r

1

МАКСИМ С. ЗЛОКОВИЋ

ПОМОРСТВО НОВОГ А ЗА ВРИЈЕМЕ ТВРТКО ВЕ

И КОСА ЧИНЕ ВЛАДАВИНЕ

УЗ ПРОСЛАВУ 600-:ГОДИШЊИЦЕ ХЕРЦЕГ-НОВОГА

Приморска област жуnе Драчевице nротезала се од Дебелог Бријега, па обалом до иза Мориња. У кљизи "Имена географских назива средљевјековне Зете" др Гавро Шкриванић каже за Дра­чевицу, да се налазила "у nредјелу између Игала и Рисна у Бо­ки КОторској год. 1149. - Cum his iupanis ... Draceviza".a)

Ову nриморску област, повезивао је стари римски nут, који је ишао обалом, до Рисанске жуnе. Пошто су Травунија и Конав­ли nрема наводима Порфирогенита, сачиња:вали једну жуnу, то смо мишљеља да је и жуnа Драчевица са љима, у овом доб~, чи­нила јединствену цјелину. Становништво ових трију жуnа, воде nоријекло од оних првих досељених Словена, који дођоше на Балканско nолуострво за вријеме владавине византијског цара Ираклија.2)

Граница између Травуније и Дукље ишла је од Рисна nре­ко Кривошија и Грахова ка Никшићу, гдје је јужно од Никшића

била тромеђа између Травуније, Дукље и Подгорја.1)

У сnисима византијског цара Константина Порфирогенита,

n~мињу се веh средином Х вијека земље Неретљана, Захумљана, Травуљана, Конављана и Дукљана "са nосебним властодршцима,

које он називље архонтима".4)

Кнез Часлав је госnодарио nриморјем од Цетине до близу

Драча, осим градова Котора и Дубровника, који су били nод ви-

1) Др Г!IIВрО ШЈфИВанић - ИменiИ!К rеоЈ1РЗ.ФСКИХ имена QРеДњевје­ковне Зеrе - Истqријски ИНIОТИ'11УТ Црне г~. '1'1tтоrрЗ1Ц 1959, стр. 58.

11) ИстQРИЈ.а Црне ГQfPe, књиrа 1, Тиrrоrрад 1967, Сф. 364-365. B'ИilЏf: Пета,р Шеровиlh, Нек:Щ!ЏШ1111Ьа 1фК1Ва St. Maria de Castello у Ву;дrви, Гласник НаЈрОДНОr уиИЈВерэwrета: Боке KO'rtJ!pCКe, бр. 1-IV, rод. 1940, стр. 44.

1) Исто као rope- C'l1Parн:a 331. Види: НИКIО Лу;ковић, Бока Ког~а, Цетиље 1951, C'l1P· 40.

4) Сима ~ - Историја срЕ!!ЏЬевјековне босааrоке дРжаве Српска књижевна з~rа - Веоnращ 1964. rощ., С'11р. 39.

42 Максим С. ЗлокQ\Вић

зантијском влашћу. Послије Часлављеве смрти (око 960. год.) Ви­зантија је запосјела Рашку. Доласком византијске војске у Раш­ку, жупани, властела и један дио народа побјеже у Приморје.

"Приморје сада постаје за српски народ оно, што је од почетка IX до краја Х вијека било Полимље".6)

Од године 1042. тј. nослије чувене битке "На подручју Ру­мије" за владе зетскога кнеза Војислава, његова се држава про­тезала од Војуше (данас у Албанији) до Стона у Захумљу.6) Исто­ричар Станоје Станојевић у својој -Историји српског народа­каже: "После те славне победе, Хум, Босна и Рашка признаваху његову врховну власт. Војислав пође сада на југ и освоји тамо још неке византиЈске земље".7)

У овом добу Драчевица потпаде под власт зетског кнеза Дра­гомира, Владиммровог стрица, који се био спустио с војском из Травуније у Бококоторски залив, гдје је био - како је већ поз­нато - на превару убијен од которске византијске властеле у

цркви св. Арханђела Гаврила на иСТIОименом острву (данас Св. Марко у '\\татском базену).8)

Овај крај тј. жупа Драчевица, као саставни дио Травуније, био је у вазалсюој зависности од Зете и то послије проширењ.а ње­не доминације над Травунијом и Захумљем до ријеке Цетине.9)

Када је власт Немањића проширена над Зетом и њеним по­крајинама, у Хуму је владао IШез Мирослав, брат Стевана Не­мањL Сестра бана Кулина била је удата за хумског великог кне­за Мирослава. Овом женидбеном везом обје владалачке куће би­ле су у родбинском сродству, па је мир у овим крајевима био за­

јамчен за више година.~

Један дубровачки докуменат из 1277. год. говори о склоп­љеном трговачком уговору између Которана и Дубровчана па ка­

же: "Копнена подручје од Вруља (југоисточно од Омиша) до Ље­ша (АлбаЈНија) јест у то вријеме приморска област Немањића, ко­ја је дакако, обухватала и Котор".11)

Да је Драчевица заиста била у саставу Немањића државе,

јасно нам говори пиомо Авињонског папе Климента VI од 7. ја.:. нуара 1346. године упућено цару Стефану Душану. У писму· је

6) Ристо Драг.нчевић - Везе Црне I'сфе са ЈадРа,нским цриморјем -Записи - Цетиље, март 1935, год. VIII, стр. 125.

6) Исто као горе, страща 130. 7) Ста1ноје Оrанојевић, Ист.о!Рија cpncк;ora наiРОда, Београ,д 1910, стра­

ю. 63-64. 8) МаюОИЈМ ЗЈЮКСЈ<ВИdi - Словеnюка жупа Драчев~а, Бока 1, ЗбоЈШИ!К

ра,дова.. . . Херцег-Ноiви 1969. C'l1p. 57. · 11) Кон:С'ЈЭН'DИИ Јиречек - РаЈДUњиh: Историја Срба - књига I, БЕ!О­

гра~ 1932, Научна <1Gblfгa, стр. 304. 10

) Сюfа Ћiирко;вић, Иоr~а СIРедњевјеК'I)IВIНе босанске држазе- Срп­ска књижевна 38\ZП)yra (СКЗ) Беоt1ращ 1964, стр. 47.

11) Др Ј,осиn Лучић, П~~'11Рrова'ЧЈКИ односи Дубровника и Кото­

ра у XIII стољећу - Помо:рски зборник ЗщцаЈ!Р 1966, КЊIИ·Га VI; стр. 617.

ПО..'\ТСЈIРСТВО Новога за вријеме ТiВрткове и Косачине вл~а·ВИIНе 43

папа "навео све парохије, како оне у областима и мјестима који су би:rхи под његовом влашћу, тако и у онима на које је он по­лагао своја права. У ближој околини Котора поменути су Ко­навли, Требињ~, Драчевица, Рисан, Будва и Ластва (данас Петро­вац на мору)", који су прИ1Падали Которском бискупу. Которски бискуп је тражио интервенцију папе да му Стефан Душан Силни врати власт над овим парохијама. 1'2)

Војислав Војиновић, вазал цара Душана, долази за господа­ра Хумске земље, одмах послије цареве смрти. У сукобу између кнеза Војислава и Дубровчана, које су помагаЈiи Балшићи, Во­јислав није хтио примити посредништво бана Твртка о миру. Рат је завршен мировним уговором 1362. године, које је године и умро кнез Војислав. Синовац кнеза Војислава, Никола Алтомановић, успијева да се дограби, у познатом рату између кнеза Лазара, бана Твртка и Ђурђа Балшића са једне стране, и њега као насљедника Гојиславе (удовице Војислављеве), с друге, земаља које су припа­дале кнезу Војиславу. Ђурађ Балшић "предузимљив, необуздан и силовит човјек" (Дубровчани пишу 1375. год. да је »Jura h".:ыnmo furioso et chi non posede rason«) - Monumenta Ragusina IV, 146) проширио је своју област између Котора и Драча, прво на исток тиме што је послије смрти кнеза Вукашина заузео Призрен 1372. год. Жупан Никола АлтОЈI.шновић, да би се могао одбранити од својих многобројних непријатеља, предао му је већ 1373. године области: Драчевицу, Кона!Вле и Требиње. Пошто је 'Вурађ постао

сусјед Дубровника, примао је од њих тзв. "доходак о Св. Дими­трију" који су они раније давали српским краљевима и цареви­ма.l2а)

Послије врло успјелих борби савезника против Николе Ал­томановића и његовоr коначног пада 1373. године, долази до по­дјеле његових земаља, те Балшићи остају и на даље у посједу Конавала, Травуније и Драчевице. Заузимањем приморских жу­па од стране Балшића, поремећени су доброс)'lсједски и савезнич­ки односи између 'Вурђа Балшића и Твртка. Да би се што лакше

докопао овог дијела приморја, Твртко је 1377. године изазвао по­буну против Балшића у Требињу, па је затим под видом да угу­

шује буну ушао у посјед Требиња, Конавала и Драчевице и при­

сајединио их својој држави. Јануара мјесеца 1378. године, умире 'Вурђе Балшић и Твртко дефirнитивно долази у посјед наведе­

них жупа.13)

Бан '11вртко је послије ових врло успјелих држаnних раз­граничења, као и знатног подизања владарске моћи, одлучио да

12) ИвэЈН БоЖИЈћ, Неючто помQрје XV вијека - О јурис:дикцији ко­rораке диdецезе у средњевјекОВНЈОј Qрбиј.и - C;prroкa КН>ижевна задруга БеО11РЩЦ 1979, C"IlP· 17.

12а) К. Јиречек, наведЕЩо 1цјело, К!ЊИГа I, C'l1P. 318. 13) Сиr.щ Ћщ>rовић, н. д., отр. 134-135, види: Стоdан Нова•К!о.вић - Ср­

би и ТУЈРЦИ, СКЗ, Бео11Раlд 1961, LIII, стр. 277.

44 Ма'КСИЈМ С. Злок:овић

се у манастиру Милешеву крунише на Митровдан 1377. године за краља са титулом: Стефан Твртко "по милости божијој краљ Србљем, Босни и Приморју и западним странама". Поред краљев­ске титуле Твртко је узео име и Стефан "које је у Србији имало одређено државно симбоЛ1Ично значеље. То име су доцније узи­мали сви босански краљеви у својим службеним актима".

У једној повељи Дубровчанима краљ Твртко јавља да је примио "престо својих nрародитеља, гооподе српске ... венчан бих Богом дарованим ми венцем на краљевс'NЮ родитеља мојих", п11 ј е овом повељом потврдио претходне уговоре српских и босанских владара и пренио на себе "светомитровсюи доходак" од двијехи­љаде перпера.а)

Поставши краљ приморја, настојао је да што боље унапре­ди извозну трговину. Производи босанског рударства: сребро, оло­во и бакар имали су одличну прођу на страним тржиштима. Нај­већу потешкоћу, у овом добу, представљао је транспорт. Кара­вани натоварени рудом кретали су се ка приморју и то у Дри­јевима (на Неретви) и Дубровнику. Одатле су босанс~rn метали извожени у Венецију. Осим руда нароЧЈИТО бакра, који је био на нарочитој цијени, извозили су се и остали производи босанске привреде, као: кожа, восак, месо и стока. Приморски градови су се у овом добу, отимали о намирнице, које ·су доносили тргов­ци из залеђа. Дубровачки трговци били су тајно утврдили мак­сималне цијене за откуп стоке, које нијесу биле повољне људи­ма из залеђа. Властела, па и владалац, који је такође учествовао у трговини стоком, протестовали су код дубровачке владе, и кад им је год то било могућно почели су избјегавати љихово тржиш­те. У доба када је Твртко окретао ток босанске трговине према мору и када се спремао да унапреди занатство, избио је 1378. го­дине сукоб између Венеције и Ћенове. У овај сукоб умијешала се Угарска на страни Ћенове. Дубровачка Република је као ва­зал Угарске и као отворени конкурент млетачки била на страни непријатеља Венеције. Тврткове симпатије биле су на страни Ве­неције и љених савезника. Ове ово довело је да Дубровник от­казује све трговачке уговоре склопљене са Босном. Пошто су Бо­санцима били, по свој прилици, недостуnне остале приморске лу­

ке на јужном Јадрану, преостала им је једино лука Дријева на Неретви за извоз производа и снабдијеваље сољу. Лука на Нерет­

ви била је погодна и приступачна за један мали дио босанске те­

риторије и љене трговине, док за све оно што се из Босне изво­

зило била је мала и тијесна.

Све ово, као и прижељкиваље да се у овом рату докопа Ко­

тора, навело је краља Твртка да у првој половини 1382. године положи темеље најмлађем средљевјековном граду на источној

обали Јадрана. У средини своје приморске жупе Драчевице, у ро-

14) Сима Ћiиlрковић, 111. щ., стр. 137 и 150.

П~ RoвQra за 'ВЈ).ијеме Тtврткове и Косачине владавине 45

мантичном и лијепом Топаљском затону, а nрема улазу у залив Боке Которске смјестио је свој нови град. Прво утврђење је огра­ђено на самој ој)али мора·, и назвао га је Свети Стефан, у коме је Твртко гледiо заштитника своје круне и свога и српског кра­љевства. Твртко је желио да новосаграђени гра~ буде извозна лука и трг соли његове земље. Видимо да веh nочетком августа мјесеца 1382. године, почињу пристизати први бродови с товари­ма соли намијењени новом трrу.16)

Твртко ј е овим одмах изазвао завист Дубровчана и К ото­рана. Дубровчани су у новом тргу соли видјели опасну конку­ренцију. Трговци из Котора као и они из далматинских градова, те трговци из неюих градова из Италије, видјели су у новом тргу мјесто гдје се може продавати со у веhим количинама, па су од­

мах nохитал-и та!Мо и наставили рад. Дубровчани су задржавали бродове натоварене сољу, а намијењене новом тргу и откуnљи­вали товар. Њихова оружана галија латролирала је испред ула­за у залив, да би спрјечавала долазак '11рговачких бродова нато­варених сољу nод Нови град. Затим су слали своје изасланике у Трогир, Сnлит, Шибеник и Задар, да издејствују код тамошњих власти да не шаљу со на незаконито створени трг.16)

Твртко одмах средином 1382. покушава да у Венецији наба­ви два наоружана бригант.ина, који у то доба нијесу имали другу намјену, веh да бране нови трг. Венеција се тада није могла одаз­вати Твртковој молби, правдајуhи се да су јој бродови nотребни. Пошто тражене бродове у јулу 1382. године није добио, није био у стању да спријечи интервенције Дубровачких бродова nред за­ливом Боке.

Да би што nрије дошао до толико nотребних ратних бродова, краљ Твртко је млетачком патрицију, чувеном поморском струч­њаку Николи Basei-u, дао титулу адмирала своје будуhе флоте. Млетачки сенат је овај избор узео у разматрање марта 1383. го­дине и одобрио Basei-u, да се може примити дужности Твртко­·вог "заповједника флоте". Млетачки Сенат је nоново разматрао концем марта исте године нови Твртков захтјев да се одобри, но­

вопостављеном заnовједнику флоте да може купити у Венецију

једну галију са опремом и наоружањем. Млетачка влада је одо­

брила ову набавку и продала 'Гвртку заједно са галијом и један · топ.

И коначно Млетачка влада је поново разматрала 5. октобра 1383. године и треhи Твртков захтјев да му одобри да може на венецијанском брод()IГрадилишту саградити за његов рачун двије

галије са опремом и наоружањем. . . »quod possit facere fabricari

15) Сима ~овић, н .. д., C'I1P· 146, 147 и 148. Види: Томо К. Поповић,

Х~цеr-Нови, C'l1p. Џ5-116. 11

) С. Ћ~, н. д., стр. 149-150. Види: М. ЗЈЮ1Ювић, н. д., С1р8-на 61-62.

46 Максим С. Злоюовиh

duos galeos in Venetiis a-d suas expensas«. Ове двије галије сагра­ђене су, no свој nрилици, 1384. године.17)

Годину да1на касније 1385. Котор је потnао nод власт краља Твртка (1385. до 1391). Тада Твртко долази у nосјед которских солана, nоза:машне трговачке флоте и бродоградилишта. Одмах је наредио да се активизира которско бродоградилиште и да Ко­

тора:ни о његовом трошку саграде брод<mе и да са њима оnсједа­ју Сnлит 1387. год.

Дошавши до овако nозамашне флоте, која је добрим дије­лом године стационирала у Новоме, можемо слободно peliи да су становници nриморских насеља Драчевице добродошли Твртку и његовим насљедницима као искусни nоморци и поморски тргов­

ци. ТЭЈко Нови nостаје, поред трговачке ,нека врста и ратне луке.18)

Осим трговине сољу Твртко је у непосредној близини града подигао своје солане у Суторинском пољу. Beli тада;идимо да почиње једна сређенија и жив.л:.а трговина, nремда которски сnо­меници још 10. Х 1326. год., дакле ЛУIНИХ 56 година прије на­станка: Св. Стефана, односно Новога, говоре да су Богоје Марти­нов и Челхо Па>еториli из Драчевице позајмили 55 и по перпера млетачких гроша од Марка Симонова из Котора за обављање не­ког трговачког nутовања. Обавезују му се Челко и Богоје, да lie му новац вратити у року од шест мјесеци, онај који од њих дво­

јице први стигне у Котор.19) Још један nримјер нам јасно говори о везама Драчевице и Котора у овом добу. Которски докуменат од 22. децембра 1326. год. говори да је Драгош син Добровоја Кра­јимирова из Драчевице примио од Петра Поленари которског nри­вредника један дио стоке на испашу. Договорили су се да lie до­бит и губитак дијелити поnола, а рачун li~ Драгош nола·гати сва­ке године.11111) Затим је Симеон Михајлов из Новога 1396. године био писар Irоторске општине за вријеме Которске самосталности

када је градом уnрављао юнез ДЭЈМјан Болица (coram domino Da­miano de Вoliza, retor:e).11

)

У наnору стваралачке активности умире 15. марта 1391. го­дине краљ Твртко. Смрт краљева створила је nотnуно нову и не­

nовољну ситуацију у његовој држави, јер је са уnраве земље не­

стало ·снажне, енерrичне и способне лиЧiности, која је држала у

nослушнос'11и и вјерности самовољну властелу. Када је 16. марта 1391. стигао до Дубровника глас о Твртковој смрти, дубровачка

17) КалетЭЈН фреrате Стјепан Века})111ћ. ФлОtТ.а Тцр'l'Ка I ВJl!!IIЦ!IIpa Во­ане, Србије, Хрваrrоке и Прим~ја, МQрн.аричкм rЈiаiОНИК, Јfео11РЩЦ 1963/XIII, С'l'рана 253-758; вИ~ЩИ: Monumenta spectantia blstomam Slavorum meridiona­lium, књига IV, Заrреб 1874, ЈАЗ"У, стр. 205.

1s) м. ЗJюJKIOIBIИih, н. д., стр. 62. 19) Monumenta Catarensia - ВО\Л. I ....,. ЈАЗ"У - Заrреб 1951, стр. 93. 20) Иоrо, стр. 93.

. . ~1 ) Ристо КовИјјашЩ, КО!ГОрСКИ К!Нежеви у доба оамоста.лности (1391--i420), Ис'11QIРИјСЩи ЗООIИIСИ - Цеrmње 1957, бр. 1-2, rод Х, ЕЊ. 13, стр. 150.

По-морство Новога за вријеме Ћ!.рrкове и Коса.чине владавине 47

је влада понудила своје услуге заповједницима тврђава у Новоме и Конавлима, јер се сматрало да ће овај догађај изазn<~ти извјесне

буне, потресе и lјеспоразуме.

Одмах послије Тврткове смрти за новог босанског краља изабран је Дабиша Котро:Манић, који је :по узору свога претход­ника узео краљевско име Стефан. У почетку своје владавине краљ Стефан Дабиша је успио да очува неокрљену велику др­жаву наслијеђену од Твртка. Босна је и под Дабишом успјела да одбије једну турску провалу која се десила у прољеhе 1392. го­дИне.92)

Напомиљемо да су Жоре Бокшић и љегов син Никола из Котора били протовестијари на двору краља Стефана Дабише (1391-1395) затим љегове жене Јелене Грубе и краоља Остоје (1398--1404) и 1409-1418.

. Стефан Дабиша, доживјевши мађарску инвазију Хрватске и Далмације умире у Хуму 8. септембра 1395. год. Послије смрти Стефана Дабише на босански пријесто долази његова жена Је­лена Груба (1395-1398). Краљица Јелена је, за доба љене крат­котрајне владавине, одржала сабор босанске властеле, па у јед­ној повељи каже, да је донијела одлуку "савјетом богодарованим велможама, вла'Стеле краљевства ми русага босанског с војводом Хрвојем, и са кнезом Павлом и с војводом Сандаљем и с тепчи­јом. Баталом и с дРУГОМ многом властелом и властелинчићима на­Шега краљевства".23)

У повељама босанских владара помиље се, под утицајем за­падних формулара, скоро редовно од почетка до краја трајаља државе, готово у свим повељама дијаци или Логотети, који су пи­сали или састављали повеље. О уређељу и постојаљу државне

канцеларије за вријеме владавине краља Твртка немамо поуз­даних извора. Вјерујемо да је постојала нека вр-ста државног или дворског уреда који је чувао разне повеље и пи·сма од трајне ври­једности. Поготово кад је сусједни Дубровник имао већ давно уре.,. ђен:у канцеларију са потребним државним апаратом. Зна се ка­сније од XIV вијека да је rюстојала дворска канцеларија и да је она путовала заједно са владаоцем. Претпостављамо да је, као што је то био случај са Стефаном Вукчићем КосаЧЈОм, таква канцела-

рија .постојала и у Св. Стефану (Новом).24)

Знамо поуздано да је повеље, писма и акта краља Твртка I од 1378. до 12. VI 1389. год. писао логотет Владоје "који је са­вршено познавао дипломатички брзопис и Iюји је, највјероват­

није био раније писар у канцеларији юнеза Лазара. Твртко I је

за шефа своје канцеларије, кад се прогласио за кра·ља, а Босну

112) С. Ћ.Јфковић, 1н. д., С11р. 165-169, 170, 171. n) Ието, C'l1P· 176 и 177 .

. . ~4) Ћ~ '!WхеЈЖ:а - ДржаiВНо и сл~жбено YJC'DPOijiCТВo Бооне у доба np~e Т.вртка., Вијеоник ЗемаљскОIГ музеја Сарајево 1905, бр. 13, стр. 105-106. /. -- ___ _,

- \Y/n 1

48 Максим С. ЗnОИХЈIВИћ

за краљевm~у,довео Владоја из Раmке и дао му титулу Логотета као што се у то доба називао и управитељ рашке канцеларије. Међу изасланицима краља Твртка за утврђиваље г.раница са Сплитском општином у љето 1396. год. био је и Vladoie de Rascd.a aule regije lQgophet«.a) У исто доба док је на Твртковом двору био логотет Владоје, пом:иње се од 8. П 1375. године и кмиграф Брајан који је поmисан на јеДIНој повељи краља Твртка изданој под горљим датумом.") Интересантна је и повеља Диака Драже­слава за владе Твртка 1 који нам открива једно, и ако мало, по­стојаље дворске канцеларије, јер каже "А се nиса Дражеслав дијак господина баЈНа Твртка надворни писац, а прво дијак вели­кославенскога господина бана Стјепана". У још неколико других повеља из 1370. године, Дражеслав себе назива "надворним ди­јаком". Као на примјер: "А се писа диак Дражеслав господина бана Твртка надворник ... ".17

)

Краљ Твртко је настојао да привредно придигне своје nри­морске области, јер је читав крај од Неретве до Котора, осим Ду­бровника и града Котора, !Неколико nута nустошен и пљачкан у разним ратним оожарима. Осим поморства, nоморске трговине, nроизводље сољи, јављају се и први наговјештаји ткачке ради­ности на Твртковом двору при крају љегове владавине. Њеrовим заузимаљем окуnљају се мај!СТОри текстилне струке из Дубровни­ка. Мисли се да се ту није обављао читав поступак производље сукна, већ су само рашу обрађивали и стрижељем дотјеривали и проф:ињивале изучене дубровачке занатлије. Исти поступак при­мјељиван је у Дубровнику све док се није увела нова техничка производља тканина. Тиме се може објаснити што се од мајстора теКЈСТИЈIНе струке на двору краља Твртка налазе само подстриrа­чи сукна, који у процесу nроизводље тканина обављају завршне радове. Ова ткачка радиност није имала веће размјере и била је намијењена потребама двора и љегове околине. Одржала се са­мо неколико година послије Т·врткове смрти, за вријеме владави­не краља Стефана Дабише.18)

Војвода Сандаљ Хранић, сиповац Влатка Вуковића, дошао је у лосјед Конавала послије самовољног уступаља истих од стра­

не браће Санковиhа Дубровчанима. Косаче су прибавиле војвод­

ско достојанство за вријеме владавине краља Твртка 1. Сандаљ Хранић као обласни управитељ у Драчевици, Конавлима и Тре­

биљу, водио је самосталну политику према 3е'11и, мијешао се ви­

ше пута самовољно у преговоре са Дубровачком Реnубликом, тра-

~) ПетЩ> Ћорђић, ИСi'l'О'рИја српок:е ћирИЈIИЈЦе, Ве(llфад 1971, стр. 1Н. ЛИС'11ИЈНе, 111, 281-283.

•) Др 1'\peirщ> Чрем:оwн:и1к, Бо!санске и ху<МЈСЈКе ПIОIВеље средњеr виОе.­ка, Гл81СН!ИК Земаљског музеја Вооне и Х~цеrовине, Сарајјево 1949-1950, СТ!Р· 113-1,14.

!'7) Као rope 1}{. д., C'IU>· 116. 18) д~ Коlвачевић...Којић, ГрЗ\ЦОn НЗIСеља средн.евјек:овне босан­

ак:е д;ржаве,

1_арајево 1978, стр. 311-312.

?

Поморс'I1ВО Њвога за вријеме Тврткове и Косачине влащааИЈНе 49

жећи да се "светомитровски доходак" исплаћује њему. Искори­стио је борбу између Радича Црнојевића и Ћурђа Страцимирови­ћа Балшића, па јр одмах послије погибије Радича Црнојевића 1396. године заузео Будву. Поставши господар овог приморског града узео је звучну титулу »Budue et Zente dominus«. У Будви је установио трг соли иако у том граду није до тада· никад nо­стојао. Том nриликом Сандаљ је успио да се наметне за врхов­ног господара Котора. Све је ово био разлог да избију тешка не­nријатељства између Сандаља и Балшића.29)

Познато је да је војвода Сандаљ Хранић обновио и проши­рио Тврткове солане у Суторини и трг соли у Новоме, што није било мило Дубровчанима. Дубровчани су искористили неприја­тељства између Балшића и Сандаља те су nодстицали Ћурђа Страцимировића да заузме Будву, а Паштровиће наговарали да разруше Суторинске солане.30)

Дубровник, у овим веома мутним ратним приликама, жели да има бар у неколико чисту ситуацију на границама. Ћурђу Страцимировићу Балшићу нуди стамбену зграду у Дубровнику, док Сандаљу Хранићу, господару Захумља и Драчевице, допуш­та да може извести, у случају потребе, 80 стара :жита из Дубров­ника, да би тиме опскрбио своје тврђаве. У доба Ангорске битке дошло је до погоршаних односа између Дубровника и Босанског краља Стефана Остаје. Краљ Остоја је тражио од Дубровчана да збаце врховну власт мађарског краља и да прихвате босан­ског. Том приликом узели су натраг од Дубровчана читава При­морје. Дубровчани су тражили пријатеље и савезнике на све стра­не. Тражили су да склопе споразуме с Которанима, Турцима и Албанцима против Босанаца "наших главних непријатеља". Сан­даљ Хранић у овом заоштравању односа између Дубровчана и краља Остоје био је на страни босанског краља, али је добро чу­вао границе својих области, знајући да Дубровчани већ давно по­сежу за границама његових земаља. Након битке код Ангоре, на­стављају се добри односи између Дубровачке Републике и Сте­фана Лазаревића, који 1405. издаје Дубровнику повељу, којом потврђује раније повластице и допушта Дубровчанима слободу тр­говине по својим земљама.31)

У борбама Млечана да поврате Скадар и Дриваст, који су

се били од њих одметнули, Млечанима је nомагао Сандаљ Хра­

нић, који је тада држао Лим, Горње Подриње и Пиву, а у При­

морју Дра<чевицу, Рисан и Нови, као и Будву. Истина, млетачка

војска је за вријеме Скадарске буне против Млечана 31. Ј 1405.

29), СИЈМа ЋИјрКОвпћ, н . .ц., C'l"fP. 180. 311) Мирослав Лукетиh: Бущва., Ов. Стеф31Н, Пе'11РОВЗ.Ц, Обо.ц - Цетиr­

ње 1966, стр. 55. 31) Винко Фоiретић, -~~ Дубровниюа До 1808, књ. I, Н1ЫСЛадни за-

вод Маrrице Хрва'11СКе, З·.",.l=f ... "80, стр. 1,79-180. . ·

4

50 Максим С. Зл01rовић

год. претходно била ослободила и преда-ла Санд~:.љу Будву. Тада је Будва дата на управљаље Јелени Сандаљевој ћерци, кнеза Ла­зара.32)

Војвода Сандаљ Хранић је издао 24. јуна 1419. године Ду­бровачкој Републици повељу којом јој продаје пола Конавала с тим што се Република обавезује њему и његовим насљедницима плаћати rодишње данак од 500 перпера, уз то ће им у Жупи дати земљиште вриједности 3.000 перпера, те у граду Дубровнику па­лаче које бијаху власништво Симета Градића, а налази се уз Сан­дэ:љеву палачу, коју је он прије имао. Дубровчани издаше њему своју nовељу 29. јуна 1419. год. и у њој такође наводе спомену­те своје обавезе, па кажу да Сандаља, браћу му Вука и Вукца, синовца Стјепана и читаво њихово мушко потомство примају у ред своје властеле. Осим тих дубровачких обавеза, споменути на једнаки начин и у Сандаљевој и у Дубровачкој повељи, Дубров­чани су Сандаљу Хранићу одобрили и једнократну новчану исп­лату од 36.000 перпера (око 12.000 дуката), од чега су му одмах исплатили половину, а другу половину задржали су као јемство, док им он пo'I1IIyнo не осигура посјед уступљене земље, aJiiИ на

50fc, камате за Сандаља.33)

Дубровчани су, чим су дошли у посјед Конавала ишли за тим, не само да иокоријене и сузбију слободне сељаке или по­сједнике, већ да онемогуће посједе и оној властели која се нала­зила nреко границе а понајвише оним у Драчевици, који су има­ли своје посједе у Конавле. Неки су се сами повлачили пред све

већим и већим таксама и разним наметима на посједе.84)

Послије продаје Сандаљевог дијела Конавала дошло је до судара између браће Павловића и Сандаља Хранића. На страни Сандаљевој оојављују се Турци и силазе у наше приморје (1420). Том приликом поmбе у том рату Петар Павловић, мисли се од турске руке. Сандаљ сада насилно заузимље и другу половину Конавала, док је Цавтат са Ободом предао Дубровчанима уз оба­везу да му и за то плаћају 500 перпера годишње, даду му зем­љиште у Жупи вриједно 3.000 перпера, а и палачу у граду, бив­ше вл·аснивтво породице Вукасовић.34а)

Велики дио властеле из Новога и са територије жупе Дра­

чевице изгубили су своје куће и велике посједе у Копавлима.

Дубровачка влада није бирала средства, како да оспори и пониш­

ти имање или љетину неком становнику из Драчевице. Посједи

жупана Медошевића који се спомиње 19. Х 1451. као жупан вој-/

:812) СтоЈан Новаков.иh, Срби и ТУIРЦИ, (СКЗ), БеоЈ:"Ра~Ц 1961, LIII, стр. 340-341. ~: Ива;н БоЖЈИ!ћ, Орвдњевјековни Па.IIr11РОВИhи. Историјсхи часо­ПИiС САН за 1959, стр. 152.

33) в. Фореооо!h, .н. д., стр. 190. 34) М. Дини.ћ, Дуб,ровчЭIНИ као феудалци у Србији и Босни - Исто­

ријски ча.оопцс САН, књига IX и Х, С'Ј1Р, 144. S4a) М. ДИН:ић, каю :горе, стр. 145-146.

ПOМIOipC"IU!O Новога за вријеме '!1врткове и Коса.чине :владавине 51

воде Сандаља, затим Радишин Медошевић човјек или кмет на имању Радина Медошевића, жупана и осталих, секвестрирали су

имања и љетину, а1 кметове и раднике протјерали са истог. Нико није могао остати на своме имању на територији Дубровачке Ре­публике ":юо се не да некЈl\Iе патрону", тј. ко не призна дубро­вачког властелина за господара. Властела Еијековић из Драче­вице изгубивши своје посједе у Конавлима жалила се дубро­вачком Великом вијећу, које је 3. јануара 1424. год. расправља­ло и рјешавалю, да им се једном за вазда да поклон у вриједности од 60 перпера, као накнаду за њихову земљу у Конавлима. Се­нат је истога дана обавије.::>1'ИО и љегово вијеће да саопшти имено­ванима ову одлуку.

Појава Турака у наше приморске крајеве нагнала је Мле­тачку Републику да учврсти своје позиције на источној обали Ја­драна. Они су преговарали са готово свим обласним господарима и нудили им своје покровитељство. Око године 1420. Млечани су заузели све важније градове Далмације, па су се Дубровчани бо­јали да не пруже руке и према Дубровнику. Зато Дубровчани поручују својим пријатељима "Што даље од Млетака"! - Вој­води Сандаљу ХраFяћу, господару Новога и Драчевице, упућују 20. новембра 142~. године свnје П(}Сланике, који му приказују чи­тава стање овако:

"Премда смо увје:ре~ни да познате њихову ћуд колико је пох­лепна за освајањем и узимањем туђих земаља, те кад ставе сво­ју ногу у које краљевство, да заузму било које мало мјесто, они се не задовољавају само овим мјестом, него се на сваки: начин упрежу да се читавим краљевством управља како они хоће; и то­

лико су знали Iюстићи, гдје их не познај~;. да су напокО:Н заузе­ли већи дио тих краљевстава и госпошт:v.:~а; напокон су учинили да изгуби живот, ка,о што се догодиле.. господину Балши Зетско­ме, а вама, војвода, отеше Котор, те многој господи на свијету одузеше многе друге крајеве, као цару цариградском коме оте­ше Кандију, Негроrюнт, Коран и Модон и многа друга мјеста и градове у Мореји и нашему угарском краљу отеше Далмацију и многе друге градове у Хрватској; и царства на исти начин многе nокрајине и градове у Италији и ову Фурланију".

На крају послаНЈици војводи Сандаљу изјавише да Млеча­ни "улазе као лисице, а владају као лавови".86)

Котор је прије признаља врховне влас'!.'М Млетачке Репуб­шm<е плаћао трибут војводи Сандаљу Хранићу, да би га умило­С'IМО да не нооада његове посједе у Которском пољу и Грбљу, као и да им не би ометао каравмюку и поморску трговину и остале посједе који граниче са Драчевицом. Котор се обавезао да ће овај трибут плаћати од прихода соли, коју добива са својих солана. Вјерујемо да је Котор овај трибут давао и у натури, јер је и Сан­даљ био обновио своје солане у Суторини, као и трг соли у Но-

86) В. Форетић, н. д., crp. 190 и 194.

52 МакСИЈМ С. ЗлоiЮВић

воме одакле је извозио со и конкурисао Дубровчанима. Сандаљ је настојао искорисmти доба самосталности Котора (1391-1420), na га видимо да често демонстрира својом војском или у Которском nољу или у заливу Боке. Тако је 1. маја 1397. морало Мало ви­јеhе града Котора на челу са кнезом и годишњим судијама а nро­ширено још са· 6 племиhа да рјешава о "неким nитањима у од­носу с војводом Сандаљем". Градска управа је на овом састанку одлучила да nоклони војводи Сандаљу седам комада чохе које је купила код Марка Нигра млетачког трговца у Котору за 312 злат­них дуката. Стална nрисутност Сандаљева на границама котор­ске територије задавала је озбиљне бриге управи гр~а и чита­вог дистрикта. Годину дана касније видимо, да Мало вијеhе, nро­ширено са 5 nлемиhа, је одлучило да 6. априла 1398. год. Комора соли исплати Марку Нигру трговцу 112 златних дуката за 2 ко­мада чохе, које су биле предате Сандаљу. Иста Комора је годи­ну дана касније, а по наређењу истог вијеhа допуњеног са 7 nле­мића, 2. јануара: 1399. год. исnлатила војводи Сандаљу 208 злат­них дуката, од његовог дијела соли.38) Сандаљ је једним дијелом својих бродова патролирао дуж обала залива и више пута ометао поморску трговину, нашто су се Котора1Ни жалили.

Многобројне су биле везе Сандаљеве са Котором и котор­ским привредницима, особито у доба самосталности града Кото­ра. Многе потребе двора у Новоме, Сандаљ је наручивао у Кото­ру. У Котору је имао и своју куhу, као и ца:ринарницу соли. Ко­торски документи спомињу куhу гдје су становали цариници "уз­вишеног господина Сандаља". За дуго времена у Котору је био Сандаљев цариник Љубиша, који је доцније био и цариник Хер­цега Стефана Вукчиhа Косаче. Затим се сnомиње цариник Хла­nац. Которски ректори су држали спремну специјалну куhу у

граду, када Сандаљ посјети Котор да у њу одсједне. Которски до­

кументи такође спомињу и редовну плату, коју је град давао вој­

води Сандаљу.37) Све на-м ово јасно говори колико је јада, тегоба

и напасти са стране овога средњевјековног силеџије nадало на

град Котор. О овоме најрјечитије говори поступак Сандаља Хра­

ниhа ка7~;а је 1414. год. послије готово двомјесечног рата, тражио од града Котора 12.000 дуката за мир и за ослобођење 4 которска властелина, које је задржао кад су му као изасланици општине

дошли на мировне nреговоре. 88)

Војвода Сандаљ Храниh ненадно умрије 15. марта 1435. го­дине, па га је паслиједио у овим крајевима његов синовац Сте­

фан Вукчиh Косача. Нови Сандаљев насљедник имао је да издр­

жи тешку и незајажљиву борбу околних феудалаца, који сура-

зв) И. Стјеnчевић - Р. КовијаiНИiћ, Хра<Нићм и Косаче у коrrорсх:им спомениЦИ/Ма - ИСТО(ријо~ чаюоiПИЈС САН, 1954-55, књ. V, C'I1P· 319-320.

37) И. СтјеnчевИ!ћ - Р. Коощјll!Н:Ић, н. д., C'I1P· 311-314. 38) И. Божић- Нем"И\РНо пОМ"Орје XV вЈ11јека., СКЗ, Бесmращ 1979, стр. 5.

Поморство Новога за вријеме Тврткове и Косачи:не влаiЦавине 53

дили свим силама да се домогну бар једног дијела војводине оставштине. 39

)

Овом тешiЮI"} ситуацијом хумске земље хтјела је да се ко­ристи Венеција. dдмах послије смрти Сандаљеве кнез града Ко­тора је почео предузимати кораке како би се дочепао Новога:. Он је наговарао градског капетана да му преда град под становитим условима. Кастелан Новога обратио се писмом Дубровчанима за савјет, који су и сами, за живота Сандаљева неколико nута nо­кушавали да дођу у nосјед Новога, иnак савјетовали кастелана да остане вјеран своме господару. Стефанове nристалице из Но­

вога Гојта:новиh и Богуновиh извјештавали су nисмом Дубровча­не о развоју ситуације у Драчевици. Дубровчани су својим кури­рима шиљали ове извјештаје као и nисмо градског кастелана Стефану. Предлагали су му да из луке Дријева у Нови nошаље појачање у људству, лађама и материјалу. Понудили су му да код њих купи оружја и праха. И ако је ситуација око Новога била доста: критична, Млечани нијесу имали јединство акције, јер је которски кнез радио на своју руку па у свему није била ни правилно обавијештена централна влада у Венецији. Млетачка влада иnак је nредвидјела награду од 1.000 дуката, које би тре­бало nредати кастелану, ако би овај донио кључеве града. Све је било узалуд јер је Стефан задобио одлучујуhи утицај у Ново­ме, те је град остао у његовим рука'Ма до пада Новога под Тур­ке.40)

Стефан Вукчиh Косача, настојао је да град и луку Нов~ прошири и изгради. Свим силама је радио да трговину унаnри­једи, па је тежио да се еманципује од Дубровника и Котора, те је желио да трговачки промет што више орјентише на његов лучки град Нови. Повисио је уобича:јене царине и увео неке нове. Он је био прави трговац, који је користио и своју политичку моh да би што веhу зараду добио. Отворио је солане у Суторини, као и об­новио некад постојеhи трг соли у Новоме. Својим nоданицима је забранио да купују со у Дубровнику и захтијевао да набављају само његову со.41)

За вријеме Грбаљске б)'!Не которска властела је тражила: од млетачке власти да поруше солане у Которск!ОМ пољу, јер оне nривлаче околне господаре да нападну и завладају которском око­

лином и да постакну сељаке који имају удјела у соланама да

устају против Сињорије. По наређељу из Венеције солане су би­

ле порушене. Которани су, када су се нормализовале прилике,

неколико пута тражили дозволу у Венецији да могу обновити со­

лане. Нарочито су подвлачили да се због нереда у соланама трпи

велика штета, пошто мајстори одлазе у Нови, гдје раде на отва-

38) В. Форетић, н. д., стр. 201. ВИЈДи: Сима ЋЈфК.ОIВИ!h - Стефан Вук­чић К~ача и њеООIВО д~ел - Научио ~ - Београд 1964, стр. 5-6.

) С. '&фковић, н. д., C'l1P· 11-13. \ 41

) .Винко Форетић, 1

• д., C'l1P· 218. \

1

\~ [) 1

54 Максим С. Злоковић

рању нових солана. (Ово су горње солане војводе Стефана). Мле­чани овом тражењу та:юође нијесу хтјели удовољити.41!) Одмах с npoљeha 1436. године Стефан је послао у Венецију своје посла­нике Прибислава и Групка, I\!Оји су успјели да им дужд изда по­вељу, којом се Са:ндаљеве куће у Венецији и KO'l'QIPy и nриход који се добивао из Koropa nреноси на Стефана, као Сандаљевог насљедника. Стефан је истодобно nристао да nonrryje обавезе ко­је им је дао Сандаљ, nонајприје слободан nрелаз млетачким ка­раванима кроз његову земљу.43)

Херцег Стефан Вукчић Косача да би потпуно осамосталио Нови и да не би морао долазити ни у чему у зависан nоложај од Котора и Дубровника, rюч.иње nриnреме за осниваље ткачке ин­дУЈстрије. Марта 1449. године nочела је са радом фабрика чохе. Рад за оснивање исте изи:окивао је дуге и константне nриnреме, који се обављао у ТИШИЈНИ. Од појаве и рада творнице почиње притисак Котора:на и Дубровчана на Стефана.44)

Интересанmю је напоменути да је још у току 1417. године СТУЈПИО код Пе'Dра Пантеле сукнара у Дубровнику у служби и на изучавање заната 1. новембра Радоња Рајюовић из Драчевице, за стан, х;рану одијело и 15 дуката након истека уговора. Исте го­дине ступио је и Живко Брајковиh такође из Драчевице на 4 године, те Ратко Милетић из K<YDOpa.44a)

Тако властела и грађани града Котора једнодушно су у два маха (1454. и 1458) молили власти у Венецији да им дозволе от­варање ткачнице. Представници града, који су понијели њихову молбу у Млетке, објашњавали су властима, да he развитак сук­нарства у K<Yl'opy зауставити одлазак мајстора из њиховог града, затим nовећати опшТ~И~ноке приходе и сузбити поплаву дубровач­ЕЈИХ и новс:ких тканина, које су се појавиле на тржишту. Пошто

нијесу смјели у свем граду основати "сукнарску мануфактуру,

као ону херцега Вукчића Косаче", то су Кюторани два пута мо­

лили млетэ.чке власти и то 1463. и 1468. год. да им се дозволи поново увоз cyкi!-ra без царине из анконске ма;рке. Млетачки Се­

нат је на обје ове мо.пбе остао неумољив. ~оторске вла,сти су уза­

лу;:., !1:звјеп.rгавале владу у Млетке колико им nrreтe наноси хер­

цегновска мануф:::ктУЈРа, као и њена појава на оближњим тржиш­

тима. Наглашавају да са жаљењем посматрају како из ~ада од­

лазе там:о !На рад мњ.>:.·е врло способне занатлије.45) Которани су

42) !1Регор Ч[>емошн.и:к - KO'IXJIPCIКИ щука·ли и ~уге ЛIИСТИ!Не - Гла-сник ЗеМ!ЫЪског МУЗ~·:t XXXIII-XXXIV, С~ајево 19221' C'l1P· 153-154.

411) С. Ђ.ијрк:ОВИ!Уl, Н. 'Д., IЩ1р. 25. 44) Исто, !Н. д., crp. 122. 41а) Др Дущанка Дmm!ћ-Ковачевиh - Петар Па!Нтела, трrовац и сук­

нар у ДуброВIНИ!ку - ГодишњаЈК: Фм.лоэофск<Qг факулrrета, Нюви Сад 1970, књига ХХХIЦ/1, стр. 92.

40) Ивааi Божић - Немирн'О помqрје XV вијека, СКЗ Београщ 1979,

С'Др. 9, 10 и 102.

Поморс'IIВ'О H'Dвora за вријеме Тврткове и Косачине влщца.вИЈНе 55

веh почетюом 1450. год. страховали да he Нови постати велики град акю се насељавање настави истим темпом као што је то би­ло првих година. Херцег Стефан је приликом оон;ивања творнице имао једног струч'ног савје'l1Ника, а то је био Робер'!lо де ла Колтре из Риминија. Набавку СИЈ]Х>вина поред вуне из залеђа, Херцег је набављао из јужне Италије на посједима краља Алфонсн, као и у Шпанији одакле се извозила кас'!lилијанска квалитетна вуна

која је давала на далеко чувену чоху. Нови није имао попут ста­рих градова, право монопола на поједине артикле. Херцег Сте­фан је радио свим силама да се овога домогне што му је успјело уз помоћ Венеције. Од нарочитог значаја је и то да је његова фабрика чохе била друга у Европи. Прву је имао Дубровник, а другу Нови, па је и то био један од узрока ривалства и супарништ­ва између Новога и Дубровника. Трговина је била врло жива са залеђем и ако је конавоски юнез забрањиваю прощюа<К каравана кроз Конавле Стефановим људима из Драчевице, који су тим пу­тем од вајкада пролазили. Стефан је баш у овом добу читава ври­јеме проводио у Новоме и надзирао рад свих индустријских по­гона.48)

Нови је у доба Херцегове владавине постао извозна лука, ин­дустријски, занатлиј,ски и поморсК!и центар јужних области Хер­цеговине. Херцег Стефан је посједовао зна'11Ну флоту коју је на­слиједио од војводе Сандаља. Дубровачки документи из 1441. го­воре о новосаграђеној Стефановој фл<УI1И која је задю;ала доста главобоље Венецији, тако да је Которски КЈНез морао своја писма у Венецију слати преко Дубровника. Из истих извора видимо да 1442. године, гради галију и да су му ДубровчЗIН!И за исту оправ­љали топ.47)

Херцег Стеван Вукчић Косача 27. марта 1447. rод. потвр­ђује да је подмирен дуг Влаrхуше Латинчића од 700 перпера "што ми остао биеше дужаЈН Влахуша Латинчић од царина и бродова наших, што бјеше држао и Н!ИШТа нам веће Влахуша не оста ду­жан од царина и бродова наших које бише од нас куnио".

"Ја Радич Групковић уписах по заповједи господина војво­де Стјепана". Из овога се документа јасно види да је Херцег Сте­фан rюсједовао бродове које је продао Влахуши Латинчићу Ду­бровчанину, који је био закуrmо царине соли, затим царине на

извоз црвца, гвожђа, олова, бакра итд. Интересантно да је и овај

докуменат, поред много других, писан у Херцеговој канце.ш::рији

у Новоме. 48)

У рату између Херцега Стефана и Дубровника помињу се

најамници који су доведени бродовима из Италије. Ту се споми-

• 8 ) Исто, као бtр. 43, СТIР. 16, 17 и 18. 47) М. Злок.овић, Словенска жуnа Дра.чевица, "Бака" 1, Зборник ра­

дова ... Херцег-Нови 1969, \C'l1P. 67-69. 48

) Љуба О!юја!lЮВић - Стаъ>е орпеке повеље и ПИIС!Ма, књ. I, Оремски Карловци 1929, бр. 661, СТ!р. 62.

56 МакСИЈМ С. ЗЈЮirоВић

љу бригантини и мање пловне јединице, које су, по свој nрилици стационирале у Новоме. Рат и напади Херцеrових људи на Ду­бровник и дубровачку територију толико је озлоједио Дубровча~ не, да влада одлучи уцјенити Стефанову главу. О уцјени је од­лучило Вијеће умољених 11. септембра 1451. год. Уцјена је гла­сила:

"Тко убије Херцега, добива петнаест '11Исућа златних дука­та, 300 дуката годишље доживотно, стамбену зграду у граду од двијехиљаде дуката вриједности и дубровачко грађанство са свим правима, с правом насљедства у мушкој лози. Ова ће уцјена ври­

једети цијелог трајаља рата са Херцегом, а ваља је објавити су­традан на цијелом територију Републике". - И заиста проглас је 12. септембра прочита!Н уз звуке труба на српскохрватском и италијанском језику у граду и на читавој териrорији Републи­ке.4s)

На интервенцију пале, и тадашљих велИ!GfХ сила, долази до мира између Дубровачке Републике и Херцега Стефана. Стефан потврђује све старе повластице дате Дубровчанима, о чему се у Новоме 11. априла 1454. године издаје свечана повеља. Интере­сантно је да су ову повељу уз Херцега Стефана потписали ње­гови синови, кнез Владислав и кнез Влатко, те властела војвода Иваниш Влатковић, војвода Марко Гргуровић, кнез Радан Вар­дић, кнез Ружир Дивчић, кнез Павао Дражојевић, кнез Ранко

Прилчић, кнез Јурај Чемеровић, кнез Иван Вардић, војвода Ра­

дич Прибисалић, кнез Вукман Југовић". Ова интересантна пове­

ља завршава:

"У нашем граду Новом по заповједи пресвјетлог господина

Херцега Стефана уписа и ђак

Радивој Добришевић00)

Деспот 'Вурађ Смедеревац лично се састао 1444. год. са Хер­цегом Стефаном Вукчићем Косачом, са којим је склопио војно­

одбрамбени савез. Том прилиirом Херцег му је вратио горљу Зе­

ту и тврђаву Медун. Млечани су се изговарали да не могу вра­

тити деспоту одузети Дриваст, Бар и Будву, јер ове градове ни­

јесу ни одузели од деспота, већ од Херцега Стефана Вукчића, што

је нарочито злоједило савезнике.

У овом добу нови господар Напуља', арагонски краљ Ал­

фонзо бијаше ступио у савез са деспотом 'Вурђем и Херцегом

Стефаном. ГодИIНе 1445. арагонска флота састав,љена од 24 ратне галије посјетила је Стефанов град Нови и љегову луку. Долазак

арагонске флоте у новско пристаниште силно је забринуо Мле-

49) Вин!к:о Фqpe'IИli, н. д., 0'1'/Р. 221. 00) Као под бројем 48 - Број 669, стр. 72-75.

Поморст:во Новога за вријеме Тврткове и Косачине вл31ДавИ!Не 57

тачку Републику те ова брже боље склопи савез са Херцегом Сте­фаном.51)

Све нам ов9 говори да је Херцег Стефан имао осим трговач­ких још и бродоЋе за ратне операције. Истина, подаци који гово­ре о изразитим поморским дјелатностима су фрагментарни и они

се налазе у склопу разних других трговачких уговора, извозних

нагодби итд. По једној вијести коју нам саопштава Јиречек, из­гледа да је Iq>aљ Твртко I почео зидање тврђаве на обали, као и мјесто гдје је градио лађе.5'2)

То би био први помен о бродоградилишту и бро:доградњи за доба владавине краља Твртка, ХраЈНића И Коса·ча.

Опасност од Турака почиње угрожавати Херцегову земљу и сви напори да се спасу посљедњи остаци остају уза111удни. Године 1464. Стефан већ плаћа Турцима данак, док 1465. године, Турци заузимају већи дио Херцеговине. Тешко болестан Стеф:m се на­лази на смртној постељи маја 1466. и умире на 22 ист.

Интересантан је "Теста-менат великославн;ога господина Херцега Стјепана Коса че". Текст је писао митрополит милешев­ски Давид, у присуству патаренског госта Радина, по диктату

Херцегову, на два дана пред његову смрт. Херцег каже: "20 ма­

ја, у уторак, љета Господњег 1466. у нашем граду Новом на мору учиних овај тестаменат нашем течењу и имању, што нам је .3ог

дао". - По CMJYIIИ Херцеrовој, у Дубровник долази кнез Приби­

слав Вукотић, један од свједока при писању тестамента и доно­

си пред кнеза и властелу затворен и запечаћен Херцегов теста­

менат. Кнез Прибислав Вукотић изјављује да "речени господин

Херцег Стјепан учини и нареди тестаменат у Новом у Драчевици,

гдје више именовани господин Херцег Стјепан лежаше немоћан и

болестан".

На питање дубровачког кнеза "бијеше ли господин Херцег

Стјепан, тада: у доброј памети, када је чинио и наредио речени

свој тестаменат". Он рече, да је био у доброј свијести и памети,

како је игда био "господин Херцег Стјепан, када је најздравији

био".

Позван пред Дубровачког кнеза и властелу милешевски ми­

трополит Давид изјављује, да је властитом руком писао речени

тестаменат, а Херцег наредио да се на глас прочита. "И потом

рече и заповједи сам господин Херцег Стјепан, речени тестаме­

нат затворити и запечатити својим печатом, кюји печат по запе­

чаћењу даде затворити у једну шкрињицу од које шкрињице

51) Ји:речек-Радоњиh, Историја Срба - Научио дело, Београд 1952,

вол. I, C'l1P· 370-371. 52) Исrо као rope, стр. 323.

58 Максим С. Зл·оiЮВић

кључ предаде другоме своме слузи, а ово би 21. маја, један дан прије преммнућа госnодина Херцега Стјепана".53)

И ако је његов син Влатко "боЖiијом милошћу Херцег од Св. Саве у Новом и Рисну" nлаћао Турцима данак ипак и те по­сљедље остатке Херцеrове земље Турци заузеше 1482. године.54)

53) Љуба СтојаЈновиh, Старе срnюке хrовеље и писма, књ. 1./2, Београд

1934, СТјр. 91-92; Види: М. КашаiНИН - Исто-рија српске средњо-вјековне књижевн:ост;и стр. 433.

54) Јиречек-Ращоњић, наiВедено дjeJIIO, стр. 396.

Поморс'I'во Новога за вријеме Тврткове 11 Косачине влащави!Не 59

Summary

1 MARITIME AFFAIRS OF HERCEGNOVI DURING ТНЕ REIGN OF ТVRТК.О 1 AND KOSACA

- on occasion of the 600th Anniversary of Hercegnovi -

Maksdm ZLOKOVIC

The Bosnian king Tv.rtko 1 laid the foundatiiO:Ils of today's Hercegnovi in the middle of the year 1382 primarily to use Н as а port for export of а greater part of Bosnian trade. Fo.r that purpose he established а market place fo1· he sale of salt at Hercegnovi as well as salt works iп the nеатЬу SUJtoDina field, wherefl·om he was supplded with salt for the new founded town and i.ts stъrroundings. The aim \vas to beoome independent of Dubrovn1k and Kotor. The town was still under construction when under the first tower ships full of salt started to put in. Long lLnes of oaravans kept carrying off that salt into the inteгior of the country, bring.ing back copper, lead, iron ore, smoked meat, animal skins, etc. The RepuЬlic of Dubrovnik noted а protest a;nd demanded of Tvrtko 1 to close both the market-place and the wharf citiпg the oliginal ag.reements made between the Republic of Du•brovnik and the Serblan and Bosnian rulers. They immediately organized their vessels to hin­der aгrival of the ships with salt at the port of Hercegnovi. The war galley о! Dubrovnik patroled in fгont of the entrance to the Вау of Boka Kotorska p1·eventing the sblps with sa1t to ent.er the рогt of Hercegnovi. ln order to get rid of the p1·essure of DuЬrovnik, Тvтtko 1, <1mmediately in 1382, deman­ded of the Veneйans the purchase of two brigantines which he intended to arm a.nd use against the enemy's operations.

The Venetians pleaded not to have any vessels for sale upon \Vhat Tvrtko 1 iп order to reach his a·im he soonest possiЬle, nominated а Vene­tian pa.trician Basei for commander of his future fleet. The Venetian govern­men·t approyed of this nominaйon and the purchase of the demanded bri­gantines in addit.ion to one gailey armed wLth 1 gun. ln 1834 it approved the purchase of tvvo more armed vessels. Most part of the year this fleet \vas sta­tioned a.t Hercegnovi.

During the whole reign of Tvгtko 1 the oitizens of Hercegnovi and Dra­cevdca•, together with those of Kotor, made on their ships numerous commer­cial voya.ges exporting various goods fгom the port of Hercegnovi.

The Duke Sandalj Hranic, one of the heiтs of the king Tvrtko 1, con­tinued all those sea and trade activities of his predecessors. Stefan Vukcic Kosa•ca, as the l1ei.r of Sandalj, made efforts to enlarge the port and the to,vn Hercegnovi, organized produotion and trade with salt and in 1449 founded а cloth factory as the secoпd in Europe, the first being in Dubrovnik.

During his rei<gn Heгcegnovi bccame an export port, indu.strial, trade and maritime centre of Hercegovina.

Herceg Stefan possessed а consideraЫe fleet mostly inherited from the Duke Sandalj Hranic and p!Ы'tly purchased in 1441 апd the t\vo followin.g years Ш Dubrovnik, Venice, Naples and Kotor.

Herceg Stefan used his fleet various encounters with DubroYnik. The­refore, the rector of Kotor complained to the senior wathorit.ies in Venice as not to Ье а•Ьlе to send mail di•rectly Ьу sea but through DubroYni.k on accou.nt of Herceg Stefan's shi;p.

Unfortunately, our a:rchives do not dispose of complete details concer­ning Herceg Stefan's fleet.

1

GODISIJAK POMDRSKO& MUZEJA U KOTORU

XXIX·XXX

КОТОR, 1981-1982.

Изд::(вачн:и савјет:

Др БОРИСЛАВ ИВОШЕВИЋ, ,щр МИЛОШ МИЛОШЕВИЋ, ЈОВАН

НАКИЋЕНОВИЋ, др МИЛЕНКО ПАСИНОВИЋ

1И1 1ZQP ЈОВАН СТЈЕПЧЕВИЋ

Реiдакциони одбор:

ИГЉАТИЈЕ ЗЛОКОВИЋ, ЈОВАН МАРТИНОВИЋ, ТОМО РАДУЛОВИЋ,

АНТУН ТОМИЋ и МИЛАН БЕГОВИЋ

Од rов~.Р ни 'УР ед н и к:

ИГЉАТИЈЕ ЗЛОКОВИЋ

Изводе :цревела на енгл~ језИIК:

ВИНКА САМАРЏИЋ

Вињета на карици: БОКЕЉСКИ ЈЕДРЕЉАК И3 XVII В.

Рек:ОНС'I1РУ1ЩИI.ја: МИЛИВОЈ МИЛОШЕВИЋ

ТеХIНИIКа: БРАНИСЛАВ ИВКОВИЋ

Власник и издавач

ПОМОРСКИ МУЗЕЈ- КОТОР

1

CLANCI I RASPRA VE

Ignjatije ZLOKOVIC Jovan MARTINOVIC

SADRZAJ

Strana

Pomorski muzej Crne Gore - Kotor (1952-1982) - - 13

The Мarirtime museum of Montenegrc at Kotor (1952-1982) 21

Игњатије ЗЛОКОВИЋ

Годишњак По.морскоz .музеја Црпе Горе у Котору (1952--1982) - - - - - - - - - - - - 23

Тhе Annual of the MoЛJtenegri,n Maritime museum at Ko-tor (1952-1982) - - - - - - - - - - 30

CjeHmir STANIC

Prilog analizi uЬikacije Acruvium-a i Agrнvium-a - 31

А contribution of the anaJysis of the ublcation of Acru­viwrnandAgruvium- - - - - - - - - 40

МаЈКсим ЗЛОКОВИЋ

По.морство Новоzа за врије.!јf,е Тврткове и Косачиие влљ-давиие - - - - - - - - -- - - 41

Maгir\J1me affairs of Hercegnovi during the re'gn of Tvrt-Юo I and Kosaca (On occasion of the 600th Alnniversary of Hercegnovi) - - - - - - - - - - 59

Б. Л. БОГОРОДСКИ

Ј едииствеии извор професиоиа.л,ие .л,еЈ~сике по .м ораца

Русије и Да.л,.мације с краја XVII вијека - - - - 61

The unical source of а professional lexics of the seaJmen of Russia and Dalmatta at tr~e end of the 17th century 72

Ignjati1je ZLOKOVIC

Drнga rasprava prof. kap. Pava Radimiri iz geoiogije Bo-ke Kotorske objavljena 1890. godine - - - - -- 73

The seoond paper of prof. capt. Pavo Radi.Jmilгi treating geology of Boka Kotorska - - - - - - - 83

Mirko VUKASOVIC

Jedan vazan dokиmenat za Bokeljskи mornaricи

An important document for the Bokelian marine

Velimir VUKCEVIC

Jиgooceanija и jиЬilarnoj 40-godisnjici Ratne mornaricc i

85

88

Pomorstva Jиgoslavije - - - - - - - - 89

»Jugooceanija« in the jubllee 40th anniversary of Ље Na-vy and mari1Jime affairs of Yugoslavia - - - - 97

Bra:nka, SKAKIC

Spisak signatи1·a evidentirane grade о spomenicima kиltи-re Crne Gore iz arhiva и Беси i Veneciji (П deo) ·- - 99

The list of signatures of the material n.oted in the Archi-ves of Vienna and Ven1ioe concerning Ље cultural monu­ments of Montenegro (П part) - - - - - - 127

ПРИКАЗ И

Зоран ЛАКИЋ

Мр Кази.мир Приби.~tовиh: Наоружаии бродови Мориа-рице НОВЈ, Cn.~tuт 1980. - - - - - - - 129

Armed ships of the Navy of the National Liberat.ion Ar.my of Yugoslavia - Split 1980 - - - - - - - 132

Тото RADULOVIC

Prof. Milos Lipovac: Astronomska navigacija, П izdanje 133

Prof. Milos Lipovac: Astronomical navigation, П edition 135

Ignjatije ZLO.КOVIC

Pomorstvo Losinja i Cresa - - - - - - - 137

Maritime affairs of the islands of Losinj and Cres - - 139

IN MEMORIAM

Ilija Maslovar

Никола Вучковић

Кар. Gracija Bblafer -

OBAVJESTENJA

Izvjestaj о radu Pomorskog muzeja Crne Gore и Kotoru

141

143

145

za 1981. godinu- - - - - - - - - - 147

Razmjena pиЫikacija za Godisnjake Pomorskbg mиzeja Crne Gore и Kotorи - - - - - - - - 153

Дариваоци Музеја - - - - - - - - - 161