tezi govori i pojava izrastanjakvalitativno novih sinteza - cesto oznacavanih kao glokalizacija i hibridizacija unutar kojih se protivrecnosti globalnog i lokalnog, homogenizacije iheterogeni.zacije ~.zaja~no isklju~uju, odnosno ~liJalektic~i pre~laclav.aju, cvrstimmedusobnim prozimanjern naznacenih polarnosti.: Konacno, dijalektika globalnepromene ukljucuje i kontinuitet i diskontinuitet sa prosloscu, obuhvatajuciistovremeno i modernost i postmodernu."

I za globalizaciju kao dugorocni istorijski trend vidi: Aridi (1997a); Valcrstajn (199717); CejzDan (1999)

2 citirano 1I Giljen (2001, p. 11). Za globalizaciju kao dijalekticki proccs vidi vise: Kelner(1997,2002); Gidens (1998); Bek (1999, 20(2); Rejmsrejn i Prajs (2003);

3 0 dijalcktici globalnog i lokalnog vidi vise: Balj (2003, p. 98)4 0 bazicnoj strukturi fenorncna globalizacije vidi vise: Josifidis i dr. (2001, Sir. 52)

188

BROJ 3-4 PRILOG (RE) KONCEPTUALlZACIJI I GENEZA GLOBALlZACIJE

Prema recima Dzejmsa Mitlmena (2000, p. 25) globalizacija nije "pojedinacan,jedinstven fenornen", vee "slndrom procesa i aktivnosti'", sto upucuje naneophodnost "holisticke viseslojne analize globalizacije" koja dovocli u vezu"ekonornsko sa politickim i kulturnim". Slicno tome, profesor Josifidis u (2001, str.52) tvrcli cia je globalizacija "[rnlultipli fenomen konstituisan putem jukstapozicijerazlicitih principa i razrnera politicke i socijalne organizacije". Sustinskakompleksnost ovog fenornena zalazi, dakle, s onu stranu uskih kontura bilo koje oclzasebnih disciplina drustvenih nauka, sto je navelo odredeni broj autora ciase okrenutransdisciplinarnorn pristupu u analizi dinamike globalne transformacije", Verovatnonajvatreniji pristalica navedenog prilaza jeste arnericki filozof postmodernistaDaglas Kelner, koji (oslanjajuci se, u velikoj meri, na tradiciju Kriticke tearijedrustva) upucuje na "(kriticku) teoriju globalizacije" koja je "nuinotransdisciplinarna" (kurziv T. T.) (Kelner 1997). Dzejms Mitlmen (2002, pp. 1819) ide korak dalje i ukazuje da istrazivacko polje globalizacije ne maze bitiekskluzivno ograniceno na drustvene nauke, vee se njima moraju prikljuciti iprirodne i humanisticke nauke, cak i pojedina specijalisticka polja kao sto sumedicina, pravo i arhitektura, upucujuci pri tome na mnostvo specificnih terna kojesu obuhvacene globalizacionim analizarna - od novih tehnologija, globalnogzagrevanja, preko brze hrane i potrosacke robe, filrnske industrije, zdravlja,migracija, pandernije HIV virusa, pa sve clo novih oblika sajber-krirninala!

Nadalje, pored materijalne, globalizacija ukljucuje, odnosno generise ispecificnu "duhovnu" dimenziju. Ona, dakle, nije samo realni, vee isto tako i idealnifenornen; ne sarno objektivni, nego i subjektivni proces: Globalizacija se, smatraRouzino, odnosi na mentalne procese, na sekvence koje se odigravaju bilo u umu iIiu ponasanju'', Izucavanje nacina na koji Ijudi percipiraju, interpretiraju i poirnajuglobalne promene u istoj meri je vazno kao i izucavanje materijalne straneglobalizacije (Mitlmen 2002, p. 9).

Konacno, treba ukazati cia i pored veoma siroke i raznovrsne upotrebe terminaglobalizacija, isti i dalje ostaje opskuran i neodreden - ponekad suvise apstraktan iprecleterminisan, ponekad isuvise uzak i recluktivan (Mitlmen 2002, p. 17). U tomsmislu, odredeni broj autora smatra da sam taj termin predstavlja najobicnijuteorijsku konstrukciju" cije znacenje i implikacije u velikorn meri variraju odpolaznih pretpostavki, odnosno smisaone upotrebe ovog pojma (Kelner 1997).Prerna rccima Roberta Kjuhena i Dzozefa Nija (2000), bez izricitog navodenja na

5 "[Gllobalizacija sc" pise Mitlmen u (2002. p. 4) "moze najboljc razumeti kao sindrompolitickih i materijalnih proccsa, koji ukljucujc istorijsku transformaciju prostora i vremena ipratecih drustvcnih odnosa."

(, za transdiseiplinarnu analizu glohalizaeije vidi narocito: Kelner (1997); Kjuhen i Ni (2000);Mekmajkl (2000); Mitlrncn (2000); Skier (2000); Giljen (200]); Rcjmsrcjn i Prajs (2003)

7 " ... i koja opisujc nacinc na kojc globalnc ckonomskc, politickc i kulturne sile ... stvaraju novosvctsko trziste. nove transnacionalnc politickc organizaeije i novu glohalnu kulturu" (Kelner 1997)x· ~

navedcno u Mitlmen (2002. p. R)'J U smislu kolokvijalne upotrcbc pojma teorija - kao pukog nagadanja iii pretpostavke!

PRIVREDNA IZGRADNJA GODINA XLVIII

koju se od dirnenzija misli, "generalna tvrdnja" 0 globalizaciji cesto ostaje "bezznacenja iIi obmanjuje". Sve to zahteva razvrstavanje razlicitih srnisaonihartikulacija ovog pojrna, kao i koncepata koji leze u njihovoj osnovi.

2.1. Obilje misli

Naslov pododeljka irna za cilj da ukaze na jednostavnu cinjenicu - cinjenicu dajedinstvena i opsteprihvacena definicija globalizacije ne postoji. Ono sto je, nasuprottome, evidentno jeste izrazita raznolikost u intelektualnirn pristupima u izucavanjunaznacenog fenornena, u srnislu raznorodnih konceptualnih obrazaca i hipotetickihmodela. Tako na primer, globalizacija se najcesce definise kao "akcija na distancu"(po kojoj Iokalna zbivanja imaju uticaja na dogadaje na udaljenirn rnestima iobrnuto), kako glasi popularna Gidensova (1998, str. 69) odrednica. Ekonornskigeograf Dejvid Harvi (I 989, p. 90) u prvi plan istice "zgusnjavanje vremenaprostora" cirne se irnplicira nacin na koji trenutne elektronske komunikacije dovodedo konacne "destrukcije distance". Drugi, kao sto su Held i Mekgru (1999a, p. 54)odreduju globalizaciju kao "sirenje, produbljivanje i ubrzavanje globalnemedupovezanosti", pri cemu se misli na intezifikaciju urnrezavanja nacionalnihekonornija i drustava tako da dogadaji u jednoj zemlji direktno uticu na drugezemlje. Pojedini kornentatori, poput Rolanda Robertsona govore 0 "zgusnjavanjusveta i jacanju svesti 0 svetu kao celini" 10 isticuci pri tome znacaj refleksivnosti,preciznije poirnanja sveta kao jedinstvenog prostora. Entuzijasti, kao sto je TomasFridman (1999) idu jos dalje i u globalizaciji vide nista manje do izrastanje "novogsvetskog poretka", kao neminovnog rezultata "neumoljive integracije trzista,nacionalnih drzava i tehnologija". II

Ono sto je karakteristicno za navedene definicije jeste da sve one na razlicitenacine stavljaju naglasak na jedan i/ili vise aspekata globalizacije: (I) materijalni,(2) prostorno-vremenski i (3) kognitivni. Kada se govori 0 materijalnom aspektuonda se na urnu obicno imaju trgovinski tokovi, tokovi kapitala, inforrnacija, ideja,tehnologije i Ijudi. Neodvojivi deo prethodnog cine tri osnovne forme infrastrukture,kao bazicni preduslov za regulisanje navedenih kretanja, ito: fizicka (u smislutransportnih ili bankarskih sistema); norrnativna (kao sto je trgovacko iIi finansijskozakonodavstvo) i simbolicka (koja se najbolje ocituje u sirokoj primeni Engleskogjezika kao Lingua franca). Sto se prostorno-vremenskog aspekta tice, on se unajvecoj meri odnosi na eroziju znacaja drustvenog vremena i geografskog prostorakao bazicnih koordinata modernosti, koje vise ne uspostavljaju ona fundarnentalnaogranicenja koja su do sada irnala na drustvenu interakciju i organizaciju, Treciaspekt - kognitivni, odrazava povecanu svest javnosti 0 svetu kao jedinstvenommestu ljudskog bivstvovanja (Held i Mekgru 2000, p. 3)

III citirano u Futcer (2000, pp. 524-525)II za sisternatican prikaz najpoznatijih definicija globalizacije vidi odcljak 2.3

190

BROJ 3-4 PRILOG (RE) KONCEPTlJALlZACIJI I GENEZA GLOBALIZACIJE

Kao sto je vee receno, jedna od osnovnih karakteristika fenornena globalizacijejestc multidimenrionalnost", U tom srnislu, Kristofcr Cejz-Dan (1999, p. 189)govori 0 najmanje pet najznacajnijih dimenzija: (I) ekonornskoj, (2) politickoj, (3)kulturnoj, (4) tehnoloskoj i (5) ekoloskoj.

(I) Kao sto je dobro poznato, u najvecern broju analiza istice se prirnatekonornske dimenzije globalizacije.':' U svorn najuzern odredenju ona podrazumevakvantitativan i kvalitativan pornak u dinarnici ekonomskih transakcija. To senarocito odnosi na rapidan rast u obimu internacionalizacije trgovine, finansija iproizvodnje, kao i na izrastanje potpuno nove forme kapitalisticke akumulacije.!"Brza integracija robnih i finansijskih trzista, neogranicena mobilnost kapitala,predominacija multinacionalnih korporacija, nova globalna poclela rada, kao istvaranje "inforrnacionog super-autoputa" 15 koj i omogucava realizaciju(finansijskih) transakcija u "real nom vrernenu", najociglednije su manifestacijeprethoclnog (Rajh 1998). Iako se procesi ekonornske globalizacije odvijaju, sizvesnim prekidirna, vee clugo vremena, glavni fokus u raspravama najveceg brojateoreticara stavljen je na poslednjih nekoliko decenija, upravo zbog dosadnezabelezenog zamaha globalne integracije.

(2) Politicka dirnenzija globalizacije prvenstveno se odnosi na institucionalizaciju supranacionalnih politickih struktura kao i na pitanje sudbine nacionalnedrzave u svetlu globalizirajuceg ambijenta (Cejz-Dan 1999, p. 192). Njenunajvazniju reprezentaciju predstavlja izrastanje novih fermi globalne vladavine ucijoj pozadini Iezi nesputano sirenje moci transnacionalnih organizacija i institucija Ujedinjenih Nacija, Medunarodnog monetarnog fonda, Svetske banke, Svetsketrgovinske organizacija, i, posebno, multinacionalnih korporacija. Drugim recima,politicks globalizacija ukljucuje kvalitativni zaokret u fundamentalnoj organizacijidrustvenog zivota, u smislu pornaka od nacionalne drzave ka "intra-regionalnim, caktransnacionalnim nivoima politicke organizacije" (Kjuhen i Ni 2(00). Trajna"borba" oko prevlasti u pogleclu regulacije globalnog kapitalizma koja se odvija

12 Praksa vecine aurora da globalizaciju posmatraju skoro iskljucivo kroz ekonornsku prizmu je,kako Gidens (1999, Lckcija I) izricito tvrdi. "fundamentalno pogresna"! "Globalizacija je",upozorava Gidens, "isto tako i politick» i tchnoloska i kulturna kao sto je ekonomska".

13 Ekonomizam kao dominantan teorijsko-rnetodoloski pristup u analizi fenornenaglobalizacije narocito je izrazen u radovima nekolicine najuticajnijih hiperglobalista, kaosto su: Kenici Ornae (1993); Dzordz Sores (1997, 2(00); Tomas Fridman (1999); StefenGil (2000), ali i vecine skeptika, vidi posebno: Bero i Kozul-Rajt (1996); Hirst iTOlI1.lpson (1999).

"Globalni inforrnaticki kapitalizam", "postindustrijski kapitalizarn", "urnrezena ekonomija",najccscc su korisccne sintagme koje imaju za cilj da "uhvate" naznacenu kvalitativnu promenu. Zasiru diskusiju vidi narocito: Draker (1995); Kastels (I 996a, I996b)

15 Rec jc 0 popularnoj, siroko korisccnoj sintagmi Pol a Dcjvida 0 lnternetu kao posledici"slucajne evolucijc inforrnacionog supcr-autoputa'' (citirano u Kogut 2003, p. 15)

191

PRIVREDNA rZGRADNJA GODINA XLVIII

izrnedu navedenih nivoa predstavlja jeelno oel najvaznijih polja izucavanja glavne, d d I' ik 16matice me LInam ne po ItI e.

(3) Jedan od najkontroverznijih rnomenata fenornena globalizacije tice se sferekulture, I poreel toga sto kulturna globalizacija podrazumeva rastucu medupovezanost i preklapanje raznorodnih nacionalnih i lokalnih kulturoloskih obrazacazrvota, najveci broj aurora skoro iskljucivo insistira na znacaju sirenja Zapaelnihvreelnosti, u izrazu racionalnosti, individualnih prava i sloboda, jednakosti iekonomske efikasnosti, na citav svet (Cejz-Dan 1999, p. 190). Za kriticare, ona nijenista drugo do novi oblik kulturnog imperijalizma" u cijoj osnovi leziuniverzalizacija ieleologije konzumerizrna po zapaelnom moelelu (Rejmsrejn i Prajs2003). Britanski sociolog Lesli SkIer (1999, pp. 145 i 157) tako upozorova da se"kultura-ideologija konzurnerizrna" - vodena sirnbolima, predstavama i estetikornzivotnog stila - vee prosirila na celu planetu, proizvodeci neke gotovo trenutnenegativne efekte, kao sto je standardizacija ukusa i zelja.

Najocigledniju potvrdu kulturne globalizacije predstavlja skoro mornentalnacirkulacija ideja, inforrnacija i predstava kroz ceo svet, koja je ornogucenadrarnaticnim unapredivanjern tehnologija meelija. Televizija, Internet i satelitskekornunikacije obezbeduju gotovo trenutno saznanje 0 dogadajima sirorn planete,cirne se, polako ali sigurno, postvaruje fantazmagoricna tehnovizija MarsalaMekluana 0 svetu kao "globalnorn selu".I~

(4) Spektakularni proelori u oblasti inforrnacionih tehnologija i sa tim povezanaradikalna relativizacija prostornih i vremenskih ogranicenja kao irnanentnihkarakteristika moderne, leze u osnovi pristupa poznatog kao "tehnoloskieleterminizam" (Rajh 1998). Japanski menadzrnent guru Kenici Omae prvi jeindirektno inicirao naveeleni pristup, ali se on tek u radovima Sjuzan Strejndziskristalisao kao zasebna struja u izucavanju fenomena globalizacije'". U samornjezgru ovog videnja lezi tvrdnja da je tehnologija "primarni uzrok" (Strejndz 1996,

1(, Politicka dimenzija kao fundamentalna deterrninanta globalizacije narocito je isticana irazradivana u analizama nekih od najpoznatijih tcorcticara rnedunarodnih odnosa (politike).Zajednicko za vecinu jeste to da odbacuju karakterizuciju procesa globalizacije kao "autonornne inezadrzive sile vodene bezlicnirn ti'Zisnim silama i tchnickim progresorn, Bilo da su domace iiiglobalne, trzisne sile su oblikovane i kontrolisane politickim odlukama i institucionalnim okviriina(kurziv T. T.) unutar kojih su stvorene" (Kozul-Rajt i Rejment 2004, p. J). Za siru analizu vidi:Kjuhen (1995, 2000); Semi (1995); Rouzino (1998); Drejc (1999); Garet (2000); Held i Mckgru(2000a; 2000b); Gilpin (2001); Josifidis (2{)()]);So (1999, 2(02).

17 za snaznu kritiku globalne pop-kulture 1I Arncrickorn stilu vidi Barnet i Kejvena (1994)IX "Danas" pise Mekluan u Razumevanju medija "nakon vise od jednog stoleca

elektronske tehnologije, prosirili smo nas centralni nervni sistern na globalni obuhvat,ukidajuci i prostor i vrerne sto se nase planete tice" ... "Nova elektronska meduzavisnostponovo stvara svet u liku globalnog sela" (citirano II Sajrns 1995).

I~ Pojeclini autori referisu na Teodora Levita (1983, p. I) kao istinskog prethodnika ovogpravca, koji jc jos 1983. pisao kako "rnocna sila vocli svet ka ujedinjujucoj opstosti, a ta sila jetehnologija". Za siru diskusiju 0 tehnologiji kao prius movcnsu globalizacije villi: Strejndz (1996,1998); Gidens (1999, narocito Lekcija 1 - Globalizacija); Kogut (2003).

192

BRO.l3-4 PRILOG (RE) KONCEPTUALIZACI.II I GENEZA GLOBALIZACIJE

p. IS!) drarnaticnog ubrzavanja ekonomske globalizacije koja, kako vecinatehnoloskih determinista posebno potencira, vodi daljnjoj marginalizaciji konceptanacionalne drzave. Jedan od centralnih momenata istrazivanja ove grupe autorajestenacin na koji su informacione tehnologije generisale izrastanje globalnih finansijskihtrzista sposobnih za operisanje u "realnorn vrernenu" dvadeset cetiri casa dnevnol"

(5) Ekoloska dimenzija globalizacije ukljucuje izucavanje "globalnog dosega"ekoloskih rizika. To se narocito odnosi na potencijalno katastrofalne pretnje pocovekov osetljivi ekosistem u smislu planetarnih klimatskih promena (narocitoglobalnog zagrevanja), "efekta staklene baste", istanjivanja ozonskog ornotaca,iscrpljivanja zaliha svetskih prirodnih resursa i energije. Upravo zbog urgentnostiresavanja navedenih problema vecina ekoloskih aktivista ukazuje na neophodnoststvaranja svetskog saveza drzava, ali i organizacija na sub- i supra-nacionalnomnivou u cilju efikasnije koordinacije globalne kolektivne akcije." "Misli globalno,deluj lokalno" popu!arni je slogan ekoloskog pokreta i njihove borbe za zdravijuplanetu (Giljen 2001, p. 4).

Pored navedenih pet krucijalnih dimenzija globalizacije u literaturi se cestoisticu i sledece: geografska.f urbana (Sasen 1999), migratorna (Kastels i Miler2003) i, narocito, ideoloska u cijoj osnovi lezi stara neoliberalna doktrina po kojojneregulisana trzista, sarna po sebi, imaju moe i kapacitet da kreiraju stabilan i odrzivd V ' d k 23rustvern pore a .:

Za kraj, treba jos jednom upozoriti na cinjenicu da je svako rasclanjavanjefenomena globalizacije na njegove bazicne dimenzije, kako upozoravaju Kjuhen i Ni(2000), "neizbezno pristrasno", iz razloga sto nije moguce iscrtati jasnu linijurazgranicenja medu njima, Medutim, ono je ipak "analiticki korisno", jer se"promene u razlicitim dimenzijarna globalizacije" mogu, ali i ne moraju "obaveznopodudarati". Uzimajuci u obzir sve prethodno navedeno i svesno zanemarujuciznacaj, a mozda i predorninaciju ostalih neekonomskih faktora, autonomni doprinosproblematici determinisanja globalizacije mogao bi se izraziti na sledeci nacin:

"Globalizacija predstavlja dugorocni istorijski proces integracijetrZista roba, usluga i kapitala."

2.2. OStriji fokus

Nakon kratkog predstavljanja razlicitih videnja 0 tome sta globalizacije jeste(iIi bar sta bi trebala da bude), neophodno je na ovom mestu odrediti sta

211 Za detaljniju razradu tehnoloske dirnenzije globalizacije vidi: .Iosifidis i dr. (2001), str. 6021 vidi vise: Cejz-Dan (1999, p. 190); Gidens (1999, posebno Lekcija 2 - Rizik)22 za podrobniju razradu koncepcije "nove geo-ekonornije" vidi radove tri, verovatno

najpoznatija ekonornska geografa danasnjice: Harvi (1989); Diken (1998); Agnju (20(1I)23 Zaokret od Kejnzijanizma ka neoliberalizrnu (kao ideoloskoj potki globalizacije) izbacio je u

prvi plan uutore poput Fridriha fon Hajeka i Miltona Fridmana cija se Sloboda izbora (1996)obicno smatra delorn "Novog Zaveta" Iiberalizrna (drugi je Kapitalizam i slobodai. Za "rnracnustranu" ove ideologije vidi: Cornski (1998, 1999); Amin (2001); Stiglic (2002); Burdije (2003),Josifidis (2004)

193

PRIVREDNA IZGRADNJA GODINA XLVIlI

globalizacija nije. Razlog tome leZi u cinjenici da se navedeni termin cestoupotrebljava u sinonimnom znacenju sa nekolicinom drugih, naizgled slicnih, ali kaosto ce se ispostaviti, sustinski razlicitih pojmova.

Prvi i osnovni korak u tom pravcu predstavlja iscrtavanje distinktne razlikeizrnedu globalizacije sa jedne, i globalizma i globalnosti sa druge strane, iz prostograzloga sto se upravo potonji pojmovi najcesce pogresno identifikuju sa prethodnim.Principijelna osnova za izvrseno razlucivanje lez! u sledecern: za razliku od pojmaglobalizacija koja se sustinski odnosi na proces (iii procese), globalnost, sa svojestrane, oznacava svest 0 tome da Ijudi vee dugo obitavaju u svetskorn drustvu, i daje, kako kaze Urlih Bek (1999, p. 103), "smisao zatvorenih prostora postalailuzorna". Pored toga, globalnost se moze interpretirati i kao stanje koje oznacavadostignuti nivo globalizacije.i" Sa druge strane, globalizam (narocito za kriticare)nije nista drugo do projekat, odnosno, samo drugaciji naziv za ideologijuneoliberalizma - usko ekonornisticko glediste 0 prevlasti svetskog trzista, koje"eliminise iii potiskuje politicko delovanje." (Bek 1999, p. 1(2). Uz to, interesantnoje ukazati da se prethodni pojam ponekad koristi i da oznaci nacin pounutrenjaspoljasnosti u smislu (subjektivne) internalizacije dinarnicnih globalnih promena.f

Nadalje, primetno je da se termin globalizacija cesto pogresno upotrebljava daoznaci i fenomene kao sto su: lokalizacija, nacionalizacija, internacionalizaicija, iregionalizacija. Naravno, nije tesko uociti da se sustinska razlika medu njima ocitujeupravo u nivoima iii stupnjevima teritorijalno-prostornog opsega na koji referisu.Tako na primer, lokalizacija se odnosi na interakcije u okviru sub-nacionalnih nivoa,odnosno konsolidaciju tokova i mreza unutar odredenog lokaliteta; nacionalizacijana drustvene odnose i transakcije koje se realizuju unutar fiksiranih teritorijalnihgranica; internacionalizacija na povecanje inteziteta preko-granicnih interakcija imeduzavisnosti izrnedu dye ili vise suverenih drzava; i, konacno, regionalizacija nanjihovo odvijanje u okvirima funkcionalnih iIi geografskih grupacija drzava iIidrustava (kakve su Evropska Unija, NAFTA i Pacificki Rim)?6

Konacno, prema recirna Jan-ArSolta (200Ia, p. 14) postoji jos najmanje cetiripogresne upotrebe termina globalizacija koje bi trebalo distinktno razlikovati, a tosu: Iiberalizacija ili proces uklanjanja i smanjivanja ogranicenja nametnutih odstrane drzava u cilju stvaranja "otvorene" iIi "integrisane" svetske ekonornije;univerzalizacija kao proces sirenja specificnih vrednosti i ideja na Ijude u svimzemljama sveta'"; vesternizacija, koja za mnoge (posebno kriticare kulturnog

24Dzejmz Rouzino 1I tom smislu pise da "glohalizaciju nije isto sto i globalizam koji ukazuje

na aspiraciju ka krajnjem stanju stvari (kurziv T. T.) ..." (citirano 1I Rajh 1998)25 Koen i Kenedi, 1I pomalo psiholoskom rnaniru, trvde da "[d]ok globalizacija obicno upucuje

na seriju objektivnih promena 1I svetu koje se uglavnom zbivaju oko nas, globalizarn oznacavasubjektivnu stvamost.':" (citirano u Kjuhen i Ni 2000)

2(, vidi vise Held i dr. (1999, p. 55) i Man (1997, p. 137)27 "[P]rema pojedinim teoreticarima" pise Daglas Kelner "globalizacija je videna kao proces

standardizacije unutar kojeg globalizovani mediji i potrosacka kultura cirkulise svetom stvarajucisvuda istovetnost i hornogenost, iznoseci na svetlo mlaku i dosadnu univerzalnost i rnasifikacijuprojckta moderne." (Kelner 1997)

194

BROJ 3-4 PRILOG (RE) KONCEPTUALIZACIJI [GENEZA GLOBALIZACIJE

imperijalizma) oznacava predorninaciju Zapadnog (posebno Americkog) stilazivota; i deteritorijalizacija koja oznacava radikalne izmene nekih od osnovnihgeografskih pojmova u smislu relativizacije znacaja teritorije, teritorijalne distance i

teritorijalne granice, odnosno njihovih nekad sveprozimajucih uticaja.

2.3 Definicije globalizacije

U cilju sto ekstenzivnije elaboracije definicijskog okvira, na ovom mestu je nasisternatican nacin predstavljena reprezentativna pal eta poznatijih definicija

globalizacije.

I. "Globalizacija ukljucuje neumoljivuintegraciju trzista, nacionalnih drzava itehnologija u nikad ranije posvedocenornstepenu... ""Globalizacija znaci sirenje kapitalizmaslobodnog trzista prakticno ka svakojzernlji na svetu." (Fridman 1999)

3. "Pod globalizacijom podrazurnevamointegraciju medunarodnih robnih trzista."(0' Rurk i Vilijemson, p. 3)

5. "Globalizacija se moze detinisati kaoproces kojim trzista i proizvodnja urazlicitirn zemljama postaju rastucerneduzavisni usled dinamike trgovinerobom i uslugama i tokovirna kapitala itehnologije." (Evropska Komisija)

7. "Globalizacija je ... definisana kao skupekonornskih i politickih struktura i procesaizvedenih iz menjajuceg karaktera roba iimovine koja sacinjava bazu medunarodnepoliticke ekonomije - narocito rastucustrukturalnu diferencijaciju tih dobara iimovine." (Semi 1995)

9. "Globalizacija se moze definisati kaointezifikacija drustvenih odnosa nasvetskorn planu, koja povezuje udaljenamesta na takav nacin da lokalna zbivanjauoblicavaju dogadaji koji su se odigralikilometrima daleko i vice versa." (Gidens1998, str. 69)

2. "U osnovi to [globaJizacija] je cvrscaintegracija zemalja i naroda sveta do kojese dolazi ogromnim smanjivanjemtroskova transporta i komunikacija, kao irusenjern vestackih barijera za protokrobe, usluga, kapitala, znanja i (manjojmeri) ljudi preko granica." (Stiglic 2002,str. 23)

4. [Globalizacija predstavlja] "proces ukojem nacionalne ekonomije postaju svevise rneduzavisne u izrazima trgovine,finansija i makroekonomske politike"(Gilpin)

6. "Globalizacija se poistovecuje sa"slobodnim kretanjem kapitala i svevecorn dominacijom global nih finansijskihtrzista i multinacionalnih korporacija nadnacionalnim ekonomijarna." (Sores 2002,p. 7)

8. "Globalizacija podrazumeva povecanumobilnost rnedunarodnog kapitala i rastuciopseg merdzera i akvizicija i strateskihalijansi." (Rigrok ivan Talder)

10. "Pod globalizacijom jednostavnopodrazumevamo proces rastucernedupovezanost izrnedu drustava tako dadogadaji ujednom delu sveta sve vise ivise imaju efekata na daleko udaljeneIjude i drustva." (Bejlis i Smit 2001, p. 7)

195

PRIVREDNA IZGRADNJA

J I. "Globalizacija je jednostavno recenointenzifikacija globalne medupovezanosti.""Globalizacija upucuje na urnnozavanjeveza i medupovezanosti koje prevazilazenacionalne drzave (odnosno drustva)stvarajuci moderni svetski sistem. Onaoznacava proces kroz koji dogadaji, odlukei aktivnosti u jednom delu sveta moguimati znacajne posledice za pojedince izajednice u vrlo udaljenim delovimasveta." (Mekgru)

14. "Globalizacija se ... rnoze shvatiti kaoproces (iii skup procesa) koji ukljucujetransformaciju prostorne organizacijedrustvenih odnosa i transakcija, generisucitranskontinentalne ili meduregionalnetokove i mreze aktivnosti, interakcija imoci." (Held i Mekgru 1999a, p. 55)

16. "Globalizacija je pojam koji se odnosina zgusnjavanje sveta i jacanje svesti 0

svetu kao celini." (Robertson)

18. [Globalizacija predstavlja] "razvojodnosa koji su relativno bel. razdaljine ikoji se protezu preko nacionalnih jedinica,ukljucujuci rastucu svest 0 svetu kaocelini." Fulcer (2000, p. 525)

20. Proces koji vode vecoj meduzavisnostuzajamnoj svesnosti (retlektivnosti) meduekonomskim, politickim i drustvenimjedinicarna u svetu, uopste medu akterima"Giljen (200 I, pp. 3-4)

22. "Globalizacija predstavlja skupekonomskih, kulturnih, i tehnoloskihprocesa koji umanjuju znacaj teritorijalnihgranica, oblikujuci uslove zivota ljudi idrustava" Koen

24. "Karakteristike globalizacijskog trendaukljucuju internacionalizaciju proizvodnje,novu medunarodnu podelu rada, novemigracije sa Juga ka Severu, novotakrnicarsku okolinu koja ubrzava oveprocese i internacionalizuje drzave

GODINA XLVIl!

12. "Globalizacija je prosto intezifikacijaprocesa rnedunarodne meduzavisnosti,funkcija rasta konkurencije unutarmedunarodnog sistema slobodne trgovineintezifikovanog difuzijorn tehnologije."(Dzounz)

J3. "Globalizacija - tekuci proces vecemeduzavisnosti izrnedu zernalja i njihovihgradana - je kompleksan i raznovrstan.(Fiser 2003, p. 3)

15. "Globalizacija se odnosi na procese ukojima mnoge drustvene relacije postajurelativno odvojene od teritorijalegeografije, tako cia se Ijudski zivoti svevise oclvijaju u svetu kao jeclnom mestu."(SoIt2001a, pp. 14-15)

17. "Globalizacija upucuje naintenzifikaciju zgusnjavanja vrernenaprostora u drustvenom zi votu." (Harvi1989,p.90)

19. "Globalizacija je drustveni proces II

kome geografska zapreke drustvenih ikulturnih aranzmana gube znacaj i u korneIjudi sve vise postaju svesni da one gubena znacaiu." (Voters)

21. "Globalizacija oznacava sve oneprocese pornocu kojih ljudi citavog svetabivaju ukljuceni u jedno svetsko, odnosnoglobalno drustvo.""Globalizacija preclstavlja difuziju praksi,vrednosti i tehnologija koje su uticale naIjudske zivote sirom sveta" (Ejlbrou)

23. "Globalizacija je istorijskatransforrnacija ekonomije, politike ikulture, koja provocira biloprilagodavanje, bilo otpor." (Mitlmen2000, p. 7)

25. "Globalizacija preclstavlja raclikalnoredefinisani svet u koje smo svi uzajamnopovezani unutar globalnog trzista." (Darendorf 1995)

26. "Ono sto se nazi va "globalizacija'"je

BROJ 3-4 PRILOG (RE) KONCEPTLJALIZACIJI J GENEZA GLOBALIZACIJE

pretvarajuci ih u agencije globalizovanog ustvari samo drugo ime za dominantnusveta. (Koks) ulogu Sjedinjenih Drzava" (Kisindzer)

27. "Globalizacija je jedan snazan mit u 28. "Diskurs (gJobalizacije) je u stvaripunom znacenju reci, jedan mocan diskurs, ogromno nerazumevanje savrernene

jedna snazna ideja, jedna ideja koja irna realnosti - obmana koja nam je nametnutadrustvenu snagu koja postize verovanje. To od strane mocnih grupa." (Valerstajn

je glavno oruzje u borbama protiv tekovina 1999)drzave blagostanja." Burdije (2003, str. 38)

29. "Globalizacija je integracija na osnovu 30. "Globalizacija je ono sto smo mi uprojekta koji ulogu trzista prosiruje na Trecern svetu vekovima nazivaliglobalni nivo." (MekmajkI2000, p. 673) kolonizacija." (Kor)

31. "Globalizacija oznacava procese putem 32. "Globalizacija znaci cia je svet postaokojih transnacionalni akteri sa razlicitim globalni supermarket u kome su ideje iizgledima na moe, orijentacijarna, prozvodi postaIi dostupni svuda u istoidentitetirna i mrezama presecaju i vreme." (Kanter)potkopavaju suverene nacionalne drzave."(Bek 1999, p. 1(1)

Napomena: Definicije pojedinih autora pored kojih nije navedena godinaizdanja i tacan broj stranice nisu izvucene iz originalnih raclova vee su citirane ujednorn od sledecih izvora: za definicije br. 4 i 21 i 22 vidi (Giljen 2001, p. 3); br. 5.vidi Tompson (1999, p. 139); za definicije br. 8, II i 12 vidi Rajh (1998); zadefinicije br. 16, 19, 30 vidi Internet portal Recnik globalizacije; za br. 24 i 32 vidiSolt (2()O Ia, p. 15); za br. 25 vidi Dreje (1999, p. 2)

3. Kratka povest globalizacije

Ono sto je receno u vezi sa nernogucnoscu jedinstvenog definisanja fenornenaglobalizacije, jos se u vecoj rneri odnosi na problem odredivanja tacnog (ili barpribliznog) vrernena njenog nastanku. U cilju sisternaticnog pregleda razlicitihshvatanja po ovorn pitanju izvrsena je njihova klasifikacija i periodizacija u smislurazvrstavanja ovih gledista u okviru nekoliko karakteristicnih istorijskih razdobljaunutar kojih se najcesce srnesta "veliki prasak" globalizacije;"

2N Principijelnu osnova predlozene periodizacije prcdstavlja podela teorcticara globalizacijc naglobalistc (radikalne i umcrenc) i skeptikc. Dok hiperglobalisti obicno konceptualizujuglobalizaciju kao fcnornen novog doba izmcstajuci njen pocetak u poslednjih nekoliko decenijaproslog stolcca, skcptici su tradicionalno orijentisani na dokazivanjc da savremeni trendovi nisunista novo jer, kako Hirst i Tompson (1999, p. 2) tvrde, "danasnji nivoi globalne intcgracije padajudalcko iza nivoa ostvarenih 1I periodu klasicnog zlatnog standarda 1870-1914". Kada je rec 0

umercnim globalistima oni su doslcdno usmercni na analizu globalizacijc kao "dugorocnogistorijskog trcnda" koji traje, sa izvcsnim prekidima, vee nekoliko vckova (Cejz-Dan 1999, p.189).

197


a) period od kraja Drugog svetskog rata do danas"b) period od aka 1850. pa sve do 1913. godine"c) period od Ko1umbovog otkrica Amerike 1492. godine, pa do sredine XIX-og

veka 3\

d) period pre Kolumba32

a) Prema misljenju najveceg broja autora hiperglobalisticke orijentacije,ishodista globalizacije treba traziti u godinama odnosno decenijama nakonokoncanja Drugog svetskog rata. Prethodno logicno sledi iz tvrdog jezgrapretpostavki radikalnih globalista 0 globalizaciji kao fenomenu novog doba, bezpresedana u Ijudskoj istoriji, koji dobija na znacaju tek u drugoj polovini dvadesetogstole6a. n Tako na primer, jedan od najglasnijih zagovornika jake globalisticke tezeTomas Fridman (1999) smatra da je proces globalizacije istinski otpoceo tek padornBerlinskog zida 1989. godine, koji je simbolicki oznacio kraj blokovske podeljenostisveta, odnosno konacni trijumf kapitalizma i trzisne ekonomije. Za razliku odFridrnana, Erik Helajner istice da u samom korenu savrernene globalizacije leZi"ideoloski zaokret,,34 ka neoliberalnoj politici u eri Reganizma/Tacerizrna ranih 80ih godina proslog stoleca, "Sveta alijansa" Arnericke vlade, Medunarodnogmonetarnog fonda i Svetske banke - mnogo poznatija pod nazivom Vasingtonskikonsenzus - imala je kljucnu u!ogu u daljem brzom sirenju neoliberalnih politikasirom razvijenog i nerazvijenog sveta.

Omiljeno razdoblje za vecinu teoreticara, unutar kojeg se najcesce izrnestapocetak globalizacije, predstavljaju, ipak, sedamdesete godine pros log stoleca, kadaje, prema recima Dzordza Serosa (1999, str. 92), doslo "[d]o stvarne pojave

2') Za rczu 0 globalizaciji kao sustinski i kvalitativo novom fcnorncnu vidi: Harvi (1989);Fridman (1999); Bordo i dr. (1999); Soros (1999,2002); Garet (2000);

311 nota bene! Iako se, kao sto jc vee rcceno, u vccini periodizacija naznaccni period skoroiskljucivo "rezcrvisc" za teoreticare skepticke orijentacije (vidi narocito: Biroc i Kozul-Rajr 1996;Hirst i Tompson 1999; Tompson 1999), u ovu grupu je uvrsteno i nekoliko (dodusc, manjeostrascenih) globalista koji priznaju da su sadasnji procesi globalne integraeije samo nastavak"prvc runde" globalizacije koja je otpocela upravo u naznacenorn periodu. Vidi vise: Gejer i Brajt(1995); Saks i Varner (1995); Tejlor (l996a, 1996b); Rodrik (1997); Fiser (2003)

3\ za "tvrdo jezgro" svetsko-sisternskc teorije 0 500 godina Evropskog svetskog-sistema (iglobalizacije) vidi: Valerstajn (1997a); Aridi (1997b); Ccjz-Dan (1999); za ranu modernost kaoishodiste globalizacije vidi Gidensa (1998); za prvu polovinu devetnaestog vcka, odnosno 1820.godinu kao pocctak globalizacije vidi zasebno: Bentli (1996) i O'Rurk i Vilijemson (2000)

32 0 globalizaciji kao "hiljadugodisnjern procesu" vidi Modelski (1972); za 5000 godinasvetskog sistema vidi: Frenk i Gils (1992), i Frenk (1994)

33 Sociolog Martin Ejlbrou - verovatno najvatreniji glasnogovornik hipoteze 0 globalizaciji kaoepohalno novoj eri razvoja Ijudskog drustva - smatra da globalizacija zapravo predstavljatranzieiju izmedu Modernog i G1obalnog doba koja je trajala od 1945. do 1989. godine (navedenou: Fulcer 2000, p. 525)

34 citirano u Garct (2000, p. 4)

198

BROJ 3-4 PRILOG (RE) KONCEPTUALIZACIJJ I GENEZA GLOBALIZACIJE

globalnog kapitalizma". Njegovom konacnorn uoblicavanju doprinelo je nekolikokrucijalnih dogadaja, i to pre svega: kraj dolarsko-zlatnog standarda i prelazak nasistem plivajucih deviznih kurseva; kao i desavanja koja se mogu prikazati navremenskoj liniji: naftni sokovi - reciklaza petrodolara - stvaranje evrodolarskogtrzista i konacno, dalje brzo sirenje ofsor trzistil sirom sveta." Uz to, prerna recimaSajmona Rajha, postoje barem jos dva dogadaja u toj deceniji od izuzetne vaznostiza pocetak globalizacije: prvi se odnosi na uvodenje politike detente (detanta)izrnedu SAD i SSSR-a; dok se drugi tice konacnog sloma takozvanog "drustvenogugovora", i to inicijalno u Velikoj Britaniji, a kasnije i u svim ostalim naprednimindustrijskim zemljarna." Kvalitativnoj, odnosno strukturnoj, izmeni forme i nacinafunkcionisanja medunarodne ekonornije doprineJa je i otvorena kriza FordizrnaKejnzijanizrna 1973. godine i tranzicija sa rigidne Fordisticke na fleksibilniju, postfordisticku iIi, kako se jos naziva, Tojotisticku organizaciju procesa proizvodnjecirne je dodatno ubrzana "kompresija vrernena-prostora" (Harvi 1989, p. 82) kojaprcdstavlja jednu od imanencija globalizacije.

Na kraju, treba ukazati i na pristup jedne ornanje grupe autora kojima jezajednicko to da snazno insistiraju na dogadajima neposredno po zavrsetku Drugogsvetskog rata, pri cernu se narocito naglasavaju nadolazak nuklearnog doba,emancipacija kolonija, obnovljena ekspanzija trgovine i investicija, i pocetakekonornskog rasta Azijskih tigrova, kao mornenti od kljucnog znacaja za nastanakglobalnog fenomena (Giljen 2001, p. 5).

(b) Beskornpromisna kritika pretpostavki radikalnih globalista 0 globalizacijikao fenomenu bez presedana u Ijudskoj istoriji, dosla je od strane skeptickiorijentisanih autora, uglavnorn saglasnih u argumentaciji da se ne radi niti 0 novorn,a jos manje 0 nepovratnom procesu i da je prema vecini bazicnih indikatora stepensadasnje (ekonornske) integracije daleko manji u poredenju sa nivoima ostvarenim ubelle epoque 1870-1913.'7 Tradicionalnu mudrosti po ovorn pitanju mozda sunajbolje sumirali Obsfeld i Tejlor sledecirn recima:

"Era klasicnog zlatnog standarda, od oko 1870. do 1914. pravilnose srnatra vrhuncem slobodnog kretanja kapitala, rada i dobaraizrnedu nacija. Posle Prvog svetskog rata, pokusaj ponovneizgradnje svetske ekonornije duz linija ustanovljenih pre 1914.progutala je Velika depresija i novi svetski rat.. Tek u 1990-im

35 vidi vise: Sores (1999, str. 92-93); kao i Salt (2001, p. 529)3(, "kraj istorijskog sporazuma", kako se naznaceni slom najcesce oznacava, doveo je konacnog

nestanka starog sistema koji je bio prepoznatljiv po sledecih nekoliko karakteristika: prvo,postojanju jakih veza izmedu sindikalnih organizacija; drugo, favorizovanju drzave blagostanja odstrane politickih partija i levice i desnice; trece, politikama pune zaposlenosti i cetvrto, sistemumasovne proizvodnje. Globalizacija je u tom srnislu, kako kaze Rajh (1998), donela sa sobomradikalno preformulisanje "same prirode i uslova rada",

37 vidi vise: Hirst i Tompson (1999); Biroc i Kozul-Rajt (1996). Vidi i Josifidis (2001, str. 54)za taksativni spisak najcesce navodenih prigovora globalizaciji.

199


svetska ekonomija je dostigla stepen ekonornske integracije koji ...konkurise koherentnosti vee dostignutoj stolece ranije. ,,38

U donekJe izrnenjenom kontekstu, sociolog Roland Robertson ukazuje naglasavajuci pri tom kulturnu dirnenziju - da je globalizacija "uzletela" izrnedu1875. i 1925. sa "rasporedivanjem sveta na vrernenske zone, i uspostavljanjernrnedunarodnog datiranja; skoro globalnim prihvatanjern Gregorijanskog kalendara iprilagodljive sedmodnevne nedelje; kao i uspostavljanjem medunarodnihtelegrafskih i signal nih kodova. ,,10

Neste drugaciji pristup predlazu istoricari Gejer i Brajt (1995, p. 1(46) koji,tragajuci za odgovororn na pitanje "kada se i kako distinktivna istorija naseg sveta,sa svojirn karakteristicnirn stanjem ubrzavajuce integracije i razrnnozavajucerazlicitosti otrgnula od mnogih istorija svetske proslosti i krenula svojirn odvojenimkursorn? ", utvduju da ona "pocinje u devetnaestorn veku, tacnije u velikoj tranzicijisrednjili decenija tog veka (kurziv T T). Sve do te tacke, globalni razvoj se oslanjaona seriji preklapajucih, interaktivnih, ali sustinski autonomnih regiona, od kojih jesvaki ukljucen u proces sarno-organizacije i samo-reprodukcije" (Gejer i Brajt, p.1(46)

(c) Longue duree perspektiva, kako se obicno naziva pristup nekolicine(ekonornskih) istoricara, po kojern se globalizacija tretira kao dugorocni istorijskitrend, karakterise sprernnost njegovih pristalica da idu prilicno dublje, nekolikostoleca unazad u istoriju u cilju trazenja njenog "velikog praska". On se takonajcesce vezuje za godinu 1492. (Kolumbovo otkrice Arnerike) iii godinu 1498.(pronalazak puta za Istocnu Indiju), a period nakon 1500. godine posrnatra se kao"izvorno globalna epoha svetske istorije... period tokorn kojeg su svl (kurziv T T)svetski regioni i ljudi ultimativno postali ukljuceni u odrzivi susret jednih sadrugirna" (Bentli 1996, pp. 768-9).

Slicno prethodnorn je i videnje Vilijerna Meknila koji ukazuje da "[glodina1500-ta oznacava znacajnu prelornnu tacku u svetskoj istoriji ... Evropska otkrica

v· '1 k .. (E k ) . ,,40 A .ucnu a su 0 eane sveta autoputevirna za njenu vrops 'U trgovmu., . utonpoput Bentlija i Meknila ocito su na strani Adarna Srnita koji je jos daleke 1776.pisao da su "[ojtkrice Arnerike i otkrice prolaza za Istocnu Indiju pored Rta dobrenade dva najveca i najvaznija dogadaja zabelezena u istoriji covecanstva,,41.

Poput Srnita, Marks i Engels u Manifestu komunisticke partije (1848) pisu dasu:

3X citirano u Garet (2000, p. 14)3~ citirano u Giljen (2001, p. 5)411 citirano u O'Rurk i Vilijemson (2000, p. 1)

41 "[n]ikakva Ijudska mudrost" pise dalje Smit "ne moze predvideti koje koristi iIi koje nesrcccmogu kasnije nastati za covecanstvo iz tih vclikih dogadaja. Cini se da je njihova opsta teznja dabudu korisni ujedinjujuci u nekoj meri najudaljenije dclove svcta, ornogucujuci im da olaksajumedusobnc potrebe, da povecavnju rncdusobna uzivanja i da podsticu rnedusobnu radinost" (Smil[1776] 1998, knj. IV, pogo 7, deo 3, str. 511)

200

BROJ 3-4 PRILOG (RE) KONCEPTUALIZACIJI I GENEZA GLOBALIZACIJE

"Otkrice Arnerike, otkrice morskog puta oko Afrike stvorili nov terenburzoaziji koja se uzdizala ... Krupna industrija stvorila je svetskotrziste, koje je bilo pripremljeno otkricern Amerike." (str. 3(8) ..."Potreba za sve rasirenijim trzistelll gde ce prodati svoje proizvodegoni burzoaziju preko cele zemljine kugle. Svuda se ona moraugnezditi, svuda naseliti, svuda uspostaviti veze. Burzoazija jeeksploatacijom svetskog trzista dala kosmopolitski karakterproizvodnji i potrosnji svih zernalja, na veliku zalost reakcionara, onaje izvukla nacionalno t10 ispod nogu industrije." (str. 370) ... "Narnesto starih potreba zadovoljavanih dornacim proizvodima, stupajunove koje za svoje zadovoljenje trazc proizvode najdaljih zernalja iklimata. Na mesto stare lokalne i nacionalne samodovoljnosti iogradenosti stupa svestrani saobracaj, svestrana uzajarnna zavisnostnacija. Brzim poboljsanjern svih oruda za proizvodnju, beskrajnoolaksanirn saobracajern, burzoazija uvlaci u civilizaciju sve, pa inajbarbarskije nacije." (str. 370) ... "Jednom recju ona udesava svetpo svorn liku". (str. 370).42

Prerna recima Imanuela Valerstajna (1999), sasvirn sigurno najuticajnijegprotagoniste svetsko-sisternske teorije," "[plrocesi na koje obicno mislimo kadagovorimo 0 globalizaciji u stvari uopste nisu novi. Oni postoje vee nekih 500godina". Moderni svetski-sistern u kojern zivimo, tvrdi dalje Valerstajn, nastao je uEvropi na prekretnici sesnaestog veka. Njegov razvoj, odnosno globalno sirenjeprosao je kroz tri karakteristicne faze: prva, koja je trajala od 1450-1650, predstavlja"originalnu kreaciju" u kojoj je svetski-sistem ukljucivao veci deo Evrope (ali bezRusije i Otomanskog cars tva) i mali deo Amerike; u drugorn periodu, 1750-1850,oznacenom i kao "velika ekspanzija" ukljuceni su Rusko i Otomansko carstvo, juznai delovi jugoistocne Azije, veliki den Severne Afrike, kao i ostatak Amerike; ikonacno u trecern periodu koji je trajao od 1850. do 1900. kada je primarno IstocnaAzija, kao i razlicite druge zone u Africi, ostatak jugoistocne Azije i Okeanijeukljucen unutar podele rada, Tek tada je, prema recima Valerstajna (1997),"kapitalisticka svetska-ekonornija po prvi put postala stvarno globalna. Ona je

42 Pozivanje na Smita i Marksa nijc nimalo slucajno: prema misljenju vecine savremcnihtcorcticara (vidi narocito: Saks i Varner 1995; Kelner 1997,2002: Giljen 20lJ!), zaccci savrernenihanaliza fcnomcna globalizacije mogu se pronaci upravo u pionirskim doprinosima potonje dvojicevelikih drustvenih filozofa, Za razliku od toga, profesor Balj ide korak dalje i u svojoj (2003)zustupa vrlo intcrcsantnu tezu po kojoj sc zaceci savrernenih teorija globalizacije mogu naci cak i udelima Platona i Aristotela! Vidi posebno poglavlje III odeljak 2. "Globalizacija - sa-vremenopitanjc svcta", str. 97-1 J) u ovoj rnonografiji.

43 Koren: OYC tcorije 1110gll se naci II prvim sistcmatskim pokusajima primcne Marksovih idcjana dorncn mcdunarodnih oclnosa (politike), preciznije II kritici imperijalizma Hobsona. RozeLllkscmbllrg. Bllharina. Hilferdillga i Lenjina sa pocetka clvaclcsctog vcka (vicli visc: Hobclen iVajn Dzollnz 2001, p. 2(5)

201


postala prvi istorijski sistem koji je ukljucio celokupan globus u okviru svojegeografije"."

(d) Izrazit nagib ka evrocentrizmu, kao zajednicki objedinjujuci imeniteljprethodnih analiza, nasao se na udaru ostre kritike nekolicine savremenih istoricarakoji pri traganju za korenima globalizacije svesno skrecu sa dobro utabanih stazakoje vode "duz kontinuuma Evropske ekspanzije" (Gejer i Brajt 1995, p. 1(48). Pritome, evidentno je njihovo snazno akcentuiranje ravnopravne, ako ne i mnogovaznije uloge izucavanja ostalih svetskih regiona kao rnogucih "rodnih mesta"fenomena globalizacije. Prethodno, samo po sebi, poclrazumeva naglasak naistorijskim epohama mnogo pre Kolumbovog otkrica. Tako na primer, Dzenet EjbjuLjuhoud u svojoj knjizi Pre Evropske hegemonije opisuje "rnedunarodnu trgovackuekonomiju" u periodu izrnedu 1250. i 1350. "koja se proteze celim putem odseverno-zapadne Evrope, pa sve do Kine".45 Slicno stanoviste zauzima i Modelski(1972, pp. 49-50) koji oznacava godinu 1000-tu - u kojoj je lslamska civilizacija bilana vrhuncu - kao istinski pocetak fenomena globalizacije. Za razliku od navedenadva pristupa, Anclre Gunder Frenk (1994), tezeci da rehabilituje znacaj rane istorijeljuclskog drustva, u jednorn od svojih najvaznijih radova predlaze kontroverznu idejuo tome cia se "postojanje i razvoj istog svetskog sistema u kojem zivirno protezenajmanje 5000 godina unazacl".46

Na kraju, u viclu sumarnog argurnenta, treba preclstaviti verovatno najboljihronoloski preglecl najvaznijih preJomnih tacaka u povesti globalizacije istoricaraDzerija Bentlija (1996). Autor kao kljucne istice sledece dogadaje: migracije Homoerectusa iz Afrike pre otprilike 500.000 do 1.000.000 godina, pripitornljavanje konjai izum cvrstog, izdrzljivog brodovlja oko 4000. godine pre nove ere; izum tocka oko3500. godine p.n.e.; pripitornljavanje kamila posle 3000. godine p.n.e.;uspostavljanje vrJo prometnih morskih linija u Indijskorn okeanu posle 500. godinep.n.e.; otvaranje puta svile oko 200. godine p.n.e.; epidemija bolesti kroz istocnuhemisferu posle 200. gocline nove ere; uspostavljanje stalnih kontakata izrneduistocne hernisfere, zapaclne hemisfere i Okeanije posle 1492.; osnivanje globaJnihtrgovackih kompanija posle 1600.; razvoj moclernog transporta i komunikacionihtehnologija posle industrijalizacije, i izrastanje transnaciona1nih korporacija iintegrisane globaJne ekonomije u clvaclesetom veku.

44 lnteresantno je ukazati da, nasuprot Valerstajnu i ostalim teoreticarirna svetskog-sistema,poznati francuski istoricar Fernan Brodel (verovatno najvazniji inspirator svetsko-sistemskcanalize) u Perspektivi sveta tvrdi, poput nekad Marksa, cia je "Evropski kapiralizarn ... poceo uItaliji trinaestog veka" (citirano u Aridi 1997b)

45 citirano u O'Rurk and Vilijemson (2000, p. I)46 zajezgrovit prikaz debate izrnedu Andre Gunclera Frenka i lmanuela Valcrstajna 0 SOOO/SOO

godina svetskog(-)sistema (i globalizacije) vicli Frenk (2000) (narocito strane 222 i 223); viclitakode: Frenk (1994) i Aridi (l997b)

202

BROJ 3-4

Zakljueak

PRILOG (RE) KONCEPTUAUZACIJI [ GENEZA GLOBALIZAClJE

Dve su osnovne poruke koje se mogu izvesti iz prethodnih rasprava: prvo, onosto je neposredno ocigledno iz pregleda obimne grade 0 globalizaciji jestenepostojanje saglasnosti u pogledu jedinstvene konceptualizacije navedenogfenomena. Upravo suprotno, evidentna je "vrtoglava razlicitost" raznorodnihdefinicija i odrednica. Drugo, postoje ozbiljna razrnimoilazenja medu autorima uvezi sa preciznim odredivanjern vrernena nastanka fenomena globalizacije,Medutirn, iza kulisa ovih povrsinskih nalaza ° teorijskim razlikama otkriva se jedanmnogo dublji, fundamentalniji jaz - jaz izrnedu globalista i skeptika, koji proistice izdijametralno suprotnih shvatanja u pogledu sustinske prirode naznacenog fenomena.Naime, dok prethodni smatraju da je u pitanju sasvim real an i znacajan istorijskiproces, potonji tvrcle cla globalizacija nije nista drugo do najobicniji mit, odnosnoideoloska konstrukcija neoliberala. Rasprave koje su iz toga potekle, oblikovale supostepeno ono sto se danas naziva "velika globalizaciona debata". Njen opstipregled, kao i razrada nekih fundamentalnih tacaka, bice u fokusu nekih buducihistrazi vanja.

Reference

Agnew, .T. (200 1), "The New Global Economy: Time-Space Compression, Geopolitics,and Global Uneven Development", Journal of World-Systems Research, vol. VII,no. 2 (Fall), pp. 133-154 <http://jwsr.ucr.edu/archive/vo17/number2/pdf/jwrsv7n2-agnew.pdf>

Amin, S. (20t)]), "Imperialism and Globalization", Montly Review, vol. 53, no. 2<http://www.montlyreview.org/060Iamin.htm#Volume>

Arrighi, G. (I 997a), "Globalization, State Sovereignty, and the 'Endless' Accumulationof Capital". Paper presented at the Conference on "States and Sovereignty in theWorld Economy", University of California, Irvine, Feb. 21-23<http://www.tbc.binghampton.edu/commentar.htm>

(I 997h), "Capitalism and the Modern World-System: Rethinking the Non-Debates ofthe 1970s". Paper presented at the American Sociological Association Meetings,New York, August 16-20 <http://www.Jbc.binghampton.edu/commentar.htm>

Bairoch, P., and Kozul-Wright, R. (1996), "Globalization Myths: Some HistoricalReflection on Integration, Industralization and Growth in the World Economy",UNCTAD Discussion Papers (March), no. 113 <http://www.unctad.org/Templates/Download.asp?docid>

Balj, B. (2003), "Globalizacija - sa-vremeno pitanje sveta" u B. Balj, Uvod ufilozofiju,C'Beograd", Zrenjanin), str. 97-113

Barnet, R. 1., and Cavanagh, J. (1994), "Global Pop and the Sound of Money: PopImperalism Moves to a Global Beat" in R. J. Barnet and J. Cavanagh, GlobalDreams: Imperial Corporations and the New World Order (Simon & Schuster)

203


<http://www.aislingmagazine.com/aislingmagazine/articles/TAM25>

Baylis, .T., and Smith, S. (200 I), "Introduction" in: J. Baylis, and S. Smith (eds.), TheGlobalization of World Politics: An Introduction to International Relations, 2ndedn. (Oxford: Oxford University Press)

Beck, U. (1999), "What is Globalization?", in D. Held and A. McGrew (cds.), TheGlobal Transformations Reader: An Introduction to the Globalization Debate(Cambridge: Polity Press), 99-105

(2002), "The Cosmopolitan Society and its Enemies", Theory, Culture & Society, vol.19 (1-2): pp. 17-24 <http://www.csg.org.yu/tekstovi/.pdf>

Bentley, 1. H. (1996), "Cross-Cultural Interaction and Periodization in World History",The American Historical Review, vol. 101, no. 3 (June): pp. 768-9<http://www.jstor. org/j 0 ui-nalslaha. html>

Bordo, M. D., Eichengreen, B., and Irwin, D. A. (1999), "Is Globalization TodayReally Diffcren Than Globalization a Hundred Years Ago?, NEER Working Paper7195 <http://www.nber/org/papers/wI7195>

Burdije, P. (2003), Signalna svetla (Zavod za izdavanje udzbenika, Beograd)

Castels, M. (I 996a), "The Network Society", in D. Held and A. McGrew (eds.), TheGlobal Transformations Reader: An Introduction to the Globalization Debate(Cambridge: Polity Press), 76-81

(199M), "The Global Economy", in D. Held and A. McGrew (eds.), The GlobalTransformations Reader: An Introduction to the Globalization Debate(Cambridge: Polity Press), 259-273

Castels, S., and Miller, M. (2003), "Introduction", in S. Castels and M. Miller, The AgeofMigration (Palgrave) <http://www.palgrave.com/pdfs.0333948807.mpdf>

Cerny, P. G. (1995), "Globalization and the Changing Logic of Collective Action,"International Organization, vol. 49, no. 4 (Autumn)<http://www.mtholyoke.edu/acad/intrel/cerny.htm>

Chase-Dunn, C. (1999), "Globalization: A World-System Perspective", Journal or theWorld-System Research, vol Y, no. 2, pp. 165-185<http://jwsr.ucr.edu/archive/voI5/number2/html/chase-dunnlindex.html>

Cogut, B. (ed.) (2003), The Global Internet Economy (Cambridge, Mass.: MIT Press)

Cornski, N. (1998), Godina 501: Konkvista se nastavlja (Svetovi, Novi Sad)

(1999), Profit iznad ljudi: Ncoliberalimm i svetski poredak (Svetovi, Novi Sad)

Dicken, P. (1998), "A New Gee-economy", in D. Held and A. McGrew (eds.), TheGlobal Transjormations Reader: An Introduction to the Globalization Debate(Cambridge: Polity Press), 251-258

Draker, P. (1995), Postkapitalisticko drustvo (Grrnec - Privredni pregled, Beograd)

Drache, D. (1999): "Globalization: Is There Anything to Fear?", CSGR Working Paper,

204

BROJ 3-4 PRlLOG (RE) KONCEPTUALIZACIJI I GENEZA GLOBALIZACIJE

no. 23/99 (February)<http://www2.warwick.ac.uk/fac/soclcsgr/research/workingpapers/ I999/wp2399.pdf>

Garrett, G. (1998), "Global Markets and National Politics", International Organization,vol. 52, no. 4 (Autumn), pp.787-824, reprinted in D. Held and A. McGrew (eds.)The Global Transformations Reader: An Introduction to the Globalization Debate(Cambridge: Polity Press), 301-318

(2000), "The Causes of Globalization". Online Papers, Yale University (April)<http://www.yale.edu/leitner/pdf/2000-02.pdf>

Geyer. M., and Bright. C (1995), "World History in a Global Age", The AmericanHistorical Review, Volume 100, Issue. 4 (October), 1034-1060<http://www.learner .org/channel/co urses/worl dhis tory /support/whati s_

reading_5.pdf>

Gidens, E. (1998), Posledice modernosti (Filip Visnji6, Beograd)

(1999), "A Runaway World - Lectures". Online papers <www.bbc.co.uk/education>

Gill, S. (2000), "The Constitution of Global Capitalism". Paper presented to a Panel:The Capitalist World, Past and Present at the International Studies AssociationAnnual Convention, Los Angeles, 2000<http://www.theglobalsite.ac. uk/press/O IOgill.pdf>

Fischer, S. (2003), "Globalization and Its Challenge". Lecture presented at theAmerican Economic Association meetings in Washington, DC on January 3<http://www.iie.com/fischer/pdf/FischerOI1903.pdf>

Frank, A. G., and Gills, B. K. (1992), "The Five Thousand Year World System: AnInterdisciplinary Introduction", Humboldt Journal of Social Relations, vol. 18, no.2 (Spring), pp. 1-80 <http://rrojasdatabank.info/agfrank/5000>

Frank, A. G. (1994), "World System History". Paper presented on Annual Meeting ofThe New England Historical Association, Bentley College, Waltham, Mass. April23 <http://www.hartford-hwp.com/archives/lOlindex-g.html>

(2000), "Immanuel and Me With-Out Hyphen", Journal ot World-Systems Research,vol. VI, no. 2, (Summer/Fall), Special Issue: Festchrift for Immanuel Wallerstein- Part I, pp. 216-231 <http:/~jwsr.ucr.edu/archive/voI6/number2/pdf/jwsr-v6n2

frank.pdf>

Fridman, M., i R. (1996), Sloboda izbora (Global Book, Novi Sad)

Friedman, T. (1999), "Introduction" from The Lexus and the Olive Three, (Ferrar,Straus Giroux, New York) <http://www.thomaslfriedman.com/lexusolivetree.htm>

Fulcher, J. (2000), "Globalisation, the Nation-State and Global Society", The EditorialBoard of The Sociological Review <http:www.cg.org.yu/tekstovi/James-Fulchernation-state-and-global-society.pdf>

Guillen, M. F. (2001), "Is Globalization Civilizing, Destructive or Feeble'! A Critiqueof Five Key Debates in the Social Science Literature." Annual Review ofSociologyvol. 27 (June) <http://arjournals.annualreviews.

205

PRTVREDNA lZGRADNJA GODINA XLVIII

org/doc/pdf>

Harvey, D. (1989), "Time-Space Compression and the Postrnodern Condition", in D.Held and A. McGrew (eds.), The Global Transformations Reader: An Introductionto the Globalization Debate (Cambridge: Polity Press), 82-91

Held, D., McGrew, A., Goldblatt, D., and Perraton, J. (1999a), "RethinkingGlobalization" in D. Held, and A. McGrew, The Global Transformations Reader:An Introduction to the Globalization Debate (Cambridge: Polity Press), pp. 54-63

and McGrew, A. (199917), "What is Globalization'?" in D. Held and A. McGrew, GlobalTransformation: Executive Summary <http://www.polity.co.uk/global/exe-cutiv.htm>

and McGrew, A. (eds.) (2000a), "The Great Globalization Debate: An Introduction", inD. Held, and A. McGrew (eds.), The Global Transformations Reader: AnIntroduction to the Globalization Debate (Cambridge: Polity Press), I-55

and McGrew, A. (200017), "Globalization, Regionalization and the Transformation ofPolitical Community". Paper for the Political Studies Association - UK, 50thAnnual Conference, 10 - 13 April, London <http:www.psa.ac.uk/cps/2000//HeldDavid&McGrewAnthony .pdf>

Hirst, P., and Thompson, G. (1999), Globalization in Question: The InternationalEconomy and the Possibilities ofGovernance, 2nd edn. (Cambridge: Polity Press)

Hobden, S., and Wyn Jones, J. (2001), "Marxist Theories ofInternational Relations", inJ. Baylis, and S. Smith (eds.), The Globalization o] World Politics: AnIntroduction to International Relations, 2nd edn. (Oxford: Oxford UniversityPress), pp. 200-219

Josifidis, K. i Prekajac, Z. (200 I), "Globalizacija i nacionalna ekonornija - ugrozenasuverenost iIi koegzistencija", u: V. Vukotic (rukovodilac), Globalizacija itranzlcija (Institut drustvenih nauka, Centar za ekonomska istrazivanja, Beograd),51-64

Josifidis, K. (2004), Neoliberalizarn - sudbina iIi izbor nacina zivota (I) u tranziciji,Privredna izgradnja, 1-2,5-17

Kellner, D. (1997), "Globalization and Postrnodern Turn". UCLA, December 7<http://www.gseis. ucla.edu/fac

ulty/kell ner/kell ner.htmI>

(2002), "Theorizing Globalization", Sociological Theory 20: 3 (November)<http://www.csg.org.yu/tek

stovi/.pdf>

Keohane, R. O. (1995), "Sovereignty in International Society", in D. Held and A.McGrew (eds.), The Global Transformations Reader: An Introduction to theGlobalization Debate (Cambridge: Polity Press), 109-123

and Nye Jr., .T. S. (20()O), "Introduction" in R. O. Keohane, and Nye Jr., .r. S. (eds.),

206

BRO] 3-4 PRILOG (RE) KONCEPTUALIZACIJI I GENEZA GLOBALIZACIJE

Press)Governance in a Globalizing World (Brookings<www.ksg.harvard.edu/visions/publication/globalizing.html>

Kozul-Wright, R., and Rayment, P. (2004), "Globalization Reloaded: an UNCTADPerspective" UNCTAD Discussion Papers (January), no. 167<http://www.unctad.org/Templates/Download.asp·ldocid>

Levitt 1'. (1983), "The Globalization of Markets", Harvard Business Review(MaylJune)<http://www.dl.odu.edu/partnerships/ships/mktg603/HBR.Globaliz.pdf>

Mann, M. (1997), "Has Globalization Ended the Rise and Rise of the Nation-State'?",Review ofInternational Political Economy, vol. 4, no. 3 (Autumn), pp. 472-96,reprinted in D. Held and A. McGrew (eds.), The Global Transformations Reader:An Introduction to the Globalization Debate (Cambridge: Polity Press), 136-147

Marks, K., i Engels, F. (1848), Manifest Kornunisticke partije u A. Dragicevic, V.Micic, i M. Nikic (prir.) (1978), Glavni radovi Marksa i Engelsa (Stvarnost,Zagreb), str. 359-392

McMichael, P. (2000), "World-Systems Analysis, Globalization, and IncorporatedComparison", Journal of the World-System Research, vol. VI, no. 3 (FalllWinter),Special Issue: Festchrift for Immanuel Wallerstein - Part II, pp. 668-690<http://j wsr. ucr.edu/arch ive/voI6/number3/pdf/j wsr- v6n3- mcmichael.pdf>

Mittelman J. H. (2000), The Globalization Syndrome: Transformation and Resistance -Reading Notes (Princeton, NJ: Princeton University Press)<http://www.webpages.ursinos.edu/rrichter/mittelma.htm>

(2002), "Globalization: An Ascendant Paradigm'?", International Studies Perspectives<http://www.colorado.edu/IBS/PEC/gadconf/papers/mittleman.pdf>

Modelski, G. (1972), "Globalization", in D. Held and A. McGrew (eds.), The GlobalTransformations Reader: An Introduction to the Globalization Debate(Cambridge: Polity Press), 49-53

Ohrnae, K. (1993), "The Rise of the Region State", Foreign Affairs, vol, 72, no. 2,reprinted in P. O'Meara et al. (eds.), Globalization and the Challenges of a NewCentury: A Reader (Indiana University Press), 93-101

O'Rourke, K. H., and Williamson, J. G. (2000), "When Did Globalization Begin?",Working Paper 7632 (April), Nationl Bureau of Economic Research, Cambridge,MA <http://www.nber.org/papers/w7632>

Ramsaran, D., and Price, D. V. (2003), "Globalization: A Critical Framework forUnderstanding Contemporary Social Processes", Globalization no. 3, vol. 2, pp.15-32 <http://globalization.icaap.org/content/v3.2_ramsa

ran_price.html>

Reich, S. (1998), "What is Globalization? Four Possible Answers", Working Paper#26i (December) <http://www.nd.edu/kellog/wps/261.pdf>

Rodrik, D. (1997), "Has Globalization Gone Too Far'?", in D. Held and A. McGrew(eds.), The Global Transformations Reader: An introduction to the Globalization

207

PRIVREDNA lZGRADNJA GODINA XLVIll

Dehate (Cambridge: Polity Press), 323-327

Rosenau, J. N. (1998), "Governance in a Globalizing World", in D. Held and A.McGrew (eds.), The Global Transformations Reader: All Introduction to theGlobalization Debate (Cambridge: Polity Press), 181-190

Sachs, J. D., and Warner, A. (1995), "Economic Reform and the Process of GlobalEconomic Integration", Brookings Papers 011 Economic Activity (I): I-I 18<http:www.brookings.edu/dybdocroot/es/commentary/

journals/bpea-macro/1995_I.htm>

Sassen, S. (1999), "Global Financial Centers", Foreign Affairs, vol. 78 (I)(Januaray/February) <http://foreignaffairs.org/1999/I.htm!>

Scholte, J. A. (1997), "Global Capitalism and the State", International Affairs, vol. 73no. 3 (July), pp. 427-52 <http:www.mtholyoke.edu/acadlintrel/globaliz.htm.>

(200Ia), "The Globalization of World Politics" in J. Baylis and S. Smith (eds.), TheGlobalization of World Politics: An Introduction to lnternational Relations, 2ndedn. (Oxford: Oxford University Press)

(200Ib), "Global Trade and Finance", in J. Baylis and S. Smith (eds.), TheGlobalization of World Politics: An Introduction to International Relations, 2ndedn. (Oxford: Oxford University Press), 519-539

Shaw, M. (1999), "War and Globality: The Role and Character of War in the GlobalTransition". in Ho-won Jeong, (ed.), The New Agenda for Peace Research,(Ashgate), pp. 61-80 <http://www.sussex.ac.ak/Users/hafa3/warglobality.htl11>

(2002), Dialectics of War: An Essay in the Social Theory of Total War and Peace (Firstpublished 1988 by Pluto Press. Republished on the global site 20(2)<http://www.theglobalsite.ac.uk/pressI204.shaw.htm

Sklair, L. (1999), "Competing Conceptions of Globalization", Journal of the World-System Research, vol. V, no. 2, pp. 143-162<http://jwsr.ucr.edu/archive/voI5/number2/html/sklair/index.htm!>

(2000), "The Transnational Capitalist Class and the Discourse of Globalization",Cambridge Review of International Affairs <http.z/www.theglobalsite.ac.uk»

Srnit, A. ([1776] 1998), lstraiivanje prirode i uzroka bogatstva naroda (Global Book, Novi Sad)

Soros, G. (1997), "The Capitalist Threat", Atlantic Monthly, vol. 279, no. 2 (February),pp. 45-58 <http://www.mtholyoke.edu/acad.intrel/feros-pg.htm!>

(1999), Kriza globalnog kapitalizma (Sarnizdat B92, Beograd)

(2002), 0 globalizaciji (Samizdat B92, Beograd)

Strange, S. (1996), "The Declining Autority of State", in D. Held and A. McGrew(eds.), The Global Transformations Reader: An Introduction to the GlobalizationDebate (Cambridge: Polity Press), /48-155

(1998), "What Theory? The Theory in Mad Money", CSGR Working Paper No. 18/98(December), p. 14<http://www2.warwick.ac.uk/fac/soc/csgr/research/workingpapers/ I998/wp 1898.p

208

BROJ 3-4 PRILOG (RE) KONCEPTUALlZACIJI I GENEZA GLOBALlZACIJE

df>

Symes, B. (1995), "Marshall McLuhan's 'Global Village'" (May, 26th)<http://www.aber.ac.uk/media/Students/

bas9401.html>

Stiglic, Dz. (2002), Protivrecnosti globalizacije (SBM-x, Beograd)

Taylor, A. M. (1996a), "International Capital Mobility in History: Purchasing-PowerParity in the Long Run", NBER Working Paper 5742 (September)

(1996b), "International Capital Mobility in History: The Saving-InvestmentRelationship", NBER Working Paper 5743 (September)

The Globalization Glossary <http://www.sociology.emory.edu/globalization//glossary.html>

Thompson, G. (1999), "Situating Globalization", ISS] 160, UNESCO (BlackwellPublishers, Oxford, UK), pp. 139-152 <http://www.csg.org.yu/tekstovi/.pdf>

Wallerstein, I. (1997), "States? Sovereignty? The Dilemmas of Capitalists in the Age ofTransition". Paper presented on conference on "State and Sovereignty in the WorldEconomy" University of California, Irvine, February 21-23<www.fbc.binghampton.edu/iwsovty.html>

(1999), "Globalization or the Age of Transition - A Long-term View of the Trajectoryof the World-System". Commentary no. 28, October 21<www.fbc.binghampton.edu/papers.htmJ>

Rezime

Osnovni cilj ovog istrazivanja sastoji se u obezbedivanju razumljivog uvoda ufenomen globalizacije. U prvom delu istrazujerno bazicnu strukturu samogfenomena i predstavljamo najpoznatije definicije globalizacije danas. Nakon toga,analiziramo kriticne aspekte i pet najznacajnijih dimenzija globalizacije. U drugomdelu, predstavljamo relativno originalan model klasifikacije i periodizacija velikogbroja razlicitih shvatanja 0 istorijskim ishodistima globalizacije.

Kljucne reci: globalizacija, konceptualni okvir, povest globalizacije,hiperglobalisti, transformacionisti, skeptici

Summary

The main aim of this investigation is to provide understandable introductioninto a globalization phenomenon. In the first part we explore the basic structure ofphenomenon itself, and present some of the best known definitions of globalizationtoday. After that we analize the critical aspects and five main dimensions ofglobalization. In the second part, we give relatively original model of classification

209


and periodization of vast and different arguments about historical origins ofglobalization.

Key words: globalization, conceptual frame, history of globalization, hyperglobalists, transforrnationists, sceptics

210