Vjerske slobode u Srbiji

VERSKE SLOBODE U SRBIJI - stanje, prepreke, mogunosti -

Izdava:Centar za razvoj civilnog drutvaZrenjanin, Makedonska 11Srbijawww.cdcs.org.rse-mail: [email protected]

Za izdavaa:Vladimir Ili

Urednik:Vladimir Ili

Tehnika priprema:Centar za razvoj civilnog drutva

Tira:750 primeraka

Stavovi izraeni u ovoj publikaciji pripadaju iskljuivo autorima i ni na koji nain ne mogu biti tumaeni kao da predstavljaju zvanine stavove Evropske Unije i Fonda za otvoreno drutvo.

Verske slobode u Srbiji- stanje, prepreke, mogunosti -

Novembar 2009.

5SADRAJ:

Saetak Kontekst Metodska naznaka Spoljno-politiki kontekst, nagovetaji internacionalizacije Zakon o crkvama i diskriminacija Inicijativa predsednika Tadia Koreni i izvori verske diskriminacije u Srbiji Veronauka, restitucija crkvene imovine Verske zajednice i organizacije civilnog drutva Mogunost poboljanja informisanosti o verskim temama Klerikalizacija ili cezaropapizamVerski incidentiReakcije na incidenteGovor mrnjePrimeri verske diskriminacijeDiskriminacija od strane organa uprave i njihovih predstavnikaReakcije na versku diskriminacijuOdsustvo reakcijaUmesto zakljukaMedijski kontekst religijskih temaSummary

5789

12182132343638415159657997

103107111119

5 VERSKE SLOBODE U SRBIJI

Saetak

Istraivaka studija Verska prava u Srbiji - stanje, mogunosti, prepreke - nastala je na osnovu materijala koji je Centar za razvoj civilnog drutva (CRCD) prikupio kroz press clipping, e-mail anketu, intervjue i organizovane rasprave na tri okrugla stola. Informanti su bili predstavnici crkava i verskih zajednica, visoki dravni inovnici iz relevantnih vladinih i nezavisnih tela, novinari i ugledni aktivisti organizacija civilnog drutva. Cilj ove studije je da prui realnu sliku u oblasti uivanja verskih prava i sloboda u Srbiji tokom poslednjih godinu dana (2008-2009), ukae na probleme i mogue pravce njihovog prevazilaenja. Nesporan zakljuak je da veina problema opstajava godinama. Mada su ustavna reenja potpuno u skladu sa meunarodnim standardima koji obezbeuju slobodu veroispovesti, verska diskriminacija se i dalje velikim delom zasniva na diskriminatornim odredbama iz Zakona o crkvama i verskim zajednicama (2006). Registracija velikog broja manjih verskih zajednica (pre svega, protestantskih), drugih pravoslavnih crkava (pre svega, Rumunske pravoslavne crkve) i nehrianskih zajednica onemoguena je primenom Zakona o crkvama. Osim toga, loa sistemska reenja iz ovog zakona multiplikuju se i u drugim zakonima. U pogledu verski motivisanih incidenata uoljiv je trend smanjenja njihovog broja. No, verska diskriminacija i dalje postoji: drava onemoguava delovanje Rumunske pravoslavne crkve u istonoj Srbiji; sukob unutar islamske verske zajednice izmeu dve frakcije i dalje opstajava uz pristrasno dranje Ministarstva vera; u medijima i dalje ima govora mrnje protiv tzv. sekti, a u javnom medijskom servisu sekte tj. male verske zajednice su nevidljive. Za tri godine implementacije Zakona o crkvama registrovano je 7 tradicionalnih (faktiki povlaenih) i 12 netradicionalnih (faktiki diskriminisanih) crkava i verskih zajednica, mada su procene da je u Srbiji delovalo oko 170 verskih zajednica. Arbitrarnost u donoenju odluka i prevlast partijskih interesa i dalje obeleavaju oblast ureivanja verskih prava i sloboda u Srbiji.

7 VERSKE SLOBODE U SRBIJI

Kontekst

Govorei na okruglom stolu1 o pitanju informisanja o verskim temama, Zdravko oran iz Centra za toleranciju i meureligijske odnose, izneo je jednu iru sliku ostvarivanja verskih prava u Srbiji: Rekao bih da se odnosi u drutvu odigravaju na dva nivoa. Na prvom spratu i u prizemlju. Na prvom spratu ini mi se da su odnosi vrlo dobri. Tu dakle mislim pre svega na predstavnike, velikodostojnike razliitih crkava i verskih zajednica i na odnos izmeu drave i velikodostojnika. Mislim da su ti odnosi jako dobri. Naime, to se vrlo esto tako i definie i zakljuuje. No, s druge strane, stvarni ivot se ne odvija na prvom spratu nego u prizemlju. I ako hoemo zapravo da dobijemo realnu sliku stanja i odnosa, onda treba zaviriti u samo prizemlje i tu emo dobiti pravu sliku To znai da ovakvim izborom tema i subjekata, ovi programi (informativni - prim. CRCD) ne odraavaju multietniki, multikulturni i multikonfesionalni stav u Srbiji. Radio-televiziji kao javnom servisu, i ne samo njoj, neophodna je promena koncepta kako nedeljnih informativnih programa, tako i koncepta dnevnih informativnih emisija koje bi zahvatile i druge postojee verske zajednice U jednoj analizi lista Politika dobili smo da je 71% tekstova imalo pozitivnu vrednosnu usmerenost i gotovo redovno odnosi se na veinsku crkvu, u ovom sluaju SPC. Ovde valja odmah naglasiti da se ne bi izveo pogrean zakljuak, predstavnici malih verskih zajednica tzv. malih verskih zajednica, ne osporavaju veinskoj SPC pravo na nosioca brojanosti, kulture, pa ako hoete i tradicije, verovatno zbog toga izvodi se u zakonu tradicionalne crkve. No, s druge strane, nezadovoljni su tretmanom, vlastitim tretmanom i prostorom koje one dobijaju u medijima, bilo elektronskim, bilo pisanim, tako da 27% imali su negativnu vrednosnu usmerenost, koja se jednako i pre svega odnosi na sekte, islam, Rimokatoliku crkvu i 2% dakle, bilo je tzv. neutralne vrednosti.

1 CRCD je informacije i stavove date u ovoj publikaciji prikupio kroz sistematski press clipping (za period septembar 2008-septembar 2009), e-mail anketu, intervjue i okrugle stolove. CRCD je tokom septembra i oktobra 2009. organizovao tri okrugla stola: 23. septembra sa predstavnicima crkava i verskih zajednica, 30. septembra sa novinarima iz verskih i laikih medija, 7. oktobra sa predstavnicima nevladinih organizacija

8VERSKE SLOBODE U SRBIJI 9

Metodska naznaka

Kako CRCD izvodi svoj viegodinji monitoring ostvarivanja, odnosno krenja, verskih prava i sloboda u Srbiji? Pitanje nije retorino; obuhvatna, sadrajna i sistematska evidencija koju stvara monitoring predstavlja osnovu razliitih edukativnih i propagandnih akcija, i, to je jo vanije, ona je neophodna osnova za uspeno javno zastupanje. Rezolucija Parlamentarne Skuptine Saveta Evrope od 1. oktobra 2008. kolokvirala je ondanje stanje i pruila novu nultu taku za merenje trendova. Novi izvetaji Stejt Dipartmenta i Evropske Komisije posebno su komentarisani kasnije u ovoj publikaciji. Podaci dravnih organa, kako onih upravnih, ili organa gonjenja, ili pravosua, ili nezavisnih organa (ombudsmana) imaju posebnu vrednost zbog svoje sadrajnosti. Oni, po prirodi stvari, na alost ne mogu da u celini budu ni dostupni ni predstavljeni javnosti. Javne polemike nekada slue da bi zamaglile sutinu problema. No, one najee ukazuju na sistemski uslovljene ili incidentne situacije u njihovim ekstremnim formama. Krajnosti nekada bolje otkrivaju sutinu i pozadinu pojave i procesa od prosenih ili tipinih sluajeva. Ovo vai i za sadraje javnih polemika i za samo stanje verskih sloboda. Metodski je vrlo uputno ukrstiti kvantitativne podatke o silaznom trendu broja verskih incidenata sa izrazitim primerom masovnog nasilja na verskoj osnovi, poput onog u Bajinoj Bati iz aprila 2008. Ne sme se zanemariti mogunost smanjivanja broja incidenata uz poveanje njihove teine i realne opasnosti po napadnute. Nijedan monitoring ne moe da bude maksimalno detaljan niti iscrpan. On mora da bude kritian, poto predstavlja osnovu za praktine akcije, a bez kritinosti nema stvaranja motivacije; ali monitoring ne sme da posmatranoj oblasti pristupi na dualistiki, crno-beli nain. U protivnom rezultati buduih akcija ne bi bili vie od (para)stranakog ara ili kratkotrajne medijske buke. Oni koji se zalau za ljudska prava nemaju veite ni zauvek predodreene neprijatelje, nego samo aktuelne i potencijalne saveznike. Optimalno angaovan monitoring u tom smislu ne predstavlja golu umerenost watchdog organizacije, nego odmerenu kritinost njenih istraivaa i analitiara think tank organizacije. Samo ovakav pristup pridonosi ispunjenju misije organizacije posveene (i) poveavanju verskih prava. Tekst koji sledi pisan je uz svest o ovoj posveenosti, ali i uz znanje o razliitim drutvenim i istraivakim ogranienjima.2

2 Da bi se sauvala anonimnost u korienju podataka ponekad je promenjen gramatiki rod u navoenju iskaza sagovornika koji su ovakvu anonimnost traili. Isto je raeno i sa razliitim prepoznatljivim dijalektizmima. Nije bilo ustezanja ni da se izostave pojedini prepoznatljivi toponimi.

8 9 VERSKE SLOBODE U SRBIJI

Spoljno-politiki kontekst, nagovetaji internacionalizacije

Uopteno govorei, bez obzira na pohvale koje je manjinska politika Srbije dobila u poslednjem razdoblju od meunarodnih organizacija, uoljiv je trend internacionalizacije pitanja verskih manjina, pre svega islamske, rumunsko-pravoslavne i adventistike. Problem dodatno uslonjava to to su pripadnici verskih manjina najee i pripadnici nacionalnih manjina. Reakcije meunarodnih i inostranih inilaca povodom stanja na ovom planu u Sandaku i u Istonoj Srbiji postaju sve otrije, a Ministarstvo spoljnih poslova zasad jo uvek izbegava da se odredi prema ovoj problematici. Problem o kojem je re zasad tinja i tek se povremeno razgoreva. Postoji bojazan da e on, ukoliko se ne stavi pod kontrolu na nain propisan Ustavom i zakonima, buknuti i eskalirati u najmanje poeljnom pravcu. Preko je potrebno da dravni organi, a pre svega Ministarstvo spoljnih poslova, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i Ministarstvo vera posvete posebnu panju problemu meusobne povezanosti ostvarivanja prava nacionalnih i verskih manjina u Sandaku i u Istonoj Srbiji, kao i problemu zatite protestantskih crkava internacionalnog karaktera. Pri tom treba imati u vidu da je manjinska politika Srbije u poslednjem razdoblju od strane odgovarajuih tela Ujedinjenih Nacija, Saveta Evrope i Evropske Unije ocenjena kao trend nedvosmislenog poboljavanja. S druge strane, neprihvatljivo je da dravni organi ne reaguju na tihu ali kontinuiranu internacionalizaciju problema vezanih za ostvarivanje prava etnikih Bonjaka islamske veroispovesti i etnikih Vlaha (ili, prema reniku koji primenjuje Savet Evrope: Rumuna/Vlaha) pravoslavne veroispovesti. Poznato je da do internacionalizacije problema dolazi tek ukoliko se iscrpu legalna sredstva u okviru vlastite drave. Rumunski lanovi Evropskog parlamenta su maja 20093. ponovo pokuali da internacionalizuju pitanje poloaja rumunske manjine u istonoj Srbiji, proglaavajui Vlahe za Rumune i optuujui Srbiju za grubo krenje njihovih prava. Takoe, poetkom maja, na poziv Asme Jahangir, specijalnog izvestioca UN o slobodi veroispovesti, u Beogradu se u seditu misije UNDP-a razgovaralo o problemima koje RPC ima u Istonoj Srbiji. Fiziki obrauni i upotreba vatrenog oruja u sukobima muslimanskih frakcija u Sandaku, kao i susreti elnika Islamske zajednice u Srbiji sa ambasadorima SAD, Irana, Austrije i misije OSCE, pokazuju da se u inostranstvu uoava senzitivnost pitanja ostvarivanja manjinskih nacionalnih i verskih prava islamskih vernika meu etnikim Bonjacima 3 Politika, 18. 05. 2009.


u Sandaku. Poseta PER4 na elu sa direktorom Alex Grigorevom Novom Pazaru ovo dodatno potvruje. Dva dana pre izbora nove vlade Rumunije, ministar spoljnih poslova Cristian Diaconescu ocenio da je poloaj rumunske zajednice u Timokoj krajini posebno zabrinjavajui. Diaconescu je, govorei o Rumunima iz Timoke krajine, rekao da je neprihvatljivo to ne mogu otvoriti jednu crkvu i dodao da je neprihvatljivo i to da su u Srbiji mogui akti vandalizma prema rumunskim elementima, tim vie to se radi o zemlji koja eli da ue u EU. Internacionalizacija bonjakog i vlakog pitanja, odnosno statusa Islamske zajednice i Rumunske pravoslavne crkve (u daljem tekstu: RPC), uveliko je ve na delu, uz potpuno odsustvo reakcija naih dravnih organa (sa izuzetkom Ministarstva vera), a pre svega Ministarstva spoljnih poslova. Treba podsetiti da naa vlast odbija da ispuni svoju obavezu tako to e nepristrasno arbitrirati izmeu zavaenih frakcija Islamske zajednice, kao i da ograniava registrovanje eparhije RPC za geografsko podruje Banata, vezujui mogunost registracije njenog organizacionog oblika za dobijanje saglasnosti Srpske pravoslavne crkve. (Cf. Pravilnik o sadrini i nainu voenja Registra crkava i verskih zajednica, lan 2, stav 2). Ovaj problem se sistematski zanemaruje. U skladu sa lanom 3 Zakona o ministarstvima odgovornost za ve nastale i mogue neeljene budue posledice inertnosti naih organa uprave lei pre svega na Ministarstvu spoljnih poslova. Ovo ministarstvo je zakonom obavezano da obavlja poslove dravne uprave koji se odnose na odravanje odnosa Republike Srbije s meunarodnim organizacijama i institucijama i na uestvovanje u zakljuivanju, ratifikovanju i primeni meunarodnih ugovora. U najmanju ruku je injenino nesporno da se uveliko kri lan 9 Evropske konvencije o ljudskim pravima. Problemi verskih manjina, poput muslimanske i vernika RPC, nedvosmisleno su povezani sa problemima vezanim za ostvarivanje nacionalnih prava etnikih Bonjaka i Vlaha. Kad je u pitanju Hrianska adventistika crkva, njen meunarodni, nadnacionalni i nad-etniki karakter predstavlja stalni izazov za one ekstremistike i neo-nacistike grupacije koje trae loe Srbe i izdajnike Srpstva. Kada su u pitanju muslimanski vernici bonjake nacionalnosti u Sandaku, Sead ef. airovi iz Islamske zajednice u Srbiji (u daljem tekstu: IZuS) je na okruglom stolu izjavio sledee: Zato spajam ovo musliman i Bonjak? Zato to smatram da su ova dva pojma jako i usko vezana i ne samo zato to veina Bonjaka pripada islamu nego

4 Project on Ethnic Relations, amerika NVO


zato to smo se osetili nedovoljno jakim i morali smo ova dva pojma spojiti i esto ih spajamo. Objasniu zato je to tako. Direktno govorei o srpskom narodu, ukoliko su interesi srpskog naroda u Srbiji ugroeni, ne mora o tome govoriti SPC, dovoljno je da se srpska vlada i njeni ministri oglase i interesi veinskog naroda ce biti zatieni. Ali kada se radi o pravima muslimana ili Bonjaka, ukoliko se recimo nae dve ikebane u Vladi Srbije, gospoda Ugljanin i Ljaji, onako fino slikaju i nita ne trae za nas, naravno da je Islamska zajednica ta koja je onda pozvana od strane stanovnitva da zatiti svoje stado, odnosno vernike, i da govori politikim argonom. U zadnje vreme mi i ne krijemo da se ponekad bavimo politikom, jer se moramo braniti od politiara pa zato i koristimo taj politiki argon i bavimo se politikom i baviemo se kada je u pitanju ouvanje i verskih i nacionalnih interesa muslimana i Bonjaka u Srbiji.... ali smo doli na jedan zid od predstavnika Vlade Srbije, prevashodno mislim na Ministarstvo vera i na Ministarstvo za ljudska prava, direktno na g. iplia i na g. ijakovia, koji ve due opovrgavaju bez argumentacije da su naa prava ugroena. Na situaciju u naoj zemlji ponekad utiu, ili bar njeno razumevanje upotpunjuju, procesi i deavanja u drugim zemljama. U avgustu 2009. novinske agencije su javile da makedonski sud nije dozvolio registraciju Ohridske arhiepiskopije SPC na ijem je elu egzarh srpskog patrijarha g. Jovan (Vranikovski). Kako je saoptio sud, registracija Ohridske arhiepiskopije nije dozvoljena zato to u svom imenu sadri deo naziva Makedonske pravoslavne crkve, a u isto vreme ima i naziv slian nazivima drugih crkava i drava, to je zakonom zabranjeno. Ovo proizvodi posledice i po stanje verskih sloboda u Srbiji. U konkretnom sluaju, prema lanu 23 Zakona o ministarstvima, Ministarstvu vera je povereno da obavlja poslove dravne uprave koji se odnose na saradnju drave sa eparhijama Srpske pravoslavne crkve u inostranstvu i pomo u ouvanju i razvoju duhovne, nacionalne i kulturne samobitnosti srpskog naroda izvan Republike Srbije. U tom smislu bi odluka makedonskog suda iziskivala reakciju nae drave. Meutim, teko da drava Srbija moe da reaguje na faktiku zabranu SPC u Makedoniji, kada se i prema lanu 19 naeg Zakona o crkvama u Registar (crkava i verskih zajednica) ne moe upisati verska organizacija iji naziv sadri naziv ili deo naziva koji izraava identitet crkve, verske zajednice ili verske organizacije koja je ve upisana u Registar ili koja je ranije podnela zahtev za upis. Naa drava je jo rigoroznija od Makedonije: videlo se da prema stavu 2 lana 2 Pravilnika o sadrini i nainu voenja Registra crkava i verskih zajednica, u saglasju sa Srpskom pravoslavnom crkvom u Registar se upisuje i odgovarajua organizaciona jedinica Rumunske pravoslavne crkve u


Banatu. Makedonija bar zvanino ne trai saglasnost MPC za registrovanje Ohridske arhiepiskopije SPC. Diskriminatorsko zakonsko reenje u naem Zakonu o crkvama spreava ostvarivanje verskih prava i sloboda za mnoge verske zajednice u Srbiji; ono oteava njihovo ostvarivanje i kada se radi o SPC u inostranstvu. Ministarstvo vera ima i svoju viziju korena evropske integracije, pri emu u njenom javnom iznoenju izlazi van okvira svoje nadlenosti odreenih Zakonom o ministarstvima i ulazi u nadlenosti Ministarstva spoljnih poslova. Svojevremeno je, prema web sajtu Ministarstva vera, na sastanku sa rimokatolikim biskupima, dotakavi se posebno aktuelne i velike teme, jedinstva hriana, ministar ijakovi izrazio aljenje to u Evropi nije postignuta saglasnost oko klauzule kojom bi u evropski ustav ula i odredba o zajednikim hrianskim korenima. Jer, rekao je on, ne moe simbol ujedinjene Evrope da bude samo zajednika moneta. Evropa e biti jedinstvena tek kad bude svesna zajednikih duhovnih i kulturnih hrianskih korena, rekao je dr ijakovi.5

Zakon o crkvama i diskriminacija

Zakon o crkvama nepovoljno ocenjuju u razliitim dravnim organima. Jedan od visokih dravnih inovnika smatra da niko nije izneo kljunu stvar da u Zakonu nema slobode veroispovesti. Zakon ne ureuje slobodu veroispovesti, ve poloaj crkava. Sutinska stvar je promaena u celoj prii. Iz slobode veroispovesti moe da proizae sve ostalo, pa i poloaj crkava. Prema ovom miljenju, ne treba oekivati izmenu Zakona u dogledno vreme. Sagovornik CRCD smatra da su danas u Srbiji najugroenije male verske zajednice, posebno azijske, a potom druge pravoslavne crkve, poto doktrina SPC ne poznaje postojanje ovih crkava, ve samo njihovih episkopija. Prema miljenju ovog sagovornika, SPC primenom ovog Zakona dosta gubi. To su stvari koje e se verovatno tokom vremena menjati. Ja mislim da ne treba menjati status ovih sedam tradicionalnih crkava, samo treba stvoriti uslove da moe za deset, ili sto godina, neka osma crkva bude priznata kao tradicionalna. Zakonom treba stvoriti takve uslove da svi budu jednaki i da status tradicionalne crkve moe da stekne jo neka crkva. Na pitanje intervjuista CRCD o tome ko su glavni nosioci otpora da se bilo ta menja na ovom planu, ovaj sagovornik je odgovorio: Politika situacija koja je nestabilna, gde je podrka vladi toliko rovita i rastresita. Otvaranje

5 http://www.mv.sr.gov.yu/cir/index.php?option=com_content&task=view&id=223&Itemid=58


tog pitanja otvorilo bi mnoge stvari koje bi mogle da ugroze neke druge politike interese. Mislim da je to glavna prepreka. Pokuava se sa nalaenjem nekih ad hoc reenja koja prosto gase vatru, a ovo pitanje se odlae za neka druga, stabilnija vremena. to budemo blie EU, moraemo ozbiljnije time da se bavimo, to ne znai da u EU ne postoji konzervativno miljenje. Ovi problemi koje smo mi razmatrali, postoje i u Nemakoj i u Austriji. Sigurno da treba stvoriti jednake uslove da svi graani, pripadnici crkava, vernici, imaju status i jednaku ansu. Jedan drugi visoki dravni inovnik je procenio da je problem to Zakon o crkvama nije u odreenim svojim lanovima u saglasnosti sa Ustavom, niti je u potpunosti u skladu sa meunarodnim normama i potovanjem ljudskih prava. Prema ovom miljenju, postoji dosta nedoumica, posebno na primer l. 7, stav 2 Zakona, gde postoji mogunost da ljudska prava budu naruena, jer postavlja se pitanje ta u stvari znai da je drava duna da prui pomo u izvrenju pravosnanih odluka, koje izdaju nadleni organi crkava i verskih zajednica: Drava moe da bude duna da to ispuni samo ako je to verifikovano, odnosno potvreno od strane nadlenih dravnih institucija. To je sad pitanje i kakve su te odluke... To je neto to nije u skladu sa Ustavom, niti u skladu sa svim onim meunarodnim konvencijama koje vae za Republiku Srbiju, odnosno koje su ratifikovane. Podela verskih zajednica na tradicionalne i netradicionalne je diskriminatorska, kao i postupak same registracije verskih zajednica. Direktiva Saveta Evrope je da se ukine razlikovanje tradicionalnih i netradicionalnih, jer se prednost daje odreenim verskim zajednicama u odnosu na druge. Samim tim se kasnije daje prednost u njihovom delovanju i radu u odnosu na ove druge, koje nemaju ak ni mogunost da se registruju, odnosno itava procedura registracije je preputena Ministarstvu vera. Prema miljenju ovog sagovornika, izvor svih oblika diskriminacije je neznanje, odnosno nedostatak odreenih informacija. Politike manipulacije i nadmo jedne verske zajednice, odnosno mogunost da utie na odreene tokove, takoe moe biti izvor diskriminacije. Svaka verska zajednica ima i svoje interese. Tu je takoe medijska kampanja, ksenofobija koja je bila usaena ljudima u glave devedesetih godina. Taj period je iskorien da kreira odreene predrasude i ak mrnju prema svemu to nije jednako. to je najgore, to je potpuno u neskladu sa bilo kojim osnovnim verskim uenjem. Protagoniste diskriminacije ovaj visoki dravni inovnik prepoznaje u svima kojima je u interesu ksenofobija. Ima tu i politikih stranaka i desniarskih organizacija i onih kojima je u interesu zatvorenost drutva i onih kojima je u interesu ksenofobija. Verovatno tu ima i finansijskih interesa i onih koji tu


ubiru plodove. Sami oni kojima je u interesu da budu prvi i glavni, pre ostalih. U prirodi oveka, verovatno ne svakog, je borba za bolji poloaj i posebno ako ve imaju takav poloaj, ljudi ga se teko odriu i ustupaju prostor nekome ko moda predstavlja opasnost za njih, iako moda ne postoji nikakva realna opasnost za tako neto. Marta 2009. Ministarstvo vera je podralo apel tradicionalnih crkava i verskih zajednica za preispitivanjem Nacta Zakona o zabrani diskriminacije. Ministarstvo vera imalo je primedbe na lanove koji su se odnosili na njegov delokrug rada, a to su lanovi 13, 18 i 55.6 Naelno, Ministarstvo je smatralo da tradicionalne crkve i verske zajednice, u ije ime je Sinod SPC i poslao apel za preispitivanje Nacrta zakona o zabrani diskriminacije, imaju pravo da javno saopte svoj stav o Zakonu koji se tie svih graana u Srbiji, pa prema tome i pripadnika pomenutih crkava i verskih zajednica. Pri tom je Ministarstvo vera po ko zna koji put saoptilo neistinit podatak da se prema popisu stanovnitva iz 2002. godine 95% stanovnitva Srbije izjasnilo kao vernici tradicionalnih crkava i verskih zajednica. Naime, popisom stanovnitva nije utvrivano verovanje, odnosno neverovanje. Centar za razvoj civilnog drutva je reagovao na saoptenje Ministarstva vera od 6. marta 2009. povodom privremenog povlaenja Zakona protiv diskriminacije. CRCD je pozdravio aktivnu zainteresovanost Ministarstva vera na izradi Predloga zakona protiv diskriminacije, poto je to neto to spada u nadlenost ovog ministarstva, a takoe je pozdravio i zatitu vrednosti i interesa pripadnica i pripadnika tradicionalnih crkava i verskih zajednica koje je ovim povodom Ministarstvo vera u velikoj meri uzelo u obzir. S druge strane, CRCD je izjavio da smatra da je nedopustivo da se Predlog zakona protiv diskriminacije u saoptenju Ministarstva vera naziva Nacrtom tog zakona. Razlika je vie nego znaajna Predlog zakona podrazumeva da je on proao relevantne odbore Vlade Srbije (pa i Narodne skuptine) i da ga je Vlada usaglasila. Nazivanje Predloga zakona Nacrtom zakona predstavljalo je zbunjujuu dezinformaciju i ostavilo je utisak da je Ministarstvo vera elelo da umanji stepen saglasnosti koji su Vlada Srbije, nadleni odbori Narodne skuptine i najvei deo javnosti bili postigli u datoj fazi usvajanja Predloga zakona protiv diskriminacije. CRCD je istakao da je jo vanije to Ministarstvo vera, ocenjujui stav tradicionalnih crkava i verskih zajednica, naglasilo da se ne sme zaboraviti da oni predstavljaju ogroman broj graana koji niko nema pravo da zanemari. Prema popisu stanovnitva iz 2002. godine 95% stanovnitva Srbije izjasnilo

6 http://www.mv.sr.gov.yu/cir/index.php?option=com_content&task=view&id=229&Itemid=58


se kao vernici tradicionalnih crkava i verskih zajednica. Ovaj stav je pokazao da je Ministarstvo vera i ovom prilikom ispoljilo jasno razlikovanje i razliitu meru brige za graane koji su vezani za tradicionalne (faktiki povlaene) i netradicionalne (faktiki diskriminisane) crkve i verske zajednice. U ovom smislu je Drako enovi, dopisnik Foruma 187, na okruglom stolu koji je CRCD odrao sa novinarima koji izvetavaju o verskim temama primetio da to se pak tie sajta Ministarstva vera, ja tamo nisam uspeo da naem nikakav podatak koji nije vezan za tradicionalne crkve i verske zajednice. Ako uzmemo linkove koji se daju, ja na tom sajtu nisam mogao da naem link za npr. Adventistiku crkvu ili neku drugu crkvu koja ima sajt u naoj zemlji. CRCD je podvukao da je podatak koji je navelo Ministarstvo vera o udelu vernika potpuno neistinit: na popisima stanovnitva ispituje se veroispovest, a ne verovanje u boga. Graani na popisima nisu obavezni da se izjasne ni o veroispovesti, a jo manje o verovanju koje se preko popisa ni ne ispituje. Drugim reima, graani Srbije se na popisu stanovnitva nisu izjanjavali da li su vernici pojedinih crkava ili verskih zajednica, nego da li su za njih konfesionalno (odnosno kulturno-tradicijski) vezani. Niz ozbiljnih naunih istraivanja upuuje da su priblino polovina konfesionalno vezanih pripadnika crkava i verskih zajednica ritualni vernici, a da od ovih samo polovina spada u teoloki uverene (istinski verujue) vernike. Prema miljenju tradicionalnih crkava i verskih zajednica, zbog kojeg je Vlada Srbije privremeno povukla iz procedure usvajanja Predlog zakona o zabrani diskriminacije osnovni nedostatak Predloga zakona o kome je re jeste to to moe dovesti do kolizije izmeu nekih od prava kojima se taj Predlog bavi i prava na slobodno posedovanje i izraavanje verskih uverenja, propovedanje verskih uenja i zatitu moralnih vrednosti. Na taj nain bi bila dovedena u pitanje primena niza odredbi predloenog zakona.8 U Zajednikom saoptenju predstavnik sedam tradicionalnih Crkava i verskih zajednica iznosi se da je prirodno da Crkve i verske zajednice imaju pravo i mogunost da iznesu stav o propisu koji bi trebalo da ima za cilj, izmeu ostalog, zabranu diskriminacije kod uivanja verskih sloboda i zabranu diskriminacije po osnovu verske pripadnosti. Ako se zna da je Predlog pisan zajedno sa grupom udruenj graana, neophodno bi bilo da se o tom pitanju uspostavi saradnja i sa tradicionalnim Crkvama i verskim

7 Specijalizovana agencija za praenje stanja verskih prava i sloboda u Evropi, sa seditem u Oslu8 http://www.pravoslavlje.org.yu/broj/1008/tekst/zajednicko-saopstenje-predstavnik- tradicionalnih-crkava-i-verskih-zajednica/


zajednicama, kojima pripada 95% graana Srbije. Podseamo da meu ljudskim pravima i osnovnim slobodama znaajno mesto zauzimaju verske slobode, zatiene lanom 18 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, lanom 18 Meunarodnog pakta o graanskim i politikim pravima i lanom 9 Evropske konvencije o zatiti ljudskih prava i osnovnih sloboda. Verska pripadnost je jedan od najznaajnijih osnova nedoputene diskriminacije koju zabranjuju lan 2 stav 1 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, lan 2 stav 1, lan 4 i lanovi 2426 Meunarodnog pakta o graanskim i politikim pravima, lan 2 stav 2 Meunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, lan 14 Evropske konvencije o zatiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i Protokol 12 uz tu Konvenciju, kao i niz drugih odredbi meunarodnih ugovora i nacionalnih ustava i zakona. Osim toga, u lanu 20 stav 2 Meunarodnog pakta o graanskim i politikim pravima sadrana je zabrana irenja verske mrnje, dok lan 13 Meunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima propisuje obavezu, prilikom obrazovne aktivnosti, razvijanja razumevanja, tolerancije i prijateljstva meu verskim grupama, kao i pravo na organizovanje verskog obrazovanja.9 Ovo zajedniko saoptenje izdale su SPC, Rimokatolika Crkva, Islamska zajednica Srbije, Slovaka Evangelika Crkva, Hrianska Reformatska Crkva, Hrianska Evangelika Crkva i Jevrejska zajednica Srbije. Zakon o zabrani diskriminacije donet je 26. marta 2009. U njegovom lanu 18 zabranjena je verska diskriminacija kroz sledeu formulaciju: Diskriminacija postoji ako se postupa protivno naelu slobodnog ispoljavanja vere ili uverenja, odnosno ako se licu ili grupi lica uskrauje pravo na sticanje, odravanje, izraavanje i promenu vere ili uverenja, kao i pravo da privatno ili javno iznese ili postupi shodno svojim uverenjima. Ne smatra se diskriminacijom postupanje svetenika, odnosno verskih slubenika koje je u skladu sa verskom doktrinom, uverenjima ili ciljevima crkava i verskih zajednica upisanih u registar verskih zajednica, u skladu sa posebnim zakonom kojim se ureuje sloboda veroispovesti i status crkava i verskih zajednica. Vidljivo je da je lan 18 Zakona o zabrani diskriminacije saobraen sa lanom 9 Evropske povelje o ljudskim pravima, i da kao takav jemi pravo promene veroispovesti, odnosno prua zakonski osnov za misionarenje. Predstavnici Koalicije za sekularnu dravu zatraili su u aprilu 2009. od Ustavnog suda Srbije da bez odlaganja zapone postupak ocene ustavnosti

9 Pravoslavlje, 15.mart 2009.


osporenih lanova Zakona o crkvama i donese odluku u razumnom roku.10 Koalicija podsea da pojedine odredbe Zakona o crkvama na vie mesta kre odredbe Ustava Republike Srbije o odvojenosti crkve i drave a da prema jednoj odredbi drava priznaje pravosnane odluke i presude koje izdaju nadleni organi crkava i verskih zajednica. Ukoliko bi drava izvravala pravosnane crkvene odluke mogla bi se nai u situaciji da kri osnovna ljudska prava kao to je pravo na poteno suenje, upozorava Koalicija i dodaje da Zakon o crkvama takoe kri i odredbu Ustava koja govori o jednakosti pred zakonom, bez diskriminacije. Tako ovaj zakon protivno Ustavu, titi svetena lica za bilo koju radnju verbalnu ili fiziku, koju svetenik preduzme za vreme bogosluenja. Koalicija naglaava da je imunitet, koji Zakon o crkvama nudi svetenicima, iri ak i od imuniteta narodnih poslanika. Iako su nevladine organizacije okupljene oko Koalicije za sekularnu dravu11 24. aprila 2008. podnele Ustavnom sudu Srbije inicijativu za ocenu ustavnosti spornog zakona, odgovor nije stigao ni godinu dana kasnije. Specijalna izvestiteljka UN za slobodu veroispovesti Asma Jahangir ocenila je poetkom maja 2009. da je Srbija napredovala u procesu demokratizacije, ali da mora jo da radi na ostvarivanju slobode veroispovesti. Ona je u Srbiji posetila nekoliko vienacionalnih podruja gde je, kako je rekla, stekla i pozitivne i negativne utiske. Asma Jahangir je iznela utisak da joj se ini da u Srbiji postoji atmosfera verske trpeljivosti, ali je preporuila Vladi Srbije da izmeni Zakon o crkvama, da bi pojednostavila proceduru njihove registracije: Registracija ne sme da ograniava slobodu veroispovesti. Osim toga, nijedna verska grupa ne sme da usporava registraciju drugih verskih grupa. Asma Dahangir je dodala da e izmene Zakona o crkvama i njegova adekvatna primena biti vaan korak u izgradnji poverenja meu verskim zajednicama, u emu bi trebalo da uestvuje i Ministarstvo vera transparentnijem radom. Izvestiteljka UN je pohvalila republikog ombudsmana Sau Jankovia i ministra za ljudska prava Svetozara iplia, navodei da je ohrabruje njihova posveenost zatiti ljudskih prava. Na okruglom stolu sa predstavnicima organizacija civilnog drutva Milan Sitarski iz Beogradske otvorene kole na sledei je nain izneo utisak o nekim za ovaj odeljak relevantnim sadrajima analize koju je CRCD poslao uesnicima: Moda malo nedostaje komparativna perspektiva (u

10 Politika, 24. april 2009.11 Koaliciju za sekularnu dravu ine: ene u crnom, Centar za mir i razvoj demokratije, Centar za unapreenje pravnih studija, Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji i Inicijativa mladih za ljudska prava.


CRCD analizi - nap. CRCD) jer se ova zemlja, bogu hvala, nalazi u Evropi i na planeti Zemlji mada naa skoranja istorija kao da to demantuje. Recimo jedna preporuka Saveta Evrope, da se ukine razlikovanje tradicionalnih i netradicionalnih verskih zajednica, ali mislim opet da bi puna istina, puna slika dola do izraaja ako osvetlimo opet i drugu stranu... Ovako izdvojeno iz konteksta, sama ta preporuka Saveta Evrope za koju se ipak nigde ne kae da nije zakonski obavezujua, a naa javnost nije preterano informisana, naa javnost je prilino neinformisana. (...) Tako da mislim treba ljudima elementarno dobronamerno da se kae da postoji razliita praksa i u samim zemljama, lanicama EU, SE i OEBSa i da ove preporuke nisu obavezujue. Vladimir Petrovi iz organizacije Kvart je u raspravi na okruglom stolu drugaijim oima posmatrao osnovno pitanje: Spomenuli smo predloge za izmenu Zakona. To je OK. Ne znam, nisam uo da je neko moda spomenuo izmenu Ustava, ali smatram da, ako je u Ustavu napisano da je drava sekularna, smatram da je velika greka imati himnu koja poinje sa Boe pravde. To nee biti himna mnogih ljudi i kao takva ona moe da utie u samom startu na decu koja rastu u ovoj dravi. Znate da se tako opredeljuju u budunosti, to je po meni jedna vrsta indoktrinacije. Tek onda kada budemo pravili dravu koju mogu da prihvate graani i graanke koji tu ive, mislim da emo praviti neto bolje, a ovako ne mislim da je to sluaj.

Inicijativa predsednika Tadia

Inicijativa predsednika Republike Tadia s kraja aprila 2006. da se Zakon o crkvama u najkraem roku promeni tokom vremena je delimino zaboravljena. Visoki dravni inovnik je komentarisao ovo reima da predsednik moe da pokrene inicijativu. Ono to se od 2006. do danas desilo, izmena vlade i sve ostalo, koalicioni partneri su imali neke druge prioritete... DSS smatra da taj zakon ne treba menjati. Ako smo se obavezali na potovanje ljudskih prava, na te principe, standarde Saveta Evrope, mislim da je Tadi imao ozbiljne namere, u tom trenutku. U vezi sa ovim Zakonom o diskriminaciji ste videli da SPC ima mo da utie na neke stvari, ak i na nain na koji nije trebalo. Verovatno se tu prepliu razliiti interesi, od politikih, interesa verskih zajednica. Ono to je najbitnije je da drava iza toga stane i da potuje principe za koje se zalae. Ovaj sagovornik mogunost za prevladavanje uticaja centara koji diktiraju otpor slobodi veroispovesti vidi kroz edukaciju koja bi promovisala odreeni sistem vrednosti. Ovo bi podrazumevalo jasan stav drave po odreenim


pitanjima, potovanje zakona, usklaivanje zakona sa najviim standardima meunarodnog prava, potovanje ljudskih prava prvenstveno. Na pitanje o mogunosti vrenja uticaja na rukovodstva politikih stranaka u ovom smislu, isti sagovornik je primetio da je dunost civilnog sektora i organizacija da konstantno informiu centre politikih stranaka, bez obzira da li verujete u to da li e neko itati ili se obazirati na ono to piete. Stalno slanje javnih poruka, ukazivanje na nedostatke, ukazivanje na napade, nepovoljan poloaj, jeste neto to svakog oveka, verujem, mora da natera da barem pone da razmilja o neemu. Ukazivanje na to kakva je praksa drava Saveta Evrope. Nigde na svetu ne moemo rei da je to potpuno razdvojeno. Uvek imate i line interese i da od pojedinca koji je na odreenoj funkciji mnogo toga zavisi. Povodom svojevremene Tadieve inicijative,predstavnik jedne od nevladinih organizacija je rekao da su za njeno obnavljanje potrebni stalni pritisak i javno zagovaranje ove ideje (javni skupovi, sastanci, inicijative Ustavnom sudu, napisi u medijima...) Predsednik Tadi je aprila 2006. pokrenuo inicijativu da se Zakon o crkvama hitno promeni. Predstavnik druge nevladine organizacije je predloio uticaj putem javnog mnjenja i lobiranja za tako neto preko meunarodnih relevantnih organizacija (OEBS, Savet Evrope) i uticajnih drava (SAD, vanije drave iz EU). Predstavnik tree nevladine organizacije izjavio je ovim povodom sledee: Treba ga podsetiti na njegovu inicijativu, zatraiti objanjenje ta je bilo sa njom, gde je zapelo, ko prua otpore, zato je odustao. Trebalo bi mu i poruiti da postoje verske organizacije koje nisu zadovoljne zakonom, da su upozorenja na pojedina resenja dola i izvana, da je drava podbacila u odnosu na euro standarde. Napokon, treba mu jasno rei da odgovoran politiar izgura svoju inicijativu do kraja. Ako u tome ne uspe, duan je da objasni zbog ega i zato nije uspeo. To je pitanje integriteta. Odgovornosti, takoe. Aleksandar Mitrovi iz Protestantsko-Evaneoske (Pentekostalne) crkve ovako je komentarisao inicijativu predsednika Republike: Da, Tadi me je lino zvao. Nije mogao da nas primi kao delegaciju, jer je bio zauzet. Objasnio je da on mora to da potpie (prvi put je odbio). Drugi put je rekao da nema smisla da odbije, jer e Skuptina svakako usvojiti. Prvo odbijanje je moda imalo ulogu da pokrene ljude da revidiraju svoja razmiljanja i zakljuke, a drugi put je morao da potpie. Rekao je: Imate u meni podrku, ja nisam za Zakon i smatram da je lo, ali bolje da potpiem i da imate moju podruku za kasnija vremena. Bio je korektan, ali mi od toga nemamo nita i ja sam razoaran njegovim stavom. To nisu zakoni koji se esto menjaju, i ovaj Zakon e trajati. Mi nismo drutvo koje neguje kritiki osvrt. Nije ovo


samo Zakon koji se odraava negativno samo na razne verske grupe. Danas smo mi na meti, ko zna ko e biti sutra. Sve se moe opravdati istorijskim nasleem, tradicijom... Dane Vidovi iz Baptistike crkve ovako komentarie Tadievu inicijativu: im je izglasan Zakon, predsednik Tadi je pozvao telefonom predsednika Saveza evaneoskih vernika Srbije, Mitrovia (to se ni do tada, a ni posle toga nije nikada desilo) i rekao mu da je ovaj zakon morao da potpie zbog Kosova, ali da smatra da smo mi u pravu i da je naa borba opravdana i da e se zalagati da se Zakon promeni. Posle toga nikad vie nije rekao neto o tome. Prole godine, 5. aprila, imali smo glavnu baptistiku konferenciju za Srbiju. Dan pre toga, u okviru konferencije, imali smo Skuptinu, gde prisustvuju samo delegati i gde se reavaju poslovne stvari. Pozvali smo predsednika Tadia da nas na kratko poseti, bilo on, bilo neki njegov predstavnik, kako bi se upoznao sa baptistikom crkvom, i kako bismo mi njega upoznali sa naim pravnim statusom. On je odgovorio preko nekog iz svog kabineta, da su u velikim predizbornim pripremama i da ne mogu da dou. Naa skuptina je bila u Bakom Petrovcu, pa je predsednikova stranka poslala jednog od svojih lanova iz tog mesta da nas poseti. Od tada predsednik Tadi nita nije uinio u pogledu promene ovog zakona. Mislim da je to vie zbog nekog dila koji postoji meu strankama.

Jedan od svetenika je je u vezi sa Tadievom inicijativom iz aprila 2006. da se Zakon hitno promeni primetio: Zato ga je potpisao? Danas ga potpisuje, a sutra se izvinjava i trai hitnu promenu koja nikako da se desi. Drako enovi, povodom Tadieve inicijative, je primetio: Nije pravi politiki momenat za promenu Zakona i nee biti nikada. Zakon o crkvama i verskim zajednicama nije prioritet u ovom trenutku u vladi. To potpuno shvatam, jer su veinske crkve zadovoljne. One su reene. Ako je reeno 95% ili 98% vernika, onda ovih 2% ili 5% nisu prioritet. Evropa ne zahteva promene na ovom planu. Austrija, recimo, ima mnogo stroi zakon od naeg, pa je deo EU. Slovaka je nedavno takoe usvojila jedan dosta restriktivni zakon, po kome e valjda i katolici imati problem da ree svoju registraciju. Grka takoe nema bajan zakon. Jedino to mislim da e nas jako puno kotati kada crkve ponu da idu pred sud u Strazburu. Jer, ako su Jehovini svedoci dobili u Strazburu i Grku i Rusiju, kako nee tek Srbiju dobiti. Jehovini svedoci su sada registrovani u Grkoj, kao i u svim bivim jugoslovenskim republikama. Pitanje njihove registracije je reeno u Makedoniji i BIH (koja u organizacionom pogledu spada pod Hrvatsku). Kosovo organizaciono pripada Evropi, a Crna Gora Srbiji. Dakle, ovo


pitanje trenutno nije prioritet, ali je mogue da e mu se vraati kasnije. Strani pritisak generalno ne postoji.

Koreni i izvori verske diskriminacije u Srbiji

Predstavnik jedne neregistrovane verske zajednice realistino primeuje povodom mogunosti smanjenja verske diskriminacije da ne bismo ni pisano ni usmeno hteli da sugeriemo kakav bi model bio zadovoljavajui. Ni u jednoj zemlji ne postoji potpuna jednakost sa tradicionalnim crkvama. Iako deklarativno, ustavno, to pie, u praksi, u ivotu je to neka druga pria. Tako da bi bilo dobro da se samo potovao Zakon, pa ak i takav. Odnosno da se omoguila registracija, to smo mi i hteli da uradimo. Samo je trebalo potovati Zakon, takav kakav je i primeniti naelo jednakosti. Ne u smislu tretmana, to nema veze, ve da jednostavno imamo status koji smo imali. Nismo ugroeni Zakonom kao takvim, ve njegovom zloupotrebom. Podela kao ova na sedam tradicionalnih crkava i verskih zajednica i na ostale postoji u ovom ili onom vidu u gotovo svim zemljama. Na pitanje iz CRCD, koje su najugroenije verske zajednice u Srbiji, zbog ega, na koji nain, ovaj sagovornik je odgovorio: Nismo razmiljali o tome koje su zajednice najugroenije. uo sam o problemima malih zajednica, koje imaju probleme jer je pravilnikom propisano da moraju da imaju 100 potpisa za registraciju. Oni su ugroeni u tom tehnikom smislu da ne mogu ispuniti taj uslov. Mi moemo viestruko da ispunimo taj uslov. Glavna taka otpora je u stvari naa aktivnost, koju zasnivamo na Svetom pismu. (...) To je i oekivano, jer je Isus rekao da e oni koji slede njegov put imati probleme. To doivljavamo kao deo proroanstva. Sa situacijom slinoj ovoj koju opisuje prethodni sagovornik suoavaju se i Jehovini svedoci. Pri tom je, ne samo kad su oni u pitanju, stanje u Vojvodini bolje nego u drugim delovima Srbije. Tamo gde je stanovnitvo meovito ima manje diskriminacije i Jehovini svedoci su razliitog porekla. U Bakoj Palanci je jedna mesna zajednica odbijala da dozvoli da postoji njihov objekat, iako su oni ve kupili ovu nekretninu. Prema urbanistikom planu pomenute optine, trebalo je pokrenuti javnu raspravu. Jehovini svedoci su se alili Izvrnom veu Vojvodine, pa je doao Pokrajinski sekretar za propise, upravu i nacionalne manjine Tama Korhec, bio je tu i predsednik optine i cela stvar je preispitivana. Sve je ilo slubenim tokom, ali su Jehovini svedoci ipak odluili da zbog mira preu u slovaki deo Bake Palanke. Neki od predstavnika neregistrovanih verskih zajednica, za razliku od CRCD, smatraju da je Ministarstvo vera nepotrebno i da bi Ministarstvo


za ljudska i manjinska prava bilo dovoljno za reavanje pitanja verske diskriminacije. Pri tom, prema nekim miljenjima, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava bi trebalo da nastupa malo vie u javnosti i medijima. Ocena rada kancelarije Zatitnika graana meu protestantima je uglavnom povoljna ili veoma povoljna. Neki od njih konstatuju da je Izvetaj kancelarije ombudsmana za 2008. godinu vrlo realan. Glavne korene i izvore verske diskriminacije u Srbiji neki od predstavnika neregistrovanih verskih zajednica vide u netoleranciji u kulturi uopte. Ne postoji razumevanje za neto to je drugaije. Kreacija medija, koji greju atmosferu. Na pitanje, ko su glavni protagonisti verske diskriminacije u Srbiji, jedan od sagovornika je odgovorio: Ne znamo ko stoji iza toga, iza lanaka u novinama, recimo. Gore je kada vidite samo posledicu. Ja ne mogu tvrditi da neko iz crkava stoji iza nekih izjava i da neko recimo citira nekog svetenika. Verovatno da ima i toga. Sve je to u nekom miksu, i uticaj zvaninih crkava i opte javno mnjenje i politika. Mi imamo jedan problem, to je za nas ma sa dve otrice, sa jedne strane elimo da nai vernici mogu mirno iveti i da ih niko ne diskriminie, da moemo imati svoje sastanke i tako dalje, ali sa druge strane, za nas je Sveto pismo ta knjiga koja je istina, a ono kae za Isusove sledbenike da nikada nee biti na miru. Ma koliko se trudimo i dobro ponaamo, opet smo najgori. Kasnije e u ovoj studiji biti rei o novim (iz marta 2009) izjavama policijskog stareine Zorana Lukovia o sluaju dodele deteta hraniteljskoj porodici Jehovinih svedoka u Obrenovcu: On je potom proirio priu o tome da Jehovini svedoci kontroliu jedni druge, da ne smeju da nose nakit, da se minkaju, da itaju romane, da se drue sa ljudima koji nisu Jehovini svedoci. To su sve klevete i gluposti. On je uvek bio malo nezgodan, a sada je ba preterao. Taj tekst je izaao u Novostima od 28. marta i u Pressu, neto ranije. Na ve pomenuto pitanje, koje su najugroenije verske zajednice u Srbiji, predstavnik jedne nevladine organizacije je odgovorio: Male hrianske denominacije tree i etvrte generacije protestantizma ( Jehovini svedoci, adventisti) te neke nehrianske verske zajednice ije je poreklo u Aziji (Hare Krina) Ovaj sagovornik bi Ministarstvu vera i Ministarstvu za ljudska i manjinska prava preporuio da na planu smanjivanja verske diskriminacije kombinuju strogo kanjavanje i prosvetiteljsko delovanje unutar dravnih struktura socijalizacije (kole i javni servis). Kao zadatak dravnog ombudsmana ovaj informant vidi kontinuirano praenje, aktivan odnos i niz aktivnosti na planu afirmacije verske tolerancije od javnomnjenjskog delovanja do inicijativa spram dravnih vlasti. Prema njegovoj oceni, nema promena na planu ostvarivanja verskih prava i sloboda od vremena formiranja


Cvetkovieve vlade. Glavne korene, izvore i protagoniste verske diskriminacije u Srbiji ovaj sagovornik vidi u neznanju, eksluzivnim ideolokim obrascima i slaboj dravi. Protagoniste diskriminacije prepoznaje u pripadnicima desnih organizacija mlaeg uzrasta. Na komentar i pitanje intervjuista CRCD, kako bi se moglo uticati na centrale parlamentarnih stranaka da poslue kao agensi poeljnih promena, poto je u njima koncentrisana realna mo, ovaj sagovornik je odgovorio: Metodom tapa i kanapa, od strane onih koji su monjii od njih, a to su pojedini inioci iz meunarodne zajednice. Predstavnik druge nevladine organizacije smatra da je potrebno ukinuti sadanji Zakon o crkvama i verskim zajednicama, jer je diskriminatorski u samoj osnovi. Novi zakon morao bi da bude napisan u saradnji sa svim predstavnicima civilnog drutva (sve verske zajednice, nevladine organizacije i slino). Prema njegovom miljenju, koje je razliito od stava CRCD, Ministarstvo vera treba ukinuti, jer je besmislena institucija. Ovaj informant bi Ministarstvu za ljudska i manjinska prava sugerisao da na polju smanjivanja verske diskriminacije inicira ukidanje Zakona o crkvama, kao i da se angauje na planu edukacije, rada sa ostalim institucijama, i da izraava jasan stav u ime drave nakon svakog incidenta. Sagovornik bi Zatitniku graana sugerisao korienje svih mehanizama koji mu stoje na raspolaganju (zakonodavna inicijativa, istraivanje poloaja verskih manjina po sopstvenoj inicijativi, reavanje pojedinanih sluajeva...) Ovaj sagovornik slae se sa prethodnim u oceni da od formiranja Cvetkovieve vlade nema promena na planu ostvarivanja verskih prava i sloboda. Nije siguran ta su koreni i izvori verske diskriminacije, a glavne protagoniste vidi u predstavnicima institucija (jer su najee u prilici da vre diskriminaciju) i predstavnicima velikih verskih zajednica (SPC, Rimokatolika crkva i Islamska verska zajednica). Prema njegovom miljenju, centrale parlamentarnih stranaka mogle bi se animirati da poslue kao agensi poeljnih promena preko pritiska od strane civilnog sektora, kako na same stranke, tako i na predstavnike meunarodne zajednice, koji imaju veliki uticaj na politiare u Srbiji. Predstavnik jedne druge nevladine organizacije kao najugroenije verske zajednice u Srbiji prepoznaje male verske zajednice, pojedine razrede protestantske crkve. Internacionalistike su, pa slabe, po miljenju monokonfesionalista, dakle fundamentalista, naciju iji bi oni pastiri da budu. Crkva je kao mafija ne trpi konkurenciju. Ovaj sagovornik bi sugerisao Ministarstvu vera nekoliko stvari: Prvo - da eliminie iz Zakona diskriminativne odredbe, drugo da ne uestvuje u proizvodnji sukoba unutar verskih zajednica, tree da zahteva energino postupanje dravnih organa u sluajevima izazivanja verske mrnje i napada na pripadnike verskih


zajednica, odnosno na njihove objekte, etvrto da dosledno istrajava na verskoj ravnopravnosti. Prema miljenju ovog informanta, glavni koreni, izvori i protagonisti verske diskriminacije u Srbiji su: Jedan izvor - pravni propisi, poput pomenutog zakona, drugi su ustupci koje politika vlast ini jednoj crkvi, onoj najmonijoj u Srbiji (kad su nas deparili za Svetosavinu taksu), trei su militanti iz redova vernika, zatim nekakve paracrkvene organizacije, nacionalistiki fariseji... Upitan kako bi se moglo uticati na centrale parlamentarnih stranaka da poslue kao agensi poeljnih promena, sagovornik je odgovorio: Nema efikasnijeg sredstva od glasakih listia. Postoje i druga, ali nisu demokratska. Nisu ni stranke. Hijerarhizovane su. Vrh dominira a baza aklamira. Neodgovorne su. Gramzive. Pretvorile su se u preduzea za eksploataciju vlasti. Sve to znaju i graani. Na izborima glasaju za manje zlo. Moda bi trebalo, za promenu, da glasaju i za dobro. Svoje. Reenje za uveanje nivoa verskih sloboda u Srbiji ovaj sagovornik vidi u radikalnom razdvajanju crkve i drave, snanoj sekularizaciji, svoenju crkve na obino graansko udruenje, jasnom insistiranju na tome da sloboda savesti znai i mogunost promene vere. Na ovo poslednje se nekako nerado ukazuje. Na pitanje gde sagovornici vide glavne izvore i protagoniste verske diskriminacije, dobijeni su i sledei odgovori12: Ovo je teko pitanje; neznanje, nacionalizam, neprosveenost; nepoznavanje drugih, zatvorenost. Srbi se plae svega to im nije poznato. Sve to je sa strane, to je loe. U Vojvodini je jo podnoljivo, jer tu svako ima neku babu nazarenku, ili subotarku, ali ta raditi u Srbiji, gde niko osim SPC nije postojao, a i tamo su se hvatali za dugme kada vide popa, protiv uroka. To je to oblije pobonosti, a sile su se njegove odrekli. Ljudi jednostavno nisu neki vernici, a neznabotvo i paganstvo su ukorenjeni. Tamo je bilo ta drugo neprihvatljivo; za versku diskriminaciju odgovorno je i vaee zakonodavstvo. Male verske zajednice su, meutim, delom i same odgovorne za svoj sadanji poloaj, jer nisu iskoristile priliku da 80-ih i 90-ih godina sasvim legalno dobiju PIB i matini broj. Pola od njih to nikada nije uinilo, iako su mogle, jer su bile nezainteresovane za tu papirologiju; Neznanje, nerazumevanje i donekle istorija; nepoznavanje drugih i strah od njih. Meu protagonistima diskriminacije pomenuti su: SPC i neofaistike organizacije Obraz, Pokret 1389, Crna ruka itd; Ministarstvo vera. Pravoslavna crkva na neki nain, sa svojim odnosom prezira i nepriznavanja prema drugima; Odgovorni su i mediji, znate one prie CIA, strani plaenici, Amerikanci..; SPC, odnosno odreene vladike, ne

12 Odgovori se daju bez znakova navoda.


sve, koji deluju preko kola, policije, administracije. Oni pouavaju, savetuju, a ovi drugi, da bi pokazali lojalnost majci crkvi, rade neto ime kre verska prava i slobode, iako esto moda ak i nesvesni da to rade, mislei da to rade iz najboljih interesa, da bi zatitili majku crkvu od opasnih sekti. Zakon je onakav, kakav je htela SPC. Ministra vera postavlja SPC; Klerofaistike grupe i donekle odreene politike partije neodmerenim izjavama (posebno vidljivo tokom donoenja Zakona o crkvama i verskim zajednicama) Dane Vidovi iz Baptistike crkve primeuje povodom neusaglaenosti Ustava i Zakona: Baptisti nemaju nekog pojedinca kao vou. (...) Verske slobode su jedan od stubova baptistikog uenja; to je za nas dogmatsko pitanje. Za nas je to vano kao za graane i kao za baptiste. Mi smo se za to tokom istorije borili, a nai ljudi u raznim dravama su za to pravo ginuli. Zato je ta neusaglaenost izmeu Zakona i Ustava mnogo vea nego to na prvi pogled izgleda. Vidovi dodaje: Na predlog je da se Zakon potpuno izmeni. Taj Zakon nije ni pravljen za nas, ve je pravljen kao da mi ne postojimo, tako da male, kozmetike promene nee dovesti do ravnopravnosti svih pred Zakonom, to bi predstavljalo njegovu osnovnu vrednost. Odredba - konfesionalne zajednice - je stavljena samo da bi se reklo javnosti: Evo, mi smo odredili mesto za njih, oni jesu u Zakonu, ne moe se rei da su izvan Zakona, ali to je jedna pravno prazna formulacija. U novi Zakon bi trebalo uneti jedan lan koji e garantovati da su sve verske zajednice u svemu, kako u tom Zakonu, tako i u svim drugim zakonima, jednake. U meuvremenu doneti su i neki drugi zakoni koji naruavaju princip jednakosti. Npr. Zakon o porezu na imovinu (lan 12 oslobaa poreza samo tradicionalne crkve). Zakon o porezu na dodatnu vrednost oslobaa takoe tradicionalne crkve i verske zajednice. Zatim, ono to nas najvie dotie upravo ovih dana, jesu propisi o izgradnji objekata. Slubeni list grada Beograda iz februara ove godine donosi spisak prema zonama i kategorijama graevine koja se gradi. Po ovome, crkve i verske zajednice spadaju u prvu kategoriju, odnosno u javne ustanove (za koje se plaa najnia taksa), ali postoji i lan koji kae da tu spadaju tradicionalne crkve. Mi ve jedanaest godina traimo da renoviramo ovaj objekat, da izmenimo krov, terasu i napravimo novu salu. Imamo projekat, pribavili smo svu dokumentaciju. Za ovih jedanaest godina tri puta su nas vraali da sve sakupljamo od poetka; vraali su nas na poetak za najsitnije sitnice. Na kraju je pravnica iz optine Zvezdara odbila da potpie dokumenta bez saglasnosti Ministarstva vera (u Zakonu o crkvama i verskim zajednicama stoji da Ministarstvo vera treba da da saglasnost o gradnji verskih objekata). Ministarstvo je tu saglasnost


(uz neke ograde) konano dalo, ali morao je da se umea i Gradski arhitekta da bi proces ponovo krenuo s mrtve take. Na kraju je morao da se umea i naelnik Odeljenja za komunalne i graevinske poslove, koji nam je, kad je uo celu priu i proverio svu dokumentaciju, rekao da nema nikakvih problema da nam izda Odobrenje. Tako smo, prole godine, nakon jedanaest godina, dobili taj dokument, Reenje o graenju. Glavni projekat smo odneli u Direkciju za graevinsko zemljite, da bi procenili koliko treba da platimo taksu. Oni su nas stavili u kategoriju poslovno-uslunih delatnosti (umesto u kategoriju crkava i verskih zajednica) bez obzira to je iz naeg zahteva veoma jasno da se radi o crkvi, i izraunali da taksu za dozvolu za renoviranje treba da platimo 90 hiljada evra. Zbog toga smo uputili Urgenciju gradonaelniku ilasu, i celo to pitanje stavili na uvid gradskim vlastima. Vidovi nastavlja u sledeem smislu: Dakle, sada postoji ve etiri, pet novih zakona u kojima se preslikava ta diskriminatorska terminologija, odnosno podela na kategorije iz Zakona o crkvama i verskim zajednicama. Za nas je vano da se doe do zakona koji e garantovati jednak pravni status za sve verske zajednice, i koji e zahtevati da se taj status potuje u svim drugim zakonima. Ovaj Zakon je za nas neprihvatljiv zbog registracije i zbog kategorizacije. Po drugim pitanjima on za nas nije ni lo ni dobar, jer jednostavno nas ne tretira kao pravni subjekt. Kategorizacijom je omogueno da nas svi drugi zakoni zakidaju. Mislim da pitanje koje pokree taj Zakon nije pravno, ve filozofsko pitanje, pitanje odnosa koji je ova drava zauzela prema nepravoslavnim verskim zajednicama. Premijer ini rekao je, kada je doao na vlast, da e u buduim demokratskim vladama pravoslavna crkva imati Ministarstvo vera; i to je do sada tako. Prvi ministar je bio Milovanovi, koji je bio protomajstor Hrama Sv. Save. Drugi je bio Radulovi, koji je bio verouitelj u Bosni. Trei je bio Naumov, koji je pevao u horu i imao druge crkvene funkcije. etvrti je sadanji, ijakovi, koji je takoe profesor na Pravoslavnom fakultetu i obavlja i druge crkvene funkcije. Svi su, ne samo obini pravoslavni vernici, ve i aktivni slubenici te verske zajednice. Dakle, zakonodavac, Ministarstvo vera, nije ni neutralno ni nepristrasno po tom pitanju. Zdravko oran je primetio da u Zakonu o crkvama pre svega nedostaje definicija odreenih pojmova, kao to su crkve, verske zajednice, denominacija, sekte i nove verske zajednice itd. Prema njegovom miljenju, deo problema, koji se pojavljivao, proistekao je upravo iz nedostatka ovih definicija. Prema oranovom miljenju, bilo bi mnogo bolje da Ministarstvo vera vodi registar, evidenciju, a da je sama registracija pojam koji za sebe uzima odreena prava da neke prizna ili ne prizna.


Zdravko oran je primetio u vezi sa razlikovanjem tradicionalnih i ostalih verskih zajednica da su iz dravnih organa dolazila uveravanja da se pojam tradicionalne ne odnosi na njihovo istorijsko trajanje, nego da on jednostavno obeleava verske zajednice koje svoja uenja temelje na tradiciji, za razliku od tzv. malih verskih zajednica protestantskog uverenja, koje svoje uenje ili svoju doktrinu temelje iskljuivo na Bibliji, to je i osnovno obeleje protestatizma sola scriptura. Drako enovi je primetio da u naoj zemlji nije registrovana Anglikanska crkva, na ijem elu je engleska kraljica. Tako da, pravno govorei, engleska kraljica nam doe kao sekta u Srbiji, zajedno sa engleskim diplomatskim korom. enovi je na sledei nain komentarisao tete koje proizvodi postojei legalni okvir: teta je u tome to, recimo, u sluaju da treba da zidam crkvu, to ne mogu, jer nisam registrovan (Hristova crkva). Korisno je to mi ipak i dalje priznaju stari PIB i matini broj, po prijavi iz devedeset i neke godine (kad smo se kanonski razili od brae iz Zagreba), pa mogu da funkcioniem. Po Pravilniku mogu da funkcioniem na osnovu stare prijave, ali nastaje problem u sluaju da treba da menjam neto, to napominje i sam pomonik Ministra vera Novakovi. U sluaju da u Zavodu za statistiku treba da se menja matini broj, zbog promene sedita ili tome slino, oni odbijaju da to urade bez registracije crkve. Svaka promena je praktino zamrznuta. Ima jo jedan sluaj krenja zakona od strane Ministarstva. Crkva boja, koja je registrovana kao netradicionalna crkva, imala je promenu glavnog stareine nakon registracije, sasvim legalno, poto se Mijailo Aneli povukao sa dunosti i zamenio ga je Miroslav Radovanovi. est meseci Ministarstvo vera nije sposobno da izda novo reenje (u reenju pie ko predstavlja crkvu), da bi novi glavni stareina stekao pravo ovlaenog potpisa, ve sve mora da potpisuje stari stareina. Pravnica u ministarstvu (prebrisano), koju je doveo Radulovi, jednostavno nee to da promeni i sam Novakovi kae da nema naina da je natera, a ne mogu ni da je otpuste. Zaposlili su zbog toga novog mladog pravnika, koji je skoro poloio dravni ispit da bi mogao to da radi, ali ga prvo eka sreivanje papirologije koja je potpuno nesreena. Imam pouzdan podatak da od aprila 2007. crkva Baptista sedmog dana jo nije dobila dopis od Ministarstva vera po zahtevu za registraciju. Oni su inae, odmah po objavljivanju Zakona, sledei uputstvo Ministarstva vera, podneli zahtev za registraciju kod Ministarstva za dravnu upravu i lokalnu samoupravu (za registraciju udruenja graana), ali su odbijeni uz pravovaljano obrazloenje da ih ne mogu smatrati udruenjem graana, ve crkvom. Poslali su potom, u roku od tri dana, istovremeno dopise Ministarstvu za dravnu upravu i lokalnu samoupravu i Ministarstvu vera. Dok su im ovi prvi odgovorili u


predvienom roku i objasnili da ih po zakonu ne mogu registrovati kao udruenje graana, od Ministarstva vera do danas nisu dobili odgovor (od aprila 2007). Poto nikada ranije nisu imali prijavu, sada funkcioniu preko jednog imaginarnog udruenja graana, dakle ilegalno. Jednostavno, nije im data prilika da deluju legalno. Slina je situacija sa Bahajcima, koji funkcioniu preko jednog udruenja koje u svom opisu ima sve i svata. To im je neophodno da bi ipak mogli da rade, plaaju raune... Zdravko oran je na jednom od okruglih stolova saoptio sledee: Na Centar je radio jedno istraivanje sa Centrom za komunikacije iz Instituta za politike studije. Tema je bila kulturna i verska tolerancija. Npr. bilo je postavljano pitanje, ta Vi mislite o tzv. malim verskim zajednicama, pa smo ih onda pobrojali. Veina je njih svrstala u kategoriju sekti. Drugo pitanje: da li im treba dozvoliti rad. Veina je odgovorila sa ne. Tree pitanje je bilo, ta vi znate o njima? Ta ista veina je odgovorila, ne znamo nita. Dakle, vidite neke stvari su dovedene prosto do apsurda, zato to ih ne znamo, treba im zabraniti rad. Podelu na sedam tradicionalnih crkava i verskih zajednica i na ostale Drako enovi sagledava na sledei nain: ista budalatina. Ta kauuk metoda izbora tradicionalnih crkava, koju je pokuavao da mi objasni (prebrisano), koji je i pisao taj deo zakona, mi uopte nije jasna. Izabran je princip da su tradicionalne crkve, one crkve sa kojima je drava Srbija imala ugovore pre Drugog svetskog rata. To je bio nain da se jedni naine jednakijima od drugih. Ministar vera ima drugaije miljenje o Zakonu o crkvama. On je, u intervjuu koji je 30. decembra 2008. dao agenciji Tanjug, na sledei nain ocenio efekte primene ovog zakona: Tehniki i struno gledano, taj zakon je veoma dobar i liberalan i potpuno u saglasnosti sa savremenim evropskim zakonodavstvom u toj oblasti, ali nae specifine okolnosti tek treba da se iskau kroz primenu ovog zakona. Ono to je vano kad je ovaj zakon u pitanju, to je njegova aplikacija i projektovanje na druge zakone da on ne bi bio neki lex specialis i da ne bi bio distanciran od drugih zakona. Hou da kaem da se u njemu nalazi niz elemenata koji treba da nau svoju primenu u drugim zakonima u skorijoj budunosti. (...) Budui da ivot ne stoji, mi neprekidno analiziramo primenu i nastojimo da naa iskustva uporedimo sa dravama u okruenju. Sasvim razumljivo, spremni smo da menjamo one zakonske odredbe za koje procenimo da ih je vreme prevazilo. Komentariui esto osporavani koncept sedam tradicionalnih crkava ministar je rekao da treba istai naelan stav da u evropskom pravnom prostoru ne postoji nikakva namera da se donosi neko nadnacionalno zakonodavstvo kad je u pitanju


pravni poloaj crkava i verskih zajednica. Time Evropa pokazuje svest o tome da nacionalni ambijenti, istorijski razlozi koji su specifini od drave do drave i verske zajednice koje su, opet, specifine u zavisnosti od pojedinih drava, treba da dobiju pravni status adekvatno tom svom konkretnom istorijskom, dravnom, nacionalnom i nekom drugom momentu, a ne nekom univerzalnom zakonu koji bi sve to trebalo da pokrije, kae dalje ministar vera. Shodno, dakle, tome da i Evropa uvaava nacionalnu specifinost svih drava u ovoj oblasti, i na zakonodavac je postupio tako i imenujui sedam tradicionalnih crkava i verskih zajednica s jedne strane napravio kontinuitet sa prethodnim demokratskim zakonodavstvom, koji je bio naruen za vreme komunizma, a sa druge strane konstatovao je injenicu da su te crkve i verske zajednice ovde tradicionalno prisutne... Nuno je naglasiti i da iz tog imenovanja i uspostavljanja kontinuiteta ne proishodi nikakvo pravo, dakle na taj nain tradicionalne crkve i verske zajednice ne dobijaju nikakvo pravo koje neka druga verska zajednica, koja nije imenovana kao tradicionalna, nema, nego je to samo priznanje injenica. Osim toga, esto se previa injenica da navedene tradicionalne crkve i verske zajednice okupljaju 95 odsto vernika u Srbiji, kao i podatak da osim Srpske pravoslavne crkve, preostalih est tradicionalnih crkava okupljaju pripadnike nacionalnih manjina, zakljuuje ministar ijakovi. Na molbu Tanjugovog novinara da prokomentarie zahteve za registraciju malih verskih zajednica, ministar ijakovi je odgovorio da se, kada su u pitanju male verske zajednice, problem javlja u samoj proceduri registracije i da je potrebno neko zajedniko iskustvo kako da se ti problemi reavaju. Meutim, drava mora imati oprez u ovoj oblasti jer je duna da titi versku slobodu, a ne da omoguava da se pod vidom verske slobode pojavljuju i one organizacije koje bi za svoj sutinski cilj imale neto drugo a ne versku slobodu, na primer komercijalne aktivnosti i tome slino, naglaava ministar vera. Vladimir Ili iz CRCD je intervju ministra ijakovia Tanjugu prokomentarisao na sledei nain u svojoj kolumni u listu Danas: Od dravnih slubenika treba oekivati racionalnost u vrenju dravnih poslova. Distanciranost i emotivna nezainteresovanost su preduslovi racionalnog postupanja. Intervju Ministra vera s kraja prethodne godine u svom najveem delu iskazuje njegovu zabrinutost kao lana Srpske Pravoslavne Crkve za stanje u toj crkvi, za njen poloaj u drutvu, dravi i okruenju. Ministar ijakovi kao zabrinuti lan nae crkve, kako na vie mesta kae, govori o optubama na raun SPC kao o opasnosti da se naa Crkva stigmatizuje i dovede u situaciju da se pravda. Odnosi meusobnog uvaavanja i poverenja


pa i linog prijateljstva sa episkopima nae crkve obavezuju ministra vera na posebnu vrstu brige i odgovornosti prema crkvi kojoj pripada. Pomalo egzaltirano, u svakom sluaju neposredno i iskreno, ministar dalje kae: Uostalom, svi smo mi crkva.... I briga episkopa i briga svih nas je briga za Crkvu. S druge strane, iskazi ministra vera su mnogo odmereniji kada govori o malim verskim zajednicama i mnogo otriji kada komentarie sukobe unutar Islamske verske zajednice. Pitanje registracije verskih nadnacionalnih zajednica zahteva, po njegovim reima, od drave oprez da verske slobode ne bi bile ugroene od strane organizacija koje bi za svoj sutinski cilj imale neto drugo a ne versku slobodu, na primer komercijalne aktivnosti i tome slino. U skladu sa tim, za oekivati je da unutar Ministarstva vera postoje jasna i uravnoteena merila za razlikovanje i odluivanje koga registrovati, a koga ne. Ne treba naglaavati koliko je benevolentnosti, znanja i odgovornosti potrebno da se pri tome ne padne u zamku diskriminirajue arbitrarnosti. U unutar-muslimanskom sukobu u Sandaku Ministar vera oznaava stranu muftije Zukorlia kao nedvosmislenu i jasnu pretnju po Srbiju, koja ponekad zagovara otimanje teritorije drave Srbije. Ovaj stav je daleko od ministrovog u vie navrata izreenog naelnog stava da drava zbog odsustva pravnih ingerencija i delikatnosti teme mora biti distancirana, tj. da ne treba da se mea u unutranje probleme verskih zajednica. Ovaj stav je takoe i jasna poruka Ministra vera veem delu islamskih vernika da preispitaju svoju lojalnost dravi u kojoj ive. ini se da i inae sloenu problematiku ostvarivanja verskih prava i sloboda i odnosa crkve i drave u Srbiji dodatno optereuje i emotivna zainteresovanost dravnih slubenika nadlenih za ovu oblast. Previe porozna granica izmeu linog i opteg ne doprinosi stvaranju doslednih i predvidivih politika upravljanja koje bi graanima olakavale ivot a dravi posao. Ilieva ocena u vezi sa stavom Ministra vera prema Islamskoj zajednici u Srbiji usledila je povodom sledeeg njegovog komentara vezanog za sukobe unutar SPC i IVZ koji je ministar vera dao u pomenutom intervjuu Tanjugu: Kad su u pitanju unutranji problemi u verskim zajednicama drava, s jedne strane, nema pravne ingerencije da se u to mea i ulazi, a s druge strane i ne treba da ulazi u jedno tako delikatno polje, ve da se od njega distancira. Za nas je bitno to da li svi vernici imaju mogunost da praktikuju i zadovoljavaju svoja verska prava i verske potrebe, a ne da li unutar rukovodstava i upravnih organa odreene verske zajednice dolazi do podela i sukoba. Naravna stvar, za dravu je takoe vano i to da li sukob i


podela u nekoj verskoj zajednici moe da se reflektuje na optedravni plan, da li ti problemi mogu da utiu na probleme u dravi i da ih podstaknu. Na pitanje Tanjugovog novinara, kako komentarie najavu muftije Zukorlia da e internacionalizovati pitanje krenja verskih prava muslimana u Srbiji, ministar ijakovi je odgovorio: Nije mi jasno koje je konkretno pravo ovde u pitanju, jer ako se neko poziva na krenje verskih prava, bilo bi dobro na navede koje je pravo prekreno ili onemogueno i ko to ini. U konkretnom sluaju, nije mi poznato da se na prostoru Rake kre verske prava, a ja lino i itavo Ministarstvo vera smo 24 asa dnevno na raspolaganju svima koji misle da su im neka verska prava ugroena, da im pomognemo da ih zajedno titimo i da ih slobodno praktikuju. Kad govorimo o internacionalizaciji, ja bih veoma obazrivo upotrebljavao i taj termin i tu strategiju, jer svi dobro znamo emu su u prethodnim decenijama vodile razne internacionalizacije na ovom prostoru i kakvi su bili motivi da se one pokreu. Ne mogu a da ne kaem da retorika koja dolazi od Meihata Islamske zajednice u Srbiji ponekad prelazi sve granice dobrog ukusa, ponekad je nedvosmislena i izriita pretnja, a ponekad opravdava i zagovara otimanje teritorije drave Srbije. Jo vea nelagodnost u vezi sa svim tim je kad to govori jedan verski poglavar, pa se onda ovek ustee da na to odgovori adekvatnim reima i postupcima. Kao to e se i u kasnijem izlaganju videti, kriza unutar Islamske verske zajednice (IVZ) eskalirala je posebno povodom i posle proletonje posete reis-ul-uleme ef. Ceria Sandaku. Prema pisanju Politike, mogunost radikalizacije situacije u Sandaku najavio je Muamer Zukorli, glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji (IZuS), u dijalogu sa Svetozarom ipliem, ministrom za ljudska i manjinska prava.13 Po muftiji Zukorliu, poslednje dve godine islamska zajednica trpela je direktna uplitanja politike i administracije, kako bi se pocepala i stavila pod kontrolu. Dolazak reis-ul-uleme, poglavara Islamske zajednice BiH Mustafe Ceria, u Tutin, i najnoviji sukobi do kojih je zbog toga dolo izmeu predstavnika dve islamske zajednice u Srbiji (od kojih jedna smatra da sedite treba da joj bude u Beogradu, a druga da je centar Sarajevo), ponovo su pokrenuli brojne rasprave o sprezi izmeu verskih i politikih podela u Sandaku, kao i o tome da li je dravni vrh odgovoran za pravi mali rat koji poslednjih godina vode bonjaki politiki i verski lideri. Prema pisanju Politike, Aida orovi, iz novopazarske nevladine organizacije Urbanin, kae da donekle razume muftijine frustracije u vezi sa cepanjem islamske zajednice do kojih je dolo

13 Politika, 26. 05. 09


vie zbog trapavosti i arogancije nego zbog loe namere vlasti u Beogradu: Beograd ima nasleenih problema, ali stalno gura ubre pod tepih i na kraju je mogue da to ubre pokrije tepih. Vlast u Srbiji bi mogao skupo kotati cinizam koji pokazuje prema svojim graanima, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost, kae orovieva. Prema njenim reima, uprkos tome to muslimani imaju dva ministra u vladi, jo ima mnogo frustracija iz prolosti i nereenih stvari iz devedesetih, kao i animoziteta prema muslimanima. Kolateralna teta su i Srbi u Sandaku, siromani su i oni i muslimani. Beograd zanemaruje ceo taj prostor (kao uostalom i celu Srbiju), a esto mu slui i da skrene panju javnosti sa nekih drugih afera. U vreme proletonje eskalacije krize unutar muslimanske zajednice, Meihat Islamske zajednice u Srbiji, kojim rukovodi glavni muftija Muamer Zukorli, zatraio je da ministar vera Srbije Bogoljub ijakovi podnese ostavku zbog, kako se navodi, uvreda i kleveta iznetih u saoptenju tog ministarstva na raun i povodom posete reis-ul-uleme Islamske zajednice BiH Mustafe Ceria Sandaku. Meihat je od bonjakih ministara i narodnih poslanika traio da, do ispunjenja ovih zahteva, preispitaju svoje uee u vladi i Skuptini Srbije. Ukoliko se nadleni dravni organi prema ovim zahtevima budu neodgovorno ophodili, Meihat e prekinuti saradnju sa Ministarstvom vera.14

Veronauka, restitucija crkvene imovine

Treba pomenuti jo neka posebna pitanja. Na zasedanju Komisije za versku nastavu u kolama koja se sastala u manastiru Kovilj 2. jula 2009. uestvovali su predstavnici tradicionalnih crkava i verskih zajednica i funkcioneri ministarstava prosvete i vera.15 Komisija se bavila poloajem verouitelja i mogunostima njegovog poboljanja u sklopu budueg Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Na zasedanju je ukazano na znaaj rezultata ispitivanja koje e Institut za pedagoka istraivanja sprovesti uz podrku pomenutih ministarstava. Prema oceni Komisije, ova studija e dokumentovano prikazati injenino stanje u verskoj nastavi u dravnom obrazovnom sistemu, jer e biti prvo nauno vrednovanje rezultata i nedostataka posle gotovo jedne decenije od povratka veronauke u nae kole. U istraivanju uticaja verske nastave na razvoj demokratskih procesa i etnikih odnosa u Vojvodini, koje je Centar za razvoj civilnog drutva (CRCD) sproveo pre est godina, uoeni su neusklaeni, pa i opreni efekti 14 Isto. 15 http://www.mv.sr.gov.yu/cir/index.php?option=com_content&task=view&id=247&Itemid=58


uvoenja kolske veronauke. U najkraem, za neke verske i etnike zajednice veronauka je bila jedan od puteva ka integraciji u drutvu (za neke muslimane i izlazak iz satanizacije), a za druge ubrzanje njihove asimilacije (kao kod malih protestantskih zajednica i Rumuna). Veronauku su neke zajednice prihvatale kao dobrodolo, ak okantno povoljno reenje, druge kao silom nametnuto, a trei su bili svojevoljno ili protiv svoje volje iz nje izuzeti. Maja 2009. u Novom Sadu je, u organizaciji Pokrajinskog sekretarijata za propise, upravu i nacionalne manjine, odrana meunarodna konferencija o povratku imovine crkvama i verskim zajednicama u Srbiji. Legalni osnov za proces kojem je bila posveena konferencija jeste Zakon o restituciji imovine crkvama i verskim zajednicama, koji je donet 2006. Graani Srbije su podneli oko 80 hiljada zahteva za vraanje imovine, a verske zajednice ukupno 3059 zahteva za restituciju, od ega je najvei broj zahteva podnela SPC. Izmeu 95 i 98 odsto ranijih crkvenih objekata je u meuvremenu privatizovano. U vezi sa restitucijom imovine verskih zajednica postoji niz posebnih problema. Drako enovi je upozorio na problem imovine kalmikih budista, koji nemaju nespornog legalnog naslednika. enovi je pomenuo i imovinu adventista i baptista, koji su svoju faktiki crkvenu svojinu tokom 1920-tih i 1930-tih formalno podveli pod vlasnitvo privatnih lica ili privatnih firmi, kao i molbu SPC Ministarstvu finansija da rok za podnoenje zahteva za restituciju pomeri sa 30. septembra 2008. na 31. decembar 2009, to je Ministarstvo odbilo. Prema enovievom miljenju, zahtev SPC je imao vrlo snano opravdanje, poto je primanje zahteva poelo sa ogromnim zakanjenjem, tako da nije bilo vremena da se pripreme potrebni pravni dokumenti. Osim toga, protivno Zakonu, neka crkvena dobra su prodata, na primer manastir SPC Gornja Trepa, konfiskovan 1946. godine. Veoma je vano napomenuti da je kao nulta godina za povraaj imovine odreena 1945. Na ovaj nain onemoguuje se povraaj imovine koju su nacisti konfiskovali Jevrejskoj zajednici izmeu 1941. i 1944. godine, a isto, samo u manjoj meri, vai i za povraaj imovine koju je Nedieva kvislinka vlada konfiskovala Islamskoj verskoj zajednici u istom razdoblju. Na taj nain insistiranje na kontinuitetu verske strukture se u ovoj oblasti pretvara u svojevrsnu rehabilitaciju pogromakih poteza nacista i kvislinga.

Verske zajednice i organizacije civilnog drutva

Ustavom propisan sekularizam odreuje pitanja vere i savesti kao privatnu stvar, dosledno na konstitucionalnoj ravni odvajajui dravu


od verskih zajednica. Sama drutvena stvarnost dananje Srbije ovakvo razdvajanje onemoguuje ili bar znatno oteava kada je u pitanju drutvena praksa. U ovom kontekstu se odnos organizacija civilnog drutva i verskih zajednica namee kao nezaobilazna tema koja znaajno utie na kontekst u kojem se odvija verski ivot u Srbiji. Radojka Pavlovi iz Graanskih inicijativa je povodom ovog sloenog pitanja u raspravi na okruglom stolu izjavila: Takoe smo imali ovde konstataciju - crkva je udruenje. Ja se jako zalaem za taj stav i bila bih sretna kad bi to tako bilo, ali imam utisak da to nije, jer na jednoj strani imate kod oblika registracije politike partije i crkvene zajednice se registruju u svojim ministarstvima a mi smo ekali devet godina da bude usvojen zakon o nevladinim organizacijama, po kome e sva druga udruenja biti registrovana kod Agencije za privredne registre, kod koje se ujedno prenosi i agencija za bonitet. Sad se tu stvara jedan zatvoreni krug u kome e sve biti nadzirano, ali partije i verske zajednice nekako ostadoe sa strane. Znai, moj je utisak da nemamo jednake uslove, a ako nevladine organizacije i verske zajednice ne plaaju na isti nain poreze, ako se ne registruju na isti nain, ako imaju svoje sisteme vrednosti koji nekako teku paralelno i drava se silno trudi da se mnogo i ne dodiruju, onda je mnogo teko govoriti o tome da je lako uspostaviti komunikaciju izmeu nevladinog sektora i verskih zajednica, ne sporei da moda postoji potreba i neki kapacitet koji do sada nismo koristili u odreenim pitanjima ljudskih prava. Mislim da je ceo ovaj diskurs malo nakrivo nasaen. Ignorie se injenica da su religijske organizacije politiki akteri par excellence i to ne moe da se izgubi iz vida u svakoj dravi i svakom sistemu. Jedino, to je bitno jeste da se zakonski kanalie nain na koji interaktivno (...) oni kao politiki akteri oni sa dravom koja je takoe politiki akter. Staa Zajovi iz ena u crnom ukazala je da postoji saradnja izmeu organizacija civilnog drutva i verskih zajednica: Mi saraujemo, kao ene u crnom smo saraivale od 1991. godine sa onim verskim zajednicama i njihovim lanicama i lanovima koji dele vrednosni sistem isti a to je mir kao najvia duhovna i etika vrednost. Veina na elu sa SPC to ne radi zato to su se sada sa vojnog terena prebacili na duhovni prostor. Dakle, ne mogu vie da osvajaju vojnim pohodima i ofanzivama, oni sada osvajaju onim to se naziva duhovnou ili srpskim duhovnim prostorom. To je jedan nain uzurpacije pojma i termina duhovnosti, nain na koji ele ne samo SPC da izvri monopol nad duhovnou. Za nas iz ovog sektora, posebno ove orijentacije, jako teko pada re duhovnost. Moja drugarica Svenka Savi me je zamolila prole godine negde proletos da drim predavanje o duhovnosti,


na ta ja kaem: Svenka, da, pod uslovom da izbaci to duhovnost. Mislim, zato to je to sinonim za politiku religiju srpskog nacionalizma, to je potpuna uzurpacija..(...) Sa njima smo jako puno saraivali. Ja moram da kaem da smo imale jedan fantastian dijalog sa ljudima iz nazarenske zajednice vezano za jednakopravnost mukraca i ena i to je jedan plodotvoran teren, kao to imamo sa kverkerima, kao to imamo sa svima koji imaju ak jedan jako liberalan stav prema reproduktivnim pravima ena a koji se ne protive osnovnim seksualnim i reproduktivnim pravima ena. Milan Sitarski iz BO-a na sledei nain je opisao odnos svoje organizacije prema partnerima iz verskih zajednica: Voleo bih da dam jedno razjanjenje zato se bavimo uglavnom tj. zato kontaktiramo i saraujemo uglavnom samo sa tim velikim tradicionalnim po Zakonu, crkvama i verskim zajednicama, a nemamo toliko razgranatu saradnju sa manjim i novijim ili po zakonu netradicionalnim. To proistie iz nae misije. Mi se pre svega bavimo osnaivanjem nosilaca drutvenih promena i po prirodi stvari kao to kod ostalih nosilaca drutvenih promena naroito fokusiramo nae aktivnosti na saradnju sa onima koji imaju kapacitet da promene u drutvu iznesu. Slian pristup primenjujemo i u odnosima sa crkvama i verskim zajednicama. Kao to saraujui sa politikim strankama, saraujemo mahom sa onim parlamentarnim, koje i danas i sutra i jue jesu, bile su, ili bie u skuptinama i izvrnim organima vlasti, a neuporedivo manje sa onima koji samo postoje u registru politikih stranaka. Iz slinih razloga saraujemo uglavnom sa verskim zajednicama i crkvama, ne samo zato to su tradicionalne, nego zato to jednostavno imaju dosta veliki broj vernika, relevantni su drutveni akteri... Trei pogled na odnos organizacija civilnog drutva i verskih zajednica izneo je ivica Tuci, urednik Verske Informativne Agencije (VIA) i utemeljiva Zadubine Svete Jelisavete Fjodorovne: Znate ima i u teologiji, pravoslavlju i katolianstvu: pa neko je sirotinja, pa boija volja, neko je bogata, pa i to je boija volja, pa u carstvu nebeskom svi emo biti bogati ili siromani. Ljudi imaju pravo i na zemlji bolje da ive. E, to je ta teologija osloboenja... Da je Hristos sa siromanima, sa onima koji su na margini drutva a ne sa latifundistima ili tajkunima... I ja sam NGO, ako volite te izraze. Ne mora sve to je nevladino da bude ateistiko ili antiteistiko. Dopustite da nevladin sektor moe biti i drugaiji. I ta zloupotreba rei graanski... Svi smo mi graani, i vernik, i nevernik, nemojmo da iko za sebe monopolie taj izraz.


Mogunost poboljanja informisanosti o verskim temama

Poseban problem predstavlja neobavetenost novinara o verskim pitanjiima, to je bila glavna tema posebnog okruglog stola. Tom prilikom je urednik VIA-e ivica Tuci detaljno opisao ovaj problem: Nai novinari su neobrazovani, ja primeujem da npr. o verskim temama ko mene zove da mu dam neku izjavu, intervju. esto su to razliiti ljudi u jednoj redakciji. Ja kaem: ko ste Vi pa kae, ja sam iz te i te redakcije pa prvi put vas ujem - pa evo ja sam danas dobila taj zadatak. To je nedoslednost redakcije moda i po drugim pitanjima, ja ne kaem da one bolje stoje po drugim pitanjima, ali znate male verske zajednice jako gree, one ne bih rekao da uivaju u izolaciji, ali totalno se ne snalaze, moda je to bolji izraz.... I onda uopte kad pogledate web stranice verskih zajednica, i ovih veih, one ne razlikuju ta je vest, a ta je reklama, informacija, (...) manje-vie to je sve baeno u jedan ko... Evo jo jedan primer: kad je izabran novi poglavar adventista, gdin Trajkovski, ja sam napravio veliku vest, vie od pola stranice, mislite da je ko objavio? Objavio je Danas tri reda. Eto, to je to. Sada znai urednik pogleda - a, adventisti nije vano, sad u tekstu pie da njih ima verovatno oko 10 000, to ipak nije ni malo, dotle nije stigao, znate, to mu je ve poslednje. Prema Tucievom miljenju, male verske zajednice moraju da stvore jednu zajedniku mreu i da nekoga tu angauju u okviru svog informativnog servisa. Tuci smatra da je tu vaan i regionalni aspekt, pa navodi primer da ljudi sa juga Srbije esto ne znaju ta su i ko su reformati u Vojvodini. Mirjana Kuburovi, koja se mnogo godina bavila upravo verskim temama, podsetila je da niko od novinara koji se bavio ovim temama i koji je bio promoter razumevanja i verske tolerancije nije dobio neku znaajnu nagradu. Prema njenoj oceni, razlog to ima malo novinara specijalista treba traiti upravo u tome to su verske teme vrlo neretabilno polje, pa se zbog toga novinari ee i radije opredeljuju za takozvano politiko novinarstvo, gde uvek mogu da oekuju neije pohvale. Prema miljenju Mirjane Kuburovi, bilo bi dobro da se ustanovi jedan zajedniki bilten u kome bi zaista bile predstavljene aktivnosti svih verskih zajednica koje postoje na ovom prostoru. ivica Tuci je ideju Mirjane Kuburovi svesrdno pozdravio, ukazujui da postoji problem sa kadrom kada je re o uspostavljanju jednog biltena pomenutog tipa. Prema njegovom miljenju, bilten bi trebalo da ima jedan informativni deo sa vestima, i drugi deo, gde bi bile sve boine poslanice, ramazanske poslanice itd. Prema Tucievim reima, sve to moemo da uklopimo, hajte evo bar neki plod, da ne budemo suvo drvo koje


se sijee i baca u vatru... Ja garantujem tom biltenu da e od mene dobijati besplatno sve vesti, neu traiti 5 para. Sead ef. eirovi pomenuo je da je RTS u trebalo 15 godina da naprave afirmativnu emisiju i predstave nas u lijepom svijetlu, ali se deavalo prije godinu i dve dana ako ste dobro pratili, neko od vladinih zvaninika, ja se izvinjavam zaboravio sam o kome se to radi, moda ak i predsednik Tadi, ili neki ministar su estitali Ramazanski Bajram, RTS je prenio tu estitku ali je ilo ovako: estitam muslimanima Kurban Bajram... Sada u predloiti, bilo bi jako dobro, mada je to trnovito i teko, ne znam koliko bi moglo da uspe, da mi predstavnici medija koji dolazimo od strane verskih zajednica, moda u Srbiji osnujemo bar godinji bilten, zajedniki, gde emo pisati svako o svojoj verskoj zajednici afirmativno kako bi se meusobno upoznali, uli vie o budizmu, hinduizmu, o ostalim verskim zajednicama u Srbiji, o pravoslavlju. Ja se slaem da u Sandaku i Novom Pazaru ima vrlo malo novinara koji poznaju pravoslavlje, ali takoe i u Srbiji se pokazalo da ima vrlo malo novinara koji poznaju islam. Nedim Sejdinovi iz Nezavisnog drutva novinara Vojvodine je upozorio da je jedna vrlo bitna stvar kada se govori o malim verskim zajednicama njihova nevidljivost. Prema njegovom miljenju, sa jedne strane veliki mediji ne ele da vide iz raznoraznih razloga i da je prepoznaju kao neku temu - male verske zajednice - osim ako to nije na nivou skandala, a sa druge strane mislim da i male verske zajednice, bar tako ja imam utisak (...) takoe ele da ostanu nevidljivi iz razloga toga da je oigledno u Srbiji kao to se pokazalo sa Povorkom ponosa. Nije kljuni problem da neko opstaje ko je drugi i drugaiji nego kada eli da postane vidljiv. Sejdinovi je podvukao da je bitno pronai u samoj redakciji odreene novinare i targetovati ih i pokuati na neki nain, kroz neku vrstu edukacije i kroz neku vrstu razmene iskustava uiniti od njih koliko toliko u jednoj oblasti strune ljude. Prema Sejdinovievom miljenju, postavlja se pitanje da li nevladine organizacije koje se bave ovom problematikom imaju elju da sarauju, da li imaju dovoljno kapaciteta i da li ima dovoljno zainteresovanih donatora za ovakav poduhvat. Jelena Jablanov iz Fondacije Konrad Adenauer podsetila je da je fondacija u kojoj radi organizovala jedan seminar za zaposlene u verskim medijima, odnosno za urednike i za osobe koje se u verskim zajednicama bave odnosima sa javnou. Prema njenim reima, prvo smo krenuli samo na pisane medije Ja ak imam ideju da sledee godine radimo sa radio stanicama i mislim da bi tu mogli da napravimo pomak. Prema miljenju Jelene Jablanov zajedniki bilten je jedna zaista sjajna ideja i neto to bi


trebalo da ue u zakljuak sa okruglog stola o kojem je re.

Klerikalizacija ili cezaropapizam Miljenja o sekularnom odnosno klerikalnom karakteru drutva u Srbiji bila su u toku rasprava jasno podeljena. ivica Tuci je podrao stav Vladimira Ilia prema kojem u Srbiji nema klerikalizacije. Tuci je izneo miljenje da nema ovde klerikalizacije u drutvu, ovde je rapidna sekularizacija, ak unutar verskih zajednica, jednostavno se ne snalaze, sve manje ljudi idu na bogosluenja, tu nema nekog sadraja, ostao je jedan deo koji je i fanatizovan i ne zna da se snae, ne zna kuda i ta e sa sobom, a pravih razboritih vernika nema dovoljno, jer se oni angauju oko nekih drugih stvari, oko borbi. A te crkve ne rade misiju onu koju su preuzele da rade... I u verskim zajednicama se vodi neka borba unutranja i u okviru drutva preko medija. Za razliku od Ilia i Tucia, Staa Zajovi iz ena u crnom smatra da su joj kao graanki, ali i kao aktivistkinji i feministkinji sva prava u ovoj dravi zakinuta. Kao graanka, zato to elim da ivim u graanskoj dravi u kojoj ne ivim, nego ivim u teokratskoj, bogomoljakoj dravi u kojoj se naruava svaki princip sekularnosti i mislim da civilno drutvo mora da se bori za sekularizam. Samo u navesti par primera da je ova drava teokratska, da nije ustavno sekularna, da je u praksi potpuno naruila princip sekularizma i ja moram odmah da kaem da se ja ne zalaem za neku vrstu totalnog sekularizma. Smatram da je sekularizam neophodan uslov za demokratiju, neophodan ali nije dovoljan, i zalaem se za onu humanistiku, dakle otvorenu viziju sekularizma, ali takoe za to da verske zajednice, a skoro sve ugroavaju ljudska prava, posebno enska ljudska prava. Ako mi kaemo da sekularno drutvo je ono u kome je crkva odvojena od drave, ovo u Srbiji nije takvo jer se kri ustavni princip odvojenosti crkve od drave, zato to veinska crkva ima, ne samo po svojoj volji, nego po potrebi politike elite, intervenciju u politika i dravna pitanja. Kri se ustavni princip na elu sa Borisom Tadiem. (...) Dakle, verski simboli, sadraji su postali dravna i javna stvar. Nema nijedne dravne institucije u Srbiji koja ne upranjava verske rituale. Sneana Tabaki iz ena u crnom je u okviru

Vjerske slobode u Srbiji

Documents

Transcript of Vjerske slobode u Srbiji