- 1 -

DOPUNSKI RUDARSKI PROJEKAR PRO[IRENJA PRVE FAZE TRANSPORTNOG SISTEMA III

1.0. UVOD

Prate}i savremene tendencije u rudarstvu RBM je u okviru tehnolo{ke operacije transporta zapo~eo modernizaciju koja se sastoji u uvodjenju kombinovanog transporta kamion -transportna traka. Dosad su izgradjeni i nalaze se u eksplo-ataciji Transportni sistem I koji slu`i za transport jalovi- ne sa povr{inskog kopa "Ju`ni revir", Transportni sistem II kojim se transportuje ruda i jalovina sa povr{inskog kopa "Severni revir" i Transportni sistem III kojim se transport- uje ruda sa povr{inskog kopa "Ju`ni revir do Otvorenog skla- da kod Primarnog drobljenja.

Pustanjem u rad ovih sistema do{lo je do znatnog pobolj{anja slede}ih tehni~ko ekonomskih parametara:

- Smanjena je cena ko{tanja transporta.- Smanjen je uvoz skupe opreme i rezervnih delova.- Izvr{ena je u znatnom delu zamena uvoznog energetskog goriva elektro energijom.- Odr`avanje transportnih sistema je jevtinije i jednostavnije.

- 2 -

- Vremenske prilike imaju daleko manji uticaj na rad transportnih sistema.

- Smanjen je neposredni uticaj ljudskog faktora na funkcionisanje sistema.- Smanjeno je optere}enje transportnih puteva a samim tim i tro{kovi za njihovo odr`avanje.

Osnovne karakteristike usvojenog re{enja za tran- sport rude sa Ju`nog revira (Transportni sistem III) sastoji se u slede}em:

- Unutar kopa bi}e ugradjene dve drobilice odabranog tipa. Drobilice }e biti ugradjene u takvu konstrikciju koja }e dozvoljavati povremeno preseljenje.

- Primarno izdrobljena ruda se iz Kopa do Otvorenogsklada na Primarnom drobljenju transportuje sistemom tran- sportera sa gumenom trakom. Glavna karika u ovom sistemu transportera je svakako transporter sa sendvi~ trakom (HAC) kji rudu izvozi uz bok kopa pod ve}im uglom nego {to to ~ine klasi~ni transporteri sa gumenom trakom. Ovakvi trnsporteri su prvi put u svetu upotrebljeni za izvoz u rudnicima meta- la.

- U prvoj fazi izgradnje predvidjene su dve drobilice kapacitete po 2000 t/h i jedan transporter sa sendvi~ tra- kom (HAC - 1) kao stacionaran. On izvozi rudu izmedju nivoa + 275 i + 365 metara odnosno njime se savladjuje visina od 90 metara. Kao stacionarni postavljeni su i transporteri sa gumenom trakom kojim se transportuje ruda od HAC - 1

- 3 -

do Otvorenog sklada kod Primarnog drobljenja. Transporter od drobilice -1 unutar kopa do HAC -1 je takve konstrukcije da se mo`e povremeno demontirati i seliti na novu lokaciju.

- Dalji razvoj Transportnog sistema III predstavljao bi drugu fazu u kojoj bi bio postavljen jo{ jedan transporter sa sendvi~ trakom (HAC - 2). On bi izvozio rudu izmedju +185 i + 275 metara. Drobili~no postrojenje bi bilo preba~eno na novu lokaciu.

Kako su nastali posebni uslovi za eksploataciju, to je se privremeno odustalo od gradnje druge drobilice u sklopu Drobili~nog postrojenja "1" i duge faze izgradnje Transportnog sistema III u kojoj bi bio izgradjen HAC -2 a usvojeno je re{enje da se druga drobilica postavi na ve}oj dubini na najpovoljnijem mestu i da se transporterom sa gumenom trakom priklju~i na najpovoljnijem mestu na posto- je}i transporter 2510.

2.0. OPIS PRVE FAZE TRANSPORTNOG SISTEMA III

U okviru prve faze transportnog sistema III izgra- djeno je drobili~no postrojenje i sistem transportnih traka. U sklopu drobili~nog

- 4 -

postrojenja ulaze trakasti dodava~, drobilica - 1 i transporter 2511. Sistem transportnih traka se sastoji od slede}ih transportera: 2510, HAC-1, 2509 i 2508.

2.1. Prihvatni bunker

Odminirana ruda se dovozi i kipa u prihvatni bun- ker. Osnovna konstrukcija prihvatnog bunkera je izgradjena od ~eli~nih elemenata. Oni su zakipani materijalom tako da je nastao levak - prihvatni bunker. Prihvatni bunker je op- remljen "GRIZLY" re{etkom. Korisni kapacitet bunkera je 80 metara kubnih.

2.2. Trakasti dodava~

Trakasti dodava~ je na ~eli~nom mostu koji spaja prihvatni bunker i drobilicu. Kapaciteta je 2.000 t/h. In- stalisana snaga 2 x 132 KW. Maksimalna veli~ina komada na dodava~u je 1.000 mm. Gumena traka je {iroka 2.400 mm, spe- cijalne je konstrukcije, vrlo otporna na udare i habanje. Du`ina dodava~a je 30,5 m. Brzina dodava~a se mo`e reguli- sati.

2.3. Drobilica - 1

- 5 -

Drobilica - 1 Transportnog sistema III locirana je na severoisto~nom delu povr{inskog kopa Ju`nog revira. Koor- dinate ose drobilice su x = 19.573,54 y = 74.680,11 a ki- panje se vr{i sa nivoa +246 m. Drobilica je "KOBE STEEL" tipa 4874 sa ulaznim granulatom do 1.000 mm i izlaznim od 250 mm.

2.4. Transporter 2511

Usitnjeni materijal iz drobilice direktno pada na kratki transporter sa gumenom trakom 2511. Njegov kapacitet je 2.000 t/h. Du`ina transportera je 21 m. [irina gumene trake je 2.200 mm. Visina dizanja je 3,o m. Snaga motora je 45 KW. Nose}a konstrukcija trake se mo`e pomerti tako da se omogu}i nesmetani rad prilikom remonta drobilice.Transporter je opremljen detektorom metala.

2.5. Transporter 2510

Transporter 2510 prima materijal sa transportera 2511 preko presipnog {uta koji je lociran na mestu x = 19.584 i y = 74.668. Nose}a konstrukcija transportera se sastoji od ~eli~nih standarnih segmenata na ~eli~ne pragove povezane {inom za pogonsku stanicu na istovarnom kraju tran- sportera. [irina gumene trake je 1.200 mm. Brzina

- 6 -

trake je 4,25 m/s . Kapacitet transportera je 4.000 t/h. Transporter je postavljen u zaseku na severozapadnom delu kopa. Duga~ak je 283 m i savladjuje visinu od 45 m. Ruda sa ovog tran- sportera se presipa na visokonagibni transporter HAC - 1. Koordinate presipa su: x = 19.373,16 y = 74.485,91.

2.6. Visokonagibni transporter "HAC - 1"

Visokonagibnim transporterom HAC - 1 koji je pos- tavljen pod uglom od 35,5 stepeni uz bok kopa na zapadu ruda se izvozi od nivoa +275 do +365 odnosno savladjuje vi- sinu od 90 m. HAC - 1 je proizvodnje "CONTINENTAL CONVEYOR & EQUIPMET COMPANY, INC" WINFIELD, ALABAMA, USA i njegove os- novne karakteristike su:

- [irina trake 2.000mm.- Brzina trake 2,845 m/s- Kapacitet 4.008 t/h- Horizontalna du`ina 144 m.- Visina dizanja 95 m.- Nagib 35,5 stepeni.- Snaga pogona donje trake 2 x 450 kW.- Snaga pogona gornje trake 1 x 450 kW.- Sistem je snabdeven ustavlja~em radi spre~avanja

povratnog hoda.

- 7 -

2.7. Transporter 2509

Ovaj transporter savladjuje visinsku razliku od 29 metara i ima lomljeni uzdu`ni profil. Ukupna du`ina ovog transportera je 362 m. Brzina trake je 4,25 m/s. Kapacitet transportera je 4.000 t/h. U nivou +365 m izgradjen je nad- vo`njak za kamione. [irina gumene trake je 1.200mm.

2.8. Transporter 2508

Transporter polazi od pretovarne stanice 2509/2508 i ide preko postoje}eg Primarnog drobljenja do Otvorenog sklada. Du`ina ovog transportera je 800 m. [irina gumene trake je 1.200 mm. Brzina trake je 4,25 m/s. Kapacitet je 4.000 t/h.

3.0. IZBOR NA~INA PRO[IRENJA PRVE FAZE TRANSPORTNOG

- 8 -

SISTEMA III

Dosada{njim projektima bila je razradjena ideja da se posle prve faze na Transportnom sistemu III u kojoj bi bio postavljen HAC - 1, dve drobilice unutar kopa, tran- sporter 2511, transporter 2510, transprter 2509 i transpor- ter 2508 nastavi sa fazom dva tokom koje bi bilo preseljeno drobili~no postrojenje "1" unutar kopa sa lokacije "1" na lokaciju "2" koja bi bila na ve}oj dubini, uradjen HAC - 2 i ostali prate}i transporteri koji bi povezivali drobili~no postrjenje - 2 sa HAC - 2.

U okviru realizacije prve faze Transportnog sis- tema III izradjen je sistem transportnih traka onako kako je zacrtano projektima, medjutim u sklopu drobili~nog postro- jenja uradjena je samo jedna drobilica. Kako je do{lo do posebnih okolnosti u eksploataciji re{eno je da se odstupi od prvobitne koncepcije pro{irenja prve faze. Ideja je u tome da se ve} izgradjeno drobili~no postrojenje - 1 sa jednom drobilicom zadr`i na postoje}em mestu a da se uradi novo drobili~no postrojenje (drobili~no postrojenje - 2) sa jednom drobilicom na novoj lokaciji. Drobili~no postrojenje bi bilo locirano na severozapadnoj strani kopa na najpovo- ljnijem mestu. Ovo drobili~no postrojenje bi bilo povezano na najpovoljnijem mestu sa prvom fazom Transportnog sistema III.

Kako se smatra da je najracionalnije u datoj si- tuaciji da se priklju~enje pomenutog drobili~nog postrojenja - 2 na Prvu fazu transportnog sistema III izvr{i na trans- porter 2510, postavilo je se pitanje koje je mesto za to najpovoljnije i koje je mesto najpovoljnije za lokaciju dro- bili~nog postrojenja - 2. Da bi se odgovorilo na ova pitanja uradjeno je vi{e varijanti od kojih su u u`i izbor do{le slede}e:

- 9 -

I Drobili~no postrojenje na nivou +185 m, kipanje sa nivoa +202 m.II Drobili~no postrojenje na nivou +170m, kipanje sa sa nivoa +187m.

III Drobili~no postrojenje na nivou +159m, kipanje sa nivoa 178m.

Kao najpovoljnije re{enje odabrana je tre}a vari- janta. U ovoj varijanti lokacija drobilice bi bila x = 19.260 y = 74.687. Presipna stanica 2512/2513 bi bila na mestu x = 19.277 y = 74.685. Presipna stanica 2513/3510 (mesto spoja "pro{irenja prve faze" sa ve} uradjenom pr- vom fazom Transportnog sistema III ) bi imala koordinate x = 19.572,5 y = 74.658,5. Tehnolo{ka {ema rada Transport- nog sistema III prikazana je na prilogu br. 2.

4.0. FIZI~KO MEHANI~KE KARAKTERISTIKE STENSKIH MASA NA DELU KOPA NA KOME }E BITI LOCIRANO PRO[IRENJE TRANSPORTNOG SISTEMA III

- 10 -

Fizi~ko mehani~ke osobine stenskih masa na povr- {inskom kopu Ju`ni revir RBM - a analizirane su u vi{e stu- dija i elaborata. Svi raspolo`ivi podaci sistematizovani su u studiji R.I. Beograd "Istra`ivanje parametara radne sredi- ne i tehnologije eksploatacije bitnih za kona~an zahvat na povr{inskim kopovima le`i{ta u Boru i Majdanpeku - Rudnik bakra Majdanpek 1981. god." U ovoj studiji stenske mase po- vr{inskog kopa Ju`ni revir podeljene su u pet grupa i to: A,B,C,D i E.

A: Granitski gnajs, dvoliskunski gnajs i kvarc - muskovitski {kriljci.

B: Zelena serija - zeleni {kriljci. U nekim slu~ajevima ove dve sredine bi moglo posmatrati zajedno.

C: Andeziti.D: Kre~njaci, lijaski pe{~ari i konglomerati.E: Filiti.

Osobine pojedinih vrsta stena ispitivane su na malim laboratorijskim uzorcima monolita i na uzorcima sred- nje veli~ine sa diskontinuitetima.

Deo kopa na kome }e biti locirano Pro{irenje prve faze transportnog sistema III sastavljen je od stena iz gru- pa "A" i "C". Geolo{ka gradja je prikazana na profilima (prilozi broj 6, 7, 8, 9, 10, 11 i 12)

- 11 -

4.1. Rezultati ispitivanja osobina stena na malim uzorcima

Ispitivanje je izvr{eno na malim uzorcima oblika cilindra pre~nika i visine 42 mm. Laboratorijski dobiveni rezultati su obradjeni statisti~ki i prikazani u tabelama 4.1.01. 4.1.02. Kako stvarna raspodela vrednosti za osobine

- 12 -

- 13 -

- 14 -

uzorka ne odgovara normalnoj raspodeli po kojoj je izvr{ena statisti~ka obrada rezultata, izvr{ena je korekcija stati- sti~kih vrednosti iz pomenutih tabela te dobivene srednje vrednosti za pojedine osobine monolitnih uzoraka iznose.

grupa A:- ~vrsto}a na pritisak c = 62.227,16 kN/m

- ~vrsto}a na istezanje σi = 5.329,62 kN/m

- Ugao unutra{njeg trenja = 49,89 - Kohezija C = 11.318,02 kN/m

grupa B:- ~vrsto}a na pritisak c = 89.635 kN/m

- ~vrsto}a na istezanje σi = 9.525,50 kN/m

- Ugao unutra{njeg trenja = 50,51 - Kohezija C = 16.613 kN/m

Predhodni podaci su dobiveni na monolitnim sten- skim uzorcima u laboratoriji. Da bi podaci mogli biti upo- trebljivi u praksi potrebno je da budi prevedeni na masiv. Prevodjenje laboratorijskih vrednosti parametara kohezije na masiv vr{i se po formuli Fisenka:

CnC = -------------------

H 1 + a * ln -----

L

- 15 -

gde je:Cn - Kohezija dobivena laboratorijskia - Koeficijent zavistan od ~vrsto}e stena i

raspucalosti. Uzima se iz tablica.H - Maksimalna visina zahvata otkopa.L - Du`ina elementarnog bloka.

Stene grupe "A":

11.318,02 CA = ------------------- = 476,25 kN/m 395 1 + 3 * ln ---- 0,20

Stene grupe "C": 16.613,37 CC = ------------------- = 529,88 kN/m 395 1 + 4 * ln ---- 0,20

Elementi unutra{njeg otpora stenskog masiva se prevode sa laboratorijske vrednosti na masiv pomo}u formule:

tg tg tgm = ------- odnosno m = arc tg -----

k k

gde je: - Ugao unutra{njeg trenja pojedinih stenak - Koeficijent k = k1 * k2 * k3 * k4 * k5k1 - Gre{ka ispitivanja k1 = 1,05

- 16 -

k2 - Gre{ka odredjivanja srednje vrednosti k2 = 1,1k3 - Koef. vremenskog smanjenja ~vrsto}e k3 = 1,1k4 - Prirodna uslojenost masiva k4 = 1,05k5 - Koeficijent seizmi~nosti k5 = 1,2

k = 1,05 * 1,1 * 1,1 * 1,05 * 1,2 = 1,6

Stene grupe "A":

tg 49,89 tgm = ------------ = 0,74195

1,6

m = 36,57 stepena

CA 476,25 Cm = ----- = --------- = 297,66 kN/m

k 1,6

Stene grupe "C":

tg 50,51tgm = ------------ = 0,7584

1,6

m = 37,17 stepena

CC 529,88Cm = ------ = -------- = 331,18 kn/m

- 17 -

1,6 1,6

Tabela br. 4.1.01.

------------------------------------------------------- grupa stena elementi otpora masiva na bazi malih uzoraka

---------------------------------------- m () Cm (kN/m)

-------------------------------------------------------A 36,57 297,66C 37,17 331,18

-------------------------------------------------------

4.2. Rezultati ispitivanja osobina stena na srednjim uzorcima

Ispitivanje na smicanje na srednjim uzorcima sa diskontinuitetima vr{eno je direktnim smicanjem po pukotini. Ispitivanja su vr{ena na uzorcima gde je minimalna povr{ina smicanja 40 cm i to na po tri uzorka za svaku vrstu stene pri ~emu je opit izvodjen sa vertikalnim naponima 1.000, 2.000 i 4.000 kN/m . U toku opita merene su slede}e veli~i- ne: normalni napon, smi~u}i napon i horizontalno pomeranje . Iz ovih podataka konstruisan je σ - τ dijagram iz kojeg je zatim uradjen τ - σn dijagram. Dobiveni rezultati za ele- mente

- 18 -

unutra{njeg otpora smicanja dati su u tabeli br. 4.2.01.

- 19 -

- 20 -

- 21 -

- 22 -

Primenjuju}i korekcioni koeficijent po Fisenku za smicanje po diskontinuitetu za otpor koji otpada na koheziju Kk = 0,2 dobija se vrednost kohezije koja se mo`e upotrebiti za analizu stabilnosti u uslovima stenskih masa sa vrlo pro- menljivim karakteristikama. U pogledu korekcije dela ~vrsto- }e na smicanje koji otpada na trenje, korekcija je izvr{ena samo kod Andezita. S obzirom na veliku vrednost njegove mo- gu}e degradacije usvojen je k = 0,5.

Na osnovu izvr{enih korekcija dobivene vrednosti unutra{njeg otpora za masiv unesene su u tabelu br. 4.2.02.

Tabela br. 4.2.02. ------------------------------------------------------- grupa stena

(sten) C (kN/m )-------------------------------------------------------

- 23 -

A 23 05' 271,6B 29 05' 142,6

-------------------------------------------------------

4.3. Parametri unutra{njeg otpora masiva

Na osnovu napred prikazanih rezultata usvojeni su parametri unutra{njeg otpora masiva po vrstama stena i pri- kazani u tabeli Br. 4.3.01. Ovi }e parametri nadalje biti kori{}eni za dalju analizu u ovom projektu.

Tabela br. 4.3.01.-------------------------------------------------------grupa stena usvojeni parametri

---------------------------------------- γ (kN/m3) () Cm (kN/m)

-------------------------------------------------------A 27 23 270C 26 37 140

-------------------------------------------------------

- 24 -

4.4. Raspucalost masiva

Stenski masiv koji ~ini radnu sredinu povr{inskog kopa Ju`ni revir je raznim diskontinuitetima, razli~itog po- rekla, isprekidan i razdeljen u blokove razli~itih dimenzi- ja. Intenzitet raspucalosti, to jest oslabljenosti masiva mo`e se oceniti preko procentualnog u~e{}a pojedinih veli~i- na blokova u masivu.

Tabela br. 4.4.01. prikazuje procentualno u~e{}e pojedinih veli~ina blokova u masivu. (Tabela je preuzeta iz Dopunskog rudarskog projekta za prvu fazu rada transporrtnog sistema III.)

Tabela br. 4.4.01.------------------------------------------------------- veli~ina bloka Sadr`aj bloka (%) -----------------------------------------------------

mm kre~njak andezit gnajs ------------------------------------------------------- - - 200 87,2 40,1 49,3 200 - 200 2,3 5,0 2,5 300 - 400 2,1 13,3 9,4 400 - 500 2,4 12,7 7,0 500 - 1000 3,0 20,9 24,1vi{e od 1000 2,0 8,0 7,7-------------------------------------------------------

- 25 -

4.5. ~vrsto}a masiva

Na osnovu vrednosti datih u tabeli Br. 4.3.01. za stene iz grupa "A" i "C" usvojeni parametri ~vrsto}e su:

Tabela br. 4.5.01.------------------------------------------------------- parametar

grupa stena -----------------------

A C ---------------------------------------------------- Zapreminska te`ina γ (kN/m3) 27 26

Kohezija Cm (kN/m ) 270 140

Ugao unutra{njeg trenja () 23 37-------------------------------------------------------

Ovako navedeni parametri podrazumevaju homogenu sredinu. Medjutim, stenska masa je izdrobljena blokovita sredina gde pojedini blokovi izmedju sebe imaju slabe veze a unutra{nja ~vrsto}a im je znatno ve}a. Za izdrobljenu ~vrstu stensku masu prof. Hoek je dao preporuku za utvrdjivanje grani~ne ~vrsto}e. Za raspucale stene iz grupe "A" sa bloko- vima dimenzija 30 - 50 cm kriterijum grani~ne

- 26 -

~vrsto}e po Hoeku odredjuje se prema izrazu:

σ 0,686 τ = 0,203 * σ p * ( ----- + 0,0001) (kN/m ) σ p

gde je: σ p = 62.227 (kN/m ) Usvojena ~vrsto}a na pritisak

σ = (kN/m ) Normalni napon

τ = (kN/m ) ~vrsto}a na smicanje

Na slici br. 4.5.02. dat je uporedni grafi~ki prikaz kriterijuma grani~ne ~vrsto}e:

1. Pravolinijski kriterijum prema laboratorijskim ispitivanjima na stenama iz grupe "A".

2. Pravolinijski kriterijum prema laboratorijskim ispitivanjima na stenama iz grupe "B".

3. Krivolinijski kriterijum prema preporuci prof. Hoeka.

- 27 -

5.0. POVR[INSKI KOP JU`NI REVIR

5.1. Elementi povr{inskog kopa

Otkopavanje na povr{inskom kopu Jy`ni revir RBM -a vr{i se prema "Dopunskom rudarskom projektu povr{inske eks- ploatacije le`i{ta rude bakra Majdanpek do kote +125" iz 1983. godine. Ovim projektom razradjen je zahvat povr{inskog kpa Ju`ni revir do kote +125 metara. Otkopavanje se vr{i u eta`ama visine 15 metara. Elementi sa kojima je projektovan kop dati su u tabeli 5.1.01.

Tabela br. 5.1.01.------------------------------------------------------------ radna sredina

- 28 -

Parametar ----------------------------- A B C D ------------------------------------------------------------Radni ugao eta`e (stepen) 75 75 75 75Zavr{ni ugao eta`e (stepen) 65 43 56 73Zavr{ni ugao kosine kopa (step.) 36 30 37 42Zona mog. obru{avanja eta`e (m) 3 12 6 1 Min. zavr{na kosina et.ravni (m) 9 22 15 3Min. {irina eta`ne rani (m) 58 58 58 58[irina transportnih puteva (m) 22 31 25 20-----------------------------------------------------------

6.0. STABILNOST KOSINA NA MESTU LOKACIJE SISTEMA

Kosine dela kopa na mestu lokacije Prve faze Tran- sportnog sistema III i "Pro{irenja" ovog sistema prikazane su na profilima (prilozi broj 6, 7, 8, 9, 10, 11 i 12).

6.1. Stabilnost kosine zapadne strane kopa iznad drobili~nog postrojenja

Postoje}a generalna kosina zapadnog dela kopa iz- medju

- 29 -

profila "3 - 3" i profila "4 - 4" (mesto gde }e biti locirano drobili~no postrojenje - 2, prilozi br. 6, 7 i 8, iznad drobili~nog postrojenja (iznad nivoa +178 m ) je 27 {to je za ovu dubinu kopa i vrstu stena daleko ispod dozvo- ljenog. Ovo daje odredjenu sigurnost za pomenutu lokaciju.

Kako se sa zahvatom Zapad - 1 u vreme izrade ovog Dopunskog projekta stiglo do nivoa +260 metara to bi pri izradi planova za dalje zahvate a i prilikom samog otkopa- vanja trebalo voditi ra~una da se ne predje dozvoljena ge- neralna kosina kopa, koja za ovaj deo kopa, uzimaju}i u ob- zir dubinu do koje se dose`e sa zahvatom Istok - 3, iznosi 36 stepeni.

6.2. Stabilnost kosine kopa ispod drobili~nog postrojenja

Kriti~ni deo generalne kosine kopa je na mestu gde je locirano drobili~no postrojenje - 2 ispod drobili~nog postrojenja. Na ovom delu kopa, bok kopa je izgradjen od stena grupa "A" i "C". Stenska masa je znatno oslabljena pojavom raseda severoistok - jugozapad i jugozapad - seve- rozapad kao i pukotinama pravca pru`anja sever - jug sa pa- dom prema istoku, to jest u pravcu kosine kopa. Gustina dis- kontinuiteta je jako izra`ena sa prose~nim rastojanjem od oko 50 cm. Iz bokova se javlja osipanje materijala. Kosine bokova kopa na ovom mestu prikazane su na prilogu br. 7.

Bok kopa na mestu gde }e biti montirano drobili~no postrojenje - 2 dobija}e optere}enje od:

- Sile gravitacije bloka (Wb = 51.840 kN)- Drobili~nog postrojenja (trakasti dodava~, drobilica, {utovi,

- 30 -

materijal od jednog iskipanog vozila, transporter 2512, transporter 2512 - A, deo transportera 2513 i sve ostalo {to prati i {to se mo`e zate}i u neposrednoj blizini drobili~nog postrojenja (Wd = 8.800 kN)

- Maksimalnog optere}enja od 5 punih vozila koja se jednovremeno mogu zate}i na jednom malom prostoru na platou u blizini drobili~nog postrojenja i materijala od jednog iskipanog vozila u prihvatni bunker (Skica br. 6.2.01.). Raspored vozila je uzet iz iskustva. (Wv = 16.700 kN)

- 31 -

- Seizmi~ke sile za VII stepen seizmi~nosti po Merkalijevj skali.

- Pojava zateznih pukotina- Dinami~ki udari, vibracije i sve ostalo {to se nemo`e

unapred predvideti bi}e uzeto u obzir preko koefici- jenta sigurnisti na ukupno optere}enje (Kd = 1.3)

Uticaj podzemnih voda na stabilnost, s obzirom na polo`aj kosine kopa }e biti zanemaren.

Predpostavka sa kojom se ulazi u prora~un je da su sve sile rasporedjene na jednom malom prostoru na nivou +177.8 m (Situacioni plan - Prilog br. 3, Skica br.6.2.01. i Skica br. 6.2.02.). Napadna te~ka

- 32 -

rezultante svih sila bi bila na rastojanju 38 m od ose drobilice.Uz predpostavku da }e se Drobili~no postrojenje "2" na

ovom delu kopa zadr`ati do zavr{etka zahvata ISTOK - 4 kojim bi se stiglo (na ovom delu kopa) do +110m, maksi- malna dubina ispod Drobili~nog postrojenja "2" bi bila H = 68 m.

- 33 -

1. Kriti~ni nagib klizne ravni:

1 1αrA = --- ( αk + A ) = --- ( 32 + 23 ) = 27,5

2 2

1 1αrC = --- ( αk + C ) = --- ( 32 + 37 ) = 34,5

2 2

αrC > αk

2. Kriti~no rastojanje tenzione pukotine:

- 34 -

__________________ b = H ( ctg αk * ctg αrA - ctg αk ____________________ bA = 68 ( ctg 32 * ctg 27,5 - ctg 32

bA = 10,4 m

Izgled kliznog bloka prikazan je na Skici br. 6.2.02

3. Te`ina kliznog bloka po 1m je:

Wb = γ * P * 1m = 27 * 1.920 * 1 = 51.840 kN

4. Normalna komponenta sile gravitacije na kliznu ravan: N = Wb * cos αrA = 51.840 * cos 27,5 = 45.983 kN

5. Tangencijalna komponenta sile gravitacije na kliznu

ravan:

T = Wb * sin αrA = 51.840 * sin 27,5 = 23.937 kN

6. Seizmi~ki koeficijent za VII stepen seizmi~nosti po

Merkaliju je ks = 0.13.

- 35 -

7. Seizmi~ka sila za klizni blok:

S = ks * Wb = 0.13 * 51.840 = 6.739 kN

8. Tangencijalna komponenta optere}enja od uredjaja, opreme

i memehanizacije:

Tu = ( Wv +Wd )* kd * sin αrA

Tu = ( 16.700 + 8.800 )* 1,3 * sin 27,5 = 15.307 kN

9. Prose~ni normalni napon na ravan smicanja:

N 45.983σ = ------- = ----------- = 351 kN/m

A * 1 131 * 1

10. Prora~un ~vrsto}e na smicanje:

a) Po pravolinijskom kriterijumu:

τp = C + σ * tg = 270 + 351 * tg 23 = 419 kN/m

b) Po krivolinijskom kriterijumu:

σ 0,686τk = 0,203 * σp * ( ---- + 0,0001 )

σp

- 36 -

351 0,686τk = 0,203 * 62.227 * ( --------- + 0,0001 )

62.227

τk = 366,5 kN/m

11. Koeficijent sigurnosti:

a) Po pravolinijskom kriterijumu:

τp * A 366,5 * 131Fp = ------------ = -------------------------

T + S + Tu 23.937 + 6.739 + 15.307

Fp = 1,194

b) Po krivolinijskom kriterijumu:

τk * A 366,5 * 131 Fk = ------------ = ------------------------

T + S + Tu 23.93 + 6.739 + 15.307

Fk = 1,044

Na osnovu napred datih prora~ina mo`e se re}i da

kosina ima zadovoljavaju}u sigurnost.

- 37 -

6.3. Stabilnost kosine isto~ne strane kopa

Isto~na strana kopa nije optere}ena od drobili~nog postrojenja - 2 i transportera. Bok kopa na ovom mestu ima generalnu kosinu od 32 stepena {to je ispod kosine koju pro- pisuje za ovu vrstu stena i dubinu Dopunski rudarski proje- kat za otkopavanje do kote +125 m.

6.4. Stabilnost kosine na mestu lokacije transportera 2513

Postoje}e generalne kosine kopa na mestu lokacije ovog transportera su prikazane na profilima (prilozi br. 6, 7, 8, 9,10, 11 i 12). One u proseku iznose:

- Isto~na strana kopa 32 stepena.- Zapadna strana kopa 28 stepena.- Severna strana kopa 23 stepena.

Kako se iz prilo`enog vidi, generalne kosine kopa su daleko manje od onih koje propisuje Dopunski rudarski projekat za otkopavanje do kote +125m, {to daje odgovaraju}u sigurnost.

- 38 -

7.0. MASE KOJE GRAVITIRAJU TRANSPORTNOM SISTEMU III

Situacija povr{inskog kopa Ju`ni revir u vreme izrade ovog Dopunskog projekta je slede}a:

Na zahvatu Zapad - 1 radovi su zavr{eni iznad kote +275 metara te se radovi odvijaju ispod ovog nivoa (Et - 260 Et - 245 i Et - 230). Trenutno najni`a kota kopa je Et - 140 Radovi na ovoj eta`i su iz zahvata Istok - 2. Na zahvatu Jug - 1 su radovi na eta`i 575.

Prema dugoro~nom sagledavanju razvoja RBM - a koje se trenutno vr{i u Radnom timu za razvoj, radovi na Povr- {inskom kopu Ju`ni revir su podeljeni u tri faze: zahvat ZAPAD - 1, zahvat ZAPAD - 2 sa JUG - om i zahvat ISTOK - 3. Prema pomenutom sagledavanju od 28. 01. 1993. go- dine (tabele broj 7.01. i 7.02.) u zahvatu Zapad - 1 do kote +110m. ima 19.800.000 t rude sa sadr`ajem do o,2 % Cu ili oko 22.000.000 t rude sa sadr`ajem do 0,1 % Cu u rudi. U zahvatu Zapad - 2 zajedno sa Jugom - 1 (planira se da se ra- di u jednom zahvatu) ima 23.000.000 t rude sa sadr`ajem do 0,2 % Cu ili oko 25.000.000 t sa sadr`ajem do 0,1 % bakra u rudi. U zahvatu Istk - 3 ima 21.000.000 t rude do nivoa +95 m sa sadr`ajem do 0,2 % bakra u rudi ili oko 23.000.000 t sa sadr`ajem do 0,1 % bakra u rudi.

- 39 -

Tabela br. 7.01.------------------------------------------------------- Ruda sa sadr`ajem do 0,2% Cu prema sagledavanju RT

za razvoj sa stanjem 28.01.1993.godine (t)------------------------------------------------------- eta`a ZAPAD - 1

ZAPAD - 2 ISTOK - 3 UKUPNO-------------------------------------------------------425 49 000 49 000410 81 000 81 000395 138 000 138 000380 300 000 300 000365 543 000 543 000350 441 000 441 000335 421 000 421 000320 688 000 688 000305 915 000 915 000290 867 000 867 000275 802 000 802 000260 178 000 1 069 000 24 000 1 271 000245 591 000 1 328 000 101 000 2 020 000230 1 021 000 1 604 000 607 000 3 232 000215 2 146 000 2 009 000 1 369 000 5 524 000200 2 381 000 2 244 000 2 260 000 6 885 000185 2 754 000 2 316 000 2 219 000 7 289 000170 2 705 000 2 252 000 2 584 000 7 541 000155 2 835 000 1 984 000 2 608 000 7 427 000140 2 446 000 1 450 000 2 551 000 6 447 000125 1 814 000 786 000 2 300 000 4 900 000110 1 000 000 700 000 3 045 000 4 745 000 95 1 037 000 1 037 000------------------------------------------------------- Ukupno: 19 871 000 22

987 000 20 705 000 63 563 000

- 40 -

Tabela br. 7.02. ------------------------------------------------------Ruda sa sadr`ajem izmedju 0,1 i 0,2% Cu u rudi prema

sagledavanju RT za razvoj sa stanjem 28. 01. 1993.g. ------------------------------------------------------

eta`a ZAPAD - 1 ZAPAD - 2 ISTOK - 3 UKUPNO ------------------------------------------------------ 365 113 000 113 000

350 81 000 81 000335 105 000 105 000320 154 000 154 000305 170 000 170 000290 97 000 97 000275 97 000 97 000260 283 000 162 000 49 000 494 000245 194 000 138 000 219 000 551 000230 202 000 130 000 405 000 737 000215 429 000 146 000 324 000 899 000200 470 000 113 000 300 000 883 000185 308 000 186 000 235 000 729 000170 194 000 178 000 177 000 549 000155 121 000 32 000 154 000 307 000140 138 000 89 000 227 000-------------------------------------------------------

Ukupno: 2 201 000 2 040 000 1 952 000 6 193 000

Uzimaju}i za presek po~etak aprila 1993. godine, vreme po~etka izrade ovog Dopunskog projekta, drobili~nom postrojenju - 2 unutar kopa Ju`nog revira gravitiraju sle- de}e mase:

- 41 -

- Zahvat Zapad - 1 ispod nivoa +230m 18.000.000 t rude do o,2 % Cu ili 20.000.000 t rude sa sadr`ajem do 0,1 % bakra u rudi.

- Zahvat Zapad - 2 i Jug - 1 ispod nivoa +305 m 19.500.000 t sa sadr`ajem do o,2 % ili 21.000.000 t sa sadr`ajem do 0,1 % bakra u rudi.

- U zahvatu Istok - 3 mase iznad nivoa +155 m gravi- tiraju drobili~nom postrojenju - 1 a ispod ovog nivoa ka postrojenju - 2. Prema tome u pomenutom zahvatu postrojenju - 1 gravitiraju mase u iznosu od 9.000.000 t rude sa sadr`ajem do 0.2 % Cu ili oko 11.000.000 t rude sa sadr`ajem do 0,1 %. Drobili~nom postrojenju - 2 iz ovog zahvata gravitira ruda u iznosu od 12.000.000 t rude sa sadr`ajem do 0,2 % Cu. N a p o m e n a: Predhodni podaci su dati pod uslovom da se ne vr{e nikakva nova pro{irenja, zahvati, dogradnja ili izmena lokacije transportnog sistema.

Mase koje gravitiraju Transportnom sistemu III, (drobili~nom postrojenju - 2) prikazane su u tabeli Br. 7.0.02.

Tabela br. 7.0.02.------------------------------------------------------------ z a h v a t ruda ---------------------------------------------- Zapad-1 Zapad-2 Istok-3 Ukupno------------------------------------------------------------do 0,2 % Cu 18 000 000 19 500 000 12 000 000 49 500 000izmedju

- 42 -

0,1 i 0,2%Cu 2 000 000 1 500 000 - 3 500 000------------------------------------------------------------Ukupno: 20 000 000 21 000 000 12 000 000 53 000 000

N a p o m e n a: U zahvatu Zapad - 1 prikazana je ruda koja gravitira Drobili~nom posttrojenju - 2 aprila 1993. god. Po{to je Drobili~no postrojenje - 2 tek u fazi proje- ktovanja, ruda u zahvatu Zapad - 1 koja gravitira ovom dro- bili~nom postrojenju }e pretrpeti korekciju u zavisnosti od toga kada }e pomenuto drobili~no postrojenje po~eti sa ra- dom. Sa produ`avanjem roka, ruda koja gravitira ovoj loka- ciji }e se smanjivati a relacije za preostalu rudu }e rasti.

Ovom postrojenju }e gravitirati velika koli~ina rude iz kasnijih zahvata (Zapad - 3, Istok - 4 i Jug - 2) koji ovde nisu uzeti u obzir.

8.0. DIMENZIONISANJE TRANSPORTNOG SISTEMA

8.1. Kapacitet sistema

U narednim godinama Flotacija }e biti snabdevana rudom sa povr{inskih otkopa Severnog i Ju`nog revira. U~e{}e pojedinih revira po godinama }e biti razi~ito, ali se smatra da maksimalna proizvodnja Ju`nog revira ne}e pre}i 14.000.000 tona godi{nje.

Prema ustaljenoj praksi na povr{inskim kopovima RBM-a na

- 43 -

otkopavanju rude se radi u dve smene na dan (druga i tre}a), sedam dana nedeljno i to tokom cele godine.

- radnih dana 365- radnih smena 2 * 365 = 730- radnih ~asova 6,5 * 730 = 4.745

N a p o m e n a: Za slu~aj potrebe sistem je uradjen tako da se njime mo`e nesmetano raditi i u prvoj smeni.

Uzimaju}i u obzir maksimalno predpostavljenu potrebu za rudom sa Ju`nog revira od 14.000.000 tona godi{nji, mese~ni, dnevni, smenski i ~asovni kapacitet drobili~nog postrojenja bi bio:

14 000 000 *- mese~ni: --------------- 1 167 000 (t/mes.)

12

Mese~na proizvodnja }e biti razli~ta u zaviznosti od broja dana u mesecu.

14 000 000- dnevni: ----------------- = 38 356 (t/smenu)

365

14 000 000- smenski: ---------------- = 19 178 (t/smenu)

730

14 000 000- ~asovni: --------------- = 2 950 (t/h)

4 745

- 44 -

Prema napred iznetom eksploatacioni kapacitet Transportnog sistema III je Qe = 2.950 (t/h).

Kako se ruda od mesta utovara do drobilica vozi kamionima kapacitet sistema treba pove}ati za koeficijent neravnomernosti doziranja. On u praksi iznosi oko k1 = 0.82.

Za traku pod nagibom od 14 usvojen je koefi- cijent iskori{}enja popre~nog preseka k2 = 0,90

Ukupni koeficijent iskori{}enja sistema iznosi:

ku = k1 * k2 = 0,82 * 0.90 = 0,738

Na osnovu ovoga potrban tehni~ki kapacitet pome- nutog sistema iznosi:

20.950Qt = ------------ = 3.997 (t/h)

0,738

Prema ovome, Transportni sistem III }e biti dimen- zionisan na Q = 4.000 (t/h). Kako je sistem transportnih traka Transportnog sistema III ( prva faza) dimenzionisan na 4.000 (t/h), zna~i da pomenutu proizvodnju od 14.000.000 t godi{nje mo`e da prihvati. Po{to je u prvoj fazi izgradnje sistema postavljena drobilica "1" sa kapacitetom od 2.000 t/h, to je za pro{irenje transportnog sistema do punog ka- paciteta potrebno da drobilica "2" bude takodje kapaciteta od 2.000 (t/h).

Na osnovu predja{njeg izabrani su transporteri 2512 i 2513.

- 45 -

9.0. TEHNI~KI OPS PRO[IRENJA PRVE FAZE TRANSPORTNOGSISTEMA III

Radove koje treba izvr{iti u okviru Pro{irenja pr- ve faze transportnog sistema III sastoje se iz rudarsko, gradjevinsko, zemljanih radova i monta`e predvidjene opreme.

9.1. Rudarsko, gradjevinsko, zemljani radovi

U ove radove spadaju:

- Radovi na korekciji glavnog transportnog puta ispod mosta koji nosi transporter 2513 i u njegovoj nepo- srednoj blizini

- Radovi na izme{tanju vodosabirnika- Radovi na izradi pristupnog puta do platoa na +177,8m sa

severne strae

- 46 -

- Radovi na izradi platoa ispred drobili~nog postro- jenja za manevrisanje vozila - Radovi na trasi za transportere 2513, 2512 i 2512 - A

- Radovi na izradi useka za prijemni bunker i trakasti dodava~

- Radovi na izradi rampe za kipanje- Radovi na izradi trase za transportere 2512 i 2512-A

9.1.1. Korekcija glavnog transportnog puta ispod mosta koji nosi transporter 2513 i u njegovoj neposrednoj blizini

Kako je ovim Dopunskim projektom re{eno, Transpor- ter 2513 prelazi preko glavnog transportnog puta (prliozi br.3, 4, 13 i 16). Na mestu ispod mosta koji nosi transpor- ter 2513 postoje}i put ima nivo od +192 m. Kako je za nesmetan prolaz vozila na najkriti~nijem mestu potrebno obezbeiditi 8,0 m svetle visine, to je na ovom mestu nu`no da se nivo puta spusti. Da bi se ovo ostvarilo potrebno je da se sa isto~ne strane mosta pove}a pad puta u du`ini od 75 metara sa 1 na 5% kako je prikazano na prilozima br. 17 i 18 i uradi horizontalni deo puta u du`ini od 50 metara. Korek- cija puta bi zapo~ela od y = 19.374 od profila 0 + 75 sa nivoa +193 m. Da bi se sa zapadne strane mosta i u samoj krivini (ispod mosta) obezbedilo nesmetano kretanje vozila potrebno je put pro{iriti i spustiti do nivoa +188 metara. Po{to je na ovom mestu zapadna strana kopa dosta strma, po pro{irenju i spustanju puta potrebno je uraditi potporni zid (prilozi br.16 i 19).

- 47 -

Put ispod mosta, zbog krivine, ima nadvi{enje od 1 metra, tako da }e nivo puta kod ju`nog stuba biti +187 a kod severnog +188 metara.Prema napred iznetom, put na najkriti- ~nijem mestu ispod mosta (pored ju`nog stuba) ima svetlu vi- sinu od 9,0 metara {to zadovoljava postavljeni uslov.

Radove na korekciji puta }e prema ve} uhodanom postupku u okviru svoje redovne proizvodnje izvr{iti Povr{- inski kop RBM - a. Naime, deonica o kojoj se radi je u rudi, pa }e kada za to budu najovoljniji uslovi ruda biti potova- rena i odvezena na drobili~no postrojenje "1". Pri izvodje- nju radova potrebno je otkopati oko 22.000 t rude. Najve}im delom ova deonica je u nasipu ili ~ini ostatak odminiranih serija te treba o~ekivati da se utovar izvr{i bez bu{a~ko minerskih radova.

Iako na ovom mestu put ima relativno veliku {i- rinu, (preko 20 m) on }e zbog svoje specifi~nosti biti tretiran kao dvosmerni put sa jednom kolovoznom trakom, pa je za ovu deonicu puta potrebno kretaje vozila regulisati posebnim uputstvom.

9.1.2. Izme{tanje vodosabirnika

Samim tim {to }e trasa puta na mestu ispod mosta za transporter 2513 biti korigovana, (prilog br. 16) do}i }e do o{te}enja vodosabirnika na ovom mestu. U vreme rada na korekciji puta uraditi na istom mestu novi vodosabirnik na koti +188m. Vodosabirnik }e biti uradjen prema ve} uhodanom postupku. Dimenzije vodosabirnika }e biti

- 48 -

odredjene prema Projektu za odvodnjavanje. Po{to je vodosabirnik u nasutom materijalu, potrebno je da se izvr{i njegovo betoniranje. Zemljane radove za izradu vodosabirnika }e izvesti Rudarsko odr`avanje kopa RBM -a.

9.1.3. Izrada pristupnog puta do platoa na +177.8m sa severne strane

Od mesta gde se zavr{ava korekcija glavnog tran- sportnog puta ispod mosta koji nosi transporter 2513 (x=19.400) pa ka jugu do platoa za drobili~no postrojenje u du`ini od 120 metara treba spu{titi kosi put sa nagibom od 8,5 % (Prilozi br. 16, 20 i 21). Gornja ta~ka nivelete puta bi bila na +188m a donja na +177,8m. Visinska razlika bi bila 10,2m. [irina puta bi bila 22m.

Po{to se radi o putu u rudi, to }e njegovo izvo- djenje da bude prepu{teno Povr{inskom kopu RBM - a. Prilikom izrade ovog puta potrebno je otkopati oko 35.000 t rude. Ra- dovi }e biti izvedeni u okviru redovne proizvodnje prema uhodanom postupku i u vreme koje dopusta plan proizvodnje.

- 49 -

9.1.4. Usek za prihvatni bunker i trakasti dodava~

Usek za prihvatni bunker i trakasti dodava~ jedu`ine 16 metara, {irine 8 metara i dubine 5 metara. Gornji nivo useka treba da bude na +177,8 m. Dno useka na nivou +172,8 m. Kako je kota terena na mestu izrade useka +177,0m,dubina useka za iskop }e biti 4,3m. Po montiranju bunkera i transportera, u vreme izrade platoa, nivo terena }e biti na- sipanjem doveden na +177.8m odnosno usek }e dobiti dubinu od 5m. Prilog br. 16 i 23.

Koordinate temena useka }e biti:1. x = 19.256 y = 74.6672. x = 19.264 y = 74.6673. x = 19.263 y = 74.6514. x = 19.225 y = 74.651

Za izradu useka potrebno je iskopati oko 312 kubnih metara rude.

9.1.5. Plato ispred drobili~nog postrojenja "2"

Na mestu ispred rampe za kipanje gde je predvi- djeno da bude plato za manevrisanje vozila postoje}i teren ima nivo od +171 do +178 metara. Da bi se obezbedilo dovolj- no mesta za nesmetano kretanje vozila, potrebno je obezbe- diti plato du`ine 80 metara i {irine

- 50 -

40 metara. Kako se sa situacionog plana i profila (prilozi br. 16 i 22) vidi, po- stoje}i plato treba pro{iriti prema zapadu oko 17 metara i nasipati ga odgovaraju}im materijalom do nivoa +177,8m. Pri- likom nasipavanja, sa isto~ne strane platoa (prema ivici) uraditi nasip visine 2 metra i {irine 3 do 4 metra. Ovim nasipom bi se ograni~ilo kretanje vozila do bezbednog ras- tojanja od ivice. Po{to je deo kopa na kome se vr{i pro- {irenje platoa u rudi, ove radove }e postoje}om memhaniza- cijom u okviru redovne proizvodnje izvr{iti Povr{inski kop RBM - a. Za pro{irenje platoa potrebno je otkopati 44.000 t rude.

9.1.6. Trasa za transporter 2513

Trasa za transporer 2513 bi se sastojala iz dva nezavisna useka i ~eli~nog mosta preko glavnog transportnog puta prilozi br. 3, 16, 13, 14 i 15. Jedan usek bi bio sa severne a drugi sa ju`ne strane ~eli~nog mosta.

Po~etak useka sa severne strane mosta }e biti ta~ka "A" sa koordinatama x = 19.545 y = 74.661 i z = 228,2. Kraj useka sa severne strane mosta }e biti ta~ka "B" sa kordinatama x = 19.485 y = 74.667 i z = 212,4. Usek bi bio {irine 8 metara. Pad useka bi bio kao i pad transportera 2513 (14,65). Izrada useka }e se vr{iti niskopno, od ta~ke "A" ka ta~ki "B".

Trasa jy`nije od ~eli~nog mosta }e biti jednim de- lom u useku a jednim, manjima u nasipu (prema prilo`enoj du- komentaciji). Po~etak useka }e biti ta~ka "C" sa koordina- tama x = 19.378 y =

- 51 -

74.676 i z = 182,5. Kraj useka bi bio ta~ka "D" sa koordinatama x = 19229 y = 74 683,5 i z = 163,0. Pad useka je 14,65. [irina useka }e biti 8 metara. Izrada useka bi se vr{ila niskopno (od ta~ke "C" ka ta~ki "D".

Od dela materijala koji }e biti izguran pri izradi useka bi}e prema prilo`enoj dokomentaciji (prilozi br. 16, 13, 14 i 15) uradjen deo trase u nasipu. Ta~ka "N" predstav- lja po~etak nasipa sa severne strane ju`nog dela useka. Ko- ordinate ta~ke "N" su x = 19.400 y = 74.670 i z = 189.7m.

Teren u kome }e biti uradjeni useci uglavnom se sastoji od nasutog materijala te se o~ekuje da }e radovi mo- }i da budu izvedeni buldozerima bez miniranja. Po{to se i ovde radi o rudi, vi{ak materijala }e biti potovaren i odve- zen na drobili~no postrojenje "1". Izradu useka }e izvr{iti Povr{inski kop RBM - a.

Deo transporera preko glavnog transportnog puta u du`ini od 30 metara }e le`ati na ~eli~nom mostu ( prilozi br. 3, 15 i 16) I na ovom delu transporter treba da zadr`i kontinualni uspon od 14,65 Prora~un i dimenzionisanje mosta }e biti izvr{eno u Izvodja~kom ma{inskom projektu.

9.1.7. Rampa za kipanje vozila

- 52 -

Izrada rampe za kipanje se sastoji u izradi beton- skih usmeriva~a , grani~nika za kretanje vozila unazad i si- gnalizacije.

Betonske usmeriva~e uraditi sa obe strane rampe, prilog br. 16. Du`ina usmeriva~a je 8 metara. Usmeriva~i }e biti trapezastog popre~nog preseka {irine pri dnu oko 2 me- tra, gornje {irine oko 1 metar i visine 1,5 metara.

Na betonskim usmeriva~ima na bezbednom rastojanju od vozila postaviti sa obe strane po jedan stub uo~ljivog preseka i visine. Na ove stubove montirati svetlosnu i zvu- ~nu signalizaciju. Zbog uo~ljivosti, stubove treba obojiti naizmeni~no `uto crvenom bojom.

Grani~nik za kretanje vozila unazad pri parkiranju u rampu i kipanju bi bio betonski slog ili slog od drvene gradje trapeznog preseka {irine pri dnu oko 2 metra, {irine pri vrhu oko 1 metr i visine 1 metar.

9.1.8. Trasa za transportere 2512 i 2512 - A

Po{to se ovde radi o specifi~noj konstrukciji transportera, trasa }e prema prilo`enoj dukomentaciji biti re{ena Izvodja~kim gradjevinskim projektom.

9.1.9. Rudarsko, gradjevinsko, zemljani radovi - radovi na iskopu i

- 53 -

nasipu

Radivi na iskopu Tabela br. 9.1.9.01.------------------------------------------------------

mesto izvodjenja radova otkopane mase (m3) ------------------------------------------------------

Korekcija puta ispod mosta 8.150 Vodosabirnik 540Kosi put +188 / +177,8 12.096Ussek za prihvatni bunker i trakasti dodava~ 310Plato na nivou +177,8 m 16.300Usek za transporter 2513 8.600Iskop za temelje drobili~nogpostrojenja 200-----------------------------------------------------

U k u p n o : 47.060

Radovi na nasipu Tabela br. 9.1.9.02.

- 54 -

-----------------------------------------------------mesto izvodjenja radova materijal za nasip (m3)-----------------------------------------------------Nasip za trasu transportera 2513 1.120Nasip za plato na +177,8 m 2.240----------------------------------------------------- U k u p n o : 3.360

Nasip trase transportera 2513 }e biti uradjen od materijala dobivenog sa useka te }e materijal za odvoz sa useka biti 7.480 m3, odnosno ukupni iskop za odvoz bi bio 45.940 m3. Po{to se ovde radi o rudi, ona }e u pogodnom mo- mentu biti potovarena i odvezena na drobili~no postrojenje "1"

Od radova na iskopu buldozerima bi bili uradjeni vodosabirnik, usek za transporter 2513 i usek za prihvatni bunker i trakasti dodava~. Prilikom ovih radova treba otko- pati 9.450 m3

materijala. Bagerima }e biti otkopan materijal u iznosu od 37.410 m3. Iskop za temelje }e biti uradjen utovariva~em.

Materijal u kome se vr{i izrada vodosabirnika, useka za transporter 2513 i korekcija puta ispod mosta je nasip ili ostatak odminiranih serija te }e se otkopavanje vr{iti bez miniranja. Bu{a~ko minerski radovi }e biti pri- menjeni za izradu kosog puta +188 / +177.8 m, pro{irenja platoa na +177.8 m, izradu useka za prihvatni bunker i trakasti dodava~ i temelje za drobili~no postrojenje. Na ovaj na~in }e biti otkopano 29.770 m3.

- 55 -

9.2. Monta`a predvidjene opreme

U okviru pro{irenje prve faze Transportnog sistema III bi}e montirana slede}a glavna oprema:

- Drobilica "2"- Trakasti dodava~- Prihvatni bunker- Transporter 2512- Transportera 2513- Transprter 2512 - A- Presipne stanice

9.2.1. Drobilica "2"

Drobilica izabranog tipa, kapaciteta 2 000 t/h bi}e montirana u za to specijalno uradjenu ~eli~nu konstru- kciju (prilozi br. 3 i 5) na nivou +159m. Koordinate ose drobilice bi bile x = 19.260 y = 74.687. Kipanje bi se vr- {ilo sa nivoa +177,8 m.

9.2.2. Trakasti dodava~ (hranilica)

- 56 -

Trakasti dodava~ }e biti postavljen na ~eli~nom mostu koji }e le`ati delimi~no u useku na betonskim pra- govima a delimi~no u vazduhu na ~eli~nim stubovima (prilog br. 5). Njime }e se prebacivati ruda od prihvatnog bunkera do drobilice "2". Kapacitet dodava~a }e biti 2.000 t/h. Do- dava~ }e pokretati dva elektromotora na mostu instalisane snage po 132 kW. Transporter }e mo}i da prihvati maksimalni komad od 1.000 mm. Gumena traka }e biti {irine 2.400 mm. Bi}e specijalne konstrukcije i vrlo otporna na udare i ha- banje. Du`ina dodava~a izmedju osa bubnja }e biti 30,5 m. Predvidja se da se brzina dodava~a mo`e regulisati. Smatra se da }e se prose~na brzina dodava~a kretati oko 0,5 m/s.

9.2.3. Prihvatni bunker

Prihvatni bunker izgraditi kao deo drobili~nog po- strojenja odnosno trakastog dodava~a. Osnovna konstrukcija prihvatnog bunkera }e biti izgradjena od ~eli~nih elemenata (prilozi br. 3, 5, i 24). Elementi }e biti zakipani materi- jalom tako da nastane levak "prihvatni bunker" gde }e se vr{iti kipanje vozila. Prihvatni bunker }e biti opremljen "GRIZLY" re{etkom. Korisna zapremina bunkera }e biti 80 m3.

9.2.4. Transporter 2512

- 57 -

Transporter 2512 je horizontalne du`ine 21 metar i {irine gumene trake 2.200 mm. Po~etak ovog transportera bi bile koordinate ose drobilice (po{to ruda iz drobilice preko {uta diraktno pada na ovaj transporter), a kraj presipna ta- ~ka na transporter 2513 sa koordinatama x = 19.277 y = 74.685. Transporter bi savladjivao visinu od ΔH = 3,0 m. a ugao dizanja bi bio oko 14 (prilozi br. 3, 4 i 25). Hori- zontalni deo transportera bi imao du`inu od 9 metara a ho- rizontalna du`ina kosog dela bi bila 12 metara.

9.2.5. Transporter 2513

Po~etak transportera 2513 bi bio presipna stanica izmedju transportera 2512 i 2513 a kraj presip na transpor- ter 2510 sa koordinatama x = 19.572,5 i y = 74.658,5. (pri- lozi br. 4 i 27) Horizontalna du`ina izmedju presipnih sta- nica bi bila 297 metara. Transporter bi pre ose presipne stanice 2512/2513 imao horizontalnu du`inu od 5 metara. Vi- sina dizaja bi bila ΔH = 69,8 m i ugao dizanja 14,65. Transporter bi na svom po~etku imao horizontalni deo du`ine 20 metara i na kraju horizontalni deo du`ine 15 metara. Ukupna horizontalna du`ina transportera bi bila 302 metra. Ukupna du`ina transportera (horizontalni i kosi deo) bi bila 311 metara. Nivo po~etnog horizontalnog nose}eg dela trake bi bio +162.7m. Nivo krajnjeg horizontalnog dela trake bi bio +232.5m. Horizontalna du`ina kosog dela transporrtera bi bila 267 metara. [irina gumene trake bi bila 1.200 mm. Transporter }e biti specijalne konstrukcije. Delimi~no }e le`ati u useku a

- 58 -

delimi~no (preko glavnog transportnog puta) na ~eli~nom mostu (prilozi br. 3, 4, 15, 16 i 27).

9.2.6. Transporter 2512 - A

Transportera 2512 - A bi bio montiran na mestu is- pod drobilice "2" (ispod po~etka transportera 2512). Njego- va bi namena bila da prihvata materijal koji se prosipa pri- likom presipavanja na transporter 2512 ili materijal koji pada sa samog transportera 2512 i odvozi ga van drobili~nog postrojenja (prilozi br. 3, 4, 16 i 26) . Traka bi se sas- tojala iz horizontalnog i kosog dela. Visina dizanja tran- sportera bi bila 2,5m. [irina gumene trake bi bila 3.600 mm. Ukupna horizontalna du`ina trake bi bila 25 metara. Hori- zontalni deo trake bi bio 15 metara a horizontalna du`ina kosog dela je 10 m. Ugao dizanja bi bio oko 12.

9.2.7. Presipne stanice

Postoja}e tri presipna mesta:- Presipno mesto na kome iz drobilice "2" usitnjena ruda

- 59 -

pada na transporter 2512.- Presipno mesto izmedju transportera 2512 i 2513.- Presipno mesto izmedju transportera 2513 i 2510.

Oblik i dimenzije presipnih {uteva }e biti re{en Glavnim ma{inskim projektom.

N a p o m e n a: Po{to je ovaj projekat baziran uglav- nom na grafi~koj dukomentaciji, sve napred date dimenzije i koordinate treba detaljno uskladiti pri izradi izvodja~kih projekata. Kona~ne du`ine transportera usvojiti po utvrdji- vanju trajektorije padanja materijala u bunkere presipnih stanica.

10.0. NAPAJANJE ELEKTRO ENERGIJOM

Drobili~no postrojenje "2" (droblica, trakasti do- dava~, transporteri 2512 i 2512 - A i ostali uredjaji u sklopu ovog postrojenja) Pro{irenja prve faze Transportnog sistema III bi}e priklju~eni na trafo stanicu TS "KOP - 2" 6/0,4 kV 630 kVA koja bi bila pokretna i locirana na najpovoljnijem mestu blizu drobili~nog postrojenja "2". Trafo stanica TS "KOP - 2" bi bila priklju~ena na Trafo stanicu TS "KOP - 1" koja je takodje pokretna i locirana blizu drobili~nog postrojenja "1" a koja je priklju~ena na Trafo stanicu TS "HAC" 6/0,4 kV 630 kVA. Transporter 2513, po{to je njegova pogonska grupa bli`a Trafo stanici TS "KOP - 1", }e biti

- 60 -

priklju~en na ovou trafo stanicu.

N a p o m e n a: Napajanje elektro energijom poje- dinih uredjaja }e kona~no biti re{eno Izvodja~kim elektro projektom.

11.0. OSVETLJNJE

Osvetliti potrebnim osvetljenjem sve transportere, zatezne i pogonske stanice, pretovarne stanice, drobili~no postrojenje i plato ispred drobili~nog postrojenja. Komandne prostorije moraju imati i nu`no osvetljenje za slu~aj kvara na glavnom osvetljenju. Gdegod je to potreebno ugraditi automatske prekida~e za paljenje i ga{enje svetla.

12.0. SISTEM VEZA I KOMUNIKACIJA

Sistem veza i komunikacija ostvariti na dva na~ina: - Drobili~no postrojenje "2" povezati telefonskom linijom sa

telefonskom centralom na Transportnom sistemu "1". - Drobili~no postrojenje "2" povezati radijo vezom sa ve}

- 61 -

postoje}im sistemom radijo veze. Za ovaj sistem obezbe- diti za nu`nu potrebu izvore jednosmerne struje kako bi se u slu~aju nestanka struje mogla ostvariti veza.

13.0. SISTEM KOMANDOVANJA I SIGNALIZACIJE

Da bi se ostvario efikasan na~in komandovanja i kontrole rada kako Prve faze Transportnog sistema III tako i pro{irenja ovog sistema izgradnjom drobili~nog postrojenja "2" potrebno je celokupan sistem za signalizaciju i komando- vanje montirati na postoje}i Centralni pult. Sistem uraditi tako da u svakom momentu mo`e raditi Drobili~o postrojenje "1", Drobili~no postrojenje "2" ili oba zajedno. Za drobili- ~na postrojenja predvideti posevne komandne pultove na sva- kom drobili~nom postrojenju posebno. Pultove locirati tako da se sa njih mo`e jednovremeno pratiti kretanje vozila i rad drobili~nog postrojenja.

13.1. Redosled uklju~ivanja uredjaja pri startovanju

Kao {to je u predhodnoj ta~ki re~eno, postoje tri opcije rada transportnog sistema III:

- Kada radi samo Drobili~no postrojenje "1".- Kada radi samo Drobili~no postrojenje "2".- Kada oba drobili~na postrojenja rade zajedno.

- 62 -

Ono {to je zajedni~ko za startovanje za sve tri opcije je slede}e: Prvo startovati tansporter 2508. Po dos- tizanju njegovog normalnog rada startovati transporter 2509, za njim transporter "HAC" i na kraju transporter 2510. Uslov za startovanje drobli~nih postrojenja je da je normalno startovao ceo sistem transportnih traka.

U koliko se `eli da se sartuje samo Drobili~no po-strojenje "1", potrebno je najpre startovati transporter 2511, zatim drobilicu "1" i na kraju hranilicu (trakasti do- dava~).

Kod startovanja Drobili~nog postrojenja "2" najpre startovati transporter 2513, zatim transporter 2512, dalje sledi startovanje drobilice "2"i na kraju trakasti dodava~. Traka 2512 - A }e se koristiti prema potrebi.

Kod tre}e opcije u kojoj rade oba drobili~na po- strojenja najpre startovati na napred opisani na~in Drobi- li~no postrojenje "1" pa zatim Drobili~no postrojenje "2".

U koliko ceo sistem za odredjeno drobili~no pos- trojenje i sistem transportera bude normalno funkcioisao, mo`e se na semaforu dati zeleno svetlo koje predstavlja znak da se mo`e kipati.

Pre startovnja svakog od transportera i drobili- ~nog postrojenja treba to najaviti zvu~nim signalom.

13.2. Redosled isklu~enja uredjaja pri zaustavljanju

Zaustavljanje Transportnog sistema III se vr{i ob- rnutim redom od startovanja. Prvo se zaustavljaju drobili~na postrojenja a zatim sistem transportnih traka: Najpre se pa- li crveno svetlo na semaforu,

- 63 -

zatim se zaustavlja hranilica (trakasti dodava~). Po zaustavljanju hranilice zaustavlja se drobilica i na kraju transporteri 2511 odnosno 2512 i 2513.

Zaustavljanje sistema transpotnih traka se vr{i takodje obrnutim redom od startovanja, ali je uslov da su predhodno zaustavljena oba drobili~na postrojenja. Najpre se zaustavlja traka 2510, zatim "HAC", zatim transpoter 2509 i na kraju transporter 2508.

14.0. ZA[TITNI UREDJAJI Svaki potro{a~ na drobili~nom postrojenju i tran- sporteri

moraju imati elektri~nu za{titu (za{titu od kratkog spoja,preoptere}enja, previsokog napona dodira, uzemljenje i ostalo prema va`e}im propisima). Pored elektri~ne za{tite pojedini uredjaji moraju imati i slede}e za{tite:

14.1. Za hranilicu (trakasti dodava~):

- Za{tita od proklizavanja- Za{tita od bo~nog skretanja trake- Za{tita od cepanja trake- Za{tita od nepravilnog polo`aja zateznih kolica- Potezni prekida~ za nu`no isklju~enje- Taster za nu`no isklju~enje

- 64 -

14.2. Za drobilicu:

- Za{tita od pregrevanja ulja u sistemu za podmazivanje- Za{tita za slu~aj prekida protoka ulja za

podmazivanje- Za{tita od podbijanja drobilice- Za{tita od pogre{nog rukovanja hidrosetom- Za{tita od proklizavanja spojnice izmedju drobilice i motora- Za{tita u slu~aju prestanka rada pumpe za

podmazivanje

14.3. Za transporter 2512

- Za{tita od cepanja trake- Za{tita za slu~aj da otka`e odvaja~ metala- Za{tita od zapu{enja presipa 2512/2513- Potezni prekida~ za nu`no isklu~enje- Taster za nu`no isklju~enje

14.4. Za transporter 2513

- Za{tita od proklizavanja trake- Za{tita od kretanja trake unazad- Za{tita od bo~nog skretanja trake

- 65 -

- Za{tita od cepanja trake- Za{tita od nepravilnog polo`aja zateznih kolica- Za{tita od zapu{enja presipa 2513/2510- Potezni prekida~- Taster za nu`no isklju~enje

N a p o m e n a: Za ostale uredjaje na Transportnom sistemu III za{tita je predvidjena Dopunskim rudarskim projektom za prvu fazu rada Transportnog sistema III.

15.0. DINAMIKA IZGRADNJE PRO[IRENJA PRVE FAZE TRANSPORTNOG SISTEMA III

- 66 -

16.0. KAMIONSKI TRANSPORT U SISTEMU KOMBINOVANOG TRANSPORTA NA TRANSPORTNOM SISTEMU III

Po{to je u Rudniku ustaljeno da se u zavisnosti od kvaliteta rude, trenutne mogu}nosti Severnog i Ju`nog revi- ra, tipa vozila koja su

- 67 -

trenutno na raspolaganju, trenutne ispravnosti utovarne mehanizacije, mogu}nosti transportnog sistema, Sekundarnog i Tercijalnog drobljenja, potrebe flo- tacije i ostalog, prave smenski planovi, to se prepusta smenskom rukovodstvu da prema Knjizi naredbe na osnovu is- kustva za odredjenu relaciju i trenutnih uslova na kopu od- redi potreban broj kamiona, da prate njihov rad i u toku ra- da prema potrebi uskladjuju njihov kapacitet.

17.0. POSEBNE MERE ZA[TITE

Tehnolo{ki proces transporta preko Transportnog sistema III kako kamionski, tako i transporterima sa gumenom trakom mora se odvijati prema:

- Pravilniku o tehni~kim normativima za povr{insku eksploataciju le`ista mineralnih sirovina, Slu`beni listbr. 4 od 31.01.1986. godine.

- Dopunskom rudarskom projektu povr{inske eksploatacije le`i{ta rude bakra Majdanpek do kote +125m, od 1983. god.

Odgovorni rukovodioc Kopa je du`an da uz sagla- snost slu`be za{tite na radu izda uputstvo o rukovanju i kontroli za sve transportere u Transportnom sistemu III i uputstvo za rad vozila koja voze na ovaj transportni sistem.

- 68 -

Radi normalnog funkcionisanja uredjaja i meha- nizacije i za{tite ljudstva na Pro{irenju prve faze Tran- sportnog sistema III treba preduzeti slede}e tehni~ke mere za{tite:

- Plato nivoa +178m na kome }e vozila manevrisati i sa koga }e se kipati u prihvatni bunker treba sa isto~ne strane (prema ivici) obezbediti nasipom tako da se vozila kre}u sa- mo do bezbednog rastojanja od ivice.

- Nivo +159m na kome je montirano drobili~no postroje- nje i transporteri 2512 , 2512 - A i po~etak transportera 2513 treba obezbediti od vode tako da ne dodje do njihovog poplavljivanja. Sa ovog dela voda treba da oti~e gravita- ciono do vodosabirnika na eta`i 155 ili 140.

- Mesto kipanja kamiona mora biti osvetljeno odgova- raju}im osvetljenjem.

- Na rampi za kipanje mora biti uradjena svetlosna i zvu~na signalizacija kako bi se {to uspe{nije ostvarivala komunikacija izmedju voza~a i komandnog pulta.

- Na ivici prihvatnog bunkera uraditi branu od betona ili drvenih elemenata koja bi predstavljala neku vrstu gra- ni~nika na koji bi se oslanjalo vozilo pri parkiranju i ki- panju.

- Sa strane mesta kipanja uraditi betonske usmeriva~e koji bi usmeravali vozila u rampu i davali pravilan polo`aj za kipanje.

- Rampu za kipanje kamiona ozna~iti sa dva vertikalno postavljena stuba, jedan sa jedne drugi sa druge strane. Stubove montirati na betonske usmeriva~e na bezbednom ras- tojanju od vozila. Oni moraju biti uo~ljivog preseka i vi- sine, obojeni naizmeni~no `utom i crvenom fluorescentnom bojom i za no}ni rad jasno osvetljeni. Na ovim stubovima

- 69 -

mogu da budu montirani semafori i zvu~na signalizacija.- Preko transportera 2513 na nekoliko mesta uraditi bezbedne

pe{a~ke prolaze i prelaze.- Pored transportera 2513, ~itavom njegovom du`inom uraditi

bezbedan pe{a~ki prolaz.- U usecima trasportera 2513 transporter obezbediti od

zaru{avanja materijala.- Posebnu pa`nju obratiti na one deonice na kojima je transporter

postavljen u nasipu. Nasip treba da bude stabi- lan. U koliko bude postojala opasnost od bilo kakvog kliza- nja uraditi potporni zid ili stopu.

- Glavni transportni put ispod mosta za transporter 2513, iako ima {irinu preko 20 metara, zbog svoje specifi- ~nosti }e biti tretiran kao dvosmerni put sa jednom kolo- voznom trakom. Za ovu deonicu puta izdati posebno uputstvo za rad.

- Stubove na nivou +190m koji nose most za transporter 2513 treba usmeriva~ima obezbediti tako da nebi do{lo do o{te}enja od strane vozila.

- Za rad pri magli, smanjenoj vidljivosti i no}u na mostu preko koga prolazi transporter 2513 ugraditi svetlo koje }e se automatski paliti pri smanjenoj vidljivosti.

- Sa obe strane mosta na pomenutom mestu postaviti za{titne ramove na dovoljnoj udaljenosti od mosta kako bi na vreme upozorili voza~a za slu~aj da naidje sa podignutom korpom na vozilu.

- Miniranje u blizini Transportnog sistema III vr{iti sa smanjenom koli~inom eksploziva uz posebnu opreznost kako nebi do{lo do o{te}enja pomenutog sistema ili do ve}ih pro- mena na stenama na mestu gde je lociran sistem.

- 70 -