ТЕХНИЧКА ШКОЛА ГСП Београд, Радослава Грујића 2

ЗАВРШНИ ИСПИТза образовни профил возач моторних

возила

ТЕМА: 1. Мимоилажење; 2. Терет на возилу; 3. Увиђај саобраћајне незгоде; 4. Аутосилоси,

аутохладњаче, ауто дизалице и миксери

Ученик:Александар Вилотић

Београд, октобар 2012.

САДРЖАЈ:

УВОД......................................................................................................................................................................3

1. МИМОИЛАЖЕЊЕ..........................................................................................................................................4

1.1. ШТА ЈЕ МИМОИЛАЖЕЊЕ ?...........................................................................................................................41.2. ПРАВИЛА МИМОИЛАЖЕЊА..........................................................................................................................41.3. ОПАСНЕ СИТУАЦИЈЕ ПРИЛИКОМ МИМОЛАЖЕЊА И КАКО ИХ ИЗБЕЋИ........................................................7

2. ТЕРЕТ НА ВОЗИЛУ........................................................................................................................................8

3. УВИЂАЈ САОБРАЋАЈНЕ НЕЗГОДЕ.......................................................................................................10

3.1. УВОД...........................................................................................................................................................103.2. ПОСЛОВИ ОБЕЗБЕЂЕЊА ЛИЦА МЕСТА СН.................................................................................................103.3. ВРШЕЊЕ УВИЂАЈА И ДОКУМЕНТОВАЊА САОБРАЋАЈНЕ НЕЗГОДЕ.............................................................123.4. КОМПЛЕТИРАЊЕ УВИЂАЈНЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ И АРХИВИРАЊЕ................................................................13

4. АУТОСИЛОСИ, АУТОХЛАДЊАЧЕ, АУТО ДИЗАЛИЦЕ И МИКСЕРИ.........................................15

4.1. АУТОСИЛОСИ..............................................................................................................................................154.2. АУТОХЛАДЊАЧЕ.........................................................................................................................................164.3. АУТОДИЗАЛИЦЕ..........................................................................................................................................18

4.3.1. Подела аутодизалица........................................................................................................................184.3.2. Заједничке карактеристике аутодизалица....................................................................................184.3.3. Подручје примене..............................................................................................................................19

4.4. МИКСЕРИ....................................................................................................................................................19

ЗАКЉУЧАК........................................................................................................................................................21

ЛИТЕРАТУРА....................................................................................................................................................22

2

УВОД

Овде ћу се кратко осврнути како сам приступио обради сваке од четири појединачне теме које сам добио за завршни испит.

Дефинисао сам појам мимоилажења (прва тема) и приказао правила која се примењују на ову радњу у саобраћају (свако правило сам пропратио одговарајућим илустрацијама). На крају сам приказао неке опасне ситуације мимоилажења са којима се сусрећемо током вожње и објаснио правилан поступак како избећи штетне последице неодговорног понашања.

Набројао сам правила која уређују подручје превоза терета у друмском саобраћају (друга тема), уз поједине примере сам приложио и илустрацију. Код прве и друге теме сам се служио „Законом о безбедности саобраћаја на путевима“ и изворима с Интернета.

Код увиђаја саобраћајне незгоде (СН) приказао сам шта све предузима овлашћено лице како би обезбедио лице места, прикупио и документовао трагове и доказе и шта све мора да садржи извештај с лица места саобраћајне незгоде.

Четврта тема обрађује четири типа возила – аутохладњаче, ауто дизалице, миксере за бетон и аутосилосе. За сва четири типа возила сам навео основне карактеристике и намену тих возила и приложио одговарајуће фотографије.

3

1. Мимоилажење

1.1. Шта је мимоилажење ?

Мимоилажење је пролажење возилом поред другог возила које се по истом коловозу креће из супротног правца. Ова радња се дешава свакодневно током вожње у различитим ситуацијама (услови саобраћаја и врста саобраћајнице којом се крећете).1

1.2. Правила мимоилажења

Приликом мимоилажења возач је дужан да своје возило помери што више удесно и да са своје леве стране остави довољно растојања између свог возила и возила с којим се мимоилази, све у циљу што брзбеднијег мимоилажења. Прописима није утврђено минимално растојање приликом мимоилажења, али у нормалним условима оно не би смело да буде мање од 1 m.

Слика 1: Растојање између возила приликом мимоилажење2

При мимоилажењу са пешаком, возач је дужан да држи безбедно растојање између возила и пешака.

Слика 2: Мимоилажење с пешаком3

Онемогућено мимоилажење због препрека или ширине пута – У случају кад је безбедно мимоилажење (или мимоилажење уопште) онемогућено због препреке на путу, недовољне ширине пута или због других учесника у саобраћају, возач – коме је то лакше – дужан је да успори кретање свог возила, а по потреби чак и да га заустави и кретањем уназад – или на неки други начин – помери своје возило и пропусти возило из супротног правца.

1 http://bihamk.ba/saobracajna-preventiva/savjeti-vozacima/27-kako-i-gdje-se-mimoici.html2 http://ltablice.com/pravila-saobracaja/ostala-pravila-saobracaja/83-mimoilazenje3 http://ltablice.com/pravila-saobracaja/ostala-pravila-saobracaja/83-mimoilazenje

4

Слика 3: Мимоилажење кад је препрека на путу (заустављање возила да би се пропустило возило из супротног правца)4

Уколико је због недовољне ширине пута или препреке мимоилажење онемогућено, возач којем је то – с обзиром на карактеристике и стање пута и околности саобраћаја – лакше да то изведе, дужан је да се први заустави и по потреби – кретањем уназад или на други начин – помери своје возило и заузме на путу положај који омогућава мимоилажење.

Слика 4: Мимоилажење кад је препрека на путу (кретање уназад да би се пропустило возило из супротног правца)5

Слика 5: Мимоилажење на раскрници6

Мимоилажење возила на успону (правила о првенству пролаза) – Важи правило да на делу пута који је саобраћајним знаком означен као опасан успон, односно као опасна низбрдица, на коме је мимоилажење возила немогуће или је веома отежано, возач возила које се креће низ нагиб дужан је да заустави своје возило на погодном месту (без обзира на категорију возила) ако примети да му друго возило иде у сусрет уз нагиб.

Изузетак од овог правила чини ако возило које се креће низ нагиб нема погодну површину за заустављање, а испред возила које се креће уз нагиб постоји погодно

4 http://ltablice.com/pravila-saobracaja/ostala-pravila-saobracaja/83-mimoilazenje5 http://ltablice.com/pravila-saobracaja/ostala-pravila-saobracaja/83-mimoilazenje6 http://ltablice.com/pravila-saobracaja/ostala-pravila-saobracaja/83-mimoilazenje

5

место за заустављање, возач возила које се креће уз нагиб дужан је да се заустави и пропусти возило које се креће низ нагиб.

Правила саобраћаја која важе кад једно од возила на успону, односно низбрдици мора да се креће уназад – На делу пута који је саобраћајним знаком означен као опасан успон, односно као опасна низбрдица када једно од возила која се мимоилазе мора да се креће уназад, кретаће се уназад:

– свако возило које се сусрело са возилом које вуче прикључно возило,– теретно возило које се сусрело са аутобусом,– возило које се сусрело са возилом више врсте,– ако се мимоилазе возила исте врсте – возило које се креће низ нагиб, осим

ако је – с обзиром на услове и положај возила на путу – лакше да то учини возач возила које се креће уз нагиб (има испуст).

Слика 6: Класификација возила од више ка нижој врсти, у смислу првенства пролаза на успону, односно низбрдици, кад једно од возила мора да се креће

уназад.7

Мимоилажење регулисано саобраћајним знацима – Ако се на неком делу пута првенство пролаза регулише саобраћајним знацима, онда се постављају два знака:

– саобраћајни знак забране и ограничења, првенство пролаза за возила из супротног смера, који означава забрану ступања возила на уски део пута пре него што тим делом пређу возила из супротног смера;

– саобраћајни знак обавештења, првенство пролаза у односу на возила из супротног смера, који обавештава возача да на уском пролазу има право првенства пролаза у односу на возила која долазе из супротног смера.

Регулисање саобраћаја на делу пута на коме се изводе радови или где је настала препрека која се не може одмах отклонити врши се заставицама зелене и црвене боје, димензија најмање 40 cm x 40 cm. Када радник одређен од стране извођача радова држи подигнуту зелену заставицу – пролаз је слободан, а када је подигнута црвена заставица – пролаз је забрањен.

7 http://ltablice.com/pravila-saobracaja/ostala-pravila-saobracaja/83-mimoilazenje

6

1.3. Опасне ситуације приликом мимолажења и како их избећи

Сама радња мимоилажење представља опасност, а поготово када пут није довољно широк. Често долази до погрешних процена, па зато приликом мимоилажења треба гледати што даље испред возила и очекивати тренутак мимоилажења.

Мимоилажење се, у правилу, обавља с леве стране. Кад на раскрсници возила из супротних праваца скрећу улево, возач мимоилази возило из супротног правца тако што га пропушта са своје десне стране – то је једини случај мимоилажења с десне стране.

Ако због неке препреке на путу или због других учесника у саобраћају возач не може осигурати довољан простор за сигурно мимоилажење, дужан је успорити кретање свог возила, а према потреби и зауставити га – и пропустити возило из супротног правца.

Посебну опасност у саобраћају представља мимоилажење ноћу. Због слабе видијивости и блештавих светала, возач осим светала долазећег возила не може видети ни проценити:

– величину возила,– тачну удаљеност до возила,– његову брзину и– место мимоилажења.

У истој се ситуацији налази возач у условима густе магле када се долазеће возило уопште не види, већ се појављује изненада. Време подузимања избегавајућих радњи је изузетно кратко.

Често – ако вам то прилике дозвољавају – приликом мимоилажења у прилици сте сами „креирати“ заштитни простор око вашега возила. То можете учинити повећавајући или смањујући брзину вожње или мењајући путању кретања како бисте осигурали повољнији положај вашега возила у односу на друга возила око вас. Наравно, за то је потребна врло јасна комуникација с другим возачима око вашега возила, коришћењем показивача правца, стоп светала, а – по потреби – и звучног сигнала, па чак и знака руком – ако може помоћи.

При мимоилажењу не повећавајте брзину кретања, поготово ако возило из супротног правца наилази великом брзином. Треба имати у виду да мање брзине омогућавају да се покретањем точка управљача складније мења путања кретања возила и да возило одржи довољну стабилност кретања.

7

2. Терет на возилу

Возило у саобраћају на путу не сме да се оптерети:

– преко носивости која је уписана у саобраћајну дозволу и највеће дозвољене укупне масе;

– преко највећег осовинског оптерећења појединих осовина одређених од стране произвођача возила, тј. преко осовинског оптерећења прописаног техничким нормативима за одређени тип возила;

– тако да возило са теретом премашује највеће дозвољене димензије за поједине врсте возила (дужина, ширина и висина). Ове димензије, за поједине врсте возила, прописане су у „Правилнику о подели моторних и прикључних возила и техничким условима за возила у саобраћају“;

– преко могућности које дозвољавају особине пута.

Изузетно од горе наведених тачака 2. и 3. – по „Закону о безбедности у саобраћају“ (ЗОБС) – возило, односно скуп возила, сме да учествује у саобраћају на путу, уз посебну дозволу надлежног органа.

Терет на возилу мора да буде тако распоређен, (по потреби) причвршћен и покривен да:

– не угрожава безбедност учесника у саобраћају и не наноси штету путу и објектима на путу (изузетак је терет који се превози по посебном одобрењу),

– не умањује у већој мери стебилност возила и не отежава управљање возилом,

– не умањује прегледност возачу над путем,– не пада и не расипа се по путу, односно не вуче се по путу,– не ствара сувишну буку и да не загађује животну околину и– не заклања светла на возилу, регистарске таблице и друге прописне ознаке

на коловозу.8

Терет у расутом стању, сем на прикључном возилу за трактор, мора да буде прекривен. Правно лице, предузетник, односно физичко лице, које наложи вршење утовара или врши утовар, дужно је да приликом утовара робе води рачуна о поштовању горе наведених одредби закона. Уколико је утовар терета извршен у иностранству, за потребе примаоца, односно наручиоца превоза који има пребивалиште или седиште у Србији, за поштовање ових одредби закона одговоран је и прималац терета, односно наручилац превоза.

Терет на моторном возилу може да пређе најудаљенију тачку на предњој страни возила до једног метра. Терет на возилу не сме да пређе најудаљенију тачку на задњој страни возила за више од 1/6 своје дужине, а највише за 1,5 m, с тим да терет преосталим делом дужине мора бити ослоњен на товарни простор. Изузетно, у саобраћају на путу може да учествује возило на коме терет није смештен на прописан начин, уколико то одобри управљач пута.

8 http://www.autoskolaonline.com/obuka/saobracajna-pravila/teret-na-vozilu.html

8

Слика 7: Терет на моторном возилу (не сме прећи максимално1/6 укупне дужине возила)

Уколико терет на возилу прелази најудаљенију тачку на задњој страни возила, мора бити означен. Код теретних и прикључних возила, терет се означава прописаном таблом (табла квадратног облика, димензије 50 x 50 cm, обојена наизменично косим тракама рефлектујуће наранџасте (или црвене) и беле боје. Табла се поставља управно на уздужну осу возила.), код осталих возила црвеном тканином, а у условима смањене видљивости црвеним светлом или светлоодбојном материјом црвене боје (катадиоптер).

Слика 8: обележавање терета на возилу (црвена тканина, табла и катадиоптери)

Ближе прописе о начину смештаја терета, његовог обезбеђења и означавања доноси министар надлежан за послове саобраћаја.

Слика 9: Знакови забране и ограничења који се односе на ову област (забрана саобраћаја за возила чија ширина прелази ону исписану на знаку; забрана

саобраћаја за возила чија укупна висина прелази ону исписану на знаку; забрана саобраћаја за возила чија укупна маса прелази ону исписану на знаку; забрана

саобраћаја за возила чије осовинско оптерећење прелази ону исписану на знаку; забрана саобраћаја за возила чија укупна дужина прелази ону исписану на знаку)

Возила која су намењена за извођење радова ван пута када у саобраћају на путу имају инсталирана оруђа за извођење радова, која нису склоп возила већ измењиво средство за рад, морају бити прописано означена.

Утовар или истовар терета на путу мора се обављати тако да не омета, односно не угрожава, остале учеснике у саобраћају.

9

3. Увиђај саобраћајне незгоде

3.1. Увод

Саобраћајна незгода је незгода на путу у којој је участвовало најмање једно возило у покрету и у којој је једно или више лица погинуло или повређено или је изазвана материјална штета.

Истраживање и објашњавање саобраћајних незгода врши се – по правилу – накнадно, у оквиру судског процеса. Дакле, они који доносе коначан став (суд) о незгоди, најчешће немају прилику да се нађу на лицу места, непосредно након настанка саобраћајне незгоде. Сва сазнања о незгоди потичу од очевидаца: учесника у незгоди, сведока и увиђајне екипе која је обрађивала лице места незгоде.

Коректно обављени увиђаји омогућавају поуздано истраживање саобраћајне незгоде и утврђивање узрока незгоде, а самим тим и програмирање мера за превентивно деловање како би се елиминисали они узроци на које се може деловати.

Фотографисање после изузимања је најобјективнији и најочигледнији метод фиксирања трагова (предмета) саобраћајне незгоде. Резултат фотографисања саобраћајне незгоде је фотодокументација (фотоалбум или фотоелаборат). Фотодокументација, заједно са записником о увиђају, скицом лица места, ситуационим планом и осталим прилозима чини увиђајну документацију.

Два најважнија аспекта фотографисања који се обрађују су: основи фотографије и фотографске технике. Први аспект захтева добро познавање фотографских материјала и лабораторијских поступака њихове обраде. Други аспект се односи на значај, циљеве и методологију фотографисања саобраћајних незгода у свим фазама увиђаја и њихове анализе.

Послови вршења увиђаја саобраћајних незгода (СН) уређени су скупом прописа:

– Законом о безбедности саобраћаја, – Закону о полицији, – Закону о прекршајима, – Кривичном законику и– Законику о кривичном поступку и другим прописима.

Међутим, овим прописима су регулисане само врсте послова, али не и конкретни послови. Зато се, почев од 23. новембра 2007. године примењује обавезна инструкција Министарства унутрашњих послова (МУП) којом се уређују конкретни послови, односно ближе се уређује начин поступања полицијских службеника (и других запослених у МУП-а) приликом организовања и спровођења мера и послова обезбеђења лица места и вршења увиђаја саобраћајних незгода на путевима у Републици Србији. Инструкцијом се регулише поступање на такав начин да спровођење предметних послова буде усклађено са прописима али и правилима струке и науке и реалним могућностима. Да би се то обезбедило, као пратећи документ уз Обавезну инструкцију се примењује и Приручник „Полицијска обрада саобраћајних незгода – Обезбеђење лица места саобраћајних незгода и вршење увиђаја“, који додатно појашњава Обавезну инструкцију.

3.2. Послови обезбеђења лица места СН

Обезбеђење лица места је активност која је прописана законом и њени одређени аспекти се спроводе код свих врста СН (у смислу тежине последица). У СН код којих

10

је наступила телесна повреда или смрт полиција је дужна да одмах по сазнању за такву СН изађе на лице места (ЛМ) незгоде4, док је код СН са само малом материјалном штетом полиција дужна да изађе на место незгоде, само ако то захтева један од учесника СН или лице које је претрпело материјалну штету у тој незгоди. У сваком случају, по доласку на место СН, прве активности се односе на обезбеђење лица места.

Полицијски службеник је при обезбеђењу лица места СН дужан да:

1) обезбеди лице места у циљу спречавања настајања накнадних (секундарних) саобраћајних незгода;

2) пружи прву помоћ и организује транспорт повређених до најближе здравствене установе;

3) омогући приступ лицу места ради збрињавања повређених, гашења пожара и извршења других неодложних послова;

4) утврди простор лица места саобраћајне незгоде, односно да успостави „унутрашњу и спољну блокаду“ постављањем средстава и опреме (да одреди добро уочљиве границе овог простора);

5) предузме мере да се сачува неизмењено лице места саобраћајне незгоде, трагови и предмети;

6) предузме мере да се непотребно не омета одвијање саобраћаја;7) изврши маркирање положаја возила и битних трагова пре померања возила, код

СН са мањом материјалном штетом за које се врши увиђај, а ако постоје техничке могућности изврши и фотографисање;

8) идентификује учеснике и очевице СН, обезбеди их, раздвоји и спречи њихову комуникацију;

9) у случају бекстава учесника у СН, прикупља сазнања и податке и о томе обавештава дежурну службу;

10) хитно обавести дежурну службу о новим сазнањима у вези са СН, а посебно о СН са тежим последицама, са одбеглим учесником са лица места, када су учествовали државни функционери или лица са посланичким, дипломатским односно другим имунитетом, возила Министарства, полицијски службеници, војна возила, страни држављани и у случајевима могућих опасности;

11) у случају лоших временских услова да пронађе и обезбеди предмете и трагове СН од померања, оштећења или уништења, а ако постоје техничке могућности изврши и фотографисање;

12) изврши фотографисање у случају да има сазнања да ће увиђајна екипа да почне увиђај у сумрак или ноћу;

13) спречи непозваним лицима да улазе у простор спољне блокаде, односно да их удаљи из овог простора;

14) предузме мере ради спречавања и отклањања опасности од запаљивих, експлозивних и других материја;

15) у случају пожара или експлозија, хитно обавести дежурну службу и по могућности организује спасавање и гашење;

16) предузима мере да обезбеди возила, терет (робу) и друге предмете од крађе и кварења;

17) прекрије и обезбеди тела погинулих лица;18) предузме мере да се пут рашчисти, а по потреби затражи од предузећа која су

надлежна за одржавање путева или других предузећа или лица да то изврше, ако возач, власник или корисник оштећеног возила, терета, других предмета или расутог материјала није у могућности да их уклони са пута;

11

19) предузме и друге мере и радње по захтеву руководиоца увиђаја или самостално (упути возило на ванредни технички преглед и/или криминалистичко-технички преглед, организује транспорт тела погинулог лица и др.);

20) упозна руководиоца увиђаја о прикупљеним подацима, предузетим мерама и евентуалним променама на лицу места;

21) предузме мере у циљу нормализације саобраћаја након завршеног увиђаја.Од посебног је значаја одредба по којој се за СН са погинулим и повређеним

лицима, односно са материјалном штетом која има обележје кривичног дела, попуњава Извештај о обезбеђењу лица места СН. У извештају полицијски службеник евидентира значајне податке, хронолошки од добијања прве информације до завршетка свих активности везаних за конкретну саобраћајну незгоду. Прописано је да копија овог извештаја буде прилог увиђајне документације и обухвата:

– начин одвијања саобраћаја и евентуалног обезбеђења лица места до доласка патроле (опис одвијања саобраћаја, ко је и како вршио обезбеђење, према чијем исказу);

– измене стања на лицу места до доласка патроле (опис, разлози, према чијем исказу);

– збрињавање повређених и тела погинулих на лицу места (која лица, ко указује помоћ, на који начин, где и ко транспортује повређене);

– учесници незгоде и очевици затечени на ЛМ (основни подаци);– збрињавање повређених и тела погинулих на лицу места која лица, ко

указује помоћ, на који начин, где и ко транспортује повређене;– измене затеченог стања ЛМ од стране патроле (који предмети и зашто).

Овде се ради о значајним информацијама које се односе на могуће измене лица места и које могу да буду од пресудног значаја за исход анализе СН.

3.3. Вршење увиђаја и документовања саобраћајне незгоде

У вези спровођења увиђајних радњи, пре свега треба нагласити да Обавезна инструкција прописује да се фиксирање лица места СН врши: методом изузимања, методом фотографисања и видео снимања, мерно-графичком и вербалном методом. Додаје се и да ће се приликом вршења увиђаја користити најсавременија погодна техничка средства која су на располагању увиђајној екипи.

Фотографска и видео обрада места предвиђа:

– шири (даљи) изглед лица места, из свих прилаза месту незгоде,– ужи (ближи) изглед лица места, из свих прилаза месту незгоде,– међусобни положаји возила, трагова и предмета саобраћајне незгоде,– изглед трагова и предмета понаособ,– изглед возила и објеката (посебно оштећења и других трагова на возилу),– изглед тела погинулих лица и животиња и– други значајни детаљи (нпр. изузимање предмета, важни детаљи на путу иобјектима итд.).

Мерно графичка обрада лица места подразумева примену метода скицирања подразумева израду слободоручног цртежа на лицу места СН на коме се котира све

12

шта је мерено и то онако како је мерено. Скица израђена на лицу места се, после увиђаја, довршава, скенира (у високој резолуцији – 600 DPI) и у дигиталном облику постаје део електронске документације, док се изворна скица улаже у класичну документацију за увиђаје.

Ситуациони план је цртеж у размери, на коме се котирају најважније мере. Црта се на основу скице, класично (употребом прибора за цртање) или применом рачунара, коришћењем неког од компјутерских програма за цртање. У случају кад се црта класично, ситуациони план се скенира (као и скица) и чува као елемент дигиталне документације за увиђаје док се у случају кад се црта применом рачунара чува у изворном облику сачуваном непосредно пред штампање. Ситуациони план се улаже у документацију за увиђаје.

Слика 10: Мерење тачкастих трагова

Вербална обрада лица места – Приликом обављања послова на лицу места се кратко записује опис најважнијих елемената лица места СН, а ако постоје технички услови, користиће се диктафон, па ће се овај звучни запис чувати у дигиталном облику као прилог документације за увиђаје. Касније се на основу бележака, односно звучног записа сачињава записник о увиђају (у текст процесору MS Word) који се штампа (елемент класичне документације) и чува у дигиталном облику (елемент дигиталне документације).

Одређивање макролокације – Предвиђено је да се место незгоде одређује уз помоћ GPS уређаја. Приликом мерења позиције требало би стати на оријентирну тачку (ОТ), очитати координате (x,y) и прецизност мерења и уписати их у скицу лица места, односно у записник о увиђају СН.

3.4. Комплетирање увиђајне документације и архивирање

Инструкцијом је прописано да се за СН са погинулим и повређеним лицима, односно материјалном штетом која има обележје кривичног дела, формира предмет који садржи:

1) кривичну пријаву или извештај о СН тужилаштву;

13

2) обавезне елементе увиђајне документације:

– записник о увиђају,– скицу лица места,– ситуациони план,– фотодокументацију,– извештај о обезбеђењу лица места СН.

3) остале прилоге значајне за разматрање и разјашњавање СН, који се могуобезбедити:

– видео записе,– записник о саслушању осумњиченог;– изјаве учесника СН;– изјаве очевидаца СН;– службену белешку о обавештењу примљеном од грађана;– решење о задржавању лица односно извештај о лишењу слободе и

спровођењу;– потврду о привремено одузетим предметима;– записник о извршеној контроли учесника у саобраћају – возила;– налазе о присуству и концентрацији алкохола, опојне дроге или лекова на

којима је означено да се не смеју употребљавати пре и за време вожње, у организму возача или другог учесника незгоде, издати од надлежних уста- нова;

– извештај о пописаној имовини и потврду о предатој имовини;– службену белешку о изузетим предметима и траговима;– службену белешку о криминалистичко-техничком прегледу лица места;– извештај или обавештење, односно други документ лекара о повредама лица;– потврду о смрти лица или белешку о томе;– записник о извршеном ванредним техничком прегледу возила, записник о

криминалистичко-техничком прегледу возила;– потврду о привремено одузетој возачкој дозволи, саобраћајној дозволи

односно регистарским таблицама, тахографском улошку односно тахографском уређају и

– друга писмена значајна за разјашњење СН.

Сва архивирана документација се чува у саобраћајним полицијским испоставама односно полицијским испоставама најмање 10 година.

14

4. Аутосилоси, аутохладњаче, ауто дизалице и миксери

4.1. Аутосилоси

Служе за превоз прашкастих (расутог) терета, дакле све врсте терета који нису спаковани: цемента, брашна и сл. То се односи на врсте материјала које се због свог агрегатног стања утоварају у камион и превозе се управо у таквом расутом стању. Истовар је врши најчешће компресорима (често монтирани независно о приколици на шасију камиона), али постоје и кипер силоси. Тако се, рецимо, цемент најчешће превози у 35 m3 силосима (због тежине цемента), док неке лакши терети могу се превозити и у 60 m3 силосима.

Слика 11: Аутосилос за превоз цемента

Силоси се деле на стабилне и кипер силосе. Стабилни могу бити у облику камионске надоградње, приколице или полуприколице. Могу имати једну или више комора. Кипер силос је у принципу увек полуприколица и из разумљивих разлога не може имати више комора.

И једни и други се пуне гравитацијски кроз кровне отворе, а празне се или гравитацијски кроз доње испусте (ако роба то дозвољава) или, чешће, пнеуматски. На пример, шећер се празни гравитацијски кроз испусне левке, јер се не лепи и не купи на страницама, а, осим тога, од топлоте компримованог ваздуха би могао „прегорети“, тј. добити смеђу боју. Али цемент, вапно, брашно и сл. се не може празнити гравитацијски, јер се купи на страницама и мора се мало протрести. Зато служе пнеуматски системи за истовар. Компресор за ваздух обично се данас уграђује на камион/тегљач и добија погон преко PTO-а. Гуменим цревом се спаја с инсталацијом силоса која разводи ваздух на потребна места. За прехрамбене артикле користе се посебни компресори који не смеју зауљити компримовани ваздух. Ваздух се преко вентила и цевовода доводи испод сваког испусног левка, где својим пулсирањем тресе платнену мембрану. Та мембрана растреса материјал и меша га са ваздухом који се доведе одозго у цистерну. Тако аеризирани материјал улази у испусни цевовод где се преко других вентила додаје потисни ваздух. Он тој смеши даје додатну енергију и кроз црево за истакање носи материјал до места истовара. Уз додатне дифузоре на испусту могуће је нпр. цемент дизати до висине од преко 40 метара. Значи, цистерна се може испразнити кроз цеви директно у неки стабилни силос у фабрици или на градилишту, без потребе за посебним елеваторима или транспортерима.

Силоси се разликују по запремини. Стабилни се крећу отприлике од 34 до 62 m3. Кипери од 39 до 66 m3. Наравно, о роби која се мисли возити бира се и величина

15

силоса, као и тип. То су високо специјализована возила која се купују за неки конкретан посао, а не обрнуто – да купиш силос, па онда идеш размишљати о послу. Ако се возе хемикалије, унутрашњост силоса је одговарајуће заштићена од агресивног деловања тих хемикалија. Брашно и цемент се не могу возити у истом силосу, јер се не могу мешати храна и грађевински материјал.

4.2. Аутохладњаче

Аутохладњаче представљају специјална транспортна возила која услед кварљивости робе коју транспортују морају да обезбеде потребну вредност температуре. Товарни простор хладњаче се може поделити гредама на две половине. Када нису у функцији, греде су провучене испод крова. Време које је потребно за њихово постављање се креће у распону од 3 до 7 минута.

Слика 12: Аутохладњача

Квалитет вршења основне функције хладњаче се описује преко k-вредности која представља коефицијент пропуштања топлоте. Његова потребна вредност се налази у распону од 0,28 до 0,4. Приликом избора хладњаче значајна је и вредност потребног времена хлађења. Тако, на пример, за хлађење са +30 на –20 °C је потребно између 4 и 6 сати. Максимална гранична прописана вредност износи 6 сати.

Један од водећих произвођача расхладних система је „Thermo King“. То је произвођач с дугом традицијом. Први расхладни систем је направио Frederick M. Jones још далеке 1938. године у жељи да спречи кварење пилећег меса током његове дистрибуције. Производи овог произвођача обухватају уређаје којима се обезбеђује изузетно ефикасно управљање температуром, али не и израду целокупног транспортног средства. Спречавање кварења робе у великој мери зависи од решавања проблема обезбеђивања циркулације ваздуха унутар товарног простора хладњаче. Услед тога је потребно обезбедити опструјавање ваздуха са свих страна терета. То се обезбеђује коришћењем одговарајућих палета, задовољењем минималне вредности међурастојања између палета са теретом, као и минималног међурастојања између терета и површина товарног сандука.

16

Слика 13: Опструјавање ваздуха у товарном простору аутохладњаче

У свету се годишње губи више милијарди евра услед кварења робе током њеног транспорта. Као решење овог проблема „Thermo King“ је понудио телематски систем9

који се састоји из следећих подсистема: Data Capture, Data Transfer и Data Management.

Подсистем „Data Capture“ хвата, тј. региструје податке (енг. capture – хватати) који се односе на управљање температуром. Уређаји који припадају овом систему су механички и електронски. Механички уређаји имају могућност регистровања промене температуре товарног простора у периоду од 31 дана. Запис резултата се остварује писачима на микролистићима. Електронски уређаји поседују знатно веће могућности. Осим регистровања промене температуре у зависности од времена, могу се такође пратити и друге величине које битно утичу на рад расхладног система. Једна од њих је и отварање врата теретног простора. Интервал мерења праћених величина је 10 минута. Прикупљање података се може остварити коришћењем преносивог рачунара или штампача.

Ефикасније прикупљање података чини подсистем „Data Transfer“. У оквиру њега „Thermo King“ предлаже два решења: R:COM и Trac-King.

„R:COM“ систем поседује могућност аутоматске бежичне комуникације између возила (подсистем „Data Capture“) и централног компјутера, али само у току боравка возила у депоу. У случају када мерене величине изађу из предвиђених граница на централном компјутеру се јавља упозорење који се односе на праћено транспортно возило (карактеристике возила, терета, вредности мерених величина, уочена критична одступања итд.). Осим тога се аутоматски шаље СМС порука на мобилни телефон особе која треба да предузме одговарајуће кораке у циљу решавања проблема.

„Trac-King“ системом се путем GPS (Global Position System) и GSM (The Global System Of Mobile Comunication) технологије омогућује пренос података до централног компјутера током целокупног транспорта. Предност овог система у односу на „R:COM“ систем је у могућности приближно континуалног праћења мерених величина. Захваљујући томе се знатно брже може реаговати у случају појаве проблема. Недостатак се огледа у појави додатних трошкова услед коришћења GPS и GSM система.

Подсистем „Data Management“ обрађује прикупљене податке применом „Fleewatch“ софтверскиг пакета. Резултати рада се дају у облику табела и графикона у функцији од карактеристика возила, уграђеног расхладног система и карактеристика терета. Као такви, они значајно могу допринети праћењу и квалитетнијем управљању радом анализираног транспортног система.

9 Телематски системи представљају саставни део савремених информационих система. Основна им је улога обезбеђивање података везаних за транспортни процес или за рад возила и возача, меморисање, обрада и пренос тих података до корисника.

17

4.3. Аутодизалице

Прве дизалице спомињу се већ у античко доба. Вероватно су биле присутне и пре, но интензивнија градња великих објеката и коришћење тешких камених блокова узроковало је развој дизалица. Савремена ужурбаност, као и развој друмских возила, првенствено камиона, довео је до развоја новог облика дизалица. Наиме, направљено је повезивање камиона и дизалице те су настале аутодизалице. Будући да се још увек ради о изузетно скупој опреми, ове дизалице и нису широко примењене као што би се могло очекивати, с обзиром на њихове бројне предности у

односу на торањске дизалице.

4.3.1. Подела аутодизалица

Аутодизалице су самоходне дизалице на камионском подножју. Састоје се од подножја на којем се окреће постоље које носи стрелу или крак дизалице. Могу бити:

– аутодизалице с непромењивом решеткастом стрелом или– аутодизалице с телескопским краком, тј. телескопске аутодизалице.

Код великих аутодизалица с решеткастом стрелом, потребно је саставити такву стрелу другом мањом аутодизалицом. Постоји много различитих врста и типова, поготово телескопских аутодизалица у смислу њихове величине и носивости те конструкције, односно логистике рада крака за дизање. Осим ових двеју „правих“ аутодизалица, у последње време све чешћа је појава камиона који између кабине и сандука имају дизалицу чија је функција помоћ при утовару и истовару камиона.

4.3.2. Заједничке карактеристике аутодизалица

Возило на које је смештена дизалица карактеристична је по изузетно јакој конструкцији, јер осим напрезања на притисак (као сандук с теретом на камиону), овде је (због крака дизалице) присутан и момент силе који оптерећује хватиште дизалице на савијање. Друга карактеристика је у стопама које се – било механички било хидраулички – постављају у свој радни положај пре него што започне коришћење саме дизалице. Сврха ових стопа је двојака. Оне у радном положају („избачене“) служе као носачи возилу. Наиме, кад би возило почело дизати терет без стопа, цело оптерећење би се преносило на точкове, полуосовине и припадајуће лежајеве. У зависности од оптерећења, могло би доћи до оштећења неког од ових делова – или чак и лома (нпр. полуосовина). Дакле, возило се подигне на ове стопе пре него што почне рад дизалице. Додатни учинак ових стопа је и стабилизација дизалице како не би дошло до превртања. Код неких дизалица ове стопе се извлаче чак до четири метра од возила. Погон дизалице се пре вршио с истим мотором који је био погонски мотор возила, а и данас је могуће сусрести такве аутодизалице. Ипак, овакав облик погона излази из употребе због два разлога: први разлог би био конструкцијске природе. Наиме, треба окретни моменат мотора довести до дизалице. То захтева додатне преносне механизме што компликује и конструкцију возила, као и одржавање. Осим тога, квар мотора

18

узрокује комплетан квар система као и додатне компликације. Пример за то би био следећи случај који није хипотетички, већ стваран: узмимо телескопску дизалицу с развученим краком и избаченим стопама, те је при том возило дигнуто на стопе. Како би се до тога дошло, мотор возила је покретао систем пумпи, тј. хидраулику. Да би хидраулички систем вратио дизалицу у почетно стање, такође треба мотор који ће сада активирати хидраулику у супротном смеру, тј. управљаће вентилима. Уколико дође до квара мотора, онда је избор могућности врло мали. Заправо, постоји само једна могућност, а то је испустити уље из система како би се аутодизалица могла „склопити“. Осим великог финансијског губитка узрокованог губитком неколико стотина литара уља, постоји и проблем еколошке природе. Наиме, уље је под високим притиском, па не постоји сигуран и ефикасан начин да се спречи његово истицање у околину. Због тога се данас користе аутодизалице на којима дизалица има свој властити погонски мотор. При томе је небитно о којем типу дизалице се ради.

4.3.3. Подручје примене

Иако су аутодизалице замишљене као машине које могу бити широко примењиване, ипак им је основна делатност везана уз градилишта. При томе се ради о градилиштима путева, мостова или тунела. Дакле, градилишта изван насељених места. Разлог је, у основи, једноставан. Монтажа класичне (торањске) дизалице захтева одређено време довоза свих њених делова, те време саме монтаже. Такви губици времена нису присутни код аутодизалица. Надаље, торањска дизалица нема могућност кретања, па уколико се градилиште „помакне“ за само педесетак метара, следи растављање и поновно састављање дизалице. Због њихове мобилности, овај проблем код аутодизалице не постоји. Следећа њихова предност је у томе што не захтевају посебно припремљену подлогу. Дакле, аутодизалица има низ предности при коришћењу у „теренским“ условима. За потребе изградње, нпр. зграде, нема потребе за мобилношћу дизалице, па је довољна и торањска дизалица која је битно јефтинија од аутодизалице. Превоз саме аутодизалице није једносмислено дефинисан. Начин превоза зависи од величине, тј. првенствено од ширине саме дизалице. Уобичајене дизалице (до 40 тона) могу се превозити без посебне пратње. Мање дизалице (до 25 тона) чак не требају имати ни упаљено ротационо светло. С друге пак стране, велике аутодизалице – првенствено због своје ширине – захтевају посебан третман у превозу. Уобичајена је процедура да их се превози ноћу како би што мање сметале саобраћају и то под пратњом која „рашчишћава“ пут.

4.4. Миксери

Миксер (truck mixer, transit mixer) је транспортно возило за превоз свежег бетона и малтера из фабрике бетона на градилиште. Конструкцију чини камион на чијој шасији је смештен бубањ с лопатицама које се окрећу. Бубањ се окреће помоћу посебног мотора или мотора везаног за погонски мотор самог возила. Те лопатице окретањем у једном смеру мешају бетон како би се спречила сегрегација бетона, а окретањем у другом смеру врши се пражњење бубња. Аутомиксер се празни у киблу грађевинске дизалице, бетонску пумпу или претоварни бункер.

Претоварни бункер служи као силос за пуњење кибле или пумпе за бетон, јер се миксер креће непрекидно на релацији фабрика-градилиште. Транспорт миксером не сме бити по правилу дужи од 30 минута. Саставни део миксера може бити пумпа за бетон, као и транспортна трака којима се бетон допрема на место уградње.

19

Слика 14: Миксер за бетон кинеска марка HOWO

Радни орган који управља миксером је човек. У кабини се налазе све функције за управљање камионом. Кабина је прилагођена човеку тако да се осећа удобно и комфорно у њој. Веома често се на градилиштима користи комбинација возила са бетонском мешалицом И возила које је снабдевено пумпом за транспорт бетона.

20

ЗАКЉУЧАК

Захваљујући развоју моторних возила, аутодизалице, аутохладњаче, миксери и аутосилоси су постали део наше свакидашњице. Данашње „трпање“ електронике где год се стигне није увек добродошло. Барем не у овој фази развоја електронике. У неколико разговора с грађевинарима увјек се крај разговора своди на то да у теренским уветима електроника зна да „полуди“.

Када говоримо о увиђају саобраћајних незгода као систему радњи које имају свој редослед, потребно је схватити и уочити да овај систем радњи има своју законску основу тј. правне одредбе које дефинишу увиђај, реконструкцију, покретање прекр шајног или кривичног поступка, састављање записника, избор вештака саобраћајних незгода и сл. Ово нам говори колика се пажња посвећује процедури увиђаја. Стога је важно добро вршење увиђаја саобраћајних незгода, јер у супротном су огромне последице. Управо на њему се заснива кривица или невиност учесника у саобраћајној незгоди.

Што се тиче тема мимоилажења и терета на возилу, обрадио сам их на сличан начин због сличности области – законска регулатива тих области.

21

ЛИТЕРАТУРА

1. Закон о безбедности саобраћаја на путевима („Службени гласник РС“, бр. 41/09 и 53/10)

2. Липовац К., Милинић Б., ВасиЉевић Ј., Нешић М., Вукашиновић М. (2007): Полицијска обрада саобраћајних незгода – обезбеђење лица места саобраћајних незгода и вршење увиђаја, приручник

3. http://ltablice.com/pravila-saobracaja/ostala-pravila-saobracaja/83-mimoilazenje (18.10.2012.)

4. http://www.bihamk.ba/saobracajna-preventiva/savjeti-vozacima/27-kako-i-gdje- se-mimoici.html (18.10.2012.)

5. http://www.autoskolaonline.com/obuka/saobracajna-pravila/teret-na-vozilu.html (18.10.2012.)

22