Totalno pomra~enje Meseca

Mehanizam nastanka

pojave: Zemlja iza sebe

baca senku u obliku

konusa. Do pomra~enja

Meseca dolazi kada on

u|e u senku, koju Zemlja

stvara na svojoj no}noj

strani.

Na poziciji Meseca,

osnovica konusa

Zemljine senke je

oko 2.7 puta ve}eg

pre~nika od

dijametra Meseca.

Pomra~enje se doga|a u

vreme punog Meseca. Vidi

se sa cele Zemljine

hemisfere na kojoj se na

nebu vidi Mesec, za

razliku od pomra~enja

Sunca, koje se vidi sa

uzanog pojasa na Zemlji.

Iz tog razloga samo se ~ini da su

pomra~enja Meseca ~e{}a od

pomra~enja Sunca. Ukupan broj

pomra~enja (Sunca i Meseca) ne

mo`e biti ve}i od 7, ni manji od 2,

godi{nje. Svake godine mora da

bude bar 2 pomra~enja Sunca,

dok otprilike na svakih 5 g. se ne

doga|aju pomra~enja Meseca.

Mese~evih pomra~ena godi{nje ima najvi{e 3. Saros je

period posle kojeg se Sunce, Zemlja i Mesec nalaze

gotovo u istom rasporedu. On traje 223 lunacije, tj. 18

godina i 10.3 dana (ili 11.3 dana, zavisno od broja

prestupnih godina). Nakon isteka perioda od 1 sarosa,

pomra~enja se ponavljaju sa istim datumom u novom

sarosu.

Na Severnoj Zemljinoj polulopti,

Mesec ulazi u senku svojim

levim (isto~nim), a na ju`noj

desnim rubom. Magnituda

pomra~enja je deo Mese~evog

pre~nika pokriven senkom. Kod

delimi~nih pomra~enja ona je

izme|u 0 i 1, a kod totalnih

preko 1.

Dan`onova skala intenziteta pomra~enja

0. Veoma tamno pomra~enje (u vreme maksimuma

Mesec skoro da se i ne vidi).

1. Pomra~en Mesec je tamno siv. Ula`u se napori da

bi se videli detalji njegove povr{ine.

2. Pomra~enje je tamno-crveno, pri ~emu je sredi{nji

deo Mese~evog diska tamniji.

3. Nijansa senke je u boji cigle, a rub je sivo-`ut.

4. Pomra~enje je jarko, bakarno-crveno i detalji

povr{ine se jasno razaznaju.

Du`ina svih faza pomra~enja Meseca traju do 4 h, dok

je vreme totalnog pomra~enja najvi{e 1 h i 50 min. Za

vreme pomra~enja, Mesec nije potpuno taman, ve} je

njegov disk obasjan slabom tamnocrvenom svetlo{}u.

Do toga dolazi jer se u Zemljinoj atmosferi, crveni zraci

Sun~eve svetlosti vi{e od ostalih prelamaju ka osi

konusa Zemljine senke.

Ovakva boja “pomra~enog” Meseca, uzrok je mnogih

praznovernih shvatanja. U na{em narodu se smatralo

da tada ale otkidaju

par~e po par~e Meseca,

koji zbog toga krvari.

Bog, zbog toga, {alje

an|ele, koji ponovo

sastavljaju Mesec.

“U slavnoj, silnoj rimskoj dr`avi,

pred sami pad ba{ svemo}nog Cezara,

otvori{e se grobovi; mrtvaci

u pokrovima kri~ahu, jecahu

po ulicama Rima; javi{e se

komete repa vatrenoga, pa rosa

od krvi, a na Suncu nesre}e.

A vla`na zvezda* , pod ~ijim uplivom

stoji sve carstvo boga Neptuna** ,

pomr~a kao o svom su|en-danu.

Prete~e sli~ne stra{nih doga|aja,

i glasnike {to sudbi prethode,

i prologe nesre}i, {to ide,

pokazali su i zemlja i nebo

zavi~aju na{em i na{im ljudima”(Viljem Šekspir, Hamlet)

*Vlažna zvezda je Mesec.** Neptun je rimski bog mora

Tukidid navodi da Atinjani, za vreme Peloponeskog

rata, nisu isplovili, zbog “krvavog” Meseca.

Anaksagora je otkrio pravu prirodu nastanka

pomra~enja, a Aristotel je na osnovu kru`ne Zemljine

senke na Mesecu utvrdio da je Zemlja okrugla.

Interesantno je da se na Mesecu mogu videti

pomra~enja Sunca i Zemlje. Za vreme pomra~enja

Sunca, koje traje vi{e od 4 h, Zemljin disk, koji je

prividno mnogo ve}i od Sun~evog, je potpuno crn i

obrubljen je tamnocrvenim sjajem svoje atmosfere.

Za vreme pomra~enja Zemlje, na njenom sjajnom

velikom disku vidi se mali tamni krug koji se pomera.

Jo{ malo “mese~ine”…

Hvala na pa`nji!

To be continued…