УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ • ФИЛОЗОФСКИ ФАКУТЕТ

Центар за археолошка истраживања Чика ЈБубина 18-20, Београд

Књига 18

АРХЕОЛОГИЈАИСТОЧНЕСРБИЈЕ

Научни скуп Археологија источне Србије

Београд - Доњи Милановац, децембар 1995. године

Уредник - Мирослав Лазић

Београд1997

Видојко Јовић

ГЕОЛОШКЕ И ГЕОМОРФОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

ИСТОЧНЕ СРБИЈЕ

Од почетка развоја геологије у Србији скоро да није било геолога који се, мање или више, није бавио геологијом источне Србије. Међутим, и поред тако великог броја геолога који су оставили праву библиотеку штампаних публикацијао источној Србији, остали су многи геолош- ки проблеми које ће и наредне генерације решавати. Јер, источна Србија представља веома сложену и засебну целину чија се геолошка историја разликује од осталих делова Србије. Слободно се може рећи и да се разликује не само у геолошком већ и у археолошком и етнолошком смислу. Јован Жујовић, познати српски геолог, овако је окарактерисао сложеност геолошке грађе источне Србије: „На једноме маломе прос- тору, рецимо на остењцима у Дунавској Клисури, проматрач може пред собом на један мах да види материјалне пред- ставнике неколико периода из историје Земље, зашто би му у другим крајевима требало путовати“ .

Разноврстан геолошки састав огледа се у заступљености различитих маг- матских, седиментних и метаморфних стена које су настале у широком времен- ском интервалу, од протерозоика до квар- тара. Такав састав релативно малог прос- тора условио је појаве различитих руда и осталих корисних природних материјала, као и развој разноврсног рељефа и хидро- графске мреже. Све то је погодовало раној појави људских популација на овом прос- тору, импресивном развоју појединих преисторијских култура, као и процвату римске цивилизације.

Границе

Око географских граница источне Србије постоје различита мишљења. И док су северна и источна граница јасне, јер су то и државне границе са Румунијом и Бугарском, јужна и западна граница пред- стављају одређени проблем јер нису сасвим јасне ни у географском ни у геолошком смислу.

Северна граница источне Србије почиње непосредно испред Голупца и прати ток Дунава, односно границу са Румунијом. Источна граница такође води Дунавом до почетка границе са Бугарском, а затим, идући ка југу, поклапа се са државном границом са Бугарском. Јужна граница се пружа од Руј-планине до Власотинаца, а западна граница се налази источно од правца Власотинце - Ниш, па преко Ражња и Алексинца до близу Сталаћа, а затим источно од Параћина и Ћуприје према Голупцу, на северу.

Источна Србија захвата површину од 13607 km2.1 То је планинско-котлинска област која се састоји од северног (карпатског) и јужног (балканског) дела. Граница између њих може се приближно повући правцем Ртањ - Књажевац.

Геолошка грађа

Најстарије стене у источној Србији јесу метаморфне стене протерозојске старости. То су углавном шкриљци високог

1 - Марковић Ј. Ђ., Павловић М. А., 1995.

21

ВИДОЈКО ЈОВИЂ

кристалинитета - гнајсеви, лептинолити и микашисти, док су амфиболити и мермери знатно мање распрострањени. Они се јављају у више појасева: нереснички, поречки, белоречки, текијски, сипски, старопланински итд. Стратиграфско рашчлањавање кристаластих шкриљаца још није потпуно завршено. Издвојен је нерашчлањени протерозоик, који је пред- стављен различитим гнајсевима и микашистима (Текија, Осаница), а изнад њих леже зелени шкриљци рифејске старости (Кучајске и Хомољске планине, подножје Мироча, Буковик, Власина и др.).

Старијем палеозоику припадају дијабаз-филитоидна формација, кречња- ци, аргилофилити и пешчари. Камбријум је потврђен наласком фосилних остатака археоцијата у кристалину Пореча и Беле реке. Ордовицијумске старости су аргило- шисти, кварцити, пешчари и различити шкриљци нађени на Хомољским планина- ма, Кучају, Бељаници и Руј-планини. Силурске творевине су представљене пешчарима, аргилошистима и другим шкриљцима са граптолитима, а распрос- трањене су на Кучају, Руј-планини, Ртњу и у околини Звоначке Бање. Девон је више распрострањен него остали старији палео- зоик - стене из тог периода откривене су у подножјима кречњачких планина између Мораве и Тимока. То су метаморфисани марински седименти, флишне творевине и пешчари са биљним остацима који упућују на континентално развиће. У старијем палеозоику била је изражена и магматска активност, чији резултат су велике масе габроидних стена на Дели Јовану и Заглавку, као и дијабази Дели Јована, Хомоља, Поречке реке и Кучаја. Карбонски седименти су откривени код Добре, у Поречкој реци и на Старој пла- нини, а представљени су конгломератима, пешчарима и угљевитим шкриљцима.

Све те творевине сличне су онима у Динаридима, а геолошки састав источне Србије почиње да се значајно разликује тек од горњег карбона, када су створене наслаге угља, пешчара и глинаца, а у перму - црвени, сиви и бели пешчари. Црвени пешчари су распрострањени у два појаса: један од Дунава преко Крепољина, Сисевца и Буковика до Суве планине, а други од Кучаја, Озрена и Девице до Старе планине. Херцински магматизам дао је гранитоидне стене које су доста распро- страњене у источној Србији (Горњане,

Нересница, Брњица, Плавна, Стара плани- на), сијените Танде, порфирите и њихове туфове. Кварцпорфири су нађени између Гребена и ушћа Поречке реке до Старе планине, где се налазе у формацији црвених пешчара.

У источној Србији развијен је мезо- зоик (тријас, јура и креда), који се одлику- је великим распрострањењем карбонатних стена (кречњака и у мањој мери доломита). Тријас је представљен различитим кречњацима од Кучајне до Руј-планине, а највеће масе доломита нађене су на Старој планини. На тој планини распрострањени су и остали тријаски седименти: шарени пешчари, кречњаци, рожнаци и глинци. Многе планине изграђене су од јурских кречњака: Кучај, Сува планина, Мироч, Вршка чука, а они су откривени и код Добре, на Великом гребену, код Рготине, итд. Средњојурски цефалоподски и гвожђевити кречњаци јављају се на Гребену и у Бољетину, док су код Црнајке нађени очувани амонити у њима. Пешчари и песковити кречњаци на Старој планини припадају средњој јури. Горња јура се одликује доломитима, кречњацима са рожнацима у којима је нађена богата фауна: амонити, белемнити, шкољке, корали итд. Доња креда је развијена од Дунава до бугарске границе и представље- на је кречњацима, пешчарима, лапорцима и флишним седиментима. Горња креда има знатно веће распрострањење: лапорци, кречњаци, рожнаци и глинци (Вршка чука, Вратарница, Неготинска Крајина), флиш Мокрања и вулканогено-седиментни ком- плекс тимочке области који захвата површину од приближно 760 km2. Међу седиментним стенама највише су зас- тупљени кречњаци, пешчари, глинци и лапорци. Најраспрострањенија вулканска стена је андезит која се местимично одликује крупним фенокристалима хорн- бленде (некада називана гамзиградит), па је добила назив тимацит (по реци Тимок - Timacum). Дацит, андезит - базалт и латит се ређе јављају. Горњокредне старости су и појаве угља - Ртањ, Добра срећа и Подвис.

Терцијарни седименти покривају површину већу од 6 000 km2 и одговарају неогену (већим делом миоцену, а мањим делом плиоцену - Сл. 1). И док је палеоген карактеристичан за северне и источне Карпате, у источној Србији је вероватно само мало заступљен. Неогени седименти

22

ГЕОЛОШ КЕ И ГЕОМ ОРФОЛОШ КЕ К А Р А К ТЕ Р И С ТИ К Е ИСТОЧНЕ СРБИЈЕ

су представљени следећим врстама: раз- личити пескови, песковите глине, лапорци, пешчари и конгломерати стварани током миоцена, односно пескови и глине плио- ценске старости. Веома су бројне појаве мрког угља и лигнита (Алексинац, Сисе- вац, Сење, Равна река, Јелашница). У ридањско - крепољинској зони нађене су појаве палеогених вулканских стена - дацита, андезита и андезит-базалта.

Квартарни седименти у источној Србији различитог су постанка: пролуви- јални, делувијални, алувијални, еолски и изворски. Доњем плеистоцену припадају високе речне терасе изнад Дунава (150 - 175 m), које су изграђене од шљунка и песка. Терасе Кључа (до 120 m) пред- стављају речно-језерске седименте (шљунак, песак, глина) и одговарају доњем и средњем плеистоцену.2 Средњем и гор- њем плеистоцену припадају пескови и лесоидне глине у којима су нађени мекуш- ци и остракоде. Ниже речне терасе Дунава (10 - 20, 25 - 40 и 60 - 70 m изнад Дунава), изграђене углавном од шљунка, гор- њоплеистоценске су старости. У холо- ценске седименте сврставају се алувијал- ни, делувијални и пролувијални наноси, „живи песак“ у Кључу и околини Радујевца, као и бигар око извора.

Рудно благо

Источна Србија је од давнина позна- та као област која обилује разноврсним рудним благом. То се свакако одразило на развој преисторијских култура, на појаву раног енеолитског рударства (Рудна гла- ва), као и на значајну рударску активност у античко доба.

Најзначајније појаве бакра у Србији управо се налазе у њеном источном делу, у Тимочкој еруптивној области. И док су данас економски најважније сулфидне руде бакра у Бору, Мајданпеку и Великом Кривељу, у древној прошлости главну улогу имале су карбонатне руде - малахит и азурит. У оксидационој зони мајдан- печког рудишта налазили су се секун- дарни минерали - малахит, азурит, лимо- нит и самородни бакар, који су били поз- нати и коришћени у преисторији. У околи- ни Крепољина познате су многе минерал- изације бакра у пермским црвеним

2 - Ракић М., 1973.

Сл. 1 - Положај неогених седимената и седиментних стена у североисточној Србији.

Fig. 1 - Location of the Neogene sediments and sediment rocks in N.E. Serbia.

пешчарима - Брезница, Ждрело, Метова река, Сиге, Каменита главица, Гола глави- ца, Кулмеа и друге. Осим сулфида бакра (ковелина и халкозина), веома је распрос- трањен малахит. Од бакрових минерала у сличним стенама на Сувој планини нај- распрострањенији је малахит, док су азу- рит, халкозин и борнит мање заступљени (Банцарево, Студена).

У источној Србији позната су два типа гвожђевитих руда: скарновски и сед- иментни. Први тип је више распростра- њен: Рудна глава, Црнајка, Старица - Потој чука, а главни минерал је магнетит. Седиментни тип је представљен хематит- ом или лимонитом (Татарски вис, Мироч,Сиколе, Метовница - Гамзиград).

Као што је бакар обележио преис- торију источне Србије, тако је злато

23

ВИДОЈКО ЈОВИЋ

означило антички период. Златоносне кварцне жице откривене су на многим мес- тима - Глоговица, Танда, Злаће (Тилва њагра - Црни врх), Благојев камен, Бродица итд. У прошлости су, међутим, много значајнија била наносна лежишта злата у рекама Пек, Поречка река, Велика, Сува река и Речка. Нарочито је Пек са својим притокама (Комша, Гложана, Дубока) био познат по значајним количинама самородног злата.

ка црница и ливадско земљиште због висо- ког нивоа подземних вода. Сироземи се јављају у брдским подручјима. На обалама Дунава, Тимока и осталих већих речних токова налазе се алувијални наноси на којима је развијено алувијално земљиште. Појава чернозема везана је за лесне наслаге у Кључу, источно од Кладова и у Неготинској Крајини, односно у околини Кладова и Радујевца. На Дели Јовану је највише заступљено смеђе кисело земљи-

JMinine. Тлгјпл

Сл. 2 - Највиша дунавска тераса у Ђердапу.Fig. 2 - The highest Danube terrace in the Iton Gates.

Олово и цинк ce јављају у Ваља Саки, између Ваља Стржи и Мајданпека, као и у Кучајни и Решковици. Међутим, све су то мале рудне појаве. На више места у источној Србији налазе се и мангански минерали (Огашту пјатру, Уровица, Кожица).

Мермери су ретке стене у источној Србији, а нешто значајније појаве познате су код Подгорца у подножју Кучаја. Глине су познате код Метриша, Јабуковца и Димитровграда, али и на другим местима у оквиру неогених седимената.

Земљишта

Врсте земљишта у свакој области зависе од врсте стенске подлоге (чијим распадањем настају), климе, рељефа и антропогеног утицаја. На неогеним седи- ментима у источној Србији најчешће се јављају смоница, подзол и гајњача, а на плеистоценским речним терасама - зем- љиште типа псеудоглеја. На кречњацима су развијене рендзине и смеђа земљишта. У неготинском крају заступљени су ритс-

ште, чија дебљина местимично износи 50 - 70 cm.

Клима

У источној Србији клима је сложена због различитог утицаја умерено-конти- ненталне, степско-континенталне и праве континенталне климе. На Старој планини изражено је алпско поднебље. Степско- континенталну климу има Неготинска Крајина, где се јавља и степска вегетација. У долини Тимока и са порастом надморске висине преовлађује континентална клима. За источну Србију специфичне су велике микроклиматске разлике условљене раз- ликама у рељефу.

Рељеф

За источну Србију карактеристичан је „шаховски рељеф“ , јер се смењују кот- лине и долине са планинама. Преовлађују тектонски и флувио-денудациони облици рељефа, а најпознатија геоморфолошка карактеристика источне Србије свакако је

24

ГЕОЛОШ КЕ И ГЕОМ ОРФОЛОШ КЕ К А Р А К ТЕ Р И С ТИ К Е ИСТОЧНЕ СРБИЈЕ

Сл. 3 - Положај речних тераса и раседа у Неготинској низији. Fig. 3 - Location of river terraces and clifts in the Lowland of Negotin.

Ђердап - највећа пробојница у Европи.Ђердап се састоји од четири клисуре

(Горња или Голубачка, Госпођин вир, Казан и Сипска клисура), које су повезане са три котлине (ЈБупковска, Доњомилано- вачка и Оршавска). Ђердапска клисура је усечена у различите стене: кристаласте шкриљце, мезозојске кречњаке, палеозо- јске граните и пешчаре. Котлине су испуњене неогеним језерским седименти- ма. У Ђердапу се јављају терасе које је Цвијић детаљно проучио (Сл. 2).3 Он је разликовао речне и абразионе терасе. Код Кладова је издвојио три терасе (10, 27 - 30 и 60 - 65 m изнад тадашњег нивоа Дунава) које су изграђене од шљунка и песка, а њихову подлогу представљају неогени пескови и глине (Сл. 3). Најтипичније терасе се налазе код Сипа и око Казана (90- 115, 130 - 160, 200, 260 и 370 m изнад Дунава). Низводно од Сипа Цвијић је

3 - Цвијић Ј., 1921.

установио да речне терасе прелазе у маринско - језерске или абразионе терасе.

Осим Ђердапске клисуре дуге око 100 km, у источној Србији су значајне још и следеће клисуре: Рибарско - горњачка (24 km), Сићевска (18 km), Јабланичка, клисура Баба Јоне и Лазарева долина.

Кречњачки терени условили су појаве различитих облика карста (загаћени карст, увале, крашко поље, пре- расти и многе пећине - Сл. 4). Кречњаци заузимају површину од 4 275 km2, што представља отприлике трећину територи- је источне Србије.4 Карст је веома развијен на Бељаници, Кучају, Девици и Сувој планини. Источна Србија је позната по прерастима и „каменим мостовима" (Вратна).

Планине су углавном ниже и средње висине (Сува планина 1808 m, Ртањ 1560 m, Бељаница 1336 m, Кучај 1243 m,

4 - Марковић Ј. Ђ., Павловић М. А., 1995.

25

ГЕ0 Ј10Ш КЕ И Г Е О М О У Ф и л и Ш К Е К А Г А К Т Е У Ш ЈТ П П и VIL.TUHHH ^РБИЈЕ

ма увала и поља. Оне су углавном везане за веће надморске висине (преко 400 m).

Већина пећина се одликује једнос- тавним каналом и малом дужином. Само оне које су дуже од 200 m имају, осим главног ходника, и споредне канале, веће дворане, а неке од њих - и два главна канала.

Пећине у источној Србији се јављају на различитим надморским висинама: од испод 100 m до изнад 1 700 m. Због тога се одликују и различитим микроклиматским условима. Најниже температуре су забележене у јамама леденицама (средња температура 3°С), а највише температуре имају пећине са две или више отвора (око 16°С) и налазе се у сливу Нишаве, Ресаве и Сврљишког Тимока.5

У речним пећинама заступљени су углавном флувијални седименти: шљунак и песак, а у мањој мери глина. Осим тога, скоро увек се налазе и обрушени комади и блокови кречњака. Скоро све пећине садрже хемијске седименте који су се нат- аложили из воде: бигар и калцитски пећински украси. Највише тих седимената имају пећине које се налазе на надморској висини између 400 и 800 m.

Највеће пећине у источној Србији су: Боговинска (више од 5 km), Ресавска (2 839 m), Рајкова (2 304 m), Злотска (775 m), Церемошња (776 m), Дубочка (1 968 m), Понорска (900 m), Ваља фундата (780 m), Раваничка (1 600 m), Церјанска (око 7 km), Ветрена дупка (2 760 m), Држинска (1 440 m), Преконошка (400 m) итд.

Поткапина има знатно више од правих пећина и јављају се у клисурама и на стрмим падинама кречњачких планина. У клисурама се налазе при дну, у нивоу река, али и на већим висинама, а настале су подлоковањем и дубљењем, дејством речне воде. Нарочито су бројне у Јелашничкој и Сићевској клисури, око Сврљишког Тимока и у околини Сокобање. Бројне су и поткапине на ескарпманима (стрмим одсецима) на северним падинама планина (Сува планина, Ртањ, Стол, Велики крш, Тупижница, Бељаница и др.).

Јављање јама није везано за одређене надморске висине, али је усло- вљено заступљеношћу одређених крашк- их облика (вртаче, увале, скаршћене долине). Њихова дубина најчешће износи 10 - 30 m а канал им је једноставни.

5 - Петровић Ј., 1974.

Сл. 5 - Античке градине и стари рударски радови шире околине Бора.

Fig. 5 - Antique hill-forts and ancient mining works in the environs of Bor.

Рударство у npeucmopuju u антици

Веома рано рударство у источној Србији проистекло је због једноставног налажења два метала - бакра и злата, који су могли бити лако коришћени (самородно злато), односно прерађивани (бакар).

Бакарне секире и остале алатке нађене су на више места у источној Србији: Валакоње, Лазница, Савинац,Слатина, Оснић и др. Кад је почетком X X века почело вађење руде из борског руд- ника, откривени су остаци ранијег рударства, керамика винчанско- плочничког типа и преисторијске бакарне алатке. Нажалост, тада није посвећивана пажња таквим налазима, па је заувек изгубљена могућност да се употпуни поз- навање преисторијског рударења у Бору.Слична је ситуација и у Мајданпеку.Пошто је бакар био потребан за израду различитих предмета за домаћинство, преисторијски и антички предмети од бакра вековима су прерађивани.

27

ВИДОЈКО ЈОВИЋ

У односу на преисторијско рударст- во, античко рударство у источној Србији било је развијеније и распрострањеније. Значајан број античких утврђења навео је неке истраживаче на закључак да су она већином изграђена због рударске делат- ности.6 Нарочито се инсистирало на тврђењу да је Гамзиград „управни центар за испиралишта злата, рударство и каменоломе овога краја“ 7 или „средиште рударства злата источне Србије, а можда и целе нове Дакије" (Сл. 5).8 Новијим архе- олошким истраживањима Гамзиграда оповргнуте су такве тврдње и несумњиво показано да је у питању царска палата. То само потврђује да геолошке интер- претације археолошких локалитета, као и археолошка тумачења геолошко-рудар- ских прилика, у неким случајевима доводе до погрешних закључака.

У античко доба експлоатисано је злато како из златоносних кварцних жица и кварцно-лимонитских маса тако и из речних и поточних наноса. О античком рударству злата у Бору сведоче многи рударски радови (раскопи, окна), који су откривени почетком X X века. Интере- сантно је да примарну сулфидну руду нису експлоатисали, што вероватно говори о непознавању одговарајуће технологије прераде такве руде. Антички остаци нађени су такође на Тилва рошу, око Борске реке, у долини Пека и у сливу речице Липе.

Средњовековно рударство у источној Србији најмање је познато, јер је мало и проучавано. Вероватно су нека античка рудишта била активна и неко време после досељавања Словена. Познато је да је Кучајна у X веку била развијено трговачко место, што је сигурно последица знатних појава олова са сребром и златом.

Природна средина и археологија

За развој култура и насеља на одређеном подручју веома је значајна природна средина, односно природни потенцијали неопходни за живот и делат- ност људи. Ту се углавном мисли на изворе хране и сировине за израду оруђа и оружја.

Географска средина је у прошлости имала, а и данас има непосредан утицај на локације и густину насеља у одређеном подручју. Рељеф и клима су свакако нај- значајнији географски фактори. На другој страни, за економски развој насеља и људске популације највећи значај имају геолошка и педолошка средина, као и биљни и животињски свет.

О утицају природне средине на развој преисторијских и раноисторијских култура у источној Србији мало је писано. За потпуно сагледавање тог утицаја неопходно је имати интердисциплинарно проучене археолошке локалитете и покретне налазе (палеоботаничка, палео- зоолошка, петролошко-минералошка, гео- хемијска, педолошка, радиометријска и друга испитивања) и археолошке карте које би служиле за поређење са одговара- јућим картама (геолошка, геоморфолошка, педолошка итд).

Као пример утицаја природне сре- дине може се навести култура Лепенског Вира, о чему је писао Срејовић: „Архео- лошка, геолошко - педолошка и еколошко- фитоценолошка истраживања вршена у Ђердапу између 1965. и 1970. године показују да настанак, успон, али и крај ове древне културе у највећој мери зависе управо од специфичности њеног животног простора, тј. од географско-морфолошких одлика ове највеће клисуре Европе“ . И даље: „Тако је једна од основних природ- них одлика Ђердапа - просторна стеш- њеност - условила појаву првих рационал- них архитектонских форми и организо- ваних насеља у Подунављу".9

С обзиром на велику заступљеност кречњачких стена, а самим тим и пећина и поткапина у источној Србији, може се очекивати знатно већи број палеолитских и мезолитских налаза него што је данас познато. Сировине за израду оруђа и оружја (рожнац, кварцит и друге силици- јске стене, дијабаз, спилит, амфиболит и др.) такође су доста распрострањене у источној Србији. Квалитетан кремен није до сада откривен, али у близини, у запад- ној Бугарској, позната су таква налазишта (добруџански тип).

6 - Симић В., 1969.7 - Mano-Zisi Đ., 1956.8 - Симић В., 1969. 9 - Срејовић Д , 1973, 107 и 112.

ГЕОЛОШ КЕ И ГЕОМ ОРФ ОЛОШ КЕ К А Р А К ТЕ Р И С ТИ К Е ИСТОЧНЕ СРБИЈЕ

За многе античке локалитете у гранит) нема у источној Србији, па јеисточној Србији карактеристична је добављан из Грчке, Анадолије и Египта.употреба локалног камена за градњу На другој страни, ово подручје је било поз-(андезит, габро, кречњак, лапорац, гранит нато по значајним лежиштима бакра,и др.) и за грубу архитектонску декораци- гвожђа и злата, што је свакако утицало наЈУ (туфопешчар, шкољкасти кречњак и развој преисторијских и античких кул-др.). Квалитетнијег архитектонског и тура. скулпторског камена (мермер, порфир,

29

ВИДОЈКО ЈОВИЂ

БИБЛИОГРАФИЈА

□ Анђелковић М., Николић П.1980 Тектопика Карпато - балканида

Југославије, Београд.

□ Богдановић П.1977 Геологија североисточне Србије

(стратиграфија, магматизам, тек- тоника, металогенија), Београд.

□ Mano-Zisi Đ.1956 Le castrum de Gamzigrad et ses

mosaiques. Archaeologia Iugoslavica II, Beograd, 67 - 84.

□ Марковић J. Ђ., Павловић M. A.1995 Географске регије Југославије, Београд,

1996 Национални парк Ђердап: памтивек природе и човека, ур. Ј. Ангелус.

□ Петковић В. К.1935 Геологија Источне Србије, Београд.

□ Петровић Ј.1974 Крш Источне Србије, Београд.

□ Ракић М.1973 Тумач за Основну геолошку карту

СФРЈ, лист Доњи Милановац (квар- тар), Београд.

□ Симић В.1969 Историјски осврт на рударство бакарног

рудишта у Бору и околини. Зборник padoea Рударско-металуршког факул- тета и Института за бакар VIII,Бор, 1 - 203.

□ Срејовић Д.1973 Култура Лепенског Вира и њена

природна средина, Земља и људи 23, Београд, 107 - 114.

□ Ћирић Б. М.1996 Геологија Србије, Београд.

□ Цвијић Ј.1895 Пећине и подземна хидрографија у

Источној Србији, Београд.1921 Ђердапске терасе, Глас СКА CI, Први

разред 43, Београд, 1 - 33.

30

GEOLOGIC A N D GEOM ORPH OLOGIC FEATURES OF EASTERN SERBIA

Vidojko Jović

GEOLOGIC AND GEOMORPHOLOGIC FEATURES OF EASTERN SERBIA

Summary

Eastern Serbia covers a surface of 13607 km2. It is mountain-valley area consisting of two parts: northern (Carpathian) and southern (Balkanian). Eastern Serbia represents very com- plex and separately unit with different geologic history in relation to the other parts of Serbia. There are various magmatic, sedimentary and metamorphic rocks formed in a broad time inter- val, from Proterozoic to Quaternary. A such geo- logic composition of relatively small area caused occurrence of various ores and other natural use- ful materials, as well as the development of dif- ferent relief and hydrography. All these features have favoured the early appearance of human population in this area, an impressive develop- ment of some prehistoric cultures and a high level of Roman civilization.

Geologic composition

The oldest uncovered rocks in eastern Serbia are metamorphic rocks of Proterozoic age (various schists, amphibolite and marble - Osanica, Tekija). Paleozoic rocks are very widespread - green schists, limestone, argyllo- phyllite, quartzite and sandstone found in Poreč, Bela Reka, Homolje Mountains, Kučaj, Beljanica, Ruj-planina, etc. Permian red sandstones are found from the Danube to the Bulgarian border. Two large gabbro massifs (Deli Jovan and Zaglavak) and many granite massifs (Gornjane, Neresnica, Brnjica, Plavna, Stara planina, etc.) are also of Paleozoic age.

Mesozoic age is characterized by carbon- ate rocks (mainly limestone and less dolomite). Triassic limestone occurs from Kučajna to Ruj- planina. Мапу mountains in eastern Serbia are built from Jurassic limestones (Kučaj, Suva plan- ina, Miroč, Vrška čuka, etc.). Cretaceous rocks are very abundant in this area: limestone, marl, chert, slate, flysch, as well as volcanic rocks cov- ering about 760 km2 in the Timok region (andesite, latite, dacite).

Tertiary (mainly Neogene) sediments cover surface of 6000 km2 and filled many valleys and lacustrine basins. The most common rocks

are: sand, clay, marl, sandstone, conglomerate. Brown coal and lignite are very abundant.

Quaternary sediments of prolluvial, dellu- vial, alluvial, eolian and spring origin are estab- lished in many places. High river terraces above the Danube correspond to the Lower Pleistocene (gravel, sand). Sand and loess-like clay with mol- lusks and ostracodes belong to the Middle and Upper Pleistocene (terraces of Ključ). The lower terraces of Danube (10-70 m) consisting of grav- el are of Upper Pleistocene age. Alluvial, delluvial and prolluvial deposits are form ed in Holocene.

Ores

The most important ores in eastern Serbia are copper sulfide ores in Bor, Majdanpek and Veliki Krivelj. Malachite and azurite were found in surface parts of the Majdanpek mine, in Permian red sandstones in the Ridanj-Krepoljin zone and Suva planina. Iron ores are also known in this area (magnetite, hematite and limonite). Gold was exploited in antique time from alluvial deposits in many rivers (Pek, Porečka reka, Velika, etc.). Quartzite veins containing gold are also widespread (Glogovica, Blagojev Kamen, Brodica, etc.). Only small occurrences of lead and manganese are known in eastern Serbia.

Soils

Over Neogene sediments the most com - mon soil types are vertisol and podzol. Rendzina is developed over limestone, humus silicate soil (ranker) over silicate rocks in hilly regions of eastern Serbia. Alluvial soils are form ed over alluvial deposits along greater rivers. Chernozem is a typical soil over loess in eastern parts (Ključ, Kladovo, Negotinska Krajina, etc.).

Climate

There are three types of continental cli- mate in eastern Serbia: moderate, typical and steppe. Alpine type of climate is characteristic only for Stara planina. Great microclimatic dif-

31

ВИДОЈКО ЈОВИЂ

ferences are specific features of eastern Serbia.

Relief

Eastern Serbia is characterized by „chess relief" - a combination of valleys and mountains. The most famous geomorphologic feature is Djerdap - a gorge about 100 km long. Djerdap actually consists of four gorges connected with three valleys. It cuts various rocks: crystalline schists, Mesozoic limestones, and Paleozoic gran- ites and sandstones. Neogene lacustrine sedi- ments filled the valleys. There are some river and abrasion terraces consisting of gravel and sand in the Djerdap gorge. Beside Djerdap, the other important gorges are: Ribare-Gornjane (24 km), Sićevo (18 km), Jablanica, Baba Jona, Lazareva dolina.

Karst is well developed in eastern Serbia because of a large area with limestone (4275 km2). Various karstic forms are especially com- mon in Beljanica, Kučaj, Devica and Suva plani- na. It is known more than 460 caves in eastern Serbia. Short caves (less than 50 m) are domi- nant, but there are some caves longer than 1000 m.

Mountains in eastern Serbia are mostly of low and medium height, and only Stara planina is a high mountain (2169 m).

The most important valleys in Carpathian part are: Zvižd, Homolje, Crna Reka and Zaječar, and in Balkanian part: Sokobanja, Svrljig, Knjaževac, Pirot, Bela Palanka and Zaplanje.

They filled with Tertiary sediments (up to sever- al hundred meters thickness).

Environment and archaeology

Environment (or natural potentials) is very important in the development of human cultures and settlements in апу region. It includes the food sources and raw materials for production of tools and weapons. The main geo- graphic factors (relief and climate) influence on location and density of settlements, but geologic and pedologic factors are important for economic development.

Srejović (1973) described the environmen- tal influence on development of the Lepenski Vir culture, The main natural feature of the Djerdap gorge - narrow space - caused the appearance of the first rational architecture and organized set- tlement in the Danube Basin.

Eastern Serbia is rich in raw materials for the tool and weapon production (chert, quartzite, diabase, spilite, amphibolite etc.). Rudna Glava is known as the earliest mine from Eneolithic time. It is typical use of local building stone in many antique localities in eastern Serbia (andesite, gabbro, limestone, marl, granite, etc.), as well as of local stone for rough architectural decoration (tuff sandstone, shell-like limestone, etc.). There was no high-quality stone in eastern Serbia for architecture and sculpture (marble, porphyry, granite), and, therefore, it was imported from Egypt, Greece and Anatolia.

Translated by V. Jović

32