Vojislav v. Jovanovic - Groblja

7/23/2019 Vojislav v. Jovanovic - Groblja

1/79


2/79

Vojislav V. Jovanovi

GROBLJA

Metafor@

2005.


3/79


4/79

opet, i iza

sa gledanja dalekog,povratnik, uspomene lepi,nogu uz uvo, slepljuje

podsmeva se, strava, istrai se, podsmehom

sune za!e, otkri setesko"a

# suze, pla$, jeaj,najizgledniju sreu

sa grozniom ispod nokta

3


5/79

volei, tr"uhom uz sumrak

%& ona okrenu lie,'spod $istog grmlja,(oraku nevelika, sli$na

znamen, urasla polja,)*to ne od"i vale+,aahu sve sa se"e.

-romenjenim u svod,na izmaku )ispred vode+,sramno pipajui telo

-reglasne odre$e, mirovanja

glase. ' po"ee, hitra

4


6/79

vetar iznad, noi

mrtav, lei,preko ulie, za"orav/ maske, u uimalju"avnie, po$ast gostu

okreu glavu,

svoju, tu!u,naputenu postelju molitvaiz povorkepogre"ne kapi, krvave

ta, svetina nadire

malaksala iseljujeu granje i"a, stadokino, potom uri,izgled odrianja

5


7/79

probudi se, lajui

kanda umotava sejako "lizinom nadireskriveni ulaz,pozdravlja se, umotan,z"ogomdok raspara

tr"uh nakrivljeno padananiepromenjenih o"lika#mirisapre "risanjadvaput

dua, nalakeno plamenomstrminu uzviiomali,re$esamo jutro

6 7


8/79

putnik $uje svetlost%

na pustom, prepun rose,stazom, drumu

jeziva slika spokojanpodignut okriljem okruglogstrahajedan je sumrak

izlazak, ugaslogskrovitog koraka,pomra$enja

pravednik gonjen

drvored dodirujehladna lutajua zmijomispraaj

"ez plave vodedok senke vremenapadaju, "ogalj trnja

rui talas

8


9/79

smrt, naslednia prelepa,

pogled, okruglim krilom,otrgnuta koplja,kaplje let / mahovina /u sre,pod naslagom

mrtav, "udan,iza sna,

u travi, "ez kraja,)u"iti, rastrgnuti,istrgnuti, umoriti, isei,sasei, osakatiti, raskomadati,

zatui, otkinuti, zaklati,usmrtiti+

trune, osuen, nadut,prepun tekuinegro"a,lagan vetrovito,

leluja / kap po kap /nesvareno povraarupa, udu"ila vremenom

9


10/79

1r"ava zemlja

ajpre se ivot privikavao na kamen, podsvojim imenom, izgleda, i svrha, potom se drvo,nad glavom krst, rnim privikavalo seanjima nazemlju, a zemlja na svetlost privikavala se

prezrevi misao da ravna nije, da ima gr"u,po kojoj je prepoznaju ljudi, i mravi, zatim sesvea privikavala na dah, e! se privikavala naizvor, na luku, "rod, $ama, splav, izgu"ljeni

usred velike vode, vatre, zemlje svetionik, i vrelepare, koja se lagano die do tesnih ne"esa,uplja de"la na lepljiv med, spasenje na strah,

i na kraju privikavao se $ovek prekrtenihruku, leei, nesrena dua, u miru tamjana,na nju, i smrt sama, ne verujui u sutra, nikako.


11/79

1r"ava voda

3stalo je previe tragova, na najgorem deludana, jarak pun uskisle vode, a"e, i trave,u talasa dar mali gledaju, "ez greke, telo,odeu, o"uu, i osmeh utopljenika.

4ora se klati, $ama koji prevozi deu.ez ljudi, nijedan stvor ne moe dosegnutini zemlju, ni vazduh, ni vatru, ni vode gr"u.'verje, za zrakom to leti, po zakonima fizike.

-oezija, koja nam je izvorite,na razme!i sna i podseanja na se"e,nesrena dua, svetu oduzima o"lik,

otima papir i pisaljku. 1de se savijaija, u ledenom danu, tu je i glava,koja se sklanja pod toplo pazuho.

10


12/79

1r"avi vazduh

ar kad su ptie u pitanju, dok izpeine o"asjava daleko od o"aleod"a$eno "ledo lie. esrena dua,po$iva na gr"i vazduha. Vrelo seme,

idila usnuli su i panjak i izvor,umore neno kapije mraka, pali "alvani"roje potonule o"lake, samotnjake taloga,ukraj trske ogu mile, mlaki suton,

uronjen u plitkog korena trajanje, prelazina drugu stranu, otresa prainu, i zadah,i divlja$i iri nozdrve mirisima znanim,

to koa koja se sui, posle otrog se$iva,opominje one koji iz"egoe pla$ gorkiisparava zajedno sa prosutim suzama.

11


13/79

1r"ava vatra

Vatra ta radi 3na ra!a misao, korugra"ei, gr"u plamena, i pregradumraka, pregrt iskria, nagorele repove,slepou pamti iza sna )uza zid, povraa+,

nesrena dua, za njom ide, ra$vu sledi,priiva krajeve izmaglie, dahom kroz se"emreu krpi, nadrasta vodu, i vazduh, ponitavazemlju, odvla$i vidokrug u hladne visine,

sunovrauje se u suu, u poplavu, u prividgline, rnie, humusa, gr"u lelujavu, nagorelu.3nda se knjiga zatvara, koju je svedok nosio,

i kost se spaja sa koom, prljen vezuje vrat,sluei sutini postojanja. & "ezumlje -oezije"iva spomenuta gr"a plamena, "ez svetla, zauvek.

12


14/79

1de izvire "eskraj sve je elina

6eka je sud"ina mosta, primoran da o"e stranedoveka dri gde dole i gore sledi levo i desno,pred zoru, u sumrak, "olno, shvata da ne"o nema mera.1de izvire "eskraj sve je elina.

3"mana prirode je u gvozdenoj snazi raonika,uzorana ledina zadovoljava, ma i uzalud, potre"uda iznad zamiljene ravni gr"ave zemljenesrena dua neprestano tuma$i zakone prirode.

Vidljivo i nevidljivo, okrenuti naopako,ponaoso" mukara i ena, prirode dejstvo,munje i groma, vode koja podliva kamen,

u opseni otimanja od pisanja stihova,tela i duha poriv tuma$e, pa neko zaliva leje kupusa,a neko na prazan papir edi vrelu krv iz vena.

13


15/79

' njene prozirne du"ine

-onekad, dok vetar odronjenom o"alom, sitnim peskomi prahom sasuenim, zatrpava vodu, svoje "lagodatno telotama podaje iku, koji u samrtnom spajanju loja iglatkih kapi ulja, nastalih od strvine i ise!ene "iljke,

"uduu svetlost, posle prepiranja vatre i vode, ko jemilosniji, podie uvis, "ez kostiju, zglo"a, prsta, stopala,ruke, i noge, drei se za sveo"uhvatne skute oa vazduha,i preputajui mater, zemlju, poleglu, uvek ornu za parenje,

otrom vetru, nagonu, da izvore, vrtloge, virove, i "rzakenemone reke, zatrpava peskom i prahom, usporava joj tok,rui lie, i njene prozirne du"ine puni kalom i "latom,

-oezija, na koju govor na"auje re$i, liena tvrde o"ale,nesrena dua, reka prekinuta toka, gli" i mrtvaja, postajegro", se"i, i svom nemilosrdno re$itom, nakaznom, porodu.

14


16/79

(oji gazi prainu

-utnik koji gazi prainu kroz svetlost,uroniv umorno telo u nezasitu vrelinu, posre,gr"avi vazduh mu kae, 7aljina je voda kojane te$e, gvozdena ruda koja odoleva vatri,

sve dok kosti, miii, i hrskavia,odolevaju kiseloj zemlji, u komadu starei,skladu koji uproava muku i domaa kraj,i od"a$en od prvo"itne svoje utvrde,

pluta, pliva, le"di, po prostoru, troeinaslage soli, fi"rin, ureu, i anatomski sklop,guta svoje poslednje zalogaje, nesrena dua,

a ono to ostane, u praini, pod nogama,dok se o$aj podneva slee u strahotu sumraka,pisanje stihova pretvara u propast re$i.

15


17/79

7a istinu sna zasnivamo

8amo je jednom nesrena dua $ulaharmoniju sfera u milosti zvuka kadsparina dodirnu o"e strane lista. -otomse srui, zelen, prevrne nepogreive i smrtne

ilie i otvore, hlorofilom strogo nadzirekretanje jata. ' ako vetar pomae let ptie,kia pomae zemlji, rtvujui se, olakava njenuspon na ne"o, $iji sjaj zakone prirode snano

gura spolja i iznutra, u rasporedu eline,koja kulja iz "oanskog "oravita, po$etka io"i$nosti, ne sporei veli$inu i vanost dana,

ali i ne podupirui za"lude zapo$ete noi,-oezija nam omoguava da istinu sna zasnivamona lai stvarnosti, ne vadei pero iz rnog mastila.

16


18/79

6amo gde ustave mone

6amo gde ustave mone, danju i nou, po"esnelu voduu sadanjosti dre mu$noj, ono to e "iti izdie, ipovratka nema, za$etka, tu trune, u vlanoj samoi, kalupod "etona i gvo!a, kavez za jaje, ali ne za ptiu.

3d ljudskih "ee glasova usamljene senke topola vitkih,odroni ljunka. e diu zvezde, u vodu potopljene.9topie se do jutra, uz veselog rnila noi kliktaj.-utni$e, pro!i, iz prikrajka pre"roj lakome strane sveta.

9zmai one nee. 8amo e vazduh, preterano vlaan,da grize "ranu, pomau starijoj sestri. :upae korenje,dok iz doline, u tajanstvu zagonetke gorke, kree vrelina.

& grmljavina, to se ne"esima ote, slo"odu svoju sru$iena "ranu. 9sput, pesmu davno prolu, uvis "aa, ka niskomo"laku, po"esnela, talase die, a ustave mone stoje.

17


19/79

1ro", urastao u travu

1ro", urastao u travu, nita od sveta ne skriva,razvaljen, krsta$e trule, spomenika davno pala,masla$ak i zdrava, imir, vetna ograda, iva,od"rana, jedina, lo"anji i "eloj kosti, podvala

putniku, koji zalutav, oznojen, nogu "olnih, minu,i vrati se, sopui, "alavei koulju negda "elu,rno pod noktima, stid i sram guei, guta slinu,slanu, seanjem na mater, i oa, nogom praznu zdelu

ivota daleko, od se"e, da odgurne zalud pokuava,i spoznav smrti svoje $as, okree le!a, a trava,koja stopala miluje mu neno, korenu svom z"ori,

8trpi se, vreme je na naoj strani, i 8udija $asni,on misli da e otii, a ne zna, da 3naj koji tvoriivot, 8mrti strogo za"ranjuje da na posao kasni.

18


20/79

9 uglu ne"a, "rano meko

-ukotina, preko dana, kroz koju se moe provuivetni zasad, metalne ovojnie namenjene kui,sruena zida, na"ijen $vrstinom duga veka,rukava lenje reke, preputen presudi $oveka,

od"a$en od roditeljke, ostavljen vremenu, mrtvidokaz prazne nadmoi tekuine nad stenom, rtvimehur rvene, krute, kore, gde snivaju niski o"lai,u uglu ne"a, "rano meko, u koje padaju nejaki zrai,

prsnula suna stopljenog dana i lepljiv trese krov,rui se, truo, do kosti, a glava, utro"a, plua, zovsmalaksale sta"ljike, ni miris, ni laki trulei dodir,

pre$ista me!a travke "lede, krstom kap stisla uvir,priroda stvari naopaka, vrela plotna, svetiljka otkinuta,u podne, od"a$eno sune, prolost, koja samu se"e guta.

19


21/79

ogu se molim

Mirna voda "olni$kog kanala, dok pogled skreem u stranu,proti$e, kre$njaka puna, pena siva, ljutura rnog pua,parna maina na otvorenoj pruzi, dete koje lomi granuza aku zelena voa, dok sen "olnie "iva sve dua,

i nestaju, u vodi, mater, i due davno umrlih vrnjaka,suvi, vetrom osueni, klate se, posru, na drugoj o"ali kanala,iznureni sati, i nema nikog, osim $uvara parka, i lakaudia, "ez olova i mama, rije po dnu, ju$e "a$ena, danas pala,

a studen ravna, staroj zemlji nalik, proro$anstva drskasvaljuje na kue, vlagom, maglom, pravi$nosti pristaje razum,i jake dokaze prua, leim, u postelji, dok "oletina mrska

pod jezikom lekove topi, utrnule noge, teret grudo"olje, i umzahvaljuje naopako zapo$etoj strani, a vetar prozore i vratazatvara "u$no, i ogu se molim, dok san me nikako ne hvata.

20


22/79

7ok razgovara sa ogom

a pustom drumu, dok tragovi prainu guraju dole,du"oko, u grlo tvrdog puteljka, to osta za stadom,namernik kora$a, i $uje zvonike kako tiho se mole,drvetom i "ronzom, da svakog do"rom ispune nadom,

i da miris stada, to le"di u ravnini pranjava puta,psima ne "ude hrana, ni vuku smer tr$anja ustra,ni mladun$e maji uz sisu, ni sen slomljena to lutaod noge do ruke, od ramena do kuka, ni vazda usta

edna, to nadivee lakou pljuska naglog, ni "ritvato "ez nade etvu deli kasnu i "olni sjaj ne"a skriva,nek "ude, misli, razdelnia svetla i tame, skruena molitva,

dok mine vrelina, i o"e strane ista otra se$ivapostelju kanija dele, nek gazi meku prainu pod nogom,podignuv glavu, na pustom drumu, dok razgovara sa ogom.

21


23/79

a ivii koja presea dah

7oavi do krajnje o"ale, sa visa gr"ave zemlje,u tok, nesrena dua, gleda voda razlae vreme,smenu svetla i tame, vazduh razlae prostor,merei razdaljinu od podneva do ponoi, i vidi

da talog vremena ostaje da pluta, a ostaiprostora upijaju razmak izme!u dve ta$ke, namapi koja lano predstavlja meridijan, polutar,i uzdu i popreko gra"e irine gde zastava jo

po"odena nije, i gde sve izmi$e gravitaiji,zemljinoj tei, visi o"eeno o gr"avi vazduh,spreno gr"avom vatrom, natopljeno gr"avom vodom,

mre na gr"i zemlje, preputajui snu i stvarnosti,na ivii koja presea dah, da presude"aiti se u provaliju, ili se okrenuti i otii.

22


24/79

ajgore je prolo, ve svie poslednji dan

;eka koja svojim virovima hrani "eton igvo!e mosta, potvr!uje staro praviloikra, krge, i krljut, ne skladite pesak izemni gas, tu su samo minerali, i mehurii,

dok udisaji i izdisaji, naizmeni$ni i slepi,sa onim to od"ae "eton i gvo!e, plovenizvodno, a uzvodno raste korov, i tekiteret vodeni$ni kamen "u$no navie vu$e, a

etva je preputena pljusku, i tu$e gradpusto gro"lje, to$ak i paoi, u i"lju, na o"ali,strmoj, ravnodunoj, na sunu, rasueni, lee, a

tas nadmonog pretee na stranu gde pliakklonuli mresti osvit, i nesrena dua z"ori,ajgore je prolo, ve svie poslednji dan.

23


25/79

Venezia, ;iva degli 8hiavoni,uspomena na Vojislava 'lia

za .7.

Vetar gro"ovima mokrim, leja svela,meren pogledom, iroka stopa, planina,opruen, nenou, eljom, platna elajedra povija.


26/79

Odlazak na groblje. Onaj koji ispisujestihove, pred tamom zatvorenih vrata kue,ispod svetlosti, nejak je spram zida rei.

Bog daje, ne uzima. Mrtva draga.

og mi dade sune na umoru, suton, svetlostposrnulu. Ja iskah moju dragu ivu. Jutromlada suna, svitanja sveinu. (evtanja pasa

sluam, ne slavuja poj. 6i umre mlada, jo dete.

-lai se due lepe ne"o nad so"om. 6amu lednu"aa, slae je po meni. ije zvono, mlaz tekuinemrazne tame rne, a nejaka plea, uza zid re$i.3gradu gro"lja, i kree talasa tekih o$aj iz

du"ina preko o"ala stena strmih iz"eglih im glasa.6u te"e na!e, i ti umre mlada, jo dete.7a mogu lei i ja= 1orkih razumu spram jezika

-esme ostavi se"i stihova smrti mnogih.Mrtvo je ovo polje, propade zanos ivotna dana.3, da mogu pod pleima tvojim trula daska "iti=

25


27/79

Stajanje, grob. Molitva, i razgovor.Uz gvozdenu ogradu groblja. Oblik pesmena koji pada no. Povratak, nema svetlosti.

anavek temelj vremena.

& u no odmaklu od te"e dolazi mi snaga,i zavist spram oga jer on je uz te"e.;e$i gamiu po meni, mrtvo prekrivaju telo,

stranije od rva. 8vud kopriva, pelen, i dra$.

Ja iskah "osioka miris, pesme etelaa, pljusak "lag.8ve prekri korov, sveza, zanavek, dane, mrtve,duge, i jo due noi, mrtve, spomena vrednih.Vremena gro"na ja postah temelj.

e uri ka rukama, ni tvojim ni mojim,ona davnina, kad lju"ih o$i ti ive, sad mrtva.' stu" dima, iz odaka, koji podupire ne"o,

tamnie vatre to nadive o"lake modre, amenja se vreme, o"uhvata, i zaklanja, reenja smrti.-o$iva, oduzet o"lik -esme, ja iskah moju dragu ivu.

26


28/79

Boravak na groblju. !oloteina, stalnost."abrajanje godi#njih doba. Okru$en ljudima,i sam deo obreda. San.

iko vie ve$ernja ne slua zvona. ;uka dri"uket, "olesne "oje, omot da zdere sa svea utih,oznojena dlana, ne daje ti nadu, dok strujiniz ve$e hladnoe pala dana izvesnost.

ez polena, "ez praha, "ez korie hle"a.(akvo je tle pod nogama >ipele u "latu, usta suva.& ljudi prolaze "etonsku gazei stazu.(akva je to svetlost vremenu van tela

1de je prostor tame njene koju telo ne skriva1u"i se u za$etku same re$i -esma, nesrena dua.

' ve$ito se vraa, mada pola nikada nije, govorei

drugima o se"i, onim to jeste, stalnost gro"a titravna, to je za njega do"ro, me!u ljudima.8an iza kojeg ustati nee za ivota moga.

27


29/79

"e verovati iskustvu je obaveza $ivih. Mrtvinemaju obaveza, ni iskustvo sa $ivima.Sve ostalo podle$e sumnji. Smrt Pesme

po prvi put uporediti sa $ivotom.

& iskustvo nas u$i, da prozori i vrata, kadih zatvorimo, ipak spoljanjem svetu slue, jernije prolo ono to jo nastalo nije, ve to

ivot ima, a gde su otvorena vrata i prozori,

i zato 6i umre mlada. *ta za ivotanasta, a ta smrt ima, izgu"ljeno, gotovo tu!e,unajmljeno da mre, za druge, a sve za -esmu, ida stalno "ude pre"rojavano, umereno, li$no,

ne uz gro"lje, ne uz gvozdenu ogradu neplodnezemlje ' tu se predstave, ljudi, "ia uzvienihsurvavaju niz litiu unutranjosti, pojedina$ne,

mada -esma tu kamen me!a nije, a tu joj je mesto,u podne, mra$no, i u ve$e, rno, ako iza ograde tako "iva.& sud"ina je sklop naih i tu!ih greaka.

28


30/79

%ta je ko zaboravio, u uzajamnoj povezanosti&"eogranienost vremena i prostora. "ajlak#e jepoeti iznova.

:ovek se pravda, a zveri su nevine. 8vako ko jeza"oravio da je ivotinja, oga se ne "oji. ' doksvi govore o -esmi, niko se ne pita ta je "ilopre -esme, a ja nemam nita, ko "i mi ta oteo.

e vide samo onaj okrenut le!ima, ali ne le"di,vukui telo uz gro" tvoj, nego -esmu naopa$ke,izvrnut, postrane, na glavi du"ei, gleda.6u je unitenju kraj, kona$nosti, dok ti

ivoj stiskah ruke, elivah o$i, 8an jeivot istinski, "reg sravnjen potiranjem

gore i dole, gr"a, ne"o ti je tle pod nogama.

8vetlost je ograni$ena, tama je njena grania.-rostor je u vlasti tela tvojega, mrtva.Vreme je u vlasti duha tvojega, mrtva.

29


31/79

Svojstva elemenata. Svojstva groba. 'zbegavatiprei(u, u svetlosti. "o je oslobo)enje odprei(e. *rbe glagola, imeni(a i prideva.

8vetlost mi ne polazi za rukom, varljive sunade, slike od kojih o$i gore, minule "oli,"rojanje utvara, sve z"og nemoi, da se osvrnem,i vidim, koliki je put za njom, toliko mi je

do nje stalo, a ispred je samo ono za tane marim. 6akav je gro". 4a ne$im ali, urastao.'menie ostavismo, spise, namere, povriudvajamo, gro"ove poredimo, sve osta na suvom,

glagoli, pridevi, re$itost misli -esme,pre$iu smilja, uz"u!enje ih ka gro"u tvome

goni, da "ie iskae se"e samo, jer nema do"rih,

ni "ojaljivih, oslo"o!ene su due.& samo voda ima pravo da se razliva.Jer vazduh je osuena voda.

30


32/79

Prezir+ potpuna ti#ina nastala posle zvukakoji je proizvela ruka dok je o#tro seklavazduh ba(ajui so na nebo, ispod svetlosti,

bez imeni(a i prideva, bez glagola.

-a ipak, sve$eri, dok trenutke postojanja tesko"adoji, de"ele, teke, "lagosiljajui $aserazvaljena stiha, molitvu $ita, a molitva je

samo jedan od o"lika straha od ju$e. ' ne moe

nanie z"og prideva i imenia, jer nema mira duikoja se kaje. & tek iveti "ez kajanja=3dozdo u sune gledajui prozra$no je za me lie.9 njemu gasnu vali svetlosti dalekih esti.

3roenih krila minu proteran vra"a ve$eri sveinom.1de su sad oni koji prou$avahu, zaludu,uzajamno, svoje oso"ine 1rumen soli,

"a$en na ne"o, vie od jedne ake ite.'znad pustolina -esme ne $uju se glasi.6i umre, prezir svoj tako pokaza spram sveta.

31


33/79

ednoga dana, u podne, na groblju,snaga e izdati onogakoji priziva kraj svetlosti,

no. Snaga tela, duha&

(ada se "ude vratio ivot tvoj, slikama gro"nim,rna sen, nad mojom glavom, "ie "ez krila, a jau aliti za poznom jeseni. Moda e sune

sunovrat "iti, i raz"ie opore slike mrtvila vreline.

Ja u stajati, oznojena tela, u koulji rnoj,sle!ene due, ledna sra. 8tihovi e dro"iti dane,i sve pokrie nanosi re$i, uz gvozdenu ogradugro"lja. 6i umre mlada, jo dete, i$ile moja snaga.

3"li$je moje uze, i sune na umoru, ila vode ive,nagnuta na stranu mora i okeana, uz te"e mrtvu,aka soli posta, uza zid re$i, spram nemoi -esme.

a$ena na ne"o, pokrov za kojim an!eli ude.8ta"lo sasueno, drei se slepo svoga puta.-od pleima tvojim ne postah daska trula.

32


34/79

Osnovni elementi utiu na pisanje. "eprebrojavati ni elemente, ni stihove.Odre)ivanje zajednike sudbine.

& onaj, $ija ruka ispisuje stih, tvrdei dakroz vodu odgovara ne"o zemlji, na izazovvetra i uskovitlane vatre, lju"ei -esmu,taj ne vidi jasne znake, od nemila do nedraga,

od onih, smrti, koje ima orania pod ralom, kojese sjaji od upotre"e, u"laena kripom pera,sve dok je ne potisne poslednji dah, nad gro"om,vedra ne"a, pred navalom, letnjeg pljuska.

4ato u -esmi, "ilo koji pridev, pratei "ilokoji glagol, odre!uje sud"inu svakoj imenii,

a onaj, koji pie, dok odredi mesto vetru, vodi,

vazduhu i zemlji, ve lei mrtav, pod zemljom, iliu vodi, "ez vazduha, dok vetar, stekavi iskustvo,raspiruje vatru, ili je gasi, daleko od njegova gro"a.

33


35/79

- i Smrt

& i 8mrt, spas da se"i na!e, pro"ie ne"esa,kroz kiu i studen, liui ruku tvoju, gde segasi dana dopalog do dna svetlost. & potom, zagrlieokasnelu no, za milost molei, na kolenima.

ie sve hladnije, nikad dosta gro"u, ruevno.' na kraju sve e pasti. 9 stvaranju sveta,na zemlju, u ustajalu "aru, padae delovi ne"a,krugove pravei "ez svrhe, laka krila -esme.

' tu sve re$i "ie pore!ane, uz kosti tvoje.a$ene "oe, o"orena sta"la, nalik. 9 molitvi,ko preivi, okrenue glavu, puzie, uz nasip,

ka suvom. Mrtvi, otvorie skladita njena,razvalie sanduke, poepati kutije, raz"aatiro"u. 9snula, drae u"alavljenu ruku tvoju.

34


36/79

- i Smrt

& i 8mrt, do!e li po svoje, u potopu, posle-esme, pre"irae kosti u travi, a "elo i zeleno"ie znai njeni. a zemlji, "ez o"ala, krozisparenja teka, uz granie ve mrtva sveta,

prestae sve, namah. (osti iz"eljene odneevrtlone "ujie, a trave e skapati od vlage,u ve$e, jesenje, o"i$no, koje e pasti tiho,ne marei za ono to govorimo, drhtei, "ledi.

9z gro" tvoj ja u stajati, mrtva odgurnute o"ale,mislei da je zadatak -esme da granie pre!e,i da se surva u ponor "iti= koristei ono malo

preostalih re$i. ' do!e li po svoje, svaka od njih,verovae samo meni, u snu dok iskah te"e ivu,pokrov za kojim an!eli ude, unatrag, avaj= gledajui.

35


37/79

"ema nieg, ako nisi

ema ni$eg izme!u ro!enja i smrti)tesko"a o"uzima snaan duh, sla"ost telo,$im intelekt iskoristi priliku, mali, ukieljeni,sumrak, dok no krije mnoge isparljive slike, i

sve se svodi pod pravilo pravda za sve zakon niza koga, dok se ima vremena za sopstvene potre"etela i duha, kakva veli$anstvena oholost= aonda dolazi iskustvo da naplati ra$un, premiljanje

usred haosa re$i, svet mrtve nade, u izmeanojzemlji sa vodom, vazduhu nalik, a svako se izvrtanjeistine ne zavrava nekom lai, no je izvrtanje dana,

svetlost je izvrtanje tame, posledie su istinite,i ta od toga "iva zapisa vredno, dostojno smrti+,ako nisi pisao -oeziju.

36


38/79

Prolee

-rolee te odvodi, i u"ija, ustajalom svetlouvlanog zelenila, pukotinom izme!u onoga to"ee, i onoga to e "iti, drei te za drhtavuruku, na neo"eleenoj gr"i prevarne tiine.

6iine koju izmilja, iznad ostavljenih "razdinejakih stihova, istresa je na svet, na mestogde je gro" tvoj iskopan, davno, urastao utrave, survane plo$e, a moda si samo usnula.

9snula, sklopiv o$i, da ti zavide porneli o"laipod kojima krilata sen, koja le"di nad mojom glavom,kradomie posmatra nad so"om due lepe ne"o.

e"o nije prolee. 9z ogradu gro"lja, a u noodmaklu, kad lju"ih o$i ti ive, a sune, za dana,"ee ve davno zalo, i ne "ee nikakve svetlosti.

37


39/79

eto


40/79

esen

Jesen te u"ija, odvu$enom maglom u doline,vlagom koja izgoni zakrljale zrake suna,udaljeni lave pasa, stresanje mokre ivine,frktanje pokislog konjia, nagovetaji, neni.

eni, oslanjaju se na godine mlade, lju"ei kamen,iskustvom punei zaseke prostora izme!u dva "ivavremena, danas i sutra. Ju$e je sve, za te"e, mrtvu,kovitla ostao iza vetra, i unaokolo raz"aano snoplje.

8noplje, ne svetlosti, tame, to se die ka ne"u,ve trula, otvarajui vrata smrti, staroj goi.' koja ulazi, ohola, utljiva, i $ista.

:ista za njom i postelja osta, i onaj koji stihovesmilja. Jer verovao joj je od samog po$etka.& ve je kasno, jer mraz jutarnji stee.

39


41/79

ima

4ima te u"ija "elinom, i sve slike gu"e vanost,pred vrelom iglom pei postoji samo milost,zna$enje ustaljenog reda stvari, gro" tvoj,zemlja eljna pokrova, vode u vetru, pune vrlina.

Vrlina "elog utkana u neni pokrov, ali zanjim an!eli ne ude, i danas sve je to zapis,star, promena strana, prelaenje sa mesta namesto, preputen opakoj sud"ini, drhtanje.

7rhtanje, od straha, pred padom svetlostikandila na lie onoga koji se naginje, kagro"u tvome, a koji je, nekada, ustro, kopao.

(opao jesam, priznaje pred krhkom snagomstiha, molei oga da ono, to pada, sa ne"a,ne "ude ti teret, govorei, Jer i 8mrt e doi...

40


42/79

er i Smrt e doi

Jer i 8mrt e doi. 9 lie, iz"liza, gledaeme ona. ' njena dva oka, usne njene, zagrljaj njen,i elov njen, sve to "ie moje. 8amo e vreme,napustivi prostor, ostati sa nama, vazda verno.

& u prazninu, ostalu za nama, ulie se kie,ledene i teke. ' magle e pasti, guste,neprozirne. & mraz e stezati nam prsa ostala"ez daha. Vlaga i studen, pred sunem, stajae

gordo. & tesko"a, vapaj, lelek, i jauk, razlegaese na polju gde ivot negda pusta elja "ee.' 8mrt e, posao zavriv, nogu pred nogu, onako,

polako, krenuti dalje, novih eljnapolju"aa, krotka, i mila,$ista, razumevanja puna.

41


43/79

er i Smrt e doi

Jer i 8mrt e doi. ' to ne sva u "elom.' mlada "ie, i u rno ruvo o"u$ena,nasmejana. & u rui, u "uketu svelom,"ie samo trnje, "ez rua. ' nena ruka njena

pruie mi darak. Malu, ivu, nenih stihaljupku -esmu, sitnih, "iranih, slova, i znaka,zapeta i ta$ki, prideva i imenia. ' tiharominjae kia, prolea ranog vlana traka

svetlosti puna, svih duginih "oja "oravite.' pitae, potom, 7a li si ti onaj to itedragu svoju ivu, i jutro vedro suna mlada,

a kome og dade sve ono to iskao nijeJa do!oh da ispunim ti elje. -o!i, sada,sa mnom, jer lju"av moju niko ne moe da od"ije.

42


44/79

EH

9 psa pretvori vreme izgu"ljeno,napujdaj ga da rei i laje,i ostavi prostor, pred njim, samo za jednupesmu kost=ai je pred njega,i neka "esan, "ez lana, "ude taj pas.ita ostati nee, ni zapo$eto, ni nedovreno.9zalud prostor troi daleki odzivna misao koja truli u gnjeavoj svetlosti,prikovana lanem za hrid tu!ine, mukaz"og odlaska iz roditeljske kue,jalovi potok,podvezana reka,kastrirani okean,

uporita ta$ke, de$ije igrarije od peska,i snani, nezaustavljivi, talasi po"esnele vode,podno okrastavelih nogu, raspadajue digerie,urlajui da hoe dalje, sve ska$u uvis,ne navodei razloge "ezumnog mraza na kopnu,kidiu na stihove, koji im, umoreni,zadaju, uz ruku varvarina, samo jo jedanzadatak vie, a tamo, na "ez"ednoj uzvisii, dalekood svega, lei, "udna, irom otvorenih o$iju,ne posustala daha, opasna z"og sposo"nostimnogo"rojnih reenja, preputajui svetu da ga strahhvata samo od naznaka njihovih,8mrt,uz preko prljavog stakla i trulog ragastovasputenu zavesu

od jeftinog zelenog platna.

43


45/79

V

8neg, ela "eli, prianja ti uz stopala, puna rana,klonuo jesi, ali iv.9sidrena "elina, vezana za tle razmeramakojima je odre!ena promiljenostgodinjih do"a. ?iv, klonuo mada.8eti se dana vrelih, jer dole,u niziji, sa ovih visina gledajui, vidi sevrelina, titrava, koja pritiska polja, livade,vonjake, i prepoznaje mesto u vinogradu,gde se otvori rana puna rva,i povratka nazad nema, zdravlju,staranje "rino o telu presta,ve i "udunost se ukazuje.;adost snevanja rukopis mlake vlage

za$ete uz olako datu zakletvu "u$nogvodopada vodene praine, pogre"a.' preplaen, stranevidevi slike, pre nego to krene dalje,ranu otri liem koprive, u potoku je isperi,istrljaj peskom, i namai "latom.ek ono, to uto$ite u njoj na!e,

a to ionako sla"u ti volju rui,sad u mrazu, pod snegom, postelju se"i spremi.(oliko njih se pri"liilo stradanju,u "or"i prsa u prsa6i se"i o"eaj da neznanje nee prevagu nadnizom uo"i$ajenih stvari imati, kad do!edo pore!enja ravni sadanjeg i "udueg ivota.& najstariji rv, onaj prvi, izmilevi na sneg,

44


46/79

za"ludu svoju spoznae, ali kasno=emoj ga zgaziti, ni estokim pokretom ruke

"aiti daleko od se"e.3ruje ti potre"no nije, da "i se "orioprotiv njega, ni oru!e.e oduzimaj vreme rui, ni $ast.3na je potpuno druk$ija od noge.(oe razapete, vetar suv, vreo,plan prvo"itni sve, osim suprotnog ishoda=(rvave zavoje, pune gnoja, u dep strpaj,

pored zar!alog enevskog sata, dok zvezde,istine u stihu, dangu"e na ne"u, a prevaranjihova sjaja produava ti nadu.9 podne, po dnu malog, rnog, jezera,re!ajui $udesa, palie mree neuskla!enihmehuria vode, a isparenja "laga,kad krenula navie "udu, preko vrhova otrih

planinskih, oganj ilia "iljakavodenih istiae lepotu njihovu, sve krepenadu da pasti nee.Miruj nekoliko dana, nezatienih zidinanema, uzevi u o"zir nepravdu nanetu udovima,ispotuj pravilo dugog vremenskog perioda.(o" ljudska, saimanje lano, o"est.6u on od "ezli$nosti stajanja u mestu,povlastiu pravi,iz"egavajui sve to se kree,$ak i smrtnike, uz gro" otvoren.Mudraa starih zaklju$ke koristi, kroz mnogegradove pro!e, nakupivi znanja.&li, tamo, dole, u kotlini, zapamtizamak je levo, a rkva je desno.

' tonu, o"e slike, u smiraj dana gnjeavesvetlosti, koja izranja iz mutne,

45


47/79

kre$njaka pune, vode, ovale, "ez ploda,uz odraz, svoj, prevrnut, na ne"u.@

epromenjen, nepripremljen, neosetljivna privrenost nenu,potopljen u teko odredljivu prevagudevojkeAdevoj$ie, okleva da odlu$i.-ohvale, pokude, suparnik uniten,razorena stanita njegova, uzvodno i nizvodno.'zvui stopala iz mraza, u vrelinu dolje se vrati,i pusti nek rvi zavre posao koji im og dade.

>ela, pun rva, sneg, splav, odgurni od o"ale,rukom i nogom gnojavom, prepusti struji, nek ga nosi,voda, pretvorena u ela, zale!ena, okean, koji e,ukopljen, ostati, zauvek, na"ijen na otro stenje,rana otvorena, puna rva, gnoja, postelja gangreni,a pe$ane o"ale juga, i svirepe hridi severa,na koje e se splav nasukati, ili o koje e se raz"iti,

imaju vremena na pretek, njega struje tek to su ponele.

@ -rizivajui u seanje iskoene linije

46


48/79

V&;V&;' ' ;9(& JB13V&

e"o se istee, i sputa, da dohvati ruku varvarina,a "udui da je iroko, ogleda se, u njemu, sa ruke,"ez"roj rasa, vena, i kostiju, a prsti,o"ale nejake, urasle u nejasne krajolikeneo"ra!enih polja i prestarelih vinograda,krajnosti koje krv daje u nasle!e,"ez ena i dee,sla"om, tankom, mese$inom nagovetavaju sun$anusutranjeg dana vedrinu,jer se samo sunem moe izmeriti ne"o.3n pozdravlja svoje saplemenike,horde smalaksale od preduga $ekanja pod zidinamaivilizaije koju nikada nee razumeti,prepustivi se ve sla"anim juriima,

smalaksale volje,sputeno koplje, od"a$en tit, u kanije ma$ vraen,dok dri knjigu u skutu )koleno savijeno, kle$i+,i oko, kroz pustolovinu vidljivo ispup$ene ja"u$ie,u slova gleda, nerazumljive znake,koji predskazuju propast "lisku,zavet pogaen,

a prezir spram njega naroda drugih,stigao i on sa ne"om,se$ivom otrim otvara ranu u grudima,razjeda duu nemo odre!ivanja strana sveta,uz plitki nasip od nasute zemlje,gro"a "udueg.& ni prag elezni$ki, pun pre!anjih $arikoje mu daruje svaki gvozdeni zavrtanj ponaoso",

ne moe ga usreiti niti mu vratiti veru

47


49/79

u ono to pro!e, kad uz "uku gomile gvo!atik uz njega, u nepriznatom uivanju $ula,

sve to "aa sa elezni$kih mostova, preko reka,preko veta$kih kanala za navodnjavanje,u jezera i mora, na gradske deponije,na palate i na uderie, kroz gradove koje jeopsedao u sedlu od drveta, ili jaui neosedlano,malo, dugogrivo, kratkonogo, konj$e,sada ve izumrle rase.Vetar se stiao. -ala jedra. 6o$kovi polomljeni,

krma istrgnuta. ema plime, nema oseke.-utevi zatrti, klani zatrpani odronima kamenja.?eleznia, avioni, ra$unari, vozni parkovi, sve stoji.' nejako konj$e lipsava, va$u zar!ali !em.9z ruku varvarina.1njeava svetlost je iznad sveta.Varvarin oslukuje. :uje li on to posmrtno zvono,

$ija jeka dopire iz daleka,iza zidina monih tu!ih gradova, vrh sveta'li mu san kazuje,

aopako sve je... i sneg gusti veje...

48


50/79

73;3 -;389C'V&JB

ekada, pe$ani sat nepouzdan "ee,umnoena, "edna, zrna, koja utke ulizuju sesunu, propadajui kroz uski otvor,utrkujui se ka smrti kod ponovljenogokretanja sprave naglava$ke, verujui sunu,a ne verujui podeoima na tr"uastoj posudi,zaludu senku svoju trae izale!a svojih, ne nalazei mesto u prostoru,neograni$enom po se"i samom,rasipni$ki troei po$etke dana i noi,krtarei na ozna$avanju svitanja i sumraka,uporno hvalei o$iglednost svoje slo"ode,vlasnitvo jedinstvene oso"ine mera$=uporno pokuavajui da o"jasni se"e sama,

nerazmrsivo, milujui, lju"ei, strasno,uzani prolaz izme!u gore i dole,a one jasne, dostupne zaklju$ke misli hitre,ne uvaavajui, stalno ih od"aujui,drei se pravila starih mudraa,3"noviti, "ez o"zira na odgovornost z"ogposledia, zanos protivljenja odsutnosti

)tako privla$ne+ slu$aja u li$nim premeravanjimavremena. & nepouzdanost njegova, iskuavanakroz svako zrne pojedina$no, do!e do srenaishoda sutinu svog "iaotkri "alansirajui na pre$agi.Jer i kazna sama po se"i ima ispravan,$edan ivot, to je $ista slu$ajnost, srea,"ez ostatka, ideal koji stoji pored misli,

najo"i$niji, prepoznatljiv,

49


51/79

podvaljiva$ki, dijalog )"iti sla"+,sa nemerljivom snagom upravo shvaenog poduhvata

upoznavanja se"e sama,jer, u po$etku, trud izgleda isplatljiv,"ie odve tanana sastava da "i "ilo stvarno,jer onaj to nas oslo"a!a ropstva,poro"ljava nas slo"odom.Varvarin stoji, slomljena duha u posustalom telu,pred $udima sveta u koji stie, on shvata njihovusutinu, ali ne razume njihovu svrhu,

i pita se, *ta razdvaja moje malo, dugogrivo,kratkonogo konj$e, od elezni$kih ina, aerodroma,programa ra$unara, ako nenemo iskazivanja kroz zajedni$ki jezik, a touveava potre"u potiranja o$iglednih razlika.' misao postaje vrednost drugog reda,nemogunost da se uspostavi "ilo kakav odnos,

a kasnije, kada se, ipak razmisli, o svemu,ruke ispuste taj plehani tanjir,i on zve$i, ska$ui po tvrdom tlu)uta"ana staza "ez"roj puta gaena, tamo i ovamo+,sve na"ijajui zvukomna nos onome koji ga je ispustio,uludo potroeno vreme psa koji rei i laje, jer njegovanepouzdanost u davanju o"eanja "iva zalogada e ono "iti ispunjeno u izopa$enoj istinitostidrhtanja ruke, z"og koje se ne"o isteglo,da "i je dohvatilo, lagano se sputajui,mu$no se pro"ijajui kroz gnjeavu svetlost,a ruka e upravo sada uhvatitineto drugo, a to u se"i krije moguu opasnost,jer hladnoa kamena nagomilani je "es iskre.

50


52/79

V&;V&;' 36(;'V& -3B4'J9

8avladavi sve prepreke, postao si sposo"anda gomili otkrije svet $ula, a tu vladajudrugi zakoni, u savreno $istom delanju, koje teili sasvim ispuni ili sasvim isprazni,i to je ono $emu tee svi i tei sve,du"oko ukorenjeno u vreme i prostor,i $ini im $ast svojim glasom, podarivi gaoda"ranima,a onda oni preta$u oz"iljnost mrtvog upovrnost ivog, ispunjavajui njen nalog.4ato "iva da je ne"o svuda oko nas,i uvek iznad nas, ne z"og strogih zakona svemira,ve zato to tako ona hoe.4vani$nih mera krhotine, zakonom propisane,

"ez naloga, a ne videti ih ponovo4nai, o"eleja, poruke, pustinje strane,"ez ljudi, "ez karavana, ljute zveri,sred pustoi iskr$ene ume,a samo pojedini pozdravljaju svetlokoje joj lije iz o$iju, lju"ei njene ruke,molei je, 3stani na naoj zemlji=

a kraju sveta, jaki u nesrei,u sutini traganja za vlagom trave,sada polegle, suve, koja ostade nepoznata,stopalu $oveka, ili kopitu konja, jer jaha$ ne poznaje,pa samim tim i ne priznaje logiku pesni$keumetnosti, jer pesni$ka umetnost i nema logiku,ona ima samo sutinu, i uzalud e varvaringledati u kopita svog ivin$eta, ona e uvek

"iti suva, i nee "iti rva sumnje, rva

51


53/79

prorianja, kad pripeka podnevnog suna sagori

postelju gvozdenu, iskrivi reetke, a slamu

pretvori u dim, slavu e podariti peva$u.' potom strana "olest skoli telo,i dua postane gadna, a zaslepljenost svetomotima nam, a da to i ne primeujemo, naj"oljenjegove komade, i sklonost ka pesnitvu,"ila ona vredna do"ra koje uivamo,ili samo slepa mrnja prema svemu to nismo mi,u$enje je koje se moe primeniti i na anatomiju

stopala, ili kopita, i na izgu"ljenu vlanost trave,i stoga nije $udno to postupi varvarinaimaju "udunost, kad se zna da i "udunostima svoje varvare.eskrajne noi, "ez spokojna sna,"ez spokoja sna,ogromne, teke, nepokretne, okuene mirisom

dana, sve dok se ne ispostavi da je to"ila za"luda, lakomislenost prvog zaklju$ka.-esni$ka umetnost priznaje da je grena,samim tim to su joj osnovna razmiljanjau prozi. &li, o"ratno ne "iva.8ud"ina, vi$na vetinama mnogim, lukavostipuna, podvaljuje takmaima svojim,podrugljivo ih gledajui, a pitanje,8tradaste li mnogo, nesreniipokriva$ je samo tanki, rtva sledeepaljevine, ne uteha ili utehe nagovetaj.', -rili$i li vama da delata svoga veselompesmom pozdravljate, na jeziku njemu nepoznatom


54/79

:udno je, onda, spasenje od e!i

uz samu iviu sopstvenog tela,

koje ti ga dade ne krijui prezir.3tud "iljke rastu i na vodi i u vodi,i na samom kopnu,a one koje rastu na vodi, "lie su kopnu,jer se kopno i voda dodiruju, tu i tamo,a ponegde i strasno spajaju, darujui svetuiskustvo, jer strane posledie proizilazeiz neznanja. *ta je to to duh njegov preko

noi nekud odvodi, potpuno zavladav njime,o"no od njega ro"a napraviv,a za dana ro"om njegovim "ivajui vernim,sluei ga, udovoljavajui mu, "ez pogovora,"a ropski trpei sve adarenost pesni$ka.(o e, dakle, "iti spasila, ikoga e spasiti, i zato

i oiljak nee ostati, jer nema ni koe.Jer i okean je slana voda, i suza u oku jevoda, slana, zato je mogue da je pesnitvo,nekada, negde, nekoga podu$ilo ne$emu,ali, nikada, i nigde, niko nije podu$io pesnitvo,"ilo $emu.8vom liu dodati slike drugih, izgled drugih,jer i sam pupoljak govori vetu, predskazuje mu,uvenue, i smrt, zlo"no ga pitajui,1de je gro" godina koje minue,ako nije u prevarnom iskustvuVreme i prostor, udrueni, ponitavaju iz"orta$ke gledita, njenu opravdanost, i "ezumnupotre"u "iti u pravu=*ta je stvarnije, ogledalo, lik u ogledalu,

ili onaj koji se ogledaol koji uzrokuje savijanje le!a,

53


55/79

podlaktia uz stari liaj na jo starijojkori o"orenog sta"la, koljka $vrsto

prilju"ljena uz stenu prekrivenu olinjalommorskom travom,gnjeava svetlostkad onaj koji se utapa podigneposlednji put glavu navie...& one druge sfere, pljunuvi se me!uso"no,potrevi osnovno na$elo uzimanja u rukupera umo$enog u mastilo,

otidoe svaka svojim putem, sve verujuida su, udovoljavajui svojim potre"ama,od"ranile elinu, i njenu jedinstvenost.6u dopadoe smrti, u o"ilju koje eravieponovnom vatrom darivae tedro,ali i nematina hladna pepela, siromatvonjegovo, oskudnost u teini, dva gro"a $ine,

u polju, neo"eleena, a ko je u njima,saznae kasnije, kad prou$iosniva$e raznih kola.3ni koji su izgu"ili nadu u spas, do"rovoljnopre!oe preko moreuza, preko plitkih "rzaka,svud su im "rodi, svodei tako svoj varvarski"roj na potre"nu meru,jer daljina je prava mera plemenitostiprostora, a "liskost vremena, sa tommerom, odre!uje duinu naeg ivota.3no to je ju$e "ilo o$igledno,danas je zamueno ur"om,sutra e "iti izgu"ljeno u rnilu novogdana, jer $ovekova je dunost da reava,a svetu da postavlja pitanja.

8amo po se"i je jasno da ugaena trava

54


56/79

ne moe da se ogleda u ne"u,ma koliko svetlosti za dana upila u se"e,

propada u ivi pesak, ispod korena,jer nije dovoljna tanka naslaga plodneoranie, pod njom, guta je pro$ienu.4avi$aj "ezmerna pu$ina drum za kojiruke ne dre uzde slepilo proro$ita iposvete umornih sled"enika i sve jeopte oduevljenje, nezamagljene, o"e,okretnost i spretnost varvarska.

' kome e izrei re$i zahvalnosti, z"ogopstanka, koji je mogao "iti ukinut o"i$nomnared"om onoga koji je zapo$eo gradnju-revlast "roja umrlih nad "rojem preivelih.6elesni napor, i posustali duh,dokraj$ie ostatak.6ovar sa le!a i due pade, vree

pune atlasa, mapa, kompasa, kompjutera,u"u!alog hle"a,meine pune ustajale,negda pitke, vode, neopisive rane po "edrima iramenima, grozne kraste po liu, ugave ruke,usne koje se raspadaju od grozni$ave "olestiunutranjih organa, krv koja kroz njihu komadima ispada, dok kaalj trese telouniteno, glad i e!, polne "olesti,pometnje, slike pakla, i og koji "dinad svim tim uasima.6rone su zamisao i svrha re$i, -oezija,ina$e ne "i "ila tako velikodunodostupna mnogima.' tu svet, podvali vi$an, skriven gnjeavom

svetlou, izme!u dva podla naleta talasa groznih,mu$i i iskuava nesrenu duu Varvarina,

55


57/79

nau$ivi ga da $ita i pie, vodi ga na lanu,a on pavi u ve$no ropstvo,

8mrt slavi piui -oeziju.

eograd, 5. 2 / D. E. 02.

56


58/79

!"#$% %"$&$' ( E%)*$+(

ela la!a me odvaja od o"ale sazidaneod kamena tvrda, preko vode ilave, kojanapada kora"lje u jakim talasima, strmapodie se planina mojim o$ima mila, stenaotra, ledeni vazduh satkan od vetra, dopojave dana mnoei nedae mnoge, prezirusavet, Vie sluiti sru, nego sre nama.

Moje telo, pod umornim ne"om, svakodneviuuzroka zakona fizike plima i oseka, podie,vreme kada se osea potre"a, neutaivae! za otvorenim prostorom, sveverujuegoka slika varljiva, ljuta trava na ljuturanu, "ez"ojna polja iz kojih se mirna

reka pretvara u ponorniu, jedan prostor

gra"i drugi, i izmi$e sve to, "ei, saglasno"rzini kretanja "eloga kora"lja, a pre ilikasnije, strpljivo i razumno, re$i milosne,$isto telo, sama $ula, "or"ena, sve vea, ivea, volja, na"rekla, a usne, pripremivi zapapir po$etak, z"ore, 1radovi i zemlje=uzalud vam imena, pustite nek goz"e sirotih

potere gladi opti gu"itak "ude nek se$ini da hoe jer nas iznenadna moe snainesrea na tu!inskim uliama, tego"e mapi.(orisno je svako znanje, proesi neni, ao"darene due, ukroene, svojski se "rane

po"ono ive, odvojena ila izvorske vode,tukui udarima tekim hladna, mrtva, vrata.

57


59/79

Voda nam o"janjava kopno, jer o"ratno nemoe "iti, zato to protivure$i zdravom

razumu, a jedino odgovarajue mesto u senilek mu moe dati, ispada nerazumnih titnek se skloni. 8am od se"e, samo to duamu takva "iva, gnevu sklona. 4ato, iznenada,iz o"esti, svirepo, doziva oluje, zemljotrese,

poplave, vulkane, sue. . . poasti strane,koje izmame pesniima rime "oanske, a na

drugoj strani patnje, smrt hiljada ljudi,i $ini da zatvorimo o$i pred strahotama,i da nam ravnodunost pod svoje uzima sre.8avest zahteva, zarad podlosti utanja, opisograni$ene svetlosti, "istrinu u kojoj je

gnezdo svila daljina, i "ei, prhnula ptia,

od prvih naznaka dolazee noi, "lizinesumraka, koji je o"uhvata, naznake dajuio svim moguim strahotama, ali savesti nijelake, ma koliko svetlost lju"ila, i izvornjen, glupi razgovor o ve$itom kretanjumaterije. 8tani, i gledaj 1lava oven$ana

slavom= ?alosno je to stanje razdvojenosti,ve$itog ivota vode i kopna, pore!enje nekeopte korisnosti, postepenost, sa ivim venemneke podnevne sahrane, o$aranou strpljivomslu"om, iskrenost navu$ena na elu aku,i neka druga pri$a o propalim zglo"ovima,"olnim. 6o je dejstvo mrzovoljnih ne"esa.

58


60/79

7omain je to mrzovoljni, koji uav u kupatilo,gleda u rastereene ivie kade, preko kojih sepreliva voda, pa ova "iva oslo"o!ena svake

odgovornosti, a slavina $esme, koja zado"i lakoslo"odu, "ez o"zira na zate$eno stanje, osu!ena"ude, i uz svog domaina, dim iz ugarka koji sedie, sreni $asi uzanog prolaza, sopstvene ro"

teine, isti$e $ast svoju, uspravna, potvrdamoralnog stava, zaloga $udesnog preo"iljavrline, jedina naslednia onoga to se z"i,

a ljudi, traei, nervozno, lavore i krpe, sude,ne vodei ra$una o jedinoj rtvi, podu# kojimokar, iz"egava, veto, primere i uzore.' sve dalja "iva o"ala, jer nije svakoj

slii dato da "ude od $oveka, neke, ponekad,"udu i od prozra$nosti prostora, zato, -odigni

glavno jedro, rukom ga snanom uza se dri=visoko= jer niko jo nije umro drei konopau rui= &li, ue o vratu, pri$a je to druga.6u se, u sramoti, danjim svetlom zaklinje, i tu,kriomie pratei litiju, u ve do slepila

iskorienom oku, zamilja "ez tela osta vetar,"ez o$iju voda, vatra "ez arstva zemaljskoga,"ez krila osta zemlja, u tamniu pade, gde je,sada, grad, gde je ruka, gde je ivot dugi koji sedo"rim teio delima, a dua mre u vidno skraenimmukama. 6ad mnotvo o$iju uprto "ie u ne"o,jer o"eeni o ne"o visi, a "utine, glenjevi,

i ta"ani "osi, mokri od nevoljno putene mokrae,

trzajima kratkim podrku daju gunjem revu,koje otvoreno zauvek osta. ' mrak e pasti,

59


61/79

o"eenom do vrata, a dole, niz mrtva prsa, oteklakolena, plave vene, na"rekle od teine mrtva tela,svetlost pomami odredie dunost lepota mora

vidljiva svima "iti= 4ategnuta treperavost,

visei most preko provalije tame, izmeren, iu$vren poslovi$no do"ro, snaga re$i, penuavi"rzak koji nasta u sudaru gromada palih savisine uz poruku jasnu, &ko te neko tei,zna$i da se to njemu dogodilo nije. -unegrudi, ledeni severa, elja za delima drugima

nedostupnim, preoteti mu re$, 8vadi se sa mnom=

3seanje krivie, z"og pogleda nanie, o"eeni,patnja odraslog posmatra$a, tananih ivaa,savreni opis umiranja nedae sra praenedugim izlivima ve$nosti snivanja, uprkos svemu.3timaju se ono gore i ono dole oko $asti ko

e ga sruiti a ko uzdii, i gde e prestati,gore ili dole, da "ude elina, i gde e postati

nemone jedinke, kada prijatnost izazivaposmatranje neprijatnih sena, delei sud"inume! so"om, 8veti se, ali zapamti nerado.;uka uspostavlja vezu izme!u onoga to $ulanare!uju i onoga to telo moe da podnese,zato je $ast za telo kad ga pokapa krviz prese$ene vene, most izme!u se$iva i "ola.

3tima se la!a od o"ale daleke, u drugi svetnosei kuie arene, i rkviu 1ospe od 8iona,telo sa$injeno od trona materijala, kamen kojivreme izujeda do "ola, i stud podsea telo

60


62/79

da je sino u hladnu postelju samo leglo, a nemani$eg stranijeg od usamljenog tela u postelji.-redah kratki neimar uze, oskudni jedui o"rok.

' hita na zapad, kora"lje "elo, krei talasestare hiljade godina, lednika nekog koji sestrmoglavio sa visina &lpa, i umre istopiv sedo grania druge drave, a zora daruje rvenilone"a, ali samo jednom ivot to poklanja,


63/79

dostojne divljenja, dok sune "ee opsednuto maglom,i sada se nad njima uzdie ko" naglog stradanja.

8ve to daruje la!i miran ulazak u evijansku luku,pljuskanje vode koja se raz"ija o prama, stani,i gledaj glava oven$ana slavom, i le koji pluta.?alosno je to stanje razdvojenosti vode i kopna.& la!ari znaju kome pripada leina, uvek i svagda.Jer oni veruju da sve to je na vodi, u vodi,i pod vodom, sve to talasi prime i dalje odnesu,

pripada ogu, a ono to je oije, ne diraj=6o je polje puno svetlosti, nasuprot la!i,koja "ee u mrkloj noi, i ja sa njom, pa se sadana!osmo nasred polja koje mi opisuje mnotvoizgu"ljenih snova, mesto mekano i "lago,ulegnue topline, stvoreno da "ude z"eg za prstepromrzle, kleave noge, usta suva, onemoale ruke,

za misao koja se podre!uje zna$enju re$i, pa $inida na duh ro"uje neopredeljenosti naeg tela.&li, isrpljujui telo ne o"ogaujemo nau duu.3na je "ogata sama po se"i, a telo tome i sluiiskoristi i "ai. 3no je za jednokratnu upotre"u.:udo krvi samo za divljenje, tek na tren svod ne"a,i druga paklena $uda, uasa ljudi njegovih, po redu.

ema redosleda u uzmianju, okrenut le!ima ne"ira izme!u dve svesti koje ima jedne kojate $ini razli$itim od drugih, i one koja nema"ilo kakve veze sa ostalima, dok se la!a spajasa o"alom, zapenuana voda uz tronu zemlju,i hrli gomila na kopno, ka sigurnosti $vrsta tla,

prelazei okrutnu graniu koja deli rasu!ivanje

62


64/79

od miljena, a posledie $ovek razvrstava drhtei,pa pas koji la!a "ee, dahui na o"alu pade,poto je dugo tr$ao pod vrelim sunem, "orei se

sa ravnodunom vodom, jer jedna protivure$nostne uzrokuje drugu, ve samo "iva opis datog stanja,jer ako su kod prvog u donjoj vilii orgijalea"e, onda drugi, kaimo po zakonu, ima prava da

uzgaja punoglave, pa $ak i na mestu osun$anom,u vreloj "arii neizvesnosti, a da za to, nikada,i nikome, ne opravdava svoje nakane, niti podnese

ra$un, do ogu milome= 7opadljivo zavijanje gladnekuje, de"eli sloj "lata prekriva mesto gde sevoda sjuri sa visina, o"znanjujui svetu da i delavelika mogu pogrean tok imati, s vremena na vreme.

9topljenik pluta na vodi potr"uke, i to staranjevode oko njega je sakato, slepo, gluvo, nemo, "espolno,

i ravnodunost mu je osnovno o"eleje. & ondasve postaje samo potvrda koja svedo$i o tojravnodunosti u uzajamnoj vezi utopljenik#voda.'zdani i ilie vode "istre, pod kamenom, ponovou du"ine silaze, a telo putnikovo, ne vie u ur"i,

predaje se slatkom miru gustih vodenih trava.&li, i la!a, i nasip, od nasute zemlje i kamena,koji se otimaju iz zagrljaja vode, zavise od nje,pa sestrinski, "ratski, dele nestalnost i hirovitostmonog gospodara, ropski podnosei svakodnevni terorsastanaka i rastanaka, jer sutina postojanja nijeza gomilu koja naputa la!u, uzjahuje na le!a

kopnu, i ostaje samo palu"a, "eli metal, i "eli kamen.

agnutost tla odre!uje sud"inu vode, oiljak gru"i,

63


65/79

i vraa se, puzei, usmeren ka jadu, svet mu prua,sve sa"ira, pregleda pomno, u"e!uje, eka sa sreom"ude= 3seaj snaan, grade, o grade mili. 8legnuti

ramenima, u zidu. -oloaj peine, hladne, proslava,zavren rad. ' novi o"lii, pore!ani, sa strane.

Mirna voda, "rzai silni, svoj "ez"rini ivot,kreu sa najvie ta$ke, i pada sve nie i nie,do potpunog sloma, proivevi ivot neuroti$nihljudi, nestanak potpun, do"rovoljno izgnanstvo,kroz kretanja, pa potena podela sud"ina $oveka

# zemlja i voda # uz vetar i vazduh, $oveka u$e,;aduj se svemu, ili razmiljaj= 6o $ini polovi$no

oruje, zato pravdu deliti uljezima, a sve ostalozadrati za se"e. 7uevno rastrojstvo, zagrejanostza slo"odne trenutke. 9dari sud"ine, otpis putapre!enog, opasnost vas rodi "riui kratki ivot,

popaljen, izgorelih smerova, ispod golih o"laka.i izdaleka se ne vidi, ne prija mu utro"a svetatmurnog, dok primi$e se kraj ivota, uz vodu ilavu.

' tu, uza zid poliije i arine, iza rui$njaka vetna,leao je vra"a, mrtav, prvi stvor koga dodirnuhkro$iv na tle 8lo"ode, ratstva i Jednakosti, dok se"lagi povetara zavla$io u njegovo perje, pokuavajuida mrtvog podseti na zajedni$ke slasti letenja,uzalud= io je mrtav, leei postrane, zatien zidomod vode koja je tukla o"alu da "i doprla do njega.

e osea sre kad ruka dodirne mrtvo perje, ne misliglava, dok se "olesno izlau svetlosti, vrelom podnevutu!ine, tinja vatra u mokrom panju, rastrgnut na

64


66/79

komade vlani dim se uzdie na ne"o, tera suze na o$i,ne vraa se izali dah u prsa, a pod "edemima svihstrana sveta lee stradalnii, po"e!eni, izmrvareni,

a rane otvorene o$i raspetog uprte u ne"o puno dima.

6u gomila vezuje mu neotesanu trupinu sta"la o"orenog,za vrat, irei mu ruke, a raspeti, poteran udarem ulie, $ini im $ast pore!enjem sa onim koji negdazazivae oa svog, "onik primaknut uz prozor, najteiteret na se"e prima, ne "i li mu patnja jo vea "ila.


67/79

unaokolo, 1ledajte, $ovek ovaj iza!e iz kaljugesvojih ljudskih znamenja i $asti, straivi svojivot i na zemlji i na ne"u, koji stih dre za

volju oga svaki izgu"i "oj, pogre"nik posta jednogod nas, "olji od drugih da "ude, sve mislei samona se"e. . . pa ipak= ije vie putao glasa, istresemrnju, ispolji svoj jad, ni$iji vie, pokaza mi daoslona sam sla", o"eshra"ren porazima svojim, jazatvoren sam u tesnu odaju, gurnut unutra, a tatrajna vrednost prostora, gde sla"ani plami$i

svee neodgovorno lomili su senke, a ove, izgarajui,titrale, klatile se, sve do zore, kad sve utrnu, i sve"i od"a$eno, ini$no, "alega u koju se sa prezrenjemgleda. 8nanim udarem, petom, o"uom $vrstom, plitkunapravih rupu, sve ono to nije sa zemlje i sa ne"a,i u nju spustih perje mrtvo. 4agre"i nogom, dva#tri

puta, postrane, i dovoljno je da ga prekrije, zauvek.

3tada, unapred mogu, uvek, odrediti da je veno, dok pre"iram naslage na omekaloj opni dana.-ogre"nik, o"i$an, naznake namera pokazuje javno,a onda na glas pripoveda o prolosti, ohra"rengro"om, podvla$i da je vazda "io do"re sree, $ovekupodo"an u se"i, koji, poto se izuo, po pesku kora$avlanom, uz veliku vodu, ne da opere stopala, ve da

oko njegovo, ma kuda pogled uputilo "ude, nagraduprimi, i da sve ugledano uzvrati mu istom merom.' onda misli razdragane, pomno pratei svakipokret o zadovoljstvu uranjanja tela u vodu mataju,a ta lako ste$ena zarada u trgovini gro"nim

66


68/79

mestima u rui$njaku, pod usamljenim drvetom kojestoji pod ne"om i maj$inski "rino doji svoj koren,

jato svedoka pogre"a primi, uskomealih glasova,ljupkog lepetanja krila, sve gledajui u mesto gdeonaj kojeg svojim moima o"ori ne"o pretvorivi ga uprah ostade da lei po$ast njihovu uivajui a tapo$ast im je hvalisanje da ih nita promeniti nee.*ta pogre"niku osta 1rizoduje, to nekad imaetakvo ime, vrline prostor pun. ' sahrana "i zavrena.

7an sve "rie, i ostaje no, neo"risana. ' umaenaodea njihova, trag ljudskih prstiju, i stopala, sveo"novljeno, ni rno ispod noktiju, vedro $elo, pogledpun ne"eske promisli, o"oavanje, naj"olji opis.' ostale divote, odrianje, samislost, uzdranost.;azilaze se oaloeni, i "ol, oprata se sa svima,neprijatelj ne opseda zidine, glad, mrska svima.

9 zidu e mu "iti nalonia, u "edemu, podno jarka,punog vode, du"okog, i nee "iti sputen most,"ie samo gola ravnia, tr"uh, o"rasla rastinjem,urastao u nisku travu, a oda"rane druine, stvoreneod otrie zarivene u sre, odlaze ka svojim ljutimstanitima, u savrenim vojnim kolonama, a pratnja,uti, otrodlaki kerovi, "ie samo njegovi, u svoj

svojoj gordosti, lepoti, i zdravlju, mrski svima.&li, to zavist $ini. Moli za zatitu, preklinji,pavi na kolena, za "lagu ruku nad grenom glavom,pod osla"elim telom, zamuenim pogledom, isprosioprotaj. 9zroi takvog stanja su $vrsti, a to jemesto gde se okupljaju oni koji preostae.

8vet u koji se moe kro$iti, ali ne i iskora$iti.

67


69/79

' ja, gro"ar, i pokret moje ruke, o$ima nedodirljivnatpis nepostojee nadgro"ne plo$e, "lagi pramendima, pokazuje plamena svoga izdanke i ile, komete

juree zloko"ni repovi, hridine vremena i prostora,premiljam se pre nego to odgurnem nogom znamenjadragoena sna, trljau o$i, moda, pre spavanja, itako istesati reenje koje odgovara uproenoj noi.

-ostoji, neko, svakako, ko pre"ira prstima, vi$nim, potim iama. -esma se stara o izrei koja kae,izme!u ostalog, da Gono to dopire od jednog do

drugog $oveka izostavljamo, a podravamo ono touga!a svimaG, svet koji ne trpi, nego uzvraa.4aro"ljen, stisnut u sumnju, osnovna mera posta,neuredne godine, paovska legla, izvesno lepog kraja.

9 daljini lee planine, "ukvalno.Mlada ostaje na krovu, posmatra,

netremie, onoga koji je hteo da se"avi trgovinom drveta, da u$estvuje u$arkama najudaljenijih odeljenja,ugroenih nau$nih disiplina, jer onoto vai za nauku, ne vai za -oeziju,

zato to je nauka krta, lomljiva, sklonapadu, a -oezija je ilava, savitljiva, uveksamo opredeljena za napredovanje, za hodsamo napred, "ez osvrtanja, u naui neke$injenie moe zameniti drugim $injeniama,i sve e ostati isto, ali u -oeziji to sene moe -oezija je Jedno i jedina elina.

Mlada je ostao na krovu, okrenut ka vodi

ilavoj, i udaljenim planinama koje su leale,

68


70/79

nudei mu dan koji e svanuti, uskoro, smenom,neminovnom, njemu nerazumljivih promenasvetlosti i mraka, i koji e njemu doneti

grizoduje osvete poravnjanje ra$una,i druga paklena $uda uasa ljudi njenih.

>rni o"lai odgurae sune nazad, nazad, tamo,lagani lahor, tako prijatan $ulima, ustuknuepred raz"esnelim orkanom, ja$i su u prednosti,talasi e se hraniti ilavou vode, a ve jere$eno, 8ve ska$u uvis, praeni mrazom na kopnu.

& "ela la!a "ie na pu$ini poslednji put.'znenada, ne stigavi da utre suze uasnutih

ljudi, "ie prevrnuta, u stranoj tiini ispunjenjapravde, i potonue, u ilavu vodu, ledenog, starog,gle$era, u vodu kojoj nema gaza, ni utoke, ni kraja.-lutae po vodi mrtva tela, ljudi, ena, i dee.

8truje podvodne odnee ih do o"ale, leine eudarati o o"alu sazidanu od kamena tvrda,danima i noima, i smrad njihova raspadanja

prekrie rui$njake uz o"alu, i drvo usamljeno,sve do gro"a, plitkog, otiska ulegnua o"ue.a krovu arine#andarmerije stajae mlada,i gledati u strani prizor, uzvraajui, zauvek,ravnodunost. -oezija e podmiriti ra$un. ' ostaetako, napisano, da nikada ne ustukne. 3krutna jegrania koja deli miljenje od rasu!ivanja.

ee se vratiti "ela la!a, potvr!ujui da jeispravan odnos u delanju elemenata koji imasnaga re$i, spram misli koja "i da sve o"uhvati.

8ahrana je samo ono to ivot krati a mata

69


71/79

ra!a. -oezija sahranjuje redom, ona je skuposujeenih izreka o oseanjima, a ne izri$itosaoptavanje potisnutih nedoumia.

' o"ala e "iti sve dalja i dalja, uz zrake suna,luna e zai, pae, iza vode, pogre"nik e -oezijuzadrati za se"e, pravda e "iti podeljena, "ieme! uljezima, ljuta trava na ljutu ranu, a ue ovratu, ;aduj se svemu, ili razmiljaj= slika lepotevidljive dostupna svima, date da "ude od $oveka, maliznak, netaknut, 8mrti, gunje revo otvoreno zauvek.

8ion / eograd20. H. 02 / H. F. 0I.

70


72/79

roblja

(ad mine dan, "lede lune zrak, tamo, izaplanina rnih otra stenja, osvetli, u potaji,poda mnom, pojas poepani aova mnogihiskopane zemlje, po$ne da se osipa gr"a

grudvia masne ilova$e podno stopala mojih,"ujiu $ine, i vi$e, na sav glas doziva te"e.& ti uti. 6ad prestane, pred tvrdim zidomneme navike zatvorenih vrata svetlost, kia,

koja o"no preko spokojnih gr"a rnih rakavlagu "aa na mrtvi usek dana, kroz splettela gustih trava, palih sred rake iskopane,

i kaem, Ve do kolena mi uzrastoe gro"lja,a ona podani$ki liu mi ruke, molei lju"av,i podmirena mirno lee uz stopala moja.

71


73/79


74/79

&ele-.a o autoru

Vojislav V. Jovanoviro!en je 2. juna FDE0. u ikoj anji.

3"javio je knjige/ajmonion ')roman, FDHF+Samoubistvo )pri$e, FDE+Smrtovni(a )pesme, FDE+0eskoba)pesme, FDK+Sion)roman, FDH+/voglava kornjaa)pri$e, FDDK+

Sionski soneti)pesme, FDD+Mrtva priroda)pesme, FDDD+Pesme za mrtvu)pesme, 200F+1rv u rani)pesme, 200I+*roblja)pesme, 200I, iz"or 8aa ;adoj$i i 8aa Jelenkovi+

73


75/79


76/79

/adraj

opet, i iza ................................................................................................ Ivolei, tr"uhom uz sumrak ................................................................. Evetar iznad, noi .................................................................................... 5pro"udi se, lajui ................................................................................... Kputnik $uje svetlost... ........................................................................... Hsmrt, naslednia prelepa, ..................................................................... 1r"ava zemlja ........................................................................................ D1r"ava voda ........................................................................................ F01r"avi vazduh ..................................................................................... FF

1r"ava vatra ........................................................................................ F21de izvire "eskraj sve je elina ........................................................ FI' njene prozirne du"ine ..................................................................... FE(oji gazi prainu ................................................................................. F57a istinu sna zasnivamo .................................................................... FK6amo gde ustave mone .................................................................... FH1ro", urastao u travu ......................................................................... F9 uglu ne"a, "rano meko ................................................................ FD

ogu se molim ..................................................................................... 207ok razgovara sa ogom .................................................................. 2Fa ivii koja presea dah ................................................................... 22ajgore je prolo, ve svie poslednji dan ..................................... 2IVenezia, ;iva degli 8hiavoni,uspomena na Vojislava 'lia ............................................................. 2EOdlazak na groblje. Onaj koji ispisujestihove, pred tamom zatvorenih vrata kue,

ispod svetlosti, nejak je spram zida rei.Bog daje, ne uzima. Mrtva draga. .......................................................... 25Stajanje, grob. Molitva, i razgovor.Uz gvozdenu ogradu groblja. Oblik pesmena koji pada no. Povratak, nema svetlosti.anavek temelj vremena. ........................................................................ 2KBoravak na groblju. !oloteina, stalnost."abrajanje godi#njih doba. Okru$en ljudima,i sam deo obreda. San............................................................................. 2H

7576


77/79

"e verovati iskustvu je obaveza $ivih. Mrtvinemaju obaveza, ni iskustvo sa $ivima.Sve ostalo podle$e sumnji. Smrt Pesme

po prvi put uporediti sa $ivotom............................................................ 2%ta je ko zaboravio, u uzajamnoj povezanosti&"eogranienost vremena i prostora. "ajlak#e je

poeti iznova........................................................................................... 2DSvojstva elemenata. Svojstva groba. 'zbegavati

prei(u, u svetlosti. "o je oslobo)enje odprei(e. *rbe glagola, imeni(a i prideva. ................................................ I0

Prezir+ potpuna ti#ina nastala posle zvukakoji je proizvela ruka dok je o#tro seklavazduh ba(ajui so na nebo, ispod svetlosti,bez imeni(a i prideva, bez glagola. .......................................................... IF

ednoga dana, u podne, na groblju,snaga e izdati onogakoji priziva kraj svetlosti,no. Snaga tela, duha&............................................................................ I2

Osnovni elementi utiu na pisanje. "eprebrojavati ni elemente, ni stihove.Odre)ivanje zajednike sudbine............................................................. II

- i Smrt .................................................................................................. IE- i Smrt.................................................................................................. I5"ema nieg, ako nisi ............................................................................... IKProlee .................................................................................................. IHeto .................................................................................................. I

esen .................................................................................................. IDima .................................................................................................. E0

er i Smrt e doi.................................................................................... EFer i Smrt e doi..................................................................................... E2BL3 .................................................................................................. EIV ............................................................................................... EEV&;V&;' ' ;9(& JB13V& ..................................................... EH73;3 -;389C'V&JB ................................................................ ED

77


78/79

V&;V&;' 36(;'V& -3B4'J9 .................................................... 5F!"#$% %"$&$' ( E%)*$+( 57

1;3


79/79

Vojislav V. Jovanovi1;3

Vojislav v. Jovanovic - Groblja

Documents

Transcript of Vojislav v. Jovanovic - Groblja