Edvard Sejzberi zastade na izlazu iz parka. Presela mu je etnja. Sve vreme ove dve otmene devojke, rodjake njegovih prijatelja izazivale su ga kako je neosvojiv, jer se uva za neku arobnu, prelepu nepoznatu devojku. Znao je on ta to znai, bile su ljubomorne. Obe su bile lepe i bogate, ali on se nije urio. Moda je zaista ekao neku posebnu?

- Gde je vaa koija? - upita ih on. - Eno je, malo nie. Hoete sa nama? - opet

ga jedna od njih pogleda ispod oka. Svidjao joj se Sejzberi. Ali, na alost, bio je tvrd orah. Nikako nije uspevala da ga navede da se zaljubi u nju, pa je pomalo poela da gubi ivce i pecka ga.

- Meni se ini da je on upravo ugledao enu svog ivota i da nee s nama - odvrati njena prijateljica podsmeljivo.

Svi se nasmejae, jer je upravo ispred njih stajala devojka, ruku punih kutija, sa kojima je jedva izlazila na kraj. Malo staromodni eir i kroj kaputa govorili su da nije iz krugova koji strogo paze na najnovije trendove. U tom momentu dunu vetar i eir joj se nakrivi na glavi. Kutije poee da padaju, a Sejzberi pogleda podsmeljiva lica svojih prijatelja i pomalo izazovno pridje devojci. E, kad ga ve izazivaju, bar da imaju razlog za to.

- Oprostite, treba li vam pomo? - upita galantno svojim najprijatnijim glasom pruajui joj kutije. Preko njene sagnute glave vide svoje prijatelje kako ga posmatraju uz

kikot i doaptavanje. Odjednom poele da je devojka najlepa koja postoji, bez obzira na njenu staromodnu haljinu.

Ona podie pogled. Bilo je to prijatno, ali sasvim obino lice. On kavaljerskim naklonom prikri razoaranje. Kako bi voleo da je neka fatalna lepotica, svima bi zapuio usta. Odmah bi se njome oenio, razmiljao je povredjene sujete.

- O, hvala vam. Ba ste ljubazni - odvrati ona i malo porumene kada vide ko joj je pomogao. Njegovo lice bilo joj je dobro poznato, to oigledno nije bio i obrnut sluaj. Ona opet primeti da je se on ne sea, iako e se njegov dobar prijatelj uskoro oeniti njenom rodjakom i zbog toga imaju mogunosti da se u poslednje vreme ee vidjaju u drutvu. Ona uzdahnu. On nije bio tip oveka koji bi zapazio neku sasvim obinu devojku.

- Nema na emu. Treba li vam pre- voz? - nastavljao je on uporno, u inat svojim podsmeljivim prijateljima koji su iz prikrajka pratili svaki njegov pokret.

- Ne, evo moj ujak stie. Ali ipak hvala - osmehnula se.

On se opet nakloni, primetivi da devojka ipak ima prijatan osmeh i vesele oi. Zato nije bar malo lepa? Njen zadivljen pogled govorio mu je da ne bi odbila njegovo udvaranje. Samo da je malo privlanija i otmenija Ovakvih obinih devojaka puna je Engleska. Njome ne bi mogao da tera inat cininim primedbama

svojih prijatelja. A tako je to poeleo. Uto naidje koija i iz nje uurbano izadje

postariji ovek. Zabrinutost na njegovom licu odmah zameni zadovoljstvo kad je spazio u ijem drutvu stoji njegova neaka.

-Gospodine Sejzberi, velika mi je ast. Ja sam g. Pejn, seate me se?

- Kako da ne, g-dine Pejn. Kako ste? - upita Sejzberi, nemajui blagog pojma ko je g. Pejn, ali je navikao da bude svima poznat.

- Hvala, odlino. Vidim da ste upoznali moju neaku... - poe Pejn, ali Sejzberi ga prekinu uz svoj najarmantniji osmeh.

- Da, da. A sada vas pozdravljam. ekaju me prijatelji.

Dok se on uurbano udaljavao, g. Pejn i njegova neaka gledali su za njim.

- Eh, kakav otmen gospodin. Naa Amanda je imala sree sa njegovim prijateljem. ta misli, da li te je zapazio? To bi bila idealna prilika za tebe, draga moja - ree on pokroviteljski, a devojka se osmehnu.

Kako je dobar i naivan njen ujak. G. Sejzberi se toliko brzo udaljio da ga nije interesovalo ni njeno ime da uje. Niti je se seao, iako su se ve upoznali. Vie puta. To je samo bio dokaz da ona za njega zaista ne postoji, ak iako su jedno vreme iveli u sused- stvu. Uzdahnula je. Njih dvoje bili su iz razliitih svetova. Teko da e im se ikada ukrstiti putevi. Ali ujak je bio u pravu u jednoj stvari. Edvard Sejzberi je ovek o kome sanja

jo od detinst- va, od kada se pela na ogradu da gleda prema njegovom imanju, ekajui da ga vidi.

Osvrnula se jo jednom. Sejzberi se ve pridruio svom veselom drutvu. Dve elegantne dame okrenule su se i odmerile je jo jednom podrugljivo, pre nego to su ga uhvatile pod ruku. Njihov pogled naglasio joj je da ne treba da se nada nikakvoj zainteresovanosti sa njegove strane, da je ona usmerena samo na dame ravne njemu. Ona ponovo uzdahnu i pope se u rasklimatanu koiju svog ujaka.

II

Vatra u kaminu veselo je pucketala u salonu, na imanju Edvarda Sejzbe- rija. Bila je to jedina vesela stvar ovde u provinciji, daleko od londonske guve i provoda, pomisli turobno on, zurei u pucketavi plamen. Zato mu je odjednom pao na pamet taj nevani dogadjaj od pre skoro tri godine, susret sa nepoznatom devojkom na izlazu iz parka? Moda zato to je to vee upoznao Meri? ak se ne moe setiti ni kako je ta devojka izgledala, toliko je bila obina i neprimetna, jedna medju hiljadu. A on je se ipak setio, ba sada.

Neraspoloeno se protegnu. To nije dobar znak, to se sea takvih beznaajnih susreta. Znai da ga je dosada i amotinja totalno

obuzela. Od prolog leta sedi ovde na imanju. emu sve to? Meri ne moe da vrati. A ni protekle dvetri godine ivota.

Tada, kada je upoznao Meri, mislio je da postoji raj na zemlji. I da je ba njemu sudjeno da uiva u njemu, kada mu je uputila pogled od koga se topi kamen. To je savrena ena za njega, odmah je odluio. Tiha, otmena, divna. Tako je bar izgledala. Nena kao od porcelana. Najlepa na svetu. Pobedonosno je gledao ljubomorna lica svojih prijatelja i naroito prijateljica. Naao je enu kakvu je oduvek sanjao. Nije mu bilo vano to nije ni bogata, ni plemikog porekla. inilo se da ima sve to mu je potrebno da bi bio srean.

Sada, posle tri godine, zna da nije bilo tako. Neni porcelan bio je, u stvari, hladni kamen. Odanost je bila potpuna nezainteresovanost i hladnoa. Vernost je bila nedostatak oseanja prema bilo kome, ukljuujui i njega, njenog supruga. Drugi mukarci je nisu interesovali, isto kao ni on. Trebalo mu je skoro dve godine da to shvati. I da se pomiri sa tim. Voleo ju je, nije mu bilo vano to ona njega nije. A onda se desila nesrea. Pala je niz stepenice. Najgore je tek dolo u vidu njene izjave na samrti da joj je drago to e ga se konano reiti, i nee morati vie da trpi njegove dodire i poljupce, niti e morati da mu radja decu i ivi vie sa njim. Zar je tolika bila njena odbojnost prema njemu? Na granici mrnje i gadjenja? Njegova sujeta bila je ozbiljno

uzdrmana. Nikada nije bio sklon dubokoumnom filozofiranju, ali posle njene smrti doao je ovamo jer je oseao potrebu da bude malo sam, da mu se malo razbistri i mozak i srce. Da malo zalei rane koje mu je netedimice zadala dok je odlazila. I da se oslobodi povredjenosti i gorine u koju ga je bacila.

Moda je dolazak ovamo ipak bio greka. Svi su to tumaili kao njegovo aljenje za suprugom, odraz neprolazne Ijubavi. Trebalo je da ostane u Londonu. Onda bi lake zaboravio enu koju je iz Ijubavi uzdigao do sebe, a ona mu uzvratila prezirom i uvredama. Ovako, ovde je postao pomalo neprijatan i namorast, uobraen i mrani sused koji izbegava okupljanja i izlaske i bilo kakve kon-takte sa domaim drutvom. I to je jo gore, povredjena sujeta nije se zaleila. Ljutnja na Meri jo se vie pojaala. I poela da obuhvata sve ene. Postao je nepoverljiv i sumnjiav.

On ustade i protegnu duge noge. Svi mu daju na znanje da bi trebalo ponovo da se oeni. Moda su u pravu. Izdrao je due bez ene nego bilo ko od njegovih prijatelja. Ve su poeli da mu alju podsmeljiva pisma na raun njegovog samovanja i pozivaju ga da se pod hitno vrati iz isposnitva i pridrui im se u provodu.

Uini mu se da na prilazu ispred kue uje tokove. Kia je pljlutala kao iz kabla. Nemogue da bi se neko usudio da putuje po

ovakvom vremenu. I ko bi mogao da dodje ovamo nenajavljen? On sigurno nije do sada prikazao susedima sliku ljubaznosti i gostoljubivosti. To mora da je neko izdaleka. Verovatno je voda poplavila most. Posle vie meseci usamljenikog ivota, odjednom oseti da bi se radovao neijoj poseti. Sve ovo vreme uporno je izbegavao posete i susrete sa susedima. Ali sad oseti da mu je bila potrebna jedna veera u drutvu. Po ovakvom vremenu, zaista je potrebno imati nekog za malo razgovora i razbijanje usamljenikog neraspoloenja.

Uskoro se vrata njegovog salona na spratu tiho otvorie.

- ta je bilo, Smitsone? - upita on naoko nezainteresovano, odjednom shvativi da mu je izuzetno vano da danas ne veera sam.

- To su dve dame. Voda je poplavila most, pa nisu mogle dalje. Mole da ih primimo na konak - ree sluga oprezno, opazivi sa olakanjem da gospodar veeras nema onaj svoj uobiajeni mrzovoljan izraz.

- Dame? - upita Sejzberi drugaijim glasom. Obradovao se to su dame u pitanju. Da li je to znak da su stare rane zaleene i da je spreman da se vrati u drutvo? U ensko drutvo? Usliavaju se njegove jo neizgovorene elje, pomisli zadovoljno.

- Da, g-djica Vajli i g-dja Kork, njena tetka. - Znamo li ih? - upita on. To je bio njegov

uobiajeni nain da od Smitsona izvue prave

informacije. - Da, g-djica Vajli ivi nekoliko milja

odavde. Verovatno je se ne seate. Odavno ste otili odavde, a zimus... niste mnogo izlazili - ree Smitson spustivi pogled. To je bio njegov prekor i nain da pokae neodobravanje gospodarevim isposnikim nainom ivota ove zime i odbijanjem poziva i izlazaka. Zato ga neobino obradova skoro veseo gospodarev odgovor.

- Pa, onda ih treba ugostiti i pozdraviti. Jeste li ih smestili? - upita on. Nadao se da je g-djica Vajli mlada i lepa.

- Da, u prednje gostinske sobe. Hoete li da veerate sa njima? To bi zaista bilo lepo - razveseli se Smitson iznenadnom promenom u njegovom raspoloenju.

- Naredi da se veera postavi u trpezariji. Je li g-djica Vajli lepa? - upita Sejzberi, teko prikrivajui nadu.

- G-djica Vajli vai za jednu od najprivlanijih mladih dama u okolini - odvrati vano Smitson.

Moda ima nade da se njegov gospodar prene i ponovo nadje enu, ovog puta neku koja e biti dostojnija imena koje e poneti udajom za njega, pomisli turobno. On sam bio je ponosan do neba to radi za jednog tako otmenog i cenjenog gospodina. I uopte nije mogao da shvati njegovo povlaenje iz drutva posle smrti supruge. Znao je dobro sve gospo-dareve tajne, ali nije odobravao njegovo

izdvajanje iz drutva. Dobro, prva ena nije se pokazala kao dostojna, prava osoba, ali zato da ne nadje novu? Pa svaka devojka bi oberuke prihvatila prosidbu jednog tako uvaenog i bogatog oveka, a uz .to tako Zgodnog kao to je njegov mladi gospodar.

- Onda emo veeras imati zadovoljstvo da veeramo sa jednom od najprivlanijih dama u okolini - ree Sejzberi bolje raspoloen i ustade iz fotelje.

Smitson spremno pridje da mu pomogne u pripremama za veeru. Prolo je mnogo meseci od kada je to poslednji put radio.

* * *

Dejn Vajli zastade dah kad ga je ugledala kako ulazi u trpezariju, onako visok i zgodan. Skoro da je zaboravila koliko je privlaan. Skoro, ali ne i potpuno. On se nje, oigledno, nije seao. Nije to ni oekivala, uzdahnula je neprimetno.

Sejzberi se u sebi osmehnu Smit- sonovom opisu gospodjice iz susedst- va. Po njegovim linim kriterijumima, ova dama nikada ne bi ponela tako laskavu titulu, jedna od najlepih. Ali, nije bio nezadovoljan. Posle toliko meseci usamljenitva, bio je sklon da velikoduno predje preko njenih brojnih mana.. Za veeras e mu biti dovoljno njeno drutvo. I drutvo

njene... pratilje. Pratilja je bila gospodja u godinama koja

nije bila raspoloena za kitnjaste pozdrave, ve je ubrzo posle predstavljanja sela za postavljen sto.

- Nisam znao da bi neko mogao da putuje po ovakvom vremenu - poe on razgovor. Kultura i maniri mu nisu nedostajali, pa je brzo poeo da se vraa u staru formu.

Dejn Vajli se obradova njegovoj ljubaznosti. Ovih godinu dana koliko je iveo na svom imanju, nije pokazao ni deli toga prema radoznalim i prijateljski nastrojenim susedima. Naprotiv, pratile su ga prie da je neprijatan i oigledno uobraen, im se ni jednom nije pojavio ni najednom balu, iako su mu uporno slali pozive.

- Kad smo pole, nije se inilo da e ovako da pljusne - odvrati starija dama preko zalogaja, a on baci pogled na devojku. Neto u njenom osmehu, vedrom pogledu uini mu se poznato.

- Da kia nije poplavila most, sada bismo ve bile kod kue. Nije to nita strano - ree sad i ona.

Nije bila lepotica, to se videlo na prvi pogled. Nikada ne bi mogla da bude glavna zvezda nekog bala. Ali njene oi neodredjene boje, svetlu- cave i ive, privlaile su panju. I usne, spremne na smeh, odavale su njen vedar duh i sklonost da ivot pos- matra sa lepe strane. Bio je zadovoljan. Vie

simpatina, nego lepa, za poetak nije loe. Nee joj previe nalaziti mane. Ba ga briga, nee se njome eniti, ali moglo bi ovo da bude prijatno vee za razbijanje monotonije. Ako je vesela i prijatna, bie sasvim dovoljno da se veera u njenom prisustvu.

G-dja Kork bila je zadovoljna veerom, i to je nekoliko puta naglasila, hvalei kuvaricu. Na svaku njenu ili njegovu izjavu, g-djica Vajli je podizala glavu, koristei priliku da osmotri domaina. Kakva jedinstvena, neponovljiva prilika da provede vee sa njim. Odavno je prestala da se nada tome. Odnosno, nikada nije ni imala takve nade. Oni su bili ljudi iz dva sveta. ak i kada su se sretali, on je nije primeivao ni prepoznavao. Kao to nije ni sada.

- Znai, bili ste kod Finlijevih? - nastavi on razgovor, vie se obraajui njoj, jer, bez obzira na hiljadu mana koje je naao njenom izgledu, bila je nesumnjivo privlanija za oko od svoje starije pratilje. - Otkuda se vi znate sa njima? Robert Finli je moj dobar prijatelj. Nisam ga video ve due vreme. Od kako se oenio i otiao na svoje imanje.

- Amanda je moja rodjaka. Bila sam kod njih u gostima.

- Zaista? Kako su oni? - Dobro. Imaju preslatku devojicu, i sada

su dobili i deaka. - Seam se, oni su se venali pre... tri

godine - ree on i zauta. Venanje im je bilo

malo pre njegovog. - Znai, vas dve ste rodjake.

- Da, njen otac je moj ujak. Provela sam tu zimu sa njom, u Londonu, kada su se upoznali.

Zautali su, svako sa svojim mislima. Oboje su imali uspomene na tu zimu pre tri godine. On se tada upoznao sa Meri i ubrzo i oenio njome. Iznenada i neoekivano se javi g-dja Kork.

-Amanda je moda dobro prola u izboru mua, - poe ona pouno - to ona najbolje zna. Ali ja imam savet koji dajem svakoj mladoj devojci: poloaj udovice je najpovoljniji za enu u naem drutvu. Kada je devojka, ona ima mnoga ogranienja. I to se tie kretanja, i to se tie svih polja ivota, ukljuujui i izbor budueg mua. Udata ena je, sa druge strane, zapeatila sebi sudbinu uz mua koga je odabrala ili koga su joj odabrali. Usedelica, ako nije uasno bogata, obino je teret i sramota svojoj porodici. Jedino je udovica stvarno samostalna da slobodno odluuje o svom ivotu i sudbini - zavri ona pobedonosno.

Sejzberi zateen izjavom podie obrvu i iznenadjeno pogleda u Dejn. Ona sakri oi, ali on pre toga uoi u njima iskricu smeha.

- A vi ste, g-djo Kork, udovica? - upita on ozbiljno, mada je pre toga opet susreo Dejnin pogled.

- Naravno. Ve punih tridesetest godina.

Moj jadni mu, pokoj mu dui, nije poiveo ni punih godinu dana u braku, - ree ona sa zadovoljstvom punei usta - ali me je zato dobro zbrinuo. Bio je dosta stariji od mene. Zato i delim takve savete devojkama. Eto, i Dejn, ako eli da postupi pametno, treba da me poslua... - nastavi ona spokojno vaui.

Sezjberi susrete preko stola Dejnin veseo pogled.

- Vi se, gospodjice, slaete sa tim savetom? - upita on jo uvek uspevajui da ostane ozbiljan.

- Naravno, g-dja Kork je ekspert po tom pitanju. Ona uvek ima poune savete. Bilo bi zaista glupo ne posluati jedan ovako dobar - odvrati ona isto tako ozbiljno dok su joj oi nestano svetlucale. - Samo ima jedna potekoa...

- Kako proceniti koliko e potrajati brani ivot, a koliko sreno udovitvo? - nastavi on. Vee mu je zaista postajalo sve interesantnije.

- Ba tako. Eto, mi smo razmatrale nekoliko kandidata... - nastavi ona, a on uoi kako su joj oi bistre i sjajne, ovako obasjane smehom.

- Lord Bentli ne dolazi u obzir - opet se ozbiljno javi g-dja Kork, tamanei piletinu iz tanjira. - On bi mogao da poivi jo dobrih desetak godina. I ta e onda ti? Proi e ti mladost u radjanju dece i ugadjanju muu. Treba nai nekog drugog.

- Odgovarajueg - dodade Sejzberi, a

Dejn ga obeenjaki pogleda. - Razumem. Moda u i ja imati neki dobar predlog. Da vidimo...- nalakti se on kao da razmilja, a Dejn zastade zalogaj u grlu. - ta mislite o g-dinu Morliju? On ima izgleda da na taj nain uskoro usrei enu.

- Hm... ne verujem da je taj zain- teresovan za ponovnu enidbu. Ve je suvie mator da bi razmiljao o takvim stvarima - provaka g-dja Kork sa aljenjem. - Moramo za Dejn da nadjemo nekog drugog. Ovo vino vam je izvrsno.

- Bie mi drgo ako mogu da pomognem, po tom pitanju - odvrati on, nakaljavajui se. Bilo mu je izuzetno zabavno, nije se odavno ovako provodio. Uz to gdjica Vajli mu je sve ee privlaila pogled. Neto u njenom izrazu lica, vragolastom osmehu i glasu inilo je da ne moe da odvoji oi od nje. A njeni duhoviti komentari, izreeni u savrenoj ozbiljnosti, bili su prosto neodoljivi. Zaboravio je na hiljadu i jednu manu koju joj je naao na poetku veeri, nepravilne crte lica i ne ba savren ten. Ona je prosto zraila nekim unutranjim sjajem i energijom, koji su inili da se sve ostalo zanemari. Osim toga, nain na koji ga je gledala...

On se odjednom seti. To je ona! Devojka iz parka! Prepoznao ju je. Kako je to mogue, posle tri godine. I da ba ona zaluta na njegovo imanje po ovakvom nevremenu.

Neobino uzbudjenje koje je osetio kad ju je prepoznao iznenadilo ga je. Da li se i ona njega sea? ak i da ga se ne sea, po njenom izrazu lica rekao bi da joj se dopada. Zavereniki pogledi i sauesniki osmesi, koje su razmenji- vali tokom cele veere povodom save- ta g-dje Kork, inili su da od potpunih stranaca odjednom postanu neto blie. Naroito kada su poeli da se dopunjavaju komentarima oko tobo povoljnih kandidata, koje je g-dja Kork ozbiljno razmatrala. Mislio je da e pui od suzdravanog smeha, a g-djica Vajli je nekoliko puta morala da se okrene u stranu i pokrije rukom usta.

Sejzberi zakljui da je protraio godinu dana u dobrovoljnom seoskom izgnanstvu. Mora to pre da se vrati u London i pone ponovo da izlazi. Tek je sad postao svestan ta je sve propustio. Potrebno mu je ensko drutvo i provod. I eventualno nova enidba. Ali sada nee uriti i to e obaviti vrlo promiljeno. Treba paljivo odabrati odgovarajuu osobu, koja bi bila najpogodnija da postane njegova sledea supruga. Ovo vee e biti dobra veba za njegov predstojei provratak u drutvo. Ve je skoro zaboravio kako se razgovara sa devojkama. Skoro, ali ne sasvim. Osmesi i pogledi g-djice Vajli uveravali su ga da nije ni najmanje zardjala njegova vetina udvaranja.

Kada su posle veere preli u salon, gdja Kork odmah sede na sofu pored vatre

gundjajui kako je hladno. On pridje da doda nekoliko drva, brinui se kao dobar domain o udobnosti svojih goi.

Dok je on poslovao oko vatre, Dejn se povukla dublje u mraniji deo sobe. Trebalo joj je da se malo osami i smiri: Celo vee u njegovom drutvu bilo je previe za njene ivce i ponovo probudjena oseanja. A ba je pomis-lila da ga je zaboravila. Proveo je ovde celu zimu, a da ni jednom nije izaao u drutvo. Ona je izlazila, ubeujui sebe da se uopte ne nada da e se on konano pojaviti na nekom balu. I nije se pojavljivao. Oigledno je sma trao da su seoski balovi, na kojima su se zabavljali lokalni posednici, suvie na niskom nivou za njegov prefinjen ukus. I ljutila se na sebe to svako vee sa nesmanjenim uzbudjenjem prati ulazak svakog gosta. Ali on nije dolazio. Ve je bio skoro godinu dana na svom imanju, kada su susedi konano shvatili da on zaista nema elju da se sa njima upoznaje i drui. I kada je i ona to poela da prihvata kao injenicu, i da se vraa svojim uobiajenim aktivnostima, koje nisu vezane za oekivanja da ga sretne, iznenada ovo vee u njegovom drutvu. I on ni najmanje namorast i neljubazan kao to se proulo. ak veoma armantan i veseo. Onih nekoliko svetlucavih pogleda koje joj je uputio bili su kao ulje na skoro zagaslu vatru. Ovo je previe za nju. Oseala je kako vruina izbija iz nje. I pokuavala da podseti sebe na to da je on

samo navikao da bude neodoljiv, da ti pogledi nisu znak da je lino zain- teresovan za nju.

Provirila je u no duboko udiui da se malo smiri. Pokazao se kao ovek sa smislom za humor, to joj se posebno dopalo. Ni malo uobraen ili snobovski raspoloen, kako ga je zamiljala. Zar je mogue da ga ipak nije zaboravila ni posle toliko vremena? Znala je da je za njega nevidljiva, da on voli sasvim drugaije ene. Zanosne lepotice koje blistaju, koje mu svojom pojavom, ponaanjem, otmenou mogu samo doprinositi ugledu u drutvu. Lepotice kakva ona nije, niti e ikada biti. Uzdahnula je.

Zvuci kie polako su prestajali. Kako je dobro to su ba danas pole, iako ih je Amanda zadravala do sutra. Ona zatvori oi i ponovo duboko udahnu. Nikad se lepe nije oseala. Nekoliko njegovih toplih, nasmejanih pogleda uinilo je da se osea velianstveno, kao kraljica zabave. Makar za jedno vee, i makar zbog toga to trenutno nije imao bolje drutvo. Bila je svesna da je on ovde bio sam cele godine, i da verovatno ima drastino visoke kriterijume u pogledu nivoa zabave i drutva. To joj trenutno nije bilo vano. Jedino to je bilo, to je da mu je, bar na kratko, bila interesantna, da ju je zapazio, da se vie puta nasmejao nekim njenim duhovitim komentarima. Nita joj vie od toga nije trebalo. Nita... Bar je tako mislila ovog momenta. I ubedjivala sebe da se ne nada

niemu vie, iako je u njegovim oima mogla veeras da zapazi trunku interesovanja koje je prelazilo obinu granicu utivosti.

G-dja Kork sigurno bi je posaveto- vala da se malo potrudi oko njega, kad bi davala savete takve vrste. A ne one svoje uobiajene. Tiho se nasme- jala i okrenula da vidi ta je sa njom. Samo to se nije sruila kad je ugledala Sejzberija iza sebe, u polutami tihog salona, kako stoji sasvim blizu nje. Ustuknula je korak, guei uzvik iznenadjenja. Koliko dugo tu stoji i eka je da se okrene? I zato je gleda... ovako? Oi su mu dva tamna duboka vira u kojima bi mogla da se izgubi. Ruke ponovo poee da joj drhte. Obavila ih je oko sebe da ih umiri.

- To ste bili vi. Ono u parku - rekao je tiho.

Pogledala je preko salona. Tamo od sofe dopiralo je tiho hrkanje.

- Nisam oekivala da me se setitie, lepo od vas - odgovori ona odmah shvativi na ta misli.

Bilo mu je drago to se odmah seti- la. Voleo je da bude okruen inteligentnim ljudima, kojima ne treba previe objanjavati.

- Vi se mene seate? - upitao je. - Naravno, ja sam za vas znala i pre tog

naeg susreta. Kako da vas ne znam kad smo odrasli u ovom kraju. Osim toga, sretali smo se kada su se Amanda i Robert verili.

- Stidim se da priznam da se ja vas ne

seam. - Pa... nisam nikad bila osoba koja se

zapaa na prvi pogled. Dovoljno je to ste se setili onog naeg susreta u Londonu.

- Znate li da sam ba danas razmiljao o njemu? Nisam mogao da se setim vaeg lika, ali seam se cele situacije. Moda zbog toga... to su se posle toga u mom ivotu izdeavale mnoge znaajne stvari.

- Znam. Oenili ste se. Bila sam u Londonu jo dva meseca posle toga. Sve do Amandine udaje. Onda sam se vratila kui.

- ao mi je to se posle toga nismo vie sreli - ree on kao svaki lepo vaspitan gospodin, a ona se osmehnu.

To je bila samo utiva fraza, koja se i oekivala u ovakvim situacijama. Nije se ljutila to ju je odmah posle onog susreta u Londonu zaboravio, i to je nikad nije prepoznao, ni ono malo puta koliko su se sreli posle toga. To sada nije bilo vano. Vano je to on stoji ovde sa njom u polumraku i govori joj stvari koje voli da uje svaka devojka, makar i da nisu istinite. Podigla je lice prema njemu i zadrhta-la od intenziteta njegovog pogleda. Zagledala se u njegove enice kao oarana. Nikada nije imala prilike da ga gleda iz ovakve blizine... i u ovakvoj situaciji, kad je i on izgledao zainteresovan za nju koliko ona za njega.

- Mislim... - poe ona jedva ujno, ne odvajajui oi od njega - mislim da sam popila previe vaeg dobrog vina. Malo mi se vrti u

glavi - podigla je ruku i nadlanicom pritisla vreo obraz. Ako nastave ovako da stoje jedno uz drugo, nije bila sigurna ta e se dalje desiti... Vrtoglavica od vina, ili od njegove blizine pretila je da predje u neto nepredvidljivo. Godine matanja o njemu poele su da joj se vraaju u seanje i meaju se sa stvarnou.

- Jeste li dobro? - upita je on i priblii se jo jedan korak, netremice gledajui njeno lice koje je svo zaareno treperilo na slaboj svetlosti udaljene vatre, i sada mu se uinilo gotovo lepo. Izduene treperave senke oko njih inile su scenu posebno upeatljivom. Srce poe bre da mu udara. Gotovo da je zaboravio taj oseaj.

- Nikad bolje - odgovori ona jedva ujno, ne skidajui pogled sa njegovog lica.

- Vino je jako. Nije trebalo da vam toliko sipam - glas mu je dobijao topliju boju to je inilo da se ona oseti potpuno oamueno.

- Ovo... ovo nije od vina - obraze joj jo vie obli rumenilo.

Neto u nainu na koji ga je gledala, neto od njenih rei, ili od posebno simpatinog rumenila njenih obraza uinie da on pridje jo ona dva koraka koliko ih je razdvajalo. Sada su stajali jedno nasuprot drugome. Ona isprekidano uzdahnu. Nozdrve joj zagolica njegov miris. Za trenutak je zatvorila oi. inilo joj se da je ovo opet jedan od njenih snova. Da li e se probuditi kad otvori oi i

shvatiti da je daleko od njega koliko i nebo od zemlje?

- Od ega je onda? - upita je sa- ginjui se nad njom.

Otvorila je oi. Ovo je bila stvarnost. Odjednom postade svesna svake boanstvene sekunde te stvarnosti. Sad je ve mogla da mu zagleda oblik usana, tano ispred nje, na veoma maloj udaljenosti. I nije mogla pogled da odvoji od njih. Jedva je disala od uzbudjenja. Ovo je intenzivnije, upeatljivije od bilo kakve mate. Rukom je napipala zid iza sebe i polako se naslonila na njega, ne remetei ono udesno strujanje koje se moglo osetiti medju njima. On joj se opet priblii, upijajui treperavo uzbudjenje koje je izbijalo iz nje i spajalo se sa njegovim skoro isto tako napetim i intenzivnim. Podigao je nevidljivi pramen kose koji joj je ispao iz nale. Ruka mu ostade tu negde, iza njene kose. Pokret njene glave, kao da e se upiti u njegovu ruku, uini da i ono malo konica medju njima nes-tane. Zavukao je ruku u njenu kosu na potiljku, pribliivi se jo vie. Ona nasloni obraz na njegov dlan zaranja- jui irom otvorenih oiju u svaki magini trenutak ove scene. Jo nekoliko trenutaka oklevao je, uivajui u slatkoj napetosti medju njima, pre nego to je spustio svoje usne na njene.

Uzdah kojim je doekala njegove usne uini da se probudjena ula u njemu razbukte do nesluenih granica. Naroito kad je odmah

osetio njene ruke oko svog vrata. Zaronio je usnama u njene, uivajui u njihovoj mekoi i ukusu, u primanju i davanju, u milovanju njenih ruku na svom vratu. Zatvorio je oi, i cela soba nestade. Ostale su samo njene usne i ruke, pomalo nesigurne i plaljive, a u isto vreme spretne i tople. Pripila se uz njega uzimajui u ovom trenutku sve to je bio spreman da joj da. Nije oko njih postojalo ni vreme ni prostor. Samo beskrajna srea i zanos kojim je primala i uzvraala njegove poljupce i milovanja. Hiljadu puta je zamislila ovaj trenutak, ali nikada nije mogla ni da nasluti razmere ushienja koje je osetila. Bilo je kao... kao da je konano nala ono to je celog ivota ekala i traila. Njegove ruke kliznule su niz njena ledja. Spustila je svoje i zavukla ih ispod njegovog kaputa. Zapahnu je njegov topao miris. Mogla bi u njegovom zagrljaju da provede ceo ivot. On je jae stee i privue.

- O, Meri... - ree Sejzberi iznenada. Njene ruke zastadoe na njegovim ledjima.

Znao je da je pogreio im je to izustio, ali nije bilo povratka. arolija nestade u sekundi. Odmakao se od nje sa aljenjem. Jo je teko disala, ali vie nije bilo one magije od malo- pre. Okrenula se od njega i pogledala u stranu, pokuavajui da se stia i pribere. Odjednom se oboje setie da su potpuni stranci jedno drugom. Ali nije bilo rei koje e izbrisati ve uinjeno.

- Oprostite - ree on odmaknuvi se jo jedan korak.

Od sofe se zau malo jae hrkanje i oboje se okrenue. G-dja Kork je na svu sreu jo spavala. Ona iskoristi momenat da se provue pored njega i vrati lagano u prednji deo salona, pored g-dje Kork. Kako je ona jo spavala, Dejn stade pored kamina gledajui u stranu. Sejzberi uskoro podje za njom. Jo mu je krv jae strujala, ali burna oseanja od malopre povlaila su se pred razumom, koji se vraao na svoje uobiajeno vladajue mesto. Kakvo ga je to neobjanjivo ludilo obuzelo, ta mu je bilo da potpuno nepoznatu devojku onako zgrabi i ljubi? Pa zar je toliko izgubio razum! Dentlmeni se obavezuju i za manje od toga. Stavio je sebi omu na vrat. Nije mu padalo na pamet da se njome eni. Nepoznata, uz to i ne naroito privlana devojka. Nije nameravao da svoj sledei brak gradi sa takvom osobom. Imao je mnogo vee planove. Samo ga je malo uhvatilo uzbudjenje trenutka. Zbog usam- Ijenosti, kojoj je bio izloen skoro godinu dana, bio je podloan takvom uti- caju. Nalazio je hiljadu opravdanja za svoju malopredjanju slabost. Uz to, ona je mogla da ga odbije, da ga odgurne, da pokae da je fina, edna devojka. Mogla je da shvati zato je podlegao iskuenju. Da je prva sa kojom provodi vee posle toliko vremena usamljenosti. To bi trebalo da joj bude jasno. On nema nameru da se prema njoj obavezuje

zbog nekoliko poljubaca i zagrljaja. Dejn primeti njegovo neraspoloenje.

Mogla je da zamisli o emu razmilja i da zaista ali zbog uinjenog. Ali ona nije alila ni jednu sekundu u njegovom naruju. Niti je oekivala ita vie od onoga to se desilo.

- Hteo bih da vam kaem... - zapoe on tiho, da ne probude gdju Kork, ali Dejn ga prekinu.

- Nema potrebe za objanjenjima i izvinjenjima. Bilo je ta je bilo. Znajte da nita ne oekujem od vas.

-Bez obzira, nije trebalo da dodje do ovoga. Oprostite, bie bolje da se sada povuem u svoju sobu - on se pomalo kruto nakloni i izadje iz sobe.

Dejn uzdahnu. ak i ovo je bilo mnogo, mnogo vie nego to je oekivala i u najludjim snovima. Da je Edvard Sejzberi onako bezumno ljubi! Dodirnula je rukom usne. Jo su bridele od njegovih poljubaca. Osmehnula se i sela na fotelju pored sofe. Saekae jo malo pre nego to probudi g-dju Kork da predju u svoje sobe. Naslonila se i zatvorila oi. Vrtela je u seanju svaki njegov dodir, svaki pokret, svaki poljubac. Jer to e joj, po svemu sudei, biti sve to e od ovoga svega ostati. Po njegovom krutom i skoro ljutom ponaanju shvatila je da on nema nameru da se sea ove veeri. Pa, dobro. Nee ga podseati na nju. I nadalje e biti samo povrni znanci, kao to su bili do sada.

* * *

Jutro je bilo vedro, ni traga jueranje kie. Dejn se osvrnula prema kui dok se koija polako kotrljala prema glavnom prilazu. Nije izaao da ih isprati. Bez obzira to to nije ni oekivala, malo ju je zabolelo. Rekla mu je da od njega nita ne oekuje. To je istina, ne mora da se plai da se predomislila.

Gledao je sa prozora njihovu koiju koja se udaljavala, steui ruke na ledjima. Kako je mogao da se zaplete u priu koju nije eleo! Ta devojka ga je obrlatila lako kao kakvog kolarca. Sledei svoj brak dobro e isplanirati i nee upasti u njega kao budala kakva je ispao prvi put. Odabrae neku lepu, pametnu i dobru enu, i nee pasti u mreu prve koja mu se baci u naruje, razmiljao je ljut i na sebe i na nju.

III

Posle tri dana g-dja Kork nastavila je put. Otila je u posetu svojoj prijateljici na sever. Zaista uiva u svojoj slobodi, i statusnoj i finansijskoj, razmiljala je Dejn dok se oblaila za izlazak. Inae, ona se brzo vratila u svoje uobiajeno mirno, vedro raspoloenje. Celog ivota ivela je bez Sejzberija, pa e tako i nadalje. Prijao joj je povratak kui i

uobiajenim aktivnostima. to je podrazumevalo sve mesne balove i veere u pratnji roditelja i tetke koja je ivela kod njih.

To vee uzbudjeni apat prostruja salom kada Sejzberi malo kruto udje u balsku dvoranu. Neto joj je govorilo da e poeti da izlazi, kad ve nije pobegao u London. Ve njegovo ostajanje na imanju bilo je dobar znak. Bilo je skoro leto, nije vreme za gradsku guvu, pa je pretpostavila da je to glavni razlog. Njegov pogled prilikom njihovog poslednjeg susreta jasno joj je govorio da njeno postojanje nee u budunosti odredjivati njegovo kretanje i planove.

Guva koja je nastala oko njega, zbog pozdrava dobrodolice i predstavljanja vidjenijih lanova njihovog lokalnog drutva, nije jenjavala skoro celo vee, tako da nije imala priliku ni da ga dobro vidi. Kad su se skoro svi ugledniji susedi izredjali u iskazivanju svojih dobrih elja, mogao je da malo proeta po sali. Prvo to je ugledao bile su njene tamne oi. Nekoliko trenutaka gledali su se preko sale, a onda je on skrenuo pogled, nimalo oduevljen susretom.

Kako se to desilo jo nekoliko puta, poela je da uvidja da ne samo da su mu pogledi na nju bili neprijatni, nego da postaje i ljut zbog toga. Moda se plai da e ga ipak proganjati, opse- dati, podseati na onaj njihov susret? Grdno se vara ako tako misli. Na kraju je i ona bila ljuta. Nije zasluila takav tretman. Nije se

ona njemu bacila u naruje. On je nju prvi poljubio. Zato sad pravi takvo lice? Da ne optuuje nju za dogadjaj kojim se zavrilo ono vee? Pa on je ravnopravno uestvovao u svemu. A ona nije neka krpa koju moe iskoristiti i posle sa prezrenjem odbaciti, pa neka prema njemu osea hiljadu puta jaa oseanja nego sada! Zato je reila da se i ona prema njemu tako ponaa. Od sada nee ni ona njega primeivati. Ako je to eleo, to e i dobiti!

Ve sutradan je mogao sa udje- njem da primeti da ga uopte vie ne gleda. Svaki put kad bi se okrenuo u njenom pravcu, mogao je da vidi samo njena ledja. Odlino. Znai, shvatila je da od lova na njega nema nita. Zavodile su njega i mnogo umenije i lepe od nje, pa nisu uspele. Dobro je to je to shvatila na vreme, bez neprijatnih scena. Sad je mogao da odahne i baci se u provod. I eventualno pronalaenje nove ene.

O tome je poeo ozbiljno da razmilja kad je ugledao En, mladu i lepu erku lorda Tarnera. Tamer je bio bogat i ugledan, i vrlo raspoloen da produbi prijateljstvo sa njim. Kada mu se En stidljivo osmehnula, bio je oaran. Svi su poeli sa znaajnim doaptavanjem kad su ih prvi put videli kako igraju. On tako zgodan, bogat i moan. Ona tako lepa, fina i isto tako bogata. Uz to, njena nena, plava lepota bila je slina njegovoj prvoj eni, nezapamenoj lepotici. Moda je ovde novi brak na pomolu...

uz mnogo vie sree. Zaista bi bili divan par, mogli su se uti komentari iz potaje. Ako jo voli svoju prvu enu, moi e da joj u mladoj En Tarner nadje dostojnu zamenu, tako su glasila odobravajua doaptavanja okoline.

Ni Dejn nije promakla panja koju je Sejzberi posveivao En Tarner, a ni prognoze da bi bilo divno da dodje do tog braka. Uz to, oigledna slinost sa Meri, njegovom prvom enom, bili su joj znak da bi pod hitno trebalo da sebi nadje drugi predmet interesovanja, da od njega nee biti nita. Oduvek je bila dobra u tome da odri optimizam i pozitivno raspoloenje uprkos tekoama. Uostalom, nikada se nije nadala da e on biti njen. Ono vee je bilo samo neto prolazno, trenutak slabosti. U svetlu novih dogadjaja delovalo je nestvarno, kao plod njene mate. Poela je da se pita da li se ikada stvarno desilo ili je sve samo sanjala.

Dejn vide kako Sejzberi razgovara desno pored zida sa g.Hartfordom, njihovim susedom. elela je da izadje u hol, ali na drugoj strani su parovi igrali, i morala je da prodje pored njih dvojice. Pa, ne mogu se doveka izbega- vati. Uostalom, bie brza i nee je ni primetiti. Ba kad je pomislila da je uspeno izbegla susret zau Hartfor- dov glas.

- G. Sejzberi, jeste li upoznali nau Dejn? Sejzberi se iznenadjeno okrenu prema njoj,

pa spazi isto takvo izne- nadjenje na njenom licu. Zbunjeno je zastala, ne znajui kako da

reaguje. - Svakako. Kako ste gdjice Vajli? -

snadje se Sejzberi, a ona se vie zaudi njegovom galantnom nastupu nego neoekivanom predstavljanju g. Hartforda.

- Dobro, hvala na pitanju. - Naa Dejn je divna devojka. Jedna od

najlepih u naem kraju. Naravno, posle nae drage En Tarner. Da, draga, evo idem. Oprostite, molim vas - okrenu se on kad ga pozva njegova ena, a Dejn i Sejzberi iznena-da ostadoe sami.

Nekoliko trenutaka vladala je neprijatna tiina, ali na kraju se Dejn osmehnu. Ne postoji problem na svetu koga se treba plaiti. Kao to je, na primer, neeljeni susret sa Sejzberi jem. Jo je i bolje to su odmah ostali sami, da se bolje razjasne.

- Kako vam se dopada u naem kraju, g.Sejzberi? - upita ga ona ljubazno, kao da su se sada upoznali.

-Dopada mi se, zaista - odgovori spremno on.

Ovo je bio njihov prvi susret od one veeri. Dodue, morao je da prizna da je kriom ovih dana pratio njeno kretanje, ne toliko to ga je interesovala, nego vie da bi izbegao susret sa njom. I bio je zadovoljan njenim ponaanjem. Sada je pri susretu sa njom bio sasvim smiren. Gledao je njene malo zarumenjene obraze opet izbliza i postajalo mu je jasno zato je omiljena u svom drutvu. Vedro,

neusiljeno ponaanje i spremnost na smeh svuda su bili poeljni, a ona je to imala u izobilju. Nije mogao da to ne zapazi ovih nekoliko veeri koliko su se vidjali na balovima, a pravili se da se ne poznaju. Za ovakvu provincijsku sredinu bila je pravo blago. Naravno, u Londonu i u visokim krugovima vladali su drugaiji Rriterijumi. Tamo njena obinost ne bi imala uspeha.

- Hoete li da igramo? Uskoro e poeti nova igra - upita je on neoekivano. Oigledno da je zasluila primirje, zakljui on velikoduno. Ona ga pogleda.

- Gospodine, zaista nema potrebe za takvim ljubaznostima. Mogu ja da nadjem dovoljno kavaljera za igru, ne morate vi da se rtvujete. Ako vam je toliko teko - ree ona napuivi usta, a njen glas bio je meavina prebacivanja i zadirkivanja.

- G-djice Vajli, eleo bih da prihvatite izvinjenje za moje ponaanje... one veeri - dodao je tiho. - Ono je za svaku osudu, ali morate i da me razumete, bio sam usamljen i izolovan godinu dana... Vi ste prva dama sa kojom sam proveo vee posle dueg vremena, pa je bilo sasvim razumljivo... to sam se malo zaboravio.

- Moram li da prihvatim? upita ona sa osmehom, iskosivi glavu. - Mogli ste da me slaete i kaete mi da niste mogli da odolite mojoj neodoljivoj privlanosti i lepoti. A ne da ste samo obian mukarac koji posle dugog

vremena pada na prvu enu koju vidi. Takvu grubost nisam oekivala od vas - ree ona malo podsmeljivo i izazovno.

I on oseti, u isto vreme, i olakanje to je ona tako oputena i nervozu to mu prebacuje nain na koji se pravda. Ipak, iz njenog ponaanja videlo se da mu je ve oprostila, i da ga sada samo zadirkuje. Ako, to je bolje od scena i proganjanja.

- Nisam eleo da vam dajem lanu nadu - ree on, ne znajui kako da reaguje na ovu njenu izjavu, da li da je shvati ozbiljno, ili kao njeno peckanje. - Jo jednom, duboko se izvinjavam - dodao je malo kruto. Bolje je da prema njoj bude ozbiljan, da izbegne svako, makar i nenamerno zbliavanje. ak i to to su imali razloga za ovakvo doaptavnje davalo je nji-hovom odnosu neku novu dimenziju. A on je to hteo da izbegne po svaku cenu.

- O, nita, nita. Oproteno vam je. Pa, ja se svakodnevno ljubim sa gospodom, ne treba to toliko da vas potresa - trepnula je sa osmehom.

U njenoj finoj ironiji na svoj raun bilo je toliko vragolaste ljupkosti, da nije mogao da se naljuti. Uostalom, on se izvinjavao, to bi se ljutio zbog njene reakcije.

- Zaista mi je ao... - Rekla sam vam, nema potrebe. Isto tako,

nemojte se oseati obaveznim da mi vie prilazite, a naroito da se muite i zovete me

na ples. Zapamtite, nemate nikakvu obavezu prema meni. Ja bih se neprijatno oseala kada bih primetila da vas optereuje moje prisustvo - ree mu ona nakrivivi malo glavu i ne dajui mu prilike da bilo ta kae, nakloni se i brzo produi pored njega.

On ostade da gleda za njom sa pomeanim oseanjima olakanja posle reenog problema, i neke nove radoznale zainteresovanosti. Jedino to mu je postalo kristalno jasno je da on ovu devojku uopte ne poznaje i da ju je oigledno pogreno procenio.

I jo jedno mu je uskoro postalo jasno: ona se maksimalno, iako za druge neprimetno, trudi da ga izbegava. I to joj zaudjujue dobro polazi za rukom.

* * *

Putevi im se nikako nisu ukrtali ni narednih veeri. Oigledno je da ona dobro manevrie po sali, izbegavajui svaki susret sa njim. U olakanju to ona to radi, nije ni primetio kako je poeo da obraa panju na njeno kretanje. I drugo, to je sa udjenjem konstatovao, bilo je da se ona za to vreme odlino zabavlja. Za razliku od njega, koga je ubrzo poela da obuzima dosada. En Tarner jeste bila prelepa, mila i fina, ali nije ga

razonodila. A on je bio razmaen to se ena i razonode tie.

On i nehotice poe da zapaa da se esto iz uglova gde stoji Dejn Vajli uju smeh i veseli razgovori. Pekla ga je radoznalost emu se toliko smeju, ali i neka vrsta ljubomore to se njemu ne posveuje panja. Gle, kako ga je brzo zaboravila ta seoska gospodjica, razmiljao je ljubomorno vrebajui njen glas. Poeo je sebe da hvata u nastojanju da se tiho priblii, ne prilazei joj, ali dovoljno blizu da uje o emu ona to tako veselo razgovara sa svojim poznanicima, dok mu je uporno i istrajno okrenuta ledjima, kao da namerno hoe da ga izaziva! To ve prelazi granice utivosti, to njeno nastojanje da on za nju ne postoji. Zaboravio je da on to isto radi i da je sve poteklo od njega.

Jednom prilikom pridje mu onaj isti Hartford koji je eleo da ga upozna sa njom. Svi imuniji ljudi iz kraja trudili su se da mu to vie ukau potovanja, naroito ako su imali erke ili neake za udaju. Gospodja Hartford je bila Ijubopitljiva, starija dama, koja je volela da deli savete, pa je elela da bude predstavljena jednom tako uvaenom lanu njihovog drutva.

- Gospodine Sejzberi, trebalo bi da se ponovo oenite. Dosta je bilo samovanja i alosti - ree mu ona pokroviteljski ubrzo posle razmene uobiajenih pozdrava.

On opazi Dejn kako stoji u blizini sa

svojom prijateljicom, pa glasno odgovori, iako je smatrao da je nedopustiva drskost nametati takve razgovore i davati svoje miljenje o temi koja vas se ne tie.

-U pravu ste gospodjo. Verovatno u se ponovo oeniti, im nadjem pravu osobu.

G-dja Hartford se zadovoljno osmehnu. Nije video da li je Dejn Vajli ula njegov odgovor.

- Da li e moda neka devojka iz naeg kraja biti ta srenica?

- Ne znam, videemo. Ali ovoga puta gledau da to bude ena iz mog stalea i mog nivoa - naglasi on.

- Pa, u pravu ste. Evo, naa En Tarner je zaista divna devojka... - nastavi g-dja Hartford.

Sejzberi se okrenu da vidi kako na tu njegovu izjavu reaguje g-djica Vajli, ali nje nije bilo. On odmah izgubi interesovanje da pitanje svoje ponovne enidbe pretresa sa g-djom Hartford.

- Ne znam. Jo se nisam odluio. Ne elim da urim - zavri on razgovor i udalji se.

Uh, zato je otila? Trebalo je da uje njegovu izjavu, ona je bila njoj namenjena. Da li je bar neto ula? Onda bi joj bilo sasvim jasno da ne treba da se nada... On odjednom shvati da suvie razmilja o Dejn Vajli. Zato njega treba da bude briga da li je ona ula najavu njegove enidbe? Pa ve su zavrili razgovore na tu temu. On zakljui, ne bez izvesne ljutnje na samog sebe, da je poeo previe da obraa panju na tu devojku. ta

ako je ona to primetila i uobrazila da treba da se nada? Uh, morae bolje da se kontrolie. Nije njega briga ta ona razgovara sa svojim drutvom i to se dobro zabavlja i ne obraa panju na njega. Nema potrebe da lupa glavu da li je to zaista tako ili je to samo slika namenjena njemu. Niti da se unja oko nje i prislukuje njene razgovore. To nije ponaanje dostojno oveka njegovog ranga. On ionako nije ni najmanje zainteresovan za nju.

Zastao je namrgodjen i shvatio da posmatra scenu gde mladi Tim Garner, koga je imao prilike da upozna ovih dana, prilazi i sa teko skrivanim oduevljenjem pozdravlja se sa Dejn i ostatkom njenog drutva.

- Gospodjice Dejn, nije trebalo da nas toliko dugo ostavljate! Bili smo ljuti na tu vau rodjaku to vas je toliko zadrala u gostima.

- Gospodine Garner, hoete da kaete da ste osetili moje odsustvo? To mi je teko da poverujem - smejala se Dejn.

Sejzberi vide da ona, okrenuta le- djima, zaista ne obraa panju na njega. Sva se posvetila svom novom sagovorniku, uzvraajui na njegovu panju veselim dosetkama.

- Zaista, ovo je teka uvreda. Naravno da sam primetio vae odsustvo. Zamerate mi da sam se podjednako dobro zabavljao i dok vas nije bilo? - mladi je bio ljubazan, armantan i posveen svojoj sagovornici. Sve to Sejzberi nije bio.

- G. Garner, ne verujem da ste imali vremena i da se setite mene, a jo manje da tugujete zbog mog odsustva. Mora da ste bili rastrgnuti na hiljadu strana kako bi postigli da igrate sa svim devojkama i da svako Vee veerate u drugoj kui - nije prestajala da ga zadirkuje, ali na onaj svoj nain, veseo i bez prebacivanja i ljutnje.

- O, hvala vam. To znai da ste primetili da sam izuzetno zgodan i zanimljiv devojkama. Jako mi je drago zbog toga.

Oni nastavie da se smeju, a Sejzberi se malo udalji, namrgodjeno ih gledajui. Uskoro Dejn i Garner odoe da igraju. On je iz svog ugla mogao da vidi kako se mladieva glava esto saginje prema svojoj part- nerki, i da se ona svaki put nasmeje i neto mu odgovori. Oigledno da su bili simpatini jedno drugom. Okrenuo se ljut, taman da bude ulovljen od jo jednog para roditelja koji su imali erku za udaju. Rei da bude ljubazniji nego inae, i uskoro je i on igrao sa tom malo zbunjenom ali presrenom devojkom. Nita mu nije vredelo.

G-djica Vajli ga nije ni jednom pogledala, zauzeta razgovorom sa svojim partnerom. Sejzberi se posle te igre pokupio i otiao sa bala, ljut na sebe to ga je iznerviralo to to Dejn Vajli ne tuguje za njim, to mu je dosadno drutvo bilo koje druge devojke, to... ni on sam nije znao zato je toliko ljut, ali bio je. I nerviralo ga je to se toliko naljutio. ta

njega briga sa kim se zabavlja ta devojka? Pa, ona njega ni najmanje ne zanima. Eto, sutra e otputovati za London i nee se ni setiti da ona postoji...

* * *

Ali sutradan se opet pojavio na novom balu. Reio je da se u inat gospodjici Vajli lepo provede i da je ne pogleda celo vee. Sledee to se desilo bilo je da stoji ispred nje, prepreivi joj put u holu.

- Gospodjice Vajli, mogu li vas zamoliti za sledei ples? - upitao ju je malo nabusito.

Ona zastade i vie iznenadjeno nego spremno odgovori:

- Moete. - Hvala - ree on i udalji se. Ona pogleda trenutak u njegova ukoena

ledja, pa brzo udje u salu. ta bi ovo trebalo da znai? On je zove da igra sa njim, posle deset dana ignorisanja i izbegavanja? To je verovatno opet za njega samo neki nain dokazivanja, slutila je iz njegovog inae neljubaznog dranja. ta on u stvari hoe od nje? ini joj se da mu moda smeta to to ona ne obraa panju na njega? Primetila je ona njegove sve ee poglede, ali bila je svesna da ne treba da im pridaje preveliki znaaj. Jednostavno je radoznao. I u neverici da moe

da bude zanemaren. Ta njegova reakcija zamenila je prvobitno otvoreno izbe- gavanje. Zadovoljstvo to ga je ipak na neki nain zaintrigirala guilo je saznanje da on ipak nee nikada biti njen, bez obzira na njegovo trenutno interesovanje, i da je ono izazvano nekim sasvim drugim razlozima. Pre svega, interesovanjem Tima Garnera za nju. Oigledno, da naduveni gospodin smatra da je ona toliko neprivlana da ne moe nikome da se dopadne, pa je sada zaudjen to ona ipak ima udvaraa. Uzdahnula je. ta joj vredi to ima udvaraa kad to nije onaj koji nju zanima.

Ali teila se. Ovih dana imala je prilike da ga bolje upozna u drutvu. Njegovo uobraeno ponaanje i gordost nisu joj se ni malo dopadali. Lako je mogla da se zapazi njegova arogancija i sklonost da sve sagovornike pos- matra sa visine. Jedino sa lordom Tarnerom u razgovoru nije imao nadmen izraz lica. Poela je da shvata da je njen idol godinama bio ovek koga uopte nije poznavala, kome je pripisivala zamiljene osobine i na osnovu toga podgrevala svoje interesovanje za njega. To saznanje e joj umnogome olakati nastojanje da ga zaboravi i moda pronadje sreu na drugoj strani.

Kad poee prvi taktovi pripreme za novu igru, on se stvori pored nje. Uh, zato svaki put zadrhti kada joj se on priblii, kad ga samo pogleda? Ma, ak i kad pomisli na njega, obuzme je neka malaksalost pomeana sa

uzbudjenjem. Pa hiljadu puta je zakljuila kakav je, da toga nije vredan. I pokuavala da zaboravi ono vee...

- Gospodine, otkud ovaj poziv? Mislila sam da uspeno igramo igru izbegavanja - ree ona posle nekog vremena igranja u tiini.

Ona nije bila osoba koja e utati kad moe da govori, a naroito kad ima prilike da nekog zadirkuje. Oseala je da mu njen nain izraavanja smeta i da mu je neobian i to je inilo da mu se namerno i sve vie tako obraa. Nekako joj je predstavljalo turobno zadovoljstvo da ga kanjava na taj nain, jer nikako ne moe ili ne ume da joj uzvrati. To je ionako bilo jedino to je nju izdvajalo od ostalih devojaka. To to mu sve kod nje smeta.

- Zar ne smem da vas pozovem na ples? Postalo bi sumnjivo da igram sa svim ostalim devojkama osim sa vama - ree on neto ljubaznije nego malopre, kada ju je pozvao da igraju.

Ona nervoza koja ga je muila u poslednje vreme kao da nestade im joj se obratio. Nije hteo sebi da prizna da jedva eka da uje njen glas i da gleda njene oi dok smilja duhovite odgovore.

- O, jo kako! - nasmejala se. - ta je tu sumnjivo? Svi vide da ste razgrabljeni i popularni. Samo bi pomislili ono to je istina: da vas ne zanimam i ne svidjam vam se da biste mi posvetili svoje vreme.

Ovo je zaista zvualo kao izazov da se on

izjasni. Uini mu se da kroz njeno peckanje proviruje i ljutnja, pa se neoekivano obradova tome. Dakle, ipak joj je krivo to je izbegava. Moda ona to isto u inat njemu radi? Moda njen provod nije samo veselo zabavljanje, nego poruka njemu namenjena? inilo mu se da su njegove sumnje opravdane, da ona njega ipak vreba. Ali to ga ne naljuti. ak mu srce bre zakuca na pomisao da siroti Tim Garner dobija samo mrvice njene panje, dok je glavni deo usmeren ipak na njega.

- Nisam primetio da ste bez udvaraa - ne izdra on.

- Pa, ni vi niste usamljeni. ak ste veoma traeni. Vidite da nije trebalo da brinete da u vam se nametati. Ne bih mogla da vam pridjem ak i kad bih htela - njeni prekori bili su neodoljiva meavina ljupkosti i ljutnje.

Setio se da dame iz visokog drutva koje je favorizovao ne odaju tako lako svoja oseanja. Ba naprotiv, trude se da ih prikriju. Kao to je radila Meri, njegova ena. Uh, ispravka. Ona nije ni imala oseanja. Pogledao je u Dejn i iznenada se setio sa koliko ara i strasti mu se bacila u zagrljaj ono vee. Njena slika kako ga gleda zamagljenim, poluotvorenim oima, dok je on privlai u naruje i ljubi...

Ona porumene od njegovog pogleda i skrenu pogled.

- Ako hoete da me udaljite od sebe, ne gledajte me tako - opomenu ga ona sva crvena u licu.

Njemu srce i protiv volje bre zalupa. Njen uznemiren pogled bio je u suprotnosti sa njenim Ijutitim recima. A naroito njen priguen glas, ovog puta ozbiljan i upozoravajui. Dakle, on ipak ima mo nad njom. To mu i sama priznaje.

- Zato bih eleo da vas udaljim od sebe? Ni jedan mlad ovek ne eli da rastera devojke od sebe. Samo vas gledam, to valjda nije zabranjeno - odvrati on dok ga je obuzimalo neobjanjivo zadovoljstvo zbog njene opomene i nespokojnog pogleda.

Ona ga jo jednom otro pogleda, a on sav zadrhta od dubine njenih oiju. Ko zna zato, uini mu se oaravajuim njen pokuaj da se svadja sa njim, da ga odbije od sebe. Od kako zna za sebe, ene su mu se samo ulagivale. Ni jedna se nije ozbiljno posvadjala sa njim, a da iza toga nije imala cilj da mu se jo vie priblii. A ova, koja je drhtala u njego-vom naruju, gura ga od sebe.

Nije joj se dopadalo samouvereno smekanje sa kojim je sasluao njene opomene.

- Razmiljala sam, i mislim da bih trebala da vam zabranim da me gledate - ree mu ona otro.

On podie obrvu sa poluosmehom, a ona istog momenta shvati kako je zvuala njena izjava. Smeh obasja celo njeno lice. Ona je zaista bila osoba koja je umela da se nasmeje na svoj raun, pomisli on iznenadjeno. A to je

zaista retkost. - Dobro, to ne mogu da vam zabranim. Ali

zaista bi bilo pametnije da se uzajamno izbegavamo - ispravi se ona.

- Mislite? U redu onda - ree on nonalantno. Ona ga pogleda. Suvie brzo i olako je prihvatio njenu elju. Da li e zaista pristati da se odrekne susreta sa njom ili naprotiv, uopte ne namerava da se povinuje njenoj ludoj naredbi? Ona se ponada da je ova druga namera u pitanju, pa sva buknu od spoznaje da se jo nada njegovoj zainteresovanosti.

Nije mu promakao njen uznemireni pogled da li je to ozbiljno mislio, pa se u sebi osmehnu. Neka prijatna toplina irila mu se venama pri pogledu na njeno rumeno lice koje je neuspeno pokuavalo da sakrije nespokojstvo. On je jae stee za ruku, a ona se tre na to, upitno ga pogledavi. Pravio se da ne primeuje njeno uzbudjenje. I to to je pokuavala da mu odredi da dri distancu, samo je dokaz da medju njima postoji neto ega se ona boji. Zato hoe da ga udalji od sebe. Oseao je i on da medju njima neto struji, ali se teio da je on bezbedan i imun na njene oskudne ari, u nedostatku neke lepe i privlanije. Ovo sve mu je izgledalo samo kao neka njihova interna igra, zanimljivost kojom e odagnati dosadu ovde na selu, daleko od gradskog provoda.

- Nema potrebe da se previe izbegavamo.

Da li se vi to plaite susreta sa mnom? - upita on kao uzgred. Ona jo vie buknu, a njemu to ne promae.

- Ne znam kakav biste odgovor eleli da ujete - odgovori ona malo iznervirana njegovom samouverenou. - Prvo mi dajete na znanje da treba da vam se sklanjam s puta, a onda me zovete na ples. ta vi, u stvari, hoete od mene?

- Ba nita. Ne znam zato se toliko uzbudjujete. Pa samo igramo. Zar u tome ima neto loe? I to prvi put igram sa vama od kako sam poeo da izlazim u drutvo.

- Jo mi to i naglaavate - progundja ona. - Da li bi trebalo da budem poastvovana vaim konanim pozivom na ples posle vie od deset dana poznanstva?

On se nasmeja kao da je neto duhovito rekla, a ne da mu prebacuje zanemarivanje. U momentu se smirila, svesna da su na podijumu, izloeni radoznalim pogledima drutva. Zato bi se raspravljala sa njim pred svima? Nema potrebe da se uzrujava kad je on tako izazivaki smiren. Nastavila je da igra sa njim reena da mu vie ne dozvoli da je izazove. Od sada e biti samo sladunjavo ljubazna ali na distanci, i nee vie odgovarati na njegove provokacije niti mu podgrevati sujetu svojim burnim reakcijama. Vidi ona da je njemu milo to joj se svidja, ali nema nameru da joj uzvrati.

On je pogleda, zabavljen njenim trudom da

mu pokae kako je potpuno ravnoduna prema njemu.

Kad se ples zavri ona se brzo udalji. Pratio je njen ustri hod, a onda pridje lordu Tarneru i njegovoj erki. Prijala mu je pomisao da mu zavodnike moi nisu zardjale. A jo vie pomisao da ona ipak osea privlanost prema njemu i da su njena ljutnja i prebacivanje samo dokaz za to. Nije vie hteo sebe da zamara pitanjima zato mu je vano ta ona osea prema njemu. Teio se da je ovo samo veba za njegova dalja osvajanja i da joj on ipak uspeno odoleva. Jer nije ni lepa, ni otmena dovoljno da bi bio u opasnosti. Bezbe-dan je, ona je suvie obina da bi ga zavela, stalno je ponavljao u sebi.

Ona se osvrnu i vide ga kako veselo aska sa lordom i njegovom erkom. Zabole je taj prizor i njegov preterano samouveren osmeh. Da li je on to ubedjen da joj je potpuno neodoljiv? Da moe u njoj da ima praznoglavu oboavateljku? Ah, nee to moi tako. Sada je bila definitivno reena da ga konano izbaci iz srca. A imala je i odgovarajueg kandidata koji bi mogao da zauzme njegovo mesto. Mladi Garner, na koga ranije nije naroito obraala panju, uini joj se idalan za tu ulogu. Fin je, kulturan, zgodan a uz to, ini se da joj poklanja vie panje nego to je obino kava- Ijersko ponaanje. Ona pridje drutvu u kome je stajao mladi Garner.

- G-djice Dejn, kako ste? Niste ljuti na

mene? - pozdravi je on sa osmehom. - Ne, zato bih bila? - Ne znam, neto ste se namrtili dok ste

prilazili. Da vas nije iznervirao g. Sejzberi? -Priznajem da ume da bude naporan u

svom trudu da pokae kako mi svi treba da budemo presreni to nam je dozvolio da udiemo isti vaz- duh sa njim - odgovori ona ne mogavi da se obuzda. Ostali se tiho nasmejae, proveravajui da ih dotini ne uje.

- Hoete da kaete da vam drutvo obinih ovdanjih mladia vie prija? - upita on malo se sagnuvi prema njoj.

Ona se nasmeja i bolje ga pogleda. Zaista je simpatian mladi. Njegovo udvaranje je do sada prihvatala kao uobiajen nain ponaanja zgodnog mladog oveka. Sada, odjednom, pomisli ta ako bi to njegovo udvaranje mogla da preusmeri u ozbiljnom pravcu?

- Recimo da je tako. Nisam oarana visokim poloajima, jer obino nisu praeni odgovarajuim karakternim osobinama - odgovorila je jer ju je jo drala ljutnja na Sejzberija.

- Radujem se to to ujem. Ve smo se pobojali da nam nee ostaviti ni jednu devojku. Sve gledaju samo njega, nas vie i ne primeuju - poali se on.

- Ne brinite, ja se sigurno neu poneti za njim. Jadna ta koju on odabere.

- Oduvek ste bili pametna i razumna devojka. Mogu li da vam kaem i da ste jedna od najzanimljivijih i najlepih koje imam prilike da poznajem.

- Moete, hvala. A moete i da me pozovete na sledei ples.

Zaista, taj Tim Garner izgleda da je zanimljiviji nego to ga je ona ocenila. Od silne zaslepljenosti prema izves- nom gospodinu koji to uopte ne zasluuje poela je da zanemaruje mnogo vrednije od njega.

Njeni roditelji znaajno se pogledae kad ih videe da razgovaraju. Njima se Garner veoma dopadao, jo od ranije, mada ga Dejn nikada nije ozbiljno shvatala. Uvek mu je nalazila zamerke da je previe nezreo i da je njegovo udvaranje samo ubijanje vremena. ta ako je mladi ipak ozbiljan? Primetili su njegove poglede kojima je pratio Dejn. Ona nije bila lepotica, ali bila je dovoljno simpatina i vesela da bi mu se dopala. Moda bi neki plemi imao i poneku zamerku njenom ponaanju ili izgledu, ali obinom oveku, kakav je bio Garner, za branu sreu nije trebalo nita vie nego to je njihova Dejn imala. Zato su se iskreno nadali tom braku.

Sejzberi je igrao malo sa En Tarner, malo sa drugim devojkama i vee mu je prolo u boljem raspoloenju nego inae. Ali sada je smatrao da je dosta od njega. Ne treba da pokae previe entuzijazma, mogu da pomisle da e se spustiti na njihov nivo. Zato se malo

povukao u stranu. -... i ba bi bili divan par - zau se glas

neke ene. Sejzberi se pritaji. On je oduvek bio meta

ambicioznih majki i erki. - Znate kako, bilo bi lepo da dodje do tog

braka. Ali nita unapred ne smemo da priamo, da ne baksuziramo. Mladi se jo nije izjasnio. Mada se ini da mu se naa Dejn zaista dopada - ree druga, i on shvati da je to g-dja Vajli, Dejnina majka.

O kome to, dodjavola, priaju? Da se ne nadaju ipak njemu? Oslunuo je sav naroguen. Moda ga se ticao ovaj razgovor, iako nije bilo kulturno da prislukuje. Mora da uje na koga ciljaju za brak.

- Zaista, Tim Garner je divan mladi. On je ovde najbolja prilika.

- Slaem se - potvrdi g-dja Vajli zadovoljno. A ta je sa mnom, pomisli Sejzberi Ijutito,

posle poetnog olakanja to nije on u pitanju. Zar nije on ovde najbolja prilika? Ili su zaboravili na njega? Dame ga primetie i udaljie se apuui. On se osvrnu i vide Dejn kako veselo aska u drugom kraju sale sa tim istim pomenutim Garnerom. Nije bilo teko shvatiti zato su se dame nadale tom braku. On se malo bolje zagleda. Garner se naginjao nad njom i neto joj govorio u uvo, na ta je ona rumenela i smejala se. On stee pesnice. Jeste bila glasna muzika, ali ba nisu morali da se doaptavaju na sred pune sale,

da ljudi donose takve glupe zakljuke. Ili su moda u pravu?

Sejzberi primeti da ih i drugi kriom posmatraju, verovatno premeravajui mogunosti da dodje do prosidbe. Namrtio se. Do malopre se inilo da samo on predstavlja opasnost za njeno srce. A sada se, odjednom, smeka drugome i daje povoda za razna nagadjanja.

Bio je ljut. Na nju, to mu se inilo da je tipian primerak enske prevrtljivosti, one koju je najvie prezirao. I na sebe, to uopte razmilja o njoj. Ne bi trebalo ni sekundu vremena da joj posveti, kad ga je zaboravila kao da nita nije bilo. U isto vreme zaboravljao je da je nije ohrabrivao da i dalje gaji oseanja prema njemu, jer ni on nije gajio prema njoj. I da u pitanju nije ljubomora, nego povredjena sujeta. Svejedno, bio je ljut i uvredjen. Nema veze to on nije zainteresovan. On je navikao da su sve devojke zaljubljene u njega. Zato se sad ova uzjogunila i pokuava da mu umakne? Da nije oekivala da joj on uzvrati oseanja? E, to ipak nee moi. Ali opet mu je bilo krivo, i sve ee je zaustavljao namrgodjeni pogled na njoj i njenom sagovorniku, a esto i partneru za ples za koga se oekivalo da joj uskoro postane neto vie.

Deavalo se da rasejano vodi razgovor ili igra sa nekom devojkom, ili ak sa En Tarner, a da preko njenog ramena osmatra ta se deava u drugom delu sale, gde su bili Dejn i

Garner, bilo da se smeju, priaju ili igraju. Nekoliko puta susreo je njen pogled. Da li je to neto htela da mu kae? Da e drugog staviti ispred njega? Okrenuo bi se tada uvredjeno na drugu stranu.

IV

Ve se ustalilo toplo i lepo vreme. esto je izlazio i dugo jahao. Da li sluajno ili namerno, deavalo mu se da nekako odluta na stranu gde je bilo njeno imanje. Vidjao ju je kako eta ili sedi negde i ita u hladu, ali nije joj prilazio.

Ali ovog puta kad u daljini spazi svetlu haljinu, potera konja u tom pravcu. Po ubrzanom kucanju sop- stvenog srca shvati da bi voleo da je to ona. I jeste bila.

Spazila ga je pre nego to je stigao do nje i zastala da ga saeka. Taman je imala vremena da se malo pribere. Ne bi volela da on primeti kako je susret sa njim uznemiruje i dovodi u zabunu. vrsto je reila da u njegovom pri-sustvu nikada vie ne oda ta osea prema njemu. Njemu su oigledno njena oseanja samo zabava. E, nee moi tako.

- G-dine Sejzberi. Otkud vi? - ve je bila potpuno smirena kad joj je priao.

- Prolazio sam ovuda. etate? - Lepo je vreme. Sada su etali uporedo. - Kako je En Tarner? - upita ga ona, a on se

naglo okrenu, pokuavajui da prokljuvi ta je trebalo da znai to pitanje.

-Zato me to pitate? - glas mu je zvuao malo ratoborno.

-Pa... onako. Nisam je videla neko vreme. -1 mislite da bih ja trebao da znam? - Ne znam. inilo se da ste sa njom... u

prilino prijateljskim odnosima. - Nita blie nego to ste vi sa g. Garnerom. - Zato pominjete g. Garnera? - upita ga

ona, a njega iznervira primet- no rumenilo na njenim obrazima. inilo mu se kao dokaz njenog sumnjivog ponaanja.

- Mislite da nema osnova da ga pominjem? Zar niste vi u bliim odnosima sa njim?

- Ne bih rekla - gledala je napred. Ovo njegovo ispitivanje nateralo joj je krv u obaraze. Zato je tako ispituje? Da li u tome ima nekih dubljih razloga? Pogledala ga je ispod oka. Izgledalo je kao da mu smeta to se ona zbliava sa nekim drugim, a bila je ubedjena da mu to ipak nita ne znai. Zato joj onda zamera takve stvari?

- A ja bih rekao da jeste. enska priroda je tako nestalna - ree on kao za sebe, a ona naglo zastade.

- Je li vi to neto na moj raun? - glas joj zazvua malo otrije.

Zastao je da je pogleda. Srce poe da mu udara od pravca u kom je kretao ovaj razgovor, mada bi pre rekao da je ljutnja u pitanju.

-Hoete da kaete da to nije istina? - uzvratio je.

- ta vi, u stvari, hoete od mene? Moda biste mogli da mi to konano razjasnite.

- Ne znam na ta mislite. Neu nita. -A meni se ini da ipak hoete. Niste eleli

da ita imate sa mnom. U redu. Ono vee je bila greka. I to je u redu. Ne dopadam vam se, shvatili ste da ste tada podlegli mojim arima u duhu svog usamljenikog, isposnikog ivota, koji sam ja naglo poremetila svojim dolaskom i izbacila vas iz ravnotee. Sve sam to shvatila i prihvatila. I? ta biste sada hteli? Da ja vas volim, iako vi niste zainteresovani za mene? Zato biste imali neto protiv da neko drugi gaji drugaija oseanja prema meni? Da misli, za razliku od vas, da sam privlana i dostojna da mi se posveti panja. Ili neto ak i vie od toga - otrina i bujica njenih optubi malo ga izbaci iz ravnotee, nije znao ta da joj odgovori. U sutini, bila je u pravu. Zato je utao. - Eto, i sami vidite da sam u pravu - ree ona malo mirnije. Moda se malo zaletela. Ne treba da tako lako upada u njegove zamke.

-Dobro. Samo mi jedno nije jasno. I dalje misim da je enska priroda nestalna. Mene ste onako ljubili, a sada odjednom drugi postaje predmet vae naklonosti za tako kratko vreme. To mi nije jasno.

- I ne treba da vam je jasno. To je moja stvar. G. Garner je pristojan i fin mladi.

Takvog oveka nije teko zavoleti. A to to sam vama odgovorila na poljupce, moda je samo enska slabost. Zar i sami ne smatrate da ste neodoljivi? Moda ste me samo uspeno zaveli to vee? Mislite da bi neka druga devojka postupila drugaije? Verovatno bi pomislila da vam se dovoljno svidja da je poljubite. Zar nisam u pravu?

Njemu to zazvua vie kao optuba nego kao priznanje njegovih zavodnikih kvaliteta. utao je.

- Uostalom, vi ste odmah posle toga pokazali da je jedino En Tarner na vaem nivou. To ste jasno i glasno dali svima na znanje. .

Aha, ipak je ula njegovu izjavu, pomisli on sa trunkom zadovoljstva.

- En je devojka besprekornog porekla. I ponaanja.

- O, ba lepo! Hoete da kaete da je moje ponaanje problematino? - stajala je nasuprot njemu.

Iz oiju su joj sevale varnice. Koa joj je bila glatka i zarumenjena, to od toplote, to od ljutnje. Jedan pramen ispao je iz kose i blago lelujao niz njen vrat. Njega zagolica dlan pri pogledu na njega. Kako je samo mamio da ga uhvati i zakai ponovo u kosu... Kako je samo drugaija od Meri, pomisli on nehotice. Njegova ena nikada se nije ovako naljutila, ni na njega, niti na bilo koga. ak i one izjave prezira i mrnje na kraju izrekla mu je hladno

i sa distance na kojoj je oduvek elela da bude prema njemu. U njoj nikada nije bilo ni delia ovakve vatre. Ni za ljutnju, ni za Ijubav. Neki marci krenue mu niz kimu dok ju je gledao ovako besnu i vrelu. Sa istim ovakvim arom ga je ljubila ono vee. U seanje mu doplovie oni trenuci koje se trudio da zaboravi. Njene zamagljene oi pre nego to ju je poljubio, tamo u salonu pored prozora, pre nego to je izgubio razum u njenom naruju. I ona u nje-govom.

Neto u njegovom pogledu natera je da pocrveni kao bulka i ustukne pred njim. Delovao je kao da je ko zna gde u mislima i da je uopte ne uje kako mu ita bukvicu. tavie, pribliio joj se i uneo u lice sa nekim udnim izrazom. Kao da je osetila ta mu je u glavi, da se iznenada setio one veeri. A moda su se i po njenoj glavi motale sline misli i seanja. I to bez prestanka, pomislila je kao uhvaena u kradji. On sigurno nije bio ovek koga je lako zaboraviti i izbaciti iz srca i misli.

Neprimetno joj se pribliavao i saginjao nad njom, zanet u mislima. Izgledalo je kao da eli da je poljubi. A ona se plaila da e mu poljubac uzvratiti, i to sa isto toliko ara sa koliko ga je do malopre grdila. Zato je skrenula pogled i malo se odmakla. Za svaki sluaj. Da ga prene iz misli u koje je utonuo. I da ga sprei da uradi neto to bi ona suvie spremno prihvatila. A to bi, posle svega to joj je priredjivao, zaista bilo neoprostivo.

Ali kad se malo pribrala, opet ga pogleda. Ovo moraju da ree. Niko nju ne moe optuivati za problematino ponaanje. Njen ugled je u pitanju.

- Moje ponaanje one veeri - poe ona trudei se da govori to staloenije i dozove ga otuda gde se nalazio u mislima - nije bilo nita gore od vaeg. Vae ponaanje moe biti predmet razmatranja, poto ste tako lako podlegli, kako da kaem, mojim oskudnim arima, kako ste mi kasnije lepo objasnili. A moje ponaanje... Kad ve hoete, rei u vam otvoreno i neu vam ponavljati nikada vie, jer oigledno to ne zasluujete. Ni sama ne znam zato sam toliko dugo bila opsednuta vama. Jeste, bila sam zaljubljena u vas. Odavno. Jo pre onog naeg susreta pre tri godine. Luda, glupa Dejn. Vi niste znali ni da ja postojim na ovom svetu. A ja sam svaki svoj slobodan trenutak troila mislei na vas. Pokuala sam da vas zaboravim. Skoro da sam i uspela u tome. Ali onda ste se ponovo doselili u na kraj. I to je jo gore, desila se iznenadna provala oblaka koja me je skrenula sa pravog puta i bacila me ponovo prema vama. Ni vi niste bili dentlmen ono vee. To morate da priznate. A to to mi sada prebacujete zbliavanje sa g. Gardnerom, ne znam ta vam znai. Hoete da kaete da ste poeli da oseate neto prema meni, pa vam to smeta? - itala je ona sva rumena i besna. - Jer u to ne mogu da poverujem. U pitanju je samo

vaa jadna muka sujeta. Niste vie centar sveta i moje panje. Dosadno vam je ovde u selu. elite da budete glavni, najprivlaniji junak, za kojim uzdiu sve devojke? Izvinite, ali ta vi nudite zauzvrat? Nita?! E, kad je tako, ja vie ne troim svoja oseanja u prazno. Dovidjenja - dovri ona bez daha i krenu dalje bez upozorenja. Jer daje ostala jo sekundu pored njega, bila je sigurna da bi je poljubio, i da bi mu se ona bacila oko vrata, jo gore nego prvi put.

To to on eli da nadje zabavu u njoj, jo joj je i razumljivo. Sama je kriva za to. On je mukarac koji je dugo bio sam. Ali ta je to sa njom? Zar je toliko glupa i lepa? Zar e mu dozvoliti da se poigrava njome?

On postoja neko vreme gledajui i sam bez daha za njom. Imao je oseaj da ona nije bila tako brza da proita njegovu elju i pobegne od njega, da bi je zgrabio i... ak i dok je gledao kako tri prema kui, imao je elju da pojuri za njom, stigne je i... Uh! ta mu je to uradila? Kao da je bacila ini na njega, toliko je bio sludjen. Gledao je za njom dok se njena prilika gubila u daljini. Kao da se budio iz transa. Nije uo ni jednu njenu re, toliko je bio zanet posmatranjem i prouavanjem njenih rumenih usana, svetlucavih, ivih oiju iz kojih su bljeskale varnice, glatke koe koja je mamila da je dodirne... Nije mu dala ni da zine, ni da odgovori na bilo koje njeno pitanje. I ta bi joj rekao? Zaboravio je sve to je hteo

da joj kae. ta mu je ono rekla? Da nije stvarno zainteresovan za nju, nego je samo njegova muka sujeta u pitanju? Moda je to istina, ali nekako mu se inilo da nema elju da je tek tako prepusti da se zaljubi u tog mladog golobradog Garnera.

Srce mu je jo burno udaralo, iako je ona odavno otila. Zar je toliko izgubio pamet za njom, da bi ponovio svoju greku od one veeri, koju se sve vreme trudio da ispravi? On se namrti. To mu se i dalje inilo kao greka, mada su ga ruke svrbele od potrebe da je zagrli, da je miluje, da je izludi i dovede do toga da i ona oseti isto prema njemu. Bolelo ga je celo telo od udnje za njom. A ipak je u isto vreme bio i ljut zbog toga. Zato mu to radi? Zna li ona koliko oni nisu jedno za drugo?

Morao je da prizna, Meri ga nikada nije onako udno, predano poljubila. Ma kakvi! Ni priblino! Moda Dejn Vajli nije najlepa devojka na svetu, i moda nije zaista zaljubljen u nju, ali nije mu izlazila iz glave. Mora da je zaista bila zaljubljena u njega, kao to mu je rekla. Kako bi inae objasnio one njene poljupce. Nije na njeno ponaanje imao nikakve druge primedbe. Pa ak i njeni poljupci ostali su mu u prijatnom seanju. Moda suvie prijatnom, pomislio je sa nelagodom. Bila je fina mlada dama. ak ni njeno zbliavanje sa Garnerom nije davalo povoda za ogovaranje. U njemu nije bilo nieg neumesnog. Razgovarali su u drutvu, igrali i

smejali se. Nikad ih nije video da se iskradaju sami u mrak. I kad su bili nasamo, to je zato to su ih tetke i strine putale da se malo bolje upoznaju pod njihovim budnim okom. Pa ta je onda njemu? Zato eli da ga ona voli kad on nju ne voli i ne eli. I to je jo gore, zato ponovo eli da oseti njene usne, njenu vatru i nju kako gori u njegovim rukama?

Poao je dalje peice, vodei konja za sobom. Pokuavao je da se smiri i pone konano razumno da razmilja. Prizivao je u seanje ona svoja ube- djenja da ona samo pokuava da ga namami i navede da proguta baenu branu udicu. Kako joj je samo dobra taktika, ako je to u pitanju! Da ga prvo malo razdrma poljupcima, zavede, a posle izludi ljubomorom! Reio je da bude pametan i razuman, i da vie ne obraa panju na njene manipulacije. Kad je doao do tog mudrog zakljuka, on se pope na konja i pod- bode ga. Jahao je besno sve do uvee, kad je konano umoran i iscrpljen poao kui. Ali...

* * *

Kad ju je sledei put video u Gar- nerovom drutvu, kako se slatko smeje i ne obraa panju na njega, neto poe da kljua u njemu.

Njegovi uporni pogledi poeli su da

uznemiravaju Dejn, ma koliko se trudila da ih ignorie. ta mu je? Svaki put bi joj srce bre zakucalo kad bi primetila da je gleda. Nekada se pravila da ne vidi, a nekada bi mu uzvratila. Ta borba pogledima dobijala je neku posebnu dimenziju i oblik. Nije znala u ta e se pretvoriti, ali oseala je da je polako obuzima neko potajno uzbud- jenje svaki put kad bi ga videla kako mrano stoji u uglu sale i kao da je eka. Od onog susreta u polju kada joj se uinilo da je,malo nedostajalo da je ponovo poljubi, ponovo je poela da osea snano uznemireno komeanje u stomaku im bi ga videla. Jedini lek bio je da mu uporno okree ledja i predaje se razgovoru sa drugima. I pokua da zaboravi na njegovo postojanje. Ali to je bilo lake rei nego uraditi. Kako da zaboravi na njega, kad je svake sekunde bolno svesna njegovog prisustva?

Bal je bio u punom jeku, kad ona oseti da joj treba malo vazduha. Celo vee provela je u izbegavanju njegovih pogleda i drutva. Oseala se kao da se gui. Zato je Ijubav ovolika muka i patnja? Zar to ne bi trebalo da je neto lako i lepo, u emu se uiva? Polako se iskrala na balkon, hladei se lepezom. Naslonila se na ogradu, zagledavi se u isto, zvezdano nebo. Niko nije primetio njeno udaljavanje, jer je spustila teku zavesu za sobom.

- Znam zato ovo radite. Ali nee vam uspeti, da znate - trgla se kao oparena kad

zau njegov glas iza sebe. Okrenula se i videla ga kako stoji naslonjen

na zid. Mora da je izaao jo pre nje. I da misli kako je pola za njim. Ona podie glavu i htede da se vrati unutra dostojanstveno ne odgovorivi na njegovu provokaciju, kad je on u prolazu zgrabi za ruku i povue prema sebi. Prigueno je vrisnula vie od iznenadjenja nego od njegovog stiska. vrsto ju je drao. Ona izgubi dah, oseajui njegove ruke oko svojih. Gledala ga je netremice, sa nekom bockavom, slatkom strepnjom iekujui ta e sledee da uradi.

- ta... to pokuavate da izvedete? - uspe ona nekako da promuca, dok joj se dah meao sa njegovim.

- Mislite da ja neto izvodim? Da nisam svestan vaih upornih pokuaja da me zavedete? - rei su mu bile ljutite, ali glas je odavao uzbudjenje slino njenom.

Usne su mu bile sasvim blizu. Da se malo nagla prema njemu, mogla je da ih dodirne svojima. Vrtelo joj se u glavi od ove blizine. Kao daje stajala na ivici ponora, bez snage da se odmakne.

- Dajete mi suvie veliku mo, gospodine. I sami ste mi dali na znanje, vie puta, da nisam na vaem nivou. To sam dobro zapamtila, pa i ne pokuavam da vam se pribliim na vaim nebeskim visinama - uspe ona da izgovori u jednom dahu, bojei se da nee moi da zavri ako samo malo zastane. -

Uostalom, ovo mi vie izgleda kao da vi zavodite mene, nego ja vas.

Osetio je neodoljivu elju da je poljubi. Totalno ludu, neobuzdanu elju da je smrvi, ugui, istopi svojim poljupcima, da ne bi mogla vie da ga ovako provocira i nervira. Postao je svestan da ove dve nedelje, koliko traje njihovo preganjanje, u stvari samo to eli. Da ponovo oseti ukus njenih usana. I ne samo to. Sada mu je bilo potrebno mnogo vie. Da je oseti celu, da je ima u svojim rukama, da zagospodari i njenim mislima i telom. ta je to sa njim? Da li je mogue da ga je toliko omadjijala, zavela, da ne moe da kontrolie svoje ponaanje, svoju neobjanjivu udnju? to je jo gore, inilo se da njen drhtavi, ljutiti glas samo neuspeno pokuava da prikrije istu elju i kod nje. Prokletstvo. To to ona njega eli isto toliko koliko i on nju sigurno mu ne pomae da se obuzda.

Grubo je pustio njenu ruku, ali ona ostade da stoji uz njega, gledajui ga pravo u oi, bez snage da se udalji. Frktali su jedno na drugo bez rei, pokuavajui da ispod besa sakriju uzbudjenje. Samo ga je poslednja siuna trunica razuma odvraala da je ne zgrabi i rastrgne poljupcima tu, na balkonu, na korak od radoznalih gostiju od kojih bi svakog trenutka mogao neko da bane i zatekne ih.

Nije bila sigurna koliko su dugo tako stajali i vrebali se, pokuavajui da utiaju izdajnike otkucaje srca, kad se zau smeh i neije

pribliavanje. Ona se okrenu da ode, ali noge kao da nisu bile njene. Ula je u kuu na druga vrata, taman na vreme da izbegne susret sa onima koji su izlazili da udahnu malo sveeg vazduha.

Stajala je u uglu sa prijateljicama okrenuta da moe da ga vidi kad ponovo udje. ta je to sa njom? Drhtavica koju je bezuspeno pokuavala da stia jo se vie pojaala kad ga je tfidela kako se vraa u salu. Delovao je uobiajeno mirno i oholo. Mada, kada je upravio svoj otar pogled u nju, inilo se da je i njegov mir pomuen. Zato opet uspeva da je tako uzdrma, kada se zarekla da e ga zaboraviti, prestati da misli na njega? Zar Tim Garner nije sto puta bolji ovek od njega? Ljubazan, prijatan, dobar. Zato onda ne uspeva da u njoj izazove ovakvu drhtavicu kakvu izaziva samo kratak, svadljivi susret sa Sejzberijem? Okrenula se na drugu stanu, pokuavajui da ne prati vie svaki njegov korak. Ali uzalud. ak i kad ga nije gledala, tano je znala ta radi, sa kim razgovara ili igra. Kao da ima ugradjen u sebi neki specijalni uredjaj koji registruje svaki njegov pokret. Dokle tako?

Bilo je oigledno da medju njima postoji... izvesna napetost. Nije znala kako to drugaije da definie. Privlanost? Da, to sa njene strane sigurno postoji. A sa njegove? ak i da se nazire neki trag, on jo uvek uporno i Ijutito pokuava da to suzbije. Toliko o nadi da e

medju njima ikada moi da bude bilo ta vie od onog vatrenog susreta u uglu njegovog salona. U stvari, postajala je svesna da bi ta situacija mogla da se ponovi. Bilo gde, bilo kada, bez ikakve kontrole. To su dokazala ova dva njihova poslednja susreta, kada je tenzija medju njima bila gotovo opipljiva. I kada su se jedva uzdrali. Bila je svesna da je ona jedva odolela. A i sklona da veruje da je ista situacija i sa njim. Videla mu je u oima istu elju koja je nju razbijala u paramparad.

Sejzberi je zaista bio ljut. To je morao konano da prizna sebi. Ljut prvenstveno na sebe, to nije uspeo za sve ovo vreme da tu devojku konano izbaci iz glave. to svaki nji-hov susret ispadne prava katastrofa. Umesto da je ukloni, udalji od sebe, on se svaki put sve tee uzdrava da je ne zgrabi i smrvi poljupcima. Evo, i veeras. ta mu je to trebalo? Moe da razume njenu elju. On je plemi, zgodan je, bogat, privlaan. Ali ta, pobogu, on vidi u njoj? To se pitao sa sve veim nestrpljenjem. Evo, ona sada razgovara sa tim mladim Gar- nerom i veselo mu se smeka i ohrabruje ga na dalje udvaranje. Zato mu to toliko smeta ako je on sam ne eli za sebe? Ona mu se ne svidja, to je vie puta zakljuuio. Zato bi ga toliko ljutilo ako je njoj lepo u drutvu drugog oveka?

Zamislio se. Gde nestadoe oni njegovi silni planovi o novoj enidbi na nivou? En Tarner

ispunjava svaki njegov zahtev i u pogledu lepote, porekla, ponaanja... Zato je onda ne zaprosi? Ne moe da zamisli ni da je poljubi. Dobro, moe. Ali ona ne delu- je kao da bi uzvratila na pravi nain, kako bi on eleo, kako mu oajniki treba, kako je ve okusio i ne moe da zaboravi. Sa strau i arom kao to bi to uinila Dejn. En nekako suvie podsea na Meri, njegovu enu. Stresao se. Ljudi su mislili da tuguje za njom, da e se bez razmiljanja zaljubiti u neku koja toliko podsea na nju. A njemu ovog puta treba iva ena, strastvena, koja gubi razum u njegovom naruju... Kao Dejn. Opet se sve vraa na nju. ta da radi ako ne moe da nadje i dobro poreklo a istovremeno i strast i Ijubav u jednoj? ta e onda? Dejn mu je u ljutnji priznala da gaje godinama volela. Dobro, to nije mogla da bude prava Ijubav, ali ako je bila tako dugo postojana u svojim simpatijama, mogla bi da ih vrlo lako razvije u Ijubav pod njegovim budnim okom. Uh, bio je uasno ljut...! Zar joj je ipak podlegao, uprkos silnim pokuajima da joj odoli, da se odupre njenim nastojanjima da ga dobije? Zar e ga pusta fizika elja dovesti u njenu zamku?

Smrknuto je gledao kako odlazi da igra sa Garnerom, i kako se za njima ve otvoreno saaptavaju gospodje koje budno prate napredovanje tog udvaranja. Bila mu je potrebna Ijubav. I strast. Bila mu je potrebna Dejn. To je konano morao da prizna.

V

Dejn je zamiljeno sedela pored prozora u svom salonu, rasejano sluajui majku i tetku kako tiho razgovaraju, krojei planove o njenom eventualnom venanju sa Garnerom. Nije znala ta da misli o tome. Da li je bila spremna da pristane ako je on zaprosi? Da li bi to bilo reenje problema sa Sejzberijem? Oseala je da njen eventualni pristanak ne bi bio fer prema Garneru. On je fin momak, tre-balo bi da se oeni devojkom koja ga iskreno voli, a ne nekom koja bei od opasne Ijubavi prema drugom.

Ali dogadjaji kao da su se odvijali bez njenog uticaja. inilo se da se Tim ozbiljno zagrejao za nju, i da ona to ne moe da promeni, ili ak uspori. Moda bi i mogla da ga zavoli, kada bi imala vremena? Kada bi, na primer, Sejzberi iznenada otputovao i oslobo-dio je... Na tu pomisao kao da joj se otkinu deo srca. Prosto oseti fiziki bol. To je sve govorilo. Zar je mogue da nikako ne moe da ga se rei? Niti da bude sa njim? Zato je moralo da bude toliko komplikovano, mislila je na rubu oaja. I zato nikako ne moe da ga zaboravi, iako ga je dobro upoznala i uoila brdo njegovih mana, kojih je vie nego vrlina, uostalom. Uz to, on toliko uporno daje na znanje da je ne voli, i da je ne moe voleti, a opet je mami u svoj zagrljaj. Ne eli je, ali je ne

puta od sebe. To nije fer. Trebalo bi da zaboravi na njeno postojanje, kao to je i planirao, i da je pusti da se na miru zaljubi u drugog, koji e je hteti i voleti.

Zaudjeno je digla glavu kad u njen salon otrim korakom i bez najave umarira glavom Sejzberi. Drugaije nije mogla da opie njegov ljutiti ulazak. Majka i tetka uplaeno ga pogledae, zanemele u momentu. Bojaljivo su pogledale i u nju. ta bi ovaj upad trebao da znai? Jer ovo je izgledalo kao osvajanje neprijateljske teritorije.

- Molim vas, mogu li da razgovaram sa gospodjicom Vajli. Nasamo - ree on glasno i bez uvoda.

Njena majka i rodjaka promrmljae neko izvinjenje pa prhnue iz salona. Dolazak jednog ovako uvaenog gospodina koji jo ima nasamo da razgovara sa Dejn... To moe da znai samo jedno... Ali zato je ovak ljut? Zar se u zvaninu prosidbu ne dolazi u sasvim suprotnom raspoloenju?

Ostali su sami u salonu. Dejn oseti kao da joj se srce popelo u grlo, to od iznenadjenja i uzbudjenja, to od neoekivane otrine u njegovom glasu.

Nemo je pratila njegovo nestrpljivo etkanje po sobi i ekala da konano progovori i predje na stvar. A kako je vreme odmicalo, nervoza u njoj je rasla.

- Pa, gospodjice Vajli, mislim da znate zbog ega sam ovde. Zar ne? - konano ree on.

- Zaista ne znam, gospodine Sejzberi - odvrati ona mirno, dok joj je srce pretilo da iskoi.

On se osvrnu i pogleda je. Pogledi im se sukobie. Tako dakle, traila je da se on izjasni, nije htela da prizna da zna zato je on ovde. To jo vie podstaknu njegovu ljutnju.

- U redu. Da predjemo onda na stvar kad tako elite. Vidite, doao sam da priznam da ste pobedili.

Ona ne pokaza da je iznenadjena, ak i ako je bila. ekala je nastavak. ta li je sad smislio? Neku novu uvredu?

- Pobedili ste. Svo ovo vae sistematsko zavodjenje koje sprovodite od poetka naeg poznanstva urodilo je plodom. Doao sam da vas zaprosim. Jeste li sada zadovoljni?

Ona sva pocrvene zbog njegovog tona, a jo vie zbog naina na koji je izrekao ovu neuobiajenu prosidbu. Zvuala je uvredljivo vie nego ita to joj je do sada rekao. Zato je utala, ne znajui ta da mu odgovori, kao ni ta je kod njega izazvalo ovaj njegov izliv... Ijubavi?

Videvi da ona ne reaguje, on nastavi da nervozno hoda po salonu.

- Ne znam zato niste oduevljeni, kada me konano imate u aci.

- Imam vas...? - ponovi ona tiho. - Pa, ne znam kako to drugaije da

opiem. Imate me, zaveli ste me, zarobili. Ne mogu vie ni da mislim, ni da spavam, ni da

jedem. Samo mislim na vas - ovo joj zazvua vie kao optuba nego kao izjava Ijubavi. - Svestan sam nepremostivih prepreka koje i dalje stoje medju nama, kao to su vae poreklo i materijalne prilike - nastavio je. - ak ni va fiziki izgled vam ne ide na ruku. Ni sam ne znam zato sam i kako podlegao vaem... hm... armu, ali eto, desilo se. Moram da vam odam priznanje. Vaa dodatna mala igra sa g. Garnerom pokazala se kao uspean potez. Priznajem da me je to konano, kako da kaem, podstaklo da se izjasnim. Poeo sam da vagam ta u izgubiti ako se odluite da se udate za njega. Vidite, posle mog prvog neuspenog braka, zarekao sam se da se vie neu eniti devojkom nieg statusa od svog. To sam ve jednom uradio i moja tadanja velikoduna odluka pokazala se kao velika greka. Moja ena nije pokazala ni trunku zahvalnosti to sam je uzdigao na drutvenoj lestvici tim brakom. tavie, pred svoj kraj saoptila mi je da me mrzi i prezire. Zamislite! Vidim da se udite to vam ovo govorim. Morate da me razumete. Sada, kada sam opet doneo slinu odluku kao tada, ja se svesno izlaem riziku. Dodue, vi delujete kao razum-na osoba, sa kojom je mogu dogovor. A ni strast koja postoji medju nama nije zanemarljiva. Kao to sam rekao, elim da medju nama ne bude nikakvih nesporazuma to se tie prilika u kojima dolazi do moje prosidbe...

- Vi mislite da sam ja dovoljno razumna da vam budem dostojna supruga, da budem zahvalna na asti koju mi ukazujete svojom prosidbom? - upita ona drhtavim glasom. Kako je odmicalo njegovo izlaganje, zapa- njenost i zbunjenost kod nje ustupale su mesto mnogo konkretnijem oseanju. A ono nije bilo ni malo laskavo po njega.

- Ba tako. Ako i niste bili svesni, ja sam vam sada predoio sve pogodnosti koje proistiu iz naeg braka. Kao i elju da...

- ...vam budem zahvalna na veliko- dunosti koju ste prema meni pokazali?

-U pravu ste. Vi ste svesni da sam ja plemi, i da se nikada ne bih oenio devojkom kao to ste vi, da nije medju nama dolo... kako da kaem... do izvesne fizike privlanosti, kojoj smo jedva uspeli da odolimo, i koja je nastavila da postoji i ak jaa medju nama, iako sam se odluno borio protiv nje. Ja sam, takodje svestan da vam je to lake uspelo zato to sam ja proteklih godinu dana iveo prilino usamljenikim ivotom, ali i pored toga, priznajem da nisam ni u jednoj drugoj devojci mogao da primetim neto od oseanja koja su, i sami ste priznali, ve neko vreme postojala u vama, to me je dodatno ohrabrilo da biste mogli da mi budete odana supruga.

- A to je bio jedan od bitnijih faktora da se reite... na ovaj korak? To to biste u meni imali zaljubljenu, odanu, vernu suprugu, koja

bi vas volela i samo u vas gledala? - Ja to ne bih opisao ba takvim recima, ali

da. Moja prva supruga... pa, recimo da nije bila sklona da ispo- Ijava ili gaji slina oseanja prema meni. Za razliku od vas. Vi ste pokazali izuzetnu istrajnost u tome, uprkos mom loem ponaanju prema vama. Uzgred, moraemo da poradimo malo na vaem nainu izraavanja i ponaanja. Va novi poloaj kao moje supruge zahtevae vii nivo u ophodjenju, i malo manje slobodno ponaanje...

-Ali priznali ste da vas je ba moje slobodno ponaanje navelo da se zaljubite u mene? - njen nekako suvie umiljati glas nije ga naveo ni na kakvu sumnju.

- Pa, vae slobodno ponaanje ono vee, a i kasnije, priznajem da su delovali na mene kao na mukarca. Mada, kasnije, kada sam vas posmatrao i video da ste ipak pristojna devojka, i da vam to nije uobiajen nain ophodjenja prema mukarcima, nego da vam je izmaklo kontrolil, pod utica- jem oseanja koja ste gajili prema meni i oigledne privlanosti koja je buknula medju nama...

- To vam je pomoglo da mi oprostite moju slobodu, i ak da ga u vaim oima opravda, jer je dokazivalo koliko vas volim?

- I pore