Integralno upravljanje otpadom

Mentor: Student:Prof. dr Nataša Petrović Damir Vučinić

“ Mi, kao jedinke, živimo u jednom ograničenom prostoru i vremenu, i kada delujemo, to uvek činimo “lokalno” i u određenom vremenu. Kada se naša delovanja povezuju sa delovanjima drugih, na užem ili širem prostoru, naša “lokalna” delovanja postaju “globalna”. Greške “lokalnog” nivoa mogu da ugroze samo mali broj ljudi, ali ako se te greške prošire i na širi “prostor”, to može da ugrozi veći skup ljudi, narode, pa čak i čovečanstvo”.

Novi Beograd-Kombank Arena

Novi Beograd-reka Sava

Beograd-Borča

Beograd-Hram Svetog Save

Stanje u Republici Srbiji• Neadekvatno postupanje otpadom je jedan od ključnih problema u oblasti zaštite životne sredine.• Godinama se generiše sve veća

količina otpada i bez ikakvog prethodnog tretmana odlaže

se na postojeće deponije.• Stanje opreme za sakupljanje

otpada nije na zadovoljavajućem nivou

Beograd-Borča

• Insineracija je proces sagorevanja otpada pod kontrolisanim uslovima, radi iskorišćenja energetskih potencijala otpada.

OTPAD=RESURS• U insineratorima se tretira otpad koji nema upotrebnu vrednost, ne

može biti ponovo korišćen ili koji ne može biti recikliran, a opet sprečava deponovanje kao način odlaganja proizvoda.

• Kompostiranje je egzotermalni proces pri kome se oslobađa energija u obliku toplote, što dovodi do povećanja temperature cele mase. Krajnji produkt kompostiranja je stabilizovana organska materija (kompost).

• Srbija nema sisteme za odvojeno sakupljanje materijala, time ni mogućnost za građane da sortiraju i recikliraju svoj otpad.

• Metode sakupljanja otpada su zastarele, programi za podsticanje sortiranja i recikliranja otpada ne postoje.

Upravljački alati i pristupi upravljanju otpadom

Princip “zagađivač plaća-polluter pays”

• Zagađivač je baš ona osoba kojoj je potrebno pripisati zagađenje životne sredine, i koja, više nego bilo ko, može biti pozvana da promeni ponašanje (način poslovanja) koje negativno utiče na životnu sredinu.

• Da je životna sredina privatno dobro, prekomerno korišćenje se verovatno ne bi ni dogodilo, jer bi posledice pogodile vlasnika i naterale ga da otkloni efekte svog neprimerenog ponašanja. Iz ovog ugla gledanja, čista životna sredina je javno dobro, stoga je odgovornost na politici da otkloni potencijalne posledice koje tržište ne može ili može onda kada je šteta već načinjena.

Extended producer responsibility (EPR)

• Definiše se kao pristup očuvanju životne sredine, gde je odgovornost proizvođača proširena i na fazu upotrebe proizvoda od strane korisnika kao i na fazu konačnog odlaganja proizvoda.

• Korisnici plaćaju malo veću cenu proizvoda (uračunati troškovi konačnog odlaganja) i potrebno je da dopreme proizvod koji im više ne treba do mesta koje je za to predviđeno, nakon čega proizvođač preuzima odgovornost za proizvod.

• Da bi se uspešno primenio EPR sistem, veoma je važno da svi, proizvođači, korisnici, predstavnici vlasti, menadžeri otpada, imaju tačno i jasno definisane uloge.

Nemački (Green Dot) program• Program Green Dot je zakon o životnoj sredini dizajniran tako

da sprovodi princip “polluter pays” • Zahteva od industrije odgovornost za troškove sigurnog i

efikasnog odlaganja otpada koji su one proizvele.• Industrija da bi odgovorila na postavljene ciljeve, osniva

neprofitnu organizaciju poznatu kao Duales System Deutschland (DSD) koja upravlja sistemom. Kompanije članovi plaćaju naknadu pristupa od 3.000$ koja se koristi za troškove rada DSD-a.

• DSD izdaje licence koje omogućavaju korišćenje žiga Green Dot na njihovim proizvodima

“Depozit-povraćaj – deposit-refund” sistemi

• Refundiranje uzima oblik depozita koji je pridodat ceni proizvoda i naziva se vreme kupovine. Potrošači koji biraju da odmah vrate ambalažu, plaćaju samo cenu proizvoda (net price), dok oni koji odaberu da bace ambalažu plaćaju cenu uvećanu za depozit (gross price=net price+deposit).

• Sistemi “depozit-povraćaj” koštaju potrošača samo u slučaju nepropisnog odlaganja ambalaže.

• Dobar podstek građanima da vrate iskorišćenu ambalažu predstavljaju mašine (kontejneri) za refundiranje novca.

Odvoženje smeća (kerbside collection)

• Servis pružen domaćinstvima, odnošenja smeća po sistemu “od kuće do kuće”.

• Vrši se namenskim vozilom iz specijalno dizajniranih kontejnera, od strane opštine, za ovu svrhu.

• U Švedskoj je sprovedeno više istraživanja o nivoima sakupljanja (uglavnom ambalažnog) otpada i svi su išli u prilog kerbside collection sistema u odnosu na sisteme “donesi”.

• Zajedničko integralnim sistemima upravljanja otpadom razvijenih zemalja je to da sve imaju zasebno odeljenje koje upravlja sistemom. Sve imaju efektivne sisteme sakupljanja otpada (koje odgovaraju svakoj od država ponaosob), reciklažne pogone, pogone za insineraciju i kompostiranje, kao i za bezbedno odlaganje otpada.

• Takođe, veoma važno, sve države imaju i efikasnu komunikaciju sa javnosti jer je:Učešće javnosti-ključna komponenta

• Uključivanje javnosti u što ranijoj fazi efektivnije će doprineti prevenciji nastanka otpada i recikliranju. Javnost je potrebno uključiti u sve faze-od razvoja strategije, do planiranja lokacije za izgradnju objekata, te razvoja načina prikupljanja otpada. Potrebno je zadržati potpunu transparentnost svih pregovora i ugovora i omogućiti građanima da mogu da daju komentare i predloge.

• Jedino se uključivanjem javnosti u svim fazama procesa može postići cilj pravilne saradnje javnog i državnog sektora koji su nužni za dalje dobro funkcionisanje celokupnog sistema.

• Posmatrajući upravljanje otpadom iz ugla sortiranja otpada na izvoru, nameću se dva pitanja:1. Koji su motivi potrošača da pažljivo odvajaju svoj otpad?2. Koji su faktori, sem motivacije, koji utiču na to da li će domaćinstva reciklirati

svoj otpad ili neće?

Nesortiran otpad ne može biti recikliran• Iskustvo je pokazalo da su najuspešnije strategije komunikacije sa

javnosti sledeće:1. Strategija ubeđivanja – cilj strategije je da se utiče na stav osobe, kampanjama

koje promovišu “pravi način” i ne preporučuju “pogrešan način”.2. Strategije posvećenosti – zasniva se na pobuđivanju unutrašnjih osećaja

opravdanosti zahtevanog ponašanja. Ostvaruje se preko verbalne posvećenosti, obećanja, potpisa ili kolektivnog ugovora o željenom ponašanju.

3. Strategije učešća – oslanjaju se na aktivno učešće osoba u procesu distribucije informacija. Prema ovoj teoriji, dok promoviše sortiranje komšijama, osoba posmatra sebe kao “tip osobe koji...” ova percepcija samog sebe dovodi osobu do postupanja na način koji će održati percepciju koju ima o sebi.

Nula otpada (Zero waste)• Filozofski i vizionarski cilj koji se postiže ugledanjem na prirodne

cikluse, u kojima svaki output predstavlja input za neki drugi proces.

• Životni ciklusi u prirodi su takvi da ne proizvode nikakav otpad.• Ako se neka materija zakopa na deponiji ili se spali u peći,

industrija mora da izdvoji i obradi nove sirovine da bi se proizveli novi proizvodi.

• Kada se količina otpada smanji i kada se ponovo upotrebe do stepena u kome je to moguće, onda princip Nula otpada predlaže da se sav preostali materijal reciklira i kompostira, na način koji će doneti najviše koristi.

Anketa – recikliranje i sortiranje otpada

• Sprovedena u periodu 10-14. 09. 2014. preko Google Drive forme i za to kratko vreme anketu je popunio 51 ispitanik, u velikoj meri fakultetski obrazovanih.

• Anketa je zamišljena tako da proveri stanje ekološke svesti ispitanika, ne da proveri njihovo znanje

• Autor je anketu zamislio, kroz dva najvažnija pitanja ankete, kao smernicu da li nam je ili nije potrebna modernizacija sistema upravljanja otpadom. Najvažnija pitanja ankete:1. Da li biste reciklirali otpad da za to postoje organizovaniji uslovi?

Da, svestan sam važnosti recikliranja 42 82%

Ne, to bi mi samo oduzimalo vreme 1 2%

Možda 8 16%

• Velika većina ispitanika je svesna važnosti recikliranja, i sa 82% pozitivnih odgovora jasno stavila do znanja da sistem upravljanja otpadom mora da se unapredi.2. Da li bi vam predstavljao problem da sortirate vaš kućni otpad da za to postoje organizovaniji uslovi (kontejneri za papir, plastiku, staklo i metal u svim delovima grada)?

• Veoma važno pitanje, tiče se svih nas kao pojedinaca, i direktno utiče na koncept recikliranja i budućeg održivog upravljanja otpadom u Republici Srbiji. Ohrabruje procenat, čak 82% pozitivnih odgovora, što dalje implicira da je na državi da omogući uslove za sortiranje otpada, što će umnogome povećati količinu recikliranog otpada i na taj način uticati na održivu budućnost naše zemlje.

Ne bi mi predstavljao nikakav problem, to je najmanje što mogu da učinim za životnu sredinu koje

sam i sam/a deo

42 82%

Možda 8 16%

Nemam vremena za to 1 2%

• Iskustva razvijenih zemalja pokazala su da strategije mogu biti uspešne samo ako se uvede integralni sistem upravljanja otpadom, propraćen velikim trudom koji mora biti uložen u cilju uključivanja javnosti, koji će predstavljati nov i celovit sistem.

• Razvijene zemlje, prilikom rešavanja konkretnih problema, funkcionišu tako što identifikuju problem, angažuju stručnjake aktivne na tom polju, i u saradnji sa njima donose akcione planove, metode, zaključke.

• Srbija mora da postupa po ugledu na razvijene zemlje. Vlast mora da bude pokretačka snaga budućeg sistema. Neophodno je osnivanje zasebnog odeljenja koje će upravljati sistemom. Ono ne sme da bude podložno spoljašnjim uticajima, i mora da bude, što je više moguće, nezavisno. Odeljenje mora da razvije efektivan sistem sakupljanja otpada, recikliranja, kompostiranja i bezbednog odlaganja otpada, kao i da otvori pogone za insineraciju koja je posebno važna za dobijanje energije iz otpada.

• Odeljenje, pred sobom ima neverovatno težak zadatak, da uz skromna sredstva izgradi infrastrukturu ili modifikuje postojeću, razvije mrežu recikliranja, promeni svest javnosti o otpadu i edukuje građane o pravilnom postupanju otpadom.

• Stoga, prvenstveno je na državi, ali i na svakom od nas ponaosob, da razvije tržište koje će omogućiti konkurentnost, otvoriti nova radna mesta, te građanima obezbediti lepšu, zdraviju i sigurniju budućnost, jer vreme neumitno teče, bez da pita ikoga od nas kako smo, resursi nestaju, planeta se prenaseljava, budućnost je nesigurna, stoga, krajnje je vreme da počnemo, kao nacija, da brinemo za svoju dobrobit, jer neće niko da brine o nama do nas samih.