djovanovic.files.wordpress.com · Web view- Posebnu pa`nju obra}ati pri pripremi terena za bu{enje...
59
RTB - BOR RUDNIK BAKRA MAJDANPEK Deoni~ko dru{tvo u dru{tvenoj svojini, Majdanpek UPRO[}ENI RUDARSKI PROJEKAT EKSPLOATACIJE POLIMETALI~NE RUDE NA SEVERNOM REVIRU RUDNIKA BAKRA MAJDANPEK Majdanpek, maj - jun 1995. god.
Transcript of djovanovic.files.wordpress.com · Web view- Posebnu pa`nju obra}ati pri pripremi terena za bu{enje...
RTB - BOR RUDNIK BAKRA MAJDANPEKDeoni~ko dru{tvo u dru{tvenoj svojini, Majdanpek
UPRO[}ENI RUDARSKI PROJEKAT EKSPLOATACIJE POLIMETALI~NE RUDE NA SEVERNOM REVIRU RUDNIKA BAKRA MAJDANPEK
Majdanpek, maj - jun 1995. god.
S P I S A K O B A V E Z N I H P R I L O G A
1. Potvrda o registraciji radne organizacije za izradu rudarskih projekata.2. Potvrda radne organizacije o izradi i stru~noj kontroli projekta.3. Spisak projektanata.4. Re{enje o odredjivanju Glavnog projektanta.5. Uverenje glavnog projektanta o polo`enom stru~nom ispitu.6. Uverenje glavnog projektanta o radnom sta`u provedenom na odgovaraju}im poslovima.7. Izjava glavnog projektanta o izradi projekta.8. Re{enje o odredjivanju lica za stru~nu i ra~unsku kontrolu.9. Uverenje o polo`enom stru~nom ispitu lica koje vr{i stru~nu kontrolu.10. Uverenje o radnom sta`u lica koje vr{i stru~nu kontrolu.11. Izjava o stru~noj kontroli.12. Projektni zadatak.13. Sadr`aj projekta.14. Spisak priloga.
Na osnovu ~l. 36. Zakona o rudarstvu, Slu`beni glasnik SR Srbije br. 37/86 (pre~i{}en tekst) i ~lan 31. Zakona o izgra- dnji objekata Slu`beni glasnik SR Srbije br. 10/84 RTB Bor RBM Deoni~ko dru{tvo u dru{tvenoj svojini izdaje slede}u
P O T V R D U
1. Da je radna organizacija RTB - Bor RBM Deoni~ko dru{tvo u dru{tvnoj svojini kao organizacija udru`enog rada koja je regi- strovana za izradu ove vrste tehni~ke dokumentacije izradila UPRO[}ENI RUDARSKI PROJEKAT EKSPLOATACIJE POLIMETALI~NE RUDE NA SEVERNOM REVIRU RUDNIKA BAKRA MAJDANPEK.
2. Da je isti izradjen u skladu sa ~l. 35. Zakona o rudarstvu (Slu`ebni glasnik SR Srbije 37/86 (pre~i{}eni tekst) i 37. zako- na o izgradnji objekata (Slu`beni glasnik SR Srbije br. 10/84.)
3. Da je izvr{ena unutra{nja kontrola shodno ~lanu 37 i 40 Za- kona o izgradnji objekata (Slu`beni glasnik SR Srbije br. 10/84.)
4. Ova potvrda je sastavni deo navedene tehni~ke dokumentacije i u druge svrhe se nemo`e upotrebiti.
DIREKTOR ZA RUDARSTVO
------------------------------
Mladenovi} Dragi, dipl.ing.rud.
SPISAK PROJEKTANATA
Glavni projektant: JOVANOVI} DRAGOLJUB, dipl.ing.rud. Ovla{}enje br. 152-996/79.
----------------------------------
Saradnici i konsultanti:
MLADENOVI} DRAGI, dipl.ing.rud.
-------------------------------
Grubi{i} Slavko, dipl.ing.rud.
-------------------------------
Mr. `ivkovi} Peri{a, dipl.ing.geol.
--------------------------------
Djordjevi} Dragi{a, dipl.ing.geol.
--------------------------------
Dobri{erevi} Marica, rud.tehni~ar --------------------------------
Veljovi} Radmila, rud. tehni~ar
--------------------------------
Stru~na kontrola: Raji} Miroslav, dipl.ing.rudarstva
---------------------------------
Na osnovu ~lana 35. stav 2, 4, 5 i 7 Zakona o rudar- stvu (Sl. glasnik SRS br. 33/78.) koji se odnosi na lica koja izradjuju rudarske projekte donosim slede}e
R E [ E N J E
Da se za izradu: UPRO[}ENOG RUDARSKOG PROJEKTA EKSPLO- ATACIJE POLIMETALI~NE RUDE NA SEVERNOM REVIRU RUDNIKA BAKRA MAJ- DANPEK odredjuje JOVANOVI} DRAGOLJUB, dipl.ing.rud. ovla{}enje br. 152-966/79.
DIREKTOR ZA RUDARSTVO
U Majdanpeku, -----------------------------11. Maja 1995. god. Mladenovi} Dragi, dipl.ing.rud.
Re{enjem Direktora za rudarstvo RBM-a Broj III - 21 / 410 od 15.05.1995. godine odredjen sam za glavnog projektanta za izradu UPRO[}ENOG RUDARSKOG PROJEKTA EKSPLOATACIJE POLIMETALI~NE RUDE NA SEVERNOM REVIRU RUDNIKA BAKRA MAJDANPEK
Na osnovu predja{njeg dajem slede}u
I Z J A V U
Izjavljujem da sam prilikom izrade UPRO[}ENOG RUDAR- SKOG PROJEKTA EKSPLOATACIJE POLIMETALI~NE RUDE NA SEVERNOM RE- VIRU RUDNIKA BAKRA MAJDANPEK isti usaglasio sa svim va`e}im tehni~kim propisima, standardima kao i propisima o za{titi na radu.
PROJEKTANT,
------------------------------ Jovanovi} Dragoljub, dipl.ing.rud.
Na osnovu ~lana 38. Zakona o rudarstvu (Slu`beni glas- nik SRS br. 33/78.god.) koji se odnosi na lica koja vr{e tehni~- ku kontrolu rudarskih projekata donosim slede}e
R E [ E N J E
Da se za stru~nu i ra~unsku kontrolu UPRO[}ENOG RUDAR- SKOG PROJEKTA EKSPLOATACIJE POLIMETALI~NE RUDE NA SEVERNOM REVI- RU RUDNIKA BAKRA MAJDANPEK odredjuje RAJI} MIROSLAV, dipl.ing. rudarstva ovla{}enje Br. 175/R.
DIREKTOR ZA RUDARSTVO U Majdanpeku,11. Maja 1995. god. ------------------------------
Mladenovi} Dragi, dipl.ing.rud.
Re{enjem DIREKTORA ZA RUDARSTVO RBM-a Broj III - 21 / 411 od 15.05.1995. godine odredjen sam za stru~nu i ra~unsku kontrolu UPRO[}ENOG RUDARSKOG PROJEKTA EKSPLOATACIJE POLIMETA- LI~NE RUDE NA SEVERNOM REVIRU RUDNIKA BAKRA MAJDANPEK.
Na osnovu predja{njeg dajem slede}u
I Z J A V U
Izjavljujem da sam izvr{io stru~nu i ra~unsku kontrolu UPRO[}ENOG RUDARSKOG PROJEKTA EKSPLOATACIJE POLIMETALI~NE RUDE NA SEVERNOM REVIRU RUDNIKA BAKRA MAJDANPEK i utvrdio ispravnost u svim delovima projekta.
STRU~NU I RA~UNSKU KONTROLU IZVR[IO,
----------------------------------- Raji} Miroslav, dipl.ing.rudarstva
P R O J E K T N I Z A D A T A K
Za izradu Upro{}enog rudarskog projekta eksploatacije polimetali~ne rude na Severnom reviru Rudnika bakra Majdanpek
Upro{}eni projekat uraditi tako da se otkopavanje po- limetali~ne rude uklopi u ve} postoje}e planove otkopavanja na S. reviru i ostalih radova u okviru RBM-a.
Koncepciju otkopavanja planirati tako da se otkopava- nje vr{i po postoje}oj tehnologiji sa raspolo`ivom mehanizacijom na Severnom reviru.
Dinamiku otkopavanja jalovine (otkrivanje rudnog tela) planirati tako da obezbedi ravnomernu proizvodnju rude od 60.000 t mese~no.
Tehnologiju, mehanizaciju i organizaciju planirati ta- ko da skup svih tehni~kih, tehnolo{kih i ekonomskih parametara uz odgovaraju}u bezbednost rada budu najoptimalniji.
- Da se odmah mo`e otpo~eti sa radom na raskrivci, odnosno da rad na raskrivci ne bude uslovljen dinamikom radova na S.reviru.
- Da se u~e{}e kamionskog transporta svede na najmanju meru.- Da se {togod je to mogu}e pre udje u rudno telo.- Otkopavanje planirati tako da se njime zahvati najve}a
koli~ina rude odnosno metala.- Da otkopavanje ima odgovaraju}u pouzdanost u radu.
Projekat treba da sadr`i:- Kratak osvrt na dosada{nja istra`ivanja.- Kratak osvrt na geolo{ku gradju.- Kratak osvrt na hidrogeologiju terena.- U okviru tehnolo{kih operacija obraditi slede}e operaci- je:
pripremu terena, bu{enje, oprobavanje, miniranje, ut- ovar, transport, odlaganje jalovine, izgradnju i odr`ava- nje puteva, odvodnjavanje i ostale pomo}ne i prate}e rad- ove u okviru otkopavanja.
- Predvideti na~in napajanja elektro energijom.- Odrediti sistem upravljanja i komuniciranja.- Predvideti potrebnu radnu snagu.- Dati op{te i posebne mere za{tite.
Projekat uskladiti sa svim va`e}im propisima iz ob- lasti rudarstva.
DIREKTOR ZA RUDARSTVO
-------------------------------- Mladenovi} Dragi, dipl.ing.rud.
1.0. UVOD
U vrme ote`anih uslova privredjivanja u rudarstvu se, zbog velikih tro{kova proizvodnje, jo{ vi{e name}e potreba za iznala`enjem unutra{njih rezervi, modernizacijom postoje}ih kapaciteta, pro{irenjem postoje}ih kopova, otvaranjem novih kopova i uvodjenje novih proizvod nih programa koji daju ekonomsku opravdanost. U sklopu tih napora ovim projektom se re{ava otkopavanja polimetali~ne rude na
Severnom reviru.Pri izvodjenju radova na Severnom reviru do{lo se do
predpostavke da se orudnjenje Severnog ravira prote`e jo{ vi{e ka severu nego {to je to dato Glavnim projektom otkopavanja. Predpostavka se pokazala ispravnom, naime, dubinsko istra`no bu{enje je pokazalo da postoji orudnjenje polimetali~ne rude u obliku vi{e manjih rudnih tela nepravilnog oblika. Rudna tela su sli~nog hemijskog sastava. Od glavnih metala sadr`e cink, olovo, bakar, srebro i zlato.
Tokom 1993. godine nekoliko manjih rudnih tela je otkopano i tehnolo{ki preradjeno. Kako su tehnolo{ki rezultati bili zadovoljavaju}i a ekonomski pokazatelji pozitivani, to je re{eno da se izvr{i otkopavanje polimetali~nog rudnog tela izmedju profila 45 i 46.
Na neki na~in ova ruda predstavlja valorizaciju jalovine jer je ona Glavnim projektom otkopavanja bila zacrtana kao jalovina.
2.0. GEOLOGIJA LE`I[TA
Geologija rudnog le`i{ta "Severni revir" je detaljno obradjena u knjigama: "Elaborat o rudnim rezervama Rudnika bakra Majdanpek - Severni revir" i u "Glavnom rudarskom projektu eksploatacije povr{inskog kopa - Severni revir". Ovde }e geologija biti obradjena u osnovnim crtama, onoliko koliko je neophodno za razumevanje konkretne materije.
Prema dosada{njim saznanjima, le`i{te Majdanpek je stvoreno u Hipoabisalnom nivou (1 km dubine). Utvrdjene su dve glavne etape stvaranja le`i{ta i to:
- Kontaktno-pneumatolitska (Skarnovska)- Hidrotermalna
Kontaktno-pneumatolitska le`i{ta (Skarnovska) etapa stvaranja le`i{ta u Majdanpeku je razvijena na kontaktu dajkova amfibolsko-biotitskih andezita u laramijskih plutonita sa kre~njacima. Ogleda se u stvaranju magnetitskih rudnih tela skarnovskog tipa sa granatima grosular-andraditskog niza, epidotom, kalijskim feldspatom i hloritom.
Hidrotermalna etapa je vezana za tektonski zdrobljene zone koje su omogu}ile cirkulaciju hidrotermalnih rastvora i deponovanje kvarca i sulfidnih minerala. Za nju je vezana i glavna mineralizacija bakra {tokverno-impregnacionog tipa. Depnovanje glavnih koncentracija bakra izv{eno je u meziepitermalnoj fazi u temperaturnim intervalima od 200 0 C do 300 0 C a samo neznatno na ni`im temperaturama. Mineralne parageneze hidrotermalne etape stvarane su u ~etri stadijuma. Prvi je vezan za odlaganje kvarca i molibdena, drugi kvarca i pirita, tre}i kvarca i halkopirita i ~etvrti kvarca i galenita.
U rudnom reonu Majdanpek, utvrdjeni su slede}i genetski tipovi le`i{ta:
1. Skarnovska le`i{ta magnetita2. Hidrotermalna le`i{ta - Mezoepitermalna le`i{ta pirita - `i~no impregnaciona mezoepitermalna le`i{ta bakra i
pirita - Epitermalna le`i{ta sfalerita i galenita3. Le`i{te raspadanja u oksidacionoj zoni
1.1. GEOLO[KE KARAKTERISTIKE PODRU~JA "TENKA"
Severni deo orudnjenja Severnog revira (podru~je Tenke) karakteri{e se jakim uzdu`nim i popre~nim razlomima na kontaktu {kriljaca i kre~njaka. Kroz te razlome do{lo je do utiskivanja andezita i podizanja i spu{tanja blokova kre~njaka. U andezitima je do{lo do deponovanja minerala bakra u epitermelnoj fazi. S' obzirom da je to periferno mesto odlaganja rudnih minerala, opadanjem pritisaka i temperature stvorila se mogu}nost da se na kontaktu andezita i kre~njaka zna~ajnije deponuju olovo i cink. Pored Pb i Zn zna~ajni su Au i Ag naj~e{}e vezani za galenit, sfalerit, pirit i halkopirit, mada formiraju i svoje minerale.
HIDROGEOLO[KE KARAKTERISTIKE SEVERNOG REVIRA
Hidrogeologija i odvodnjavanje Severnog revira je detaljno obradjeno u "Tehni~kom projektu odvodnjavanja povr- {inskog kopa Severni revir" pa }e ova oblast ovde biti obra- djena samo u glavnim crtama.
Orudnjenje "Severni revir" obuhvata ju`ni greben Starice i dolinu potoka Tenka gde ga ograni~avaju sa isto~ne strane reka Mali pek a sa zapadne greben Dolova.
Potok Tenka je relativno male du`ine, leti skoro bez vode, ali od velikih atmosverskih padavina, zbog velike slivne povr{ine mo`e da nabuja.
U hidrogeolo{kom pogledu obele`je Severnom reviru daje prisustvo relativno prostrane karstne izdani (2,17 km ) u kre~njaku masiva Starice. U cilju jasnijeg sagledavanja ovih odnosa data je hidrogeolo{ka karta Severnog revira i okoline (Prilog br.*****).
Kako se iz hidrogeolo{kih podataka, istra`nih radova i ste~enog iskustva u dosada{njoj eksploataciji mo`e zaklju~iti, pri otkopavanju Severnog revira ve}u opasnost od podzemnih voda netreba o~ekivati pogotovu {to se na ovom delu kopa dreniranje vr{i preko useka za Transportni sistem IV. Uglavnom treba posvetiti pa`nju povr{inskim vodama od atmosverskih padavina, odnosno treba regulisati korito potoka Tenka kako bi voda gravitaciono i{la u reku Mali pek.
[to se maksimalnih padavina ti~e, maksimalne godi{nje padavine su bile 848,0 mm, maksimalne dnevne padavine 80,9mm, maksimalne u jednom satu 12,0 mm i maksimalne u petominutnom intervalu 1,2 mm.
2.1.0. FIZI~KO MEHANI~KE KARAKTERISTIKE STENA SEVERNOG REVIRA
Detaljna ispitivanja fizi~ko, mehani~kih, tehni~kih i strukturnih osobina stenskog materijala na Severnom reviru do sada nisu
vr{ena. Tokom istra`nih radova vr{ena su neka ispitivanja na osnovu uzoraka koji su medjusobno prostorno bili dosta udaljeni kako po horizontali tako i po dubini. Uzorci su uzeti na slede}im mestima:- Nivo potkopa V kongres sa dva mesta.- Nivo horizonta 300 sa dva mesta.- Nivo horizonta 200 sa dva mesta.
Ovakvo uzorkovanje uglavnom je omogu}ilo da se dodje do podataka o promenama osobina stenskog materijala u funkciji od dubine. Ispitivanja je izvr{io Rudarski institut u Beogradu laboratorijskim metodama na malim uzorcima. Rezultati ispitivanja su prikazani u tabeli br. 2.3.0.1.
Tabela br. 2.3.0.1.------------------------------------------------------------Osobina stene potkop horizont horizont obuhva}. V kong. 300 200 deo rud tela ------------------------------------------------------------Specif.masa (kg/m3) 2.700 2.760 2.750 2.740 Zapremin.masa (kg/m3) 2.620 2.690 2.710 2.670 Poroznost (%) 3 2,5 1,2 2,3~vrst.na prit.(kN/m2) 77.300 107.500 98.600 94.500 Zatez.~vrsto}a (kN/m2) 5.100 7.500 9.100 6.600~vrst.na smic.(kN/m2) 13.100 20.000 19.000 17.400~vrst.na savij.(kN/m2) 18.900 14.100 17.100 18.000Ugao unut.trenja () 36 34 32 33Modul elasti~. (kN/m2) 263*105 416*105 425*105 368*105
Modul deform. (kN/m2) 220*105 339*105 366*105 308*105
Puasonov koef. 0,27 0,26 0,3 0,28Abrazivnost (g) 0,49 0,54 0,44 0,49Kohezija (kN/m2) 17.500 16.700 19.800 18.000------------------------------------------------------------
Kako se iz prilo`ene tabele vidi, osobine stena nisu ispitivane po vrstama stena ve} samo po mestu uzorkovanja.
Radi sagledavanja strukturnih i teksturnih osobina stena na mestima uzetih uzoraka izvr{ena je detaljna analiza rupturnih elemenata. Ve}ina ruptura na ispitivanim mestima pripada genetski tipu stisnutih kliznih pukotina. Redje se pojavljuju tenzione pukotine koje su uglavnom zapunjene. Dojam o fizi~ko mehani~kim osobinama stenske mase i struk- turno teksturnim karakteristikama mo`e se ste}i na bazi ana- logije sa stenama sa Ju`nog revira gde su vr{ena dosta obim- na istra`ivanja i na bazi dokumentacije koja je vodjena u geolo{koj slu`bi RT za poslove povr{inske eksploatacije pri redovnom izvodjenju radova na Severnom reviru. Prema analo- giji osobina koje u grubim granicama mogu zadovoljiti, mogu se prihvatiti karakteristike stena sa Ju`nog revira.
Kako se sa geolo{kih planova i profila mo`e videti (dokomentacija se nalazi u RT za poslove povr{inske eksploatacije), geolo{ka gradja Severnog revira je dosta sli~na sa geolo{kom gradjom Ju`nog revira te po analogiji, stenske mase koje izgradjuju Severni revir kao i kod Ju`nog se mogu podeliti u pet grupa i to: A, B, C, D i E.
A: Granitski gnajs, dvoliskunski gnajs i kvarc musko- vitski {kriljci.B: Zelena serija - zeleni {kriljci. U nekim slu~ajevima ove dve sredine bi moglo posmatrati zajedno.C: Andeziti.D: Kre~njaci, lijaski pe{~ari i konglomerati.E: Filiti.
============================================================
5.1. Elementi povr{inskog kopa
*.1.1 Generalna kosina kopa
Radna sredina je vrlo raznorodna i promenljiva. Kako se sa geolo{kih profila (prilozi br. **** i ****) vidi, ~ine je: limonit, piritna rudna tela, skarn, andezit, kre~njak (bre~a) i gnajs. Po{to je radna sredina raznorodna za prora~un elemenata povr{inskog kopa i eta`a bi}e uzeta najslabija stena odnosno andezit.
Ispitivanje osobina stena Majdanpe~kog le`i{ta u cilju odredjivanja generalne kosine kopa su vr{ena u vi{e navrata od strane nekoliko firmi. Elementi su kroz vi{egodi{nji rad proveravani na terenu (rezultati su pra}eni preko profila). Prema geotehni~kim ispitivanjima koja je izvr{io in- stitut "Jaroslav ~erni" iz Beograda kosine kopa do dubine od 700 metara su: (tabela br. *.1.01.)
Tabela br. *.1.01. ------------------------------------------------------------ Dubina kopa Pregled prose~nih vrednosti uglova H (m) kosina za radnu sredinu A B C D ------------------------------------------------------------ 50 72 39' 61 12' 67 00' 74 30' 75 54 09' 51 00' 57 41' 66 02' 100 47 39' 45 00' 52 05' 60 38'
125 43 15' 41 30' 47 47' 56 26'150 40 15' 39 18' 44 17' 52 38'175 38 15' 37 24' 42 29' 50 02'200 36 33' 35 36' 40 29' 47 26'250 34 27' 32 24' 39 17' 44 26'300 32 45' 30 36' 34 53' 42 14'350 31 39' 29 12' 33 05' 40 26'400 30 39' 28 06' 31 41' 38 50'500 28 51' 26 30' 29 53' 36 14'550 28 09' 26 00' 28 30' 35 30'600 27 33' 25 40' 28 20' 35 00'
650 26 39' 25 10' 28 10' 34 32'700 26 00' 25 00' 28 00' 34 00'
------------------------------------------------------------
Ispitivanje parametara ~vrsto}e stenske mase je vr- {ila i Ameri~ka firma "INDEPENDENT mining consultans, inc". Rezultati ispitivanja su prikazani u studiji "SLOPE STABILITY ANALYSIS OPEN PIT JU`NI REVIR". U istoj studiji data je prepo- ruka za prose~ne elemente kopa i eta`a prema pojedinim vrstama stena (Tabela br. 5.1.02.
Tabela br. 5.1.02.------------------------------------------------------------- bez dreniranja sa dreniranjem -------------------- --------------------- prose~. horiz. prose~ni horiz. ugao rastojanje ugao rastojanje Vrsta stene kosine od no`ice kosine od no`ice kopa do no`ice kopa do no`ice () (m) () (m)-------------------------------------------------------------Sz. andezit 40 17,9 45 15,0 Jz. andezit 40 17,9 45 15,0J. andezit 45 15,0 45 15,0Ji. andezit 40 17,9 40 17,9I. gnajs 40 17,9 40 17,9Sz. gnajs 40 17,9 45 15,0 S. gnajs 45 15,0 45 15,0Jz. gnajs 40 17,9 45 15,0Ji. kre~njak 42 16,65 42 16,65Jz. kre~njak 45 15,0 45 15,0Z. kre~njak 45 15,0 45 15,0I. {kriljac 34 22,25 36 20,65-----------------------------------------------------------
U Tehnolo{kom projektu otkopavanja do +125m, prema kome se trenutno vr{i otkopavanje na Ju`mom reviru, usvojene su
slede}e generalne kosine kopa (tabela br. 5.1.03.).
Tabela br. 5.1.03.-------------------------------------------------------------
v r s t a s t e n a generalna kosina kopa (α)-------------------------------------------------------------
"A" (gnajs) 36,34"B" ({kriljac, filit) 30,00"C" (andezit) 37,10"D" (kre~njaIk) 42,34
-------------------------------------------------------------
Elementi otkopavanja sa kojima se radi na povr{inskim otkopima Majdanpe~kog rudnika, a koji su se u praksi tokom dugogodi{njeg rada pokazali kao zadovoljavaju}i, su dati u tabeli br. 5.1.04.
Tabela br. 5.1.04.------------------------------------------------------------ radna sredina
Parametar ------------------------ A B C D------------------------------------------------------------Radni ugao eta`e (stepen) 75 75 75 75Zavr{ni ugao eta`e (stepen) 65 43 56 73Zavr{ni ugao kosine kopa (stepen) 36 30 37 42Min. radna {irina eta`ne ravni (m) 58 58 58 58Zona mog. obru{avanja eta`e (m) 3 12 6 1Min. zavr{. {irina eta`. ravni (m) 9 22 15 3[irina transportnih puteva (m) 22 31 25 20------------------------------------------------------------
Iz napred iznetih podataka rezultiralo je usvajanje generalne kosine kopa u Glavnom projektu eksploatacije rude na
povr{inskom kopu Severni revir a kasnije i u Uputstvu za rad na Severnom reviru za visinu eta`e od 15m. Prema pomenutom projektu i uputstvu generaslna kosina kopa "α" je 37.
*.1.2 Visina eta`a
Do l990 godine otkopavanje na Severnom reviru je vr{eno prema Glavnom rudarskom projektu za otkopavanje rud- nog tela Severni revir sa visinom eta`a od 25 metara. Kako se tokom vi{egodi{njeg rada pokazalo da za uslove na Severnom reviru vi{e odgovara otkopavanje sa visinom eta`e od 15m a inteziviranjem radova prispela je mehanizacija sa Ju`nog revira koja je predvidjena za rad sa visinom eta`e do 15m, to se postepeno prelazilo na otkopavanje sa eta`ama od 15 metara. Kao zvani~ni prelaz na rad sa visinom eta`e od 15 m mo`e se smatrati 29.06.1992. godine odnosno stupanje na snagu "Uputstva za rad na Severnom reviru za visinu eta`e od 15 m". Prema tome i u ovom projektu }e biti usvojeno otkopavanje sa visinom eta`e od 15 m.
5.2. Elementi eta`a povr{inskog kopa
Polazni podaci za prora~un elemenata eta`a su us- vojena generalna kosina kopa od α = 37 (Glavni rudarski projekat eksploatacije rude na Severnom reviru i Uputstvo za rad na Severnom reviru za visinu eta`e od 15m) i visina eta`e od 15m (Uputstvo za rad na Severnom reviru za visinu eta`e od 15m).
5.2.1. Korak eta`e "lu"
Ova veli~ina predstavlja zbir {irine radne kosine eta`e, {irine zone mogu}eg obru{avanja i sigurnosne {irine eta`ne ravni.
h 15lu = -------- = --------- = 19,91 m
tg α tg 37
gdeje:
h = 15 m - Usvojerna visina eta`e α = 37 - Generalna kosina kopa
Radi lak{e grafi~ke interpretaija usvaja se korak eta`e lu = 20,0 m.
5.2.1. Radni ugao kosine eta`e "αr"
Radni ugao kosine eta`e zavisi od vi{e faktora kao na primer: Fizi~ko mehani~kih karakteristika stenskih masa, visine eta`a, nagiba minskih bu{otina i primene utovrne meha- nizacije. Smatra se iz iskustva da se za konkretne uslove mo`e za radni ugao kosine eta`a uzeti ugao bu{enja odnosno αr = 75.
5.2.2. [irina radne kosine eta`e "lr"
[irina kosine eta`e je u funkciji od visine i nagiba radne kosine eta`a i iznosi:
h 15lr = ------- = --------- = 4,0 m
tg αr tg 75
5.2.3. [irina eta`ne reavni pri radnoj kosini eta`e
Ova veli~ina predstavlja radnu {irinu eta`ne ravni odnosno {irinu eta`ne ravni u vremenu dok jo{ nije po~elo obru{avanje iz zone mogu}eg obru{avanja. le = lu - lr = 20 - 4 = 16 m
5.2.3. Ugao stabilnog dr`anja eta`e "αs" i ugao prirodnog dr`anja obru{enog materijala "αp"
Radni ugao kosine eta`a je odredjen nagibom bu{enja, odnosno za mek{e stene to je ugao koji eta`a dobije pri zavr{etku utovara. Posle kra}eg ili du`eg stajanja usled razli~itih faktora dolazi do raspadanja stena, osipanja i klizanja iz bloka mogu}eg obru{avanja. Materijal se deponuje na eta`noj ravni. Nakon izvesnog vremena koje mo`e biti vrlo razli~ito ovaj se proces stabilizuje. Radna kosina eta`e zauzme ugao stabilnog dr`anja a obru{eni materijal ugao prirodnog dr`anja obru{enog materijala. Prema tome kako su se pona{ale sli~ne stene na Majdanpe~kim povr{inskim kopovima smatra se da se ugao stabilnog dr`anja eta`e kre}e oko 56 a ugao prirodnog dr`anja obru{enog materijala oko 38.
5.2.4. Zona mogu}eg obru{avanja "lo"
Zona mogu}eg obru{avanja je definisana radnim uglom, uglom stabilnog dr`anja i visinom eta`a. Za usvojeni radni ug- ao αr = 75, ugao stabilnog dr`anja eta`a αs = 56 i visinu eta`a od h = 10m zona mogu}eg obru{avanja iznosi:
lo = h * (ctg αs - ctg αr) = 15 * (ctg 56 - ctg 75)lo = 6,1 m
5.2.5. Potrebna {irina eta`ne ravni za deponovanje obru{enog materijala "lm"
Povr{ina bloka mogu}eg obru{avanja "S" je definisana radnom kosinom, kosinom stabilnog dr`anja i visinom eta`e i ona iznosi: h2 152
S = ---- * (ctg αs - ctg αr) = ---- * (ctg 56 - ctg 75) 2 2
S = 45,74 m2
Kako je napred re~eno, raspadnuta stena iz bloka mo- gu}eg obru{avanja se deponuje na eta`noj ravni preko no`ice eta`e. Potrebna {irina eta`ne ravni za deponovanje ovog mate- rijala iznosi:
------------------------------------- / 2 * S * Kr
lm = / ------------------------------------ / (sin αp)2
sin αp * cos αp + --------------- tg (αs - αp)
gde je:
S = 45,74 m2 - Povr{ina bloka mogu}eg obru{avanja
Kr = 1,45 - Koeficijent rastresitosti obru{enog materi- jala.
αp = 38 - Ugao prirodnog dr`anja obru{enog materijala.
αs = 56 - Ugao stabilnog dr`anja kosine eta`e.
------------------------------------- / 2 * 45,74 * 1.45 lm = / ------------------------------------ / (sin 38)2
sin 38 * cos 38 + --------------- tg (56 - 38)
lm = 9 m
5.2.6. [irina sigurnosne eta`ne ravni "ls"
Prema usvojenoj generalnoj kosini kopa, uglu stabilnog dr`anja eta`e i visini eta`e (skica br. 5.2.1.) {irina eta`ne ravni iznosi:
ls = lu - lr - lo = 20 - 4 - 6,1 = 9,9 m
gde je:lu = 20,0 m - Korak eta`e.lr = 4,0 m - [irina radne kosine eta`e.lo = 6,1 m - [irina zone mogu}eg obru{avanja.
Kako je prema predhodnoj ta~ki potrebna {irina eta- `ne radni za deponovanje obru{enog materijala lm = 9 m to sra- ~unata {irina eta`ne ravni od ls = 9,9 m zadovoljva.
5.2.8. Elementi puta
Glavni transportni putevi }e biti dvosmerni sa dve kolovozne trake. Putevi po radnim eta`ama }e takodje biti dvosmerni sa
dve kolovozne trake. U kona~nom zahvatu, kako se napreduje na ni`e, ovi putevi se skidaju. Putevi preko jalovi{ta }e biti dvosmerni sa dve kolovozne trake.
Maksimalni uspon, odnosno pad glavnih transportnih puteva je 7,5 %.
[irina dvosmernog puta sa dve kolovozne trake iznosi:
[dve = lo + lb + 2D + ld + lk + n[dve = 6,1 + 2,0 + 2 * 7,0 + 1,0 + 2,0 + 0,4 = 25,5 m
gde je:- lo = 6,1 m - [irina zone mogu}eg obru{avanja- lb = 2,0 m - [irina za{titne berme- D = 7,0 m - Maksimalna {irina vozila- d = 1,0 m - Slobodna {irina puta za mimoila`enje vozila- lk = 2,0 m - [irina kanala- n = 0,4 m - Ostojanje no`ice eta`e od ivice kanala
Napred prora~unati i usvojeni glavni paramatri kopa i eta`a u okviru poglavlja 5.0. ovog projekta dati su u tabeli br. 5.2.02.
Tabela br. 5.2.02.------------------------------------------------------------
e l e m e n t vrednost------------------------------------------------------------Visina eta`e "h"(m) 15Korak eta`e lu (m) 20Radni ugao kosine eta`e "αr"() 75Radna {irina kosine eta`e "lr"(m) 4Ugao stabil. dr`. kos. eta`e "αs"() 56Zona mog. obru{avanja kosine "lo"(m) 6,1Ugao prir.dr`. obru{. mater. "αp"() 38Min. radna {irina. eta`. ravni "le"(m) 16Potrebna {irina eta`. ravni za
zadr`. obru{enog materijala "lm"(m) 9,0Zavr{. {irina eta`. ravni "ls"(m) 9,9Min. {irina puteva sa dve kolovoz. trake "[2"(m) 25,5------------------------------------------------------------
8.0. TEHNOLOGIJA OTKOPAVANJA POLIMETALI~NIH RUDNIH TELA
Kako je re~eno, otkopavanje polimetali~nih rudnih tela na Severnom reviru }e biti vr{eno povr{inski postoje}om tehnologijom. Celokupni proces proizvodnje mo`e se uglavnom posmatrati kroz pet faza i to : otkopavanje jalovine ili rude, transport, usitnjavanje rude, flotiranje rude, odr`avanje pogona i mehanizacije, tehni~ka priprema, nadzor i rukovodjenje.
Otkopavanje, u u`em smislu re~i }e se vr{iti prema postoje}im projektima i Uputstvu za rad na Severnom reviru sa visinom eta`a od 15 metara i {irinom zahvata od najmanje 58 metara. Generalna kosina kopa se kre}e oko 37. U okviru otkopavanja u u`em smislu mogu se izdvojiti slede}e tehnolo{ke operacije : priprema terena, bu{enje, opro- bavanje, miniranje, utovar, transport, odlaganje jalovine, pr- ate}i radovi, rudarsko odr`avanje kopa i odvodnjavanje.
Rad na jalovini }e se odvijati u sve tri smene.Na rudi }e se raditi dve smene nedeljno.
Primarno usitnjavanje jalovine i rude }e biti vr{eno bu{a~ko minerskim radovima. Bu{enje }e biti vr{eno bu{ilicom BE 60R interne oznake BE-4. Miniranje }e se vr{iti AN-FO i SLURRY eksplozivima. Utovar }e biti vr{en bagerom ka{ikarom MARION 191 interne oznake M-9. Transport }e biti kombinovan (kamion - sistem transportera sa gumenom trakom). Za transport su usvojeni kamioni WABCO nosivosti 190 kratkih tona. Odlaganje jalovine, izrada i odr`avanje puteva, rudarsko odr`avanje kopa i pomo}ni radovi }e biti vr{eni postoje}om pomo}nom mehanizacijom. Odvodnjavanje radili{ta }e biti vr{eno gravitacijski.
8.1. Priprema terena
Prva operacija u tehnolo{kom procesu je priprema terena. U okviru ove operacije }e se vr{iti izrada pristupnih puteva i priprema terena za bu{enje. Radove }e izvoditi grupa za Rudarsko odr`avanje kopa.
8.2. Bu{enje
Za primarno bu{enje bi}e upotrebljena bu{ilica BE 60R interne oznake BE-4 slede}ih glavnih karakteristika:- Pre~nik bu{otine 311 mm- Du`ina bu{a}e cevi 10 m- Broj cevi u magacinu 1 kom.- Maksimalna dubina bu{enja 19 m- Mogu}nost bu{enja pod uglom od 0 - 90
Ostale karakteistike su date u prospektu prilog br. **.
Ukupan godi{nji plan proizvodnje radili{ta iznosi Qg = 6.000.000 t (godi{nji kapacitet bagera M - 9).
Ako se usvoji da je prose~ni u~inak bu{enja za kon- kretne uslove U~ = 180 t/m', u toku jedne godine treba izbu{- iti: Qg 6.000.000
lg = ------- = ------------- = 33.333 m U~ 180
- Dnevno treba izbu{iti: Qd 20.000
ld = ------ = ---------- 111 m U~ 180gde je:
Qd = 20.000 t - Maksimalna dnevna proizvodnjaU~ = 180 t/m' - U~inak bu{otine
- U toku dana treba izbu{iti: ld 111
nbd = ----- = ------ 6,53 bu{otina Lh 17gde je:
Lh = 17 m - dubina jedne bu{otine sa probu{enjem.
Ako se na bu{enju usvoji takav na~in rada da se bu{e- nje vr{i u drugoj i tre}oj smeni a u prvoj odr`avanje bu{ilica i vreme miniranja, potreban smenski u~inak bu{ilica bi bio:
ld 111ls = ---- = ------- = 55,5 m
ns 2gde je:
ld = 111 m - Potreban dnevni u~inak bu{ilicens = 2 smene - Dnevni broj smena za bu{enje
Uz prose~an smenski u~inask jedne bu{ilice od lsb = 84 m za odr`avanje kontinuiteta tehnolo{kog procesa potrebno je: ls 55,5
nb = ------- = ------ = 0,66 bu{ilica lsb 84
Iz napred iznetog prora~una proizilazi da je za od- r`anje kontinuiteta proizvodnje dovoljna jedna bu{ilica usvo- jenog tipa i karakteristika.
Qu 6.000.000 lu = ---------- = -------------- = 33.333 (m)
U~ 180gde je:
Qu = 6.000.000 (t) - Usvojena proizvodnja U~ = 180 t/m' - U~inak bu{otine
Potrebno efektivno vreme za ovo bu{enje je: lu 33.333 hef = -------- = ----------- = 2.381 (h) lh 14gde je:
lu = 33.333 (m) - Ukupna godi{nja du`ina bu{otinalh = 14 (m/h)
Potrebno godi{nje raspolo`ivo vreme je:
hef 2.381hr = ------- = ---------- = 2.801 (h)
kr 0,85
gde je: hef = 2.381 (h) - Godi{nje efektivno vreme kr = 0,85 - Koeficijent iskori{}enja raspolo`ivog radnog
vremena.
Za bu{enje eta`nih pragova i blokova ve}ih gabarita }e biti upotrebljena bu{ilica za sekundarno bu{enje.
8.3. Oprobavanje:
Ova operacija predstavlja uzimanje reprezentativnog dela nabu{enog materijala iz bu{otine. Materijal obraditi u laboratoriji. Dobivene rezultat evidentirati a na osnovu njih usmeravati radove.
2.0. PRORA~UN UTOVARNE MEHANIZACIJE
2.1. Izbor mehanizacijeZa utovar stenskog materijala na povr{inskom kopu RBM-a
trenutno je u uopotrebi slede}a utovarna mehanizacija: bageri ka{ikari MARION 182, MARION 191 I, MARION 191 II i BE 395. Pored bagera u
upotrebi su i dva utovariva~a LETAUERNAU. Od raspolo`ive utovarne mehanizacije za izvodjenje konkretnih
radova, uzimaju}i u obzir specifi~nost radova i uklapanje u godi{nju dinamiku, usvaja se bager MARION 191 interne oznake M - 9.
2.1.1. Prora~un utovarnog kapaciteta bagera MARION 191
- Teoretsi kapacitet
Odra`ava samo konstruktivne karakteristike bagera i ra~una se prema obrascu:
3.600Qt = 60 * n * qb = -------- qb (m3/h)
Tct
gde je :n = 2,4 - konstruktivno - ra~unski broj ciklusa u minutiTct - teoretsko vreme trajanja ciklusa bagera qb = 7,65 m3 - geometrjska zapremina ka{ike bagera
3600Qt = --------- 7,65 = 1.088 (m3/h)
25
-Tehni~ki kapacitet
Pored konstruktivnih karakteristika bagera tehni~ki kapacitet odra`ava jo{ i uticaj fizi~ko mehani~kih karakteri- stika stena, oblik i dimenzije otkopa i ra~una se prema obra- scu:
3.600 * qb * Kz
Qth = ----------------- (m3/h) Tc * Kr
gde je: qb = 7,65 m3 - geometrijska zapremina ka{ike bagera Kz = 0,85 - koeficijent punjenja bagerske ka{ike Kr = 1,45 - koeficijent rastresitosti materijala Tc = 40 s Vreme trajanja ciklusa za date uslove rada
3.600 * 7,65 * 0.85 Qth = ---------------------- = 404 (m3/h)
40 * 1,45
- Eksploatacioni kapacitet
Eksploatacioni kapacitet pored faktora od uticaja na tehni~ki kapacitet odra`ava jo{ i uticaj organizacije ra- da, transporta i odr`avanja i ra~una se prema obrascu:
Qh = Qth * Kv (m3/h) iliQh = Qth * Kv * γ (t/h)
gde je:Qth - Tehni~ki kapacitet
γ = 2,7 - Zapreminska te`ina stenskog materijala (t/m3)Kv - Koeficijent vremenskog iskori{}enja = 0,83
Qh = 404 * 0,83 * 2,7 = 905 (t/h)
- Smenski kapacitet:
Qsm = Qh * tsm * Kv ( t/sm)gde je:
tsm - vreme trajanja smeneKv - koeficijent iskori{}enja smenskog vremena
tsm - tpz - tpr 8 - 0,5 -1Kv = ------------------- = ------------ = 0,81
tsm 8gde je:
tpz - vreme pripremno zavr{nih operacija = 30 min.tpr - Vreme planiranih prekida (odmor, podmazivanje)
= 60 min.
Qsm = 905 * 8 * 0,81 = 5.864 (t/sm)
- Dnevni kapacitet Qd = Qsm * s (t/dan)
gde je:s - broj smena u toku dana
Qd = 5.864 * 3 = 17.592 (t/dan)
*.*. TRANSPORT
U okviru transporta treba razlikovati dva sli~aja: transport jalovine i transport rude.
*.1. Transport jalovine
Po{to prema usvojenim planovima Transportni sistem IV treba da zapo~ne sa radom 01. septsembra 1995. godine, to se planira da najve}i deo jalovine bude prevezen kombinovanim transportom (kamionima do TS-4 a zatim posle usitnjavanja sistemom transportera sa gumenim trakama do jalovi{ta Severnog revira). I pored toga {to celokupna jalovina sa ovog radili{ta gravitira Transportnom sistemu IV, smatra se da }e se iz vi}eg broja objektivnih razloga (serviranje T. sistema, neplaniranih kvarova, zaglava, lo{eg materijala, planskih zastoja i neravnomernosti rada sistema i vozila), 25% proizvodnje jalovine sa ovog radili{ta direktno voziti na jalovi{te.
*.2. Transport rude
I transport rude }e biti vr{en kombinoivano (vozilima do Transportnog sistema 2 a zatim po primarnom usitnjavanju na Transportsportnom sistemu 2, sistemom transportera sa gumenim trakama, preko slee}ih faza usitnjadfanja na Rudnom drobljenju, do flotacije).
*.3. Prora~un kamionskog transporta
Kamionski transport iskopina na povr{inskom kopu Severnog revira vr{i se dizel-elektri~nim vozilima tipa WABCO model " HAULPAK" 630 E.
3.1. Prora~un kamionskog transporta za utovar bagerom MARION 191
3.1.1. Provera izbora utovarno transportnih sredstava
- Broj ka{ika bagera za utovar jednog kamiona ra~una se po obrascu:
Vk Krv
nk = ---------- * ------ qb * Kz Krb
gde je : Vk = 93 m3 - Zapremina korpe kamiona
qb = 11,46 m3 - Geometrijska zapremina ka{ike bagera Kz = 0.85 - Koeficijent zapunjenosti ka{ike bagera
Krb = 1,45 - Koeficijent rastresitosti materijala u ka{ici bagera.
Krv = 1,55 - Koeficijent rastresitosti materijala u korpi vozila. 93 1,45
nk = -------------- * --------- = 8,93 (ka{ika) 11,46 * 0,85 1,55
Za dalji prora~un se usvaja 9 ka{ika bagera po vozilu.
Po literaturnim podacima kao najracionalniji odnos se predla`e
4 - 7 zahvata bagera za punjenje jednog kamiona. Iz ovoga sledi da bager M -191 ne zadovoljava taj uslov, medj- utim, zbog specifi~nosti poslova, (mala rudna tela, odvajanje polimetali~ne rue i malo radili{te), ovaj bager najvi{e odgovara te se on i usvaja.
- Te`ina iskopina u kamionu
qb * Kz
Qk = nk * ------------- * γ (t) Krb
gde je: nk = 9 - Broj ka{ika za utovar jednog vozilaqb = 11,46 m3 - geometrijska zapremina ka{ike bageraKz = 0,85 - Koeficijent zapunjenosti ka{ike bageraKrb = 1,45 - Koeficijent rastresitosti materijala u
ka{iki bageraγ = 2,7 t/m3 Zapreminska te`ina materijala u masivu
11,46 * 0,85Qv = 9 * ---------------- * 2,7 = 163 (t)
1,45
- Trajanje ciklusa utovara
Vreme utovara kamiona ra~una se prema obrascu:
tu = tc * nk + tpr = 38 * 9 + 20 = 6,0 min.gde je:
tc - vreme ciklusa 1 ka{ike bagera za date uslove radatpr - potrebno vreme za parkiranje kamiona za utovar
- Vreme trajanja transportnog ciklusa
T = tu + tm + ti + tv (min.) tu - vreme utovara 6,0 min.
tm - vreme manervisanja 1.5 min. ti - vreme istovara 1.5 min.
tv - vreme vo`nje u oba pravca (vreme vo`nje jednog ciklusa vozila).
N a p o m e n a: Po{to su radni uslovi pribli`no isti za sve predvidjene radove, transportni ciklus, odnosno kapacitet vozila }e se menjati samo u funkciji od du`ine transportnih puteva.
- Vreme jednog ciklusa vo`nje vozilom je:
s s s s 31 * s * 60tv = ---- + ----- = ---- + ---- = ----------- (min.)
vp vpr 13 18 234
T = 6,0 + 1,5 + 1,5 + tv = 9,0 + tv (min.)
- Propra~un broja kamiona
Potreban broj kamiona za opslu`ivanje jednog bagera ra~una se iz odnosa:
Qhb N = --------
Qhk
gde je:Qhb - Eksploatacioni ~asovni kapacitet bageraQhk - Eksploatacioni ~asovni kapacitet kamiona
.2.2. Prora~un potrebnog vremena za izvodjenje radova:
Prora~un }e biti vr{en prema ta~kama 2.0. i 3.0. ove studije.Q = 145.800t - Mase koje treba otkopatis = 2,4 km - Rastojanje do mesta odlaganja (materijal }e
biti upotrebljen za izradu platoa za transporter C-42).Prema ta~ki 2.1.1. kapacitet bagera je Qh = 905 t/h, odnosno
Qsm = 5.864 t/sm.Kapacitet vozila prema ta~ki 3.0. ove studije je:
- Vreme trajanja transportnog ciklusa:
Tc = tu + tm + ti + tv (min) tu 9 min. - vreme utovara jednog vozila
tm - vreme manevrisanja 1.5 min. ti - vreme istovara 1.5 min.
tv - vreme vo`nje u oba pravca
Tc = 9 + 1,5 + 1,5 + tv = 12 + tv (min.)odnosno: 31 * s * 60 31 * 2,4 * 60
Tc = 12 + ----------- = 12 + ------------- = 31,1 min. 234 234gde je:
s = 2,4km - transportna du`inavp - Prose~na brzina vo`nje punog vozilavpr - Prose~na brzina vo`nje praznog vozila
Prema sagledavanju koje je uradjeno u RT za poslove povr{inske eksploatacije RBM-a, na putevima Povr{inskog kopa RBM-a puna vozila ostvaruju prose~nu brzinu od 13 km/h a pra- zna 18 km/h.
Kako se iz predhodne formule vidi ciklus vo`nje vo- zilom je funkcija transportne du`ine.
- ~asovni kapacitet jednog vozila je: 60 60
Qhk = ------ * Q = ------- * 158 = 304,8 (t/h) Tc 31,1
- Prora~un broja kamiona
Potreban broj kamiona za opslu`ivanje bagrea je:
Qhb 905 N = -------- = ------- = 2,97 (kamiona)
Qhk 304,8
(Uzimaju}i u obzir specifi~nost poslova, sigurnost rada i broj raspolo`ivih vozila u rudniku usvaja se rad bagera sa N = 3 kamiona)gde je:
Qhb - Eksploatacioni ~asovni kapacitet bageraQhk - Eksploatacioni ~asovni kapacitet jednog kamiona
- Smenski u~inak vozila je:
Qsm = N * Qhk * Tsm * Ti = 3 * 304,8 * 8 * 0,81
Qsm = 5.925 (t/smenu)
gde je:
N = 3 - broj kamiona koji opslu`uje usvojeni bagerQhk - ~asovni kapacitet kamionaTsm - Vreme trajanja jedne smeneTi - Koeficijent vremenskog iskori{}enja smene
Kako je smenski kapacitet vozila ve}i od smenskog kapaciteta bagera, u dalji prora~in }e se i}i sa smenskim kapacitetom bagera.
Uzimaju}i u obzir da je za izradu kosog puta +499/ +478,5 potrebno otkopati i prevesti 145.800 t jalovine i sme- nski kapacitet bagera, potreban broj smena za obavljanje ovog posla iznosi:
145.800Nsm = ---------- = 24,9 smena
5.864Uz predpostavku da se na ovom poslu radi u sve tri smene,
posao bi bio zavr{en za 8 radnih dana i 1 smenu.Pored ovog posla, iz iskustva, smatra se da je pot- reban rad
jo{ od jednog dana za finalne poslove oko izrade puta (ravnanje puta i izrada kanala).
8.0. ODVODNJAVANJE
Odvodnjavanje povr{inskog kopa Severni revir vr{i se prema Upro{}enom rudarskom projektu za odvodnjavanje Severnog revira, pa }e prema tome i odvodnjavanje ovog radili{ta biti razmatrano u sklopu pomenutog projekta. Naime, kako je re~eno u ta~ki 2.1. ovog projekta u okviru hidrogeologije, ne postoji opasnost od podzemnih voda jer je njihov priliv na ovom delu kopa mali a pored toga ovaj deo kopa se i drenira preko useka za Transportni sistem IV. Jedina opasnost postoji od povr{inskih voda nastalih usled padavina.
Kako se otkopavanjem na ovom mestu u nijednom trenutku ne prelazi na dubinski tip kopa, to }e se odvodnjavanje vr{iti isklju~ivo gravitacijski. Za odvodnjavanje je potrebno uraditi sabirni kanal po kosom putu i kanale po pojedinim eta`ama.
[to se maksimalnih padavina ti~e, maksimalne godi{nje padavine su bile 848,0 mm, maksimalne dnevne padavine 80,9mm, maksimalne u jednom satu 12,0 mm i maksimalne u petominutnom intervalu 1,2 mm. Za prora~un kanala }e se razmatrati najkriti~niji slu~aj, odnosno, maksimalne padavine u petominutnom intervalu.
8.1. Sabirni kanal
Sabirni kanal uraditi sa strane kosog puta od nivoa +530m do +480m. Ovaj kanal se na nivou +480m priklju~uje na kanal "Tenka".
Smatra se da slivna povr{ina (prilog br. ***) sa koje ovaj kanal prihvata vodu u nijednom trenutku izvodjenja radova ne}e biti ve}a od 200.000 m2. Po{to celokupna voda sa slivnog podru~ja prolazi kroz sabirni kanal na mestu priklju~ka u kanal "Tenka", to je ova ta~ka kriti~na i za nju }e biti izvr{en prora~un popre~nog preseka.
Kako je u dosada{njem radu uhodano, kanal za odvodnjavanje pored puta se izradjuje trouglastog oblika. Ovaj oblik je uslovljen na~inom izrade i odr`avanjem kanala, naime kanali popred puta se izradjuju zako{enim no`em buldozera a odr`avaju no`em grejdera. Prema tome i za odvodnjavanje ovog radili{ta bi}e usvojen kanal trouglastog preseka (Skica br. ***) {irine 2,0 m i visine 0,6 m sa popre~nim presekom F = 0,6 m2.
Priliv vode "Qv"je:
Qv= m * qmax * (P = 0,8 * 0,24 * 200.000) / 1.000
Qv = 38,4 m3/min odnosno Qv = 0,64 m3/sec
gde je:
m = 0,8 - Koeficijent oticanja
qmax = 0,24 mm/min - Maksimalne padavine u minuti dobivene iz maksimalnih petominutnih.
P = 200.000 m2 - Maksimalna slivna povr{ina
Maksimalna koli~ina vode u kanalu je:
Qvk = kn * Qv = 1,2 * 0,64 = 0,768 m3/s
gde je:
kn = 1,2 - Koeficijent neravnomernosti kretanja vode u kanalu usled promene brzine vode koja nastaje zbog promenljivosti pada kanala i
turbulencije.
Koli~ina vode koju mo`e da sprovede kanal je:
Qk = kz * F * W = 0,8 * 0,6 * 1,603 = 0,769 m3/s
gde je:
kz = 0,8 - Koeficijent zapunjenosti preseka kanala.
F = 0,6 m2 - Povr{ina popre~nog preseka kanala.
W - Brzina vode u kanalu po [eziju.
___________ ________________________W = c * R * i = 18,969 * 0,238 * 0,03
W = 1,603 m/s
gde je:
c - Koeficijent po Bazinu
i = 3 % - Pad kanala.
_____ ____________ 87 * R 87 * 0,238
c = ---------- = ----------------- = 18,969 ____ ____________
ρ + R 1,75 + 0,238
gde je:
R - Hidrouli~ki radius
ρ = 1,75 - Koeficijent hrapavosti kanala za stensko tlo.
F 0,6R = --- = ------ = 0,238 m' O 2,52
gde je:
F = 0.6 m2 - Popre~ni presek kanala.
O = 2,52 m - Obim kva{enja kanala
Kako se iz napred datog prora~una vidi, propusna mo} kanala Qk = 0,769m3/s je ve}a od maksimalno o~ekivanog priliva vode koji iznosi Qvk = 0,768 m3/s.
8.2. Kanali po eta`ama
Ovi kanali u kona~nom zahvatu }e biti radjeni na svim eta`ama u blizini no`ice eta`e i bi}e spojeni sa sabirnim kanalom na kosom putu.
Smatra se da slivna povr{ina (prilog br. ***) sa koje pojedini kanal prihvata vodu u nijednom trenutku izvodjenja radova ne}e biti ve}a od 70.000 m2. Po{to celokupna voda sa slivnog podru~ja prolazi kroz kanal na mestu priklju~ka sa sabirnim kanalom, to je ova ta~ka kriti~na te }e za nju biti izvr{ena provera preseka usvojenog kanala.
Prema projektu kanali za odvodnjavanje po eta`nim ravnima su trouglastog oblika. Ovaj oblik je uslovljen na~inom izrade i odr`avanjem kanala, naime kanali se izradjuju i odr`avaju zako{enim no`em buldozera. Prema tome i na ovom radili{tu kanali za odvodnjavanje po eta`nim ravnima }e biti trouglastog preseka (Skica br. ***) {irine 1,6 m i visine 0,5 m. sa popre~nim presekom F = 0,4 m2.
Priliv vode "Qv"je:
Qv= m * qmax * (P = 0,8 * 0,24 * 70.000) / 1.000
Qv = 13,44 m3/min odnosno Qv = 0,224 m3/sec
gde je:
m = 0,8 - Koeficijent oticanja
qmax = 0,24 mm/min - Maksimalne padavine u minuti dobivene iz maksimalnih petominutnih.
P = 70.000 m2 - Maksimalna slivna povr{ina
Maksimalna koli~ina vode u kanalu je:
Qvk = kn * Qv = 1,1 * 0,224 = 0,246 m3/s
gde je:
kn = 1,1 - Koeficijent neravnomernosti kretanja vode u kanalu usled promene brzine vode koja nastaje zbog promenljivosti pada kanala i turbulencije.
Koli~ina vode koju mo`e da sprovede kanal je:
Qk = kz * F * W = 0,75 * 0,4 * 0,852 = 0,256 m3/s
gde je:
kz = 0,75 - Koeficijent zapunjenosti preseka kanala.
F = 0,4 m2 - Povr{ina popre~nog preseka kanala.
W - Brzina vode u kanalu po [eziju.
___________ __________________________W = c * R * i = 17,57 * 0,196 * 0,012
W = 0,852 m/s
gde je:
c - Koeficijent po Bazinu
i = 1,2 % - Pad kanala.
______ ____________
87 * R 87 * 0,196c = ---------- = ----------------- = 17,57
______ ___________ ρ + R 1,75 + 0,196
gde je:
R - Hidrouli~ki radius
ρ = 1,75 - Koeficijent hrapavosti kanala za stensko tlo.
F 0,4R = --- = ------ = 0,196 m' O 2,04
gde je:
F = 0.4 m2 - Popre~ni presek kanala.
O = 2,04 m - Obim kva{enja kanala
Kako se iz napred datog prora~una vidi, propusna mo} kanala Qk = 0,256 m3/s je ve}a od maksimalno o~ekivanog priliva vode koji iznosi Qvk = 0,224 m3/s.
14.0. MERE ZA[TITE
14.1. O p { t e o d r e d b e
Na povr{inskom kopu zapo{ljeni su izlo`eni dejstvu {tetnih faktora radne sredine, opasnostima od povrede pri ru- kovanju opremom i kretanju. Po{to rudarske ma{ine i oprema za pogon uglavnom koriste elektri~nu energiju, to je neophodno posvetiti posebnu pa`nju za{titi od elekto udara. U cilju otklanjanja ili smanjenja opasnosti za ugro`avanje zdravlja ili povredjivanje pridr`avati se va`e}ih zakona, propisa i standarda.
Zakoni:- Zakon o rudarstvu (Sl. glasnik SRS 33/88)- Zakon o za{titi na radu (Sl. glasnik SRS 21/78)- Zakon o za{titi od po`ara (Sl. glasnik SRS 9/77)- Zakon o prevozu opasnih materija (Sl. list SFRJ 24/74)- Zakon o eksplozivnim materijama, zapaljivim te~nostima i gasovima (Sl. glasnik SRS 44/77)
Pravilnici:- Pravilnik o tehni~kim merama za{tite na radu na povr{inskim otkopima uglja, metali~nih i nemetali~nih mineralnih sirov- ina (Sl. list SFRJ 37/64 i 6/67)- Pravilnik o merama za{tite pri rukovanju eksplozivnim sreds- tvima i miniranju u rudarstvu (Sl. list SFRJ 9/67)- Op{ti pravilnik o higijenskim i fizi~kim za{titnim merama pri radu (Sl. list SFRJ 16/47 i 36/50)- Pravilnik o postupku vr{enja predhodnih i periodi~nihpregl eda rudnika (Sl. glasnik SRS 33/68)
- Pravilnik o opremi i postupku za pru`anje prve pomo}i i or- ganizovanju slu`be spasavanja u slu~aju nezgode na radu Sl. list SFRJ 21/71)- Pravilniku o periodi~nom ispitivanju orudja za rad ihemijs- kih i biolo{kih {tetnosti i mikroklima (Sl. list SFRJ 26/67)- Pravilnik o op{tim merama i normativima za{tite na radu od buke (Sl. list SFRJ 29/71)- Pravilnik o sredstvima li~ne za{tite na radu i li~noj za{t- itnoj opremi (Sl.SFRJ 35/69)- Pravilnik o za{titi na radu pri utovaru tereta u teretna motorna vozila i istovar iz teretnih vozila (Sl. list SFRJ 17/66)- Pravilnik o za{titi na radu pri odr`avanju motornih vozila i prevozu motornim vozilom (Sl. list SFRJ 55/65)
Dru{tveni dogovori:- Dru{tveni dogovor o listi profesionalnih bolesti- Dru{tveni dogovor o listi telesnih o{te}enja (Sl. list SFRJ 40/75)
JUS standardi:- JUS Z.BO.001 Maksimalno dopu{tena koncentracija {kodljivih gasova, para i aerosola u atmosveri radnih prostorija i ra- dili{ta (Sl. list SFRJ 35/71)- JUS Z.B1.025 Za{titni {lem (Sl. list SFRJ 32/58)- JUS Z.B1.310 U{ni ~epovi protiv buke (Sl. list SFRJ 4/64)- JUS Z.B1.350 U{ni ~ep proitiv buke (Sl. list SFRJ 4/64)- JUS U.S4.781 Znaci opasnosti- JUS U.S4.782 Znaci izri~itih naredbi- JUS U.S4.783 Znaci obave{tenja- JUS Z.C2.035 Prenosni aparati za ga{enje po`ara prahom- JUS Z.C2:040 Prenosni aparati za ga{enje po`ara sa CO2
14.2. Posebne odredbe
U okviru rudnika organizovana je slu`ba za{tite na ra- du i o~uvanju zdrave okoline. Ova slu`ba sagledava sve opasnois- ti u radu i uz saglasnost sa glavnim tehni~kim rukovodiocem pro- pisuje mere za{tite.
Za{tita od {tetnih faktora:Glavni {tetni faktori koji }e se javljati u tehnolo- {kom procesu
su:- Pra{ina- Izduvni gasovi- Gasovi usled miniranja- Buka- Vibracije- Klimatski faktori
Za za{tsitu od dejstva ovih faktora ma{ine i post- rojenja treba da imaju kabine za rukovaoce. One moraju biti dobro dihtovane, izolovane i izvedene sa uredjajima za smanj- enje vibracija. Pored ovoga kabine moraju biti snabdevene i klima uredjajima.
Za{tita od opasnosti povredjivanja
U cilju obezbedjenja sigurnosti zaposlenog osoblja pri radu na povr{inskom kopu moraju se po{tovati svi navedeni propisi koji reguli{u postupak rada na kopovima. Pored toga nu`no je pridr`avati se posebnih mera sigurnosti.
- Proces otkopavanja mora se obavljati na na~in kako je to ovim projektom predvidjeno.
- Neposredni rukovodilac je du`an da najmanje jedanput a po potrebi i vi{e puta u toku smene obidje sva radna mesta na kopu tj. sve ma{ine u radu i izvr{i kontrolu na~ina obavljanja radnog procesa.
- Svi zaposleni na kopu du`ani su da se pridr`avaju uput- stva za rad
i primenjuju propisane mere za{tite. O nastalim promenama u smislu reme}enja normalnog toka procesa moraju od- mah obavestiti odgovornog rukovodioca.
- Licima koja nisu zaposlena na povr{inskom kopu zabranj- en je pristup bez odobrenja glavnog rukovodioca. Na svim pril- azima na granici zone opasnosti mora se ista}i upozorenje o opasnosti i zabrani pristupa.
14.3. Posebne mere za{tite u okviru pojedinih tehnolo{kih
operacija
Bu{enje:
- Pri bu{enju u svemu se pridr`avati va`e}ih projektata, planova i uputstava za rad.
U cilju izvodjenja bezbednog rada i za{tite ~ovekove okoline u okviru tehnolo{ke operacije bu{enja treba se pridr- `avati slede}eg:
- Pri lociranju bu{otina, planiranju usmerenja i davanju uputstva za bu{enje voditi ra~una o ljudstvu, objektima i meh- anizaciji.
- Pridr`avati se odgovaraju}e geometrije i parametara bu- {enja za odredjene stene.
- Zbog smanjenja zapra{enosti bu{enje vr{iti isklju~ivo uz primenu vode.
- Posebnu pa`nju obra}ati pri bu{enju i kretanju u bliz- ini ivice eta`e (naro~ito pri smanjenoj vidljivosti u drugoj i tre}oj smeni).
- Uz posebnu opreznost vr{iti radove oko skidanja vise}ih komada iz kosine eta`e.
Miniranje:
Pri radu na miniranja u svemu se pridr`avati Glavnog
rudarskog projekta, Projekata miniranja i ostalih uputstava i planova.Kod izvodjenje minerskih radova preduzeti sve mere
bezbednosti. Posebnu pa`nju posvetiti na~inu i mestu otvaranja, koli~ini eksploziva, visini stuba eksplozivnog punjenja, visini za~epljenja, {emi povezivanja i paljenja.
- Posebnu pa`nju obra}ati pri odredjivanju koli~ine eks- ploziva za punjene prvog reda bu{otina.
- Napunjene bu{otine za~epljivati nabu{enim materijalom. Bu{otine treba da budu za~epljene do vrha. ~ep mora biti naj- manje 20 pre~nika bu{otine.
- Aktiviranje izvr{iti uz {to ve}i broj milisekundnih in- tervala.- Iniciranje eksplozivnog punjenja vr{iti sa dna bu{otine.- Sekundarna miniranja (eta`ni pragovi, blokovi i vise}e stene iz
kosine eta`e) vr{iti sa bu{enjem i dobrim za~epljenjem ili nalepnim minama.
- Sva miniranja se moraju izvoditi sa izuzetnom pa`njom i pri dnevnoj svetlosti. Miniranja ne izvoditi pri slaboj vi- dljivosti, no}u i po magli. Miniranja izvoditi u za to predvi- djeno vreme.
- Svako miniranje mora biti dobro obezbedjeno postavljanjem stra`a na svim prilazima u zoni koja mo`e da bude ugro`ena. Raspored i zadatke obezbedjenju daje poslovodja miniranja.
- Pre miniranja udaljiti radnike i mehanizaciju na bez- bedno rastojanje.
- Po~etak i zavr{etak miniranja ogla{avati odredjenim zvu~nim signalima. Neposredno pre miniranja treba dati upoz- orenje preko megafona.
Prilikom miniranja posebno slo`enih ili problemati~nih slu~ajeva obavezno konsultovati glavnog tehni~kog rukovodioca.
Utovar:
Pri radu na utovaru pridr`avati se svih va`e}ih projekata, uputstava i planova.
- Pri utovaru materijala posebnu pa`nju obra}ati pri radu blizu ivice eta`e kako nebi do{lo do ugro`avanja mehanizacije i radnika.
- Ne obarati materijal niz kosinu eta`e.- Za rad no}u mehanizacija mora imati predvidjeno osvetljenje.- Za obavljanje posebno slo`enih radova i u slu~aju kada postoji
odredjena opasnost odrediti lice (signalistu) koje }e regulisati rad u neposrednoj okolini rada bagera.
Transport:
U svemu se pridr`avati Glavnog projekta i izdatih uputstava za rad.
- Na kopu se treba pridr`avati svih propisa iz oblasti saobra}aja koji va`e za javni saobra}aj. Izuzetci i specifi~nosti su regulisani uputstvom.
- Posebnu pa`nju treba obra}ati pri kretanju vozila blizu ivice radili{ta ili ivice jalovi{ta.
- Po{to }e se rad odvijati u sve tri smene, za kretanje po smanjenoj vidljivosti, magli i no}u vozila moraju imati odgo- varaju}a svetla.
Odvodnjavanje:
U svemu se pridr`avati Projekta odvodnjavanja, planova i uputstva.
- Posebnu pa`nju treba obratiti na odvodnjavanje pri pre- lasku na dubinski tip kopa.
- Pove}ana opasnost postoji pri prelasku na dubinski tip kopa (izradi useka), pa zato ovaj deo kopa treba obezbediti spoljnim kanalom. Pri izradi useka otvaranja treba graditi privremene vodosabirnike. U koliko postoji opasnost od velikog prodora vode usled padavina ili se du`e vremena ne}e raditi, treba skloniti mehanizaciju sa dna kopa kako usled naglog pro- dora vode nebi ostala zarobljena.
Posebni radovi i rudarsko odr`avanje kopa:
Kako su u okviru ove tehnolo{ke operacije poslovi vrlo specifi~ni, uputstva za rad }e biti izdavana usmeno od slu~aja do slu~aja od strane neposrednog rukovodioca ili drugog lica koje na to ima pravo.
- Posebnu pa`nju obra}ati pri pripremi terena za bu{enje u blizini ivice i izvodjenju zavr{nih radova na ivici eta`a. U posebno slo`enim slu~ajevima odrediti lice (signalistu) koje }e nadzirati i organizovati ove radove.
- U koliko postoji opasnost pri obaranju vise}ih blokova, radove obavljati samo pri dnevnoj svetlosti i u prisustvu sig- naliste.
- Sve ivice i puteve obezbediti dovoljno {irokom za{titnom bankinom.
Za{tita `ivotne sredine
U ekolo{kom pogledu, uz stogo po{tovanje Glavnog projekta i ostalih tehnolo{kih projekata, planova i uputstava ne postoji posebna opasnost.
