Univerzitet u Beogradu Fakultet Organizacionih Nauka

Poslovni Informacioni Sistemi

Sybase PowerDesigner 12 – Skripta –

Vuk Janošević, saradnik mr Ognjen Pantelić, asistent dr Dragana Bečejski-Vujaklija, profesor

Sadržaj 1. Uvod .................................................................................... Error! Bookmark not defined.

2. Instalacija softvera ............................................................. Error! Bookmark not defined.

3. Rad sa alatom PowerDesigner .......................................... Error! Bookmark not defined.

3.1. Korsnički interfejs ............................................................. Error! Bookmark not defined.

3.2. Rad sa projektom............................................................ Error! Bookmark not defined.

3.3. Prilagodjavanje grafičkog interfejsa PowerDesignera ............Error! Bookmark not defined.

4. Primer projekta ................................................................... Error! Bookmark not defined.

4.1. Korisnički zahtev – „Telekom“ ....................................... Error! Bookmark not defined.

4.2. Modelovanje poslovnih procesa projekta – „Telekom“..........Error! Bookmark not defined.

4.3. Konceptulani model podataka................................... Error! Bookmark not defined.

4.4. Fizički model podataka ................................................. Error! Bookmark not defined.

5. Notacije............................................................................... Error! Bookmark not defined.

1. Uvod

Sybase vodeća kompanija u oblasti razvoja enterprise softverskih rešenja i pružanja usluga vodećim svetskim kompanijama, sa fokusom na menadžment i mobilnost informacija. Sybase kompanija nastala je 1984. godine, dok su njeni tvorci Mark Hoffman i Bob Epstein studirali Berkeley Univerzitet u Kaliforniji. Kompanija je nastala u garaži, a danas je sedište u gradu Dublinu u Kaliforniji, SAD. Sybase zapošljava više od 4000 ljudi širom sveta i opslužuje više od 50 hiljada korisnika njenih usluga i proizvoda. Prihod kompanije za 2007. godinu iznosio je 1,26 milijardi dolara, što Sybase svrstava u grupu Fortune IT 100, sto najvećih kompanija na svetu u IT oblasti. Osnovna tržišta poslovanja Sybase kompanije su tržište elektronskog bankarstva, modelovanja procesa i podataka i sveobuhvatnih, enterprise rešenja u oblasti upravljanja podacima. Iako Sybase u svojoj ponudi ima samostalne sisteme za upravljanje bazama podataka, trenutno je udeo na tom tržištu negde oko 5 procenata, daleko ispod vodećih kompanija u toj oblasti, kao što su Oracle, IBM ili Microsoft. Što se tiče softvera za modelovanje procesa i podataka, Sybase tu već dugi niz godina ima lidersku poziciju koju je stekao zahvaljujući svom, više puta nagradjivanom softverskom paketu PowerDesginer. Gartner grupa, vodeća IT konsultantska firma, dodelila je nagradu IT Award for Exellence 2006. godine kompaniji Sybase baš u oblasti modelovanja procesa i podataka za paket PowerDesigner.

Sybase PowerDesigner, koji ovih dana doživaljava svoju 15 verziju, je vodeći

softverski alat za modelovanje procesa raznorodnih sistema i podataka koji se u njima pojavljuju. Optimizovan za kolaboraciju više korisnika, PowerDesigner je projektovan za Windows okruženje kao host aplikacija, koja za pluginove (dodatke) koristi Java platformu i programsko okruženje Eclipse. Za opis funkcionalnosti, u skripti će se koristiti verzija 12.5. Kao lider u oblasti modelovanja, PowerDesigner je 2002. godine opravdano zauzeo gotovo 40% tržišta. Kao činjenicu treba istaći i to da je cena za paket po jednom razvojnom programeru od 3 do 7,5 hiljada dolara. PowerDesigner nudi mnogo mogućnosti u oblasti modelovanja:

• Modelovanje poslovnih procesa (u daljem tekstu BPM – Business Process

Modeling), • Generisanje programskog koda (Java, C#, VB.NET, JSF, PowerBuilder itd), • Modelovanje podataka (rad sa vodećim sistemima za upravljanje bazama

podataka), • Modelovanje DataWarehouse-a, • Eclipse programiranje, • Objektno modeliranje (UML2.0 dijagrami), • Generisanje izveštaja, • Rad sa repozitorijumima, • Generisanje XML šema u DTD standardu itd.

PowerDesigner je razvila francuska kompanija SDP Technologies davne 1989.

godine pod imenom S-Designor za svetsko tržište, dok je u Francuskoj bio poznat kao AMC-Designor. Sufix „or“ u oba naziva potekao je iz saradnje sa kompanijom Oracle, jer je softver tada nudio isključivo integraciju sa Oraclovim bazama podataka. Svega godinu ipo dana kasnije, softver je ponudio mogućnost integracije sa svim tada vodećim sistemima za upravljanje bazama podataka. Godine 1994. Sybase kupuje kompaniju Powersoft u čijem se vlasništvu i nalazi francuski softverski gigant SDP Technologies i tako postaje vlasnik softverskog paketa S-Designor kome odmah menja ime u PowerDesigner (PowerAMC za francusko tržište). PowerDesigner danas pored gore navedenih opcija nudi i podršku za napredne opcije poput ETL (Extract, Transform, Load) procesa i EII (Enterprise Information Integration) modelovanja i kompletnih UML2.0 dijagrama. Glavni konkuretni na tražištu modelovanja procesu su Erwin, Embarcadero ER/Studio, ModelRight, IBM Rational Software Architect i drugi.

2. Instalacija softvera

U ovom delu skripte biće reči o procesu instalacije softverskog paketa PowerDesigner, podešavanja licenci i pokretanja alata nakon njegovog uspešnog instaliranja na računaru. Za uspešnu instalaciju PowerDesignera potrebna su osnovna znanja za rad sa operativnim sistemom Windows. PowerDesigner ima osnovne zahteve u vidu softverskih i hardverskih komponenti PC računara. PowerDesigner radi na MS Windows XP, Windows Server 2003 ili Windows Vista operativnim sistemima. Svi raniji sistemi poput Windows 95, Windows 98, Windows 2000 ili Windows Me nemaju potrebnu softversku podršku za rad PowerDesignera. Što se tiče hardverskih zahteva, neophodan minimum je procesor klase Pentium radnog takta većeg od 500 MHz, 256 MB radne memorije (RAM), monitor i grafička karta rezolucije min 800x600 piksela, CD-ROM uredjaj i do 500 MB slobodnog disk prostora za instalaciju kompletnog Studio Enterprise Edition paketa, neophodnog za rad PowerDesigner softverskog alata.

Postoji više opcija za instalaciju PowerDesignera, u zavisnosti od toga koju licencu

ste kupili. U daljem tekstu će biti prikazana instalacija PowerDesigner-a u Standalone modu – to je scenario u kome se softver instalira direktno na računaru korisnika. Da bi se uspešno izvršila instalacija softvera, neophodno je da korisnik (user) koji instalita softver ima administratoske privilegije za taj računar, iz razloga što PowerDesigner pri instalaciji koristi sistemske direktorijume i varijabile, kojima samo administratori sistema imaju pristup. Koraci u proces u instalacije softvera su sledeći:

1. Ubaciti PowerDesigner CD u CD-ROM uredjaj. Ukoliko se ne pokrene auto-start

opcija na CDu, potrebno je u Windows Explorer-u pristupiti CD-u i pokrenuti instalaciju otvaranjem fajla SETUP.EXE.

2. Nakon pokretanja setup procesa, izabrati dugme Install PowerDesigner, a nakon ekrana dobrodošlice, dugme Next, da bi se došlo do opcije biranja licenci za PowerDesigner (slika 1.).

Slika 1. Izbor licenci

Pri ovom izboru potrebno je izabrati opciju Floating License – Served i ići na dugme Next.

3. Pri izboru opcije Floating License – Served, PowerDesigner-u je potrebno dodeliti licencu sa udaljenog SySAM servera licenci. Na ekranskoj formi za unos podataka za pristup adresi servera uneti za Computer Name adresu merkur.fon.bg.ac.yu, a za port pristupa 27000 (slika 2.).

Slika 2. Pristup serveru licenci

FON raspolaže sa 20 licenci. Svaka od licenci, kada se preuzme, traje mesec dana. Svaki put kada istekne licenca, PowerDesigner će tražiti da se ista obnovi. U tom postupku potrebno je ponovo pristupiti serveru licenci na istoj adresi i preuzeti licencu, ukoliko ima slobodnih. Nakon unosa adrese i porta servera, izabrati dugme Next.

4. Na sledećem ekranu potrebno je izabrati željeni softverski paket – Studio Enterprise.

5. Klikom na dugme Next se dolazi na stranicu sa ugovorom o licenci. Za

nastavak instalacije potrebno je označiti opciju I Agree, jer ukoliko se označi opcija I Do Not Agree, instalacioni proces će se prekinuti.

6. Odabirom dugmeta Next otvara se ekran sa izborom željenog direktorijuma za instalaciju PowerDesginera. Standardno, PowerDesigner će predložiti da to bude u okviru direktorijuma Program Files, ali ukoliko korisnik želi da se instalacioni podaci nalaze na nekoj drugoj lokaciji na računari, potrebno je izabrati dugme Browse i naznačiti željenu lokaciju (slika 3.). Nakon odabira direktorijuma, odaberite dugme Next.

Slika 3. Izbor direktorijuma instalacije

7. Sledeća ekranska forma nudi izbor za odabir željene opciju za instalaciju.

Preporuka je da ostane kako je već označeno na formi. Ići na dugme Next.

8. Na trenutnoj ekranskoj formi potrebno je PowerDesigneru naznačiti lokaciju programskog paketa Eclipse na Vašem računaru (slika 4.)

Slika 4. Putanja ka Eclipse direktorijumu

Ukoliko na računaru ne postoji softverski alat Eclipse, potrebno je sa

priloženog CD-a kopirati direktorijum u kome se nalazi Eclipse na čvrsti disk računara i tu putanju naznačiti u

instalacionom procesu PowerDesigner-a. Nakon toga, odabrati dugme Next.

9. Instalacioni proces će dalje zatražiti da se odredi gde u strukturi Start menija da pozicionira ikone za pristup PowerDesginer-u (slika 5.).

Slika 5. Izbor lokacija ikona aplikacije u Start meniju

10. Nakon odabira dugmeta Next, sledi sumarni prikaz odabranih opcija i željenog

direktorijuma za instalaciju. Odabirom dugmeta Next pokreće se instalacija PowerDesignera.

11. Nakon kratkog vremena, nakon što se instalacija privede kraju, kliknuti na dugme Finish pri čemu se i završava proces instalacije softverskog alata PowerDesigner. U zavisnosti od operativnog sistema na računaru, moguće je da će sam sistem zahtevati da se restartuje zbog nastalih promena.

3. Rad sa alatom PowerDesigner

PowerDesigner omogućava jedinstven set alata za modelovanje poslovnih procesa koji objedinjuju savremene tehnike notacije BPM, modelovanja podataka i UML standarda sa jedinstvenim funkcijama koje su na raspologanja za analizu, dizajn, pravljenje i održavanje aplikacija, kao i za podršku savremenim softverskim razvojnim alatima. PowerDesigner i njegova rešenja pružaju da se direktno povežu dizajn i održavanje osnovnih slojeva bilo koje aplikacije u skladu sa zahtvenima odredjenog projekta, poslovnim procesima, objektno-orijentisanim kodom, XML šemama i skladištima podataka. Uz pomoć mnoštva grupa modela na svim nivoima apstrakcije, PowerDesigner pomaže da se u što kraćem roku i sa što manje resursa, kroz iterativni postupak, dodje do željenog rešenja, kroz sve faze projekta, od konceptualnog do samog izvršavanje neke aplikacije.

PowerDesigner se ne zasniva na nekoj odredjenoj softverskoj tehnologiji ili

programerskoj metodologiji. Svako može da implementira odredjeni tok rada, definiše uloge i odgovornosti, opiše sredstva za rad, definiše validacione kriterijume i opiše neophodna dokumenta na ulazu i očekivani rezultat na izlazu iz procesa. U okviru dosadašnje prakse, PowerDesigner nudi mogućnost rada više korisnika simultano, pri čemu se ostvaruje značajna ušteda u vremenu projektovanja dokumentacije i održavanja sistema, uz vidno povećanje kolaboracije izmedju svih učesnika na odredjenom projektu. Bilo da se radi o poslovnim analitičarima, dizajnerima, administratorima, programerima, testerima ili administratorima baza podataka, svako od njih ima svoj set komponenti koje njemu omogućuju efikasan rad na modelima u okviru PowerDesignera. Od raznih dostupnih modela, sledi kratak osvrt na neke značajne modele za dalji rad.

Requirements Model (RQM) Poslovni analitičar definiše poslovne zahteve, koji se kasnije od strane tehničkog

analitičara i dizajnera prevode u tehničke uslove modela. Tada se koristi Model Zahteva (RQM – Requirements Model), koji opisuje projekat kroz navodjenje i precizno opisivanje koje karakteristike se moraju implementirati u fazi programiranja, i koje odgovaran za njih. Ovi zahtevi se mogu vezati sa bilo koji objekat u bilo kom drugom modelu.

Business Process Model (BPM) Poslovni analitičari mogu takodje da definišu poslovne procese visokog nivoa

apstrakcije da bi opisali neki sistem, da bi napravili formalnu specifikaciju odredjenog sistema, a sve radi boljeg sagledavanja postojećeg stanja, pokušaja da se ono poboljša i poveća promet i profit kao rezultat akcije. Tada se koristi Model Poslovnih Procesa (BPM – Business Process Model), koji predstavlja organizacione procese onako

kako se oni i zaista postoje. BPM se može koristiti kao alat za modelovanje radi identifikovanja poslovnih potreba, organizovanja tih potreba u hijerarhiji, prikazivanja procesa u grafičkom i formalnom zapisu i radi generisanja komponenti u procesni jezik kao što je BPEL4WS ili Sybase Unwired Orchestrator.

Conceptual Data Model (CDM) Analitičari podataka i dizajneri sistema treba da mapiraju tehničke zahteve sa

poslovnim zahtevima. Zalazeći dublje u analizu, mogu se definisati Use Case-ovi (slučajevi korišćenja), radi njihovog povezivanja sa odredjenim zahtevima. Mogućnost pisanja funkcionalne specifikacije i preciznog definisanja prirode svakog procesa, aplikacije i strukture podataka je od velikog značaja za dalje faze razvoja projekta, pogotovu za programere. Zato je CDM model za poslovnog analitičara značajan model jer, kao prateći model BPM modelu, daje jednu dodatnu reprezentaciju modela koja ne zavisi ni od jednog programskog jezika i detaljno opisuje statičke podatke i komponente sistema.

3.1. Korsnički interfejs

Na samom početku rada sa PowerDesigner-om važno je upoznati se sa njegovim

grafičkim interfejsom, jer je on zapravo reprezentacija softverskog alata i prva instanca izmedju softvera i korisnika. Prozor programa PowerDesigner sadrži nekoliko logičkih celina (slika 6.), i to su:

Browser – Navigator Browser – Navigator (ili Model Explorer) je prozor koji služi za navigaciju kroz

celokupan projekat i sve njemu pripadajuće modele. Struktura prikaza hijerarhije je u obliku stabla (tree view) koja omogućava brzu navigaciju kroz modele i komponente. Browser takodje ima mogućnost pozivanja aktivnih repozitorijuma, gde se mogu smeštati istorijski podaci i komponente modela i projekta.

Editor area Prostor za editovanje predstavlja glavnu ekransku formu gde se zapravo i vrši

samo modelovanje odredjenih modela. Modeling Output Prozor Output pruža uvid u tok generičkih procesa PowerDesignera, koji se

izvršavaju pri proveri modela, generisanju repozitorijuma i/ili skripti i reversnom inženjeringu.

Modeling Result List Ekran Result List prikazuje rezultate pretrage ili greške i upozorenja postojećeg

modela pri njegovom kompajliranju. Radi lakšeg snalaženja i efikasnijeg korišćenja PowerDesignera, tu su prečice koje

omogućavaju brzo snalaženje u okruženju. Prečicom ALT + 0 se prikazuje ili sakriva prozor Browser. Sa ALT + 1 reguliše prikaz prozora Output, a sa ALT + 2 prozor Result List. Prikaz ovih prozora se može regulisati i iz glavnog menija, odabirom menija View, u okviru koga se pri dnu nalaze opcije za uključivanje, odnosno isključivanje, ova tri pozoroa. Takodje, raspored ovih prozora je ostavljen sa svakom korisniku da odluči kako da ih najbolje rasporedi prema njegovim potrebama.

Slika 6. Grafički interfejs PowerDesginera

3.2. Rad sa projektom

Pre nego što se krene u objašnjavanje kako se pravi, bira, otvara ili snima

odredjeni projekat ili model, važno je da se razume kako PowerDesigner na njih gleda i kako ih hijerarhijski smešta i vezuje, a sve to prikazuje u okviru ekrana Browser (slika 7.).

Kada se otvori PowerDesigner, on odmah napravi default projekat po nazivom Workspace, čije ime se može promeniti ukoliko se pozicionira na njega, klikne drugim dugmetom miša i izabere opcija Rename. Svaki model, odnosno dijagram modela koji se bude pravio će se sve vezati za aktivan projekat. Radi bolje preglednosti dijagrama i modela i radi njihovog logičkog odvajanja, moguće je na projektu dodati direktorijume (drugi klik miša na naziv dirketorijuma, pa odabir opcije New -> Folder). Dakle, najviši u hijerahiji je projekat, u okviru njega se nalaze modeli i dijagrami (koji se mogu naći i u odredjeni direktorijumima), a sami dijagrami sa sobom nose odredjene komponente. Pristup svim ovim delovima omogućava Browser.

Slika 7. Hijerarhijski prikaz modela i projekata

Dodavanje novog dijagrama na projekat se može učiniti na dva načina. Prvi

način je da se na glavnom meniju klikne na File -> New (Slika 8.), ili pak da se drugim dugmetom miša klikne na projekat u prozoru Browser i izaberete opciju New, pa potom i dijagram koji se želi dodati na projekat.

Dijagra

Projekat

Direktorijum

Model

Direktorijum

Slika 8. Dodavanje novog modela projektu

Otvaranje postojećeg projekta se vrši opcijom File -> Open gde je potrebno

PowerDesigneru navesti putanju gde se nalazi odredjeni projekat. Važno je napomenuti da ukoliko se otvara novi model, odnosno njegov dijagram, taj model će se dodati na postojeći projekat. Snimanje modela i dijagrama modela se vrši u okviru opcije File -> Save. Ovim se vrši snimanje samo aktivnog modela. Opcijom File -> Save Workspace se snima celokupan sadržaj projekta. Modeli projekta koji su pretrpeli izmene od njihovog kreiranja ili otvaranja, u Browseru su označeni sa znakom zvezdice (*).

Da bi se odredjeni dijagrami modela fizički uklonili sa projekta, potrebno je da se

klikne drugim dugmetom miša na željeni dijagram i izabere opcija Detach from Workspace (“odvojiti od projekta”). Ukoliko se izabere opcija Close, tada se taj dijagram modela neće ukloniti sa projekta, već će samo nestati sa ekrana Browsera, ali će ostati u hijerarhiskoj strukturi projekta.

Nakon kratkog upoznavanja sa opcijama dodavanja, snimanja i zatvaranja

modela, odnosno projekata, na slici 9. je prikazan ekran jednog razvojnog projekta.

Slika 9. Ekran PowerDesignera sa aktivnim projektom

Na prethodnoj slici se pojavljuje još jedna komponenta (uokvirena u crveni

pravougaonik) koja se ranije nije pojavljivala, a to je prozor Palette (paleta). Taj prozor nudi sve dostupne komponente i alate za modelovanje. Intuitivno može da bude jasno da se palete menjaju u zavisnosti od toga koji model trenutno koristite. Tako da paleta za modelovanje poslovnih procesa, tj za kreiranje BPM dijagrama se razlikuje od palete za recimo CDM dijagrame. Takodje, značajno je primetiti da prozori Output i Result List sada sadrže odredjene informacije. Prozor Output, kao što je prethodno rečeno, sadrži servisne informacije koje generiše PowerDesigner pri debagovanju ili kompajliranju dijagrama i projekata. Prozor Result List prikazuju ishod operacija debagovanja ili kompajliranja. Informacije sa žuto ukovirenim znakom uzvika predstavljaju potencijalne probleme (upozorenja) i sa njima projekat može da se prosledi dalje na evaluaciju, dok informacije sa crvenim znakom “X“ predstavljaju probleme koje je potrebno izmeniti kako bi se kompajliranje projekta izvršilo.

Ukoliko postoje više aktivnih dijagrama na projektu, navigacija izmedju njih se

može odvijati na tri načina. Dijagrami se mogu otvarati duplim klikom na njih u okviru Browsera, zatim im se može pristupiti putem menija Window glavnog menija, pa potom

odabrati sa dna liste željeni dijagram. Pored opisanih, postoji i način preko prečice sa tastature: navigacija izmedju aktivnih dijagrama se vrši uz pomoć tastera CTRL + TAB.

Za svaki aktivan model, pristup svim njegovim komponentama se, pored prozora

Browser, može vršiti i kroz meni Model glavnog menija. U okviru tog menija se nalazi spisak svih komponenti i klikom na bilo koju komponentu se dolazi do liste svih instanci odredjene komponente na aktivnom dijagramu. Na primer, na prethodnoj slici dat je aktivan fizički model baze podataka. Ukoliko se iz menija Model izabere opcija Tables, dobija se spisak svih tabela u okviru tog dijagrama (slika 11.).

Slika 11. Sve instance komponente Tabela na tekućem dijagramu

Ukoliko se odabere odredjena instanca komponente (u ovom slučaju, odredjena

tabela), PowerDesigner nudi posebne opcije za samu tu instancu komponente (slika 12.).

Slika 12. Podešavanje odredjenih komponenata

3.3. Prilagodjavanje grafičkom interfejsa PowerDesignera

PowerDesigner nudi mnoštvo opcija prilagodjavanja grafičkog interfejsa željama svakog korisnika. Da bi se pritupilo meniju za podešavanja, potrebno je sa glavnog menija odabrati Tools -> Display Preferences pri čemu će se otvoriti poseban prozor za podešavanja (slika 13.)

Slika 13. Podešavanje grafičkog interfejsa

U okviru ovog menija moguća su razna podešavanja izgleda prozora, boja

pozadina, prikaza klasa i procesa na dijagramima, označavanja referenci i izgleda linija za referencijranje, opisivanje klasa i procesa, početka i kraja poslovnih procesa, mernih jedinica itd. Sa kompletnim mogućnostima pojedinačnog podešavanja interfejsa PowerDesignera više će biti reči na laboratorijskim vežbama u okviru predmeta Poslovni Informacioni Sistemi.

4. Primer projekta

U daljem tekstu skripte sledi prikaz modelovanja jednog kompletnog projektnog rada. Pre faze modelovanje, neophodne je upoznati se sa verbalnim opisom sistema.

4.1. Korisnički zahtev – „Telekom“

Preduzeće „Telekom“ jednom godišnje vrši internu proveru kvaliteta da bi utvrdilo

stepen usaglašenosti i efikasnosti sistema upravljanja kvalitetom. Otkrivene

neusglašenosti se otklanjaju adekvatnim korektivnim merama. Internu proveru izvodi tim proverivača koji poseduje adekvatno znanje u oblasti upravljanja kvalitetom. Svaki proverivač ponaosob odgovoran je za ono za šta je zadužen i potrebno je da se ponaša u skladu sa kodeksom ponašanja. Vođa tima poseduje veća ovlašćenja i odgovoran je za celokupno funkcionisanje tima proverivača, za šta je dužan da podnosi redovan izveštaj o njihovom radu.

Proces interne provere kvaliteta „Telekoma“ sastoji se iz pet podprocesa: 1. Planiranje provere

Na osnovu kataloga procesa, kataloga usluga, organizacione šeme i izveštaja o troškovima i planiranom budžetu kao i na osnovu prethodnog godišnjeg plana provere izradjuje se godišnji plan provere za tekuću godinu gde se utvrdjuju predmeti, područja, kriterijumi provere kao i u kojim mesecima će se odvijati. Tim koji će biti zadužen za proveru utvrdjuje se na osnovu godišnjeg plana i liste proverivača. Ako neki od potencijalnih proverivača nije završio obuku za ocenjivače sistema kvaliteta, upućuje se na obučavanje. Nakon formiranja tima vrši se raspodela zaduženja na osnovu godišnjeg plana provere.

2. Priprema provere Predstavlja sledeći korak u procesu provere gde se pravi operativni plan koji obuhvata kada i za koje vreme, gde, ko, šta i kako će se vršiti provera, zatim se proverivači upoznaju sa dokumentacijom koju će proveravati i na osnovu kojih se izradjuje ček liste.

3. Sprovodjenje provere Sprovodjenje provere se odvija u dve faze: provera na stolu koja obuhvata detaljan pregled dokumentacije i pri tome se utvrdjuje usaglašenost dokumentacije sistema kvaliteta sa zahtevima standarda ISO 9001, kao i internih standarda; druga faza predstavlja proveru na terenu, gde se vrši provera funkcionisanja sistema kvaliteta sa odredjenim zahtevima standarda. Kada se to obavi, piše se izveštaj o neusaglašenosti i definišu se korektivne mere koje je potrebno pokrenuti za otklanjanje istih.

4. Sprovodjenje korektivnih mera Na osnovu rezultata provere, izveštaja o neusaglašenosti, predložene korektivne mere se pokreću, prati se njihovo izvršavanje i nakon toga se korektivne mere zatvaraju.

5. Izrada godišnjeg izveštaja

U okviru ovog podprocesa pišu se godišnji izveštaju o neusaglašenosti, o korektivnim merama na osnovu kojih se izradjuje godišnji izveštaj o proveri sistema kvaliteta.

4.2. Implementacija projekta – „Telekom“

4.2.1. Modelovanje poslovnih procesa

Nakon upoznavanja sa korisničim zahtevom projekta, prelazi se na implementaciju istog u softverskom alatu PowerDesigner. Ukoliko se program pokreće po prvi put, on će automatski otvoriti novi, prazan workspace za projekat. Ukoliko se program ne pokreće po prvi put, onda će PowerDesigner za radni fokus postaviti prethodni projekat na kome se radilo. Tada je potrebno izabrati opciju Close Workspace iz menija File, a potom opciju New istog menija. Nakon toga se otvara prozor za izbor dijagrama koji se želi dodati u novi workspace (Slika 14.).

Slika 14. Dodavanje novog dijagrama

U okviru izbora dijagrama, izabrati Business Process Model. U desnom delu kontekst

menija, pod opcijom Model name se unosi naziv BPM modela. Uneti na primer BPM_ProveraSistemaKvaliteta. Process language definiše notaciju koju ćemo koristiti pri modelovanju BPM-a; izabrati notaciju Analysis. U okviru sledeće glave biće više reči o dostupnim notacijama za modelovanje poslovnih procesa. Opcijom First diagram definišemo kog je tipa dijagram koji će biti prvi dodat u projekat. Postoje dva tipa BPM dijagrama: prvi tip, Business Process Diagram, definiše tok i odvijanje poslovnih procesa, dok drugi tip, Process Hierarcy Diagram, kako mu i ime kaže, definiše hijerarhiju procesa u okviru projekta. Izabrati prvu opciju. Nakon odabira, kliknuti dugme Next.

Naziv

Standard notacije

Tip dijagrama

Sada se u prozor Browser za workspace pojavio vezan BPM dijagram. Dijagramu se može promeniti ime tako što se drugim dugmetom miša klikne na dijagram i izabere opcija Rename. Naziv dijagrama promeniti u DijagramKonteksta. Pre nego što se krene u modelovanje, važno je upoznati se sa osnovnim komponentama BPM dijagrama u Analysis notaciji (slika 15.).

Slika 15. Paleta BPM dijagrama u Analysis notaciji

Komponenta proces zapravo predstavlja grafičku reprezentaciju jednog

poslovnog procesa. Pošto je u PowerDesigneru moguće definisati da li je proces elementaran(atomski) ili proces koji je moguće dalje dekomponovati, na svim dijagramima gde se pojavljuju složeni procesi koji imaju svoje dijagrame dekompozicije se mora pojaviti makar jedan Start i makar jedan End. Komponenta resursa predstavlja njegov najopštiji obilk. Po definiciji logike BPM dijagrama, resurs može biti bilo šta: baza podataka, tabela baze podataka, papirni dokument, dakle svaki oblik podataka koji se može formalno opisati. Komponenta organizacione jedinica omogućava da se procesi grupišu prema delovima organizacije kojima prirodno i pripadaju, tako davajući dodatnu specifikaciju u opisivanju toka poslovnih procesa unutar jednog sistema.

Sada kad su komponente jasne, na prethodno napravljen dijagram konteksta

dodati jedan proces. PowerDesigner procesu dodeljuje generičko ime; duplim klikom miša na proces se otvara prozor za podešavanja procesa (slika 16.)

Proces Kraj Resurs Počet

Tok

Organizaciona

Slika 16. Podešavanja procesa

U okviru opcije Name se unosi naziv procesa. Polje Comment ostavlja mogućnost

unosa komentara. Važno je navesti da li se radi o elementarnom ili kompozitnom procesu. Pošto je ovo proces dijagrama konteksta, te da sledi njegova dekompozicija, izabrati opciju Decomposed process, a zatim i dugme OK. Sada se na dijagramu pojavio jedan proces. Na dijagramu je potrebno još dodati jedan Start i End i zatim komponentom Tok povezati proces sa početkom i krajem. Sada je BPM projektu potrebno dodati još jedan dijagram, i to dijagram hijerarhije, tako što se drugim klikom miša klikne na naziv BPM projekta i sa menija izabere opcija New -> Process Hierarcy Diagram, kao na slici 17.

Slika 17. Izbor novog dijagrama

Taj dijagram služi da prikaže sve procese procesa u hijerarhiji. Nakon imenovanja

dijagrama, iz direktorijuma procesa u Browseru dodati prethodno napravljeni proces. Kada se bude radila dekompozicija najvišeg procesa i svih njegovih podprocesa, PowerDesigner će automatski ažurirati dijagram hijerarhije, tako da nema potrebe da korisnik na tom dijagram posebno naznačava odnos medju svim procesima u projektu. Nakon ovoga, dijagram konteksta ima oblik kao na slici 18.

Slika 18. Dijagram konteksta

Karakteristika modelovanja BPM Analysis notacijom je ta da se u okviru jednog

toka definišu svi podaci koje se razmenjuju od izvora do odredišta tog toka. Da bi recimo definisali podatke koje dolaze do procesa Interna provera kvaliteta, potrebno je

doći do menija za podešavanje toka i to tako što se dva puta mišom klikne na sam tok (Slika 19.).

Slika 19. Podešavanje toka

Pored osnovnih podešavanja koja se odnose na naziv toka, izvor i odredište toka,

kao i na moguć komentar autora, od važnosti je i kartica Data, čijim se odabirom pojavljuje kontekst za unos podaka koji se razmenjuju u toku (slika 20.).

Slika 20. Podešavanje podataka kroz tok

Pošto u tekućem modelu još nepostoji definisan ni jedan tip podatka, izabrati

ikonu za unos novog tipa podatka. Nakon odabira, pojavljuje se prozor za definisanje tog novog tipa podatka (slika 21.).

Slika 21. Definisanje novog tipa podatka

Dodavanje novog tipa

Dodavanje postojećeg

Kod unosa novog tipa podatka u model, važno je uneti ime podatka kao i njegov tip: da li je podatak elementaran ili složen (struktuiran). Ova podela je od velike važnosti, jer kod prevodjenja BPM modela kasnije u CDM model, struktuirani podaci postaju entiteti, a elementarni podaci atributi. Nakon unosa jednog tipa podatka, on se onda pojavljuje na listi podatka koji se razmenjuju kroz posmatrani tok. Operaciju ponavljati sve dok se ne definišu svi podaci koji prolaze kroz sve tokove na datom dijagramu. Sve tipove podatka PowerDesigner smešta u direktorijum objekata pod nazivom Data, te je pristup svim podacima na datom nivou znatno olakšan. Sada prelazimo na dekompoziciju procesa. Držeći taster CTRL dva puta kliknuti na proces Interna provera kvaliteta. Tada se otvara novi dijagram, dijagram dekompozicije. Na tom novom dijagramu, sa palete se dodaju novi procesi: Planiranje provere, Priprema provere, Sprovodjenje provere, Sprovodjenje korektivnih mera i Izrada godišnjeg plana. Nakon dodavanja Start-a i End-a, dijagram ima sledeći oblik (slika 22.).

Slika 22. Prvi nivo dekompozicije

Nakon definisanja svih podaka koji se razmenjuju u tokovima na prvom nivou,

prelazi se na dijagrame dekompozicije nižeg nivoa za svaki od pet procesa. Dakle, držeći dugme CTRL dva puta mišem kliknuti na prvi proces prvog nivoa dekompozicije. Tada se otvara novi dijagram, drugi nivo dekompozicije prvog procesa. Na tom nivou postoje četiri procesa: Izrada godišnjeg plana provere, Odredjivanje time proverivača, Obuka proverivača i Odredjivanje zaduženja proverivača. Pored navedenih procesa,

na drugom nivou dekompozicije pojavljuju se i tri skladišta: Godišnji plan provere, Proverivači i Rešenje o angažovanju. Dijagram drugog nivoa ima oblik kao na slici 23.

Slika 23. Drugi nivo dekompozicije prvog procesa

Na ovom nivou se pojavljuje komponenta resurs, i to u vidu skladišta podataka.

Pored toga, tok resursa izmedju procesa i skladišta podataka, i obrnuto, se u PowerDesigneru predstavlja isprekidanom linijom. Pri tome se u okviru toka može definisati koje privilegije ima proces nad tim skladištem podataka i koji format poruke se razmenjuje izmedju njih (slika 24.).

Format

Resurs (Skladište podataka)

Slika 24. Podešavanja toka resursa

U okviru opcije definisanja moda pristupa podacima od strane procesa se

precizira šta odredjeni proces sme da radi nad podacima; da li sme da ih kreira, čita, ažurira i/ili briše. Kod formata poruke se definiše koja struktura podataka se razmenjuje. Razlog za uvodjenje potrebe za definisanjem formata poruke u razmeni je da ukoliko se u okviru taba Data definiše struktura podataka, ti podaci se čuvaju na tom nivou hijerarhije, dok se struktura podataka koja se definiše u formatu poruke čuva na globalnom nivou, odnosno na nivou dijagrama konteksta. Stoga je tim podacima lakše pristupiti u procesu prevodjenja BPM dijagrama u konceptualni model podataka (CDM). Izbrati prvo dugme pored padajuće liste da bi definisali format poruke (slika 25.). U okviru polja Name definisati naziv odredjenog formata poruke. Izabrati tab Data. Sada je potrebno definisati podatke koji se prenose ovim formatom. Prvo se definiše jedan struktuirani podatak (slika 26.) koji će u sebi sadržati elementarne podatke. Definisanje elementarnih podataka jednog struktuiranog podataka se definiše u okviru prozora za podešavanje struktuiranog podataka, i to u tabu Sub-Data (slika 27.). Da bi pristupili prozoru za podešavanje struktuiranog podatka potrebno je dva puta kliknuti mišem na njegov naziv.

Format Mod pristupa

Slika 25. Definisanje formata poruke

Slika 26. Definisanje struktuiranog podataka u okviru formata poruke

Slika 27. Definisanje elementarnih podataka struktuiranog podatka

Nakon ovoga, definisati sve formate poruke za sve tokove resursa na dijagramu.

Ovim korakom je završen drugi dijagram dekompozicije prvog procesa na prvom nivou dekompoziciju. Isti postupak se ponavlja i za druge procese na prvom nivou dekompozicije, a i ako se želi ići dublje u dekompoziciju dekomponovanih procesa. Kada se definišu svi drugi nivou dekompozicije svih procesa na prvom nivou, stablo hijerarhije naših dijagrama u prozoru Browser ima oblik kao na slici 28. Na ovoj slici se direktno vidi kako PowerDesigner upravlja podacima u okviru projekta. Svi podaci koji se pojavljuju na nekom dijagramu smeštaju se u direktorijum Data tog nivoa hijerarhije, izuzev podataka koji se prenose kroz format poruke, koji su, kako je prethodno navedeno, smešteni u direktorijumu na najvišem nivou hijerarhije.

Slika 28. Struktura BPM projekta

4.3. Konceptulani model podataka

U okviru postojećeg modela, dodati dijagram konceptualnog modela

podataka. Sa najvišeg dijagrama apstrakcije BPM projekta, dijagrama konteksta, izabrati opciju Tools -> Data Export (slika 29.).

Podaci drugog nivoa

Podaci prvog nivoa

Podaci dijagrama konteksta

Slika 29. Opcija Data Export

Kada se otvori prozor (slika 30.) izabrati novo-dodati konceptualni model

podataka. Odabrati dugme Next. U okviru sledećeg prozora se definišu koji se to tačno podaci eksportuju (slika 31.). Svi elemtarni podaci se moraju eksportovati jer elementarni podaci će činiti atribute entiteta, dok se biraju samo oni struktuirani podaci koji se žele prevesti u entitete.

Slika 30. Eksportovanje podataka u druge modele

Slika 31. Odabir podataka koji se žele eksportovati u konceptualni model

Nakon eksportovanja podataka iz BPM projekta u konceptualni model podataka, izgled prozora Browser ima izgled kao na slici 32.

Slika 32. Izgled workspace-a nakon dodavanja konceptualnog modela

Sada kada se svi podaci BPM modela nalaze u konceptualnom modelu,

spustiti sve entitete na dijagram konceptualnog modela. Potrebni koraci da bi se ovaj model preveo u fizički model baze podataka su sledeći: definisati domene atributa, definisati primarne identifikatore svakog entiteta i označiti relacije izmedju pojedinih atributa.

Kada se bilo koji od uveženih entiteta spusti na dijagram, primećuje se da

su za sve atribute koje on nosi domeni postavljeni na <Undefined> (slika 33.). To je zato što se u toku modeliranja poslovnih procesa nismo bavili tipom podatka, već samo da li se radi o elementarnom ili struktuiranom podatku. Kao što je ranije rečeno, na osnovu samo ove podele u dve grupe, PowerDesginer zna da li se radi o atributu ili entitetu, respektivno. Sada kada se približavamo mogućem

Direktorijum svih atributa

Direktorijum svih entiteta Jedan entitet Direktorijum atributi odredjenog entiteta

izgledu baze podataka, potrebno je da za svaki atribut definišemo njegov domen.

Slika 33. Jedan od uveženih entiteta iz BPM modela

Definisanje domena atributa se radi tako što se dva puta klikne mišem na

entitet, kako bi došli do prozora za podešavanje entiteta (slika 34.); izabrati tab Attributes. U okviru ovog taba potrebno je promeniti domene atributa iz <Undefined> u odgovarajući domen, u okviru kolone Data Type. Za odredjene tipove podataka moguće je definisati i dužinu podataka (Length) kao i preciznost koju podatak nosi sa saobom (Precision). Nakon toga, dodati novi atribut koji će biti primarni identifikator. Definisati njegov domen i označiti polje „P“, jer se tako PowerDesigner-u naznačava šta je primarni ključ nekog entiteta. Pored ovo polja, tu je polje „M“ koja označava da li je neki atribut mandatoran (obavezan) ili ne. Polje „D“ znači da li će se taj atribut prikazati u strukturi entiteta ili ne. Izabrati tab Identifiers. Identifikatori služe kao indeksi po kojima se odredjeni entiteti mogu prepoznati, odnosno identifikovati. Identifikator predstavlja atribut ili skup atributa koji jednoznačeno odredjuje jednu pojavu entiteta. Za naziv identifikatora umesto generičkog imena ključa, upisati naziv atributa koji smo postavili za primarni identifikator. Isti postupak je potrebno ponoviti za sve entitete konceptualnog modela podataka.

Slika 34. Podešavanje entiteta

Sada kada su svi entiteti i svi atributi definisani, potrebno je odrediti veze

izmedju pojedinih entiteta. Sa palete izabrati komponentu Relationship (slika 35.).

Slika 35. Paleta za CDM modelovanje

Veza se odredjuje tako što se klikne na jedan entitet i onda se prevuče

mišem do entiteta sa kim se želi ostvariti veza, i to po notaciji IDEF1X. Nakon što se uspostavi veza, izgled entiteta je kao na slici 36.

Relacija

Slika 36. Veza izmedju dva entiteta

Prozor za podešavanje relacije izmedju entiteta se otvara duplim klikom na

relaciju (slika 37.). U okviru taba Cardinalities se definiše kardinalnost veze. Kada se definišu sve relacije izmedju entiteta, konceptulani model izgleda kao na slici 38.

Slika 37. Podešavanje karidnalnosti relacije

Slika 38. Konceptualni model podataka

4.4. Fizički model podataka U okviru postojećeg workspace-a, dodati dijagram fizičkog modela

podataka. Sa konceptualnog modela podataka, izabrati opciju Tools -> Generate Physical Data Model. Kada se otvori prozor (slika 37.) uneti naziv novog modela pod labelom Name. U okviru podešavanja, može se definisati i koji sistem za upravljanje bazom podataka će se koristiti, kako bi PowerDesigner znao kako da generiše skriptu koju je posle moguće izvestu u taj sistem. Odabrati dugme OK.

Slika 37. Generisanje fizičkog modela podataka

Nakon automatskog generisanja, odnosno prevodjenja konceptualnog

modela u fizički model podataka i to takav model koji je prilagodjen odredjenom sistemu za upravljanje bazom podataka, završen je proces modelovanja poslovnih procesa.

Slika 38. Fizički model podataka

5. Notacije

PowerDesigner podržava različite notacije za modelovanje različitih dijagrama. Po specifikaciji, alat ukupno podržava preko 40 notacija za 9 vrsta dijagrama. U slučaju modelovanja poslovnih procesa, PowerDesigner nudi mogućnost modelovanja u 8 različitih notacija, i to: Analysis, BPEL4WS, BPMN, Data Flow Diagram, Service Oriented Architecture, Sybase Unwired Orchestrator, Sybase Workspace Business Process, WSBPEL, ebXML BPSS. Svaka notacija sa sobom nosi odredjene karakteristike i slučajeve korišćenja koje može da modeluje uz pomoć njoj dostupnih komponenti. Drugim rečima, nemaju sve notacije apsolutno sve komponente neophodne za uspešno modelovanje jednog poslovnog sistema. Upravo se praktikuje da se odredjeni sistem opisuje kroz nekoliko modela poslovnih procesa različitih notacija. Npr, u notaciji Analysis, projektant je u mogućnosti da jasno vidi koje se informacije prenose od izvora do njihovog odredišta i utvrdi početak i kraj jednog struktuiranog procesa u celokupnom sistemu. Ono što je mana ove notacije je da ona ne prikazuje dobro interakciju sistema sa spoljašnjim subjektima. Tu se može koristiti Data Flow Diagrami kod koji se spoljašnji subjekti jasno prikazuju u vidu interfejsa. Radi lakšeg razumevanja različitih notacija i njihovih komponenti, u nastavku sledi osvrt na svaku od njih.

Analysis Kako je već prethodno bilo reči o ovoj notaciji i kako je prethodni projekat uradjen baš

u ovoj notaciji, pravila kod konstrukisanja procesa, podataka i dijagrama su intuitivno jasna. Svaki proces, izuzev elementarnih procesa, u ovoj notaciji mora da ima svoj početak u kraj, koji su predstavljeni odgovarajućim komponentama. Analysis notacije je nastala u laboratorijama Berkeley Univerziteta u Kaliforniji. Do sada, ona je najbliža notacija poimanju poslovnog sistema osobama bez tehničkog predznanja. Sadrži najmanje ograničenja i dozvoljava da se jasno, kroz dijagrame hijerarhije, procesi odvoje u nivoe kojima logički pripadaju. Takodje, od verzije 1.4, moguće se uvesti i organizacione jedinice na dijagrame i time dodatno naznačiti pripadnost pojedinih procesa. Kako je prethodno navedeno, glavni nedostatak ove notacije je slaba mogućnost prikaza interakcije poslovnog sistema sa svojim okruženjem. Takve interakcije je teško opisati uz pomoć komponenti početka i završetka jer upravo oni često u tim interakcijama spadaju u delove procesa van granica poslovnog sistema.

BPEL4WS Business Process Exection Languages for Web Services predstavlja proširenje i

nadgradnju IBM-ovog standarda BPEL. BPEL4WS se koristi da opiše i proširi model poslovnih procesa opisan u nekoj drugoj notaciji, recimo Analysis notaciji. U okviru BPEL notacije je moguće dodatno specificirati pojedine karakteristike poslovnog sistema i njegovih procesa, na primer: za procese na najvišem nivou hijerarhije moguće je definisati organizacione uloge kao i njihovo mesto u organizaionoj strukturi; ova notacija podržava standardizaciju razmene poruka kroz XML (Extensible Markup Language) ili kroz WSDL (Web Service Definition Language). Drugim rečima, putem ovih formata moguće je specificirati recimo sve struktuirane podatke i

njihove atribute zajedno sa domenima i kao takve ih izvoziti i uvoziti u druge BPEL4WS dijagrame. Ova notacija uvodi pojam koreografije procesa, odnosno dirigovanje njihovog izvršavanja. U okviru ove mogućnost je uveden i ključ korelacije koji služi da se procesi identifikuju u redu izvršavanja i da se poruke koje oni razmenjuju na lakši način sinhronizuju.

BPMN Business Process Modeling Notation je jedna od najstarijih notacija za modelovanje

poslovnih procesa. Pravljena je sa namerom da je svi korisnici razumeju: od poslovnih i tehničkih analitičara, preko project menadžera i programera pa sve do poslovnih ljudi, menadžera koji zapravo i čine srž svih poslovnih procesa. BPMN služi kao alternativa notaciji Analysis i, kao i ona, predstavlja most manje formalnih notacija i onih koji su nešto strožije u pogledu ograničenja i slobode u projektovanju (BPEL4WS). BPMN zapravo predstavlja preteču Analysis notacije, jer sve komponente i sva pravila koja su sadržana u BPMN su integrisana i u Analysis notaciju. Ono što je prednost Analysis notacije, a što nedostaje BPMN-u, je mogućnost generisanja drugih dijagrama dostupnih u okviru alata PowerDesigner. Ono što razlikuje BPMN od Analysis notacije je mogućnost definisanja komponente posrednika, koja se može definisati bilo gde u toku izvršavanja procesa putem koje se taj proces može prekinuti, privremeno zaustaviti da bi se recimo došlo do odredjenih informacija u toku izvršavanja.

Data Flow Diagram Dijagram toka podataka je nešto najsličnije dobro poznatoj Sistemskoj Strukturnoj

Analizi. U okviru ove notacije postoje procesi, skladišta, interfejsi, tokovi podataka ali i komponente za razdvajanje odnosno spajanje tokova podataka. Ova notacija služi za grafičko predstavljanje tokova podataka unutar jednog poslovnog sistema. Nudi mogućnost prikaza procesa iz aspekta podataka na njegovom ulazi i podataka na njegovom izlazu. U okviru ove notacije su nude dva tipa dijagrama: Logički Tok Podataka, koji je implementaciono nezavisan jer samo opisuje sistem a ne i kako se procesi unutar njega izvršavaju, i Fizički Tok Podataka, koji je implementaciono zavisan jer opsuje sve entitete (uredjaje, odeljenja, ljude itd) koji učestvuju u izvršavanju jednog procesa. Oba dijagrama podržavaju top-down pristup modelovanju poslovnih sistema.

Service Oriented Architecture SOA je logički izvršan procesni jezik u okviru koga se difinišu kompatibilne komponentu

nad kojim je moguće vršti slobodan transfer iz modela u neki drugi SOA model. Takodje, ovaj jezik je potpuno nezavisan od bilo kog programskog jezika, te je formalan opis komponenti ovog sistema moguće uvesti u bilo koji alat za projektovanje softvera. SOA struktura je savremena alternativa već ustoličenom XML-u. Zato je SOA notacije zapravo vrlo slična BPEL4WS notaciji jer koristi široko prihvaćene standarde za formalizaciju i opis, neoslanjajući se na neke interne načine reprezentacije koje znatno smanjuju interoperabilnost dijagrama. SOA notacije nudi da se integrišu softverkse komponente definisane u WSDL standardu.

Sybase Unwired Orchestrator Ova notacije predstaljva proširenje BPEL4WS notacije sa komponentama razvijenim

ekskluzivno za PowerDesigner. Te komponente su: definisanje XSD šema, definisanja pravila za pojedine procese, definisanje sistema za oporavak u slučaju da model poslovnih procesa pravi greške, kreiranje složenog slučaja asocijacije podataka kada podaci nisu unapred poznati i kada se ne zna tačno vreme potrebno za njihovo pribavljanje (kada je neizvesnost visoka), mapiranje podataka različitih sistema radi smanjena redundanse itd.

WSBPEL Web Sevice for Business Process Execution Language predstavlja ogoljenu BPEL4WS

notaciju jer se u njoj nemoraju formalno opisati procesi i podaci koji su njima potrebni, već je moguće definisati domen delovanja procesa kao i koje tipove podataka proces može da primi i kog tipa treba da budu podaci na izlazu iz njega. Ova notacije predstavlja dosta otvoren način specificiranja poslovnih procesa jer ostavlja dosta mesta za slobodno poimanje i razumevanje. Zato modeli kreirani u ovoj notaciji uvek predstavljaju suplement neki drugim modelima koji su potpunije specificirani. Prednost ove notacije je što se oslonja na WSDL standard za formatiranje poruka čime se njena integracija sa drugim softverskim alatima znatno povećava, za razliku od Analysis ili BPMN notacije.