Wolf Black

7/25/2019 Wolf Black

http://slidepdf.com/reader/full/wolf-black 1/105

Miroslav Jovanović

Danas

Stereotipni obrasci i mitološki sižei o Vuku Karadžiću, uobličeni u naučnoj literaturi,

utemeljni su na nesumnjivo racionalnim osnovama. aime, Vukov rad ! počev odre"orme je#ika, koja je pri$vaćena, #aključno sa sakupljačkim, leksiko%ra"skim,i#davačkim, prevodilačkim i naučnim opusom ! ima i#u#etno veliku istorijsku ikulturnu važnost u nekolikim se%mentima srpske kulture. &o su realne istorijskečinjenice koje nisu, niti ikako mo%u biti sporne.

'li, Vukov realan istorijski #načaj nema #aista nikakvi$, lo%ičko!racionalni$, ve#a sapredstavom o Jovanu (adžiću kao o )sedmo%lavoj aždaji činovničko!%raždanskemisli). *ojavu te predstave u nauci može opravdati samo doživljavanje prošlosti kaomita.*ojava i utemeljenje mita u nekom društvu #a$teva podrobnija istraživanja iposebnu naučnu studiju. *o%otovo ako je reč o važnom i ra#%ranatom društvenom"enomenu kakav predstavlja mit o Vuku Karadžiću u srpskoj kulturi. +bo% to%a će,ovom prilikom biti skicirani samo osnovni elementi %ene#e mita u našoj nauci tokom-. veka. ešto veća pažnja biće posvećena naučnim radovima i autorima koji su setrudili da kritički preispitaju pojedine probleme obu$vaćene mitskim sadržajima.

/storija "ormiranja stereotipa i, sledstveno, mita o Vuku Karadžiću i nje%ovimoponentima, ne poka#uje ujednačen ra#voj. 0snovni pravac to% ra#voja bio je,

tokom -. veka, odre1en delima trojice istaknuti$ naučnika, 2jube Stojanovića,'leksandra 3elića i Miodra%a *opovića.0bjavljivanje prve naučne bio%ra4je Vuka Karadžića 56789, čiji je autor bio 2jubaStojanović, može se smatrati #ačetkom procesa mitolo%i#acije 5čiji elementi suprika#ani u pret$odnom delu ovo% o%leda9. /nteresantno je da se u dotadašnjimknjiževno!istorijskim sinte#ama istorije srpske književnosti ne nala#e na#nakebuduće% procesa "ormiranja mita. aprotiv, i#u#etno korektno čitav problem jenaučno racionali#ovan i obra1en i kod Jovana Skerlića i kod &i$omira 0stojića 5što,svakako, ne isključuje mo%ućnost i potrebu naučne revalori#acije pojedini$ nji$ovi$stavova9. &endenciju, koja je #apočeta objavljivanjem Stojanovićevo% dela, produžio

je 'leksandar 3elić koji se u dva navrata, 67:;. i 678<, bavio ovom problematikom.akon 3elića, #apočeti posao je, i#u#etno prilježno, nastavio Miodra% *opović ubio%ra4ji Vuka Karadžića, objavljenoj o sto%odišnjici smrti, 67=8. %odine, ali i uistoriji srpske književnosti doba romanti#ma objavljenoj 67=>!<, a preštampanoj67>;. %odine. Kako je reč o tri nesumnjiva autoriteta na polju književnoistorijsko%proučavanja dela Vuka Karadžića, ovaj pravac je postao dominantan u nauci uopšte.Me$ani#am stvaranja stereotipni$ predstava kod ovi$ autora bio je priličnošemati#ovan? konkretan istorijski do%a1aj ! emotivno doživljavanje do%a1aja od



strane neko% od učesnika ! sećanje o do%a1ajima koje su "ormirali savremenici !naučni #aključak. *rimenom te pojednostavljene šeme, #a koju se ne može reći da jesama po sebi nenaučna, ovi autori su %otovo u potpunosti isključili jedan od ključni$metodološki$ postulata savremen istorijske nauke ! istorijsku distancu 5i to, kako uodnosu na do%a1aje, tako i u odnosu na vreme i na učesnike u #bivanjima koje su

opisivali9. Samim tim, previše emotivno su ra#umevali i tumačili vreme i učesnike u#bivanjima koje su proučavali, što je uticalo da u svojim delima veoma često nepoštuju osnovni metodološki princip istorijske nauke ! kritiku i#vora. &aj nedostataknajupečatljivije se mani"estovao prilikom korišćenja epistolarni$ i#vora 5i inačei#u#etno složeni$ #a naučnu rekonstrukciju prošlosti, jer su bitno odre1eniemotivnim stanjem autora9, a naročito )Vukove prepiske). @ čitavom ni#u slučajeva#a donošenje ključni$ #aključaka i mno%i$ tvrdnji, kao bespo%ovorni doka# korišćenisu epistolarni i#vori 5be# %otovo ikakvo% uporešenja sa dru%im, dostupnimistorijskim i#vorima9. &akav postupak u radu, u# prenebre%avanje kritike i#vora,omo%ućio im je da prošlost često rekonstruišu do te mere )živo), da se stiče utisakda se do%a1aj odi%rava u sadašnjosti. &ime je stvorena ilu#ija da je autor svojevrsnisvedok davno prošli$ do%a1aja koje opisuje ! što je samom #aključku davalo nesamo veću i#ražajnu plastičnost već i dodatnu )uverljivost).Da je imao sporadičan karakter, takav pristup ne bi predstavljao neki veliki problem.'li kao pravilo, kao dominantan način tumačenja važni$ "enomena i #bivanja i#prošlosti, imao je po%ubne posledice.Aitav problem dodatno je #amrsila činjenica da je mit, i#%ra1en na toj osnovi i na tajnačin, umno%ome od%ovarao političkim promenama koje su se u -. vekuodi%ravale na ovim prostorima. &o je dovelo do nje%ovo% još jače% ukorenjivanja ukolektivnom pamćenju i prerastanja u opšte pri#nati, pri$vaćeni i slavljeni društvenimit.

*okušaji naučne racionali#acije mitološko% materijala u takvim okolnostima nisumo%li imati veće% društveno% odjeka, niti sna%e da potisnu mitološke predstaveukorenjene u kolektivnom pamćenju. /pak, nji$ova pojava poka#ala je da se samanauka, u i#vesnoj meri, emancipovala u odnosu na stereotipno oblikovana #nanja oprošlosti. &o je dalo ni# #načajni$ re#ultata, be# koji$, uostalom, ni jedno savremenora#matranje samo% mita ne bi bilo mo%uće.*ojava studije Meše Selimovića )+a i protiv Vuka), 67=<. %odine, predstavljala je pomno%o čemu prelomni do%a1aj u procesu društveno%, kulturno% i naučno%suočavanja sa mitom o Vuku Karadžiću. akon njeno% objavljivanja jasno se možeuočiti promena odnosa prema Vukovim oponentima, ali i donekle prema mitološkim

sadržajima ve#anim #a delatnost samo% Vuka u nauci. &o, na neki način, potvr1uječinjenica da se sve%a %odinu dana nakon pojave Selimovićeve studije, 67=>. tako1eu ovom Sadu, pojavila i#u#etna naučna mono%ra4ja Jovana Kašića, Je#ik MilovanaVidakovića. *rvi put u nekom naučnom radu delatnost Milovana Vidakovića, jedno%od najvažniji$ antisimbola mita o Karadžiću, tretirana je isključivo kao naučniproblem. o, i pre objavljivanja Selimovićeve studije uočljivi su naučni pokušajiracionalno% sa%ledavanja procesa, do%a1aja i učesnika koji su obeležili polemiku oknjiževnom je#iku. *rva o#biljnija upo#orenja da je ra#voj je#ika sti%ao do tačke u



kojoj se više ne može %ovoriti o srpskom kao, isključivo, )Vukovom je#iku) i da,samim tim, Vuk pripada prošlosti, tj. književnoj istoriji, sa svim #aslu%ama koje je natom polju imao, i#rekao je još 67-<. %odine Jovan Skerlić u tekstu )Bilološkido%matičari i književni je#ik). o to pravovremeno upo#orenje, na osnovu ko%a jemo%la biti i#%a1ena mno%o staloženija i racionalnija predstava o Karadžićevom

mestu, ulo#i i #načaju u srpskoj kulturi, nije u potpunosti iskorišćeno. akon Skerlićai *etar Cor1ić je upo#oravao na potrebu kritičko% preispitivanja složeno% odnosa)Vukovo%) i savremeno% srpsko% je#ika, u tekstu )0 Vukovom ovom #avjetu),objavljenom 67:8. %odine. o, i taj apel je ostao be# veće% odjeka.omantičarska opijenost Vukovim delom, koja je ti$ %odina već prerastala u mit,potpuno je vladala i naukom i kulturom. +bo% to%a i ne čudi što su se narednao#biljna naučna upo#orenja o štetnosti nekritičke %lori4kacije Karadžića, pojavila tekdvadesetak %odina nakon Cor1ićevo% teksta. @ tim radovima, objavljivanimsredinom pedeseti$ %odina, ponovo je načelno pokrenuto pitanje o kritičkom iracionalnom odnosu prema Vuku, nje%ovom delu, oponentima sa kojima se sporio io do%a1ajima koje je obeležio svojim radom. 'li je tada, prvi put u nauci, došlo i do

jasno% sučeljavanja sa i#%ra1enim stereotipnim i mitološkim matricama. @ tomperiodu naj#načajnija je pojava tri rada. Dva teksta Milivoja *avlovića )@lo%a i #načajvojvo1anski$ pisaca u ra#vitku srpsko% književno% je#ika) i# 67;8. i )EvstatijeMi$ajlović i nje%ov napad na Vuka) i# 67;=, kao i i#u#etno važno% članka Milke /vić)Jedno pore1enje Vukovo% je#ika sa našim današnjim književnim je#ikom) i# 67;<.%odine. o, i ti radovi, uprkos velikom naučnom #načaju koji su imali, nisu mo%liimati presudnu ulo%u u procesu racionali#acije mitski$ sadržaja u društvenoj svesti,već i #bo% same činjenice da su objavljivani u naučnim časopisima.+a otpočinjanje to% teško% i mukotrpno% posla bilo je neop$odno pre%nuće mno%ošire% dometa i #natno veće društvene percepcije od one koju su, be# ob#ira na sav

#načaj, imali naučni radovi objavljeni u stručnim publikacijama. @sled to%a jeodlučujuću ulo%u u prvom velikom sučeljavanju sa mitom o Karadžiću imala studijaMeše Selimovića )+a i protiv Vuka). Selimović se na više mesta u svojoj studiji,prilikom racionalne anali#e ulo%e i dela Vuka Karadžića i nje%ovi$ najvažniji$oponenata, neminovno suočio sa ustaljenim, pojednostavljenim mitološkimobrascima anti$eroja i antisimbola. je%ovo sučeljavanje sa stereotipima i pokušajracionali#acije problema, može se, možda, najjasnije i najslikovitije, uočiti u anali#i

Jovana (adžića, te )sedmo%lave aždaje) mita o Vuku? )Svetića je pre%a#ila sti$ija ičudo što se #ove Vuk, i posle %a je potopila mržnja Vukovaca 5...9 Vukova teška rečdu%o je živela, i nikako da i#%ubi sna%u i danas. Kob (adžićeva je u tome što je

ostao pobe1en u jednom prelomnom vremenu, suviše #načajnom #a sudbinunaroda, da bi se takvo suprotstavljanje mo%lo oprostiti i #aboraviti. 'li su i Vuk iDaničić, a možda i celokupna naša nauka o je#iku, uključujući i savremenu, ostalidužni od%ovor na neka i#u#etno važna pitanja koja je postavio (adžić. &akav pristupneminovno je i#a#vao reakcije u javnosti 5o kojima ovde neće biti reči, ali kojesvakako #aslužuju da bude predmet jedno% obimnije% istraživanja9, ali je i otvorioprostor #a #natno racionalnije i slojevitije proučavanje ovi$ problema, oslobo1enostereotipni$ obra#aca i mitološki$ s$ema koje su bile i#%ra1ene u dotadašnjoj nauci.



*ojava Selimovićeve studije samo je jedna od činjenica koje poka#uju da je ti$%odina u društvu stvorena #natno povoljnija klima #a racionalniji naučni pristupsa%ledavanju ovi$ problema. @ nauku preokret je unelo osnivanje ovosadsko%univer#iteta. )Svakako nije slučaj što je baš u Vojvodini, stvarnoj domovini najveće%dela predvukovske srpske književnosti, njeno proučavanje doživelo veliki polet.

@ to doba pojavio se čitav ni# važni$ studija, članaka i rasprava istraživačaokupljeni$ oko Bilo#o"sko% "akulteta u ovom Sadu i oko Matice srpske, koje su,oslobo1ene stereotipni$ i mitološki$ klišea, osvetljavale ovu problematiku. Me1uobimnijim radovima ističu se studije 'leksandra Mladenovića 567=89, Jovana Kašića i'leksandra 'lbina 567=>. %odine9. 0d rasprava i studija manje% obima ti$ %odina suse pojavila dva i#u#etno #načajna teksta /rene Frickat!adulović. )*okušaji stvaranjasrpske naučne terminolo%ije sredinom prošlo% veka), 67=8, i )@ čemu je #načaj ikakve su speci4čnosti slavenoserbsko% perioda u ra#voju srpsko$rvatsko% je#ika),67==. kao i važan rad Milke /vić )0d Vuka do danas), u kome se otvoreno %ovorilo oneop$odnosti napuštanja dotadašnji$ )naivni$ mitova) koji su vladali u nauci. &i$%odina objavljena su i dva rada Vlastimira Erčića, koja su se bavila upravostereotipnim predstavama "ormiranim u nauci, )&ra%om #abluda naši$ i bivši$. VukKaradžić i 2ukijan Mušicki), i članak )Sa #nalcima i ostalim. Vuk s Gdru%e straneH). @toj %rupi radova nala#i se i #načajna rasprava Sretena Marića )Stojkovićev prevodovo% +aveta, kojom je ar%umentovano opovr%nuta #abluda da je 'tanasijeStojković iskoristio Karadžićev prevod ovo% +avjeta da bi %a, u# manje ispravke,objavio pod svojim imenom. Do tada je u nauci le%enda o Stojkovićevoj )kra1i) čestokorišćena kao jedan od krunski$ doka#a intelektualne in"eriornosti Vukovi$)protivnika). edvosmislena ar%umentacija Sretena Marića, kojom je jasno poka#anoda je Stojković sam preveo ovi +avet na slavenosrpski, predstavljala je još jednuvažnu etapu u ra#obličavanju mitološki$ sižea o Vukovim oponentima.

Sedamdeseti$ %odina tendencija racionali#acije čitavo% ni#a pitanja i ličnostive#ani$ #a raspravu o srpskom književnom je#iku #apočeta sredinom še#deseti$,u#imala je sve više ma$a. @ tom periodu naročito je #načajna pojava studije *avla/vića Srpski narod i nje%ov je#ik, 67<6, kao i ni#a članaka i rasprava o ovojproblematici objavljeni$ u stručnoj periodici, pre svi$ Milke /vić, Jovana Kašića,Milorada *avića i 'leksandra Mladenovića. Suočavanje sa nasle1enim stereotipima imitskim obrascima bio je samo prvi nivo naučno% sa%ledavanja problema. adru%om nivou otvarana su i rešavana mno%a važna, ali #bo% sna%e mitski$ uverenjaukorenjeni$ u društvu, do tada slabo ili potpuno neistražena pitanja, svojevrsne)bele mrlje) u društvenoj svesti i kolektivnom sećanju.

0samdesete %odine donele su nove pomake u procesu osloba1anja od nasle1eni$mitova. @ tom po%ledu se ističe studija Jovana Deretića Vidaković i rani srpski roman567>-9, u kojoj je naučno ra#motren književnoistorijski #načaj Milovana Vidakovića iuka#ano na nje%ovu presudnu ulo%u #a pojavu i ra#voj romana kao književne "ormeu srpskoj književnosti. Deretić se neminovno suočio sa stereotipnim obrascima kojisu o Vidakoviću bili uvreženi u nauci i to je posebno na%lasio? )Aim se povede reč osrpskom romanu, nei#bežno se pojavljuje Vidaković, kao jedan od oni$ pisaca koji supresudno uticali na ra#vitak ovo% književno% žanra kod nas 5...9 Vidaković je prvi naš



pisac koji se pro"esionalno bavio romanom, on je konačno utvrdio kod nas ovunajpopularniju vrstu nove evropske književnosti i du%o vremena bio naj#načajnijinjen predstavnik. Vuk je sa omalovažavanjem %ovorio ne sao o je#iku kojim je pisaoVidaković ne%o i o tipu kojem pripadaju nje%ovi romani 5...9 Vukova osuda primljena

je skoro be# re#erve od službene kritike i nauke 5...9 'li ni sva *opovićeva 5sicI *avle9

po#itivistička pedantnost u istraživanju nije %a mo%la osloboditi od nasle1eno%mišljenja o Vidakoviću).*osebno #animljivi radovi pojavili su se 67><, u )%odini Vuka), kada je obeležavanadvesto%odišnjica ro1enja Karadžića. @# ni# svečarski$ i#danja, publikovani$ u du$uvladajući$ stereotipni$ modela mišljenja, dva su časopisa, *olja i 3o%oslovlje,objavila posebne temate o pitanjima je#ika i književne istorije. 0ni su važni ne samo#bo% ni#a interesantni$ članaka već i #bo% činjenice da su u odnosu naopštepri$vaćenu vladajuću matricu odražavali potpuno suprotno stanovište. *osvom stavu naročito je karakterističan članak Save Damjanova )Vidaković modernijiod Vuka...), u kome je čak i novija naučna produkcija o Vidakoviću kritikovana kaonedovoljno odlučna u obračunavanju sa nasle1enim mitološkim obrascima. eštokasnije pojavila se i #načajna studija 'leksandra Mladenovića o slavenosrpskom

je#iku, prva sveobu$vatna studija o ovom važnom ra#doblju u ra#voju srpsko% je#ika.o, be# ob#ira na sve pomake učinjene u procesu naučne racionali#acije mitološki$sadržaja 5kojima je savremena nauka uspela da napravi otklon u odnosu nara#doblje kada su sami naučnici i#%ra1ivali mit o Vuku9, konkretni re#ultati su jošuvek daleko od mo%ućnosti da se mit, ukorenjen u društvenoj svesti, #ameniracionalnim predstava #asnovanim na naučno utvr1enom #nanju. @#rok tome jedvojak. Dosad je kritički preispitan samo deo važni$ pitanja i problema ve#ani$ kako#a Vuka, tako i #a nje%ove oponente, ali i #a do%a1aje i# vremena rasprave o

srpskom književnom je#iku koje čine osnovu mita. @očljivo je, na primer, da još uveknema o#biljni$ i moderni$ naučni$ studija o Jovanu (adžiću, najvažnijemantisimbolu mita, na čiju potrebu je uka#ivao još Meša Selimović. *osledice mita 5tj.posledice nekritičko% sa%ledavanja vlastite prošlosti9 do te mere su proželekolektivno pamćenje da je potrebno uložiti mno%o napora i istraživanja da bi semitološka potka demisti4kovala i stvorile racionalne predstave o vlastitoj prošlosti.*osledice višedecenijsko% i#%ra1ivanja i obožavanja mita o Vuku do te mere susnažne da svako suočavanje sa njima automatski povlači reakcije javnosti, što sasvoje strane dodatno opterećuje naučna istraživanja ove problematike.

*0S2ED/EDruštvene posledice du%otrajno% i uspešno% "unkcionisanja mita o Vukumno%obrojne su, ra#%ranate, #amršene i teško iskorenjive. &akve, kakve jesu, vršestalan pritisak na naučno istraživanje i bitno otežavaju stvaranje racionalni$predstava o prošlosti, jer proističu i# mentaliteta sklono% mitotvorstvu.*rvu %rupu posledica čine najra#ličitiji nonsensi često prisutni, u vidu #aključaka, unaučnim delima. ji$ova "unkcija je da potpomo%nu verovatnje u mit. / #ato, makoliko sami po sebi bili banalni, vrše stalan i po%uban pritisak na racionalnu



istorijsku svest.+a ilustraciju je dovoljno navesti jedan od mno%obrojni$ primera. Fovoreći oStratimirovićevom protivljenju da se, sredinom dvadeseti$ %odina 67. veka, objaviVukov prevod ovo% +avjeta Miodra% *opović je #aključio? )Vuk je #nao daStratimirović neće dati odobrenje da se ovi #avjet objavi u 'ustrji na srpskom

je#iku. / to ne samo #bo% je#ika. 0bjavljivanje sveti$ jevan1elja na narodnom je#ikuskinulo bi veom misterio#nosti sa nera#umljive litur%ijske službe naruskoslovenskom. @po#navši se i# prevoda sa suštinom jevan1elske nauke,primitivne srpske mase s$vatile bi da pravo $rišćanstvo nema %otovo nikakve ve#es nji$ovom patrijar$alnom reli%ijom i odbile bi se od crkve. /sto tako, prodiranje

jevan1elske $rišćanske nauke me1u pravoslavce približilo bi ove verskiobra#ovanijim katolicima, tj. ojačalo bi po#icije unijata, če%a su se Stratimirović icela crkvena $ijerar$ija naročito plašili). Svaki pokušaj lo%ičko!racionalno%ra#umevanja ovi$ *opovićevi$ stavova je besmislen. Jer, kako se može lo%ičnood%ovoriti na sledeća pitanja? Kako se )primitivne srpske mase), u o%romnomprocentu nepismene, mo%u i# prevoda ovo% #aveta upo#nati sa )suštinom

jevan1elske naukeI Lta se, tačno, podra#umeva pod de4nicijama )jevan1elskanauka), pravo $rišćanstvo), odnosno )patrijar$alna reli%ija) ti$ isti$ )primitivni$srpski$ masa) Kako bi bilo mo%uće da te osvešćene )mase), koje su 5naj#adI9s$vatile da pravo $rišćanstvo nema )nikakve ve#e) sa nji$ovom )reli%ijom), samo#a$valjujući Vukovom prevodu dožive )prodiranje jevan1elske nauke me1upravoslavce) Da li je to #načilo da litur%ijska služba na ruskoslovenskom #apravonije imala nikakve dodirne tačke sa )jevan1elskom $rišćanskom naukom) Lta su to,suštinski novo, srpske )mase) mo%le dobiti od )verski obra#ovaniji$ katolika), što bi)pravo $rišćanstvo) približilo nji$ovoj )patrijar$alnoj reli%iji), toliko da se dobrovoljnoodluče da kolektivno postanu unijati Aime bi se nesumnjivo, ako je verovati ovoj

de4niciji, oslobodili )nera#umljive litur%ijske službe na ruskoslovenskom), sa koje jeVukov prevod ovo% #avjeta )skinuo veo misterio#nosti) Da li se #aključak da sukatolici )verski obra#ovaniji) od pravoslavaca, odnosio na katoličko sveštenstvo,5crni ili plavi, tj. beli kler9, ili na katoličke )mase)

&o su lo%ičke #amke 5takoreći aporije9 koje očekuju svako% ko bi se usudio daracionalno promišlja ili citira navedene *opovićeve #aključke i tvrdnje. &u lo%ikaočito ne pomaže ! već, isključivo, bespo%ovorna vera u Karadžića kao simbolapsolutno dobro% i nasuprot tome mržnja prema Stratimiroviću, anti$eroju Vukove)borbe), koji ometa Vukovu )svetu misiju).asuprot tome, u svakodnevnom životu mit se iska#uje %otovo %roteskno. *rimera

radi, Društvo dobrovoljni$ davalaca krvi )Dr Milenko Marin) i# 2o#nice svake %odine,tokom septembra, or%ani#uje tradicionalnu %odišnju akciju dobrovoljno% davanjakrvi koja nosi na#iv )Vuku u po$ode). &a akcija, prema rečima njeni$ or%ani#atora,)posvećena je Vuku Ste"anoviću Karadžiću i nje%ovom delu). *ronaći lo%ičku ve#ui#me1u Vuka Karadžića, nje%ovo% dela i dobrovoljno% davanja krvi, uprkos dobrimnamerama or%ani#atora, čini se racionalno nemo%ućim.Mno%o složenije posledice u društvenoj svesti i kolektivnom pamćenju proistekle sui# slavljenja samo jedno% kulturno% koncepta oličeno% u mitolo%i#ovanim



predstavama Vuka i srpsko% seljaštva. / danas se, čak i u nauci, mo%u čutiuveravanja? )@stanak, Vuk Karadžić i narodna pesma, tri momenta koja stoje uneraskidivoj ve#i, čine osnovicu na kojoj je počela da se i#%ra1uje i kojoj se stalnoi#nova vraća srpska kultura / i veka).Mora se primetiti da takvo uopštavanje, u# svo uvažavanje autorovo% stava, čini

preusku osnovu #a ra#umevanje srpske kulturne istorije i s$vatanje osnova nakojima počiva savremena, novovekovna kultura. /sticanje tri elementa, )borbe),)Vuka) i )narodne pesme), )na kojima je srpska kultura i#%ra1ena i kojima se stalnovraća), predstavlja #apravo svo1enje osnovice savremene srpske kulture na kulturnikoncept usmene narodne 5patrijar$alne9 kulture početka 67. veka. &akvim odnosompotpuno se mar%inali#uju i #anemaruju tradicije srpske %ra1anske kulture 6>. i 67.veka, oličene u književnom radu 0r"elina, Venclovića, Vidakovića, Sterije, Mušicko%,(adžićaN u naučnim dosti%nućima 0r"elina, ajića, &rlajića, Stojkovića, Solarića,StejićaN peda%oškoj delatnosti &eodora Jankovića i Ste"ana StratimirovićaN slikarstvu(risto"ora Oe"arovića, +a$arije i Jakova 0r"elinaN novinarskom radu Markidesa *ulja,Ste"ana ovakovića, Dimitrija DavidovićaN teatru koji su stvarali Joakim Vujić iSterijaN i#davaštvu, ra#voju pravne misli 5Sterije i (adžića9, pa i mecenatstvu Save

&ekelije.@opštavanja i pojednostavljivanja koja osnovicu savremene srpske kulture svode nakoncept usmene narode 5patrijar$alne9 kulture remete normalan ra#voj društvenesvesti. ajpre, takva uopštavanja na i#vestan način kon"rontiraju kulturni konceptnarodne kulture svim %ra1anskim kulturnim konceptima kraja 6>. i početka 67. veka5prosvetiteljskom, klasicističkom, predromantičarskom9, ra#bijajući svest o

jedinstvenom 5kontinuiranom9 kulturnom nasle1u srpsko% naroda. 0sim to%a,insistiranje na vrednostima ruralne kulture, kro# njeno kon"rontiranje sa %ra1anskomkulturom kraja 6>. i početka 67. veka, koje je po%odovalo retorici političko%

populi#ma i sužavalo i osiromašivalo osnove savremeno% kulturno% samosa#nanja, ui#vesnom smislu sadržavalo je čak i #ametke antiintelektuali#ma.Svo1enje kulturno% nasle1a na )@stanak, Vuka i narodnu pesmu) bitno je odredilo 5i

još uvek odre1uje9 kolektivno pamćenje srpsko% naroda.ajteže posledice pojavljuju se kao lo%ičan nastavak "unkcionisanja samo%društveno% mita u kulturi i nauci. *rema teoriji o političkim i društvenim mitovima,svr$a mita jeste )da dati svet i odre1eni smer kretanja prikaže prirodnim inepromenjivim, jedino mo%ućim, kao nešto čemu se treba prila%oditi u cilju održanjastatus Puo. /stovremeno, politički, društveni i kulturni mitovi? )teže da se uspostavekao osnova vrednovanja i uverenja ljudi o nji$ovom društvenom poretku i političkim

odnosima u njemu, odnosno kao važeće predstave o državi 5...9 o poštovanjuporetka, jednakosti ili nejednakosti i slično, bilo da se ovi opravdavaju iliosporavaju). / naj#ad, kro# društveni mit se )sadašnjost prika#uje samo kao epi#odadrame u toku), jer )nudi od%ovarajuća sećanja na i#mišljenu ili stvarnu prošlost islike poželjne budućnosti u cilju objašnjavanja i opravdavanja političke sadašnjosti, ii#a#ivanja kolektivni$ osećanja i akcija).@pravo željom )da se dati svet prikaže nepromenjivim, jedino mo%ućim), može seobjasniti tendencija da se u srpskom društvu i, što je tra%ičnije, u delu nauke, mitska



4%ura Vuka ističe kao najviši neprikosnoveni autoritet u pitanjima savremeno% je#ikai %ramatike. &o je potpuni paradoks. 'li paradoks koji se može objasniti i ra#umeti.e postoji mit o Vuku #bo% Vuka samo%, već #bo% oni$ koji su žreci kulta. Jer, mit oVuku prisutan u društvenoj svesti i kolektivnom pamćenju, kao i u ra#ličitimkolektivnim svetkovinama 5poput )Vukovo% sabora)9, ne%ovan, obožavan, slavljen i

branjen i danas ! na početku 6. veka ! nameće nam Karadžićev autoritet u kulturi,kao realni savremeni autoritet. Sa dru%e strane, sveopšte insistiranje na jednoj,isključivoj krajnosti, na stereotipu da postoji samo jedno dobro, neminovno i#a#ivareakcije koje odvode u dru%u krajnost u percepciji sadržaja prošlosti. @ timreakcijama Vuk se 5decenijama slavljen i u#di#an kao jedina i najviša vrednostsrpske kulture početka 67. veka9, sada predstavlja kao apsolutno ne%ativna pojava usrpskoj kulturnoj istoriji, kao du$ovno #lo, )austrijski špijun), itd. o, oni koji %radetakve predstave kao da nisu svesni da su #atočnici isto% ono% me$ani#mai#%ra1ivanja društveni$ mitova koji je u pret$odnom periodu iskorišćen #a"ormiranje mita o Vuku 5mita koji oni inače kritikuju9. /stovremeno, takav odnosprema sadržajima prošlosti neminovno vodi ka novim osiromašenjima naše%vremeno% odnosa prema kulturnom nasle1u srpsko% naroda, samo što je ovo% puta#a pola#ište u#eta dru%a, suprotna 5i suprotstavljena ustaljenom stavu9 krajnost,ona u kojoj se ne%ira svaki Karadžićev doprinos ra#voju srpske kulture. ' to je,podjednako kao i #anemarivanje, stereotipna diskvali4kacija i #aborav Vukovi$oponenata, društveni, intelektualni i kulturni ni$ili#am posebne vrste.

&o su tužne posledice višedecenijske dominacije stereotipni$ predstava i mitološki$sižea u kolektivnom pamćenju, društvenoj svesti, i istorijskoj 5naučnoj9 svesti. o,društveni mit o Karadžiću teško da bi se tako du%o i uspešno održavao da nije bio

uklopljen u #ntno širi sistem politički$ motiva, kojima se slavilo ruralno u srpskojpolitici, društvu i kulturi. Savremeni istraživači na sledeći način su opisali taj sistempolitički$ mitova? )'ko #bo% jednostavnosti usvojimo tipolo%iju koju je predložio aulOirarde, onda možemo da %ovorimo o mitovima o #latnom dobu, jedinstvu, #averi ispasitelju. jima #a ovu priliku treba dodati i posebne tipove, mit o seljaku kaokulturnom $eroju i mit o i#u#etim psi$ičkim osobinama seljaka. &ako su se u Srbijitokom ra#ličiti$ perioda mo%li čuti politički mitovi o? #latnom dobu u kome je$omo%eno seljaštvo živelo i#olovano uživajući u du$ovnim i moralnim kvalitetimasvoje kulture i psi$eN o jedinstvu #asnovanom na sveprisutnosti patrijar$alne ie%alitarne seljačke kultureN o #averi &uraka, +apada i Vatikana protiv duše i tela

seljačke SrbijeN o seljaku spasiocu kakav je bio Kara1or1eN o seljaku u %unju,skromnom kulturnom $eroju na kome ipak počivaju celokupna kulturna, privredna,politička i vojna dosti%nuća srpske acijeN naj#ad, o bistrini seljačkoj koja nadila#i%radske i stranske umove). @ takvom sistemu sasvim je lo%ično što je mit oKaradžiću postao jedan od centralni$ društveni$ mitova sa kojima se identi4kujesrpska kultura.



Meša Selimović+a i protiv Vukastudija, 67=<.

/

0d prvi$ dana Vukove borbe #a re"ormu je#ika i pravopisa pa sve do naše%vremena, naučnici, pisci, kulturni radnici i političari uporno se opredeljuju ii#jašnjavaju #a Vuka i nje%ova, s$vatanja o je#iku i pravopisu, ili ustaju protiv nji$. &okon"rontiranje, koje ne prestaje više od sto %odina, o#načava stalno živi interes #apitanja je#ika i kulture, a istovremeno otkriva veoma ra#ličita, često i sasvimsuprotna stanovišta koja imaju opštekulturne ali i klasnodruštvene i#vore, danasmanje uočljive i manje važne ne%o ranije. a#lo#i pri$vatanja ili odbijanjavukovsko%, narodsko%, u osnovi seljačko% je#ika ra#ličiti su u ra#nim vremenskim

ra#dobljima? u prvim decenijama / veka to je deo borbe #a stvaranje nacije islobodne srpske državeN u vreme edićevo, a po%otovu Skerlićevo, počecievropei#acije i inten#ivnije urbani#acije Srbije pokrenuli su proces %ra1anskeemancipacije i u ovoj s"eriN u naše vreme, akumulirana du$ovna i kulturna iskustvakao i neop$odnost dosti#anja evropsko% pa i svetsko% nivoa, #a$tevaju bo%atiji,ra#u1eniji, elastičniji je#ik, sposoban da i#ražava složenu sveukupnost života i svetaa ne samo nje%ovu živopisnost, nijanse i prela#e a ne samo opšte celine, unutrašnjivid stvari a ne samo nji$ovu vanjsku sliku, višu i suptilniju or%ani#aciju misli iapstrakcije a ne samo nji$ov elementarni &ako je spor oko je#ika oživljavao uvek uprekretnim vremenima, kad se nešto bitno menjalo u našem društvenom životu.

Jedna sumarna rekapitulacija ovi$ borbi, prenja, suprotstavljanja, često surovi$,%otovo uvek oštri$, nije naodmet ni danas, kad pitanje je#ika naše% vremenapostaje veoma aktuelno.

//

Kad %ovorimo o našem narodnom je#iku, %otovo uvek pola#imo od netačnečinjenice, od mita, da je pravopisnu i je#ičku re"ormu #apočeo i prvi "ormulisao Vuk.@činili su to, me1utim, dru%i pre nje%a, sa manje ili više doslednosti i odlučnosti, jerVuk nije pao s neba, već je došao posle mno%i$ 5be# ob#ira što je nji$ov uspe$ biodelimičan ili nikakav9, preu#evši ideju koja je postojala, i davši joj neslućen #ama$ idruštveno!politički #načaj, pretvorio je u odre1ujuću misao i realnu sna%u epo$e, u#avisnosti od inten#iteta kojim je rasla sna%a i istorijska ulo%a naroda. Kad ovokažemo, nimalo ne umanjujemo istinski revolucionarni #načaj Vukova dela, ne%o %asvodimo u realne okvire, osloba1ajući %a elemenata čuda. &o delo je toliko veliko, daVuku ostaje neokrnjeno naše divljenje, i kad nje%ovim pret$odnicima pri#namo



nji$ov udeo.

*o onome što danas #namo, pre Dositeja, Solarića, Stojkovića i dru%i$, narodnimsrpskim je#ikom vanredno lepim i čistim, počeo je da piše još Favril Ste"anovićVenclović, u prvim decenijama V/// veka, sto %odina pre Vuka. )*rosto vam ovo

%ovorimo vašim srbskim je#ikom, a ne po knjiški skriveno), piše Venclović,Q6Robjašnjavajući to veoma #animljivim mobili#atorskim ra#lo%om? )'ko nepo#nat %lastruba daje, ko će se na boj pripraviti) 5&aj i#u#etno daroviti pesnik, koji je delio #lo idobro sa svojom seljačkom pastvom doseljenom i# stare domovine u južnu @%arsku,smelo i otvoreno je i#ražavao svoja demokratska s$vatanja? )&ko te $rani e orač lii kopač Da i$ nije, kako bi ti, %ospodičiću, živio Ko ko%a $rani ono mu je i%ospodar). &o je prvi, sasvim rani %las o seljaštvu kao društvenoj i političkoj sna#i,koji će u Vukovom političkom mani"estu Viša klasa naroda naše%a #a#vučatipreteće.9 Venclović je i#vršio i pravopisnu re"ormu, pisao je )uprošćenimpravopisom). 0n je )od šest #nakova, koliko će kasnije Vuk uneti u svoju novua#buku, upotrebljavao već tri? dž, ć i 1QR 5samo je #amenjivao ć i 19, a lj i nj, je pisaobe# tanko% jer, #amenivši %a apostro"om 5l, n9. &a rana anticipacija Vukove re"orme,kao očevidan #nak makar i početaka jači$ kretanja narodni$ masa, potisnuta jepolovinom V/// veka ruskoslavenskim je#ikom i starom "onetskom orto%ra4jom, dabi se jače na%lasila ve#a sa pravoslavnom usijom, kao ustuk pokušajima unijaćenjai denacionali#acije.

*očetkom / veka Sava Mrkalj 5da pomenemo samo još nje%a9, čovek darovit kolikoi nesrećan, čini prvi #načajniji i potpuniji pokušaj u smislu demokrati#acije je#ika ipravopisa.

0 Savi Mrkalju ne #namo mno%o. ešto podataka dao je o njemu Cor1e ajković u Javoru 6><<, 2jubo Stojanović 5Oivot i rad Vuka St. Karadžića9, Mladen 2eskovac5*rilo#i i %ra1a, 67;-9 i dr. +namo da je studirao na peštanskom univer#itetu i da sedružio sa 2ukom Milovanovim, prijateljem i saradnikom Vukovim, sa DimitrijemDavidovićem, Brušićem i Vukom. 5Vuk se tada lečio u *ešti.9 6>6-. štampao je svojučuvenu knjižicu pod naslovom koji odma$ otkriva nje%ov stav? Salo debelo%a jeralibo '#bukoprotres u 3udimu Fradu, 6>6-, u kojoj se #alaže #a "onetski pravopis i #aprincip? piši kao što %ovoriš), a protiv staro% korensko% pravopisa i nepotrebni$pismena, tanko% i debelo% jer 5TU, TL9, čime se %rdno #amerio crkvenim vlastima,čak i više ne%o #a$tevom da prostonarodni je#ik postane književni. Kao crkveni

bla%odejanac ubr#o je povučen u manastir, i tada počinje nje%ov križni put. Možemosamo da pretpostavimo kakav je, u manastiru Fomirju, bio život mona$a Julijana,optuženo% #a pobunu i neprijateljstvo prema crkvi. Mitropolit je tada bio svemoćniStevan Stratimirović, kulpinski plemić i dvorski savetnik, uporni poštovalacslavenosrpsko% je#ika i etimološko% pravopisa, i on je Salo debelo%a jera primio kaootvorenu diver#iju, pa je od peštanske cen#ure #a$tevao da se )više nipošto nesmeju štampati spisi slični Mrkaljevom). Lta se sve dešavalo sa osetljivim Mrkaljemu samoći manastirski$ ćelija, možemo da #aključimo i# Mrkaljeve prisilne



kapitulacije i nje%ove potonje tra%edije. Kao što o sličnim slučajevima piše ikanorFrujić u svojoj 'vtobio%ra4ji, o čemu Skerlić kaže? )Aovek dobija vrto%lavicu kadačita istorije ti$ vi#antijski$ spletaka i %leda to vr#ino kolo od #avada, sumnjičenja,tužbi, denuncijacija, neumoljivi$ %onjenja sve dok žrtva oči ne sklopi. / kako su tadapojmljive reči Vukova preteče, Save Mrkalja, u kalu1erstvu brata Julijana, koje%a

je ,bratija %onila i kinjila, mučila %la1u dok nije poludio, one nje%ove reči, kada nije$teo da ide ni kod prosvećeno%a Mušicko%a? ,e dam se ni jednom popu živ uruke). 5*isci i knji%e, V.9 3io je pre#ren i bojkotovan? ar$imandrit manastira Fomirja idocniji patrijar$ ajačić piše da niko od bratije ni služitelja )ni edino%a slovese) saMrkaljem nije $teo da pro%ovori, i #ato nije čudo što je )imao 4ktivnu ideju da %a odsvuda %oni potajni neprijatelj, neki #ao du$) 5M. 2eskovac9.

Oiveći u manastiru, koji je bio )po#orištem ra#boja, nasilja i bijenija), počeo je dapada u melan$oliju i teška depresivna stanja. 6>6<. %., pod pritiskom ili već sasvimbe# sna%e, napisao je *alinodiju kojom se odrekao svoje knji%e i svoji$ ideja,odrekavši se tako slave i prava na vedro sećanje i# 6>6-. %odine. @ jednoj pesmi i#6>;. %. Mrkalj kaže, otkrivajući ponešto od svoje velike muke?

+lo je mučno sadašnje podneti,+lo nas bivše peče u pameti,Dnevne tu%e ra1aju sne $udne,' sni noćni rastuže nas budne.

0tpušten i# manastira, potucajući se kao privatni učitelj, osetio je svu %orčinuusamljenosti i siromaštva. &ražeći ute$u, ili želeći da umilostivi crkvene oce, piše6>6. jutarnju pobožnu molitvu, pa još 6>>. sonet i slovo 2ukijanu Mušickom, ali je

tada već bio na kraju sna%e. 6>;. poremetio je umom, iako je i docnije imao svetli$trenutaka. @mro je u bečkoj ludnici.

Kopitar, koji je ranije si%urno mno%o očekivao od Mrkalja, i koji %a je veoma cenio aposle žalio, neprestano je podsticao Vuka da se raspita #a nje%a i nje%ovu sudbinu.0 Mrkalju je pisao? )So klare %rammatisc$e Vemun"t $abe ic$ in /srael nic$t%e"unden). ' isto tako, da )u Mrkaljevoj knjižici ima više lin%vističke 4lo#o4je ne%o udru%oj debeloj %ramatici).

Lta sadrži ovo )delce) od osamnaest stranica, kako %a sam autor na#iva u svojoj

posveti Mi$ailu Koiću, )Kupcu i Fraždaninu *eštanskom, auka ljubitelju, *očitatelju i3la%odetelju knjižnika), verovatno svome meceni Knji%a je malo po#nata? često jepominjana, ali nije istaknut njen #načaj ni pionirska ulo%a Mrkaljeva.Q:R

@ *red%ovoru Mrkalj kaže da je Dositej i#ostavljao debelo jer 5TL9, i da je pisaonarodnim je#ikom, #apočinjući novu eru. Dosta pažnje posvetili su je#iku i Stojković,

&ekelija, Solarić, Došenović i dru%i. *a ipak, malo i$ je koji se usu1uju da u pisanjuodstupe od stare orto%ra4je. Svako piše kako mu je be#opasnije. ajlakše je ostati



pri starom načinu, samo, da li je i najbolje

ajvažniji cilj i načelo je#ika jeste nje%ova najveća mo%uća ra#umljivost. Ko ovonačelo ne #aboravlja, on se drži narodno% je#ika. 0naj ko #a srpski narod %ovori ipiše latinski, ili, što je %otovo isto, tako#vanim slavjanskim je#ikom, on očevidno %a#i

prvo i najvažnije načelo je#ikaN on svoje misli ne saopštava kako treba, jer %a maloljudi ra#ume.

eči su #naci naši$ predstava i misli, a pismena su #naci delova rečiN reči se odnosena slu$ a pismena na vid. *rirodno je, dakle, da je u je#iku potrebno samo onolikopismena koliko ima %lasova. 'ko i$ je manje, nećemo #nati #apisati svaku rečN ako i$

je više, nepotrebna su, a mo%u biti i štetna. )a što će jednom prostom %lasu dva ilitri #naka)

'nali#irajući a#buku i di"erencirajući slova prema prirodi %lasova 5što je, čini mi se,prvi pristup "onetici kod nas uopšte9, i navodeći ni# primera 5klasično obra#ovan,#nalac mno%i$ je#ika, Mrkalj je veoma dobro upućen u nauku o je#iku9, autor kažeda )imamo toliko #a%onetni$ slova), da više ne #namo ni čitati slavjanske odnosnocrkvene knji%e. Složeni$ pismena, kao što je nemačko sc$, mi imamo na žalost višene%o i kod jedno% )inoje#ično% naroda). Fotovo sva naša pismena mo%u omekšati iliprimiti meki %las, a šta je to dru%o ne%o, pored naše a#buke, povećan broj novi$složeni$ pismena )0vo svojstvo naše%a je#ika učinilo je da je sveti irilo pao nadebelo jer 5TL9. Videći, naime, da su pismena, koja je #a nas već bio i#mislio,podložna tako velikoj promeni, da bi predupredio svako #amešateljstvo, dodao je

jedan #nak 5pomenuto TL9, koji bi nas opominjao da onde %de on stoji, ne može bitinikakva omekšavanja. Sveca mi, i#lišna predostrožnost. 3olje bi sveti irilo učinio da

nas je, umesto mno%i$ dru%i$, nepotrebni$ slova, naučio svima koja tako nastaju. &ad mu ne bi bilo potrebno da ra#bija %lavu ni sa tanko jer) 5#a koji kaže da je )petitočak u kolima)9.

Sasvim je neobična ova sloboda s kojom ovaj mladi crkveni pitomac %ovori ne samoo )crkvenim) pismenima već i o svetom irilu, pri%ovarajući i njemu, a još više !naravno !savremenicima, #bo% komplikovane orto%ra4je i nepotrebni$ slova, štostvara samo nespora#ume. 'li, )ko nam brani da i$ i#menimo) ! kaže slobodoumniMrkalj, ne #najući ili ne $ajući u to vreme #a one koji su i još kako branili ma kakvui#menu.

Oeleći da pojednostavi a#buku, Mrkalj predlaže da se ostave slova? a, b, v, %, d, e, ž,#, i, i 5kao j9, k, l, m, n, o, p, r, s, t, u, ", W 5)#a W seljani Serblji ne #nadu? no malouljudniji %otovo sva%da %a i#%ovaraju i ja %a #ato upotrebljavam)9, c, č, š, ć 5ćerva9već postoji, a dTU, lTU i nTU )trebalo bi nam pismena...pod kakvim nibud oblikomi#re#ati, pak tankom jeru onda ka#ati put #a debelim). '#buka treba da ima 7 slovai sva da budu )jedino#vučna), i tada će biti savršena.



/ eto, u%lavnom, ceo sistem naše a#buke i "onetsko% pravopisa je tu, u osamnaeststranica to% #načajno%, prilično #aboravljeno% dela. &rebalo je da se u#me jota 5koju

je Mrkalj na#načio9, da Mušicki oživi staro Venclovićevo 1, da Vuk spoji l i TU 5lj9, n iTU 5nj9 i doda dž 5#a strane reči9, i veliki posao je #avršen? jednostavna a#buka, #anarod, može da #ameni staru, crkveno!patricijsku. +ar onda Mrkalj nije stvarni

tvorac naše pojednostavljene a#buke i "onetsko% pravopisa 5Mrkalj to objavljuje kaomani"est? )0d danas naš pravopis podvr%ava se pod načelo? *iši kako što %ovoriš).9

a kraju, Mrkalj je obećao )toliko nuždnu je#ika Srbsko% sočiniti *ismenicu, o čem u Je#ikoprotresu, budućoj knjižici mojoj, svojemjestno imade biti slovo). a žalost,pismenicu, %ramatiku, nije uspeo da napiše.

&ako je Vuk nasledio manje!više dovršen sistem orto%ra4je, koji je odma$ pri$vatio. /umesto Mrkalja, i#olovano% i onemo%ućeno%, napisao prvu pismenicu srpsko%

je#ika.

išta ne odu#imamo od #aslu%a Vukovi$ pominjući Mrkalja, koji je postavio temeljVukovu delu. Vuk nastavlja i do%ra1uje, o%romno šireći svoju #amisao, ali je odMrkalja pri$vatio osnovne principe, koji su od%ovarali nje%ovim s$vatanjima i du$uvremena? demokratski princip ra#umljivosti je#ika, #a$tev da pisci usvoje narodni

je#ik i "onetski pravopis, po načelu da svaki %las ima svoj #nak. apokon, nije mala#aslu%a Mrkaljeva što je beskompromisno udario na svetinju, starinski etimološkipravopis, pominjući predrasude, nera#umnost i stra$ kao osnovne prepreke da se tajana$roni#am odbaci.

*olitičko!društvena osnova Mrkaljeva stava u osnovi je ista kao i Vukova. 0bojica su

nosioci demokratski$, narodski$, antikon#ervativni$ s$vatanja, naša vlastitare#onanca romantičarsko% evropsko% narodnjaštva i neposredan i#ra# oslobodilački$pokreta kod nas, a naročito srpsko% ustanka. 'li i#me1u Mrkalja i Vuka postoje ivelike ra#like? Mrkalj je rene%at crkve, branioca svi$ kon#ervativni$ s$vatanja, Vuk jenjen prirodni neprijateljN Mrkalj je poreklom i# %raničarske porodice i sredine, Vuk i#ustaničke seljačke SrbijeN Mrkalj je preu#eo, pri$vatio misao o suverenitetu naroda,Vuk je tu misao nosio u sebi, disao njomeN Mrkalj je intelektualac!naučnik, Vuknaučnik!or%ani#ator i boracN Mrkalj je labilan i prepreke %a #austavljaju, Vuk jekav%adžija i teškoće %a podstiču na veće napore. Mrkalja su stare društvene sna%eskršile, Vuk je nastavio da deluje, slobodan 4#ički i du$ovno.

///

Slučaj, koji stvara velike ljude, doveo je Vuka na jedno od najvidniji$ mesta našeistorije. Kad već, #bo% bolesne no%e i štule, nije postao četovo1a ni po%inuo u borbis &urcima, kad se #bo% poodmakli$ %odina nije mo%ao upisati u %imna#iju uKarlovcima, došao je 6>6:. %odine u carstvujušči %rad 3eč, jednu od %lavni$



evropski$ metropola. Slučaj %a je čuvao #a važnije #adatke. Sve ono posle prelaskau 3eč nije slučajno.

je%ov dola#ak u 3eč do sada nije potpuno ni #adovoljavajuće objašnjen. +ašto bašu 3eč, u žižu, u jedan od naj#načajniji$ tadašnji$ evropski$ centara Samo #ato da

nauči nemački je#ik /ma u tome neče% čudno%, avanturističko%, nepatrijar$alnosmelo%, osvajačko%. / šta je trebalo da radi u 3eču *o vlastitom pri#nanju,nameravao je da živi od književno% radaI &a samouverenost #aprepašćuje iimponuje. Jer, poći u svet s takvom namerom, tek elementarno pismen, be# ikakvi$po#nanstava u tu1em velikom %radu, #nači imati o%romno samopou#danje, koje jemožda proi#ašlo i i# ustaničko% iskustva da volja i $tenje mo%u mno%o, čak i kad toi#%leda ilu#orno, sve dok se ne pokuša. &aj ustanički du$, iskustvo i samosvestpostali su suština Vukove prirode, osnova nje%ova mišljenja i odnosa prema ljudima,kao i odredište nje%ova krajnje% cilja.

Možda je još 6>6-. u *ešti, kuda je išao #bo% lečenja, družeći se s Mrkaljem i ostalimmladim ljudima sa visoki$ škola, video da mno%o bolje od nji$ #na narodni je#ik, kojioni preporučuju književnicima kao književni. Možda %a je i neko od nji$, uverivši se unje%ovu i#u#etnu bistrinu i u čistotu nje%ovo% i#vorno% je#ika, na%ovorio da napišenešto o srpskom ustanku, o kome im je si%urno pričao, a možda je i Vuk sam došaona tu misao, želeći da s tim do%a1ajem, toliko važnim #a srpski narod, upo#na iEvropu.

Kopitar, du$ovni stvaralac Vukov i nje%ov mentor, kao redaktor slovenske rubrike uXiener all%emeine +eitun%!u po#vao je Vuka )k recen#iranju slovenski$ knji%a), čim

je pročitao nje%ov članak o ustanku. a osnovu če%a je usledio taj neočekivani po#iv

i to poverenje, kao u priči Vuk nema nikakva iskustva u tom poslu, i jedva da išta#na osim srpsko% je#ika. E pa, upravo #bo% je#ika. Vuk je bio čovek kakvo% je Kopitarčekao, kad se Mrkalj i#%ubio.

&aj čudesno ra#boriti Kopitar, koji je, i# svoji$ ra#lo%a, preokrenuo istoriju srpskekulture, mo%ao je dati si%urnosti i samome Vuku, koji je uvideo koliko je je#ik,prostonarodni je#ik, #načajan uvaženom naučniku, i to baš onaj je#ik kojim on%ovori, kojim %ovore seljaci u nje%ovu &ršiću. 'ko je ikad imao kompleks niževrednosti, a docnije #namo da nije, Kopitar %a je oslobodio na prvom koraku.

Bebruara 6>68. Vuk šalje recen#iju o je#iku u ovine serbske 5ovine serbske i#carstvujušče% %rada Vienne, s do#voleniem E%o Kes. Kr. Veličestva9 koje su i#la#ileveć šest meseci. ecen#ija nije objavljena. 5Ltampana je prvi put u knji#i Kritike ipolemike Vuka St. Karadžića, i#d. Matice srpske, ovi Sad, i S. k. #adru%e, 3eo%rad,67=-.9

ecen#ija je #animljiva i# mno%i$ ra#lo%a. *ola#eći od '#bukoprotresa Mrkaljeva, Vukse #alaže da narodni je#ik postane književni 5)oni koji pišu moraju pa#iti na je#ik



prosto%a naroda)9, ali je u svemu ostalom nesi%uran. i sam nije i#be%ao uticajustila i je#ika tadašnji$ pisaca 5i, posredno, nemačko% i slavjansko% je#ika? red reči,mno%e parente#e, #atim starinski pa i nepravilni oblici? Serblji, u%la1avaju i sl.9.eobična je i koncilijantnost Vukova, nevukovska bidermajerska 4noća.

Serbske novine su, kaže Vuk, )ot velike pol#e srpskom kao i pročim narodima, a akose komu ot Serbalja ove novine ne dopadaju, to su sledujući u#roci?

6. Lto se Serblji nijesu svojim novinama privikliI

. Ltil je svaki$ novina obično suv i opor, a osobito sad u vreme vojne, kad se%otovo cele novine i# datuma i i# imena sopstveni$ Qlični$R sastoje.

:. Lto %ospoda učrednici serpski$ novina %dikoje nove reči upotrebljavaju).

Lto se tiče srpsko%a je#ika, )u tome %. serpski$ novina učrednici #aslužuju čest). obudući da )nijedna stvar od čoveka soveršena i#ići ne može), recen#ent je primetioneke po%reške, )osobito u pravopisu).

)Serblji budući da jošt nikakve %ramatike svo%a je#ika nemaju, #ato oni koji pišumoraju pa#iti na %ovor prosto%a naroda, i ne odstupajući ot ono%a treba svoj je#ikda u%la1avaju i da popravljaju.)

Slaže se s upotrebom novi$ reči, jer novine čitaju ljudi koji ra#umeju )u%la1eniji je#ik). +animljiva je distinkcija koju čini i#me1u ulo%e knji%a i novina, i o)u%la1avanju) je#ika? )' tomu je najbolje mesto u novinama, jerbo mno%e dru%e

knji%e moraju spisatelji serpski tako prosto pisati da i$ svaki, i najprostiji seljak kojičitati #na, ra#umeti može. ' u novinama to nije nužnoN jerbo svaki koji čita novine,on ra#umeva malo i u%la1eniji je#ik).

'li kad uka#uje na %reške, Vuk!poletarac nema još ni $rabrosti ni #nanja da sesasvim odvoji od je#ika i stila kritikovani$ tekstova. Vuk je protiv tu1i$ reči? juriš,kapija, spijon, bajoneta, kompanija, re%imenta rosijski$ boraca itd. / šta predlažeumesto to%a @mesto juriš predlaže rusku reč pristup ili napadenije, umestore%imenta rosijski$ boraca opet ruski na#iv? je%erski polkI Dalje, umesto kapija!vrata, spijon !uvoda 5još ne upotrebljava $9, bajoneta !bodilo, kompanija !družina

5$ajdučki rečnikI9. ' rečenicu? )Vojska je obsadna praj#ska što pred tverdinicomEr"urtom stojaše k ajni otišla, a mesto nje ćeju na obsadu tverdinice Saksoncidojti), ispravlja ovako 5)&o bi Serbin ka#ao)9? )Vojska je praj#ska što predtverdinicom Er"urtom stojaše 5ili što je stajala9 k ajni otišla, a na mesto ćedu naobsadu tverdinjice Saksonci doći). 5Mesto ćedu može i će? )3olje je tako ne%o ćeju)I9

/#%leda neverovatno da je to Vukova ispravkaI @pore1enjima u#eti$ i# seljačko%



pri$vatajući je u potpunosti, namerava i sam da je sledi 5tada je već pisao svoju*ismenicu9, iako je #nao #a sudbinu Mrkaljevu i #a moćne protivnike koji$ su se %.učrednici bojali i kojima su prinuždeni u%a1ati.

@skoro, #aista uskoro, Vuk se osamostaljuje, i#rasta, nje%ovo skromno početno

#nanje postaje neočekivano široko a nje%ova $rabrost i#a#ovna. &e iste 6>68. %odineon piše recen#iju na @samljeno% junošu, otpočinjući svoj rušilački i %raditeljskipo$od. 'li u svome o%romnom delu on je, od sami$ početaka do pobedonosno%#avršetka, isticao dva osnovna principa svoje re"orme, "onetski pravopis i narodni

je#ik. ' nji$ je preu#eo od Mrkalja.

/V

Vuk se pri$vatio #adatka, koji je Mrkalj "ormulisao kao neop$odnost vremena, ipretvarajući ! pod Kopitarevim uticajem ! nesvesno #nanje je#ika u svesno, stvorionovu epo$u u ra#vitku srpske nacionalne kulture, uvodeći je u savremeno doba i usavremeni svet.

)Framatički %enije), kako je rekao Kopitar, dalekovid, inteli%entan, sistematičan,uporan do tvrdo%lavosti, dinamičan i borben, Vuk nije %radio kabinetske teorije,ne%o se klao i %ušao #a svoju narodnu i narodsku misao, pretvarajući je u delo.amećući narodni je#ik kao književni, morao je da de#avuiše i ruši slavjanski je#ikcrkve i patricijata u južnoj @%arskoj, kao smetnju ra#vijanju nacionalne kulture, kaosmetnju "ormiranju nacije.

0snovna društvena po#icija Vukova bila je seljačko!demokratska. / to je ra#umljivo, i#bo% Vuka, i #bo% vremena u kome su seljačke mase, naročito u Srbiji, bile nosilacoslobodilački$ težnji, od okupatora u prvom redu, ali i od svake eksploatacije.a#umljivo je tako1e što je narod, uspešan i delotvoran u svojoj pobuni 5madadocnije i#neveren9, osvojio pravo na pri#nanje sve%a što je nje%ov i#ra#, svojstvo idu$ovno stvaralaštvo 5je#ik, moralne i etičke osobine, usmena književnost9. aročito

je važan je#ik kao sredstvo komunikacije u sa#relim uslovima #a stvaranje nacije, jedinstvene privrede i šire% tržišta. &ako se na društvenom, političkom iekonomskom "rontu kon"rontiraju suprotnosti i#me1u dotadanji$ vlastodržaca i oni$koji žele da preu#mu vlast. Kako je to stvarno i#vlašćivanje, klasna i politička borba

u najoštrijem vidu, sukobi su veoma teški i sva su sredstva dobra kad treba da seonemo%ući klasni neprijatelj.

Svoju klasnu po#iciju Vuk je otvoreno i britko "ormulisao 6>:=. %odine u članku )Višaklasa naroda naše%a) 5objavljen u Kovčežiću 6>8< %. i ponovo u knji#i VukSte"anović Karadžić ! Kritike i polemike, i#d. Matice srpske ovi Sad i SK+ 3eo%rad,67=-9.



)Je#%ra ovo%a naroda %otovo su sve sami seljaci i težaci), kaže Vuk, misleći na sve ju%oslovenske krajeve. @ Dubrovniku su, #a vremena republike, vlastela upravljala#emljom i narodom, pa su se )pravima i %ospodstvom vrlo ra#likovali od sve%a njimapodručno%a naroda), ali su se i pučani 5)kao die 3Zr%er)9 ra#likovali od seljaka itežaka. )/ današnji (rvati 5u varme1i #a%repskoj, varaždinskoj i križevačkoj9 imaju

svoju %ospodu, koja se od naroda prosto%a, a i od varošana koji nijesu plemići, vrlora#likuje.) )'li u onije$ koji su %rčko%a #akona, i koji se upravo Srbi #ovu, je#%ra jesamo seljak i težak.) )@ rnoj Fori niti ima %rada ni varoši, i #ato se ne može nimisliti da ima kakije$ dru%ije$ ljudi osim seljaka i težaka.) @ 3osni i (erce%ovinislično je kao u rnoj Fori. )0no malo varošana i %ra1ana sjede me1u &urcima,drukčije se od naroda nose i žive, i snjima se ne miješaju ni u kakijem narodnijemposlovima? #ato se me1u narod %otovo i ne broje.) @ Srbiji je )do naše%a vremena)bilo slično kao u 3osni i (erce%ovini. Sad se varoši počinju naseljavati i )varošanikao narod umnožavati), ali su seljaci u #emlji najpretežniji i najvažniji, )jedno #atošto su oni najviše današnju slobodu #emlji pridobili), a dru%o, što i$ je najviše i štonajviše plaćaju, )i u svakom do%a1aju najviše učiniti mo%u). / samo u austrijskomcarstvu, a naročito u Ma1arskoj, )Srbi imaju višu klasu ili svoju %ospodu, koja sera#likuje ne samo od seljaka i od težaka ne%o i i#me1u sebe). ajveća %ospoda suvladike, a #atim spa$ije i plemići, )koji su po #akonima madžarskima od ostalo%anaroda daleko, štono se u nas rekne, kao nebo od #emlje). Me1u %ra1anima)pur%eri) se ra#likuju ne samo od seljaka i težaka ne%o i od ostali$ varošana. /#me1uplemića i pur%era su doktori, advokati, sveštenici, učitelji i notaroši.

Viša klasa trebalo bi da je od naroda učenija, mudrija, uljudnija, skladnija irodoljubivija, )ali u naše je više klase to sve naopako). /stina, mno%a %ospoda suučila neke nauke koje prosti ne #na, ali od to%a je nji$ovom ra#umu i srcu bilo više

štete ne%o koristi. @ svemu ostalom oni su se pored emaca i Ma1ara otu1ili odsvo%a naroda i nje%ovi$ običajaN )pored tu1ije$ je#ika na kojima nauke slušaju,kojima poslove službene rade i u društvima se ra#%ovaraju, #aboravili su srpski imisliti, i nji$ov narodni je#ik, koje%a silu i sladost i bo%atstvo oni već i ne po#naju,čini im se prost i siromašan, #ato su %a iskvarili i jednako %a kvare. Lto su pak onikoji velikije$ škola i nauka nijesu učili, s %ospodom #ajedno pali u ovakve %rije$eprotiv naroda svoje%a, u#rok će biti što su se poveli ka %ospodi, ra#um svoj kaodavši %ospodi pod #akup, više %ledaju ko šta radi i %ovori ne%o šta i kako radi i%ovori). ašim o4cirima na %ranici lakše se može oprostiti )što su #a narod svojslabo marili, jer su oni carske slu%e, koje su danas ovde a sjutra bo%#na %dje, a u# to

još opažali su da im kašto smeta napretku što su SrbiN #ato su %djekoji vičući nasvoju područnu braću %ledali da se udvore ijemcima, te je to%a radi bivalo da suljudi naši u mjestu svome voljeli o4cira makar od ko% dru%o% naroda ne%o Srbina)./stičući ra#like u privile%ijama, moći i bo%atstvu, Vuk kaže da su )u svemu najdaljeod naroda oni koji su bo%atiji a najbliže, majstori i manji tr%ovci). Audno je,me1utim, da čak i oni od %ospode koji su voleli narod i želeli mu dobro, nisu #nali)kako će, ne%o su radili protiv svoje želje i namjerenja). +ato se umotvorinamanaše%a naroda cela učena Evropa divi i čudi, )i nji$ radi narod naš slavi i $vali), a



umotvorine naši$ učeni$ ljudi su takve da im se svako mora smejati )i žaliti narodšto prema sebi nema učenije$ ljudi. *a još pored sve%a ovo%a viša klasa misli i%ovori da je ona prema evropskijem narodima upravo kao što treba, a narod prostida je #aostao i da ne valja i da %a je ona bo%#na kakvom mudrošću nadvisilaI &akonpr. 2ukijan Mušicki u Flasu narodolTObca %odine 6>67. kaže?

SvjetTU $vali vTYT[T[u klassu naše% roda,'l na prostu baca sramTL.

a ovo sam mu ja još onda pisao? 0vo je po našoj misli upravo naopakorečeno...*rosta klasa naroda naše%a 5tj. ona klasa koja u današnje vrijeme narodsastavlja9 ne ustupa ni jednome od ; ili = sebi obližnjije$ naroda ni u ra#umu ni upoštenju, niti i u kakvoj dru%oj dobrodjeteljiN a vTYšša klassa onakova je kao što seot$ranjuje i u kakvom stanju živi. 'ko prostoj ne čini sramote, časti suviše ne činini%dje).

0vaj odlučni obračun s klasnim protivnikom osvetljava Vukove osnovne po#icije,nje%ovo suprotstavljanje svemu što je ta viša klasa činila i stvarala, jer je tu1e podu$u, nje%ovo nepoverenje prema prečanima i# carevine, nje%ove nes$vaćenereakcije 5odbojnost prema Dositeju npr., što je si%urno odbojnost prema %raždanskojkulturi a ne lična netrpeljivost, #avist ni usko%rudost9.

Da li ipak Vuk nije bio suviše pristrasan u oceni i osudi više klase, da nije preterao uoštrini Aini se da nije. &ačnost i istinitost nje%ova suda potvr1uju mno%i spisi idokumenti. *omenućemo samo dva? 'vtobio%ra4ju ikanora Frujića, episkopapakračko%, pisanu u dubokoj starosti Frujićevoj, 6>>;\=. %. 5objavljenu u

3o%oslovskom %lasniku 67-8\;, a u posebnoj knji#i 67-<, u Sr. Karlovcima9N i0pisanije života Save &ekelije, i#d. )*rosveta), 3eo%rad, 67==. 0ba ova piscapripadaju višoj klasi, i nji$ovo svedočenje možemo primiti s punom verom.

)Vatreni Srb!Milutin), piše ar$imandrit /larion +eremski u pred%ovoru Frujićeve'vtobio%ra4je, )protosin1el ikanor Frujić!Srbenda Fruja), koji piše besede, latinskesoterione, ma1arske ode u%lednim ljudima 5komorniku kraljevskom /%naciju

&omašiču, /%naciju baronu Se%ešiju prilikom inštalacije #a veliko% županabaranjsko%9, žalosne pesme 5na smrt mitropolita Stevana pl. Stratimirovića9 i dr.,daje i#vandredno ilustrativne podatke o jednom delu više klase, o višem

sveštenstvu i i#vitoperenostima u njemu, o intri%ama, beskrupulo#nosti, korupciji uvr$ovima, tako da ostaje tajna 5kao što je primetio i Skerlić9 kako i #ašto je ovuautobio%ra4ju štampao 3o%oslovski %lasnik, mada su neka mesta i#ostavljena, kakonas obaveštava +eremski. Evo kakav je, po Frujiću, sastav crkveno% kon%resa uKarlovcima 6>:<. %odine 5da navedem samo neke podatke9? sedam episkopa5Stanković, administrator mitropolijski, Manojlović temišvarski, (ranislav pakrački,ajačić vršački, ac aradski, Oivković budimski9, osam ar$imandrita, a od)%raždansko% reda) Aernojević 5%ro" *etar, veliki župan temišvarski i kraljevski



poverenik9 i dr., od militaraca %eneral Majna 5Beldmarsc$all!2ieutenant9, oberštar5pukovnik9 Auić i dr.

&o je stvarno viša klasa, i#dvojena, povlašćena, sa "eudalnim titulama iprivile%ijama. *atrijar$ je, priča Frujić, primao sidoksije i konvencije, a dobijao je i

veliko vlastelinsko dobro Dalj na uživanje. Koliko je Dalj bio unosan, tvrdi i samFrujić, koji je jedno vreme, do i#bora mitropolita Stankovića, upravljaovlastelinstvom, navodeći da je #a %odinu i deset meseci sakupio 6-<--- "orintičisto% pri$oda. /# patrijaršijski$ "ondova davao je novac na kredit u# =] kamata, pa

je interes podi%nut na #elenaški$ <]. / episkopi, u# o%romnu platu, primaju dodatak#a administraciju. *ri$odi su im neverovatno visoki. Episkop *laton )kupi #a 8-.---kuću Servickovu i pokloni je %imna#iji novosadskoj, da bi se popularisao i takopovećao svoje šanse pred i#bor patrijar$a). 3ilo je i dru%i$ pri$oda? običaj je bio )dase daju po preporuka podmićeni osoba ar$imandritski krstovi prostim i%umanima).' o kupovini #vanja? )Kad se vratim i# Karlovca s po%reba Stankovića 5Stanković jebio mitropolit od 6>:<! 6>8, M. S.9 u Kuveždin, /%uman moj do#ove me u svojućeliju, pa mi rekne nasamo? Sinko, moram da ti ispovijedim tajnu moju? ja sam daopred *opovićem ovoj i ovoj osobi tri $iljade "orinti srebra, a ona mi je obećala da ćei#raditi #a te tri $iljade kod Stankovića 5mitropolita, M. S.9 da me proi#vede #a'r$imandrita kuveždinsko%. Stanković je umrTUo, nije pravo da propanu moje tri$iljade, ne%o idi odma$ k *opoviću, on je sad u eradinu i išti da mi se odma$ vratemoji novci. Ja na1em *opovića u eradinu i kažem mu #ašto me je poslao ćaća knjemuN a on mi od%ovori? #ar ćaća ne #na da je on poklonio te tri $iljade i da nema onjima ni kvite ni obli%acije, pa kako bi i$ mo%ao iskati natra%. Kažite mu neka metnekrst na nji, kad %a nije mo%ao metnuti na prsa, kao što rade i dru%i i%umani koji suprošli tako isto, kao i ćaća, pa se onda poče smijati). / i%umani su dobro prola#ili 5jer

su manastiri bili velika "eudalna dobra9, pa su se otimali #a unosnije položaje i boljaimanja. )Kad mi je poka#ao /vačković pri$ode i i#vore pri$oda krušedolski$, ja mukažem? mene je dakle patrijar$ ka#nio, kad me je premestio i# bolje% manastira u%ori), piše Srbenda Fruja otvoreno.

Sve te privile%ije, u krilu jedne "eudalne države, )pod krunom u%arskom), plaćanesu, s jedne strane, stra$om prema višima od sebe, a s dru%e strane podaničkomodanošću prema carskoj kući, što je u tom svetu bilo sasvim obično, u# patetičnei#jave o srpskom rodoljublju. a 3la%ovesti 6>8=, kaže Frujić, naredi mitropolitajačić svim episkopima da se održi )svečano bla%odarenije #a cara Berdinanda

ko%a je 3o% umilostivio da po%leda milostivim okom i na našu crkvu, a meni pišeprivatno da napravim #a tu bla%oveštensku svetkovinu jednu Eklo%u, koja će sepredstavljati na 3la%ovesti u Karlovcima). Frujić opisuje mno%e takve mani"estacijeistinske pokornosti, a me1u njima jednu upravo %rotesknu. 6>;. %. &emišvarcipo#ovu patrijar$a da u nji$ovu mestu po#dravi cara Branju Josipa, koji je te %odineputovao po Vojvodini. )*ola#eći u &emišvar povede opet mene sa sobom i tu jepo#dravio cara nemački, kad je car po$odio našu srpsku crkvu.) *rilikom careveposete ovom Sadu, Varadinu, Karlovcima, &itelu i +emunu, patrijar$ i episkopi



i#be#umljeno trče da bi %a po#dravili u svim tim mestima? )Kad je sti%ao car naparobrodu u ovi Sad, tu %a je dočekao i patrijar$ s nama na obali dunavskoj, i kada%a je po#dravio novosadski načelnik Jaršić, onda je seo car na *latonove kočije5episkopa *latona 'tanackovića, M. S.9 i odve#ao se u ovi Sad. *atrijar$ u#mear$imandrita Stojkovića u svoj batar, i odve#e se #a carem, kad je najpre nama

#apovedio da idemo natra% u Varadin i da onde čekamo cara. Dok smo mi čekali uVaradinu, dotle su po#dravljali u . Sadu patrijar$a sa? živeoI onako isto oduševljenokao i cara. *osle po sata vrati se patrijar$ be# je%ova Veličanstva u Varadin i naredida idemo brže u Karlovce, %de će da primi car podaničko poklonstvo od nas).*atrijar$ opet žuri u +emun, )da dočeka i onde svo% velikodušno% cara). ' popredlo%u ikanora Frujića, na slavoluku u Karlovcima, s ula#ne strane pisalo je?)2jubav te čeka), a sa i#la#ne? )2jubav te prati). Me1utim, patrijar$ je sti%ao dasvrati i na salaš /sidora ikolića, )koji je kupio patrijar$ od /sidora #a svo% sinovcamajora Landora ajačića).

+aista, Vuk je imao pravo %ovoreći da se viša klasa odvojila od naroda 5srpskipatrijar$ kupuje salaš #a svo% sinovca Landora, majora u austrijskoj vojsciI9 i brinulase samo da održi postojeće stanje i da sačuva svoje "eudalne privile%ije, ne činećimno%o časti narodu.

/ ideje ti$ ljudi su ma%lovite, be# korena u životu. Dele%aciji koja je išla na slovenskikon%res u *ra%, patrijar$ nare1uje da preporuči )od nje%ove strane La"ariku,*alackom, (anki i dru%im matadorima slovenskim neka nastoje od svoje strane, dase i#bore ovom prilikom i pro%lase staroslavenski je#ik #a je#ik opšte slavenskeknjiževnosti). ' Frujić je po#dravio kon%res rekavši da Vojvodina srpska želi )da uovom +latnom *ra%u korači preko slavensko% pra%a u #latnu budućnost slavensku).

+aista, čudna #brka? pod krunom u%arskom, s podaničkom poklonstvom caru!dobročinitelju crkve, s "eudalnim privile%ijama sa staroslavenskim je#ikom kaoopšteslovenskim !u #latnu budućnost slovenskuI / svako ko drukčije misli, kopredstavlja )du$ srpsko% ustanka), nji$ov je neprijatelj. Aak i Srb Milutin, SrbendaFruja, %rdi Vuka 5mada kaže da mu je bio )lični prijatelj)9 da je )oru1e u rukama oni$du$ova, koji rade i na političkom i na crkvenom i na književnom polju oko to%a, dase ne konsolidira ni u narodnom životu našem ono, što nji$ovim težnjama ne ide uračun).

Dru%u živu ilustraciju to% sveta, samo mirsko%, plemićko%, daje 0pisanije života

Save &ekelije. Srednji plemić!u @%arskoj, potomak %raničarsko% vojno% plemstva,posednik pustara i dru%i$ imanja imao je ovu titulu? )Visokobla%orodni FospodinSavva od &jukjuli, %ospodin Vi#eša i Kevermeša, #latne nadpetice kavaljer, carsko!kraljevsko% i apostolsko% Veličanstva sovjetnik, mno%i$ slavni$ ma1arski$ komitetaprisedatelj i svi$ prava doktor) 50pisanije života, pred%ovor 'leksandar Borišković9.Veoma učen, po#navalac %rčke i rimske klasike, poli%lota, koji je %ovorio %rčki,latinski, "rancuski, nemački, ruski, ma1arski, vlaški, čak i turski, čovek koji je i%raovidnu ulo%u u društvenom i političkom životu u @%arskoj, daje u svom opisaniju



života ne samo i#u#etno plastičan svoj vlastiti portret tipično% džentrija,#emljoposednika, već i sliku sredine kojoj je pripadao, društveno% sloja #a koji je biove#an svakom žilicom svo%a bića. je%ova #animljiva knji%a, koja %a otkriva višene%o što bi on to želio u svojoj bolesnoj sujeti, indiskretno otkriva i celo jednodruštvo, nje%ovu klasnu psi$olo%iju, moral i preokupacije. &ekelija pedantno nabraja

ceo ni# sudski$ rasprava oko imanja, kuća i novca, sa svim i svakim, sa susedima, sro1enim bratom, sa sinovcima, i sve i$ on %rdi, svi su mu oni neprijatelji, jer $oće da%a unište, #bo% novca, uvek #bo% novca. / nijedno% trenutka neće mu biti neu%odnoda o tome %ovori, jer je #a nje%a i #a nje%ov svet %ubitak ili dobitak suština života.0n i u usiju putuje, nekoliko puta, radi nasledstva od svoji$ stričeva koji su se kao%enerali i pukovnici ruske vojske obo%atili u toj dalekoj #emlji. Du%o je tražio ženuprema sebi, dostojnu svo%a društveno% položaja, i u kasnim %odinama se oženio%ospo1icom plemenitom 3e#ek, da bi mu rodila sina!naslednika, a ona mu jedarovala %onoreju, koju je teško i#lečio, a žena mu nikad. @ sedamdeset i trećoj%odini pri#naje da se #aljubio u jednu devetnaesto%odišnju institutkinju. 'li mu toništa ne smeta da o sebi ima veoma visoko mišljenje i, be# #a#ora, priča kako jepisao apoleonu da %a postavi #a kralja /lirsko% kraljevstvaI ' &ekelija je jedan odnajprosvećeniji$ ljudi svo%a doba i čuveni dobrotvor koji je deo svo%a imetka ostavio#a školovanje mladi$ Srba u svom #avodu &ekelijanum u *ešti.

@ svom "amo#nom pismu apoleonu &ekelija opširno i#laže mno%a svoja s$vatanja,karakteristična #a celu višu klasu 5#bo% če%a je Vuk #au#eo "rontalno neprijateljskistav prema njoj i osudio je kao protunarodnu i reakcionarnu9. 0 srpskom ustanku5pismo je pisano 6>-8, 6:. juna9 kaže da je to )samo $ajdučija i beskrajno prolivanjekrvi) 5prevod pisma, pisano% "rancuski, od *lamenke Vla$ović9. Srpski narod )nemaljudi koji bi njim upravljali, koji bi mo%li da mu daju samu ideju nacionalno%

postojanja, još manje da %a urede). 0vaj pre#ir prema vo1ama ustanka prenosi i naceo srpski narod? )eukost naroda je velika u celoj naciji... svi istočnjaci su neuki ibe# književnosti... Sto%a je teško da se takvim ljudima daju ideje o opštem dobru,ljubavi prema #ajednici, ener%iji i o svemu što čini postojanost jedne države)I 2judii# naroda su i o$oli, #avidljivi, osvetoljubivi. )Kad osete silu protiv sebe i nji$ov prvipokušaj opo#icije ne usledi odma$, oni %ube prisebnost i postaju tako plašljivi da semo%u pomusti skoro kao životinje. 'li ako im se popuste u#de oni postajunepodnošljivi kao svi oni kojima ne upravlja ra#um.) eukost je tako1e veliko #lome1u njima, )i#raslo i# korupcije a podržano siromaštvom i osvetoljubljem. +a malonovca sposobni su da ubiju desetak ljudi, a naročito vo1e). Svejedno im je da li će

danas biti odani &urcima, sutra 'ustrijancima. )&o su posledice neprosvećenosti ine#nanja), podmićivanja, iskvarenosti. 3e# pomoći apoleonove, )sav današnjiustanak Srba neće imati nikakvu trajnost, svi će pokušaji biti u#aludni). / naravno,nudi svoje uslu%e da se nova država učvrsti, na korist apoleonovu 5)trudiću se dapomo%nem i#vršenje to% plana)9, jer bi be# rukovodstva takvi$ kao što je on, ne#reli,nesposobni, korumpirani srpski narod doveo u pitanje sve što je posti%ao.

asuprot takvom %ospodskom stavu, Vuk, videli smo, kaže da prosta klasa naroda



naše%a, narod u stvari, )ne ustupa ni jednome od ; ili = sebi obližnji$ naroda ni ura#umu ni u poštenju niti u kakvoj dru%oj dobrodjetelji). ' viša klasa je sebična,otu1ena, be# rodoljublja. ajveća %ospoda su vladike, a #atim spa$ije i plemići, )kojisu po #akonima madžarskima od ostalo%a naroda daleko...kao nebo od #emlje).

S višom klasom, protiv koje se podi%ao, Vuk se ni u čemu ne slaže. &o su dva sveta,dva oprečna s$vatanja, dve istorijske epo$e. / nimalo se ne štede u me1usobnojborbi. @ pesmi *ismo jednom učenom Serbljinu, 6>6. %., Sava &ekelija piše pam^etprotiv 2ukijana Mušicko%, #bo% nje%ovo% prijateljsko% držanja prema Vuku i #bo%narodno% je#ika kojim je pisana prva ver#ija Flasa ar"e šišatovačke. 'li nje%ovprekor Mušickom je ipak oba#riv, dok je pre#ir prema Vuku i %ovedarskom narodnom

je#iku neskriven?

Flup Srbljinu budi, %ovedarski%ovori, onda si Vukov Srbljin.'ko si lepše što perom napisa,e% što je baka i#rekla kre#uba,Srbski to nije. *usto je#ika*iše pravilo, baka %di sudi.0tkad ona vaš postade pro"esor+ato li mladost proveste u školiCak bakin viI pod starost da ste,e treba tu pera, batina jeDosta ovčareva. 'li mi kažite

&ko čita knji%e 0včar ili učen0nom mrljali kao %ovori

Aitati on ne #na. @čen pravilo2jubi, Slepačke %usle 0r"eju #ar2ira da budu...0stavite vi to šumadinskom Vuku*o srpskim mračnim šumama divije nek@či kurjačiće...*ustite vi Vuka s štencem urlikati@rlikanje psa ne čuju nebesa.

0va %rubost i neverovatna oštrina 5nije oštrinu i#mislio VukI9 %ovori o stvarnom

neprijateljstvu, koje ničim nije mo%lo da se premosti.

'li, nije bio nera#uman, ni slab, ni malodušan taj svet protiv ko%a se Vuk di%ao. 3ilisu to obra#ovani ljudi, najobra#ovaniji tada medu Srbima, društveno i ekonomski

jaki, uvereni u svoju misiju čuvara vere i ationalit_t!a, spremni da odlučno branesvoj svet. /stina, vreme je bilo protiv nji$, drukčiji vetrovi su sve snažnije duvaliEvropom, ali je nji$ova moć bila toliko #natna da su još mo%li da nose u#di%nute#astave svoji$ preživeli$ s$vatanja. Vuk je doprineo da se ubr#a nji$ov istorijski



pora#? neu%odnije% i opasnije% protivnika od Vuka teško da su mo%li imati.

Vuk, ustanik koji prima udarce i nemilosrdno i$ #adaje, koji be# žaljenja ostavljamrtve #a sobom, jedna koncentrisana i sistemati#ovana sti$ija, ideolo% i apolo%etpobedonosno% srpsko% seljaštva, najbrojnije% i najdinamičnije% dela naroda u to

vreme, upustio se u borbu protiv jedno% na i#%led kremeno čvrsto% sveta, protivu%ledni$ pojedinaca, protiv svi$ tadašnji$ književnika, protiv moćni$ institucija,protiv mitropolita, protiv vladara, protiv celo% jedno% društveno% sistema.everovatna kombinacija ustaničko% %olaća, seljačko% tribuna, vidovito% političara ipedantno% naučnika, Vuk je )tumarnuo) u istorijsku %užvu, u mutnu maticu i, nakončetvrt veka neprekidne i svestrane aktivnosti, prkosno o%lasio pobedu? )(vala 3o%uIevo nas već na obali)I 5Možda je strašnim nasiljem nad Mrkaljem crkva učinilapo%rešan korak, sa svo%a stanovišta, jer je ostavila upražnjeno mesto #a Vuka? da jeKopitarev i#bor mo%ao da padne na Mrkalja, ko #na kako bi on i#držao sve teškoće ida li ne bi pokleknuo kad je sve dola#ilo u pitanje.9

Oiveći u 3eču, da bi )Srbiji i svemu narodu svome na veću pol#u biti mo%ao), da bi#a svoje delovanje omo%ućio širi prostor i veći #ama$, Vuk se oslobodio uski$ rodni$vidika, neposredne #avisnosti od samovolje vlastodržaca, ob#ira prema svakome ko

je u protivničkoj )partiji), robovanja ma čemu što nje%ov um i nje%ova osnovnaorijentacija nisu odobravali.

)Ko%a se bojite, kad vam um kaže da onako treba), pita ovaj slobodni čovekplašljivo% šišatovačko% ar$imandrita Mušicko%, savetujući mu da svoj bo%omdanium ne čini robom, #abadava, be# ikakve potrebe. &reba se rešiti du$ovno% ropstva,robovanja )ne tijelom ne%o du$om), kalu1ersko% do%matsko% mišljenja. Slobodan

čovek može samo slobodno misliti.

Vuk je upao u najsavremeniju evropsku du$ovnu struju, koja je savršeno od%ovaralanje%ovoj pučkoj, narodskoj suštini, i koja je stvorila povoljnu klimu #a nje%ovudelatnost. 'li su pred njim stajale i velike prepreke, me1u kojima dve najveće? što jenje%ov #avičaj, Srbija, #bo% vekova turske okupacije, sasvim nepo%odna da budeteren %de bi se mo%lo vojevati #a kulturnu revoluciju, a što je daleko kulturnijaVojvodina bila tvrdi bedem kon#ervati#ma. Vuk je #nao da je tu nje%ovo presudnobojište, u Vojvodini, %de treba pobediti neprijatelje i #adobiti prijatelje 5a to susiromašni učitelji, )majstori i manji tr%ovci)9, i da će uspe$ nje%ova rata #avisiti od

uspe$a koji tu posti%ne. / #aista, Vojvodina je nje%ovo o%rašje. &rebalo je preodoletistaru, #atvorenu, od naroda odvojenu, ljubomorno čuvanu, pravoslavnu,slavjanstvujušću kulturu, čudno sačinjenu od ruski$, ma1arski$, nemački$, latinski$i narodni$ uticaja, s alirama %ospodske otmenosti 5u kojoj se poštuju )praviladelikatese)9, s mirisom starine i svetosti. *reodoleti čime Je#ikom i du$omovo#emaljske, seljačke kulture, stvarane vekovima u ničim neokrnjenom celcunarodno% or%ani#ma. ilj je mo%ao i#%ledati suviše smion i nerealan #a svako%a,osim #a Vuka. Aak misli da je sve trebalo ranije učiniti i tada bi naš narod )već



davno bio svoj).

Sukob versko!"eudalno% kon#ervati#ma i nacionalno!oslobodilačko% dinami#mai#bacio je na površinu bitne ra#like u s$vatanju, mada su na#ivi pojmova, oko koji$se vodio spor, često bili isti 5narod, sloboda, patrioti#am, je#ik9. arod je #a Vukove

protivnike bio apstraktan pojam a rad #a nje%ovu pol#u pra#na parola, ili je prostota,%omila %ovedara, svinjara i težaka, %ruba i neprosvećenaN #a Vuka je narod moćnostvaralačko mnoštvo koje o svojoj pol#i treba da se brine samo. Je#ik crkve,književnika i više% %ra1ansko% sloja, sposoban je #a i#ražavanje odre1eni$apstraktni$ pojmova, ali je svečano ukočen, s mirisom na požutele knji%e, natamjan, na ćelijsku #atvorenost, na stili#ovanu bidermajersku delikatesu.5Stratimirović piše 6>-;? )Ješče dru%ojačije %ovori prosto serbski klasa svjaščenikov,o4cijerov, učeni$, ter%ovcev, $udožnikov, rukodelcev i vse$ s kultivirani ljudmismešani$ Serbov, a dru%ojačije klasa prosti$ #emljodelcev, ili ko#arov ili %ovedarov,ovčarov i proči$ podlejši$ ljudej koji niti reči imaju dosta, niti i$ pravo i#%ovaraju, nitikad%od knji%e čitaju.)9 Vukov je#ik, je#ik seljaka i ovčara, živ i svež, miriše na njivu,na planinski vetar, na krv, #noj, prkos, na široke prostore života sa svim što je unjemu dobro i #lo, lepo i ružno. &o je apokri"ni, i#ra#ito svetovni je#ik, osveštanmukom i %orkim iskustvima, sav ovo#emaljski, čak i kad i#ražava naivnu "antastikusvoje detinje kosmo%onije, neumitan kad pamti, podsmešljiv kad se spori, ciničankad se poštuje, %ibak, životan, ubedljiv uvek. *rirodan kao disanje, on je iskustvo, aempirija pri#naje samo vi1eno i doživljeno, samo konkretnost. e %radi se, onpostajeN ne misli se, on se doživljavaN ne uči se, on se upijaN nema pravila, imasvojstvoN ne vodi %a ra#um, već je#ičko osećanje. 'ko se %radi a ne postaje, ako semisli a ne doživljava, ako ima do%matska pravila a i#%ubio je svojstvo autentičnosti ineponovljivosti, ako %a vodi ra#um a ne podsvesni osećaj !nešto se #lokobno s

je#ikom desilo? on više ne živi, on umire. Kao instrument nacionalne kulture, takav je#ik je onemo%ućen, sputan, ne$ranjen životnim sokovima, odvojen i #atvoren, onpostaje neživotna veštačka tvorevina a ne puna spontanost od koje svako pola#i kaood osnove služeći se njime i ra#vijajući %a prema svojim vlastitim mo%ućnostima, aliuvek u živoj i masovnoj komunikaciji. 0nemoćali je#ik, koji se nužno okoštava, kao i#atvoreno društvo koje se njime služi, nesposoban je da i#ražava život, nje%ovokretanje i ra#vitak, i pretvara se u anemičnu visokoparnost. Jer je#ik, i#ra# koliko ipodstrek, nužno sta%nira u #austavljenom životu, ali i on može pomoći da se život#austavi.

V

Vuk rano i#%ovara reč rat, u svojoj )srditoj i #ubatoj) recen#iji na Flas narodoljubca2ukijana Mušicko% i# 6>67, od%ovarajući na sti$ove u kojima Mušicko% pri%ovaraVuku #bo% silovito% i nemilosrdno% tona, što bi mo%lo naneti štetu knjižestvu, jer%de se dvojica bore, treći se raduje.



Vuk kaže na to? )at u knjižestvu nikad nije štetan, ne%o je od velike potrebe i pol#e,a osobito u ovakvom početku kao što se sad knjižestvo naše nala#i). &ako, po lo%iciovi$ reči, i Vukova stava uopšte, rat u knjižestvu nikad nije štetan jer raščišćavastvari, a po%otovu nije štetan u vreme kad se počinje od samo% početka? početkanarodno%.

0dričući svu dotadanju literaturu srpsku #bo% nenarodno% je#ika, odričući čak iDositeja i nje%ovu slavu rodonačelnika srpske književnosti, što je bilo %otovobo%o$ulno, Vuk neprestano insistira na tvrdnji da početak srpske književnosti pada unje%ovo vreme, jer narodna književnost može početi samo sa narodnim je#ikom,prostonarodnim je#ikom, kako je %ovorio, jasno o#načavajući oprečnost prema je#ikuviše klaseQ;R.

Vuk ne pri#naje ništa od ranije, ne%ira sve do temelja, ne pristaje na evoluciju, napoboljšavanja, popravljanje je#ika, na kompromise. Vuk neće na%odbu, on $oće rat,$oće pobedu.

eprijatelji su mu mno%obrojni. /#dvojićemo ovom prilikom samo trojicu? 2ukijanaMušicko% Milovana Vidakovića i Jovana (adžića 5odnosno Miloša Svetića, kako se uknjiževnosti na#ivao9. e i#dvajamo i$ slučajno? oni su u%ledni ljudi svo%a vremena,cenjeni književnici, obra#ovani i pametni branioci svoji$ s$vatanja, karakteristični ipo tome što su nji$ova mišljenja veoma slična, naročito u odnosu na prostonarodni

je#ik. @ nji$ovim polemikama s Vukom sadržani su svi %lavni pri%ovori Vuku, sve onošto su i dru%i mislili i pisali. 50dma$ bi$ $teo da kažem, da nji$ova s$vatanja,naročito ako i$ u#memo kao opšte teoretske stavove, stanovišta jedne ra#vijene ilirelativno ra#vijene književnosti, nisu netačna, bar ne u svojoj suštiniN ali su bila

nepri$vatljiva tada, u početku stvaranja književno% je#ika i literature.9 +animljivo je ito da Vukova pobeda nije sve raspre i sva pitanja skinula dnevno% reda. Docnije, našra#vitak, posle Vuka, sve do dru%o% svetsko% rata, vaskrsavao je i neprestanoaktuali#irao pri%ovore i koncepcije veoma bliske Mušickovim, Vidakovićevim i(adžićevim 5ta pojava nije ni #abeležena a kamoli objašnjena u našoj istorijiknjiževnosti9N i#vesni stavovi i ar%umenti ponavljani su ponekad doslovce 5kodSkerlića, npr.9.

*o anemičnom školskom #nanju kojim smo opterećeni, po navici da mislimonačinom le%ende koja #na samo #a junake i i#dajnike, po pam^etu 3ranka

adičevića koji smo učili napamet, mi o Vukovim protivnicima nosimo pomalopre#rivo sećanje kao o %omili mračni$ sova, trutova, notorni$ %lupaka, koje Vukrasteruje, lako, kao u i%ri. @ stvari, bile su to drame, koje bi vredelo i drukčije#abeležiti a ne samo ovako, usput i površno.

Kakva je muka i pokora bio Vuk #a neodlučno%, tu1inskim obra#ovanjem,$ijerar$ijskom subordinacijom i kalu1erskim načinom mišljenja opterećeno%2ukijana Mušicko%, to je si%urno najbolje #nao ovaj kulturni i smerni pro"esor



karlovački, protosin1el mitropolijski, ar$imandrit šišatovački i potonji vladika%ornjokarlovački. Veoma cenjen u svoje vreme 5)Srpski (oracije), kaže Kopitar,La"arik? )Kne# srpski$ pesnika), je%oš? )Fenije oda), Daničić? )0tac novije srpskeknjiževnosti)9, Mušicki je naš najpo#natiji pseudoklasični pesnik, kome je (oracijebio )%lavni u#or) 5Skerlić9.

Mušicki je u početku pristalica, i poma%ač Vukov, prijatelj čak, pisao mu je ode,davao mu utočište u manastiru, dovodio narodne pevače da mu ka#uju pesme,predla%ao mu slova #a novu a#buku, %ovorio? )Oivi je#ik naroda srbsko% jestesokrovišče misli nje%ovi$, stoljetijama utvr1ena i osećana. Lto se u njemu sadrži,svetinja je svakom pravom Srbljinu). 'li on sam je pisao starim pravopisom icrkvenoslovenskim je#ikom, poka#ujući od samo% početka ve#e s Vukom neobično i#animljivo dvojstvo svoje ličnosti, nejavnu liberalnost i javnu tradicionalnost. &ajčudni čovek koji je bio pokorni crkveni dostojanstvenik a u manastiru držao Vukovusliku skrivenu pod portretom mitropolita Lakabente 5)Vaše je portre kod mene ubiblioteci, tj. pod dru%im portretom. Sačuvaj 3ože da #naju da je ovde), piše onVuku9, u neprestanom stra$u od mitropolita Stratimirovića 5koji mu je poručivao,nimalo delikatno? )&eraj Vuka i# Lišatovca, jer ću inače oterati i tebe i nje%a)9,Mušicki je u procepu i#me1u ener%ično% mitropolita i su%estivno% Vuka, ali i i#me1uliteraturom apsorbovane želje da bude tolerantan prema savremenim idejama isvoje stvarne kon#ervativnosti. Kolebljiv, nesi%uran, plašljiv, on se u početku povijapod uticajem jake ličnosti, Vukove, ali nepomiren ni sa sobom ni sa Vukom. *osvemu, po psi$ološkom dvojstvu, po labilnoj po#iciji i#me1u dva snažna čoveka, posuprotnosti u samome sebi, i#me1u dva s$vatanja koja se nikako nisu mo%lapomiriti, slučaj ovo% čoveka, koji se mno%o cime i#dvajao i# kru%a kojem jepripadao, neobično je #animljiv. 3io je veoma obra#ovan, široke kulture, redak

#nalac klasične %rčke i rimske književnosti, u kontaktu s idejama savremeno% sveta,poli%lota koji je #nao %rčki, latinski, nemački, "rancuski, en%leski, talijanski i ruski

je#ikI ' možda još više #aču1uje nje%ova lektira. 5)/# sačuvano% spiska nje%ovebiblioteke vidi se jasno koliko je veliko bilo nje%ovo književno i 4lo#o"skoobra#ovanje. &u su ne samo svi %lavni pisci %rčke i latinske starine, no i moderni, odemaca? (erder, (e%el, Kant, Mendelson, Klopštok, Fete, Viland, Liler, 3ir%erN odBrancu#a? 3osije, Molijer, 3oalo, 2a"onten, Volter, (elvecijus, Didro, KondijakN odEn%le#a? Lekspir, Foldsmit, *oupN od &alijana? Dante, 'riosto, &aso, 3okačo, FoldoniNod usa? 2jermontov, Deržavin. Mušicki je i#vesno bio najobra#ovaniji pisac svo%avremena.) J. Skerlić? /storija novije srpske književnosti.9 *od uticajem savremene

evropske literature, naročito nemačke, Mušicki je pre Vuka po#ivao na sakupljanjenarodni$ pesama, sam je beležio narodne reči i bio je sklon i#vesnim manjimi#menama u je#iku i pravopisu. Smatrajući da ima ra#umevanja #a ideje koje suvladale u evropskom romanti#mu, nametnuo je sebi neprirodan #adatak da budementor ideje u koju nije verovao i koju intimno nije primao. e ocenivši dobro Vuka,ne predvidevši nje%ov široki ra#ma$ ni radikali#am nje%ovi$ #a$teva, Mušicki seodjednom našao u čudu? ovo što Vuk čini, on nije želeoI Mislio je da bude prosvećenicrkveni velikodostojnik koji ima toliko širine da može pri$vatiti čak i narodni je#ik i



narodne pesme? #ašto ne neka žive, #a narod, uporedo sa višim, kulturnijim,ra#vijenijim je#ikom i otmenijom književnošću. Ko je mo%ao i pomisliti, a Mušickinajmanje, da će Vuk, taj 3aš!Aelik naše kulture, tražiti nešto dru%o, i nešto više,mno%o višeI Vuk je raskidao jedan po jedan obruč, postajući be#ob#irni rušiteljsvetinja, osvajač koji ne moli već #a$teva da nje%ova prosta pučka misao #ameni

svaku dru%u. Sve se i#menilo %otovo u času, sve je drukčije ne%o što je Mušicki#amišljao? on više nije #aštitnik ni učitelj, može da bude samo saradnik i poma%ač.'li on je slučajni saputnik, nje%ova misao nije raskolnička, uplašen je tim Vukovimidenjem do kraja. je%ove opomene kojima želi da #austavi Vuka, liče na#aprepašćenje? )Ja vidim da ste vi naumili popraviti naša pismena). )' najposle, dane prećeramo, treba da tiše postupimo s našom re"ormom.) )*odo#riteljna je svakare"orma, najpače popovom i kalu1erom.) )K tomu vi slutite s njima na veliku jeres. '

ja tako mi aljine i leba ne smem se u to upuštati.) )a što nam opet novi rat at,ako i ne biva krvoprolitan, tvori ra#dore, sjedinjene provincije deli na časti...treba usvemu sledstvije i kraj smotriti.) )Ja ne bi nipošto mo%ao pre%oreti T`, jat, TO.) )+a3o%aI...Mlo%o je re"orme u jedanputI ' pomislite kako su proT[li svi e"ormatoresI

&eško si %a vašim štakamaI)

Vuka neće ni #a trenutak omesti taj pokušaj #austavljanja i to #astrašeno uka#ivanjena opasnosti. 53o%#na šta je sve Mušicki #nao od ono%a što se dešavaloneprijateljima crkve, i kakve su %a strave obu#imaleI9 Vuk ide svojim putem. 'li mu

je stalo da u%ledno% pisca privoli na saradnju, važna mu je nje%ova podrška inje%ovo slavno ime. @po#orava %a da je dužnost književnika da piše #a potomstvo?)Mi smo *latoni i 'ristoteli narodu našem, mi treba sve cipore... da pre#remo i dapišemo #a bla%orodno potomstvo koje će biti čisto od sadašnji$ budalaština našebla%oobražene prostote...)

*a %a bodri, podstičući %a protiv karlovačko% kru%a, pokušavajući ! u#alud ! da munametne svoj način mišljenja 5da nametne $ajdučku a%resivnost plašljivom,opre#nom, anemičnom 2ukijanu, naviknutom na mir manastirske biblioteke i napokornostI9? )&u sad nema milosti, niti pomaže vaše molenje i laskanje, ne%o valja#ube poka#ati, da se oni vas uplaše). /li? )Vi ste mi ka#ali da budem kon#ekvent, ioćemo vala...e bojte se ništa. aša je pobjeda).

*a udara na nje%ovu sujetu? )+ašto ne biste vi u srpskim odama u#eli mojuorto%ra4ju sasvijem Ko%a se bojite, kad vam um kaže da onako treba emojte

misliti da vam ja nudim kao &určin vjerom? ja ne marim. Sto i$ više sad pristane samnom, to ćemo prije postaviti temelj srpskoj literaturiN a što i$ manje pristaje, to jemeni veća slava što nijesu svi ljudi kadri misliti kao ja).

' Mušicki #aista nije bio kadar misliti kao Vuk. @ tome je sve. ije teško #amislitikoliko je Mušickom postalo te%obno dru%ovanje s ovim temperamentnimme%dandžijom, koji je uneo nemir u nje%ov ti$i manastir i u nje%ovo plašljivo srce. 'Vukov radikalni stav okrenuo se protiv sve%a što je nje%ovo. +ar je on, )srpski



(oracije), mo%ao misliti da je veća čast pola%ati temelje dubio#ne prostonarodneknjiževnosti ne%o biti laureat književnosti koja uživa u%led i pri#nanje +atim, on jemo%ao biti benevolentni mecena, prosvećeni #aštitnik tu1e mu ideje sa visoko%crkveno% mesta koje je priželjkivao, ali nije mo%ao ne%irati sebe i ono što je bio usuštini. @ stvari, Mušicki je iskreno i uvereno mislio da u srpskom i svakom dru%om

narodu postoji prosti, primitivni puk i u#di%nuta elita, u koju je i sebe ubrajao. 5/ svetna tu prostotu baca sram, a Vuk na to? )&o ja ne odobravamI) Kao 1ačetuI9 Oiveći usvetu koji je verovao u svoju du%otrajnost ako ne i večnost, potpuno uklopljen uinstituciju crkve, stro%o $ijerar$ijski or%ani#ovane, sa mentalitetom i predrasudamasvoje klase, Mušicki je svoj apstraktni patrioti#am be# muke spajao s najlojalnijimpodaničkim osećanjima, pišući be#broj oda puni$ divljenja, i ekstatično%oduševljenja caru, carskim %eneralima, ministru dvora, a kao crkvenidostojanstvenik veličao je u mno%im pesmama mitropolita Stratimirovića, na#ivajući%a najvećim sinom srpsko% naroda i laskajući mu be# ikakva stida i mere. 5Ko nes$vati mentalitet, sistem odnosa i prilike, ko ne u#me u ob#ir činjenicu vojničkistro%e crkvene subordinacije, ropsko% samo#atajivanja svoje ličnosti, potpune#avisnosti od mišljenja i dobre volje nadre1eni$, teško će s$vatiti jednu ! #a običnepojmove !%otovo detinjastu pesmu 2ukijanovu u kojoj on, kao mitropolijskiprotosin1el, skrušeno lamentira #bo% to%a što su #avidljiva sabraća sakrila od nje%ada je mitropolit otišao u posetu jednom manastiru, ne setivši se da i nje%a povede usvitiI9

@#a svu svoju obra#ovanost i relativnu prosvećenost, u#a svu želju da ide u korak svremenom, Mušicki je bio stvarno kon#ervativan, aristokratski nastrojen, o%re#ao upatricijski, nedemokratski način mišljenja, i nje%ovo nasilje nad sobom nije mo%lodu%o trajati.

Srpski narod je orao i kopao, piše Mušicki, mno%o se trudio, junačestvovao, ali malomislio, osim o nasušnim potrebama 5)kromje o pervama nuždama)9, #ato je nje%ov

je#ik siromašan rečima #a umo#ritelne misli, #a apstraktne pojmove. &o je, uostalom,tačno. Mušicki predlaže da se tom nedostatku doskoči time što bi se stvarale novereči, obraćajući se #a pomoć )bo%atom i bla%ovolatelnom soju#niku i spomoćniku !slavenskom je#iku). Smatrao je da je#ik stvaraju književnici, kao što je u svimliteraturama.

Da, od%ovarao mu je Vuk, istina je da su npr. Viland, Fete, Liler i dru%i slavni

nemački pesnici mno%o pomo%li nemačkom je#iku, ali ne treba #aboraviti ni to )dasu poete #nale i svoju narodnu %ramatiku kako%od i poe#ijuN a u nas su svi spisateljipoete i vitije QoratoriR, %ramatike ne #na upravo nijedan). / traži da narodni je#ikbude književni i da književnici uče je#ik od naroda i u narodnim pesmama.

&o je #a Mušicko% sasvim nepri$vatljivo. Lta je onda književnik večiti podražavalac,dužnik, skromni učenik prostote e, to je nemo%uće, to bi #načilo vratiti se uprimitivi#am, pre#reti kulturu koja se %eneracijama stvarala, napustiti velike i večne



u#ore svetske literature, %rčke i rimske klasike pre sve%a.

ije bilo lako Vuku s 2ukijanom, ni 2ukijanu s Vukom.

0 nji$ovom dubokom nesla%anju, o Vukovom nastojanju da ura#umi svo%

nesi%urno% prijatelja, o stra$u Mušicko% od Vuka i nje%ove oštre reči, ostavio nam jesam Vuk lepo svedočanstvo u svojoj )#ubatoj i srditoj) recen#iji na 2ukijanov Flasnarodoljubca 5)pesma liričesko!didaktičeska, posvećena Serpskom rodu, 2. M.6>67.)9. aljutivši se #bo% misli i#rečeni$ u toj pesmi posvećenoj Serpskom rodu,Vuk pošalje Mušickom pismo i svoju recen#iju, #apretivši da će je objaviti ako pesmune i#meni? )'ko li je Qrecen#ijuR nijeste radi vidjeti naštampanu a vi? a9 valja danačinite dru%u odu i u njoj )otpjevate natra% to na što se viče u recen#iji, i tu odu da

pošaljete Davidoviću da je štampa u novinama, i da se unapredak ni u kakvojvašoj odi ne na1e to%a na što se viče u recen#iji). ikad više, ni u jednoj budućojpesmiI &o je ultimatum, otvorena pretnja. / još mu poručuje? )Sad i#birajte, ili volite

mir ili rat Vama u ovakvim stvarima ne treba ništa oprostiti? jedno, vas radi i vašečesti i života vaši$ odaN a dru%o, radi napretka knjižestva naše%a? da nam nesablažnjavate naši$ %oluždravaca). Mušicki je i#abrao mir a ne rat, i#vršio je bitneispravke u pesmi, )otpjevao natra%), ko #na s kakvom mukom i otporom u sebi, imada je nije poslao Davidoviću, Vuk nije objavio recen#iju. ecen#ija je štampanapost$umno, 6>7< 5u 3rankovu kolu9.

0dajući pri#nanje odama i dru%im pesmama 2ukijana Mušicko%, Vuk u recen#iji kažeda se ode )daleko...odlikuju od sviju naši$ dodandanašnji$ sti$ova, kakopoetičeskim du$om, koji svuda plamti rodoljubljem? tako i novom 5(oracijevom9mjerom, koju su 1ekoji učeni ljudi odricali slavenskim narječjima kao nemo%uću).0stavljajući da to presude po#vaniji, Vuk na%lašava da želi ka#ati nekoliko)primječanija o stvari i o je#iku). @ prvoj polovini pesme Mušicki %ovori oslavenskom i srpskom je#iku i o tome kako treba pisati. )0vo su najvažnije stvari #adanašnje knjižestvo naše? #ašto u nas mlo%i ljudi pišu knji%e, ali kako i$ treba pisati,slabo je ko o tome do danas pisao.) *ri%ovarajući Mušickom što se o%rešio opravilnost srpsko%a je#ika, Vuk obelodanjuje i svoju karte#ijansku stro%ost kad je rečo je#iku, ne dopuštajući čak ni pesničke slobode, pa #amera pesniku što je mesto upisao vTU. )0vdje može reći %. M.? ,'li sa u bio bi jedan slo% više, a meni više nijetrebalo. Lta mi marimo #a nje%ove slo%ove i sti$oveI &o je nje%ova bri%aN #ato tražibesmrtnu slavu...) ' )pisati sti$ove %rdeći je#ik i čineći mu nepravdu nije velika

majstorija). Vuk otvoreno i iskreno kaže? bri%a mene #a nje%ove sti$oveI 0n jedinone dopušta da se čini nepravda je#ikuI /# isto% ra#lo%a #amera što je )na mlo%omjesta i#ostavio poma%atelni %la%ol jesam? kovče% dra%i nama onN oči umu svudpomoćN često l to 'li %de ti sredstvo? Fde svirepa %rud. &a život kratakN Svojemcaru verni mi itd. ' to Srblji niti %ovore, niti može podnijeti u nji$ovom %ovoru). Vuktraži potpunu jasnost, %ramatičku kompletnost svi$ rečenični$ delova, racionalnudovršenost, vrlo blisku pro#i i kolokvijalnom je#iku.Q=R



osnovne #amerke tek dola#e. *ošto je naveo 2ukijanove sti$ove koji se odnose na je#ik i Vukovu borbu?

a što nama tTetnTYC ratTU+naCI %dje s bore dva tu!C radost trećem,at medTU braćomTL ruT[j domTL !

Vuk od%ovara?

)at u knjižestvu nikad nije tTeten ne%o je od velike potrebe i pol#e...@ ovakvomratu de se dva brata bore ne samo da se treći mora naučiti čemu, ne%o se sva trimo%u 5i moraju9 naučiti? pa #ašto se ne bi borili da se nauče Kako li će ovdje ratme1u braćom rušiti dom, kad se sad tek bore kako treba dom #idati).

/ napokon, %lavni predmet spora? ko stvara je#ik i nje%ova pravila, poeta i vitija5orator9 ili %ramatik Mušicki kaže, #amerajući %ramatičarima, #amerajući Vuku, štose nameću #a učitelje i je#ičke #akonodavce?

FrammaticTYI pokorte večnom bla%uoda lestnu vašu ćudTLI*oeta, vitiT` mo%u vamTL #akonTLDavat, al vTY nTUima neI

Vuk replicira vrlo ra#ložno, "ormulišući tačno #adatak %ramatičara.

)0vo kako %od što nije istinito, tako može biti na štetu današnjem knjižestvunašemu. Framatik je kako %od istorik svo%a vremena, ili štatistik, koji opisuje stvarionako kakve jesu? nje%ova je dakle najveća dužnost i #aslu%a što više može dapo#na je#ik i da %a vjerno opiše kakav je 5ne dajući #akon nikome9. Kako može daklesad %ramatik pokoriti svoju ćud bla%u roda Kako li je to bla%o roda koje i#iskuje da%ramatici ne opisuju je#ika kakav je, ne%o da lažu ! *oeta i vitija moraju #nati je#ikkojim pjevaju i vitijstvuju. 'ko dakle #nadu je#ik sami od sebe, ne treba im ni%ramatikaN ako li ne #nadu je#ika, valja da %a učeN a #a učena je sramota i dan%ubada #a1e po narodu da uči je#ik od ljudi, ne%o mora da traži %ramatiku da i# nje učikakav je je#ik. Kako mo%u dakle sad poeta i vitija davati #akon %ramatiku, ili upravoreči je#iku.)

Mušicki je, si%urno nerado, pri%nuo %lavu i ispravio ona mesta na koja se )viče urecen#iji). Sti$ovi o %ramatičarima, poetama i oratorima u novoj ver#iji %lase?

Framatika da meru čuva



2jubi bo%atstvo Slovar.*oeti, vitiji nek nam ne lomeKrilaN nek nam ne koče letI

0kljaštreno, ra#vodnjeno, onemoćalo. @mesto pobune !na%odba. @ tom času

kapitulacije i nedobrovoljno% odustajanja od svoje najiskrenije misli, Mušicki jesi%urno mislio da je to sotona %lavom a ne )bodri i krilati) Vuk, kako je jednom ranijenapisao.

0d 6>-! 6>6. Mušicki je u svojim )natpisima) branio Vuka, ali se i o%ra1ivao uponečemu, ostajući veran crkvenoslavenskom je#iku i staroj orto%ra4ji. &o dvoličjenije mo%lo biti od velike pomoći Vuku, mo%lo je i da odmo%ne, jer prijateljeva#amerka je teža ne%o neprijateljeva. 3ilo je samo pitanje vremena kad će Vuk daraščisti neraščišćene odnose. )Lto se tiče dvoličenja vaše%a), piše on Mušickom,)pomislite na potomstvo. iti ćete do vijeka živiti vi ni ča Steva Qmitropolit StevanStratimirovićR... a #ašto da potomstvo vas #a primjer u#ima! da kalu1er morakalu1erski misliti dru%e učite da u#mu uma štit, i da budu svoji, a sami niste svojiI*rijateljstvo naše nemojte u tom ni malo da vas smeta, ne%o ako mislite da jepravije, slobodno okrenite protiv nas.)

Lta je Mušicki mo%ao da učini 3e# ikakve potrebe ve#ao se #a Vuka, a sve što jenaučio, sve što je pisao, sve što je najdublje osećao, bilo je protiv Vuka. *oma%ao jeda se sakupljaju narodne pesme, ali je (oracijeva poetika bila nje%ov vr$ovni i jedinipesnički #akonN %ovorio je da je )živi je#ik naroda srpsko%...otpečatak du$a ikaraktera nje%ova), a bio duboko uveren da taj narodni je#ik nije po%odan nidovoljan #a književnost. a#likujući, uostalom s pravom, )vnešnje) i )vnutrenje)

bo%atstvo je#ika, smatrao je da se vnešnje, spoljašnje bo%atstvo je#ika sastoji urečima koje o#načavaju vanjski svet, a vnutrenje, unutrašnje bo%atstvo je u rečima#a apstraktne pojmove, #a umo#ritelne misli. Siromaštvo narodno% je#ika u rečima#a umo#ritelne misli osnovna je prepreka da pesnik i#ra#i složenije umo#ritelne i4lo#o"ske ideje. Kako da se taj nedostatak reši 0dakle da se u#mu reči #a vnutrenjepojmove /# slavjansko% je#ika, koji je bo%at tim rečima, kao i stvaranjem novi$ rečiu du$u srpsko% je#ika, što je posao i #adatak književnika.

Eto, to je suština spora i#me1u Vuka i Mušicko%, suština i ostali$ otpora, to jekapitalni problem naše% je#ika uopšte. aš je#ik je stvarno siromašan rečima #a

umo#ritelne misli, i bilo bi dobro da se taj nedostatak mo%ao nekako rešiti. Samo, dali se tada mo%ao rešiti Da li je Vuk mo%ao pristati na ustupke a da ne u%ro#i čistotui inte%ritet svoje re"orme +ar ne bi odma$ pri#nao ono što su svi nje%ovi protivnici%ovorili, da je je#ik seljaka, orača i kopača #aista jednostran i siromašan, i pristao nari#ik da in4ltracijom tu1i$ %raždanski$, ruski$ i $ibridni$ reči dovede u pitanjenarodsku suštinu novo% književno% je#ika.

*otpuno isključujući pisce i# to% posla %ra1enja novi$ reči i stvaranja je#ika, osim u



nepri$vatanje narodno% je#ika #a Vuka je isto što i odro1enost, du$ovnorene%atstvo. &o je bio i ra#lo% što od Mušicko%, ni od većine tadašnji$ književnika,nije očekivao nikakva dobra. +ato je tako oštro sveo račune s Mušickim, jednim odretki$ prijatelja, u vreme kad je bio prilično usamljen. +bo% je#ika, orto%ra4je i du$aknjiževnosti.

+a Vuka je u narodnim pesmama najvažnija čistota i sladost naše% je#ika. +adatakknjiževnika trebalo bi da bude, kaže on, da i# ! narodni$ pesama nauče narodni je#iki da )pjevaju nji$ovijem du$om). e objašnjavajući mno%o u čemu je taj du$, neula#eći u ocenu estetske vrednosti narodne pesme, #adržavajući se na peri"ernimpitanjima i opštim tvrdnjama 5narodne pesme su )jedino i vječno ukrašenijeliterature)9, %otovo sva Vukova pažnja okrenuta je je#iku.

/ prva srpska književna recen#ija, na Vidakovićeva 2jubomira u Jelisiumu, 6>6<. %.,obračun je sa protivnicima narodno% je#ika. /storija sukoba počinje 6>6;, kad je uovinama srbskim objavio recen#iju na @samljeno% junošu 5)koju sam ja po čistom%ovorenju prosto%a naroda napisao), kako kaže u pismu Kopitaru9, oba#rivo pišući oromanu? )Sadržanije ove knji%e jest romantičeskoN no ovaj povijestnonravoučitelniroman...sadržava u sebi dosta istini podobnu pripovijetku. 0n je povijesnimdo%a1ajima i s$odno otuda proi#vedenim nravoučitelnim naukam obilan, koje susvakom nevinom srcu bla%oprijatne...Sve ovo #nao je %. sačinitelj slatkim štilomtako sastaviti da %a svako rado čita, osobito koji u istoričeskom pri#reniju inarodnostima ljubopistvu svome $ranu traži). *ri#najući mu tako #načaj moralno!istorijsko% štiva, Vuk primećuje da u ovoj )inače voopšće i#rednoj knjižici) imamno%o nedostataka u po%ledu )vnutrenje cijene QvrednostiR nje%ove, bla%ovkusno%kroja i soju#a časti k jednom ili dvoma %lavnim namjerenijama, silni$ i čisti$ 4%ura,

plodonosno% voobraženja 5ima%inacijeRN karaktera lica dejstvujuće%) itd. 50vaupotreba prilično komplikovane stručne terminolo%ije o materiji #a koju Vuk nikadnije poka#ivao naročito ra#umevanje ! o strukturi, kompo#iciji dela, karakteru likovaitd. ! u tako rano vreme, vreme Vukova učenja, svedoči da je i#a Vuka u svemustajao Kopitar.9 +ato upućuje slavno% romansijera )na čitanje dobri$ romana ustranim je#icima, na ra#mišljanje o potrebi, koncu i bla%ovkusnom vidu romana

jedno% voopšče), ali se više #adržava na je#iku u romanu. /stina, po mno%o čemu sevidi, kaže Vuk, da je pisac ro1en u Srbiji, pa je imao uslova da mu je#ik bude čist, ali

je )odonuda u djetinjstvu i#išao i tu1e je#ike učeći i na njima nauke slušajući svojpo#aboravio). *isac se mora starati koliko #a stvar o kojoj piše, )toliko 5ako se ne

smije reći više9 #a čistotu i #a svojstvo je#ika na kome piše). ' u#or mora da mubude čisti i nepokvareni %ovor naroda srpsko%. )Koji spisatelj srpski %riješi protiv%ovora svo% naroda, onaj %riješi protiv pravila svo%a je#ika.) 0stavljajući po stranistvar, Vuk navodi Vidakovićeva o%rešenja o narodni je#ik 5i mirisom ispolnenijvo#du$N kosa dol%aN dolžnostN ove #elene cvetmi preispreščrene livadeN cvetmiposutim livadamiN po ver$ovi lisnati$ dreves #e4ra kolebanijeN #a nekoliko časovNmilion milionov životni$N i bistri$ preko kamenija potočića$ šum meni se im*avlimir i dr.9 i odma$ postaje oštar? )0vo je pravi %ad u srpskom je#iku, i ovo bi



sramota bilo čuti i od Frka koji uči srpski, a kamoli u srpskim knji%ama čitati). 'ovakve %reške mo%u se naći ne samo kod Vidakovića već svu%de )u Madžarskoj povarošima).

3esan na ovu recen#iju, uvre1en u sujeti slavno% pisca, Vidaković je od%ovorio u

ovinama srpskim, 6>6;. %., i ponovo 6>6<. u pred%ovoru 2jubomira u Jelisiumu, neštedeći Vuka? )0n isti, po mojemu u je#iku ra#motreniju, da je #a ono vreme spavao,bolje bi učinio neželi što je ono pisao). eka se svako )vodi) po svome vkusu, asvoje pravilo neka Vuk #adrži #a sebe. )/ istinu vam, mojim čitateljem ispovedam dase ja nisam dovoljno onomu spisatelju načuditi mo%ao kako se on smeo usuditionako do krovava živca našu a#buku potkresavati i onolika naša krasnjejša pismena,okolo 6=, be# koji$ mi ne možemo biti, i#ostavitiI Kako je se der#nuo, velim, u ovuljube#nu naroda naše% #enicu dirnutiI)

Fovoreći s visoka o Vuku, i optužujući %a #a teži %re$ ne%o što je kritika nje%ovaromana, Vidaković se obraća svojim vernim čitaocima. +ato i Vuk, u svojojuništavajućoj recen#iji, 6>6<. %., potpuno drukčijoj po tonu od one ranije, želi dara#obliči Vidakovića upravo u očima nje%ovi$ čitatelja, ne insistirajući više na je#ikuveć na stvari i moralu, %de je Vidaković mislio da je neprikosnoven i neranjiv.

'ludirajući na Dositeja, Vuk u toj recen#iji kaže da ima oko četrdeset %odina kakosmo počeli srpski pisati, i #a to vreme ne samo da nismo napredovali )ne%o smotoliko udarili natra% da bi nam trebalo jošt 8- %odina da do1emo na ono mjesto %djesmo prije bili). aši pisci pišu kako im na um padne. )Kako koji #areže pero da piše,on već odma$ počne misliti kako će je#ik popravljati, a ne kako će %a učitiN #ato je%otovo svako% naše% spisatelja prva knji%a bolja od dru%e, dru%a od treće itd.) 0vo

#lo toliko se uvrežilo da %a neće nestati sve dok ne počnemo jedan dru%o% predsvetom )neprijateljski recen#irati i kriti#irati). /stina, tako će se ponekad osramotitipisac, ponekad recen#ent, ponekad obojica, ali narod i literatura uvek će dobiti 5)akoji se trude #a narod, #ašto bi se žalili i osramotili kašto nje%ove pol#e radi), kažeVuk ironično9. &ako će i naši spisatelji početi jednom misliti i sumnjati o onome štopišu, )#najući da će #a svaku riječ od%ovarati pred svijetom). a taj način su emci,Brancu#i, &alijani i En%le#i usavršili svoju literaturu, i samo u emačkoj ima desetnovina )koje samo knji%e recen#iraju). ' po#nato je da se r1avi pisci bojerecen#enata, i tuže se na nji$, u svojim pred%ovorima. 5&o je direktna alu#ija naVidakovića, koji se u pred%ovorima svoji$ knji%a tuži na VukaN prema tome,

Vidaković se, kao r1av i slab pisac, boji recen#enata.9 ' dobri pisci ne samo da se neboje recen#enata ne%o i$ i i#a#ivaju da i$ recen#iraju kako %od $oće, )pa ako koji štopametnije i bolje dokaže, oni prime s radostiN ako li počne ludovati, a oni mu se sitinasmiju, pa mir).

Koje naše pisce recen#irati !pita Vuk, #apinjući luk da i#baci strelicu? )Mi velimo onekoji najviše pišu, i koji čine 5#aista ili po mneniju nji$ovom9 kao neku epo$u uliteraturiN i #ato smo 6>6;. %odine počeli od %. Vidakovića). @ svakoj knji#i %leda se



na dve stvari, na stvar o kojoj se piše i na je#ik kojim se piše. @ po%ledupredstavljanja stvari ne može se od svako%a očekivati 5)osobito sad kod nas)9 dabude klasični spisatelj, ali je#ik može i mora #nati svaki pisac. )+ato smo u prvojrecen#iji srpskoj %ovorili samo o je#iku.) 'li %. Vidaković ne dopušta da se pro%ovorio stvari, ne%o se predstavlja kao srpski Viland ili Fete. )+ato moramo sad početi od

stvariN ali je opet mi nećemo kriti#irati, ne%o ćemo nakratko pripovi1eti što se nala#iu ovoj moralnoj povesti, pa neka čitatelji sami sude 5samo ćemo i$ mi %dještoopomenuti9.) @ "usnoti Vuk primećuje da će to biti vrlo teško, )#ašto u njoj imasedamdeset i sedam predmeta), i #ato će se on #adržati samo na onome što jenajvažnije.

/#noseći soderžanije po %lavama, 5po častima9, Vuk u%lavnom uka#uje nanelo%ičnosti, nepo#navanje %eo%ra4je, nemotivisanost radnje, proi#voljnosti svakevrste, insistirajući na pedantnom nabrajanju "akto%ra"ski$ %rešaka, načinom koji nijenimalo vešt 5u beskraj se nižu rečenice? kako je ovo, kako je ono9, ali po%odnim #adiskvali4kaciju. *ola#eći od #a$teva istorijske, %eo%ra"ske i dru%e tačnosti, pri%ovaraVidakoviću što svo%a junaka šalje #a jednu noć da do1e i# (erce%ovine na Moravu,propraćajući sve primere podru%ljivim i veoma %rubim primedbama, npr.? )to samoonaj može reći koji niti misli šta %ovori, niti #na o čemu %ovori)N što je 2jubomirrekao da je prodao neku #emlju #a ;--- dukata 5)da li ovdje 2jubomir ne lažešto%od? u početku četrnaesto% stoljetija mo%ao je čovek kupiti pola (erce%ovine,ako se prodavala, #a pet $iljada dukata, a on nije ni selo prodao, ne%o kaže da je tou#eo samo #a neku #emlju )9N što je 2jubomir )klekao pred ikonostasom), moleći sebo%u 5)Valjada je bio šokac? #ašto mi ne klečimo kad se molimo bo%u)9N što junaciromana piju ujutro kavu 5)&o je bilo oko polovine četrnaesto% stoljetija, a kava je prviput donešena u Evropu 6=;. %odine, !tako poslije :-- %odina)9N ismejava i ličnost

"rancusko% 4lo#o"a, koji je #nao srpski )no pokvareno) 5)ije mo%ao pokvarenije#nati ne%o dekoji naš spisatelj)9. *armenion je )pri svoj nje%ovoj nauki budala...)5)ije čudo što je budala? #ašto kažu da ima i više pro"esora i učitelja takvi$ budala.)

&o je %ruba alu#ija na Vidakovića, koji je bio učitelj i pro"esor9. Melisa kaže Sveto#aruda nije $tela ući u sobu #ato što je mladić bio sam. 5)&o je nalik na ono štopripovijedaju kako je vo#io kum kumu na kolima, pa kad su nastupili u šumu, ondakuma rekne? )@stavide kume kola da osiječem prut. !Lto će ti prut, kumo !Da sebranim od tebe da me ne...)9 Kći ikole 3učina pobe%ne s voljenim mladićem ivenčaju se u nekom selu. 5)/ to je bila poštena djevojka, pravo%a srpsko%akarakteraI)9. 2jubomir priča )$erce%ovačke lude običaje) u svatovima? )0vdje

moramo ka#ati), veli Vuk, naro%ušen #bo% nepoštovanja svetinje narodni$ običaja)da je 2jubomir pravi ma%arac i be#obra#na budala. +ar mu je malo što bunca iluduje u dru%im stvarima, koje poka#uju nje%ovu ma%areću pamet, ne%o se meša i uobičaje narodne i u svetinju.Q<R 0vakove bljuvotine da do1u slučajno u rukeDobrovskome u *ra%u, Liškovu i umjancovu u *etersbur%... oni bi mislili da su to#aista srpski običaji...' ako se u 3ačkoj ili u Srijemu i popnu kašto na kuću, šta je2jubomiru #a to 3i li bio bolji kad se to ne bi do%a1alo... Lta li mu smeta što Srbljipo običaju slave svo%a sveca, krsno ime, i vesele se u# mesojede i i%raju Vidla



žaba %dje se konji kuju, pa i ona di%la no%u. &ako i nas 2jubomir, valjda je čuo %djeDositej i eljković 5i još %djekoji9 viču na običaje narodne, a nije #nao rasuditi da suoni u tome svi ludovali). Kao i u ječniku, Vuk ovde %ovori o svojim patrijar$alnims$vatanjima, suprotnim od racionalistički$, i#ričito tvrdeći da su svakom narodunajsvetije tri stvari? #akon, je#ik i običaji, po tome su narodi bliski i po tome se me1u

sobom ra#likuju. Kad narod i#%ubi te svetinje, on %ubi i svoje ime, jer %ubi svojaautentična svojstva. / evo Vukovo% )veruju), koje poka#uje koliko je Vuk neverovatnokomplikovana ličnost, napredna kad ruši stari društveni red i #a$teva po#navanjeprava naroda da se a4rmiše kao stvaralačka sna%a u društvu i politici,kon#ervativna kad pri$vata i brani sva verovanja i predrasude patrijar$alno%seljaštva 5što je i#a#valo Skerlića da se onako oštro odupre Vukovim idejama9? )/ štabismo dobili s tim ako bi narod prestao slaviti sveca, o 3ožiću ložiti badnjake,prostirati slamu, mirbožiti se, brati ivanjsko cveće, držati #avetine i nositi krste i litijeitd.). )Kad bi to, velimo, sve prestao narod činiti, šta bi počeo mjesto to%a Volovimo%u biti be# ovakovi$ stvari, ali ljudi ne mo%uN to #naju, i #nali su sva%da, svi pravi4lo#o4, ali ne #naju ovakovi ludi re"ormatori.) oman Milovana Vidakovića,%ra1ansko% pisca, pod #natnim uticajem prosvetiteljski$ ideja, bio je #a Vuka #%odnaprilika da iskali svoj %nev protiv ideja evropsko% racionali#ma koje #nače opasnost#a samosvojnost narodno% bića.

ecen#ija kipti od ironični$ primedaba 5u #a%radama9, ponekad opravdani$, čestonepravedni$?

!'la ra#umije čovjek 4#ikuI

!Lteta što i danas ne pjevaju slavuji u# berbu ne%o samo u proljećeI

!*ametno momče i učtivoI

!&o je nešto nalik na stidljivu kurvicu.

!&o je ono što pripovijedaju? sve veliš al nećeš.

!Morao je biti nekakav vjetrenjak i budala.

!&o je učtivostI

!&o je moralI

!Sve su to stari običaji srpski, ne%o ne #namo u kakvom su pljesnivom njemačkomromanu sačuvani.

!+ašto nam nije %. sočinitelj istolkovao šta #nači to



!*o kome to obrascu i pravilu babe Smiljane

!*o#naje čovjek mjesta o kojima pišeI @ (erce%ovini su po#nate kolesnice kao u3eču samariI

!F. sočinitelj i nje%ov Sveto#ar misle da je već to najveće i savršeno prosveščenijekad čovjek ne vjeruje da ima du$ovaI

!ešto se ovom našem %. sočinitelju sve vrti po %lavi klečanje kao da je sav svojvijek proveo s djecom u školiN ili kao da je mlo%o čitao stare njemačke romane itd.

0dustajući od namere da traži )ono što mora biti u pravom romanu, jer će %.sočinitelj reći, kao u od%ovoru na prvu recen#iju, da je on najviše pa#io na moral, a uroman da se upuštao samo koliko mu je dopuštao bla%oobra#ni karakter narodanaše%a), Vuk kaže da će %ledati samo ono što pisac u pred%ovoru obećava, tj. stareobičaje srpske i bla%oobra#ni karakter naroda naše%a. / prepušta čitaocima da samisude da li je ono moral )što su Melisi %ovorili roditelji da se uda #a *armeniona, paće on umrijeti i ona se poslije može s novcima lasno udati #a mlada muža)N je limoral što *elopida udešava da se njena sinovica sastane sa Sveto#arem Je li moral)što 2jubomir kaže #a djecu kako će se ra#likovati od ljudi prosto%a roda) Jesu listari srpski običaji da momak ide s roditeljima da prosi devojku, da devojke $odaju smomcima ispod ruke i ra#%ovaraju o ljubavi, da momci kleče pred devojkama idevojke pred momcima, da žene drže dojkinjeN da li su se Srbi u vreme Dušanovopo#dravljali? )/mam li čest ovde po#draviti %. . a službi, ja sam. Dra%o mi je, naslužbi vašim bla%orodijam) itd. 5)/li može biti da je sva srpska narodnost!ationalit_t !i svi stari običaji kad se i#nese $ladno pečenje s belim lukom, mlad sir,

suvo meso, po%ača, čutura ili tikva ili kondir vina, čutura palineN kad povrve čaše odruke do ruke i kad se počnu kuckatiN kad produže vrijeme pri čaši vina i s no%u #asrećna puta ispiju po nekolike itd.)9 *ored kritike prika#ivanja narodno% života uidiličnom štimun%u i sa operetskim rekvi#itima, uočljivo je da se Vuk #%raža nad%ra1anskim moralom i običajima, koje je Vidaković preneo u daleku prošlost, itobože postavlja pitanja, da bi sve to odbacio.

*itanja pljušte kao %rad, kao udarci, ironična, podru%ljiva, potcenjivačka, sintonacijom koja ne ostavlja mo%ućnosti #a sumnju i kolebanje a najmanje #a milost,seljački visprena, ili i knjiška 5kad u ovom lucidnom laičkom tekstu sasvim

neočekivano nai1emo na 'ristotelovu misao, što kod Vuka #vuči sasvim strano, da upravom romanu )predstavlja se čovek kao što jest, i kao što bi trebalo da bude),setićemo se 3elićeve reči, da je teško ustanoviti %de prestaje Vuk a %de počinjeKopitar9, i Vidaković je do krvava živca potkresan, i sve nje%ovo je dovedeno upitanje. e naročito dostojanstvenim načinom m suviše "er, ali veoma e4kasno? ovonemilosrdno podsmevanje deluje ubitačno. 0d%ovarajući na #ajedljivo pitanjeVidakovićevo, )koji su to romani po vkusu recen#enta), Vuk pominje #aista dobreromane 5koliko puta se moramo setiti KopitaraI9 !Feteova Vertera, 2esažova Oil



3la#a, Foldsmitova Vek4ldsko% sveštenika, Bildin%ova &om Džonsa, Sternova Lendijai dr., ali tim o#biljnim nabrajanjem priprema pora#nu rečenicu, preporučujućiVidakoviću da, umesto ti$ veliki$ dela, )u#me naj%ori njemački roman koji već nisluškinje ne čitaju, pa će vidjeti da je pametnije pisan ne%o nje%ov 2jubomir).

&ako i#%leda Vukovo )samo %dješto opomenuti)I @ stvari, to upore1ivanjenamenjeno je sujeti čitalaca #a koje nije baš velika čast da čitaju romane %ore i odnaj%ori$ nemački$, što i$ ni sluškinje ne čitaju. 'li je i udarac Vidakoviću i njemusličnima koji najviše pišu i )koji čine 5#aista ili po mnjeniju nji$ovom9 kao neku epo$uu literaturi). Jer, Vidaković, koji misli da čini kao neku epo$u 5nije teško osetiti ironijuovo% narodsko% kao9, )na mno%o mjesta ne #na šta %ovori ne%o bunca kao baba ubolesti i pravi ma%arcima svoje čitatelje, ili sebe samo%a). /# sve%a to%a, kaže Vuk,moramo #aključiti 5ne? možemo, već? moramo, po sna#i činjenica9 )da %. V. ne #na niistorije, ni %eo%ra4je, ni lo%ike, ni poe#ije, ni retorike, niti #na šta je moral, ni stid, niučtivost, niti po#naje karaktera naroda naše%a, ni ništa).

0va recen#ija, jedna od najbe#ob#irniji$ u našoj književnosti uopšte, malo %ovori oknjiževnim kvalitetima romana, i ta dimen#ija, Vuku prilično strana i i#van nje%ovainteresovanja, apsolvirana je u nekoliko opšti$ rečenica. Vuk kritikuje moral,nepo#navanje narodno% života, tu1e literarne uticaje, neumerenost piščeve"anta#ije, o%rešenje o "akto%ra"sku tačnost, napokon je#ik, u kojem ima dostaslavjanski$ reči i oblika. 0sporivši mu ma kakvu vrednost, deklasirajući %a potpuno,recen#ija je nanela mno%o štete Vidakovićevom renomeu, što se vidi i i# nje%ovo%od%ovora, u septembru 6>6<. u ovinama srpskim, %de se osvrće na Vukovu)poru%u), ali moli svoje čitaoce, )ljubitelje čtenija), da se na to ne osvrću, jer će onVuku lako od%ovoriti. )0no se jasno vidi da je on i# same pakosti protiv mene delo

moje pred svetom s%nusiti i čitatelem je%o omra#iti, sledovatelno da bi sotim i mojepero i# ruke mi i#bio, no u#dam se u 3o%a da niti će on što u pervom niti u vtoromuspeti? svetilnik bo sa svećom, nek on i pod krevet mete, on će opet svetliti.) +aista,#a nesrećno% Vidakovića mo%li bismo reći nje%ovom rečenicom )da je #a ono vremespavao, bolje bi učinio neželi što je ono pisao). 0vakva nespretna odbrana dala jenovi materijal Vuku da %a ismeje, i kao što #namo, ništa !pa ni nje%ovo u#danje ubo%a !nije %a spaslo od ono% če%a se bojao? ljubitelji čtenija su %a listom napuštali, iprvi srpski romansijer pisao je očajničke po#ive na pretplatu koja nije sti#ala. 50nsam ostavio je svedočanstvo o tome, pišući da mu se na o%las )veoma maloprenumerantov poka#a).9

a Vidakovićev od%ovor Vuk je odma$ napisao )Mali odvraćak na mali od%ovor %.Vidakovića), i štampao %a u sledećem broju Srpski$ novina. 5Karakteristična jedinamika i br#ina Vukova rea%ovanja? nekad nije od%ovarao du%o, %odinamaN nekad

je odvraćao odma$, ne %ubeći ni časa, ponavljajući udarce u kratkom ra#maku. 3ila je to neponovljiva veština u pronalaženju pravo% trenutka i naje4kasnije% načina,koja je uvek donosila uspe$? Vuk ne #na #a promašaj.9 &on odvraćka je nemilosrdan.@očivši slabe tačke protivnikove, Vuk proširuje ja# i#me1u nje%a i nje%ovi$ čitalaca,



kojima laska $valeći nji$ov ukus i ra#um, i ismejavajući pisca priterano% u#a #idsvojim vlastitim slabostima i stra$om da mu se ne bi pero i# ruke i#bilo. aVidakovićevu molbu čitaocima da ne %ledaju na recen#iju, Vuk kaže? )&o se možeka#ati samo djeci, i ljudma koje držimo #a budale, a pametne ljude, po #akonimara#uma i bla%onravija, treba ostaviti nji$ovom ra#umu? pa će oni sami naći i po#nati

što valja, što li ne valja). ' onda se do$vata nespretne Vidakovićeve meta"ore, islužeći se njome kao batinom, udara neštedimice, ironi#irajući %a što )%radi sebesvjetilnikom 5ispod kreveta9 i poludnevnim suncem). *ametan čovek bi se stideo,veli Vuk, kad bi ovo i neko dru%i rekao #a nje%a, a kamoli da on sam #a sebe to kaže.a obećanje Vidakovićevo da će uskoro i lako od%ovoriti Vuku, Vuk kaže da bipametnije učinio da je najpre od%ovorio, pa posle štampao po#iv na pretplatu #anovo delo. 0vako, može neko pomisliti da će mu )sav od%ovor biti onako lud i lažljivkao Sveto#areve %odine) 5alu#ija na jednu Vidakovićevu %rešku u romanu9. LtoVidaković tvrdi da je svetilnik, koji će i pod krevetom svetliti, !)ašto svjetilnik podkrevetom eće li se #apaliti krevet pa i#%oreti kuća eka %. V. u svojoj kući metnesvjetilnik pod krevet, ali neka najprije načini kuću daleko od dru%i$ ljudi).Vidakovićevo tumačenje teksta i# knji%e ar$imandrita Ken%elca )da svi koji knji%e nepišu slavenski, ne%o srpski kako sirječ što nam i babe %ovore, pišu po pravilam babeSmiljane) 5što je, mislim, sasvim tačno9, Vuk je dočekao na nož. a#ivajućiVidakovića F. Svjetilnik, F. Svjetilnik ispod kreveta, kaže mu da je to laž i daKen%elac nije tako mislio. 'ko F. Svjetilnik ne veruje, neka pita %. Ken%elca, pa ako)%. Ken%elac reče da je on tako mislio, onda će on vidjeti kako ćemo mi braniti srpski

je#ik i od %. Ken%elca, kao i od nje%a). @ stvari, baba Smiljana je )velika %ospo1akoja drži školu slaveno!serbska%o je#ika. je#ina se škola tim slavi što se u njuodrasli i učeni ljudi primaju, i što je baba Smiljana tako dobra i milostiva %ospo1a dakod nje nema dru%e ni treće klase, ne%o su svi eminensi QodličniR). )2aže na

oči%ledce), )koji će 1avo čitati trideset lista...ludovanja i neprilične laži), )kako sebarem ne stidi dru%i$ ljudi), )ako ra#umije %. Svjetilnik šta to #nači) !tako Vuk %ovorio Vidakoviću, uništavajući %a do kraja.

0dakle ova oštrina, ova $ladna e%#ekucija Jer Vuk si%urno ne bi ovako postupiomorala i stvari radi, ma koliko se u tome ra#ila#io s Vidakovićem. a#lo% je udubokoj ra#lici s$vatanja o društvu i narodu, što je naročito došlo do i#ražaja us$vatanju o je#iku. Vidaković je o je#iku mislio isto kao i svi protivnici Vukovi.Kuvarički je#ik, %ovorio je, ne može biti književniN prosti svet, be# ikakva #nanja, nemože služiti #a u#or učenim ljudima. 0n se, kao i Mušicki, oduševljavao Dositejem,

odbijajući sve je#ičke i#mene koje bi išle dalje do Dositeja. 5)&ko ne čita radoblaženo% Dositeja naše% i malo i veliko, i staro i mlado, o$otno i s uslaždenijemdela nje%ova čita i pol#uje se? poneže svak ra#ume što mu se u knji%i nje%ovojkaže.)9. &o je, u stvari, je#ik kojim je počeo pisati +a$arije 0r"elin 5uSlavenoserbskom ma%a#inu, 6<=>9 kad je )po!serbski upravljao), mešajući ruski iruskocrkveni, )tako da je +a$arija 0r"elin tvorac slaveno!serbsko% je#ika koji docnijeMilovan Vidaković, pola#eći s dru%e tačke %ledišta, $oće da %a populari#uje) 5'l.3elić? Vukova borba #a srpski književni je#ik..., )*rosveta), 3eo%rad, 678>9. 3elić



navodi i tekst memoara &eodora Jankovića Mirijevsko% upućeno% caru Josi"u =.decembra 6<>6. %. o crkvenom, %ra1anskom i prostonarodnom je#iku?)aj#animljivije je i najvažnije nje%ovo mišljenje o %ra1anskom je#iku 5Von der0vilsprac$e9, tako da ću %a i#neti u potpunom prevodu? Slovenski %ra1anski je#ik5ivilspra$e9 !to je vrsta dijalekta koji upotrebljava u pismu i %ovoru

inteli%entniji...deo nacionalista, kulturniji... i prosvećeniji...ljudi koji #naju %ramatiku. &aj je#ik upotrebljavaju naše mitropolitske i episkopske kancelarije, nji$ovikon#istorijski sudovi i uopšte sva prosvećenija du$ovna i svetovna lica u svomeopštenju. 0n je čistiji ne%oli prostonarodni %ovor, ali je tako1e jednostavniji ira#umljiviji ne%oli crkveni je#ik...) 5'. 3elić, isto delo.9

*rema primerima koje Janković navodi, to i#%leda ovako?

rkveni je#ik? 0 ježe ouslTYTati 3o%ou %lasTL molenia naT[e%o i pomilovati nTYN

Fra1anski? Da bi 3o% %las moleniTO naT[e%o uslišal i nas pomilovalN

*rostonarodni? Da bi 3o% %las naše%a moleniTO čuo i nas pomilovao.

@ tom %ra1anskom slavenoserbskom je#iku je )crkveni je#ik samo unekolikoposrbljen). )&o je bio, verovatno, je#ik koji se počeo širiti u %ra1anskim redovima i okojem mitropolit Stratimirović s takvim oduševljenjem %ovori Dositeju 0bradoviću usvom pismu od 6>-;. %odine.) Mitropolit smatra da srpski književnik treba da pišeonim je#ikom koji se približava slovenskom, je#ikom prosvećeni$ ljudi. )/# ovo%a sesad već sasvim jasno vidi), kaže 3elić, )da je %ra1anski je#ik ono što se početkom/ veka na#ivalo slavenoserbskim je#ikom. 0va ideja, da mešoviti je#ik, i to

nejednako mešoviti je#ik, %ra1anski$ vojvo1anski$ staleža #aslužuje da postaneknjiževnim je#ikom, našim, ističe i# uverenja, koje je bilo krajem V/// veka dubokousa1eno, da je ruskocrkveni je#ik naš stari, najčistiji slovenski je#ik...S dru%e strane,kako su od >-!ti$ %odina V/// veka austriske vlasti tražile da prostonarodni ili ilirski

je#ik, koji se upotrebljavao u književnosti katoličko% dela naši$ naroda, postanenašim književnim je#ikom, jasno je bilo #a naše du$ovne vlasti da se u tome...krilapotajna namera da se osnaži uticaj katoličanstva na naše su%ra1ane ili da se stvorimo%ućnost #a taj uticaj, pa je i to smatrano kao prepad na našu crkvu.) +ato su

Janković i docnije Stratimirović uporno nastojali da se narodnom je#iku dade #načajžar%ona, kojim se treba služiti kad se obraćamo prostom puku, a književni je#ik

može da bude samo slavenoserbski, )koji se približavao osobinama slovensko% ilinaše% staro% najčistije% je#ika). &ako je ruskocrkveni, kao je#ik obra#ovani$ klasa,#amenjen %ra1anskim slavenoserbskim je#ikom, čiji će naj#načajniji predstavnik!)pod neposrednim uticajem i sa punom pomoću St. Stratimirovića) ! biti MilovanVidaković. je%ovo mišljenje o je#iku potpuno se slaže s tom idejom #vanični$predstavnika vojvo1anski$ vlasti. 0n kaže? )i%di mi predel #emle nećemo najti, %debi narod tako čisto, i tako pravilno, i po %ramatiki %ovorio, da bi nje%ov dialekt #aknjiževni je#ik u#eti mo%li. Serbin u oni strana mno%e reči ružno, kako %o1 i mi,



i#%ovara, koje Knji%opisac treba da ispravi). &ako ćemo stvoriti )pravi serbski je#ik ipri#nati treba, da se naš stari je#ik serbski veoma malo ot slavensko% ra#likovao).5itirano u savremenoj transkripciji9.

&ako je slavenoserbski je#ik trebalo da postane i odbrana od narodno% je#ika, )koji je

bio tako #%odan most #a katoličku propa%andu).

Dositejeve misli o je#iku potpuno su se, na reči, u teoriji, ra#likovale odStratimirovićevi$. Dositej je #a prostonarodni je#ik, je#ik seljaka, koji$ je najviše, ataj je#ik ra#umeju i svi ostali. *isati ma kojim dru%im je#ikom nekorisno je.3udućnost koja se javlja, #a$teva da se narodu da više #nanja, više prosvećenosti,da bi mo%ao #au#eti dostojno mesto me1u dru%im narodima. +ato je neop$odnaupotreba opštenarodno%. je#ika. 'li, #a ra#liku od ti$ teoretski$ osnova, je#ik kojimse Dositej služi veoma je bli#ak %ra1anskom, slavenoserbskom, #bo% če%a su iStratimirović i Vidaković i ostali slavenoserbi o Dositeju %ovorili s velikimuvaženjem, jer je taj je#ik, be# ob#ira na dobre namere Dositejeve i nje%ovaopredeljivanja #a opštenarodni je#ik, praktično mo%ao da bude brana narodnom

je#iku. &o je osnovni ra#lo% što je taktički bilo neminovno srušiti MilovanaVidakovića, %lavno% predstavnika te struje, da bi se srušilo ako ne %lavno uporište,koje je #a Vuka bilo ipak nedostižno, a ono %lavni eksponent Stratimirovićev. 50vde, iuvek, možemo videti koliko su politički ra#lo#i važni u pitanjima je#ika.9

Vukova kritika je imala veliko% odjeka. Mada je u njoj narušena tradicionalnapristojnost urbaniteta V/// veka 5*. *avlović9, koji su svi pisci poštovali, ona jei#vršila veliki uticaj. )0vde), piše Dimitrije Brušić Vuku, )čitatelji slo%ove tvoje pamtei snjima Vidakovića osuždavaju po pravdi.) Mušicki? )apadoste na siroma$a

2jubomirova vo1uI 'la su čudni erce%ovački udarciI Strašno je pasti v rukiErce%ovcaI)/ dru%i pišu slično. aravno, kritika je uticala i na čitaoce. Sve i$ jemanje, Vidaković sam pri#naje da su Vuk i Davidović )s onom kritikom sila meniškodili, po$ulivši i obeskusivši narodu našemu dela mojaN ja #a toliko %odina knji%eraspačati nisam mo%ao). 0 tom sporu rečeno je u ovinama serbskim 6>6>?)ecen#ija na %. Vidakovića 2jubomira prva i dru%a čast satrla je dosadašnji t#v.slavenoserpski pisanja način, i po svoj prilici trijum4rala nad njimN on ima još i sadrevnosni no slabo lo%ičeski branitelja).

50va nepotpisana beleška verovatno je Davidovićeva.9

Mitropolit Stratimirović se veoma naljutio na tu kritiku i na te )blevotine) i rekao? )',3o%a ti, šta ti naši novinari ludujuI) 5po svedočenju samo% Vidakovića9. 'li Vidaković

je likvidiran kao pisac, živi prilično teško potucajući se po ra#nim mestima kaoprivatni učitelj, a kritika je sve nemilosrdnija prema njemu 5La"arik, 6>::, kaže #anje%a da je mno%opisac, a #a nje%ove romane da su jalovi, ali je osiroteli pisac ostaouporan u svojim s$vatanjima. )Ja se volim i pisanja ostaviti ne%o da pišem sasvimprosto i seoski.) /? )emojte slavenski pre#irati je#ik), 6>::.



@ toj raspri i#me1u Vuka i Vidakovića arbitrirao je)patrijar$ i otac slavistike, uvaženičeški naučnik Dobrovski, i to je, u naučnom po%ledu, možda najvažniji momenat usvemu. a Vidakovićevu molbu da presudi 5u sukobu s Vukom to je bio nje%ov jedinimudar i spretan pote#9, Dobrovski, postavljajući pitanje da li u književnosti treba da

bude Dor"sprac$e ili eine edlere Sprac$e, kaže? )Meni se ne dopada da se Srbispuste do seljačko% je#ika. Mora biti i otmenije% je#ika #a u#višenije predmete.Valjalo bi, idući srednjim putem, stvoriti stilus medius 5)srednji slo%)9, koji bi sepribližavao i starom crkvenom i delimice i ra#%ovornom je#iku). 5itirano prema3eliću i u nje%ovu prevodu.9

'rbitriranje je ispalo u korist Vidakovića i slavenoserbsko% je#ika. Dobrovski jenesumnjivi autoritet, i nje%ovo mišljenje se nije mo%lo lako odbaciti. *avle *opović, usvojoj studiji o Vidakoviću, kaže da je to mišljenje Dobrovsko%a veoma u#nemiriloVuka i Kopitara, i oni mu pišu nekoliko pisama, moleći %a da i#meni svoj sud, aliDobrovski odbija. &ada Vuk 5verovatno #ajedno s Kopitarem9 napiše oba#riv itaktičan od%ovor, da ne bi povredio slavno% naučnika, u kojem du$ovito primećujeda je mišljenje Dobrovsko%a )pola protiv nas, a sve protiv nje%a), Vidakovića. DaDobrovski, veli Vuk, posedi barem jednu %odinu u udniku, i on bi sam rekao datreba pisati onako )kao što %ovore Srblji po selima). )Mi ne #namo da li bi se mo%loka#ati ikakvim srednjim slo%om što ljepše i bla%orodnije, ne%o srpskim seljačkim

je#ikom. Mi mislimo samo da su misli proste, a da je#ik ne može biti prost.) 5*remaVuku, narodni je#ik uvek savršeno i#ražava misao i svest jedno% vremenaN on seuvek prila%o1ava promenama u mišljenju, prati i$, postaje, u procesu spontano%kolektivno% stvaranja? kod svi$ naroda )kad se počelo ljepše misliti, onda su i je#iciljepši postali)N kad narod oseti potrebu #a rečima koje i#ražavaju apstrakcije, višu

or%ani#aciju misli i sl., on će i$ i stvoriti itd.9

Vuka praktičara, veliko% re"ormatora, koji je našao jednostavan i e4kasan i#la# i#obamrlosti u kojoj su bili je#ik i književnost, nije naročito interesovala principijelna,teoretska strana to% pitanja, već praktična kulturno!društvena? umesto tanko% slojacrkvene $ijerar$ije i prosvećeno% %ra1anstva, koji je stvorio i branio eksklu#ivniveštački je#ik, on se #ala%ao #a široku, demokratsku osnovu, #a učešće celo%naroda, seljačko% nje%ovo% dela prvenstveno, i #a nje%ov živi je#ik. MišljenjeDobrovsko% je u principu nesumnjivo tačno. *otvrdio je to i '. 3elić 5)Ja mislim da jeDobrovski u i#vesnom smislu pravilno mislio. 0n je #nao da nema književno%a je#ika

koji bi se potpuno poklapao sa narodnim je#ikom. 0n je uvek nešto ar$aičniji, baš#ato što je na pismu utvr1en, što se ono što je jednom #abeleženo tradicionalnoprenosi na nova pokolenja.) 0n je i bo%atiji, jer )otmenije, u#višenije misli) dovodedo di"erenciranja književno% je#ika i stila od ra#%ovorno%9. 'li to važi #a ra#vijenije

je#ike i literature, sa odre1enim kontinuitetom ra#vitka. +a Vukovo vreme, da bi seosi%urala autentična narodna osnova, makar i sa sužavanjem mo%ućnostii#ražavanja, ostalo je jedino da se u#me narodni je#ik naši$ središnji$ oblasti, veomabo%at u domenu svo%a interesovanja, pažljivo brušen i i#%ra1ivan u du%om životu



narodni$ umotvorina, istinski lepi$ i su%estivni$. Sve dru%o mo%lo bi da budepo%ubno #a budućnost je#ika i kulture. Književnici ne misle jednako o je#iku, veliVuk, )jedni kažu da treba pisati upravo slavenski, a narodni je#ik ostaviti sasvijem,kao pokvaren, svinjarski i %ovedarski je#ik...a dru%i, kojije$ ima najviše, kažu da netreba upravo ni slavenski ni srpski, ne%o da narodni je#ik treba popravljati, i pisati

mješovito, da se približava k slavenskom i da se %radi književni je#ik 5#ašto oni misleda su književni je#ici ostalije$ naroda načinjeni, a ne mo%u da ra#umiju da su svinarodi počeli pisati onijem je#ikom, kao što %ovore orači i kopači, svinjari i %ovedari,pa kad se počelo ljepše misliti, onda!su i je#ici ljepši postali9). e može, dakle, biti ni%ovora o popravljanju narodno% je#ika, po%otovu prema slavenskom, jer je ve#ai#me1u staro% slavensko% i slavenosrpsko% prekinuta, i svako popravljanje, kao imešanje, bilo bi samo dalje kvarenje. +ato ne može biti %ovora ni o srednjem slo%u.

Jedini čist je#ik je narodni, prostonarodni, seljački, neiskvaren knji%ama i tu1imuticajima, i#%ra1ivan i bo%aćen vekovima, nikad ukinut ili osporen. /storijski, premapostojećem stanju, i praktično, prema nasušnoj potrebi početka, Vukovo mišljenje jetačno i delotvorno? mada je #apočinjalo od sužene ba#e, ono je pružalo mo%ućnostosvežavanja i bo%aćenja je#ika u sklopu i u #avisnosti od opšte% narodno% ra#voja.

&reći #načajni protivnik Vukov je Jovan (adžić 5odnosno Miloš Svetić, kako se na#vaou književnosti9. Koliko su Vukovi udarci bili teški a nje%ove presude bespri#ivne, vidise možda najbolje po crnoj slavi koja prati (adžića i danas, stoleće i nekolikodecenija nakon sukoba s Vukom, koji je počeo 6>:<, iako je (adžić, kao predsednikMatice srpske, delovao protiv Vuka i ranije, su%erišući i podstičući mno%e napade naVuka i nje%ovu re"ormu, naročito pravopisnu. &e %odine napisao je Sitnice

je#ikoslovne u kojima je )načelno i pristojno) 5kako kaže Miraš Kićović u svojoj studijio (adžiću9 kritikovao Vukovu orto%ra4ju. Vuk je od%ovorio 6>:7. 3io je to, po Vukovu

običaju, strašan obračun, )žestok i nemilosrdan). Evo kraja Vukova od%ovora, poslekritike (adžićeva je#ika?

)Kod ovakvije$ po%rješaka %. bi Svetić u dru%ije$ naroda bio i#me1u naj%orije$spisatelja 5kakovije$ i nema u naroda koji literaturu imaju9, no u nas je, nesrećom,opet i#me1u prvije$, jer i$ ima i mno%o %orije$ od nje%aN i tako se po pravdi #anje%a može reći? on, kao današnji srpski spisatelj, #na dostaN ali prema onome štomisli i o čemu bi rad dru%e uvjeriti da #na, on ne #na ništaN i kad ne bi dru%o ništa#nao bolje od srpsko%a je#ika i od etimolo%ije, on bi u učenome svijetu bio pravi"ušer i šarlatan).

&a nepoštedna reč bila je ubojni metak i sa$rana jedne veličine, posmrtni %ovor)najučenijem, najvi1enijem i najuticajnijem članu) Matice srpske.

Vukovo mišljenje o (adžiću, ostavljeno #a potomstvo, potvr1eno je i učvršćenosatiričnom pesmom 3ranka adičevića *ut. *o#nato je kako se 3ranko krvavonaru%ao Matici, matičarima, odadžijama, a naj%ore Jovanu (adžiću. )Ja stvorenjespa#i bućo%lavo), kaže 3ranko #a (adžićaN u naručje ste%ao dve!tri mu#e, koje se



u#alud otimaju i #ovu u pomoć, ali )detić jo%unaste ćudi), nosi i$, jadne, ne osvrćućise na nji$ovo #apoma%anje, i već je u jami?

&a sred one tmine ponajveće, &mine, brate, svoje carevine.

*arodirajući (adžićevu pesmu Moja mu#a, adičević kaže kako (adžić stadebumbarati? 3la%o meni sa mnom mu#e rade*o va#dan su oko mene mlade,+noj mi taru, po čelu miluju,Svojom pesmom trudna uspavljuju,Sa mnom paje a na mojim %rudim,*a se bude kad se i ja budim.Q>R

0nda do$vati sa #emlje jerove, %rli i$ i ljubi i ovako im %ovori?

0 jerovi, moji sokolovi,Deco moja, moja velja sna%o,Sjajno moje vi kamenje dra%o,Kuda otac sa vama poiti,3eži nojca, a danak #asvitiQ7R

i urlajući maše jerovima.

Vuk sekirom obara čemeriku, ruši stenje, )krči divna puta), sve prepreke rasturi,osim jedne 5Matice9. @ steni je %rdna rupetina, a u rupi jedna %rdna sova 5(adžić9, i

ta sova udari na Vuka,

' on ti je pijučinom "uknu,0na pade, vetru dušu dade,'ko dušu kakovu imade.0de sova, brate najstarija,ajstarija i naj%lavatija...

esreća je (adžićeva 5a #aista je nesreća biti tako ružno obeležen #a istoriju9 što jenaišao na strašno% me%dandžiju Vuka i na nje%ovo% mlado% pristalicu pesnika, koji

je strelicama najžešće satire u našoj književnosti obasuo protivnika svo% veliko%učitelja. ' kad crni spomen o nekom čoveku u pesmu u1e, du%o traje, i niko više nepita #a pravu istinu.

/ po 3rankovoj pesmi i po Vukovim )utucima) (adžić je pojam %luposti ina#adnjaštva.

'leksandar 3elić 5at #a srpski književni je#ik...9 piše o tom sukobu ovako?



)(adžić piše o je#iku i (adžić svojim pisanjem poka#uje kako valja pisati. (adžić jebio diletant u pitanjima o je#ikuN on nije #nao ni osnovni$ elemenata, ni osnovni$principa čak ni tadašnje nauke o je#iku, a $oće da daje svoje etimolo%ije i svojatumačenja. ' Vuk u 3eču, u okolini Kopitarovoj, o svemu je i#vanredno obavešten.

*o nje%ovom se pisanju vidi kako odmerava i sladi svaki udarac. 'li nije njemu%lavno da (adžić ne #na nauke o je#ikuN to bi #a Vuka bila suviše mala odma#da #asve što mu je (adžić skrivio. jemu je %lavno bilo da (adžić srpski je#ik ne #na, a$oće da %a poštuju kao učitelja i #akonodavca i u tome. E tu je #a Vuka bilo od#načaja ne samo da (adžića učini nemo%ućnim ne%o da %a predstavi kao nevaljalcakoji svojim ne#nanjem i krivom naukom vara pošten svet).

3elić je si%uran po#navalac Vukova dela, ali mi se čini da ovde nema pravo. 3ri%aVuka što je (adžić diletant u pitanjima o je#iku, ni što srpski je#ik ne #na 5a (adžić jepisao prilično čistim srpskim je#ikom9, ni što vara pošteni svet. 0bjašnjavalo se da jeVuk napao (adžića po nalo%u kne#a Miloša, jer je (adžić #akonima koje je napisao#a mladu kneževinu pokušavao da o%raniči vlast i samovolju kneževu 5Sl. Jovanović,Miraš Kićović i dr.9, kao i činjenicom što je tada svemoćni mitropolit Stratimirović većbio mrtav, i Vukov napad na Maticu, poslednje uporište kon#ervati#ma, i na njeno%predsednika, dve %odine posle i#a#ova, mo%ao je imati veće% i#%leda na uspe$. i

jedno ni dru%o ne može biti ni puna istina ni osnovni motiv, jer je Vuk vodio svojubitku a ne kneževu, ponekad i nasuprot njemu, a dvorjane i štićenikeStratimirovićeve 5Mušicko%, Vidakovića i dr.9 napadao je i #a mitropolitova života. 0n

je tražio kav%u s Maticom i ranije, i samo je čekao #%odan povod. ' kad se (adžić!Svetić, posle du%o% kolebanjaN i#jasnio #a etimološki pravopis a protiv Vukovo%"onetsko%, Vuk je krenuo u napad. Kao i u slučaju 2ukijana Mušicko%, kao i u slučaju

Milovana Vidakovića. aučnim ar%umentima eI aučni ar%umenti ne šokiraju, nei#a#ivaju potres. Već žestinom, surovim nipodaštavanjem. etko je koji našpolemičar tako po#navao psi$ološki e"ekat teško% udarca kao Vuk. @darac poVidakoviću je nemilosrdan, ali nije e"ektivan. *o#najemo istu tešku ruku, čak istute$niku, %otovo da su i reči iste, kao i u obračunu s Vidakovićem. &o je i#ra1ensistem, $ladno i#računati način kojemu je cilj potpuna diskvali4kacija. Vuk nije sladiosvaki udarac, već podešavao, računajući na e"ekat, jer je to presudno u javnomborilištu? #nao je da će nepoštednost i nepoštovanje ostaviti utisak, budući da setiču jedno% od najmoćniji$ i naju%ledniji$ ljudi to%a vremena, koji se isturio #a vo1uprotivničke stranke. 5Karakteristično je da su obični ljudi u pismima Vuku odobravali

što se usudio da sve to kaže )onom visokoučenom %ospodičiću). 'li i oni koji nisuodobravali takav ton, ostali su pod snažnim utiskom.9 Vukova be#ob#irna,uništavajuća reč, koja i#a#iva stra$ i pokopava žrtvu, imala je #načajna udela urelativno br#oj pobedi nje%ovi$ ideja.

Sve što je došlo posle ono% prvo% udarca, nije više važnoN mo%ao je (adžić da vratiudarac, da od%ovori Vuku da je on "ušer i šarlatan, mo%ao je i Vuk posle, u // @tuku,sasvim mirno reći kako on ništa r1avo nije mislio kad %a je na#vao "ušerom i



šarlatanom 5ali je do te #akašnjele koncilijantnosti ostavio da pro1e dosta vremena,kako bi #aljuljana reč mo%la du%o da od#vanja9, ništa posle nije bilo važno 5takomisli i 3elić9, i cela ta deseto%odišnja polemika nema veće% #načaja. (adžić jestvarno likvidiran prvim od%ovorom Vukovim, i ma koliko to čudno i#%ledalo, to%potentata ubile su dve omalovažavajuće reči. / još su mu kob.

3ilo bi smešno pote#ati danas pitanje mere pa čak i pravednosti u tim raspravama.e%irajući i obarajući sve što mu je stajalo na putu, na#adne institucije, suprotnas$vatanja i protivnike svoje re"orme, Vuk je birao najubojnija sredstva borbe koja ćeosi%urati uspe$ nje%ovu delu što je postalo opštenarodno u najpotpunijem smislureči, poka#ujući i#vanredan smisao #a taktiku, i#bor vremena i načina obračuna,nimalo akademsko% ni kabinetsko%. 'li, pored te retke polemičarske veštine, Vuk je idru%im svojim osobinama bio i#nad svoji$ u%ledni$ i učeni$ protivnika, pa isaradnika. Aak je bio #natno i#nad Kopitara, koji %a je stvorio i koji je tvorac re"orme

je#ika i pravopisa koliko i Vuk.

Danas je lako i jednostavno odbaciti ra#lo%e Stratimirovićeve i kru%a oko nje%a. 'li#a vreme i situaciju o kojoj je reč, nji$ovi ra#lo#i imaju i svoj koren i svojeopravdanje. Mada je važan ra#lo% što se sveštenstvo opiralo Vukovoj re"ormi bila)boja#an #a svoju klasnu prevlast, jer su oni jedini, kao predstavnici crkve, imaliprivile%irani položaj u državi) 52j. Stojanović, Oivot i rad Vuka St. Karadžića9, mora seu#eti u ob#ir, mora se i ra#umeti, nji$ov opravdani stra$ od unijaćenja. 0d samo%prelaska u južnu @%arsku Srbi su nacionalno i verski u%roženi, neprestano im jepretilo odnaro1avanje, sprovo1eno #abranom bo%osluženja, #abranom je#ika ipisma, nasilnim i ucenjivačkim prevo1enjem na katoličku veru, #bo% če%a je dola#ilodo ponovni$ seoba u usiju. +ato je uporno čuvanje slavenosrpsko%, slavjansko%

je#ika i stare crkvene orto%ra4je, kao i prilično čvrsta ve#a sa pravoslavnomusijom, bilo bitan deo nacionalne politike, koja je već smatrana tradicionalnom, a ukoju se čudno uplela vera u #aštitnicu usiju i u slovenstvo, podanička vernostprema austrou%arskom vladaru, čvrsto "eudalno ustrojstvo crkve, veštački stvoreni

je#ik i stari pravopis koji je dobio %otovo kultni #načaj. Sve je to branjenotvrdokorno, pred stalnom austrou%arskom velikodržavnom ekspan#ijom. &ako jepitanje je#ika i pravopisa dobilo i#u#etan #načaj i politički smisao, i najuže jepove#ivano sa sudbinom srpsko% ationalit_t!a, pa je svaki pokušaj rušenja ilimenjanja osveštane tradicije smatran antinacionalnom i antipravoslavnom akcijom.

&o je osnovni ra#lo% što je borba oko je#ika bila tako žestoka, jer i je#ik može da ima

#načajnu ulo%u u kon#ervisanju ili revolucionisanju jedno% društveno% or%ani#ma.+ato je Vuk bespoštedno udarao, #ato je i po Vuku bespoštedno udarano. 5apadan je kao )$romi anti$rist), )a%ent rimske propa%ande) plaćenik koji pomaže da se Srbipounijate, i#dajnik koji $oće da i$ odvoji od #aštitnice usije, slepo oru1e Kopitarovo,

jer %a je Kopitar obmanuo i prevario.9

a#lo%a #a takvo stra$ovanje mo%lo je da bude. Kopitar, poverljivi državni cen#orslovenski$ i balkanski$ knji%a u Xieaner all%ememe +eitim%!u i činovnik u dvorskoj



biblioteci, )slovenski Me4sto"el), )(o"slavist), veliki austro4l i revnostan katolik,želeo je da putem ujednačeno% je#ika i latinice osi%ura osnovu #a reali#ovanje idejeo austrijskom slovenstvu umesto slovenstva rusko%a. 5Da je ta činjenica, tačnauostalom, bila po#nata Vukovim protivnicima, vidi se i# mno%i$ napisa, pa i i#(adžićevi$ utuka.9 eneći #aista veliku pomoć koju je Kopitar pružio Vuku, 3elić

kaže? )Samo je iskrena ljubav prema nauci i kulturi slovenskoj, samo je krajnjaodanost istini i napretku mo%la učiniti da Kopitar tako potpuno ne#ainteresovano uisto vreme unese celo% sebe, sav svoj talenat, svoje veliko #nanje i svoj autoritetpred naučnom Evropom svo%a vremena u Vukovu re"ormu). 'li od ove lepe reči,koja #vuči kao po$vala ljudskoj plemenitosti, si%urno je tačnija tvrdnja 2jubeStojanovića, da je Kopitarova namera bila da uvo1enjem narodno% je#ika i #amenomcrkvenoslovensko% i slavjansko% odvoji Srbe od usa, i tako stvori uslove #aostvarenje svoje austro!slovenske politike. 5@ istom cilju dvorska kancelarija je, jošod vremena Marije &ere#ije, "orsirala uvo1enje prostonarodno% je#ika.9

Vuk je, me1utim, obilato iskoristivši Kopitarovu pomoć, be# koje bi malo šta posti%aoi #a što mu je bio iskreno #a$valan, #natno nadrastao uskost i kon#ervativnost i

jedne i dru%e strane. je%a se jednostavno ne tiče ono što oni misle, on sprovodinacionalnu kulturnu revoluciju, %ledajući naprednije ne%o Kopitar, i dalje ne%oslavenosrbi? on svoje delo stvara #a slobodni život svo%a naroda, a ne #a život podaustrou%arskom dominacijom. &o je onaj respektabilni vukovski smisao #a široka idalekosežna istorijska sa%ledanja, što i čini nje%ovu i#u#etnost. 5je%ova misao jeuvek okrenuta prema budućnosti. @ pismu Jovanu Favriloviću, 6>;:, povodomodluke o lokaciji po#orišta u 3eo%radu, na veoma ne#%odnom mestu, u)ćorbudžaku), #bo% &uraka, Vuk kaže? )*ri biranju mjesta #a bio%radski teater jamislim da je valjalo pomisliti i na ono vrijeme kad neće biti &uraka u 3io%radu).9

Eto, i# to% ra#lo%a, braneći istorijsku suštinu svo%a dela, Vuk je bio nemilosrdan, kaovreme. @ borbi s (adžićem, koji se s Vukom u ponečemu sla%ao, u ponečemura#ila#io, Vuk je odbijao sve nje%ovo, je#ik, s$vatanje literature i, naravno,etimološki pravopis. išta nije i#dvajao, ništa nije ostavljao kao ispravno, kaoupotrebljivo? #atirao je nje%ovo du$ovno seme.

' da li je #aista (adžić bio "ušer i šarlatan

(adžić je sva svoja dela pisao srpskim je#ikom, ali je !kao Mušicki, kao Vidaković,

kao mno%i dru%i !smatrao da je prostonarodni je#ik siromašan, nedovoljan #aknjiževnost. !je%ovo s$vatanje literature #asniva se na pri$vatanju (erderovo%$umaniteta, naše narodne poe#ije i %rčko!rimske klasike. (adžić želi da pevačovečnost, ali ne u tu1em du$u, ne%o )slično umu i srcu braće i sestara, tj. %lasomili ra#merom deseteračkim, ne smećući s uma odra#e klasične drevnosti). Samanarodna poe#ija je suviše u#ak i suviše jednostran u#orN od nje se može pola#iti, ali

je, kao osnovu, treba ra#viti i oplemeniti, u#dići do više% nivoa, u%ledajući se navelika i ne#aobila#na dela svetske literature.



ajkobniji #a (adžića su nje%ovi članci o pravopisu. (adžićeva odbrana stare a#bukei korensko% pravopisa nije dobra? on je branio mrtvu stvar, i nije mo%ao ni najmanjeu%ro#iti Vukov jednostavni a#bučki i pravopisni sistem, su%estivno ubedljiv u svojojsavršenoj ekonomičnosti. 'li principijelni stavovi (adžićevi u polemikama o

pravopisu, koje je i#ricao i ranije, a ra#radio u spisu Ključ je#ika srpsko%, 6>;. %.,nisu ni neo#biljni ni diletantski, kako se %ovorilo. 5Daničić, ne #austavljajući se nateoretskoj strani pitanja o du$u je#ika, odbacio je (adžićeva i#la%anja re#olutnomprimedbom, da (adžić ne pravi ra#liku i#me1u je#ika pravopisa, što nije sasvimtačno9. &aj (adžićev članak nije do danas u literaturi uopšte citiran, pominjan je iodbacivan u# uopštene ne%ativne ocene, a kako mi se čini da je #animljiv, i#neću i#nje%a osnovne misli.

(adžić kaže da ra#%ovori o je#iku i pravopisu treba da budu naučno #asnovani, dasve predlo%e treba potkrepiti naučnim ar%umentima 5čime aludira na empiričkoiskustvo Vukovo, koje je osnova nje%ovi$ stavova i #aključaka9. )Dok nam nijepo#nata priroda je#ika uopšte...donde se ne može o pravopisu ra#umno i osnovanomisliti.) /#lažući teorije o postanku je#ika, (adžić kaže da su jedni nala#ili u je#ikuneki )božanstveni stroj) i pripisivali nje%ov i#vor i postanak samome bo%uN dru%i su%ovorili da je ljudski je#ik isto što i )i#davanje) %lasova životinja, a %lasovi životinjada su isto što i je#ik ljudi, sredstvo spora#umevanja. &ako su mislili Kondijak i uso.Me1utim, (erder 5u delu 0 i#voru je#ika9 doka#uje da se i#vor je#ika ima tražiti usamom čoveku, prema tome da čovek kao čovek može i mora pronaći je#ik. 5Vidimoda )nijedna životinja nije pronašla je#ik, da bo% nije pronašao je#ik, i samo čovek,kao čovek, mo%ao je i morao pronaći je#ik.)9

Konsekvence pri$vatanja takve po#itivističko!antropološke te#e su važne. Jer, ako je je#ik proi#vod čoveka kao čoveka, tj. umne i osećajne sna%e i prirode nje%ove,o%ledalo i vidljiv #nak jedno% unutrašnje% ustrojstva, savršenstva i života, onda je tosvesna ljudska tvorevina, stvorena i kontrolisana ra#umom, kao re#ultat celokupno%bića i ra#vitka čovekova. 'ko je, me1utim, je#ik sti$ijna tvorevina, u osnovi isti kao%lasovi životinja i #vuci prirode, onda je nepotčinjen ra#umu, jer %a ra#um nije nistvorio, ne%o kruta potreba i sti$ijna nevolja. 0nda %a i re%istrujemo pasivno, iprimamo u$om, poštujući nje%ovu prirodnu autentičnost. a#lika je, prema tome, i upravopisu? da li treba pisati ono što se čuje ili ono što se #na.

*roi#vod čoveka kao čoveka 5čime se misli na sveukupnost čovekovu i naročito naaktivnu ulo%u i učešće ra#uma u nje%ovu stvaranju9, je#ik ima svoje ustrojstvo isvoju #akonitost kojom živi. 0vo ustrojstvo mora biti isto kao i ustrojstvo ra#uma,tako i mora biti i jedna mera kroja i savršenstva. @ ra#umu oživeo je i živi je#ik, u

je#iku živi ra#um. Kod Frka je lo%os, reč, isto što i ra#um, i slovesan isto što ira#uman. +ato, ako $oćemo da imamo pojam o je#iku, moramo ispitati prirodu isna%u ra#uma, jer je je#ik pravi oblik i otpečatak ra#uma. Je#ik, kao proi#vod,pretpostavlja sna%u koja %a stvara, a koja se du%o prila%o1avala trudeći se da nade



simbole #a misli. Aovek ra#likuje stvar od stvari, svojstvo od svojstva, i može da i$i#dvaja i raspo#naje jedne me1u dru%ima. +atim, čovek je deo ovo%a sveta i, kaotakav, on s celim svetom, a naročito s predmetima koji %a okružavaju, uneposrednoj je ve#i. Aovek deluje na materiju 5tvar9, a materija na čoveka, i tou#ajamno dejstvo ima svoje spoljašnje mani"estacije i unutrašnje odjeke. e deluje

samo materija na čoveka, već i čovek )svoje unutrašnje dejstvo i#liva) na materiju iod nje )dejstvo prima). &u leži prvi #ačetak je#ika, prvo o#načavanje misli ipredmeta, prvi postanak reči. eči su naposredni #naci misli, a posredno #nacipredmeta. 0va distinkcija je veoma #načajna, jer to #nači da reči nisu samo na#ivipredmeta, već da o#načavaju celokupnost čovekovu, nje%ov odnos premaimenovanoj stvari, da imaju, dakle, svoju sa#najnu i emocionalno!psi$ološku stranu,da neposredno o#načavaju misao ljudsku u svoj njenoj složenosti, a tek posrednoodražavaju predmet. &o pretpostavlja an%ažovanje čovekove misli u celini, a nesamo an%ažovanje čula, ili ma ko% i#dvojeno%, nekompleksno% načina primanja.eči se saopštavaju ili %ovorom ili pismom, a oba ova načina služe #a saopštavanjemisli, #a komuniciranje. 0ba načina su podložna misli i ra#umu, a me1u sobom sunaporedna 5coordinata9. Fovor se neposredno odnosi na slu$ i ovome seprila%o1avaN pismo se neposredno odnosi na oko, i mora mu se prila%o1avati.a#um i misli upravljaju i odre1uju oboje. Da je pisanje neposredno potčinjenomišljenju, a tek posredno %ovoru, i neposredno oku a ne slu$u, i da je pisanje prema%ovoru uporedno a ne podre1eno, vidi se i otuda što %lu$onemi, koji nemaju slu$a ine čuju %ovor, samim ra#umom i očima tačno nauče pismom i#ražavati svoje misli ira#umevati jedan dru%o%aN a to ne bi bilo mo%uće kad bi pismo bilo neposrednopodložno %ovoru i slu$u.

Svaki je#ik, postepeno i sa vremenom, ra#vija se sve višeN ra#vijajući se, je#ik se,

naravno, i menjaN dakle, nikako ne ostaje u jednom stanju. 0va evolucija nijeme$anička ni ravnomerna. Veći ili manji ra#vitak uka#uje na duže ili kraće vremera#vijanja, mada neke okolnosti mo%u ra#vitak je#ika i ubr#ati, kao? prirodna živost ibr#ina uma, inten#itet i sna%a ima%inacije, kontakt s ra#vijenim narodima i nji$ovim

je#icima. / u svakom pojedinačnom je#iku nala#imo narečja manje ili više ra#vijena,mada je je#ik jedno% naroda istovremeno nastaoN i tu možemo reći da su ra#ličiteokolnosti mo%le ubr#ati ili usporiti ra#vitak jedno% je#ika.

a#vitak je#ika ra#likuje se od kulture je#ika. Je#ik se ra#vija prirodnim putem,spontano, uporedo sa ra#vijanjem svi$ oblasti života. Kultivisanje je#ika biva

pismenim putem, svesno. a#vitak je#ika počinje sa nastankom je#ika, a kultura je#ika sa pismenošću. a#vijanjem je#ik se preinačava i menjaN kultivisanjem je#ikse utvr1uje i oplemenjuje. @očavajući stepen ra#vitka, kultivisanjem treba nastojatida se sačuva sna%a i ustrojstvo je#ika u celini, da se održi nje%ova vitalnost, da sera#umno okrepe nje%ove oslabele žile, da se ne i#%ube nje%ovi $raniteljski sokovi.

Je#ik je živ or%ani#am, reka koja neprestano teče, i neprestano se bistri i muti. 'kose samo sti$ijno ra#vija, ostaće neobla%oro1enN ali ako se odvoji od naroda,



usa$nuće nje%ovi tvorački tokovi. ešenje je, prema smislu sve%a ovo%a što (adžićkaže, da se u stvaranju književno% je#ika spoje neiscrpni narodni i#vor i stvaralačkinapor književnika.

&ako je (adžić !istina, u svojim najsrećnijim trenucima !pisao o je#iku, nimalo naivno

ni %lupo. 'li je on ronio na dno vode koja je stajala, a Vuk je snažno plivao živommaticom istorije. Kretanja i potrebe vremena davali su #a pravo Vuku, a (adžić jeu#aludno pokušavao da akademskim distinkcijama ukaže na #aista važne probleme

je#ika.

Svetića je pre%a#ila sti$ija i čudo što se #ove Vuk, i posle %a potopila mržnjavukovaca. Jedan pesnik %a na#iva ma%arcem uvatim, #a Kopitarova naslednikaMiklošića on je )savršen idiot), #a 3ranka adičevića )jedna %rdna sova), #aDaničića čovek )be# dara i pameti), )nepošteno i pakosno srce i slab ra#um), #a2jubu Stojanovića )ne#nanje, uobraženost). Vukova teška reč du%o je živela, i nikakoda i#%ubi sna%u i danas. Kob (adžićeva je u tome što je ostao pobe1en u jednomprelomnom vremenu, suviše #načajnom #a sudbinu naroda, da bi se takvosuprotstavljanje mo%lo oprostiti i #aboraviti. 'li su i Vuk, i Daničić, a možda icelokupna naša nauka o je#iku, uključujući i savremenu, ostali dužni od%ovor naneka i#u#etno važna pitanja koja je postavio (adžić. a misao nje%ovu, na primer,da reči nisu samo na#ivi predmeta, da ne postoje samo nji$ova osnovna #načenja,već i bo%ati odnosi me1u njima, da i#ražavaju misao čovekovu u svoj njenojsloženosti. 5Fovoreći o tome kako je Vuk sakupio veliko leksičko bo%atstvo, '. 3elićkaže da je bilo )potrebno da se i#nesu ne samo osnovna #načenja ne%o i svi prelivime1u njima), što nije učinjeno. ' kod Daničića, koji se iscrpno #abavioobra#ovanjem reči, uočljiv je )nedostatak ispitivanja o ra#ličitim odnosima nji$ovim,

i po #načenjima i po dru%im crtama).9

e, Vukovi protivnici nisu bili ne#nalice ni diletanti, ni idioti, već učeni i sposobniljudi. 0nemo%ućili su i$ vreme, nacionalnooslobodilački pokret naroda,ana$roničnost nji$ova je#ika i literature, i dinamična sna%a Vukova. Vuk im je skratiovek i postao rodonačelnik novije srpske književnosti, pisane na narodnom je#iku i unarodnom du$u.

V/

'li Vukova pobeda nije skinula sa dnevno% reda pitanja o koja se Vuk sporio sasvojim protivnicima. *obune protiv Vuka, obično u vremenima kad se nešto bitnijemenjalo u našim orijentacijama, nastajale su ili #bo% doslovno% u#imanja slovaVukova, ili #bo% do%matičnosti uporni$ vukovaca.

Desilo se, ni dvadeset %odina posle Vukove smrti, da je temperamentni i nesmiljeniedić likvidirao poslednje% vukovca, M. D. Milićevića, slično kao što je Vuk učinio sa



Vidakovićem i (adžićem. &o%a, po Daničiću, tvorca srpske novelistike, edić jena#vao nikakvim pripovedačem, koji je, u preteranoj revnosti da piše narodski, biobanalan, vul%aran, nemo%uć, sve što on piše to je )namešteno, usiljeno,lažno...dosadno i neprirodno ačenje). Milićević ide #a Vukom, kaže edić, ali ne smese #aboraviti da su se vremena od onda promenila, i da mno%o štošta što je onda

mo%lo biti, danas više ne može. Mada kaže #a Vuka da je )retka uma i sposobnosti),edić, #apadnjak!an%lo4l, pre#ire )narodski pravac), pove#ujući %a s Vukom.

e #adržavajući se na tendenciji oživljavanja ideje o književnosti %otovo identične s(adžićevom 5kao što je na primer )idejal) pevanja Jovana /lića? narodno pesništvo,

jelinska književnost i savremeni svetski klasici9, niti na oživljavanju, sa #natno višetalenta i uspe$a, poe#ije )mirno% čuvstva) i )objektivne lirike) Vojislava /lića, čak i saleksikom to% dovukovsko% knjižestva, pomenimo mišljenja koja su direktnooponirala Vuku. Skerlićeva, pre sve%a.

@ studiji 0mladina i njena književnost, i u dru%im delima, Skerlić napada vukovskido%mati#am i i#ričito odbacuje Vuka i nje%ov pravac. 0n u našoj kulturnoj prošlostividi dve suprotstavljene pojave, dva opredeljenja, dva načina mišljenja, Vuka iDositeja, i odlučno se i#jašnjava #a Dositeja 5kao Mušicki, kao Vidaković9. Skerlićkaže?, )*osle pada romanti#ma, od 6><-. %odine, kada su se opet počele širitiracionalističke ideje, srpski du$ovi su se stali vraćati Dositeju 0bradoviću. / danassrpski du$ovi dele se na dva dela? na one kojima je rodonačelnik Dositej 0bradovićsa nje%ovim širokim racionalističkim i #apadnjačkim idejama, i na one kojima jerodonačelnik Vuk Karadžić sa svojim romantičarskim i tradicionalističkim idejama... /odista, danas posle više od jedno% veka, 0bradović i#%leda bliži, moderniji, življi odVuka Karadžića, sadašnjost i stvarnost daju mu #a pravo).

Skerlić smatra da romanti#am Vuka i )Vukove omladine) #nači reakciju na Dositejevracionali#am. /#jednačivši tako Vuka sa romanti#mom i romantičarima, Skerlić vidira#like i suprotnosti u tome što je Dositej #a #drav ra#um, a romantičari su seprepuštali )maštanjima i sanjarijama)N Dositej traži ono )što je saobra#no #dravomra#umu i korisno društvenoj celini), romantičari propovedaju neod%ovorniindividuali#amN #a Dositeja su narodni običaji doka# #aostalosti i varvarstva, #a Vukai vukovce )najviši i#ra# narodne duše), )pou#dan doka# narodne superiornosti).Dositej

ovara nauku i opštečovečansku prosvetu kao i#vor napretka i opstanka, Vuku iromantičarima je dovoljna narodna poe#ija, oni )traže u njoj i#vor i utoku mudrosti,svu etiku i estetiku...al"u i ome%u sve%a #nanja i umetnosti). Dositej je prosvećeni#apadnjak i traži da se koriste tu1a velika iskustva u kulturiN romantičari pre#iru)truli #apad) i veruju u )srpsku kulturu), koju )nikada nisu ni de4nisali u čemu sesastoji). )/#me1u Dositeja i romantičara naši$, postoji ra#lika koja je i#me1ura#umna čoveka koji vedro %leda preda se u budućnost i #bunjeni$ ljudi i ma%loviti$%lava koje %ledaju na#ad u prošlost.) +ato po plodnosti i du%otrajnosti uticaja i po



koristi koju je doneo narodu, Dositej je #a novu kulturu i prosvetu ono što je bio sv.Sava #a staru. )0n je bio du$ovni preporoditelj srpsko%a naroda, tvorac nove srpskeknjiževnosti.)

' u Skerlićevim polemičkim spisima o je#iku otkrićemo sličnost sa mišljenjima

Mušicko%, Vidakovića i (adžića, čak i u "ra#eolo%iji. +animljivo je kako u novomvremenu, u ovim prilikama i #a nove potrebe vaskrsava stara misao i postaje novavrednost.

)Danas se ne pri#naje više jedan apsolutan %ramatički krivični #akonik), kaže Skerliću članku Bilološki do%matičari i književni je#ik, )mi ne verujemo više u 4lološkedo%me niti pri#najemo do%matičnu orto%ra4ju. Mi držimo da je je#ik živ or%ani#am,da je u večnom postojanju, u besprekidnoj evoluciji...Kod nas Srba, smešno je mislitida će je#ik Vuka Karadžića i Cure Daničića, je#ik jedno% trenutka i kojim su se mo%leskupljati narodne priče i pisati 4lološki traktati, ostati #a večna vremena svetinja ukoju pro"ane ruke ne smeju dirati. Današnji književni naraštaj, koji je tako očajno

jeretičan, %otovo daje #a pravo Vukovim protivnicima koji su pisali da književni je#ikstvaraju ne 4lo#o4 no književnici koji njime pišu. +a še#deset %odina kultura iknjiževnost u srpskom narodu #natno su se krenule napred, du$ovni vidici su seproširili, duše su postale složenije i #a nove ideje i #a nova osećanja stvara se novi,ra#vijeniji, viši književni je#ik).

+atim 50 našem je#iku9? )... Mi mislimo da je#ik stvaraju oni koji njime pišu,književnici, koji imaju nove pojmove, ideje, prelive i suptilnost misli i osećanja, iimaju da na1u i nala#e nove i#ra#e.)

Oestoko udarajući po *avlu Markoviću!'damovu, koji se klanja pred narodom, divomduševnim, Skerlić %rmi na rusovljevsku i romantičarsku divini#aciju prosto%a naroda,na ono )o%raničeno klanjanje mužičkom kožu$u)? )Div duševni, o%re#ao u bedi ine#nanju, daleko je od to%a da bude naš vo1a, masa narodna ima da ide #amisaonom elitom čovečanstva).

ije teško videti da Skerlićeva s$vatanja ba#iraju na tačnim opservacijama, ali i nauprošćenim suprotstavljanjima i krivim silo%i#mima. )&ribun nacionalne ekspan#ije),racionalan i racionalistički du$ koji je od književnosti tražio da bude saobra#na#dravom ra#umu i korisna društvenoj celini, protivnik maštanja, sanjarija,

individuali#ma, prosvećeni #apadnjak koji je #a$tevao da se koriste velika iskustvaevropske kulture, naročito "rancuske, poistovetivši Vuka sa romanti#mom, aromanti#am sa tradicionali#mom, Skerlić je sve to odbacio u ime vedro% %ledanja)preda se u budućnost). /#menilo se vreme, narod više ne mora elementarno da sedoka#uje, seljaštvo je prestalo da bude predstavnik nacionalno% du$aN to je sadburžoa#ija i njena )misaona elita). jen doprinos ra#vitku je#ika nije be#načajan,mada i#mene nisu suštinske.



asuprot Skerliću, Milan 3o%danović !da pomenem samo najkarakterističnijeslučajeve ! #amera Vukovom )pokretu) upravo ono što Skerlić nala#i da munedostaje? racionalne i racionalističke pobude 5i #ato on nema )neposredneunutrašnje ve#e s Jakšićevom pojavom)N Skerlić, me1utim, kaže da se verbali#am,individuali#am i mržnja na )truli #apad) kod romantičara javljaju pod neposrednim

uticajem Vukovim9. 3o%danović je naročito o%orčen na onaj )ukočeni racionalni redreči koji je kod nas ostao i#a Vuka, i koji se još više učvrstio i okamenio "rancuskimuticajem). +ato, )ostaje otvoreno pitanje, da li Vukova re"orma, pored svenei#računljive bla%otvornosti, nije možda u i#vesnom smislu #austavila i na dru%ustranu obrnula našu književnu misao odbacivši onako apsolutno je#ik i stil,slavjanski$ pisaca. 3ilo je, čini se, u nji$ovom i#ra#u više uslova #a dubinu i #atajanstveno, dakle i #a emotivno, ne%o što i$ je mo%ao imati racionalni je#ik Vukov).5Dru%i, opet, smatraju da je upravo "rancuski uticaj, koji je stvorio srpsku Modernu,delovao da se konačno prekine sa starim, vukovskim putem u "ormiranju književno%

je#ika.9 *ola#eći tako sa sasvim ra#ličiti$ po#icija, jedan #a racionalnost, dru%i protivnje, Skerlić i 3o%danović nala#e da je %lavni krivac Vuk, samo Skerlić misli da jeVukov %re$ što je de#avuisao Dositejev racionali#am, a 3o%danović ! što %a jeobnovio.

Stanislav Vinaver, uvereni ber%sonovac, u stalnoj težnji #a maksimalnim i#ra#om,neprijatelj )%latko% akademi#ma) i svako% do%mati#ma koji stvara mrtva pravila be#vrednosti #a poetsko stvaranje, strasni tražilac skriveni$ mo%ućnosti pesničko%

je#ika, tako1e pokušava da prodre u tajnu odnosa i#me1u narodno% i književno% je#ika u našem vremenu. je%ove nada$nute improvi#acije obiluju pronicljivim#apažanjima, ali i jednostranim rešenjima. &ežeći #a apsolutnim poetskim je#ikom,)nadje#ikom), koji otkriva ne samo direktna #načenja već i ono če%a u je#iku nema,

on traži je#ik koji i#ražava pojedinca )u odnosu na sama sebe), a ne narod, pleme ipojedinca u odnosu na pleme, što je karakteristika starije%, Vukovo% je#ika, je#ikanarodne poe#ije. &aj deseterački način i#ražavanja i mišljenja, koji se du%o održao unašoj poe#iji i pro#i, a vidljiv je čak i kod oni$ koji su mislili da su %a se oslobodili, ustvari je stari prkos, stari otpor, ali nei#držljiv, lomljiv, spreman na klonuća. @deseteračkom Vukovu je#iku sačuvalo se )%loma#no nasle1e iskonski$, svimaodjecima snabdeveni$ nastavaka, #avršetaka, nepo%ubljeni$ slo%ova i predu%a,komplikovana ljuljanja i i#ljuljavanja %lavni$ i sporedni$ akcenata kro# nabubrelo,ra#vodnjeno tkivo jedne iste reči). asuprot toj kobi tradicionalno% je#ika, koji pešačireč po reč, ta nekad apsolutna reč ne živi više sama, već u %rupi, u vojsciN i ne

postoji više mu#ika samostalne i #asebne reči, već mu#ika rečenice. )Svaka reč #asebe nešto smera, #nači? ali je konačni i#ra# u nji$ovom ritmu, u načinu na koji suudružene, u onom če%a u rečima nema.) apor da se i#a1e i# )%rubo% je#ikapredmetno% i sebarski nedoumevajuće%) 5o čemu je %ovorio još stari Mušicki9, trebada dovede do jedno% jedino% i#la#a i rešenja? )rečenicom misliti), )početi misliti,naj#ad, višom jednom psi$ičkom jedinicom), ritmom se boriti protiv statičnosti.

e#adovoljan 3ojićevom $ladnoćom be# mašte, i ledeno pravilnim rimovanjem,



prema Vukovom rečniku, Vinaver se ispoveda? )Ja sam %ovorio da treba tražitite$niku srpsko%a sti$a možda u starim tekstovima. @ takvim momentima bio mi jemr#ak Vuk Karadžić i nje%ova re"orma). +ato što je 5videli smo da to kaže i Milan3o%danović9 toliko racionali#ovao je#ik da je postao neupotrebljiv #a sti$, i suvišetvrd da bi i#ražavao treperenje, )leprš). Stari tekstovi vukli su %a u )#latnu tamu)?

)Mi smo tada osetili da je potrebno u$vatiti ve#u sa Vi#antijom. Ja sam držao da jeVi#antija potrebna da bismo obnovili tradiciju je#ika koju je pretr%ao Vuk). @mestovukovske simetrije, monotone i racionalne pravilnosti i mono$romije, Vinaver#amišlja Vi#antiju kao )jednu mo%ućnost preplitanja muklo%a i #vučno%a, tamno%a iblešteće%). arodni deseterac, jasan i preci#an, bio je daleko od Vi#antijeNaleksandrinac, )nasle1e beo%radske škole), "rancuske provenijencije, bio jepo%odniji #a adekvatan i#ra# Vi#antije, kod nas. &ražeći načina da ra#bijedeseteračko!tro$ejsku tvrdoću, došao je na misao, po#natu i citiranu kod Jovana(adžića, da se iskoriste mo%ućnosti koje leže u antičkom i poluantičkom ritmu, i unji$ovoj sinte#i sa desetercem, )tako da deseterac više i#ra#i našu je#%rovitu iprimitivnu koncentrisanost, a neki dru%i antički ritam i jednu rasplinutiju ali si%urnijui većma pobedničku kulturnu širinu). /#la#i i# okvira ovo% pre%leda ra#matranje otraženju rešenja kojim bi se naš pesnički je#ik rešio svoje kobi 5mada bi sasvim lepoležao, kao mno%o štošta dru%o i# te oblasti, u još nenapisanoj istoriji naše%književno% je#ika i stila9, ali da ne ostavimo nedovršeno? Vinaver potire, preva#ila#isva ta lutanja sa#nanjem da su on i nje%ova %eneracija bili neverni tajanstvenojmaternjoj reči? )nadajući se da smo podražavali nečem boljem i savremenijem?stranom obrascu. @ stvari, ne našavši svoje osnovno, kako bismo %a mo%li podesitima kome i ma čemu). Stil i i#ra# #a svoju )%ro#nicu moderne misli) moderni čovekstvara u )otačastvenoj sti$iji je#ika). 0va Vinaverova misao je jednostavna iaksiomatična na prvi po%led, ali su eto mo%uća, ponekad i potrebna, du%a lutanja

da bi se do nje došlo. +načajna je i Vinaverova misao o kontinuitetu. ostal%ičnatežnja #a du%im trajanjem, #a prastarim i#vorom koji se ne %ubi, #a životom koji jepostojao pre nas a mi %a nastavljamo, kod neki$ pesnika i#ražena u restauriranjunaše srednjovekovne slave i sjaja 5kod Dučića, na primer9, u Vinavera je plemenitijai suptilnija? tiče se je#ika i du$a, koji, sa#nati, mo%u dati sna%u i #relost dalekompotomstvu. Da je Vuk pretr%ao tok to%a trajanja, nje%ov %re$ bi bio velik, neoprostiv.'li kontinuitet je#ika je prekinut davno pre Vuka, i je#ička tradicija se nije mo%laobnoviti. Sačuvana je jedino je#ička tradicija u narodnim pesmama? književni je#iktrebalo je stvarati od samo%a početka i samo na toj osnovi. Mada je Vinavera presve%a interesovala intonacija, mu#ika, ritam rečenice i je#ika, on je rekao veoma

interesantnu misao o je#iku u našem vremenu, u osnovi istu kao što je i Vukova, dapesnik treba da ide #a narodom, da sluša nje%ov %ovor i nje%ovu %ovornu melodiju,samo to nije više, kao kod Vuka, je#ik i %ovor sela, već je#ik i %ovor %rada, čija jesuštinska karakteristika br#ina, mu#ika rečenične celine i apstrakcija. &aj #a$tev #aurbani#ovanjem naše% je#ika, i#rečen prilično davno, obnavlja se danas kaosu%estija o suštinskoj je#ičkoj i#meni, a to nije suština.

Mo%li bismo navesti još prilično pisaca koji, sve do današnje% dana, i do ove, 67==.



%odine, protivureče Vuku, pro%lašavajući %a krivim #a mno%e naše nevolje i muke s je#ikom. ' kad je tako, #nači da postoji nešto u tom je#iku što nam ne da mira, štonas ostavlja ne#adovoljnim stotinu %odina posle Vuka, iako se od to% vremenamno%o štošta i#menilo i u je#iku i u literaturi.

*rostonarodni je#ik, je#ik sela, )daleko od %radova), nije dovoljan današnjojknjiževnosti. 'li on nije bio dovoljan ni savremenicima Vukovim. e samo je%ošukoji je, u težnji da mišlju obu$vati nebo i #emlju, tražio sva je#ička sredstva što mui$ je pružao sav je#ik do nje%a, već ni 3ranku. ije bio dovoljan čak ni samomeVuku.

0d 6>68. do 6>8<. #natno su se i#menila Vukova s$vatanja. Vuk je pametno iširoko%rudo re"ormisao svoju re"ormu, da tako kažemN neprestano je proširivao svoju#amisao, upotpunjavao je, usavršavao, bo%atio. *rvi, radikalni #a$tevi su pre sve%arušilački? trebalo je ukloniti i# književnosti slavjanski je#ik, koji nije imao mo%ućnostira#vitka, jer nije potekao i# otačastvene je#ičke sti$ije. 3io je #avršen u sebi, jer%ra1en, i nikakvi$ tvorački$ prinova nije mo%ao očekivati. Vuk je to učinio veomauspešno, doka#avši da se u književnosti išlo krivom sta#om? tu1omN da je tajslužbeni književni je#ik proi#voljna, načinjena mešavina ra#norodni$ elemenata, be#or%anske ve#e s narodnim je#ikom, be# ve#e sa životom, #ato i nesposoban da%ovori o narodu i životuN književnici su i#%ubili je#ičko osećanje i tra%ično su išli ube#i#la#.

Lta je mo%ao da pruži u #amenu išta od sve%a što je postojalo u dotadašnjojknjiževnosti, čak ni blaženo% Dositeja, jer je on narodni je#ik $valio, ali %a nijepo#navao. *a ni pisce koji su pre 3ranka pisali narodnim je#ikom, Oivkovića,

ikanora Frujića, Maletića, jer je nji$ov umetnički domet bio sasvim skroman.Mo%ao je da ukaže samo na narodnu poe#iju, stvarno lepu u svojoj patrijar$alnoj,#avršenoj, ali ubedljivoj autentičnosti. / na i#vorno čist je#ik te poe#ije.

Svojim rečnicima, prvim i dru%im i#danjem, Vuk je stvorio opštu osnovu narodno% je#ika, koji se nije ni%de %ovorio, ali je sav postojao u narodu, i odabran je poprincipu )općenite pravilnosti). &o je, dakle, sinte#a narodno% je#ika sa široki$prostora novoštokavsko% %ovora, u koji su, be# ob#ira na proklamovana načelanje%ove seljačke osnove i suštine, uključene u i#vesne red %radsko% je#ika.

'li već u prevodu ovo% #avjeta Vuk je odstupio i od to% sinteti#ovano% narodno% je#ika, u kojem je bilo sakupljeno ono što je najbolje i najčistije u narodnom %ovoru.ovi #adatak i novi #a$tevi dali su i nova je#ička, i stilska rešenja. Vukov je#ik u tomprevodu nije čisti je#ik sela, )daleko od %radova).

Me1utim, opšta osnova je narodna, obra#ovanje novi$ reči je narodno, du$ jenarodni. Si%uran je#ički osećaj omo%ućio je asimilovanje elemenata koji$ unarodnom je#iku nije bilo, a da se ne ošteti )općenita pravilnost) nje%ova.



@činivši to 5kad više nije postojala mo%ućnost restauriranja slavjansko% je#ika, kad je ideja o narodnom je#iku pobedila, kad se kod pisaca prilično stabili#ovala je#ičkasi%urnost9, Vuk je poka#ao da ne postoji do%matski normiran )Vukov je#ik), već dapostoji mo%ućnost da se na širokoj osnovi narodno% je#ika stvara srednji stil, jedino

mo%uć u književnosti, koji se ne identi4kuje sa narodnim je#ikom, ali mu neprotivureči. Srednji stil je jedina mo%ućnost da se ostvari individuali#ovani književni

je#ik, je#ik svako% književnika i svako% posebno% književno% dela. 5Možda #atonijedan naš bolji, individualno obeležen književnik nije pisao čistim je#ikom narodnepoe#ije.9

i Jakšić, ni 2a#a Kostić, ni Vojislav /lić, ni ostali, docnije, nisu napuštali )Vukovpravac), )Vukovu školu) 5kako tvrde istoričari književnosti9, već su ra#vijali istvaralački bo%atili suštinu Vukove misli. apuštali su Vuka i iskrivljavali nje%ovpravi smisao upravo )vukovci), "anatični sledbenici 5na#ivali su %a čak )svetim)Vukom9, koji su jednu živu i životnu ideju pretvorili u do%mu. @mesto da budeplodonosna du$ovna orijentacija, pretvorila se u mrtvi kanon, u smetnju životu, kaošto je bilo i sve ono protiv če%a se Vuk borio. Vukovci poštuju Vukovo slovo a ne du$5kako kaže 3elić9, i to ono slovo koje je najstrože, najisključivije, i# prve, rušilačke"a#e. +a nji$ je jedini u#or u književnosti narodna poe#ijaN prostota je#ika i prostotapisanja je vr$ovni idealN Vukov rečnik je ne samo udžbenik je#ika već i udžbenikživotaN je#ik se nemilice )čisti), saseca, osiromašujeN revni učenici ispravljaju čak iučitelja, odbacujući sve stare reči koje je Vuk oživeo u prevodu ovo% #aveta, čimesu naneli %rdnu štetu našem je#iku i nje%ovom ra#vitku. Stvorivši uski, puritanskištur, "olklorni akademi#am, oni su je#ik kon#ervisali, odvojili %a od života, silom %aodržavali u seljačko!patrijar$alnom stanju i nera#vijenosti, boreći se protiv svi$

težnji da se je#ik prila%odi savremenom životu i mišljenju. Bilološkom kritikom, koja je književna dela sudila samo po je#iku, #apostavljajući estetsku stranu, bacanjemanateme na svaku knji%u koja nije pisana čistim narodnim je#ikom, isključivošćusvo%a primitivno% narodnjaštva, oni su obnovili antivukovski kalu1erski načinmišljenja, koje stvaralačkom ra#vijanju uvek pretpostavlja doslovnost i tvrdo pravilo.3orba protiv nji$ dobijala je često karakter borbe protiv Vuka i )vuki#ma), a probojikoji su činjeni smatrani su pobedom savremenosti nad Vukovim ana$ronimtradicionali#mom. 3e# ra#lo%a i be# ikakva opravdanja.

Vuk nije kanoni#irao nikakav pravac u književnosti, nije normirao je#ik #atvorivši %a

u nenarušive s$eme. espora#umi su nastali čim se počelo %ovoriti o Vukovupravcu, o Vukovu je#iku, o Vuku racionalisti ili romantičaru, o sledbenicima iliotpadnicima. &akvo etiketiranje, takvo nasilno svrstavanje u tabore, )partije)vremenom odre1ena i ome1ena postrojavanja 5kakva su činili i poštovaoci iprotivnici Vukovi9 neverno predstavlja Vuka. Vuk je nepo%rešno osetio svoje vreme,odredio se prema njemu i dru%e aktivirao na i#vršavanju nacionalne kulturnerevolucije. elokupnim svojim radom on je skrenuo pažnju književnicima iknjiževnosti na narod i na nje%ov život, i tako i$ otr%nuo od #astareli$ tema, %rčke i



rimske mitolo%ije, akademsko% verbali#ma odadžija, priveo i$ vremenu u kojem suživeli i otvorio im oči #a stvarnost koja i$ je okružavala. @ka#ao je, #atim, na

jednostavnu istinu, i i#borio se #a nju, da se ta živa stvarnost može i mora i#ra#itiživim je#ikom, koji će se, tvrd, ne%ibljiv i oskudan u početku, ra#vijati i kultivisationako kako se, u skladu sa životom, bude ra#vijala i kultivisala misao. &o je suština

Vukova dela 5)ako ne od reči do reči, a ono barem u#evši u skupu jedno s dru%im),kako kaže neiscrpni Vuk9, i nje%ov #načaj je #aista istorijski.

Mno%i pri%ovori Vuku, a is$odišta su im ra#ličita, često su neopravdani. Aak ni%lavno neural%ično mesto naše% je#ika, nje%ova neumoljiva konkrecija, mada je odVuka do danas i#a#ivala otpore i suprotstavljanja, ne može se smatrati kao Vukovakrivica. &o je osobina samo% je#ika.

V//

Slavjanski je#ik je veštački, u%la1en, jer #avršen, ukočen jer i#dvojen, kanoni#iran jersluži manjini, višoj klasiN narodni je živ, bujan, mno%ostruk, jer je sredstvospora#umevanja široko% kru%a ljudi. Jedan je svečano patetičan, dru%i slobodnopust. Jedan voli apstraktne i veoma uopštene reči, jer mno%o šta krije i# stvarno%života, i radije "ormuliše ilu#ije, često vanvremenske, o društvu čiji je i#ra#N dru%i jeveoma konkretan, sasvim ovo#emaljski, o svemu %ovori otvoreno, nema ra#lo%a niinteresa da išta krije, i radije "ormuliše stvarnost ne%o njenu senku.

/ #aista, to je nje%ova suština, i još davno je #apaženo da narodni je#ik nema mno%oreči #a apstraktne pojmove, #a umo#ritelne misli.

Jedna od prvi$ o#biljni$ kritika na Vukov je#ik, povodom prevoda ovo% #aveta,i#išla je i# pera dr Jovana Stejića, 6>87. %odine 5Je#ikoslovne primetbe na pred%ovorF. Vuka Ste". Karadžića k prevodu ovo% #aveta, Flasnik Društva srbske slovesnosti,u 3eo%radu9.

Stejić i#ražava radost što smo dočekali prevod Sveto% pisma na srpskom je#iku, i to)od samo% F. Vuka S. Karadžića), i prepušta dru%ima da ocene vernost prevoda, aon želi da kaže šta misli )o narodnom i književnom je#iku).

/#lažući Vukovo objašnjenje da je uneo 87 slovenski$ reči, )koje se u našemnarodnom je#iku ne %ovore, ali se lasno mo%u ra#umjeti i s narodnijem pomiješati),te 8< reči )slavenskije$) 5nelicemjeran, nebla%odaran, prijatan, sujetan itd.9 i >8 rečikoje nije čuo u narodu, ne%o i$ je sam načinio, a )najviše ovije$ riječi ka#ao bi ovakoi najprostiji Srbin, samo kad bi mu #atrebalo...), Stejić kaže da drukčije nije ni mo%lobiti, jer se ovi #avet mo%ao samo ovako prevesti. )Mi smo sva%da #nali da u našemnarodnom je#iku nema sviju oni reči, koje treba i mora da ima, da bi njim sve onomo%li ka#ati, što smo našim je#ikom naumili i predu#eli ka#atiN pa #ato smo sva%da



i# nužde, kao i F. Vuk sad, takove potrebne, u narodnom našem je#iku nenala#ećese reči u#imali i pravili, i pri tome smo mislili i držali, da činimo samo što je dobro išto treba.) Vuk je suviše stro%o sudio o takvim piscima, držeći se svo%a principa, pišikao što %ovoriš, ali je, eto, i sam iskusio da je to lakše bilo reći ne%o učiniti. )Kad minebi imali i dru%o i više što napisati ne%o samo što obično %ovorimo, onda bi se

kojekako mo%lo od nas iskati da to pravilo ne prestupimo.) 'li ovako, kad #namo danarodni je#ik nije dovoljan #a potrebe književnosti, moramo, kao i do sada, malodrukčije pisati ne%o što se u narodu %ovori, otprilike ovako kao što je Vuk pisao svojprevod ovo% #aveta.

0življavajući tako pitanje srednje% slo%a, kojim se i Vuk morao poslužiti čim jenaišao na složeniju materiju, Stejić podseća Vuka kako je bio stro% i nepravedanprema književnicima kad su činili isto što i on sad. 5' Vuk je %ovorio da ondašnjiknjiževnici, koji su #aboravili narodni je#ik, uče od naroda.9 /stina, je#ik JoakimaVujića, Milovana Vidakovića i neki$ dru%i$ nedoučeni$ i nedo#reli$ ljudi, #aista#aslužuje najstroži ukor. 'li nisu svi književnici takvi, niti su svi književnici iskvarilinarodni je#ik. Samo, ne treba ni to #aboraviti da je neiskvareni narodni je#ik veomasiromašan. Je#ik Vukova prevoda ovo% #aveta nije naš narodni je#ik. ' da se jošVuk odvaži da prevede )malo višu i težu nauku), na primer 4lo#o4ju, ili bar samolo%iku i meta4#iku i slično, bio bi prisiljen da stvara mno%e reči koji$ u narodu nema./ šta je to )narodni je#ik) Svaki narod je )složen) od više )redova). Flavni redovi su?seljaci ili prosti ljudi, #atim varošanii napokon i#obraženi i učeni ljudi. Seljaštvo jeosnovna i najveća )masa naroda), i )%ovori onoliko od svo% je#ika, koliko mu #anje%ov život trebaN #a predmete, dakle, koje on ne po#naje, i #a ideje s kojima senje%ov du$ ne #anima, nema u nje%ovu je#iku ni imena ni reči. Oivot dru%o%a reda,varošana, već je viši i ima više i tanji potreba, pa #ato je ovo%a reda i je#ik, premda

onaj isti, kojim i seljačka prostota %ovori, ali naravno #a sebe bo%atiji i u%la1eniji.ajposle, treći red, onaj naučnosti i umnosti, #na i %ovori svoj je#ik onako i onoliko,kako se i koliko on u njemu prema potrebama umno%a života i#obra#io. Mi dakle,koji sav narod ljubimo, i dostojno uvažavamo kako masu tako i silu umnosti jedno%anaroda, ne ćemo samo onaj je#ik koji nje%ova, prosta mložina %ovori narodnim

je#ikom na#ivati, ne%o ćemo, kao što je pravo i naravno, ka#ivati i držati da je,narodni je#ik obšti je#ik sve%a naroda, dakle je#ik, koji svi nje%ovi ljudi %ovoreN jer jesamo u svemu narodu sve nje%ovo bla%o i sva nje%ova sna%a). Lta je to književni

je#ik &o je narodni je#ik, živi je#ik koji sav narod svojim na#iva i kojim %ovori. 'liliterarnost ovo%a je#ika niti je jednaka kod svi$ naroda, niti se ona u jednom narodu

odjednom ra#vila, )ni na jednom stepenu #akovala). )0na jednako stoji i korača snarodom celim, a naročito s nje%ovim državnim i %ra1anskim stanjem), s nje%ovomnacionalnošću, s nje%ovim ponosom, s nje%ovim knjižestvom, ili, što je isto, )snje%ovim duševnim ra#vitkom). ' narodni je#ik je književni onda kad se njime moželepo i lako pisati, kad je toliko osnažen da može biti sredstvo saopštavanja i #anajneobra#ovanije i #a najobra#ovanije, )ili, ukratko, kad je on ujedanput je#ik isve%a doraslo%a naroda i svestrane nje%ove učenosti, pa dakle !kad se njim možepisati kao što se %ovori i %ovoriti kao što se piše). 5+a ra#liku od Stratimirovića,



Mušicko%, Vidakovića i dru%i$, Stejić ne odbacuje narodni je#ikN on pledira #a opšti je#ik, u kojem bi bio i prostonarodni i misaoniji je#ikN i onda bi bio i narodni,svenarodni #apravo, a ne samo seljački, prostonarodni.9 Srpski narodni je#ik je naonom stepenu na kojem je i sam narod. ajveći deo naše% naroda, seljaštvo, čak i u'ustriji, %de se mo%ao najviše ra#viti, još je prilično daleko od seljaka bilo koje%

ra#vijeno% evropsko% narodaN a ovde, po otomanskim oblastima, seljaštvo je, %deviše %de manje, )u prvom ra#vitku svo%a života i stanja). *rema tome je i nje%ov

je#ik, mada pravilan po sebi, )prost i o%raničen), be# i#ra#a #a suptilnija osećanja i#a više misli. Varošani, i#mešani s tu1im svetom, slabo %ovore, kao i plemići,državnici i #vaničnici, koji bolje #naju tu1i je#ik ne%o svoj. Samo učeni ljudi, spisateljii književnici, koji su tako1e deo naroda, mo%u pomoći da naš narodni je#ik postaneknjiževni. Još to nije učinjeno, jer smo na samom početku. )2epa je svakako #oranaše%a knjižestva, ali je jošt daleko sjajno nje%ovo podne.) *o#ivajući se na iskustvo"rancusko% i nemačko% je#ika, Stejić insistira na stanovištu, koje su #astupali sviprotivnici Vukovi, da književnici i spisatelji, )umložavajući bla%o svo%a je#ika),pribavljaju mu pravilnost, sjajnost i u%la1enost. / taj posao, du%, naporan iod%ovoran, ima svoju postupnost. Je#ik ne stvara jedan čovek, već mno%i, i kro#%eneracije. &reba pisati narodnim je#ikom, svakako, ali se mora još veoma mno%oraditi da se obo%ati naš neobično skromni je#ički "ond, ostajući na onom putu koji jeveć dao re#ultate, preu#imanjem reči i# )staro! 5ili crkveno!9 slovensko%), istvaranjem novi$ reči i i#ra#a, kao što čini i Vuk, daleko više ne%o što kaže ipri#naje. 5Vuk navodi da je u#eo samo 87 slavenski$ reči, a Stejić je našao #natnoviše samo u pred%ovoru, u jevan1elju po Mateju i u poslanici apostola *avlaimljanima.9 Vuk je preveo ovi #avet na )pravi srpski je#ik). )/ma istina u ovomenje%ovom prevodu i slavenski5$9 i novonačinjeni5$9 reči podosta, kao što mu i slo%5stil9 je#ika nije be# više%a poleta i be# neki5$9 u prostom narodu još neobični5$9

i#ra#aN ali sa svim tim opet je ovaj je#ik pravi srbski, ako i nije posve čisto %ovorni je#ik.)Q6-R

*ola#eći od te konstatacije, Stejić je dao veoma #načajnu su%estiju, da u književni je#ik treba uneti sve reči po#nate u %ovoru ili upotrebljene u knji%ama, a Vuk i$ je#aobišao u svome ječniku, i trebalo bi da i$ ne #aboravi u dru%om i#danju.

&o su najvećim delom reči koje i#ražavaju apstraktne pojmove, #atim na#ivi i#%radsko% života, administracije i sl. avešću i$ u%lavnom sve, jer #aista i#%ledačudno da i$ nije bilo u Vukovom je#iku, niti i$ je Vuk uneo u svoj rečnik 5jer i$ nije

čuo u narodu9. Evo ti$ reči, čiji nedostatak u Vukovu je#iku čini nje%ovu osnovnukarakteristiku?

sposobnost

stro%ost

sobstvenost



%ordost

dražest

živost

čestnost

bla%ost

opasnost

jarost

podlost

neustrašimost

nevinost

povinost

skromnost

uspešnost

krutost

oblost

okru%lost

kratkost

plitkost

radinost

nejakost

jakost

krepost



odvažnost

čovečnost

umnost

#akonitost

ustavnost

državnost

društvenost

narodnost

sklonost

naklonost

bla%onaklonost

pristojnost

bla%opristojnost

dobrovoljnost

bla%ovoljnost

#lovoljnost

#avisimost

ne#avisimost

bitnost

suštnost

odkupnost

pristupnost



osnovnost

sadašnjost

prošlost

okolnost

nadležnost

be##a#ornost

be##akonost

be#konačnost

be#mernost

be#opasnost

be#plotnost

be#%rešnost

be#pole#nost

be#bednost

be#osnovnost

be#smislenost

be#poročnost

be#čislenost

be#čuvstvenost

bo%opodobnost

tužitelj

slušatelj



upravitelj

popečitelj

osmotritelj

nad#iratelj

predsedatelj

#asedatelj

ravnatelj

iskupitelj

delovoditelj

perovoditelj

skupitelj

obitatelj

žitelj

staratelj

laskatelj

be#božstvo

be#verstvo

neverstvo

ustrojstvo

svojstvo

rodstvo

bla%oustrojstvo



samoubijstvo

laskateljstvo

obstojateljstvo

sledstvo

veličestvo

visočestvo

obštestvo

rukovodstvo

proi#vodstvo

verolomstvo

odsustvo

prisustvo

bla%orodstvo

doka#ateljstvo

svemo%ućstvo

ratarstvo

rudarstvo

postrojstvo

vojinstvo

vest

čin

pojav



doka#

objav

kru%

po#iv

pri#iv

utok

natisk

potisk

podlo%

i#lo%

predlo%

#avitak

popravka

uslov

povod

spev

plovitva

posledica

ra#no%lasica

i#vo#

uvo#

unos



i#nos

vid

na%on

pobeda

biće

prestupak

otačbina

brak

uka#

propis

#aključak

ka#an

5ka#na9

kleveta

metež

prevrat

nabavka

pribavka

površina

#renik

porok

činovnik



#vaničnik

načalnik

predstavnik

vestnik

o%lasnik

posredstvenik

odbornik

uvo#nik

i#vo#nik

metežnik

oblastnik

posadnik

obsadnik

odvažnik

odrodnik

učastnik

umnik

prijemnik

punomoćnik

punovlastnik

be#delnik

vlastnik



državnik

umivalnik

naseljenik

istočnik

i#obražen

obra#ovan

stalan

samostalan

bla%oustrojen

skroman

bla%ovoljan

naklonjen

bla%onaklonjen

bo%opodoban

i#vestan

nei#vestan

važan

malovažan

ništetan

pri#natelan

bla%odaran

udoban



uman

be#uman

nesmotren

ra#vratan

ra#košan

buran

ka#njen

pobu1en

u#bu1en

služben

#vaničan

dužnostan

podo#ritelan

počastan

praviteljstven

božestven

otečestven

upotrebitelan

#animatelan

premenljiv

ustrojiti

ustanoviti



opunomoćiti

obla%oroditi

obožavati

predstaviti

predložiti

pokolebati

narušiti

vospitati

proi#voditi

prisustvovati

odsustvovati

i#javiti

i#jasniti

#losloviti

preduprediti

opredeliti

sačiniti

i#obra#iti

prosvetiti

nadležati

uvažiti

rešiti



#aključiti

delati

ra#suditi

ra#smotriti

nastavljati

umstvovati

častvovati

žertvovati

nad#iravati

rukovo1enje

ustrojavanje

ra#smatranje

ravnost

ra#nost

i#obraženost

obra#ovanost

stalnost

samostalnost

prevratnost

nedoraslost

pri#natelnost



uljudnost

u%odnost

ljutost

udobnost

%ladkost

rapavost

mekost

budućnost

postepenost

smotrenost

točnost

netočnost

ispravnost

neispravnost

sličnost

nesličnost

i#mišljenost

istinitost

ra#vratnost

raskošnost

ra#u#danost

#animatelnost



nadutost

5$9olost

lažljivost

bojažljivost

po#orljivost

podru%ljivost

podmitljivost

rastočljivost

po$otljivost

svojstvenost

podo#riteljnost

i#vesnost

nei#vesnost

pravednost

nepravednost

pristrasnost

ne#akonost

važnost

ništetnost

ra#vratitelj

prositelj

molitelj



božestvo

suštestvo

jedinstvo

spokojstvo

nespokojstvo

maloljetstvo

punoljetstvo

jednoženstvo

mno%oženstvo

padež

ra#ka#

navod

uvod

i#vod

opis

ra#pis

popis

prepiska

primetba

čest

počest

o%las



vkus

slu$

du$

vo#du$

uspe$

osnov

save#

ob#or

#adatak

odskok

naskok

odboj

i#liv

uliv

odbor

i#ra#

celj

molba

prosba

tražba

žalba

stavak



slo%

sastav

ustav

nepo%oda

oblast

obmana

obra#ac

obsada

posada

opit

ispit

posmotra

osoba

preva%a

prosveta

odrod

o$ota

pa%uba

paljba

spomenik

pre%ovor

prelom



predmet

dometak

odlomak

pisalo

pol

ostavka

rastež

bilje

blesak

čast 5deo9

učast 5udeo9

stro%

sposoban

točan

ispravan

čestan

opasan

ra#dražen

sobstven

svojstven

podal

be#opasan



be#konačan

be#%rešan

be#čislen

be#čustven

be#uman

besmislen

be#poročan

povin

nevin

poročan

ljubavan

ljube#an

savestan

be#savestan

okružen

spokojan

pristupan

i#vanredan

čre#vičajni

podoban

uspešan

sledstven



ustrojen

po#orljiv

trudoljubiv

čovekoljubiv

slavoljubiv

čestoljubiv

bo%oljubiv

strastoljubiv

pristrasan

neustrašim

#avisim

ne#avisim

nevredim

neosporim

nepokolebim

uslovno

be#uslovno

burno

prenosno

odnositelno

ispravno

točno



srdačno

postepeno

#akonno

odsudno

pobuditi

u#buditi

i#vestiti

ka#niti

i#slediti

istražiti

ispitati

#animati

odobriti

obnarodovati

dejstvovati

rukovoditi

#apostaviti

pobu1enje

u#bu1enje

odobrenje

predstavljanje

predloženje



i#sle1enje

i#javljenje

i#jašnjenje

kolebanje

vospitavanje

opredeljenje

sačinjavanje

i#obraženje

uobraženje

uvaženje

rešavanje

rešenje

#aključenje

delanje

odnošenje

spora#umljenje

poverenje

nastavljanje

umstvovanje

ispravljanje

čestvovanje

žertvovanje



obnarodovanje

dejstvovanje

ustanovljenje

nad#iravanje,

...i još neke reči.

eke od ovi$ reči su nespretno načinjene, neke su preu#ete i# dru%i$ je#ika5u%lavnom i# rusko%9, neke još ni do danas nismo veri4cirali kao ispravne, iako namnedostaju, ali većina nji$ stvorena je u du$u naše% je#ika, i docnije su primljene uknjiževni je#ik.

Aini mi se da je ovaj Stejićev spisak reči koji$ nema u Vukovom ječniku i#u#etnointeresantan i karakterističan. / ne samo #a Vuka, #a nje%ov ječnik i #a nje%ovovreme, već mno%o dalje, mno%o šire, #a ceo / vek, #a pravac i opredeljenje koji suobeležili veoma du%i period trajanja i ra#vitka naše literature.

Kako je mo%uće da je Vuk i#ostavio takve reči i u tolikom broju, i to u vreme kad suone već postojale, u literaturi ili u %ovornom je#iku odre1eni$ slojeva, kad je neke odnji$ i sam Vuk upotrebljavao u svojim delima 0bjašnjenje je jednostavno? te rečiVuk nije čuo u narodu.

Već prvi po%led na ovaj spisak 5ilustrativan i koristan #ato što taksativno nabrajareči koje u Vukovu ječniku nedostaju, a čini to nje%ov savremenik9 poka#aće namda on predstavlja "ond reči urbane civili#acije, %radski$ #animanja i institucija,apstraktni$ pojmova i sl. Vukov ječnik je rečnik realija sela 5)daleko od %radova)9, imada je veoma #načajan, mada je postao sredstvo i osnova nacionalne kulture, on

je samo ono što je i mo%ao biti? enciklopedija seosko% i seljačko% pojavno% sveta,leksički inventarisana svest naše% patrijar$alno% seljaštva u prelomnom vremenuoslobodilački$ pokreta, tako da otkriva du%im vremenom akumulisano iskustvo, ali i

jasno obeležen društveno!politički stav u du$u demokratske, pučke, seljačke, što u

tom istorijskom času #nači i narodne samosvesti. 5Daničić? u Vukovom ječniku,)tamo ćeš vaskoliki srpski du$, tamo ćeš Srbina vaskoliko%a kao u o%ledalu vidjeti).9

ječnik nam %ovori da je ovaj svet podeljen na siromašne i bo%ate i da su #a #lo inepravdu krivi bo%ataši, a žrtve su seljaci. 5Kamata !)veliki, nepravedni interes)Nob$odnja u Srijemu !)kad u selu seljaci redom idu na kakav %ospodski posao)Npo%ospoditi se !)po%ospodio se pa neće da radi) itd.9 Sirotinja se bori protivnepravde 5)eimanje nemir od svijeta)9. Fospodski svet je pokvaren, be# morala,



be# duše? novac %a kvari 5)novac dušo%ubac), )dukat!%ubodušnica)9. Sirotinjskoiskustvo je teško 5)Oiva željo kukuru#na projo)N )kad je mlijeka, nije kašeN kad jekaše, nije mlijeka)N )trpež i krpež po svijeta drže)9, ali je to osirotelo seljaštvo ljudskinajvrednije? nje%ov moral, način života, običaji, verovanje, sve je to i#van spora, iVuk uvek %ovori s poštovanjem jedino o patrijar$alnim seljačkim institucijama.

2eksičko obilje ječnika odražava i#vanredno bo%atu narodnu empiriju, naročito oonome što je često ili se želi. Qajesti se !ječnik upućuje na? napitati se, nabanjatise, nabiti se, nabokati se, nabubati se, nadekati se, nažderati se, na#obati se,nakresati se, nakusati se, nalupati se, nasla%ati se, natući seN tući? biti, voštiti,devetati, derati, lijemati, linjati, ma#ati, makljati, mlaviti, mlatitiN udariti? bubnuti,bupiti, %arnuti, %enuti, depiti, depnuti, dernuti, dupiti, lupiti, lupnuti, vre#nuti,odadrijeti, odajačiti, odalačiti, ćornutiN jadan? bijedan, bolan, derni, žalostan,#ajadnji, #losrećan, #losretnji, jadinji, jadovan, jadovit, kukav, kukavni, kužan,nesrećan, oja1eli, tužan. ' treba videti sve mo%ućnosti u# ruka? pristupiti kome ruci,ima lijepu ruku 5lijepo piše9, od svake ruke, ne ide mu od ruke, nije mi na ruku, došlomi ispod ruke, itd.R 'li, to bo%atstvo je od ovo%a sveta. Aak i kad mislimo da jenemo%uće ostati samo u životu empirije i konkretno% životno% podatka, Vuk i nje%ovječnik nas čvrsto drže na #emlji. Evo neki$ Vukovi$ objašnjenja u# reči?

bo%? )@ Srba se ni jedan posao ne počinje be# pomo#i bože),

3ožić? )0 3ožiću se objesti i pobljuvati nije nikakve sramote 5)ako sam se opila,3ožić mi je došao)9.

bojati se? )e boji se svaka šuša 3o%a, ne%o batine),

brat? )'. Ko ti je oko i#vadio. 3. brat. '. +ato je tako duboko),

voljeti? )Volim mastan kapati ne%o %ladan plakati)

%atati? )Fatala baba da nije mra#a, a osvanuo snije% do %...),

%ost? )Fost mr#i na %osta, a domaćin obadva),

daća 5davanje, sreća9? )Da je sreća i od 3o%a daća, ne bi žene ni nosile %aća),

duša? )Dva be# duše, treći be# %lave),

žaliti? )Oali me živa, a nemoj mrtva),

#adušnice? )ajeo se kao siroče na #adušnice),

#vije#da? )@dario %a po #vije#di, tj. po čelu),



#%aditi? )e #%adi ti psu strvinu),

je#a, je#ik? )Je#a parala, %u#a plaćala 5kad ko%a biju #a r1ave riječi9),

kar 5karanje, %rdnja9? )0d kara %lava ne boli),

komad? )Dan i komad),

loš? )Da je meni i pološa vina),

molitva? )Kod Srba kad se ko ra#boli, slabo traže ljekara, ne%o popa ili kalu1era daim čati molitvu malu i veliku...Mala je molitva do skora bila #a marjaš, a velika #a%roš, a sad valja da su i one poskupljele),

nebojša? )ebojše najprije psi ujedu),

obra#? )0bra#a nema više ne%o dva prsta 5a %...e ima dva aršina9),

okretan? )0kretan kao donji žrvanj 5koji stoji9),

pokopanje? )Dajte što #a pokopanje 3o%a 5%ovore kalu1eri pred @skrs kad prose9),

pravo? )*ravo reci pa %ledaj te uteci),

pristati? Siroma$ čovjek nije pristao ni%dje),

rascvjetati se? )ascvjetao mu se tur),

ujediniti? )e ujedini, 3ože, Vla$aI 5kažu da se tako mole &urci 3o%u svaki dan9),

časno? )Ko $oće časno, ne može lasno),

#anos? 5)Kad se čovjek #anese, npr. u bolesti)9,

domaja? )*ote%lo marvinče na svoju domaju),

domovina? !(aus und (o" 5I9

#avičaj? )Mesto %dje se ko rodio i navikaoN / kljuse i %oveče teži na svoj #avičaj),#aključak? )@ pletiće i%le ono na vr$u),

jednostavan? )aus einem Stuck),



volja? )Dru%ome na volju),

osobina? )Fdjekoja žena ima kravu ili ovcu, što joj je poklonio otac ili dru%i ko),omladina? )podmladak u kući, djeca),

odlika? )novci što plaća rodbina ubijeno%a),

ob#ir? osvrtanje,

naslada, nasladiti? )asladio sam ruku na njemu 5tj. i#bio %a po svojoj želji9),nedostižan? )npr. žito je nedostižno, tj. jedno visoko a dru%o nisko naraslo, ili jedno#relo dru%o nedo#relo),

spre#anje? )Spre%nu se po dva i po tri...vola), itd.

) Sjajan je to je#ik, živ vrcav, nabrekao od životni$ sokova, veoma odre1en,neu%odno preci#an, čvrst 5kao čelik, kaže 3elić9, pun iskustva, bodar i %orak,podsmešljiv i podru%ljiv, ubodljiv, oslonjen na kolektivnu empiriju i veliko mnoštvo, i#ato celovit, %romadan, kolektivno uopšten, mno%o%lasno re#onantan. Je#ik koji nesumnja, sve odre1uje, si%uran, racionalan, borben, ironičan i prkosno naro%ušenprema svemu što je i#van nje%ova kru%a, aktivistički osposobljen #a samoodbranu isamopoštovanje, ali i #a poklič, #a mržnju, #a rušenje. Je#ik seljaka i težaka, du%oponižavani$ i pritiskivani$, koji su postali stvaraoci istorije. / sve je taj čudesni je#ikmo%ao, #aista sve, osim da i#ražava apstraktne pojmove i apstraktno mišljenje.Q66R

*onekad nam se čak čini da se Vuk u svom ječniku podsmeva apstraktnosti ranije

književnosti, njenoj meta4#ičnosti, njenoj visokoparnoj patetici. Vuk depateti#irastvari, de#avuiše i otklanja nji$ovu transcendentnost, ne pri#naje slutnje, ni senke,ni privid. Vuk kao da kaže svojim ječnikom? ovo je stvarni, %rubi, mukotrpni a opetvedri svet naroda, seljaka koji su uvek realni i konkretni, čak i kad maštaju, naučenida trpe, da se podsmevaju i da istrajavaju. Aemu bi poslužile nijanse, 4nese,meta4#ičke distinkcije, tanana ra#mišljanja o svetu i#van ovo% naše%, a u vremenukoje traži podvi% )/ reli%ija, i sve du$ovne mani"estacije, a najviše je#ik i mu#ika

je#ika, imali su da posluže samo ostvarenju or%ani#ma sposobna na maksimumžilava otpora. Fde su bo%umilski #anosi i udubljivanja, %de raskolničke prepirke iteološke suptilnosti Sve je i# korena iščupano, da bi se došlo ne do obilno i#ra#ito%

ili saborno% ili nemirno%, ili tajanstveno%, ! već do? otporno%.) 5S. Vinaver? Je#ičkemo%ućnosti, 67;.9

&eško da kod nas postoji delo koje je, kao Vukov ječnik, toliko od%ovaralopotrebama istorijsko% trenutka, i koje je toliko uticalo ne samo na je#ik i kulturu većna celokupni narodni ra#vitak. Vuk je postao nacionalna institucija.

+ar je onda čudo što se du%o, veoma du%o, u je#iku naše književnosti #adržao



vukovski seljačko!patrijar$alni du$. )@vodeći narodni je#ik u književnost kaoinstrument %ra1anskoj klasi da se kulturno i#ra#i, on je postavio i osnov #a njenuknjiževnost), kaže Milan 3o%danović #a Vuka, ali je od te činjenice #animljivije da jetoj književnosti Vuk ostavio du$ svo%a ječnika, svoju buntovnu seljačku orijentacijui# vremena ustanka, konkretnost mišljenja, ve#anost #a vidljivi svet, odsustvo želje i

smisla #a elevaciju, #a snove i #a tajanstvo. Dao joj je antejsku sna%u, ali je nijepuštao da suviše visoko leti. Možda #ato u / veku postoji ni# dobri$ pisaca, alisamo jedan je%oš.

V///

@# ovu vukovsku, narodnu i narodsku orijentaciju u je#iku, postojala je i dru%a,drukčija, koju su predstavljali Favril Ste"anović Venclović, Sima Milutinović Sarajlija i*etar *etrović je%oš. 50vde bi verovatno trebalo u#eti u ob#ir neke narodne pesme,kosovski ciklus, pre sve%a, i neke balade.9

Već pri prvom susretu s Venclovićem, osetićemo dru%ačiju du$ovnu napre%nutost,dru%ačiju usmerenost, dru%ačiji je#ik i pesnički inten#itet u odnosu na ono što namnude mno%i docniji sti$ovi.

0vako peva čudesni Venclović?

Dovle doplovivši,vetrila svoja spustivši,u tvrdom pristaništu ćutanja

da pristanemo.

Da sam se, neobavešten i neupućen, našao pred ovim sti$ovima, upitao bi$ se,#aču1en? čiji su koje% od naši$ veliki$ savremeni$ pesnika a koje me unutarnjebo%atstvo podsećaju Kad je to naš pesnički je#ik dospeo do takve suptilnosti, kad

je to naš du$ovni ra#voj omo%ućio takvo doživljajno obilje, da se na našem je#ikumo%la i#ra#iti ova mudro stišana, meta4#icirana, unutra okrenuta i i#nutraosvetljena poe#ija

/#%leda %otovo neverovatno da su ti sti$ovi, i mno%i dru%i od to% pesnika, i#u#etne

lepote, kao na samom vr$u neko% blistavo% poetsko% veka, nastali pre više od dvastoleća, i# pera pesnika koji je u istoriji književnosti ostao #abeležen kao opskurniprepisivač crkveni$ knji%a i pesnik skromni$ mo%ućnosti, koji se služio i narodnim

je#ikom. ' skudoumni i %rešni jeromona$ Favril, jedan od najsuptilniji$ pesnika kojesmo ikad imali, uplovio je u tvrdu luku ćutanja pre otprilike - %odina, i otada sunje%ovi rukopisi mirovali u ar$ivima Moskve, *ra%a i 3eo%rada, nepročitani sve donaši$ dana. edavno su 5#aslu%om jedno% mlado% naučnika i jedno% vredno%i#davačko% predu#eća9 nanovo oživljeni, di%nuti sa dna mutne vode #aborava, i



stare muke pesnikove opet su vaskrsnule?

Evo sam to vidimda neki dru%i #avičaj #ločestu mome telu vojuje

suproć mo%a umlja... 5rni bivo u srcu9

'li knji%aQ6R koja nam je milostivo vratila jedno% pesnika, učinivši otkriće kojem jošne sa%ledamo pravi #načaj, istovremeno nas je obo%atila i #bunila. 0bo%atila,poklonivši nam neočekivano a dra%oceno nasle1eN #bunila, unevši nered u ono štosmo mislili da koliko!toliko #namo. +ar je mo%uće, i kako je mo%uće, da je našpesnički je#ik postojao u tom obliku i s takvim i#ražajnim mo%ućnostima još pre dvapuna veka / šta se to desilo, koja katakli#ma je učinila da %a nestane i da se, u tomobilju što je dva veka ležalo kao skriveno bla%o, pojavi tek u naše vreme. +ar to nijeono čudo i koren koje je tražio Vinaver, i dru%i s njim

Sad, kad su nam prire1ivači učinili ovaj poklon, prebravši desetak $iljada stranicarukopisne #aostavštine po$ranjene u Srpskoj akademiji nauka, sve nam i#%ledamo%ućno, kao čak i prirodnoI Kako je dru%ačije i mo%lo da bude Karika jeprona1ena, kontinuitet uspostavljen.

Venclovića su stvorili? du%a tradicija slaveno!srpske škole i njen interes #a du$ovneteme, tradicionalna poe#ija neve#ano% slo%a, žive ve#e sa savremenom svetskompoe#ijom, i odlično po#navanje narodno% je#ika, što je Vencloviću, kao propovednikui )opštem du$ovniku) u južnoj @%arskoj, me1u iseljenicima i# stare domovine, bilo imo%uće i neop$odno. /# ovo% nasle1a, i# ovi$ ve#a, i# ove osnove, u# i#u#etan

poetski dar, mo%uće je bilo stvoriti ovakav pesnički je#ik, sa narodnom opštomba#om i individualnom poetskom nad%radnjom. 3e# narodno% je#ika sve bi ostalo unekom vakuumu, i#van narodno% puta, mrtvo i tu1e, kao što se desilo i posleVenclovića. 3e# plodotvorni$ kontakata i uticaja svetske du$ovne misli, ostalo binam samo naše vlastito siromaštvo. 3e# interesa #a du$ovni život, ma kojeprovenijence, ostao bi samo interes konkretni realitet ovo%a sveta, sa malom ilinikakvom mo%ućnošću transcendencije. Kod Venclovića se sve to slučilo u %otovoidealnom spoju, i na vatri nje%ovo% retko% pesničko% talenta !be# če%a bi ostalosamo potencijalna šansa !prekalilo se u i#vanredno pesničko delo i u i#ra#it pesnički

je#ik, posebne vrste. @# sposobnost )da se %otovo sve potčini poetskom i#ra#u, da

se i#u#etno ra#ličiti predmeti pretvore u poe#iju, da se svaka stvar koje se pesnikdotakne trans"ormira u podesan predmet pesničko% dela) 5Milorad *avić9, kodVenclovića impresionira )sloboda poetsko% kretanja kro# svet) i nje%ova sposobnostda stvara i i#ražava apstrakciju. 'li uvek kao preneseno #načenje, kao )dvostrukipejsaž) 54#ički i du$ovni9, kao meta"oru i ale%oriju, nikad ne %ubeći tle ispod no%u.e #namo tačno šta je Venclović sam stvorio a šta preveo, ali ostaje činjenica da supočetkom V/// veka na našem je#iku napisane pesme koje "asciniraju i danas.



0vako peva o smrti?

Da se paštimo, dokle nam nije sunce #ašlo,Dokle nam nije smrklo/ životna vrata nisu se #atvorila.

Jerno noću ništa se ne može poslovati,a#ila#i se tr%ovina, #atvaraju se šatre.*osle to%a, dobro #nateDa se nejma od ko%a što kuptii ima #ašto... 5oć9

2uk misli ovde je pokrenuo reči i# nji$ovo% osnovno% #načenja, i one, sa dru%imsmislom, transponirane, oslobo1ene prvobitne težine, lebde i#nad #bivanja kaonje%ova suština. ' sve je na i#%led jednostavno? dosledno je #adržana paralela noći ismrti, dana i života. ' noću, u smrti, prestaje životni vašar, #atvaraju seovo#emaljske šatre, i nastaje dru%o, ne#nano trajanje, u kojem se više ne možekupiti ni #lo ni dobro. 'pstraktnost ovde čak nije i#ražena posebnim rečima koje bisame sobom nosile takav smisao, ni smelim neobičnijim spojevima, kakvi$ inačeima? ona je u nameri, u misli, u prenošenju #načenja. Karakterističan je i postupakdosledne eliminacije, kojim se skraćuje put notorne misli? jedan elemenat u paralelise ispušta, reducira, podra#umeva, a to je valjda i jedini put do apstrakcije.

/# sasvim dru%e s"ere je divna Molitva protiv krvavi$ voda, a i tu se je#ik u#di%ao,kao du%a, otkinut od #emlje, iako miriše na nju?

3eda na vodi,

beda od $aramija,beda od svo%a roda,beda od je#ika,beda u %radu,beda u pustinji,beda od lukave braćei medu laživim društvom5/ prebeda ovo pišućiu oprljenoj knji%ina #loj $artiji, jakož i vidi se,

s neupravnim mastilomI90d sve%a #la i bede,ti nas oslobodi.

0vi$ krvavi$ vremenasva%dar puni$ vojske i bojai svako%a nemira,i ne teku tako vode potočne,



kakono što krvave reke teku.

Moli, presveta devo,

sina svo%a,

kojino je rad nas svoju krvi#lio na krstu,da bi radi istočenja nje%ove krvi,ostala u nas ta krv vojištanskai me1usobna,što se na #emlji prolivaod #li$ ljudi.

&i, bla%oslovena u žena$...isuši te krvave potokeda bi u toj rekisu$ima prošli no%ami.3udi nam nebesnom du%om,#namenjem.da ne bude više na nas potopI

aravno, ta vi#ija istorijske reke, to% strasno% potopa što se sručuje na narod, dajerečima u pesmi patetičan pri#vuk, ali i jednu dimen#iju sudbinsko% dešavanja,du%o% trajanja, misaonu potenciju kakvu neće po#navati naš / vek. Aak stotinu%odina posle, naši pesnici neće imati taj #ama$ ni tu misaonu i je#ičkusveobu$vatnost.

/ uvek je u Venclovićevu je#iku neko unutarnje, dubinsko prostiranje, težnja isposobnost prenošenja u eleviranu s"eru, u neki opštiji, širi i viši smisao? &aj je#ik jeoslobo1en od svoje elementarne namene i svo%a prvo% i#vora. itiraću i neka mestai# nje%ove pro#e, be# naročito% i#bora?

)od na rod ustaje, sudi se i pri. Dom na dom, braća na braću... &ako li i svaveseljena pod nebom i sav rod jednosvi1en čovečiji. Aovek čoveku je tu1in inepo#nan...

+alud u mraku nesećanja oči %lede.

Kletvi se svedodžba traži, niti ima ta kletva u kojoj lažljiva priseva nema.

Oivotarenju #a%onetka nikoja od%onetka ne valja.

Svirajka mu se #dru#%a, ali majstorija sviranja u njemu osta.

@ #lobi i osedesmoI



Du%orepa je nesreća.

3olje je malo sjanje ne%o velika pomrčina.

Lapat ne prola#i u#alud.

3o%atstvo na siromaštvu jaše.

Mučno je i tužno duvarovom be#dušnim %ovoriti.

@ korenu su i %rane s voćem rodnim.

evera nikome ne veruje.

Konac delo krasi i %ubi %a.

Misao je u tu#i %orka i ne#austavna).

' ovako %ovori Devojka u drami @dvorenje ar$an1ela Favrila devojci Mariji?

)Ja bi$ savijen svitak, neka se božije slovo napiše u meniI Ja runo ! kiša da i#aspe sena me. Evo kupina ! nek je #ažeže %ornji o%anjI Evo svećnjak ! na njemu da svetli%oruća sveća. učka ja ! neka se saspe i sruči se mana. Ja postelja !može lećimladoženja. arska sam stolica ! neka sedne car. rkva sam ! de ule#e ar$ijerej).

/li ra#mišljanje o životu i smrti?

)Doista je svašto, što je %od mesnato, kao i trava. / svako čovečje nošenje je kao jedan isto cvet na travi? trava se po%nu, cvet uvenu i otpade...Do1e smrt, sve mudobro poja%mi, u#e %a #a roba sebi, odvede strmo%ledeća, čemerna i nevoljna,nesvesna i preplašenaN što %od dobra imade sve mu isto pro1e to kao u snu i provrvikao dim ni u što...Kano 1aci kad neku komediju čine pred ljudima #a sme$ i #a šaluoblačeći se u ra#liko lepo ru$o... a ovamo !ništokape, svi i$ #nadu tko su oni...Stižesuton, sve se ra#i1e svojim putem? stovra#i sakriju se, skinu sa sebe ono tu1e odelo,ostanu #vekani, propalice i opalice ko i bili. &ako i o tome... smrt sustiže, pa#ar se

raskide, bo%at bla%o po%ubi, siroma$ siromaštvo pometnu... Suton mu sustiže, %ose svuče, #a sramotu osta, s pa#ara ovo%a života pra#an ode...)

@nutarnje bo%atstvo Venclovićeva je#ika, patina du%o% trajanja koje u sebi nosi, 4nakultivisanost "ra#e, ritma, kompo#icije, elastičnost i prila%o1enost višem, i#vedenomobliku mišljenja, maksimalna i#ražajnost u# krajnju ekonomičnost, sve je to bilodosti%nuto veoma rano, na samom i#lasku i# V// veka, mo%lo je da bude si%urnaba#a #a ra#vitak naše% je#ika, književnosti i kulture. a žalost, baš u tom času kad



se stvorila velika šansa, desio se preokret ravan udesu, koji je našu kulturu una#adio#a veoma du%o vreme i okrenuo je potpuno dru%im putovima. Venclovićevo delonije štampano, i cela jedna istorijska akvi#icija, već ostvareni visoki domet naiskustvu vekova, ostao je mrtvo bla%o, a sada je samo veličanstvena iskopina, setnosvedočanstvo jedne velike mo%ućnosti koju su vreme i prilike onemo%ućile.

eposredno posle Venclovićeva nestanka, polovinom veka, i# politički$ i nacionalni$ra#lo%a, jača sve više ruski uticaj, u naše krajeve dola#e ruski učitelji i naši ljudiškoluju se u usiji, prenose se i štampaju ruske knji%e, i sve više prevladava čudni,statični, narodni nera#umljivi, tobože sveslavenski je#ik, kao i#ra# političkeorijentacije, ve#ivanja srpsko% naroda #a veliku pravoslavnu usiju, #a o%romnikorpus apstraktno% slovenstva. 'li ta ilu#ija, taj tra%ikomični politički karusel pra#ni$u#danja i žarki$ dodvoravanja, da bi se sačuvale privile%ije i prava u @%arskoj,re#ultirao je u kulturi, u je#iku, u književnosti, o#biljnom sta%nacijom, a u odnosu naVenclovića, i velikim na#adovanjem. ikakve šanse nije imao taj slovenskiesperanto, i narodni ustanak je morao da stavi na dnevni red nje%ovu likvidaciju.

&ako je sve moralo da počne i# početka, od večne osnove, narodne, od narodni$pesama i pripovedaka, od težačko% %ovora.

&eško je od%ovoriti na u#aludno pitanje? šta bi se desilo da je Venclovićevo deloštampano, da je postalo šire po#nato i da je bilo u mo%ućnosti da i#vrši jači uticaj nara#vitak srpsko% je#ika. Da li bi u tom slučaju prevladao posle nje%a slavjanski je#ik/ da li bi se Vuk poslužio Venclovićevim je#ikom u borbi protiv slavjansko% Da li bi%a u#eo u ob#ir, ma u kojoj meri, jer je na tom #aista narodnom je#iku Venclovićostavio solidne obrasce i# mno%i$ du$ovni$ oblasti, krećući se s lakoćom u

područjima )meta4#ike, 4lo#o4je i apstrakcije, kojima Vukov je#ik jedva da je biodorastao), kaže M. *avić koncilijantno, a mo%ao je sasvim mirno reći? kojima Vukov

je#ik nikako nije bio dorastao. /li bi Vuk išao svojim putom, odbacivši Venclovića, kaoi Dositeja, kao i sve ostale, iako je Venclović dru%o ne%o svi oni. Možda bi VukuVenclovićev tanani, neseljački, kontekstualni je#ik, kojim se i#ražavaju meta4#ička,ra4nirana, ponekad i bi#arna du$ovna stanja, i#%ledao tu1 i nekoristan narodu uvreme veliki$ istorijski$ preobražaja i podvi%a. Sve što bi se o tome mo%lo reći, bilobi pretpostavka.

'li nije pretpostavka, već činjenica da je je#ik dvojice Vukovi$ savremenika, veoma

ra#vijen i bo%at, u suštini sličan Venclovićevom, Sime Milutinovića Sarajlije i *etra*etrovića je%oša, ostao prilično i#dvojen, usamljen, i#van opšti$ tokova našeknjiževnosti i kulture, i be# uticaja koji #aslužuje. ji$ov je#ik je mno%o bližiVenclovićevu ne%o Vukovu. &o je je#ik misli, traženja smisla i#van obično% ipo#nato%, kopanje po večnim tajnama života i smrti, tajnama bića ljudsko%, nje%ovamesta, suštine i svr$e.

+ar ne podsećaju na Venclovića pre ne%o i na jedno% naše% pesnika Milutinovićevi



0 varvarstvo, bo% te ukinuo,estalo ti tra%a u svijetuI

&i svirjepost i čre#merje ra1aš, &i namećeš jaram na čovjeka

Lto ne %miže ne%o dupke $oda.

/li?

Junad su tek nebesno jato.

/li?

+emni raju, živote nam kratki,Smrti %ro#ne nepo#nati času,Svjetino li mamci okićena,Audno biti poklonikom vašimIDobra vaša na noseve skaču, itd.

*rimera ima mno%o. 5@potrebu rečce l i, koju je kritika kod M. astasijevića primilakao veliki kvalitet, nala#imo često kod Venclovića i Milutinovića.9

' je%oš Još ni do danas nije #adovoljavajuće ispitana posebnost je%oševa je#ika,i ovaj veliki pesnik se u tom po%ledu ne i#dvaja i#me1u ostali$. Aesto se čak ve#uje#a du$ i suštinu naše književnosti, a ne uočava se dru%i, dru%ačiji put kojim idenje%ova poetska misao.

Milan 3o%danović, na primer 5eali#am Forsko% vijenca, aša književnost, 678<9,kao što i sam naslov kaže, ističe u je%oševu delu kao osnovno, suštinsko, ono što

je sraslo #a tle. je%oš u Forskom vijencu je )pesnik stvarnosti, života u njoj, čovekai nje%ove #emaljske sudbine). 0n se sukobljava sa )stvarnim, opipljivim problemima,#a koje nema kosmički$ rešenja). )Do tančina konkretna uočljivost svako% ljudsko%lika.) )/%uman Ste"an predstavlja jedan odre1eni naš narodni tip...kakvi$ kod nasstvarno ima.) 0n )u suštini #nači ne%aciju svako% ma%lovito% u#nemirenja pred t#v.višim i nerešljivim problemima). *esnička ekspresija je )sva konkreti#irana, čak i kadse ispunjuje mitološkim reminiscencijama, sva od stvarne slike i upečatljive

i#ražajnosti, ona odiše...da$om realno%a narodno%a je#ika i %ovora).

'leksandar 3elić 56>8<. %odina u našoj kulturi, aša književnost, 678<9 kaže da je6>8<. %odine je%oš dao )najveće delo naše književnosti na narodnom je#iku).je%ošev je#ik je isto što i Vukov i 3rankov je#ik? )aš književni je#ik dobio je takovrlo darovito osvetljenje u dramskom spevu Vladičinu, u duboko nacionalnimpesmama a tako isto lakim, često nestašnim lirskim pesmama 3rankovim i uživopisnoj pro#i Vukovoj. Sa tri strane poka#ano je kako se mo%u na narodnom je#iku



dati velika književna dela, i to u samom početku naše književnosti na narodnom je#iku). 3elić ističe da je je%oš )pravi predstavnik je#ika katunske na$ije), i kao dase jedino u tome ra#likuje od Vuka. 0n čak kaže i#ričito? )je%oš uobličavasvakidašnji je#ik). &o čudnovato nera#likovanje, i#jednačavanje je%oševo% iVukovo% je#ika proi#la#i, čini mi se, i# romantičarsko% odnosa, koji ni danas nije

sasvim išče#ao, prema tim našim nacionalnim počecima. &o 3elić i#ražava priličnonesrećno? )/ naš lepi je#ik i#vio se i# %rudi naši$ književnika.../ to je bio isti je#ik, kojisu naši narodi vekovima obra1ivali u svojim tradicionalnim delima.) / svi su isti?)Mesto jedno% Vuka dobili smo posle 6>8<. %odine četiri Vuka od koji$ je svakosvojim primerom poka#ivao da se samo onako kako je Vuk tražio mo%u dati velikadela) 5je%oš, 3ranko, Daničić i Vuk9. *onavljajući Daničićeve reči i# 6>8<. 5)0najdanas u Slavena ljepše piše koji prostije piše. +a tu je narodnu književnost, #a toprosto pisanje od potrebe prost narodni je#ik)9, 3elić kaže? )&o je ona prostota uknjiževnosti #a kojom su toliko žudeli toliki...) / Daničić i 3elić verovatno misle na

jednostavnost, mada kažu prostota, ali i jedan i dru%i decidirano tvrde da je uVukovu ječniku oličena stvarna suština i du$ srpsko% naroda.

0čevidna je, kako mi se čini, nacionalno!davorijska te#a o jedinstvu i identičnosti je#ika svi$ naši$ pisaca / veka, a apolo%ija konkretno%, svakidašnje%, opipljivo%,stvarno% je#ika kod je%oša, i kod svako% pravo% književnika, implicira odbijanjesvako% dru%o% i dru%ačije% je#ika, svako% dru%o% i dru%ačije% pristupa književnomdelu. ajpovršniji uvid u je%ošev je#ik, me1utim, poka#aće da je to u osnovinarodni je#ik, ali bitno drukčiji od Vukovo%. &o je dru%a težnja, dru%i misaoni proces,drukčija leksika, dru%i i drukčiji stil. Karakteristično je da prva je%oševa reč uForskom vijencu, posveta, ne postoji u Vukovu ječniku. i dru%e, posle nje?pra$ 5uprenesenom #načenju9, vijek, %orditi se, ni mno%e dru%e Qžrtva, užas, svakolik, bič

tirana$, strava #emna, varvarske lance, stalne 5čelične9 %rudi, tra%ičeski konac,itd.R.

'li nije vidljiva bitna ra#lika samo u *osveti. Deseterac Forsko% vijenca je sasvimdrukčiji ne%o narodni, najčešće be# cen#ure, be# kidanja i pada, krepak, celovit5*raunuka &urkova s KoranomN Da opuste #emlju svakolikuN Brancusko%a da ne bibrije%a9. je%ošev sti$ se ne #amara, nema klonuća, dinamičan je, misaoprekoračuje opasno mesto, vuče je napred želja da se i#vikne, odma$ eksplo#ivno,svoja i osobena, daleko od svako% opšte% mesta, opšte reči, opšte% ritma.

i je#ik, najčešće i na najuspelijim mestima, nije vukovski?

+vie#da e crne sudbe nadTL nTUomTL

VražTL pleme po#oba narode...

MalenTL svietTU #a adova žvala.



/li ovaj 4lo#o"ski lament duboko% smisla, svemirsko% opse%a?

' T` T[ta ću 'li sa kime ćuMalo ruka$, malena i sna%a,Edna slamka me1u vi$orove.

Sirak tužnTYC be# ni%1e niko%a,moe pleme snom mrtviem spava!Su#a moT` nema roditelT`!ada mnom je nebo #atvoreno,e prima mi plača ni molitve!@ ad mi se svietTL pretvorio,' svi lTOdi pakleni du$ovi.rnTYC dane, a crna sudbino. /td.

Vladika i /%uman Ste"an su )u carstvo du$ova$). &aj napon misli, taj napor da rečiprošire svoje raspone, da? obu$vate nebo i #emlju i čoveka ra#apeto% me1u njima,to je poetska sna%a je%oševa, ali i jedno poetsko $tenje, pesnički put. Kod je%ošaćemo se susresti sa obo%aćenim, i#menjenim, stili#ovanim, na viši misaoni nivodi%nutim narodnim je#ikom, osposobljenim #a meditaciju, #a sadržajan simbol, #auniver#alni smisao. 0d sve%a je možda najvrednije da je osnova je%oševa je#ika imisli u stvarnom životu.

' eto, desilo se da su i Milutinović i je%oš pri#nati #a velike pesnike 5čak i opre#niVatroslav Ja%ić, u Književniku, 6>==, na#iva Milutinovića %enijalnim9, je%oša jepri$vatio i narod, ali nji$ov put, nji$ov pravac, nji$ov je#ik, nisu pri$vaćeni u našojknjiževnosti. +ašto Verovatno #ato što je vukovski je#ik u$vatio ma$a kad se

je%oš javio sa svojim Forskim vijencem. 5*osle Vukove re"orme se )poneop$odnosti dalje ra#vijala književnost na narodnom je#iku, jer je ovaj početak biotako snažan i tako dinamičan da je i#a#vao prirodno i stalno produženje), kaže '.3elić.9 @ stvari, politička pobeda i sve veća a4rmacija naroda, donela je punua4rmaciju Vukovo%, narodsko% s$vatanja o je#iku, stvorila od nje%a aksiom, i Vukoviječnik je stvarna osnova literature i kulture / veka.

Slučaj Sime Milutinovića je jednostavniji i ra#umljiviji. 0sim komplikovane pesničke"akture, stvarane i# spoja narodne i klasične književnosti, osim smeli$ i neobični$neolo%i#ama, složeni$ meta"ora, nekonvencionalni$ slika, Milutinović je, u svom

poetskom maksimali#mu, postajao teško ra#umljiv pa čak i nera#umljiv, što je 5uvreme kad je prostota pisanja pro%lašena #a vr$ovni ideal9 umanjivalo nje%ove ionako male šanse da u srpski je#ik unese neke dru%ačije osobine, dru%ačijuunutrašnju strukturu ne%o što je vukovska.

a#ivamo je vukovskom, jer je #aista to. Vuku pripada sva #aslu%a što je koncipirao iu celini "ormulisao demokratsku misao o je#iku, književnosti i kulturi, što je sproveonjenu istorijsku inau%uraciju, postavši ono što je najviše mo%uće !i#ra# težnji svo%a



vremena i čelovo1a naroda. *ri tome ne #aboravljamo da su je#ik i misao u tojrevoluciji i#%ubili jedan deo svoji$ mo%ućnosti, da je u i#vesnom smislu potisnutamisaona strana i #apostavljeno bo%atstvo du$ovne mno%ostranosti, da čak ni naputu veliko% je%oša nije bilo sledbenika, makar u po%ledu je#ika i opšte% $tenja. 'liVuk nije #a to kriv, mada je nje%ova re"orma osnovni ra#lo% takvo% stanja. *re

sve%a, Vuk je ra#rešavao klasne i političke protivurečnosti u du$u kretanja svo%adoba, demokrati#ujući je#ik i kulturu, a #atim, on je ostvario o%romno delo kulturno%preobražaja, koje je #načilo re%eneraciju celokupno% života i aktiviranje novi$sna%a, korisni$ u veku veliki$ podvi%a. @#a sav o%romni #načaj koji ima Vukovare"orma, bilo bi prirodno da ona bude široka osnova a ne kanon, da se prila%o1avavremenu i stepenu ra#vitka du$a i opšte kulture, a ne da njena startna suštinapostane smetnja. 5Jer tek na samom kraju veka Dučić, po Matoševom i#ra#u, prviunosi nijansu u srpski je#ik, i to prema "rancuskom je#iku. *ola veka je trebalo dapro1e da bi se naša književnost osmelila na bitnije je#ičke inovacije.9 i #a to nijekriv Vuk. 5Srpska buržoa#ija, koja preu#ima vlast u novoj državi, preu#ima mno%eideje patrijar$alno% seljaštva, ali #bo% nje%ovo%a broja, ili #bo% čudne potrebe da sepočeci svake ideolo%ije kon#erviraju i kanoni#uju.9

' suština Vukove re"orme davala je mo%ućnost bla%otvorni$ i#mena, prila%o1avanja,poboljšavanja. Demokratska i životna orijentacija Vukova osi%urala je du% život iaktuelnost mno%im nje%ovim mislima koje se tiču naj#načajniji$ problema kulture. /to ne samo )u skupu jedno s dru%im), već često )od reči do reči), kako sam Vukkaže. *omenućemo neke.

Fovoriti i pisati narodnim, maternjim je#ikom #nači pre sve%a misliti na način koji jeneponovljiv, s osobenostima i uslovnostima ra#ličitim kod svako% naroda i u svakom

je#iku 5)#ašto svi narodi ne počinju s jedne strane misliti o stvarimaN i otud je postalaona ra#lika i#me1u je#ika što se #ove svojstvo je#ika)9. &ek tako, upijanjem svojstva

je#ika a ne učenjem pravila, stvara se onaj jedinstveni je#ički osećaj koji pomaže daživi, nedo%mati#ovani je#ik, čije mo%ućnosti treba neprestano otkrivati, postanesredstvo i#ra#a #a žive, nedo%mati#ovane misli, jer? lepše misli !lepši je#ik.

Kontakti me1u narodima su neprestani 5naša #emlja )nije sama na svetu ilio%ra1ena od ostalo% sveta)9, #ato !koristimo se tu1im iskustvima i bo%atimo je#iktu1im rečima 5u i#vornom obliku ili stvorenim u du$u naše% je#ika9. 'li se je#ik možebo%atiti i unutrašnjim ra#vitkom, sam i# sebe, on se može )i#obra#iti i ulepšati be#

tu1i$ je#ika), otkrivanjem tajni i mo%ućnosti koje u sebi krije.

*otpuno čisti prostonarodni je#ik ne može biti književni. Dužnost je književnika da)na osnovu narodno% je#ika stvore književni). &ako će, i bo%ateći se i menjajući,

je#ik sačuvati onu neop$odnu unutrašnju ve#u i vitalnost.

*ravo i dužnost književnika 5ako )ikaku vlast u je#iku imaju, ja mislim da tu imaju)9 jeste da se u je#iku odlučuju #a ono što im je potrebnije, što je bolje, )što je



pravilnije). 'li ne %ledajući )kako će u%oditi vkusu prostote 5koja ni sama ne #na šta$oće ni šta joj treba9, ne%o treba da piše onako, kao što nala#i po svome umu da jepravo i potrebno)N neka piše #a one koji #naju šta je prava vrednost, )pa makartakovije$ danas ne bilo u narodu našem ni po jedan na sto $iljada? doći će vrijemekad će i$ biti više).

Mera kojoj se teži treba da bude najviša, cilj uvek treba da bude savršeno, )a ono ćei onako biti savršeno koliko je mo%uće), koliki je domet svako% pisca. Ko će mupomoći iko i ništa, ni dru%i čovek, ni pravilo, ni u#or? pisac mora da upo#na život ida otkriva tajne je#ikaN u svemu ostalom upućen je samo na sebe, i )mora i #anajmanje sitnice da se do%ovori sa sobom).

&o je živi Vuk, čelovo1a 5reč je nje%ova9 sve%a što smo danas i što smo mo%li biti dodanas. @daljili smo se od Vukova je#ika, i on nam više nije ni u#or ni mera, niti možeda bude? sto %odina je prošlo od nje%ove smrti 56>=89, a sto pedeset od prvo%i#danja nje%ovo% ječnika 56>6>9. *osle Vuka nije, doduše, učinjeno sve što bi dužinito%a perioda od%ovaralo. 5*ropušteno je da se smelije uključi u naš savremeni je#iksve što je

alno u literaturi pre Vuka, svi oni po%ubljeni i #atureni valeur!i, koji bi mo%li postatinova mo%ućnost u sklopu današnje% je#ikaN kao što nismo, u dru%om smislu, u našune naročito du%u ni bo%atu kulturnu tradiciju uveli protivnike Vukove, čija s$vatanjane nose više pečat na#adnostiN nismo potpuno savladali upornu konkretnost kao niana$roničnu "olklornost je#ika, i ponekad i$ još i utvr1ujemo kolokvijalnimre%ionali#momN nismo stvorili ni potpuni rečnik savremeno% književno% je#ikaNnismo sasvim si%urni ni šta treba da bude suština to% naše% današnje% je#ika.9 *a

ipak, to du%o vreme nije prošlo u#alud. 0dstranjivanjem predrasuda o #abranjenima#onama i tabu i#vorima, u je#ik se uključuje sve što živi kao mo%ući i#ra#N o%romno je povećan leksički "ondN u ni#u slučajeva, koji na žalost nisu suviše česti, ostvarujese du%o željena mo%ućnost iska#ivanja umo#ritelni$ misli i savremene osećajnosti.

Sa si%urnim je#ičkim osećanjem pronala#imo nove i#ražajne mo%ućnosti u starojdomorodnoj je#ičkoj sti$iji, od koje se više ne odvajamo, #a$valjujući Vuku.apomene

6. rni bivo u srcu, i#bor i pred%ovor Mil. *avić, i#d. )*rosveta), 3eo%rad, 67==.

. /sto delo.

:. Salo debelo% jera sačuvano je u jednom jedinom primerku, koji se čuva ubiblioteci nekadašnje Srpske pravoslavne velike %imna#ije u ovom Sadu, jer jeknji%a uništena, kao opasna. 678<. %. Matica srpska je i#dala Salo... kao "otokopijskoi#danje.



8. avodeći sti$ove?

Flup Srbljin budi, %ovedarskiFovori, onda si ti Vukov Srbljin,'ko si lepša što perom napisa

Srbski to nije

Skerlić kaže da su &ekelijini. / produžava? )' jedan dru%i stari pisac u#vikivao je?

Slepačke %usle 0r"eju #ar lira da budu

' to je &ekelijin sti$ i# iste pesme.

;. ajoštrije i najnepovoljnije mišljenje o Dositeju i#rekao je u recen#iji )*rimječanijena pred%ovor %. *avla Solarića k Me#imcu Dositeja 0bradovića) 5prvi put u celiniobjavljena u Kovčežiću 67;>. i 67=-, u knji#i Vuk St. Karadžić !Kritike i polemike,Matica srpska i SK+, odakle prenosimo ove navode i citate9. &o je prilično oštarpam^et, koji bi i#%ledao čudan i neobjašnjiv, kad se ne bi sa%ledao u kontekstuVukova stava u celini, u odbijanju sve%a što se dešavalo u književnosti pre ustanka.Vuk ne pri$vata Dositejev slavjanski je#ik, #atim nje%ov kosmopoliti#am, reli%io#nuindi"erentnost i naročito ne%ativan stav prema narodnim običajima, što je #a Vukadeo narodno% du$ovno% bo%atstva, jedna nje%ova dra%ocena osobenost, #nak pokome se i#dvaja medu dru%im narodima. 5+akon, je#ik i običaji su najsvetliji svakomnarodu, kaže Vuk.9

)+a prve tri %odine), piše Vuk o Dositejevu boravku u Srbiji, )nije imao nikakvo%

dru%o% posla osim što je učio ono jedno dijete 5'leksu, sina rno%a Cor1ija9, pa i tonije sve učio, ne%o je išlo i u školu, a on %a je samo poučavao i s njim življeo. 'konije imao nikakve plate, nije mu ni trebala), jer je imao %ospodsku $ranu i napitak,konak, svu poslu%u, a )davalo mu se opet kašto po desetine dukata. *a šta mu jeviše trebalo plata 5njemu kao staru kalu1eru9 +ar je on bio došao u Srbiju da tečenovce ' o nje%ovim mu#ama u Srbiji 5me1u koje %. Solarić računa i nje%ovu platu9,toliko nam je po#natoN a da je pisao nekoliko poučenija, koja su se čatila u crkvibio%radskoj, 6>->. %odine na novo ljeto sti$ove ruskome caru i odo4nikinu 5koji sunaštampani u Mlecima9, i može se reći da su naj%ori od sviju nje%ovi$ sti$ova...) ijeSrbija kriva, kao što kaže Solarić, da Dositej nije više napisao, jer je on i i#van Srbije

napisao malo, niti je )vrlo $itio s pisanjem). ' i u Vlaškoj nije ništa #namenitije učinione%o što je dobio jedan sveštenički #latan krstN i sto je došao u 3io%rad prije *etra iMilenka Q*etra Dobrnjca i Milenka StojkovićaR i protolkovao rnome Cor1iju nji$oveintri%e i poma%ao i$ proćerati i# Srbije 5i tim načinom pomo%ao da Srbija prijepropadne9, i potom postao ,popečitelj du$ovni$ djel i narodna%o prosveščenija idobio pet stotina dukata plate na %odinu. / tu je već bila riba u$vaćena, i ključevi senašli 5niti je trebalo više mreže na trpe#u metati, ni po%ureno ići...9 Sad dakle i mivelimo sa %. Solarićem? kamo sreće da ne bješe ni on prešao u SrbijuI +ašto on Srbiji



ako nije učinio kakve štete, pol#e nije nikakveN a sebi je učinio i štetu i sramotu.+ašto je on na ovoj strani po svome, veTjedstvuG i HsladkorječiTOG propovijedao ika#ivao kako bi trebalo činiti, pa je poka#ao da je to sasvim ra#ličito? #nati o kakvomposlu lijepo %ovoriti, i #nati %a dobro i pametno raditiI) )Koliko je Dositije vikao nalaskanje i na laskatelje, toliko je to rado imao.) Lto se tiče je#ika, Dositej je )pisao

po pravilam babi Smiljani), kao i ostali. ije Dositej prvi počeo i#ostavljati ni nekaslova, kao što veli Solarić, ne%o su )Srblji pisali be# jerova i be# T` i TO na dvadeset%odina prije Dositejevi$ knji%a). )Vrlo nam je dra%o što %. Solarić ne pominje u#rok#ašto je Dositej u početku Me#imca potvrdio svoje misli da treba srpski pisati knji%e?#ašto onomlani pisaše neko u njemačkim novinama 5fsterr. 3eob. 6>6>. gh=-9 dase Dositije pokajao od svo%a %ovedarsko% je#ikaI) )Cto se tiče je#ika u ovompred%ovoru, on je obična be#pravilna smjesa srpsko% i nisko!slavensko%a kao i uMe#imcu. )

=. +animljivo je kako Vuk %ovori o crtežima na stećcima, u ječniku, smatrajući dasu ružni #bo% nerealističko% tretmana, #bo% stili#ovane de"ormacije.

<. Koliko Vidaković nije poštovao narodne svetinje, vidi se i po tome kako je naslikaolik Kraljevića Marka 5u 2jubomiru u Jelisiumu9, dajući %rotesknu sliku. !Flava mu je#amašna, prostak je, a ni otac mu nije bolji, )neće da se uči), #a nauk nije sposoban,ne #na ništa, sem turski, a i to je naučio služeći sultana, pijanica? )on pije,%ospodine, pije kao %uja), )prost i tup), ne#%rapno se ponaša, %ovori koješta,smešan je prema dru%im u%la1enim mladićima )od mode).

Fovoreći o tome u svojoj studiji Milovan Vidaković 53eo%rad, 67:89, *avle *opovićkaže indi%nirano? )Fospode 3ožeI Kakve su ovo budalaštineI) !)Ja ću i da ra#umem

još da se u Vidakovićevo vreme i ranije o Marku nije uvek mislilo kako mi danasmislimo. eljković %a, to #namo, #amišlja r1avo, kao čoveka )koji nije #aslužioslave). ajić %a karakteriše kao )silna%o na$alnika i nepodla%o pijanicu, kromeproči$ bestudiji).

Solarić... kaže s podsme$om? )Marko Kraljević bi se po svoj prilici junački nasmejaobio, čujući da se Serbi... o nekakvom prosveštenju peku 5staraju9.) Aak Milutinović, ito docnije, %ovori po%rdno o Marku, u Diki rno%orskoj, npr. on kaže 5///, >9?

Marko pio i pamet ispio,

Ja mnim pjan je on i po%inuo...

... Lto i Vidaković nije pošao #a Vukom 5)/# Vukovi$ #biraka i#ići će docnije onasimpatična slika Markova kako je mi svi danas s$vatamo.)9... Suviše, neka i nijepošao #a Vukom, !#a običnom pameću da je pošao, pa ne bi naslikao ovakvo%Marka. &ako komično i neskladno nije %a slikao ni jedan od oni$ koji %a ne vole, niajić, ni Solarić, ni Milutinović...Mi smo dosad videli da Vidaković %ovori koješta, ali

je ovde !i#vinite #a i#ra#... počeo i da bleji. / što se i doticao istorije kad je ovako



nejasno predstavlja.)

Vuk nije %ovorio o ovome, jer se o Marku priča u trećem delu romana 5a Vuk je pisaosamo o prva dva dela9, i eto, kao da *. *opović naknadno %ovori i u nje%ovo ime,o%orčen najviše #bo% nepoštovanja narodni$ svetinja, i otuda sud o Vidakoviću da je

pisac )detinje pameti).

>. @ 0d%ovoru na Sitnice je#ikoslovne Vuk navodi celu (adžićevu pesmu, da bičitaoci )mo%li vidjeti kako to %. Svetić %ovori)?

Moja mu#a

Verna mu#a naslonila nežne %lave krotak lik,a prsi mi pala mila, boravila sladak san.

&i$o, ti$o, neka spavaN umoru je pokoj slast...Kad se mu#a probudila, u bašču je šetala,osom je se jutra mila, ruže cvetak u#brala,Da njom s čela #noj mi utre... itd.

5*esmu navodim u savremenoj transkripciji.9

/spod pesme je Vukov komentar? )Može biti da na sujetu %. Svetića niko nije mo%aonačiniti priličnije satire od ove koju je on sa svojom mu#om sebi načinio. Kad čovjekdobro misleći ove nje%ove i mu#ine riječi pročita 5npr. kako mu#a %ovori da je? ,aruBrancu venac plela, dižuć Srbma čuvstva žarN svo% je#ika tanke žile srbskoj braći

javila, itd. !M. S.9 mora ka#ati da je mu#a kratkoumnija i be#obra#nija od svo%a

ljubimcaN i tako %. Svetić u svemu ovome ništa istinitije nije ka#ao ne%o da je ovonje%ova mu#a).

Možda je ovo Vukovo ismejavanje !Vuk čak pominje i reč satira !podstaklo 3ranka daparodira tu istu pesmu u *utu.

7. &o je parodija (adžićeve pesme *alinodija jerovi$ vra%ova i# 6>;. %. u kojoj(adžić peva?

*adaju carstva presilna, i prestoli %ordi se rušeN

Slava im pada i čestN postaju para i dim... &i si pak večno ti. *rostrano carstvo je tvoje?Kamčatke ledeni bre%, Dunav je vlade ti kraj...Milosti krilo i vlasti, o veliki debeli jeru,/ na nas prostri se, nas %rejNprimi, o primi nas.

6-. Stejić je prvi #apa#io da je Vuk u prevodu ovo% #aveta odstupio #apravo od



!retoričko pitanje? )' ko od vas brinući se može primaknuti rastu svojemu lakat jedan)N

!kontaminacija, eliminisanje pojedini$ delova rečenice? )' kad travu po polju, kojadanas jest a sutra se u peć baca. 3o% tako odijeva, a kamo vas, malovjerni)N )Evo

mati moja i braća moja.) 5' kako je Vuk prebacivao Mušickom #bo% takvi$skraćivanja, i još u sti$uI9N

!%nomičnost? )e brinite se dakle #a sjutra, jer sjutra brinuće se #a se. Dosta jesvakom danu #la svo%a.)N

!stalna upotreba ve#nika i u početku rečenice, čime se postiže pove#anost trajanja,neprekidnost delovanja, ali i svečano!patetični ton?

)/ sav %rad bijaše se sabrao k vratima/ iscjeli mno%e bolesnike.../ #a njima potrčaše Simon i koji bija$u s njima./ našavši %a rekoše mu? traže te svi./ reče im.../ propovijeda po #bornicima nji$ovijem.../ do1e k njemu %ubavac...) itd.N

!4lo#o"ske, meta4#ičke, reli%io#ne apstrakcije? )' ovo je volja oca koji me posla daod ono%a što mi dade ništa ne i#%ubim, ne%o da %a vaskrsnem u posljednji dan.)N)Du$ je ono što oživljavaN tjelo ne pomaže ništa. iječi koje vam ja reko$ du$ su iživot su.)N )Ja sam vidjelo svijetu? ko ide #a mnom neće $oditi po tami, ne%o će imati

vidjelo života.)N )+ato me ljubi, jer ja dušu svoju polažem, da je opet u#mem.)N)Du$a istine, koje% svijet ne može primiti, jer %a ne vidi niti %a po#najeN a vi %apo#najete, jer u vama stoji, i u vama će biti), itd.

*roduženi oblici reči, u svečanoj intonaciji 5"olklorno bla%danskojI9, mno%e parente#e!što rečeničnu kompo#iciju čini složenom !neuobičajene sinta%me 5)i pomišlja$u usrcima svojima)9, upotreba stari$ i novoskovani$ reči 5pokajanje, ženik, #bornica,%njev, vijeće9, upotreba reči dakle, koja obeležava misaonu konklu#iju 5)Dakle je%ospodar sin čovečij i od subote.)9, #natna leksička, stilska i melodijska ra#likaprema narodnom je#iku, sve to ovaj prevod odvaja i#me1u sve%a što je Vuk pisao.

0vaj prevod nije savršen, nedostižan i sl. kako se %ovorilo, i lako je uočiti da se naškruti je#ik čak ni Vuku ne da 5... Du$ je ono što....... koji me posla da od ono%a što mido1e ništa ne i#%ubim...N e bojte i$ se dakle... N / videći /sus pomisli nji$ove riječi...N'li kakav ću ka#ati da je ovaj rod 0n je kao djeca koja sjede po ulicama...N +aistavam kažem da ćete vi koji idete #a mnom, u dru%om ro1enju, kad sjede sin čovječijna prijestolu slave svoje, sješćete i vi na dvanaest prijestola...N Ja %a #nam, jer samod nje%a i on me posla... N Svaki, braćo, u čemu je ko po#van u onome neka ostanepred Fospodom...N ' #a meso što je klato idolima #namo... itd.9. 'li, i pored to%a, on



je veoma dobar. / još važnije? to je otkrivanje jedne mo%ućnosti, stilske i je#ičke, kojaposle Vuka nije dovoljno iskorišćena

66. @ o#biljnom i iscrpnom *o%ovoru, studiji o Vukovu ječniku i# 6>6>. %. 5i#d.)*rosveta), 3eo%rad, 67==9 *avle /vić, i#me1u ostalo%, %ovori o toj osobini Vukova

je#ika. 0n odlično #na, i kaže to, da Vukov je#ik nema mno%i$ reči i#van seosko%ambijenta i pobeda to% je#ika stavila je )na dnevni red #adatak popunjavanjarečničko% "onda da bi on mo%ao #adovoljiti rastuće potrebe moderno% književno%

je#ika). 'li /vić navodi i ni# )apstraktni$ i#ra#a i suptilniji$ odredbi i na#iva #apojedine kulturne tekovine i pravne ili poslovne postupke). )*relistavajući rečniknaići ćemo na mno%obrojne i#ra#e kao be#umlje, bijediti, boraviti, vladati, vlasnik,vlast, vršiti se, dolikovati, domisliti se, dopasti se... dopustiti, žalost, željan, #aborav,#aboravan, #avesti, #avist, #avičaj, #ajednica, #amisliti se, #apustiti se, #bor), #atim!i#me1u ostali$ !i#dašan, ispravan, javni, ljubav, moć, nastup, način, nepovoljan,postupiti, pravilo, proreći, ra#misliti se, sa#nati, svijest, svjedočanstvo, sjednica,složen, slutnja, tvar, tu%a, u%ovor, uredba, urediti i dru%e. / #aista, reči kaobe#umlje, #aborav, i#dašan i još neke odstupaju od vukovske konkrecije, ali dru%esu, po Vukovu tumačenju u ječniku, veoma konkretne i savremena današnja#načenja dobile su docnije. &ako je? boraviti !živeti 5leben, a%o9, vlast !moć 5DieMac$t, potestas9, #avesti !voditi i#a neče%a 5$inter etas "u$ren9, #avičaj !)mjestode se ko rodio i navikao), #ajednica !#ajedničko dobro 5Das Femein%ut, bonumcommune9, #bor !%ovor, #borenje !)#bor #borila %ospoda išćanska), isprava !pravona nešto 5)donijo ispravu i# ari%rada da ponovi... namastir)9, ljubav !svi navedeniprimeri %ovore o dobroti, o milosti? učini mi ljubav, dela ljubavi ti 5kao što jeljubavnik reč kojom se oslovljava nepo#nati9, nastup !napad 5bolesti9, postupiti !ići5%e$en9 ili #aobići 5um%e$en9 ili mirovati, stajati 5still ste$en9? postupila vodenica,

pravilo !crkveno 5samo toI !)e #na pravilo)9 svijest !)nije u svijesti, i#%ubio svijest),svjedočanstvo !vide svjedodžba, sjednica !sedenje 5das Sit#en? )pro1i se sjedniceNnema od sjednice ništa)9, tu%a !tu%a me jeN tu%o i nevoljo 5)sa%t die unilli%e aberiininer liebende Muttar #um Kinde das i$r Kuinmer und ot$ mac$t)9, u%ovor!do%ovor 5die Verabredun%? o onome šta isprošena nevesta treba da donese9,uredba 5)uredio kao asta taške) urediti dan kudelju9

Wolf Black

Documents

Transcript of Wolf Black