VNA PITANJA

7/25/2019 VNA PITANJA

1/12

VNA PITANJA

1. Navesti I objasniti procese u elektricnom luku naizmenicne struje?2. NAmena prekidaca u troaznom elektroener!etskom sistemu?

". Navesti nacine za klasi#kaciju prekidaca?$. Navesti podelu prekidaca prema konstrukciji?%. Navesti podelu &'( prekidaca po !eneracijama?(. )pisati zadnju !eneraciju &'( prekidaca?*. )pisati konstrukciju malouljni+ prekidaca?,. Namena strujni+ transormatora u elektroener!etskom sistemu?-. )pisati konstrukciju I princip rada strujno! transormatora koriscenjem

principske seme?1. NApisati izraza za strujnu !resku strujno! transormatora?11.)snovna podela strujni+ transormatora?12.Namena naponski+ transormatora u elektroener!etskom sistemu?1". )pisati konstrukciju I princip rada naponski+ transormatora koriscenjem

uproscene seme?1$. NApisati izraz za naponsku !resku naponsko! transormatora?1%.)snovna podela naponski+ transormatora?1(.NAmena rastavljaca u troaznom elektroener!etskom postrojenju?1*.NAvesti vrste opterecenja u rastavljacu u troaznom elektroener!etskom

postrojenju ?1,.Navesti kriterijume za izbor rastavljaca?


2/12

1. / elektricnom luku postoji niz procesakao sto su0

Toplotna inercija zbo! koje posle povecanja struje dolazi do postepeno!

porasta temperature kroz process a!revanja

Povecanje poluprecnika luka usled povecanja struje kroz luk I intenzivnije

jonizacije I za!revanja

Povecanje !ustine slobodni+ elektrona zbo! vremena potrebno! da dodje

do termicke jonizacije.

/elektricnom luku su stalno pristuni process stvaranja novi+ jona iz neutralni+

molekula I procesi dejonizacije..

3Azlikuju se ukupno cetiri razlicita jonizaciona procesa u elektricnom luku a to

su4

P3oces termcke jonizacije pri kome je brzina stvaranja novi+ nosiocanaelektrisanja cestica usled visoke temperature u luku 5nt65t

Proces udarne jonizacije pri kome je brzina stvaranja novi+ nosioca

naelektrisanja usled jako! elektricno+ polja 5nu65t

P3oces rekombinacije pri kome je brzina opadanja broja nosioca

naelektrisanja zbo! sudara elektrona sa pozitivnim jonima I nji+ove

neutralizacije 5nr65t

Proces diuzije pri kome je brzina opadanja broja nosioca naelektrisanja zbo!

napustanja prostora elektricno! luka 5nd65t.

P3oces prekidanja I uspostalvljanja strujni+ kola praceni su slozenim

pojavama nastanka I !asenja elektricno! luka u kontaktnim komorama

prekidaca. 7onstrukcija prekidaca treba da omo!uci brzo !asenje nastalo!

luka I prekidanje strujno! kola sa najmanjim mo!ucim prednaponom.

/darna jonizacija

NAstaje neposreno posle razdvajanja kontakta prekidaca zbo! pojave visoko!

!radijenta potencijala u prostoru izmedju kontakata.

&lobodni elektroni koji uvek postoje bez obzira na vrstu medijuma pocinju dase krecu ubrzano pod dejstvom elektricno! polja ka kontaktu koji je za nji+ na

pozitivnom potencijalu. Pri tome se povecaa nji+ova kineticka ener!ija.

Pri sudaru sa molekulima medijuma oni izbacuju iz nji+ovi+ atoma elektrone

stvarajuci na taj nacin pozitivne jone. )slobodjeni elektroni krecu se prema

pozitivnom kontaktu koji predstavlja anodu8 a pozitivni joni prema

ne!ativnom koji predstavlja katodu.


3/12

Autoelektronska emisija

Intenzitet elektricno! polja koje nastaje u uzanom prostoru izmedju kontakata

iznosi 19( do ":19( V6mm. )vako jako elektricno polje dovoljno je da iz

kontakta koji predstavlja katodu izvuce slobodne elektrone u proctor izmedju

kontakta.

I ovi elektroni se ubrzavaju I ucestvuju u udarnoj jonizaciji . Autoelektronsku

emisiju pojacava visoka rtemperatura na povrsini kontakata koja je za!reva

do tacke usijanja I topljenja.

/darna jonizacija I autoelektronska emisija zapocinju process jonizacije8 pale

elektricni luk I stvaraju preduslov za termicku jonizaciju. )vo je termicka

jonizacija koja je intenzivnija ukoliko je visa temperature medijuma.

Termicka jonizacija

N;posredno sudaranje pokretni+ naelektrisani+ cestica sa neutralnim

molekulima I atomima medijuma dovodi do +aoticno! kretanja koje se

maniestuje povisenjem temperature narocito u jez!ru elektricno! luka.

Neutralne cestice se pri tome ubrzavaju toliko da nji+ova kineticka ener!ija

postaje dovoljno velika da omo!uci nji+ovu jonizaciju prilikom medjusobno!

sudara.

Termicka jonizacija je najvaznija.

T;rmoelektronska emisija

&lobodni elektroni u materijalu katode nalaze se u intenzivnom kretanju usled

visoke temperature. P3i visokim temperaturama koje nastaju pri pojavi

elektricno! luka neki elektroni mo!u da dobiju dovoljno veliku kineticku

ener!iju tako da mo!u da preskoce potencijalnu barijeru na !ranicnoj povrsini

katode I da predju u proctor izmedju kontakata.


4/12

Predstavlja process dejonizacije usled sudaranja jonizoani+ cestica pri cemu

dolazi do nji+ove neutralizacije . P3i tome pozitivni joni za+vataju slobodne

elektrone !radeci neutralne molecule. /koliko slobodni elektroni imaju

preveliku ener!iju rekombinacija je mo!uca ako se electron pred+odno sudari

sa nekom neutralnom cesticom predajuci joj deo svoje ener!ije . / slucaju

kada luk !ori u uzanom procepu slobdoni elektroni velike kineticke ener!ijedeo svoje enr!ije !ube sudarajuci se sa zidovima komore tako da u narednom

dodiru sa pozitivnim jonima imaju dovoljno mali kinteicku ener!iju da mo!u

da budu neutralizovani.


5/12

Prema mestu u!radnje

P3ema konstrukciji

P3ema vrsti medijuma koji deluje u !asecnju luka

Prema broju po!onski+ me+anizama

)snovna podela obavlja se prema visini napona4

Visokonaponski

Niskonaponski

Visokonaponski dele se na4

Prekidace za naznacene napone /ns>*2.%kV

Prekidace za naznacene napone /ns@12"kV

&ozbirom na mesto u!radnje prekidaci se izradjuju za

/nutrasnju u!radnju i

&poljasnju u!radnjnu

Prekidaci za spoljasnju montazu dele se na4

P3ekidaci sa usamljenim kucistem lucna prekidna komora je smestena u

metalno kuciste koje je uzemljeno8 visokonaponski delovi se izoluju od

kucista. &poljasnji isolator se povezuje sa komorom preko visokonaponski+izvodaB.

Prekidaci sa izolovanim kucistem Prekidna komora se nalazi u izolatoru I

nalazi se na visokom potencijalu B )vi prekidaci su jetiniji I zauzimaju manje

prostora.

Prema konstrukciji

VAzdusni

;lektroma!netni

/ljni

Calouljni

Didormatski

Pneumatski


6/12

Easni &'(

Vakumski

P3ema vrsti medijuma koji sudeluje u !asecnju luka 4

Prekidaci s !asovima vazdu+m vazdu+ pod pritiskom8 sumpor+eksaFuorid&'(B

Vakumski prekidaci

P3ekidaci s tecnostima ulje8 vodaB

Prekidaci se dele I prema broju po!onski+ me+anizama po prekidacu4

Prekidaci sa jednopolnim komandovanjem Imaju tri po!onska me+anizma I

koriste se na mestima koja za+tevaju jednopolno automatsko ukljucenjeB.

Prekidaci sa tropolnim komandovanjem imaju jedan po!onski me+anizamzajednicki za sva tri polaB.

$. Navesti podelu &'( prekidaca po !eneracijama?

&'( prekidaci su zasnovani na dobrim osobinama !asa sumpor+eksaFuorida

&'( kao sredstva za !asenje elektricno! luka I kao dielektrika

Prva !eneracija prekidaci sa dva pritiska


7/12

porast pritiska u ekspanzionoj komori stvarajuci struju !asa kroz mlaznice

preko elektricno! luka.

%. )pisati konstrukciju malouljni+ prekidaca?

Calouljni prekidaci sadrze ulje kao medijum za !asenje elekt!ricno! luka I

kao dielektrik izmedju otvoreni+ kontakata iste aze.

Izolacija prema masi I izmedju polova sacinjavaju cvrsti izolatori I vazdu+.

0ucna komora I kontakti svako! pola smesteni su u izolacionoj cevi.

Calouljni prekidaci za vise napone imaju nekoliko prekidni+ mesta. Visestruko

prekidanje primenjuje se narocito kod prekidaca za napone vise od 11kv.

)vakvom konstrukcijom mo!u se ispuniti za+tevi u po!ledu povratni+ napona

I jacina struje u velikim mrezama. / otvorenim razvodnim postrojenjima

primenjuje se stojeci I viseci malouljni prekidaci dok se u prostorijama koriste

stojeci8 zidni I provodni tipovi.

,. NAmena strujni+ transormatora u ;;&u?

&trujnni transormatori namenjeni su za transormaciju naizmenicni+ struja

velike jacine I struje u kolima visoki+ napona.

NA ovaj nacin mo!uce je merenje struje veliki+ jacina I unkcionisanje

zastitni+ aparata.

7)risti se za merne instrumente 8 za zastitne aparate8 strujne !reske8 azne

!reske8 slozene !reske za klasu tacnosti8 za naznacenu impedansu8 za

naznacenu sna!u za merenje 2.%8 %8 181%8"VA I za zastitu 181%8"8$%8(

VAB


8/12

-. )pisati konstrukciju I princip rada strujno! transormatora koriscenjem

principske seme?

&trujni transormator ima dva namotaja 4

primarni I sekundarni. P3imarni namotaj

nalazi se u rednoj vezi u strujnom kolu cijase jacina struje meri. NA sekundarni

namotaj prikljucuje se8 takodje redno

merni instrument I namotaj zastitni+ releja

kojima se kontrolise jacina struje u

primarnom kolu strujnom kolu./

normalnom po!onu sekundarna struja

proporcionalna je primarnoj I priblizno je u

azi sa njom.

Najvecu primenu imaju induktivni strujni

transormatori. )ni se sastoje od

primarno! I sekundarno! namotaja I ma!netno! kola jez!raB sacinjeno! od

celicni+ limova.

Ako se na primar transormatora prikljuci naizmenicni napon struja koja tada

tece kroz nje!a indukuje ma!netnopobudnu struju . 7ao sto elektromotorna

sila tera tera struju kroz elektricno kolo tako I ma!netnopobudna sila tera

elektricni Fuks oko ma!netno! kola. CC& na primaru izaziva promenljivi

ma!netni Fuks I indukuje elektromotornu silu na sekundaru zbo! koje se

pojavljuje struja na sekundaru pod uslovom da je sekundar prikljucen na neko

elektricno kolo .

)dnos struje u primaru I sekundaru je obrnuto proporcijonalan broju

navojaka.

P3i praznom +odu strujno! transormatora struja ma!necenja jednaka je

struji primara a to znaci da je vrlo velika. To dovodi do znatno! povecanja

indukcije u jez!ru8 do povecanja !ubitaka u !vozdju I I do znacajno!

povecanja napona na sekundarnim krajevima. Povecanje !ubitaka dovodi do

prekomerno! za!revanja I do unistenja transormatora. =bo! to!a strujni

transormator mora stalno da bude opterecen pa cak da se nalazi I u kratkom

spoju.

1

121*

:I

IImgrazuesepremaizskadefinisstrujnagre

n

i

=

11. )snovna podela strujni+ transormatora?

Prema koriscenju4


9/12

Transormacija naizmenicni+ struja veliki+ jacina

Transormaciju struja u kolima visko! napona


10/12

Prema nameni4

7)risti se za merne instrumente 8 za zastitne aparate8 strujne !reske8 azne

!reske8 slozene !reske za klasu tacnosti8 za naznacenu impedansu8 za

naznacenu sna!u za merenje 2.%8 %8 181%8"VA I za zastitu 181%8"8$%8(

VAB

P3ema konstruktivnom obliku4

&uvi8 Calouljni8 &Tapni8 =amkasti.

12. Namena naponski+ transormatora u elektroener!etskom sistemu?

Naponski transormatori namenjeni su za transormaciju visoki+ naizmenicni+

napona.

Na ovaj nacin mo!uce je merenje visoki+ napona I unkcionisanje zastitni+

aparata. Pored to!a naponski transormatori pouzdano odvajaju merneuredjaje I zastitne aparate od primarni+ visoki+ napona cime se ostvaruje

unkcija zastite osoblja visokonaponski+ postrojenja.

=a napone od 11kV upotrebljavaju se induktivni naponski transormatori sa

!vozdenim +ez!rom 8 primarnim namotajem I jednim ili vise sekundarni+

namotaja.

=a napone vise od 11kV upotrebljavaju se kapacitivni naponski

transormatori izvedeni kao kombinacija kpacitivno! delitelja napona I

induktivno! naponsko! transormatora.

1". )pisati konstrukciju I princip rada naponski+ transormatora koriscenjem

uproscene seme?8 napisati izraz za naponsku !resku?

Ako se na

primar

transormatora

prikljuci

naizmenicni

napon strujakoja tada tece

kroz nje!a

indukuje

ma!netnopobudnu struju . 7ao sto elektromotorna sila tera tera struju kroz

elektricno kolo tako I ma!netnopobudna sila tera elektricni Fuks oko

ma!netno! kola. CC& na primaru izaziva promenljivi ma!netni Fuks I


11/12

indukuje elektromotornu silu na sekundaru zbo! koje se pojavljuje struja na

sekundaru pod uslovom da je sekundar prikljucen na neko elektricno kolo .

/ idealnom transormatoru odnos navojaka primara I sekundara jednak je

odnosu broja navojaka na primaru I sekundaru.

100*'

100**

:

1

12

1

121

U

UU

U

UUmgzrazusesepremaieskadefininaponskagr

n

n

=

=

1$. )snovna podela naponski+ transormatora?

Prema koriscenom naponu

Induktivni I kapacitivni

Prema broju aza

J;dnoazni I viseazni

Prema tipu


12/12

&Tandardni srednjenaponski rastavljaci se proizvode za naznacene struje do

2%A a kada se opterete vecim strujama koriste se specijalne konstrukcije.=a napone manje od "%kV upotrebljava se dvostubna konstrukcija

rastavljaca.=a napone vece od "%kV postoji niz konstrukcija .

1*./porediti osobine naponski+ I strujni+ transormatora koji se koriste u ;;&u?

VNA PITANJA

Documents

Transcript of VNA PITANJA