ZAPADNI BALKAN I EVRO INTEGRACIJEsocioeconomica.info/jspui/bitstream/11171/42/1/Dusica...

52

Socioeconomica – The Scientific Journal for Theory and Practice of Socioeconomic Development

Vol. 1, N° 1, pp. 52 – 61. June, 2012 | Prof.dr Dušica Karić – Zapadni Balkan i evro integracije

Pregledni članak

UDK : 339.92(4 – 672EU : 497) ; 339.56(497)

JEL : P48, R11

ZAPADNI BALKAN I EVRO INTEGRACIJE

WEST BALKANS AND EUROINTEGRATION1

Prof.dr Dušica Karić Univerzitet Alfa

Fakultet za trgovinu i bankarstvo, Beograd

Apstrakt

Regionalna integracija zemalja zapadnog Balkana važna je iz više razloga, ne samo ekonomskih. Činjenica je, da

većina zemalja koje su obuhvaćene Procesom stabilizacije i pridruživanja neće uskoro postati punopravne članice

Evropske unije. Zbog toga, povezivanje njihovih privreda može pozitivno da utiče na ubrzani ekonomski razvoj. Procesi

regionalne integracije su važni i za privlačenje direktnih stranih investicija. Treba imati u vidu da je regionalna

saradnja zemalja zapadnog Balkana jedan od formalnih uslova za unapređenje odnosa ovih zemalja sa Evropskom

unijom, i da inicijative u ovoj oblasti mogu ubrzati proces približavanja njoj.

Ključne reči: Integracije,zemlje zapadnog Balkana, EU, ekonomski razvoj

1. Uvod

U savremenim uslovima, pri sagledavanju ekonomskog okruženja značajno je i učešće neke zemlje

u regionalnim integracijama, s obzirom na to da je sve veći broj zemalja na toj osnovi organizovao

svoju privredu. U poslednjoj deceniji dvadesetog veka došlo je do izuzetnog porasta broja

regionalnih trgovinskih aranžmana među zemljama, pa je pažnju ekonomske javnosti opet privukao

na kratko zaboravljen odnos između regionalizacije i globalizacije. Približno jedna trećina

regionalnih trgovinskih aranžmana koji su trenutno na snazi, odnosi se na zemlje koje su u razvoju.

Broj regionalnih trgovinskih aranžmana između razvijenih i zemalja u razvoju se tokom godina

povećavao, pri čemu je u tom procesu EU imala dominantnu ulogu. Svim zemljama u regionu

zapadnog Balkana Evropska unija je glavni izvozni i uvozni partner. Bogato tržište Evropske unije

1

Rad primljen 15.03.2012. godine. Odobren za objavljivanje 17.06.2012. godine. Kontakt autora:

[email protected].

53



ima veliku moć asorpcije za robu i usluge iz zemalja zapadnog Balkana, a sa druge strane Evropska

unija je veliki proizvođač robe i usluga koje su naročito potrebne zemljama zapadnog Balkana

(tehnologija, know-how), i tradicionalno je najveći njihov dobavljač. Saradnja sa EU podrazumeva

širok spektar pitanja, tako da ona, osim trgovinske politike podrazumeva i investicije, konkurenciju,

standardizaciju i izgradnju institucija sličnih evropskim, kao i prihvatanju obaveza koje ove zemlje

moraju da ispune, kako bi svoj razvoj usmerile ka vrednostima i modelima na kojima se temelji EU.

Zemlje zapadnog Balkana, činjenica je, rapolažu značajnim prorodnim bogatstvima. To, kao i

blizina tržišta, lakoća komuniciranja i uzajamno povezivanje partnera nedvosmisleno ukazuje na

mogućnost bližeg povezivanja zemalja ovog regiona, u cilju stvaranja uslova za brži ekonomski

rast, povećanje dohotka, kao i ravnopravnije odnose ovog regiona sa svetskim ekonomskim silama.

2. Karakteristike spoljnotrgovinske robne razmene regiona zapadnog Balkana

Jedna od bitnih stvari na koje EU obraća pažnju prilikom prijema novih članica je i stepen

trgovinske integrisanosti zemalja potencijalnih članica sa Unijom. U tom pogledu zemlje zapadnog

Balkana stoje relativno dobro. One obavljaju većinu spoljnotrgovinske razmene upravo sa Unijom,

što je pozitivno, ali imaju veliki trgovinski deficit i lošu strukturu izvoza, što je negativno.

Evropska Unija je specifična organizacija za saradnju između vlada država koje je sačinjavaju.

Osnovna ideja EU je uspostavljanje jedinstvenog ekonomskog prostora između država članica, koji

bi bio identičan unutrašnjem tržištu bilo koje države. [Dašić, Karić, p. 260] Da bi se ocenio značaj

trgovine zemalja zapadnog Balkana, važno je utvrditi njihovu ekonomsku moć, kao i vrednost i

ciljna tržišta.njihove trgovine. Očigledno je da u današnjoj svetskoj privredi zemlje zapadnog

Balkana nemaju veliki značaj. Prema jednoj studiji o ekonomskoj saradnji između republika bivše

SFRJ, nivo međusobne trgovine je bio viši, nego što je bilo ekonomski opravdano. Stvarni

međuregionalni izvoz bivših republika u 1990. godini iznosio je 26010 miliona USD, dok je tržišni

potencijal bio 2,53 puta manji, odnosno 10264 miliona USD, samo zbog toga što se ogroman deo

trgovine odvijao u ekonomski zaštićenom prostoru.

Orijentacija na domaće tržište, umesto na globalno – svetsko, usporavala je razvoj na duži rok i

vodila ka neizbežnom padu konkurentnosti Spora liberalizacija spoljne trgovine značila je i

usporavanje procesa tranzicije. To je podrazumevalo zaštitu postojeće industrijske strukture i

produžavanja života ekonomski neopravdanim preduzećima, a samim tim i usporavanje razvoja

tržišne privrede. Proces industrijalizacije koji se odvijao tokom skoro pet decenija komunističke

vlasti nije počivao na zdravim osnovama, a kada su te zemlje postale izložene otvorenim pritiscima

konkurentnosti sa svetskih tržišta, veliki deo postojećeg kapitala postao je bezvredan, s obzirom da

je njegova vrednost u tržišnim uslovima bila mala ili nikakva. Stvarni dometi postignuti u istočnoj

Evropi i drugim zemljama u tranziciji pokazali su da je spoljna trgovina izuzetno značajna u

procesu tranzicije i da je većina uspešnih zemalja u tranziciji imala odlične rezultate u spoljnoj

trgovini, naročito u izvozu. Evropska Unija je najveći trgovac u svetskim razmerama. Uzimajući u

obzir izvoz EU u okviru same EU, kao i izvoz u treće zemlje, na EU otpada oko 40% svetske

trgovine, a udeo koji ona ima u sektoru usluga još je veći. EU je takođe lider u svetskom

trgovinskom sistemu, i kao ključni akter u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (WTO), i kao

54



potpisnica ogromnog broja bilateralnih trgovinskih sporazuma. [Richard Baldwin, Charles Wyplosz,

p. 449]

Sadašnji mali udeo zemalja zapadnog Balkana u svetskom izvozu i uvozu (Tabela 1), samo je jedan

od pokazatelja ekonomske realnosti u ovom regionu. Najnoviji trendovi u svetskoj trgovini

zapadnobalkanskih zemalja potvrđuju navedeno.

Tabela 1: Robni izvoz, uvoz i trgovinski bilans zemalja zapadnog Balkana u periodu

2005 – 2010

Izvor: Transition Report Update 2010, Europen Bank for Reconstruction and Development


Vol. 1, N° 1, pp. 52 – 61. June, 2012 |

Na osnovu tabele urađen je grafički prikaz robnog izvoza i uvoza zemalja zapadnog Balkana

(Grafikon 1 i 2)

Grafikon 1: Robni izvoz zemalja zapadnog Balkana 2005

Izvor: Transition Report Update 2010,

Grafikon 2: Robni uvoz zemalja zapadnog Balkana

Izvor: Transition Report Update 2010,

Na narednim tabelama (2 i 3) prikazan je značaj spoljne trgovine u okviru

Balkana. Pored toga, dati su i podaci o

zemljama zapadnog Balkana. BiH je najvažnija zemlja za međusobne trgovinske tokove i generiše

0

2000

4000

6000

8000

10000

12000

14000

Albanija BiH

0

5000

10000

15000

20000

25000

Albanija BiH

The Scientific Journal for Theory and Practice of Socioeconomic Development

| Prof.dr Dušica Karić – Zapadni Balkan i evro integracije


Grafikon 1: Robni izvoz zemalja zapadnog Balkana 2005

Transition Report Update 2010, European Bank for Reconstruction and Development

kon 2: Robni uvoz zemalja zapadnog Balkana 2005

Transition Report Update 2010, European Bank for Reconstruction and Development

) prikazan je značaj spoljne trgovine u okviru

ga, dati su i podaci o ukupnoj razmeni zemalja zapadnog Balkana sa ostalim


2005

2008

Hrvatska BJRM Crna Gora Srbija

Hrvatska BJRM Crna Gora Srbija

55

The Scientific Journal for Theory and Practice of Socioeconomic Development


Grafikon 1: Robni izvoz zemalja zapadnog Balkana 2005-2010

(mil. evra)

European Bank for Reconstruction and Development

2005-2010

(mil. evra)

European Bank for Reconstruction and Development

) prikazan je značaj spoljne trgovine u okviru regiona zapadnog

ukupnoj razmeni zemalja zapadnog Balkana sa ostalim


2008

2010

2005

2008

2010

56



velike trgovinske deficite sa Hrvatskom i Srbijom, koje imaju najveće suficite u međusobnoj

razmeni sedam posmatranih zemalja.

Tabela 2. Izvoz zemalja zapadnog Balkana u ostale zemlje ZB

(u milionima evra)

Tabela 3. Uvoz zemalja zapadnog Balkana iz ostalih zemalja ZB

(u milionima evra)

Zbirno, ili prosečno posmatrano, izvoz u ostale zemlje zapadnog Balkana čini uglavnom oko 26%-

30% ukupnog izvoza, dok je relativni značaj zbirnog ili prosečnog uvoza iz ostalih zemalja

zapadnog Balkana znatno skromniji (oko 15%). Prosečna diskretna stopa rasta zbirnog izvoza

iznosila je 9,4% (kumulativno 56%), a zbirnog uvoza ZB 5,9% (kumulativno 33%) 2005-2010, što

je nešto brže od rasta ukupnog robnog uvoza istih zemalja. Posmatrano u apsolutnim ciframa

najveći izvoz ima Srbija i na tom mestu prestigla je Hrvatsku već 2006. treće mesto zauzima BIH,

57



dok slede Makedonija, Albanija i Crna Gora. Na strani robnog uvoza iz zemalja zapadnog Balkana

redosled je nešto drugačiji: BIH je bez premca, a grubo duplo manji uvoz imaju Srbija i Hrvatska.

Potom slede Makedonija, Crna Gora i Albanija.

3. Makroekonomske performanse zemalja zapadnog Balkana

Albanska privreda poboljšala se tokom poslednje decenije, sa reformama u razvoj infrastrukture,

prikupljanje poreza, imovinskog prava i poslovne administracije.Usled globalne ekonomske krize,

zemlja je nadmašila mnoge druge zemlje u regionu i dalje je rangirana kao jedna od najsiromašnijih

zemalja u Evropi.

Albanska ekonomija nastavlja da raste, ali tempo rasta je opao. Realni BDP porastao je za oko 0,2%

u 2010. godini i iznosi 3,8% u odnosu na 2009. godinu kada je BDP iznosi 3,6%. Najveći doprinos

rastu bila je jaka izvozna performansa, posebno u energetskom sektoru. Potrošnja u domaćinstvu

napreduje zahvaljujući jakom rastu kredita i doznaka. Kredit za domaćinstvo pretežno se koristi za

kupovinu nekretnina, dok se poslovni krediti koriste za ulaganje u opremu i mašine (tabela 4).

Republika Albanija je privukla direktne strane investicije koje su porasle za oko 17% na godišnjem

nivou u 2010. godinu. Deficit tekućeg računa smanjio se za oko 12% BDP u 2010. godini. Fiskalna

politika je postala opreznija u poslednjih nekoliko godina. U 2010. godini budžetski deficit je

dostigao 4,2% BDP-a. Banka Albanije (BoA) je nastavila slabljenje monetarne politike od početka

globalbe finansijske krize, ali je u martu 2011.

Tabela: 4. Makroekonomske performanse -Albanija 2008-2010.

U Bosni i Hercegovini tokom 2008. godine rast je i dalje bio jak, ali su javna potrošnja i deficit

tekućeg računa bili visoki. Dugoročna postojanost rasta zavisi od daljeg restrukturisanja, boljeg

poslovnog okruženja i pojačane integracije u regionalnu i svetsku ekonomiju. Uvođenjem PDV – a

u januaru 2006. godine i veće cene nafte dale su privremeni podsticaj porastu inflacije. Preliminarne

procene pokazuju da je prihod od PDV – a visok, međutim veći deo ovog rasta je privremen i sa

malim izgledima da će se ponoviti ubuduće. Monetarnu politiku nastavlja da vodi strogi carinski

organ. Da bi se pomoglo usaglašavanju fiskalne politike, osnovan je organ pod nazivom Nacionalni

fiskalni savet, ali su njegova ovlašćenja ograničena. U međuvremenu, problem potencijalno velikih

58



domaćih obaveza sa kojim se susreću vlade sa svim nivoima ostaje da bude rešen u potpunosti,

mada je došlo do napretka u donošenju zakona za rešavanje ovog problema.

Makroekonomski učinak malo je poboljšan u 2010. godini. i realni rast BDP dostigao 0,7%.

Domaća potrošnja je i dalje prigušena u velikoj meri zahvaljujući merama štednje koje su sprovele

vlasti u protekle dve godine i došlo je do pada doznaka. Priliv SDI je značajno opao u 2009.godini i

iznosio je 245 miliona dolara a u 2010. godini još manje 17 miliona dolara u odnosu na 2008.

godinu gde su SDI iznosile 908 miliona dolara. (Tabela 5)

Tabela: 5. Makroekonomske performanse -Bosna i Hercegovina 2008-2010.

Bosna i Hercegovina i dalje beleži visok deficit i deficit tekućeg računa. Deficit tekućeg računa

znatno je opao u 2010. godini (-5,6%) u odnosu na 2008. godinu (-14,2%). Deficit se u potpunosti

pokriva kombinacijom transfera kapitala, stranih direktnih investicija i drugih tokova kapitala.

Konsolidovani budžetski deficit u 2010. godini je 4,5% BDP-a.

U Hrvatskoj ekonomija nastavlja svoj brzi rast, potpomognuta doprinosom velikog domaćeg

investiranja. Međutim, visoki nivo spoljnog duga, sve veći deficit tekućeg računa i pritisci za veće

vladine troškove predstavljaju stalni rizik. Makroekonomski učinak i dalje slab. Privreda beleži

negativni rast u 2010. godini. Dok je inflacija niska, nivo deviznih rezervi je relativno nizak u

poređenju sa regionalnim vršnjacima i bankarski sistem je i dalje u velikoj meri zavisan od spoljnog

finansiranja. Hrvatska se bori da se oporavi od globalne ekonomske i finansijske krize.

Realni bruto domaći proizvod (BDP) je smanje i u 2010. godini iznosio je 1,2%. U odnosu na 2009.

godinu kada je iznosio 6%. Odražavajući slabe domaće potrošnje, inflacija je ostala relativno

skromna 1.9% (Tabela 6).

59



Tabela: 6. Makroekonomske performanse - Hrvatska 2008-2010.

U 2010. godini Hrvatska je usvojila sveobuhvatni program ekonomskog oporavka, a u cilju

povećanja konkurentnosti i održivosti javnih finansija. Ipak, vlasti nailaze na izvestan broj

mikroekonomskih izazova i rizika. Brza ekonomija u tek minulim godinama u domaćem kreditu, i

sve veće spoljno zaduživanje komercijalnih banaka doprineli su porastu spoljnog duga do nivoa koji

će tražiti da bude pažljivo praćen. I pored tih teškoća Hrvatska će biti 2013. godine nova članica EU.

U Srbiji rast je i dalje jak i inflacija je jednocifrena, podstaknuta veoma čvrstom monetarnom

politikom, ali je regulisanje visoke javne potrošnje i velikog deficita tekućeg računa neophodno da

bi se obezbedio dalji razvoj privatnog sektora.

Ekonomija se polako oporavila od krize. Realni BDP uvećan je za 1% u 2010. godini nakon pada

od 3,5% u 2009. godini. Strane direktne investicije pale su za više od 30% u 2010. godini, dok je

deficit tekućeg računa ostao konstantan na 7,2% BDP-a. Inflacija se povećala usled rastuće cene

hrane i energenata i stopa inflacije dostigla je 14,7% na godišnjem nivou u aprilu 2011. godine. U

2010. godini vladin deficit iznosio je 4,6% BDP-a (Tabela 7).

Tabela. 7. Makroekonomske performanse - Srbije 2008-2010.

60



Srpska ekonomija ima jak potencijal rasta, ali rizici da se ovaj potencijal neće ostvariti su veliki na

kratak rok. Najveći kratkoročni makroekonomski rizik je u tome što bi se kreditiranje kreditnog

privatnog sektora moglo ograničiti kombinovanjem velikih javnih investicija i potrošnje sa daljim

naporima Narodne banke u slabljenju inflacije. Prioriteti Republike Srbije su: pripreme pregovora o

pristupanju Evropskoj uniji, sticanje zvaničnog statusa kandidata za EU i izazovi koji proističu iz

pregovora o pridruživanju kada počnu. Zatim dalji napori da se smanji javna potrošnja.

4. Zaključak

Region zapadnog Balkana sačinjavaju zemlje koje nisu dovoljno moćne u ekonomskom smislu, i

regionalna ekonomska saradnja među njima još uvek nije na zavidnom nivou.. Jednostavno, reč je

o dugotrajnoj karakteristici koja je proizašla iz ekonomske i političke marginalizacije u odnosu na

glavne svetske tokove, slabe komunikacije sa glavnim evropskim integracijama, izolovanosti od

globalne privrede i tradicionalno loših političkih odnosa među njima. Trgovina u regionu zapadnog

Balkana je trpela i zbog dugogodišnjih ekonomskih sankcija prema SRJ, kao i zbog konzervativnih

trgovinskih režima i politika koje su odlikovale velike carinske i necarinske barijere. Sve ovo je

uticalo da uzajamna trgovina zemalja zapadnog Balkana bude manja nego što bi se moglo očekivati

između zemalja suseda.

Svim zemljama u regionu zapadnog Balkana Evropska unija je glavni izvozni i uvozni partner.

Bogato tržište Evropske unije ima veliku moć asorpcije za robu i usluge iz zemalja zapadnog

Balkana, a sa druge strane Evropska unija je veliki proizvođač robe i usluga koje su naročito

potrebne zemljama zapadnog Balkana (tehnologija, know-how), i tradicionalno je najveći njihov

dobavljač.

Procesi regionalne integracije su važni i za privlačenje direktnih stranih investicija. Treba imati u

vidu da je regionalna saradnja zemalja zapadnog Balkana jedan od formalnih uslova za unapređenje

odnosa ovih zemalja sa Evropskom unijom, i da inicijative u ovoj oblasti mogu ubrzati proces

približavanja njoj.

Literatura

1. Berend, I.T., 2009, “Ekonomska istorija Evrope u XX veku”, Arhipelag, Beograd.

2. Baldwin Richard, (2008),“Multilateralising regionalism: The WTO’s next challenge,”

3. Baldwin, R., Wyplosz,.,( 2004), “The Economics of European integration”, The McGraw-

Hill, New York.

4. Dašić D, Karić D, 2009.Međunarodna ekonomija sa osnovama diplomatije, Beograd

5. John McCormick, (2010), Razumeti EU, Mate, Zagreb.

6. Kovačević Radovan, (2001), „Tranzicija i trgovinska politika”, Institut za spoljnu trgovinu,

Beograd.

7. Miščević, T.,( 2005), “Pridruživanje Evropskoj uniji“, Institut za ekonomska i socijalna

istraživanja, Beograd.

61



8. Miroslav Prokopijević, (2007), Evropska Monetarna Unija, Građevinska knjiga d.o.o.,

Beograd.

9. Pečujlić, M., (2000), Globalizacija - dva lika sveta, Savremena administracija, Beograd,

str.126

10. Savić B, (2010)., Multirateralni trgovinski sistem i regionalne ekonomske integracije, MP

4,(str. 678–690) 11. Todorović J., (2008), Implikacije mtemacionalizacije poslovanja na strategiju i strukturu

preduzeća, Zbornik radova, Ekonomski fakultet Beograd, str. 111

12. Theo Hirtis, (2010), Ekonomika Evropske Unije, Institut za ekonomiku i finansije, Beograd.

13. Unković, M., (2009),Međunarodna ekonomija, Univerzitet Singidunum, Beograd., str. 281.

* * * * *

Abstract

Regional integration of the Western Balkans countries is important for multiple reasons, not only the economic ones. It is a fact that most of the countries in the Stabilisation and Association Process will not get full EU membership. Because of that, connecting their economies might have a positive influence on rapid economic development. Regional integration processes are also important for attracting foreign investors. We should bear in mind that regional cooperation of the Western Balkans countries is one of the formal requirements for improving the relations of these countries with the EU, and that initiatives in this area might accelerate the process of admission.

Keywords: integration, the Western Balkans countries, the EU, economic development

ZAPADNI BALKAN I EVRO INTEGRACIJEsocioeconomica.info/jspui/bitstream/11171/42/1/Dusica...

Documents

Transcript of ZAPADNI BALKAN I EVRO INTEGRACIJEsocioeconomica.info/jspui/bitstream/11171/42/1/Dusica...