21. jun 2017. godine

VIŠE OD 3.000 NOVIH RADNIH MESTA U

JAVNOM SEKTORU Evo ko će dobiti posao u

2018, a koliko ljudi je VIŠAK

Srbiju ove godine čeka rekonstrukcija osnovnog i srednjeg obrazovanja, najviše kroz reorganizaciju mreže

škola, dok će sistem zdravstva biti ojačan sa više od 2.500 novih radnih mesta za medicinsko osoblje.

Posao će dobiti i još 600 poreskih inspektora

kako bi bili ojačani kapaciteti Poreske uprave.

Ove novine predviđa Odluka o maksimalnom

broju zaposlenih u javnom sektoru za 2017.

godinu koju je Vlada juče usvojila,

ekskluzivno saznaje "Blic".

- Prvi put se radi na ozbiljnoj reorganizaciji u

prosveti. Do kraja 2017. predviđeno je

smanjenje više od 2.700 radnih normi (jedna

norma označava puno radno vreme) u

osnovnom i srednjem obrazovanju, što će biti

rezultat efikasnije raspodele resursa i bolje

organizacije školstva. Ovaj efekat će se

postići najviše kroz reorganizaciju mreže škola, rekli su za "Blic" u Ministarstvu državne uprave.

S druge strane, najviše razloga za zadovoljstvo imaće zdravstveni radnici.

- Do kraja godine biće otvoreno najmanje 2.500 novih radnih mesta za medicinsko osoblje, od toga 2.000 za

sestre, a 500 za lekare. Ako se ima u vidu i da ćemo 2.000 lekara koji su do sada radili na određeno prevesti

u stalni radni odnos, može se govoriti o povećanju broja zaposlenih u zdravstvu za 4.500 - naglašavaju u

ministarstvu.

Značajan broj novih radnih mesta predviđen je i u Poreskoj upravi.

- Napravićemo prostor za zapošljavanje još 600 poreskih inspektora do kraja 2017, što je naročito važno

zbog borbe protiv sive ekonomije i održanja poreske discipline. Svaki novi poreski inspektor, uz

reorganizaciju mreže poreskih filijala, višestruko će se vratiti državi kroz efikasniju naplatu poreza - tvrde u

Ministarstvu.

Povećanje broja poreskih inspektora naročito važno zbog suzbijanja sive ekonomije

Oni dodaju da promene čekaju i lokalnu samoupravu:

- Na lokalu je predviđeno smanjenje broja zaposlenih za 2.500, s tim što će u velikom broju opština koje su

bile racionalne i koje su ostvarile dobre rezultate doći i do povećanja broja radnih mesta. Od kraja 2014. do

kraja 2016, jedinice lokalne samouprave smanjile su broj zaposlenih za 8.500, od čega se oko dve trećine

odnosi na smanjenje u lokalnim javnim preduzećima, a ostatak u opštinskoj upravi.

Na sreću, intenzivne analize i međunarodna poređenja pokazali su da nije tačna priča da je u javnom sektoru

višak čak 75.000 radnika.

- Ispostavilo se da je višak između 20.000 i 30.000. Veće smanjenje broja zaposlenih od toga značilo bi

zatvaranje škola, vrtića, ustanova socijalne zaštite, bolnica... što nikako ne želimo. Treba znati da nije bilo

linearnog smanjivanja, jer je od početka bilo jasno da negde u sistemu ima viškova, a negde manjkova. Na

početku racionalizacije zabranili smo otpuštanje medicinara, zaposlenih u inspekcijama i ustanovama

socijalne zaštite, kao i na poslovima koji su važni za EU integracije.

Moguće i zapošljavanje na lokalu

Svakoj opštini određen je optimalan broj zaposlenih u javnom sektoru koji moraju dostići do 2020. godine.

Opštine koje su na tom putu uspešnije imaju veće šanse da zaposle radnike. I mimo opšte zabrane

zapošljavanja, postoji mogućnost zapošljavanja uz poštovanje kriterijuma 5:1 (na odliv petoro zaposlenih u

sistemu, generiše se jedno novo mesto). O odobrenju dodatnog zapošljavanja odlučuje posebna Vladina

komisija na osnovu dva ključna kriterijuma: da li ima sredstava u budžetu i gde se konkretna opština nalazi u

odnosu na njen predviđeni maksimalan broj zaposlenih.

Za tri godine 26.000 radnika manje

Prethodnom Odlukom o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru iz decembra 2015. bilo je

predviđeno smanjenje broja radnih mesta za 14.512 u 2016. godini.

- Za prošlu godinu nismo donosili formalnu Odluku o maksimalnom broju (iako je dogovor bio da se tokom

2016. godine broj zaposlenih smanji za dodatnih 6.500), tako da ćemo ovom odlukom za 2017. godinu

odrediti ukupno smanjenje broja zaposlenih i za 2016. i za 2017. godinu za dodatnih 11.500.

Prema planu - Iz javnih preduzeća otišlo 42.437 radnika

Od "seče radnika" nisu izuzeta ni republička javna preduzeća, koja svako za sebe sprovodi proces

restrukturiranja prema planovima dogovorenim sa MMF-om.

- Od kraja 2013, kada je doneta zabrana zapošljavanja u javnom sektoru, u republičkim javnim preduzećima

broj zaposlenih je smanjen za 42.437, zaključno sa aprilom.

Organizacija - Ušteđene 22 milijarde

Od kraja 2013. do kraja 2016. godine racionalizacijom radnih mesta u javnom sektoru ušteđeno je blizu 22

milijarde dinara.

- Tokom 2016. smo uštedeli 5,2 milijarde dinara u odnosu na 2015. i to je jedna od ušteda koja je dodatno

doprinela smanjenju deficita. Fokus nam nije na smanjenju broja zaposlenih, već da bolje organizujemo

posao u javnom sektoru i efikasnije pružamo usluge građanima, pre svega u oblasti zdravstva, prosvete i

socijalnih službi.

Broj zaposlenih u odnosu na EU

Srbija - 6.4

Nove članice EU - 8.0

EU - 8.5

*broj zaposlenih u javnom sektoru na 100 stanovnika

BANKE NAPLAĆUJU 260 NAKNADA, a

pogledajte koliko su u 2016. zaradile od

PROVIZIJA

Banke u Srbiji stanovništvu naplaćuju više od 260 naknada, a kada se ovom spisku dodaju i one koje plaćaju

male, srednje i velike kompanije, kao i poljoprivrednici, dobija se impozantan spisak od skoro 500

raznoraznih provizija.

Prema podacima Agencije za

privredne registre, banke su

prošle godine na ime raznih

naknada i provizija naplatile

ukupno 51 milijardu dinara.

Kada se od toga oduzme skoro

16 milijardi dinara provizija koje

su banke imale kao trošak,

dobija se neto rezultat od 35,3

milijarde dinara čiste zarade od

raznih naknada.

Kamate - osnovni izvor

prihoda

Ipak, kamate i dalje ostaju osnovni izvor prihoda za bankare. U 2016. su u to ime banke od privrede i

građana naplatile nešto više od 152 milijarde dinara, dok su one same platile 28 milijardi dinara kamata.

Tako je čista zarada banaka na kamatama iznosila 123,8 milijardi dinara.

Sve banke imaju obavezu da na jasan način iskazuju troškove koje imaju klijenti. Ne postoji isti tarifnik, a

svaka ima neku svoju posebnost kada je reč o provizijama koje obračunava. Tako će vam negde naplatiti

čekove koje niste realizovati, a negde SMS obaveštenja, slanje prve, druge, treće opomene, neopravdanu

reklamaciju... Širok i raznolik spisak.

Poslednjih godina primetan je pad kamatnih stopa, a da bi zaradu nadomestile, banke su rešenje našle u rastu

provizija i širenju dijapazona onog što od svojih usluga naplaćuje građanima.

- Banka čini sve da zaradi gde god to može. I ukoliko ne reagujete na rast provizije, ona će neosetno

povećavati naknade. Zato savet, kad god vam povise iznos naknade, menjajte banku. Takođe, nemojte da

pristajete i na uslovljavanja, kao što je, primera radi, slučaj da banka uslovljava uzimanje dugoročnog

kredita korišćenjem najskupljeg paketa usluga vezanih za tekući račun - kaže za "Blic" Dušan Uzelac sa

portala "Kamatica".

U Narodnoj banci Srbiji ističu za "Blic" da je od ključnog značaja da potrošači razumeju naknade koje im se

naplaćuju, kako bi mogli da uporede ponude različitih pružalaca platnih usluga i donesu odluke o tome koji

platni račun, odnosno koja platna usluga na najbolji način zadovoljava njihove potrebe.

- Poređenje između naknada ne može se izvršiti u uslovima kada pružaoci platnih usluga koriste različitu

terminologiju da bi ponudili manje-više istu vrstu usluga. Baš zato, standardizovana terminologija, zajedno

sa jasno iskazanom naknadom i informacije predstavljene u doslednom formatu koji će pokriti

najreprezentativnije usluge vezane za plaćanje, mogu pomoći potrošačima da razumeju i uporede naknade i

naprave odgovarajući izbor. Posledično, kada potrošač bude mogao da bez većih teškoća uporedi naknade

različitih pružalaca platnih usluga, biće i u prilici da promeni svog pružaoca platnih usluga za nekog drugog

- ukazuju u NBS.

Centralna banka radi na pripremi zakonskog rešenja kojim će se detaljnije urediti pravila koja se odnose na

transparentnost i uporedivost naknada koje se naplaćuju a odnose se na platne računima, pravila o zameni

platnog računa i olakšavanje prekograničnog otvaranja računa za potrošače nakon pristupanja Republike

Srbije Evropskoj uniji.

LOŠI REZULTATI male mature donose i jednu

DOBRU VEST za đake

Rezultati završnog ispita za osmake objavljeni su juče na sajtu Ministarstva prosvete, a kako nezvanično

saznajemo, kombinovani test je veoma loše urađen te će smanjiti potreban broj bodova pri upisu u srednju

školu.

Do sada su mali maturanti najlakše prolazili sa

kombinovanim testom jer su upravo na njemu

najviše prepisivali, ali su sada u tome bili

onemogućeni, pa se pokazala prava slika koliko

đaci zaista znaju, odnosno ko je spremao gradivo, a

ko nije. Ministarstvo je test štampalo u pet

varijanti, svih 20 zadataka su bili isti, ali različito

raspoređeni, pa su đaci pomislili da su dobili

različite testove, što ih je nateralo da sami

odustanu od prepisivanja.

I Vesna Nedeljković, pomoćnik ministra prosvete za predškolsko i osnovno obrazovanje, potvrđuje naša

saznanja da su mali maturanti lošije uradili kombinovani test u odnosu na prošlu godinu.

- Upisne komisije sređuju testove, a po svemu sudeći, ove godine će kombinovani test sniziti rezultate cele

male mature u odnosu na prošlogodišnje, jer je test urađen lošije. Prošle godine je matematika bila problem,

a sada kombinovani test - rekla je Nedeljkovićeva za “Blic”.

Rezultati male mature objavljeni su juče na sajtu Ministarstva prosvete, a đaci su razočarani rezultatima

upravo tamo gde su to i sami očekivali.

Učenici Osnovne škole “Skadarlija”, koje je “Blic” pratio tokom dana neizvesnosti i strepnje pred završni

ispit dok su vredno učili i spremali malu maturu, uglavnom su zadovoljni ukupnim brojem bodova, ali ne i

time kako su uradili kombinovani test. Ovaj test se, inače, sastoji od pitanja iz hemije, biologije, fizike,

geografije i istorije.

- Ne sviđa mi se kako sam uradila, mogla sam to i bolje. Ukupno imam 83,5 poena, a sa testova 21. Najgore

sam uradila kombinovani test, na kom sam od 20 bodova sakupila samo 12. Ipak, nadam se da ću uspeti da

upišem Medicinsku školu - kaže Una Lukić sa kojom smo razgovarali i dok se spremala za maturu.

Za razliku od nje, Jovana Luković je dobro uradila kombinovani test i test iz srpskog jezika, ali nije

zadovoljna brojem bodova koje je osvojila iz matematike.

- Mogla sam to i bolje da uradim, ali šta da se radi. U svakom slučaju uspeću da upišem Drugu ekonomsku -

kaže Jovana.

Njena drugarica Marija Drašković uradila je dobro sva tri testa.

- Zadovoljna sam kako sam uradila, imam 89,4 poena, a na testovima sam osvojila 23,5. To je i više nego

dovoljno da upišem željenu školu za dizajn tekstila za koju je prošle godine bilo potrebno 65 bodova.

Upadam sigurno - ponosno je rekla Marija.

Demir Esadović, koji je takođe pohađao ovu školu, srećan je zbog rezultata završnog ispita i nada se da će

upisati Zubotehničku:

- Na testovima sam osvojio 23 poena, a ukupno imam 86. Ako kriterijumi ostanu kao i prošle godine,

upisaću školu koju želim.

UCENE IZ SKUPŠTINE Pojedinci iz SNS i SPS

TRAŽE NOVAC da bi glasali za Anu Brnabić

Pojedini poslanici sa liste koalicionih partnera Srpske napredne stranke, ali i sa liste SNS traže od

predsednika Srbije Aleksandra Vučića finansijsku satisfakciju da bi glasali za to da ministarka državne

uprave Ana Brnabić bude premijer, saznaje "Blic".

Neki od njih su, kako tvrdi naš izvor, vrlo jasno stavili do znanja da su spremni da podignu ruku za

Brnabićevu i odustanu od svojih proklamovanih stavova koji ih navodno sprečavaju da glasaju za njen izbor

ako za to dobiju materijalnu utehu.

- Vučić ostaje pri stavu da na takvu trgovinu neće pristati, pa i po cenu da ide na nove izbore. Siguran je u

odluku koju je doneo, i vrlo je svestan da mnogi pokušavaju da aktuelnu situaciju oko glasanja za premijera

iskoriste za svoje interese. Pored funkcija, sada traže i novac, ali do njega neće doći. On je čak spreman i da

javno obelodani koji su to političari kojima je lični interes važniji od državnog - otkriva izvor "Blica".

Naš sagovornik dodaje da je poslednjih dana bila veoma zategnuta situacija u SNS.

- Prljava se igra igrala. Mnogi se u javnosti pravdaju time da sve što rade, rade pod velom ideala i principa,

ali je kada se spuste zavese, vrlo očigledno da su u pitanju goli interesi - kaže naš izvor.

Prema saznanjima "Blica", iako su juče poslanici SNS dali podršku Vučićevom predlogu da Brnabićeva

bude mandatar, među naprednjacima, barem među njih sedmoro bliskih bivšem šefu države Tomislavu

Nikoliću, ne gleda se blagonaklono na to da Brnabićeva bude premijer i tome se sve glasnije protive.

Svoj stav ne krije ni lider Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma, ali ni lider BDZ Muamer Zukorlić.

Iako je na adresu Dragana Markovića Palme juče stigla jasna poruke da će ići u opoziciju ako ne glasa za

Brnabićevu, Palma ni juče nije promenio mišljenje.

Među naprednjacima se bar sedam poslanika ne slaže s izborom premijerke

- Ostajem pri stavu da Ana Brnabić nije moj premijer. Neću glasati "za". Koalicija sa Socijalističkom

partijom Srbije time nije dovedena u pitanje - poručio je Marković.

Ukoliko mandatarka Ana Brnabić ne bude imala podršku 128 poslanika, biće raspisani vanredni

parlamentarni izbori. To je najavljeno u vrhu SNS posle današnjeg sastanka u sedištu te stranke, na kojem je

bilo više od 100 parlamentaraca koji su svi najavili podršku za izbor nove vlade.

Naprednjaci su posle izbora imali 131 mandat u Skupštini, ali su u međuvremenu tri poslanika NS Velimira

Ilića napustila vladajuću koaliciju. Kako je najavljeno, u naredna tri dana biće obavljeni razgovori sa

strankama Aleksandra Vulina, Rasima Ljajića, Milana Krkobabića i Nenada Popovića, nakon čega će biti

jasnije da li će Brnabićeva imati podršku svih partija sa liste SNS-a.

Jovanović: Zanima nas politika, a ne ime

U narednim danima biće zanimljivo videti da li će i ko će od proevropskih opozicionih stranaka podržati

mandatarku Anu Brnabić u Skupštini Srbije. Imajući u vidu da se, recimo, Liberalno demokratska partija

Čedomira Jovanovića izjašnjava kao jedna od prozapadnih i demokratski orijentisanih, ostaje da se vidi

kojim principima će se oni rukovoditi. "LDP zanima politika, a ne ličnost Ane Brnabić”, kazao je za "Blic”

predsednik Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović povodom odluke predsednika Srbije

Aleksandra Vučića da na mesto premijera dođe Ana Brnabić. Kako je objasnio Jovanović, odnos njegove

partije sa budućom premijerkom zavisiće od njenih odluka i spremnosti da preduzme korake koji su od

važnosti za Srbiju.

- Od njene spremnosti da napravi razliku između Brisela i Moskve, definišući kao prioritet evropsku

budućnost zemlje; od njene sposobnosti da preseče Gordijeve čvorove u regionu, od Bosne i Hercegovine i

Kosova do Hrvatske, što je preduslov čupanja Srbije iz živog blata devedesetih; od njenog razumevanja

značaja našeg članstva u NATO, kao jedine garancije da će nam deca živeti u miru; i konačno, od njenog

autentičnog nastupa u unutrašnjoj politici i komplikovanim međusobnim odnosima, koji se moraju menjati

jer uništavaju društvo - zavise i međusobni odnosi LDP-a i buduće premijerke - kazao je Jovanović, i dodao

da LDP ne može da glasa za izbor vlade u kojoj nema spremnosti da se rešavaju pomenuti problemi.

U Srbiji 450.000 ljudi radi u javnoj upravi

Vlada Srbije usvojila je Odluku o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu državnih

organa, sistemu javnih službi, Vojvodini i lokalnoj samoupravi za 2017. godinu, koji iznosi 451.433,

saopštilo je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave.

U odnosu na broj zaposlenih 2015. godine to je manje za 11.241, pošto je te godine taj broj iznosio 462.674.

Smanjenje ni ovoga puta nije izvršeno linearno, a prilikom definisanja instrukcije za smanjenje sagledavani

su standardi i prioriteti u okviru svakog od resora, navodi se u saopštenju.

Tokom ove godine radi se po prvi put na ozbiljnijoj reorganizaciji u sistemu prosvete.

Do kraja ove godine predviđeno je smanjenje od preko 2.700 normi (ili punog radnog vremena) u osnovnom

i srednjem obrazovanju, što će biti rezultat efikasnije raspodele resursa i bolje organizacije školstva.

Ovaj efekat će se postići najviše kroz reorganizaciju mreže škola, koju Ministarstvo prosvete priprema na

osnovu funkcionalnih analiza Svetske banke.

U ovogodišnjoj Odluci akcenat je stavljen na jačanje kapaciteta u određenim resorima, kao što su medicinski

radnici u zdravstvu i inspekcijske službe, koje imaju vodeću ulogu u borbi protiv sive ekonomije i uvođenju

reda u sistem kroz kontrolu primene zakona.

Do kraja godine u planu je zapošljavanje 2.500 medicinskog osoblja - lekara i medicinskih sestara.

Kroz Odluku se podržava i jačanje kapaciteta u okviru resora finansija, kako bi Ministarstvo finansija bilo u

prilici da što bolje analizira i kontroliše troškove, ali i da pronalazi dugoročne uštede na drugim mestima u

sistemu.

Izuzetno je važno jačanje kapaciteta Poreske uprave Srbije s obzirom na značaj ove institucije u sprečavanju

sive ekonomije i povećanju naplate javnih prihoda.

Jačanje kapaciteta predviđeno je i u resoru pravde, kako bi se došlo do efikasnijeg i pouzdanijeg pravosuđa.

Za svaku jedinicu lokalne samouprave Zakonom o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u

javnom sektoru definisan je optimalan broj zaposlenih, na osnovu internog međusobnog upoređivanja

jedinica lokalne samouprave po osnovu površine, broja naselja, broja stanovnika, broja turista i broja jezika

u upotrebi.

Jedinice lokalne samouprave koje imaju broj zaposlenih ispod predviđenog optimuma dobile su prostor za

novo zapošljavanje, dok one iznad tog broja moraju i ove godine da smanjuju broj zaposlenih.

Do kraja ove godine na lokalu je predviđeno ukupno neto smanjenje broja zaposlenih od 2.500, navodi se u

saopštenju.

Srbija je, kako se tvrdi, jedna od zemalja sa najmanje zaposlenih u javnoj upravi u Evropi, ukoliko se

posmatra kroz racio broja zaposlenih u javnoj upravi u odnosu na 100 stanovnika.

Nakon dva kruga sveobuhvatne racionalizacije broja zaposlenih, u Srbiji danas imamo 6,4 zaposlena u

javnoj upravi na 100 stanovnika, dok je prosek u EU 8,5.

Poverenica: Žene sa invaliditetom višestruko

diskriminisane

Žene sa invaliditetom su višestruko diskriminisane, izjavila je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica

Janković na svečanom otvaranju dvodnevnog skupa "Savetovanje Saveza slepih i slabovidih žena Srbije"

koji se u organizaciji Saveza slepih održava u Vrnjačkoj Banji.

Ona je rekla, da prema broju pritužbi, osobe sa

invaliditetom, pored žena, spadaju u najdiskriminisaniju

populaciju u Srbiji, a da to potkrepljuju i rezultati

istraživanja Poverenika za zaštitu ravnopravnosti koji

govore da ovu društvenu grupu građani i građanke vide

kao najugroženiju.

Prema njenim rečima, žene sa invaliditetom su u riziku

od višestruke diskriminacije, a to se posebno odnosi na

žene i devojčice sa mentalnim poteškoćama.

Ona je rekla da upravo zbog toga najveći broj preporuka iz godišnjeg izveštaja Poverenika odnosi se na

unapređenje položaja osoba sa invaliditetom i pitanja rodne ravnopravnosti, navodi se u saopštenju.

SRPSKI TELEGRAF

Sezonski poslovi koji se najviše isplate: Ze

nekoliko meseci zaradite za auto

Najisplativiji sezonski poslovi su branje malina u Srbiji i konobarisanje u Grčkoj i Crnoj Gori.

Radeći samo dva meseca moguće je zaraditi jedan polovan automobil. Ipak, iako donose brzu i veliku

zaradu, ovi poslovi zahtevaju da se pošteno zavrnu rukavi. Tako se od berača malina, traži da za dan naberu

i do 70 kilograma. Zato je, priča Nebojša Simović iz Arilja, i teško naći dobre radnike.

"Zarada je dnevno 2.000 do 2.500 dinara i zavisi od učinka. Iako ima mnogo zainteresovanih za rad, malo je

onih koji su u stanju da dnevno oberu do 70 kg malina. Radnicima je sve obezbveđeno - dobijaju smeštaj i

tri obroka dnevno", kaže Simović.

U Crnoj Gori je velika potražnja za kuvarima, konobarima i pomoćnim radnicima u kuhinji. Kuvari su

najplaćeniji i mesečno dobijaju od 800 do 1.500 evra. Solidno mogu zaraditi i konobari kojima je osnovna

plata, bez bakšiša od 300 evra pa naviše.

Petar Dragičević, direktor jedne novosadske agencije za zapošljavanje u inostranstvu, potvrđuje da najviše

poslova za srpske državljane ima u Crnoj Gori, dok oni koji imaju hrvatski ili mađarski pasoš mogu da rade i

u svim zemljama EU.

"Naše ljude uglavnom traže ugostitelji u Crnoj Gori, i to najviše sobarice, šankere, kuvare, konobare, roštilj

mastore. Tu se zarađuje od 350 do 800 evra, a hrana i smeštaj su obezbeđeni. U zemljama EU, plate su bar

dva puta više, a naši ljudi su najviše zainteresovani za Hrvatsku i Grčku", kaže Dragičević.

Dnevnice za konobare i pomoćne radnike u Grčkoj su oko 30 evra za nove radnike, dok stari imaju najmanje

40.

Uprkos dobrim izvoznim rezultatima i najavljenim investicijama, preduzećima Odbrambene industrije

Srbije "ne cvetaju ruže"

Spas u konverziji dugova i dokapitalizaciji

Zastava oružje je sredinom minule sedmice potpisala ugovor o izvozu na Bliski istok automatskih pušaka,

puškomitraljeza, mitraljeza, teških mitraljeza "kojot", snajpera "crna strela" i drugog pešadijskog

naoružanja, vredan 674 miliona dolara.

Reč je o najvećem pojedinačnom

izvoznom aranžmanu kragujevačkih

oružara, realizovanom u prethodnih

tridesetak godina, koji garantuje

maksimalnu uposlenost kapaciteta sve

do sredine 2019. Zastavina fabrika

oružja je za ovu godinu ugovorila

izvoz u više od 40 zemalja širom sveta,

pešadijskog naoružanja, te lovačko-

sportskog i oružja za ličnu odbranu,

koji će doneti devizni priliv od 55

miliona dolara... Uz sve to, Vlada

Srbije je najavila da će uskoro u domaću vojnu industriju investirati oko 43 miliona evra, od čega je 9,7

miliona evra namenjeno Zastavi oružju. Menadžmentu te fabrike je posle kupovine Zastava kovačnice, novi

predsednik Srbije Aleksandar Vučić obećao dodatnih tri miliona evra. Osim toga, oružari ovih dana

pregovaraju sa francuskom kompanijom Trigano, koji ovde proizvodi priključna vozila, o prodaji pogona

"Sivi dom", koji su Francuzi zakupili. Trigano nudi oko 2,3 miliona evra, i ako Nadzorni odbor fabrike

oružja prihvati ponudu, novac će, kažu u Zastavi, biti uložen u izgradnju pogona površine 4.000 evra, dok bi

investicija Vlade bila iskorišćena za kupovinu savremene proizvodne opreme.

Sudeći prema svim ovim pokazateljima moglo bi se zaključiti da Zastavi oružju "cvetaju ruže". Ali, realnost

nije tako ružičasta. Nije tajna da vodeća preduzeća Odbrambene industrije Srbije (OIS), pa i poslovanje

Zastave oružja, opterećuju neizmirene poreske obaveze prema državi i lokalnim samoupravama. Tako,

recimo, dug Zastave oružja, koja je najveći poreski dužnik među državnim firmama, premašuje deset

milijardi dinara. Istine radi, treba podsetiti da je Zastava oružje, kao i druge vojne fabrike, prestala, uz

prećutnu saglasnost Vlade Srbije, da plaća poreze, doprinose i druga davanja državi i lokalnoj samoupravi,

2003. godine. Dajući im šansu da ne izmiruju redovno svoje poreske obaveze, država je nastojala da

fabrikama vojne industrije, Slobodi i Zastavi pre svih, omogući da se oporave od razornih posledica

međunarodnih sankcija pod kojima je domaća namenska proizvodnja bila od 90-ih godina prošloga veka, pa

do sredine prve decenije novog milenijuma. Vlada Srbije je, podsetimo, 2013. donela odluku o konverziji

poreskih dugova fabrika vojne industrije u državni ulog u njihovom kapitalu. Usvojen je i zaključak, kojim

se lokalnim samoupravama sa namenskom industrijom, sugeriše da nenaplaćena potraživanja konvertuju u

kapital u tim fabrikama...

Gradsko veće u Kragujevcu je 17. marta ove godine odlučilo da iskoristi tu mogućnost, pa je usvojilo

zaključak kojim se ukupan dug Zastave oružja (sa kamatama) od 2,8 milijardi dinara prema gradu,

konvertuje u kapital lokalne samouprave u toj fabrici. "Jedino što možemo je da upišemo udeo u vlasništvu

Zastave oružja, pri čemu se otvara mogućnost da te akcije, ukoliko postoji saglasnost drugih državnih

preduzeća, grad Kragujevac kompenzuje za dug koji ima kod Energetike (toplotnom energijom snabdeva

više od 22.000 stanova, privrednih objekata, zdravstvenih, obrazovnih i drugih ustanova u gradu) i

Elektroprivrede Srbije", rečeno je, između ostalog, prilikom usvajanja zaključka Gradskog veća. Zaključak

kragujevačke gradske uprave, međutim, još nije realizovan. Najverovatnije zbog toga što se čeka da i Vlada

Srbije započne konverziju svojih potraživanja u vlasnički ulog u Zastavi i ostalim vojnim fabrikama. Država

je, inače, već odavno većinski vlasnik svih preduzeća Odbrambene industrije Srbije, a konverzijom njihovih

potraživanja u kapital, postala bi stopostotni "gazda".

Ono što se nezvanično može saznati jeste da je postupak konverzije pokrenut, i da bi mogao da bude

okončan u drugoj polovini godine. Početkom jeseni, najverovatnije. Ono što je, takođe nepoznanica jeste

sudbina Nacrta zakona o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme kojim je predviđena delimična

privatizacija fabrika namenske proizvodnje, i to novcem inostranih investitora, pri čemu bi država zadržala

većinski paket, odnosno 51 odsto akcija. Menadžmenti vojnih fabrika i stručna javnost slažu se u

konstataciji da je dokapitalizacija namenske industrije dobrodošla, pošto bi to doprinelo modernizaciji

vojnih fabrika, a time i kvalitetu njenih proizvoda koji moraju da izdrže utakmicu na sve probirljivijim

svetskim tržištima. Ali problem je što Nacrt zakona o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme i

dalje čami u fiokama nadležnih u Ministarstvu odbrane.

Država ne oprašta potraživanja

Nesporno je da je država, i to mimo važećih zakonskih propisa, dala povlašćen položaj domaćoj vojnoj

industriji, što je sudeći prema izvoznim rezultatima Zastave, Prvog partizana, "Milana Blagojevića"... u

prethodnih nekoliko godina, ipak, bila dobra strategija. Ali, nije zaboravila svoja potraživanja. Naprotiv,

Zastava na ime poreza i doprinosa državi i gradskoj upravi, duguje više od deset milijardi evra, što

predstavlja veliki balast na plećima kragujevačkih oružara. Tim pre što 60 odsto tog duga čine kamate, koje

od početka 2015, od kada ova fabrika redovno izmiruje obaveze, "jedu" dobit iz poslovanja.

Prebijanje dugova

Država bi deo duga Zastava oružja mogla da nadomesti naplatom potraživanja koje ta fabrika ima prema

pojedinim državama iz nekadašnjeg Pokreta nesvrstanih. Podsećanja radi, Zastava je u vreme SFRJ bila

glavni snabdevač oružjem tih zemalja čiji osnovni dug, kako se procenjuje, iznosi oko 26 miliona dolara, ali

je zbog pripisanih kamata, višestruko uvećan.

Javna preduzeća spremno dočekuju MMF

Misija na čelu sa Džejmsom Rufom dolazi u Beograd 22. juna zbog sedme revizije aranžmana, a glavna

tema biće restrukturiranje EPS-a, „Srbijagasa” i „Železnica”

Umesto povećanja plata i penzija, glavna tema predstojeće posete predstavnika misije Međunarodnog

monetarnog fonda biće kontrola aranžmana sa Srbijom, a glavna tema biće reforma javnih preduzeća.

Sebastijan Sosa, stalni predstavnik MMF-a u Srbiji, izjavio je da će misija predvođena Džejmsom Rufom,

boraviti u Beogradu od 22. juna do 4. jula, kao i da će MMF imati dva osnovna zadatka.

– Prvi, da sprovede pregled srpske ekonomije u skladu s članom četiri Ugovora o osnivanju MMF-a. U

većini zemalja konsultacija na osnovu ovog člana sprovede se jednom godišnje, a u zemljama koje imaju

programe koje podržava misija, kao što je Srbija, svake druge godine – objasnio je juče Sosa.

Drugi zadatak, biće sedma revizija programa koji Srbija sprovodi uz podršku MMF-a. Kao i tokom

prethodnih revizija misija će razmotriti dosadašnje rezultate i realizaciju programa. Pokušaće da postigne

sporazum u vezi s politikom u narednom periodu, a uspešan završetak razgovora omogućio bi da Izvršni

odbor MMF-a razmotri sedmu reviziju krajem avgusta, istakao je Sosa.

Reforma javnih preduzeća na čemu MMF insistira, zapravo, znači uspešan završetak restrukturiranja javnih

preduzeća, pre svega EPS-a, „Srbijagasa” i „Železnica”.

Kada je reč o Elektroprivredi Srbije, ovo javno preduzeće je prošlo više organizacionih promena tako da

sada funkcioniše kroz dva preduzeća EPS i „EPS distribuciju”. Zadatak je i da za 5.000 smanji broj

zaposlenih do 2019. Ovaj plan je prebačen za prošlu godinu, pa je umesto 1.517 firmu napustilo više od

2.000 radnika.

EPS, kako je potvrđeno, ne očekuje ni ubuduće, veće probleme u realizaciji ovog plana, pa se ove godine

očekuje da će prirodnim odlivom dosta njih napustiti preduzeće.

Mnogo veći problem EPS-u, o čemu će biti reči i tokom susreta direktora EPS-a sa predstavnicima MMF-a,

prave nenaplaćeni dugovi za struju velikih državnih firmi, na čemu je MMF i do sada insistirao. Od 20

javnih i državnih preduzeća, koja duguju EPS-u, najveći dužnici su: „Železara Smederevo” – 4,6 milijardi

dinara, „RTB Bor” – 3,6 milijardi, „Železnice Srbije” – 2,6 milijardi dinara, „Resavica” – 980 miliona

dinara, Srpska fabrika stakla – 585 miliona dinara.

Kada je reč o „Srbijagasu”, ovo javno preduzeće će biti reorganizovano u skladu sa trećim energetskim

paketom. Pravnim razdvajanjem delatnosti već su osnovali dva preduzeća „Transportgas Srbija” i

„Distribucijagas Srbija”, ali ona još ne rade samostalno.

– Potpuno smo razdvojili transport i distribuciju od ostatka kompanije. Nismo to sproveli do kraja iz prostog

razloga što mora da se završi finansijsko restrukturiranje – kaže Dušan Bajatović, direktor ovog javnog

preduzeća i dodaje da se sve vreme vodi računa i o socijalnoj politici.

Kada je reč o dugovima za gas, najviše duguju DP Novi Sad gas – 574 miliona dinara, Srpska fabrika stakla

– 211 miliona…

Olakšavajuća okolnost je što i EPS i „Srbijagas” imaju pozitivno poslovanje, a razvojne investicije su

prioritet kako bi se obezbedilo stabilno snabdevanje struje i gasa.

„Železnice Srbije” su, čini se otišle najdalje u realizaciji dogovora s MMF-om. Ministarstvo građevinarstva,

saobraćaja i infrastrukture će sa misijom tokom sedme revizije stendbaj aranžmana, razgovarati, o nastavku

reformisanja železnice, ali i projektima modernizaciji pruga. Do sada je uspešno sprovedena reforma

„Železnice Srbije a. d.”, izdvojena su tri preduzeća, odnosno razdvojene delatnosti upravljanja

infrastrukturom i prevoza, prvi put je otvoreno železničko tržište i već imamo jednog privatnog operatera.

Smanjen je broj zaposlenih za više od 3.000, ukinuto je 1.090 kilometara nerentabilnih pruga, rešen je

istorijski dug za električnu energiju u iznosu od oko pet milijardi dinara i prvi put je popisana imovina

„Železnice”, ističu u ovom ministarstvu.

MMF i Svetska banka zajedno sa ovim ministarstvom, kroz radnu grupu za reformisanje „Železnice”, prate

ove aktivnosti.

– Ne samo da su nas do sada hvalili već su rekli i da Srbija može da bude primer za druge zemlje po brzini i

kvalitetu reforme „železnica” – podsećaju iz ovog ministarstva.

U okviru sedme revizije očekuju pitanja u vezi sa dosadašnjim rezultatima i planovima za nastavak

racionalizacije broja zaposlenih na železnici i poslovanju četiri železnička preduzeća u prošloj godini.

Ostaje da se vidi kako će biti rešen problem preduzeća „Površinska eksploatacije uglja Resavica”, koje ne

plaća struju, a povećava dug, kako je nedavno u Skupštini Srbije izjavio i ministar energetike Aleksandar

Antić.

Firme u stečaju proizvele gubitke od 50 milijardi

dinara

Prema podacima APR-a, ove kompanije realizovale svega 0,5 odsto prihoda cele privrede, ali u gubicima

učestvuju sa 18 odsto

Ako bi nekom preciznom metodom trebalo da se izdvoji

najbolesniji deo srpske privrede, u najnovijem izveštaju

Agencije za privredne registre to može da se učini

gotovo hirurški.

U našoj zemlji postoji tačno 5.803 preduzeća, koja

zbirno posmatrano, isključivo proizvode gubitke.

Reč je o privrednim društvima u stečaju i likvidaciji,

koja su poslovnu 2016. završila sa negativnim neto

rezultatom od čak 50,87 milijardi dinara.

Taj podatak možda najbolje govori kako su ove kompanije zapravo zarobile kapital i imovinu dobrog dela

privrede. Njihove poslovne aktivnosti su skromne, jer su ove kompanije realizovale svega 0,5 odsto od

ukupnih prihoda i jedan odsto ukupnih rashoda privrede. Međutim, iskazani neto gubitak ovih društava čini

čak 18 odsto gubitaka cele privrede. Raspolažu samo sa 4,5 odsto poslovne imovine i 1,4 odsto kapitala, a

čine 5,9 odsto ukupnog broja privrednih društava u Srbiji.

Na platnom spisku ovih kompanija još se nalazi 4.609 zaposlenih, što predstavlja 0,4 odsto ukupnog broja

radnika u privredi. U odnosu na prethodnu godinu, broj zaposlenih je više nego prepolovljen. Prethodne

godine bilo ih je nešto više od 10.000. Broj ovih kompanija je, međutim, povećan za 517 u odnosu na

prethodnu godinu.

Ipak, i među njima ima onih firmi koje su godinu završile u plusu. Profitabilno poslovanje zabeležila su 494

društva, ostvarivši neto dobitak u iznosu od 3,98 milijardi dinara. Međutim, čak 2.527 poslovalo je bez

iskazanog neto rezultata.

Situacija je još gora kada se posmatraju kumulirani gubici iz ranijih godina. Oni dostižu 921 milijardu dinara

i u odnosu na prethodnu godinu porasli su 10,9 odsto.

Treba napomenuti da se u grupi društava u stečaju i likvidaciji nalazi i 14 javnih preduzeća. Kako pokazuju

podaci APR, tri preduzeća su poslovnu 2016. godinu završila sa ostvarenim dobitkom, u ukupnom iznosu od

37 miliona dinara. Dok je njih deset iskazalo neto gubitak, koji ukupno iznosi 245 miliona dinara. Jedno

preduzeće je poslovalo bez iskazanog rezultata. U ovom izveštaju APR-a pojedinačna preduzeća se ne

spominju već se samo daju zbirne ocene.

Rešavanje sudbine bar državnog dela ovih kompanija odlaže se iz godine u godinu, a ministar finansija

Dušan Vujović izjavio je da je nedavno došao momenat u kom je potrebno rešiti status nekih od njih. Kako

je naveo, to će biti i tema razgovara predstojeće sedme revizije aranžmana sa MMF.

Vujović je za RTS pre nekoliko dana izjavio da je potrebno rešiti status tih preduzeća posebno sa stanovišta

plaćanja energetskih troškova, finansijske discipline, unapređenja efikasnosti poslovanja menadžmenta.

Ispostavilo se da se neke stvari teže realizuju jer postoje otpori, potrebne su tehničke pripreme, a neki

procesi uzimaju više vremena, pogotovo kad se tome doda da smo izgubili dinamiku prošle godine s

parlamentarnim i ove godine s predsedničkim izborima, rekao je Vujović.

„Sve to utiče. Neki procesi zahtevaju više vremena, a Fond ima razumevanja kad nam je zbog nekih drugih

stvari potrebno više vremena da se neke stvari realizuju na način na koji je to originalno planirano. Traže od

nas da realizujemo program koji smo sami doneli”, navodi Vujović.

Država sporo gradi i kad ima para

Zbog nepovlačenja odobrenih kredita u prošloj godini plaćeno – 3,6 miliona evra penala

Opaska ministra finansija Srbije Dušana Vujovića da je Srbija potrošila sedam milijardi dinara manje od

planiranih investicija u prvih pet meseci, što znači da je podbacila sa planom, izazvala je prilično burna

reagovanja.

Prozvane je, izgleda, naročito iritirala Vujovićeva izjava da država ima na raspolaganju 3,5 milijardi evra

angažovanih, a neiskorišćenih sredstava, dok istovremeno ugovaramo nove poslove.

OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU

Do kraja godine sve poreske prijave u elektronskoj

formi

Direktorka Poreske uprave Srbije Dragana Marković kaže da se trenutno 96 odsto poreskih prihoda u našoj

zemlji administrira elektronskim putem, a plan je da do kraja godine sve poreske prijave budu u elektronskoj

formi

Direktorka Poreske uprave Srbije Dragana

Marković kaže da se trenutno 96 odsto poreskih

prihoda u našoj zemlji administrira elektronskim

putem, a plan je da do kraja godine sve poreske

prijave budu u elektronskoj formi.

"Mesečno se, putem portala ePorezi, elektronski

podnese oko 430.000 prijava, odnosno 14.200

prijava dnevno", izjavila je Marković u

intervjuu za novi broj Magazina biznis.

Objašnjavajući ciljeve reforme ovog državnog

organa, navodi da s tim promenama treba da se pojača strateška analiza rizika, centralizuje rad PU i smanji

broj organizacionih jedinica, uz istovremeno bolje pružanje usluga poreskim obveznicima.

"Reformu PU ne sprovodimo samo zbog sporazuma koji imamo sa MMF-om, već zbog toga što je svima

nama - i građanima i srpskoj privredi i ekonomiji - neophodno da sprovedemo sveobuhvatnu reformu. Do

sada se pridržavamo rokova i realizujemo planove transformacije PU za period 2015-2020. godine".

Napominje da tom procesu pristupaju veoma oprezno, budući da evropska praksa ne poznaje ovakav oblik

organizacije rada koji postoji u Srbiji.

"Imamo 178 filijala i ekspozitura i takav rad je teško kontrolisati. Upravo zbog toga međunarodne

organizacije traže da se smanji broj filijala i da se centralizuje nivo odlučivanja. Mi smo na osnovu

sprovedenih vrlo detaljnih analiza predložili da se broj od 178 filijala svede na 36. U Beogradu, na primer,

od 17 filijala treba da ostane samo šest... Taj proces treba da bude završen najkasnije iduće godine".

Na taj način će se smanjiti različito postupanje inspektora na terenu, što je, kako kaže, jedan od glavnih

zadataka.

"...Želimo da formiramo nekoliko važnih punktova u Srbiji sa kojih će se obavljati kontrole za celu državu.

Time ćemo na lokalnom nivou izbeći rodbinske, prijateljske, komšijske i ostale veze kontrolora sa poreskim

obveznicima, što je čest slučaj na terenu i česta prepreka da se taj posao dobro obavlja", ističe direktorka

PU.

Marković kaže da je za to potrebna i izmena pojedinih zakona, jer se mnogi od njih sada javljaju kao

prepreka promenama, kao Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji u jednom delu reguliše

i sistematizaciju radnih mesta, radne odnose i nivoe zvanja, tako da kod nas postoji najveći broj zvanja.

"Imamo 25 nivoa zvanja, što znači da zaposlenima treba mnogo godina rada da bi došli do viših zvanja. I to

bi trebalo da se menja... a naš predlog je da dođemo do nekih jedanaest nivoa zvanja", precizira ona.

Odgovarajući na pitanje o borbi protiv korupcije u redovima PU, Marković je navela da su tokom 2016. i za

prva četiri meseca ove godine pokrenuta 232 disciplinska postupka protiv poreskih službenika, zbog

učinjenih težih i lakših povreda obaveza iz radnog odnosa.

"Doneto je 27 rešenja o privremenom udaljenju poreskih službenika sa rada i podneto ukupno 18 krivičnih

prijava... zbog postojanja osnovane sumnje da su poreski službenici izvršili krivična dela nesavestan rad u

službi, zloupotreba službenog položaja i primanje mita", precirizala je ona.

Smatra da su u reformi Poreske uprave najbitnija sistemska rešenja koja će dovesti do suštinskog

poboljšanja položaja poreskih obveznika s jedne, i stabilnih budžetskih prihoda, s druge strane.

"Zatim, bitno je da Poreska uprava ima klijentski odnos sa poreskim obveznicima a ne da, kao do sada, bude

rigidna, odnosno da se žalbe klijenata automatski odbijaju, bez dubljeg razmatranja".

U tom cilju će već ovog leta biti organizovano deset šaltera "Vaš poreznik" za pomoć poreskim obveznicima

u deset filijala, koji će biti odvojeni za direktnu komunikaciju sa poreskim obveznicima.

TOKOM 2016. PODNETO VIŠE OD 2.300 KRIVIČNIH PRIJAVA ZBOG SUMNjE NA UTAJU

POREZA

U 2016. godini podneto je oko 1.820 krivičnih prijava protiv 2.350 lica zbog sumnje za utaju poreza u

ukupnom iznosu od oko 10,7 milijardi dinara, izjavila je direktorka Poreske uprave Srbije Dragana

Marković.

"Od toga je, zbog nedozvoljenog prometa akciznih proizvoda, u 2016. godini podneto 608 krivičnih

prijava... Vrednost akcizne robe oduzete u akcijama suzbijanja nelegalnog prometa akciznih proizvoda u

2016, obračunata po najnižim cenama na sivom tržištu, iznosi 583 milijarde dinara, što je za oko pet puta

više u odnosu na isti period 2015", rekla je Marković u intervjuu za novi broj Magazina biznis.

Poreska uprava u koordinaciji sa drugim državnim organima intenzivno radi, ističe direktorka Uprave, na

suzbijanju sive ekonomije.

Među glavnim generatorima sive ekonomije su, kako predočava, tzv. "peračka" i "fantom" preduzeća, kojih

je prošle godine identifikvano 151, a u prva četiri meseca ove godine 43.

"Nastojimo da rano otkrijemo ova preduzeća jer, zapravo, ona regularnim privrednim subjektima pomažu u

izbegavanju plaćanja poreza. Osim vođenja krivičnih postupaka protiv onih koji izbegavaju poreske

obaveze, ranim otkrivanjem "fantom" i "peračkih" preduzeća, postižemo i bolju naplatu poreza, jer ta

preduzeća poseduju imovinu, za razliku od "fantoma"", objašnjava Marković.

Što se tiče broja zaposlenih i kadrovske strukture, kaže da je PU sa 12. junom ove godine imala 5.032

zaposlena na neodređeno vreme - upola manje od broja sistematizovanih radnih mesta pre deset godina, i da

60 odsto čini visokoobrazovani kadar.

Prema njenim rečima, PU Srbije je najopterećenija uprava u regionu, "jer naš poreski službenik administrira

1.411 stanovnika naše zemlje, dok, recimo, u Sloveniji jedan poreski službenik administrira - 823

stanovnika".

"Zato nas raduje skori prijem novih 100 inspektora kojima ćemo podmladiti postojeći kadar. O tome koliko

je bilo interesovanje za taj naš konkurs, svedoči podatak da se za 100 mesta javilo oko 1.800 ljudi koji su

uputili preko 24.000 prijava, jer su mnogi aplicirali za više pozicija", rekla je Marković.

Na pitanje na koju bi evropsku državu volela da liči Srbija kada je poreski sistem u pitanju, Marković je

odgovorila "na Dansku", jer je to zemlja sa izuzetno uređenim poreskim sistemom u kojoj stepen

dobrovoljnosti plaćanja poreza iznosi neverovatnih 99 odsto, dok je procenat sive ekonomije tek jedan

odsto.

Jugoimport potpisao ugovor sa Indijcima - 2,7

milijardi evra

Indijska kompanija Anil Ambani Group saopštila je juče da je sklopila desetogodišnje strateško partnerstvo

sa srpskim Jugoimport-SDPR, čija se vrednost procenjuje na 2,7 milijardi evra.

Kako piše u saopštenju kompanije Anil Ambani Group, objavljenom na njenom sajtu, partnerstvo se odnosi

na proizvodnju municije i "otkrivanje poslovnih mogućnosti".

Kompanija Anil Ambani Group je to saopštila dan nakon što se Anil Ambani, šef Reliance Defence

Ammunition (koja posluje u okviru Anil Ambani Grupe), sreo sa ministrom odbrane Zoranom Đordevićem,

i sa generalnim direktorom kompanije Jugoimport SDPR, Branislavom Prostranom.

Dve kompanije će zajedno raditi, piše u saopštenju, izmedu ostalog na polju naoružanja, sa projektovanim

zahtevom indijskih oružanih snaga u narednih 10 godina, u vrednosti od 2,7 milijardi evra.

Kako je navedeno u saopštenju, s obzirom na veličinu indijskog tržišta, postoji mogućnost izvoza

naoružanja, zajedno sa transferom tehnologije originalnih proizvodača vojne opreme i proizvodnju u Indiji.

Jugoimport je, piše dalje, državna kompanija i lider na tržištu naoružanja i vojne opreme, koja je ponudila

potpuno tehnološko rešenje u skladu sa zahtevima indijske vlade i kompanije Reliance, koja je predložila

grinfild investiciju za izgradnju fabrike za proizvodnju municije.

Dodaje se da će Reliance raditi i na razvoju nove generacije municije kako bi izašla u susret potrebama

indijskih oružanih snaga u budućnosti.

Indija, piše u dokumentu, trenutno uvozi skoro 50 odsto municije, za šta godišnje izdvaja 1,4 milijardi evra.

Fiskalni uzimamo samo kada moramo

Iako 90 odsto građana podržava borbu protiv sive ekonomije, nismo ljubitelji uzimanja fiskalnih odsečaka

VIŠE od 80 odsto potrošača u zemljama centralne i istočne Evrope

(CIE) spremni su da podrže vlade u borbi protiv sive ekonomije, a u

Srbiji čak 90 odsto njih, pokazuju rezultati stuidije o svesti i

stavovima javnosti prema sivoj ekonomiji, koje je objavila

kompanija "Masterkard".

Istraživanje, koje je sprovela agencija IPSOS u 10 zemalja CIE -

Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Češka, Mađarska,

Poljska, Srbija, Slovačka, Slovenija i Rumunija, pokazuje da čak 69

procenata anketiranih shvata da siva ekonomija smanjuje sredstva za javne usluge, kao što su obrazovanje,

zdravstvo ili putna infrastruktura.

Podaci za Srbiju su slični - 85 odsto ispitanika je izjavilo da su čuli za sivu ekonomiju i većina je povezuje

sa neprijavljivanjem radnika (75 odsto), neregistrovanjem dela ili svih prodajnih transakcija (75 odsto) i

sakrivanjem dela ili celokupnih prihoda preduzeća (72 odsto). Svest o sivoj ekonomiji prati i razumevanje

nekih od posledica: 74 odsto građana Srbije se slaže da što je viši nivo sive ekonomije, to su manje

mogućnosti države da pruži građanima javne usluge, dok 80 posto shvata da siva ekonomija ograničava

ekonomski rast zemlje.

Međutim, mnogi ne shvataju da njihove navike pri kupovini zapravo mogu napraviti razliku. Skoro polovina

ispitanika uzima fiskalni račun samo onda kada znaju da će im biti potreban.

Podaci za Srbiju su pokazali da je nacionalna nagradna igra sa fiskalnim računima i kartičarskim slipovima,

koja je organizovana u martu 2017, bila dobro primljena među građanima, pri čemu je 40 odsto anketiranih

izjavilo da su bili podstaknuti da uzimaju račune češće nego inače.

BEZGOTOVINSKA PLAĆANjA

STUDIJA je takođe pokazala da potrošači nisu svesni da bezgotovinska plaćanja mogu znatno da pomognu

u suzbijanju sive ekonomije. Samo 37 procenata ispitanika širom regiona identifikovalo je plaćanje karticom

umesto gotovinom kao jedan od načina za smanjenje sive ekonomije. Najniži rezultat je zabeležen u

Mađarskoj - 13 odsto, dok je u Srbiji taj broj 29 odsto.

TELEGRAF.RS

Za Aerodrom "Nikola Tesla" pet ponuđača

Objavljivanjem imena onih koji su prošli kvalifikacije počinje druga faza postupka koja

će trajati dva i po meseca odnosno 75 kalendarskih dana

U trku za koncesiono upravljanje beogradskim Aerodromom „Nikola Tesla” ušla su četiri konzorcijuma i

jedna kompanija, koji će morati da dostave obavezujuće ponude, piše “Politika”.

Reč je o švajcarsko-francuskom konzorcijumu („Merdijam istern Jurop investments”, Aerodrom iz Ciriha i

„Efaž”), indijsko-grčkom konzorcijumu („GMR infrastrakcer limitid” i „Terna”), francuskoj kompaniji

„Vinsi erports”, južnokorejsko-tursko-kiparskom konzorcijumu („Incion internešenel erport korporejšn”,

„Jitirimlari ve isletme” i „VTB kapital infrastrakcr”) i kineskom konzorcijumu („Hejna er trevl servis”,

HNA i „Čajna nešenel aero tehnolodži”).

Ako se pogleda njihov portfolio stičce se utisak da će se za beogradski aerodrom boriti zaista ozbiljne

kompanije koje imaju iskustvo u avio-biznisu, navodi beogradski list.

Na pretkvalifikacioni konkurs za Aerodrom “Nikola Tesla” javilo se 27 zainteresovanih kompanija, a od

srede 21. juna počinje prava trka za izbor koncesionara od kada bi trebalo da počnu da stižu obavezujuće

ponude.

Objavljivanjem imena onih koji su prošli kvalifikacije počinje druga faza postupka koja će trajati dva i po

meseca odnosno 75 kalendarskih dana.

To znači da bi početkom septembra trebalo da bude poznato kome će država poveriti aerodrom na

upravljanje u narednih 25 godina.

Agrokor: Manjinski udeo u Merkatoru vlasništvo

je Ivice Todorića, a ne kompanije

Povodom vesti koju su preneli slovenački mediji da je ruska banka Sberbank počela da pleni 18,53 odsto

deonica Merkatora koji su trenutno u vlasništvu Agrokorove holandske firme Agrokor B.V., oglasila se i

kompanija Agrokor, čije saopštenje prenosimo u celosti:

„Agrokor d.d. je vlasnik 69,57% Mercatora i ovo

vlasništvo Agrokora d.d. nije založeno niti je na bilo koji

način dovedeno u pitanje. Sva vlasnička prava u Merkatoru

Agrokor d.d. ostvaruje na temelju ovog većinskog

vlasničkog udela.

Manjinski udeo od 18,53% Mercatora koji je u vlasništvu

Agrokor Investments B.V. nije vlasništvo Agrokora d.d.,

jer je ova kompanija sa sedištem u Holandiji u direktnom,

100-postotnom vlasništvu Ivice Todorića. Prema informacijama kojima raspolaže vanredna uprava

Agrokora d.d., Ivica Todorić je prilikom podizanja kredita u iznosu od 100 miliona evra od Sberbanke u

februaru ove godine založio deonice Merkatora u vlasništvu Agrokor Investment B.V. kao dodatno sredstvo

osiguranja. Tim temeljem Sberbanka ima direktan zahtev prema toj imovini i može pokrenuti postupak

izvršenja.

Kako Agrokor d.d. nije vlasnik Agrokor Investments B.V., na ovu se kompaniju ne odnosi Zakon o

postupku vanredne uprave. Vanredna uprava Agrokora ima ingerencije samo nad vlasništvom Agrokora

d.d., a navedeni manjinski udeo u Merkatoru kao što smo pojasnili to nije. Međutim, bilo kakvo

raspolaganje tim manjinskim udelom nema uticaj na budućnost Merkatora kao niti na proces restrukturiranja

Agrokora d.d.”