Проф. др Момир ЈОВИЋ

СРБИ ПРЕ СРБА

КраљевоДоротеус

2002.

Библиотека "Искон"

Књига бр. 1

Doroteus

Проф. др Момир ЈовићСРБИ ПРЕ СРБА

Издавач:ДОРОТЕУС, Топлице Милана 1Краљево

За издавача:Небојша Савић

Уредник:Небојша Савић

Лектура:Јовић Момир и Марија

Коректура:Јовић Марија

Ликовно-графичка обрада корица:Димитрије Милић

Слог и прелом.Јовић Марија

Штампа:Дуга, Адрани - Краљево

Тираж:500 комада

САДРЖАЈ

Списак скраћеница употребљених дела

ПРЕДГОВОР

7

18

СРБИ - СЛОВЕНИ И АНТИЧКА ТРАДИЦИЈА23

O ИМЕНУ СЛОВЕНА 24Велесова књига 26Несугласице око настанка српске писмености 35

ЛЕПЕНСКИ ВИР - ВИНЧА 50

АРКТИК - СЕОБЕ АРИЈАЦА 61O Календару 64Погребни обреди 70Бог Дагон и Срби 75"Српски синдром" 83

СРБИ И ХРИШЋАНСТВО 86

ДЕШИФРОВАЊЕ ВИНЧАНСКОГ ПИСМА 105Стела Ксантос и Повој загребачке мумије 105Пеласти - Етрурцл - Словени 114Срби у Подунављу 130"Народи c мора" 135Лаб и Срби кроз Историју 137

ЛИНГВИСТИЧКЕ ПАРАЛЕЛЕ 140Око ранијег имена Волге 156

Документованост топонима изведених из имена Срба165177O Трачанима

O Венетима

УМЕСТО ЗАКЉУЧКА

SERBS BEFORE SERBSSummary

182

188

195195

Индекс 199

Скраћенице употребљених дела

Аполоније са Родоса"Аргонаути"

Аријан 'Александрова војна"

Аристотел "Реторика"

"Атлас"

М. Арсенић

Бикерман "Хронологија"

С. С. Билбија"Староевропски језик иписмо Етрураца"

C. C. Билбија "The Mummy of

Zagreb"

M. Будимир "Грци иПеласти"

Apolonije sa Rodosa "Ep o

Argonautima" prevod M. Višić;Cetinje, 1988.

Arijan "Aleksandrova vojna"Zagreb, 1952.

Аристотел "Реторика" НовиСад, 1997.

"Atlas" Vidal-Lablach, Paris, 1909.

Арсенић Милан, преводилаци коментатор Херодотове"Историје" Нови Сад, 1988.

Bickerman J. E. "Chronology of theAncient World" London, 1969.

Билбија Светислав C."Староевропски језик иписмо Етрураца" Чикаго,1984.

Bilbija Svetislav S. "The Mummy

of Zagreb and Other Etruscan,

Lydian and Lycian Written

Monuments" Chicago, 1989.

Будимир Милан "Грци иПеласти" САН, Београд,1950.

M. Будимир "Pelasto-Slavica" Budimir Milan "Pelasto-Slavica"Zaereb, JAZU, 1956.

M. Будимир - M. Флашар"Преглед римскекњижевности"

Будимир Милан - ФлашарМирон "Преглед римскекњижевности" Београд, 1963.

М. Будимир "Са балканских Будимир Милан "Саисточника" балканских источника" СКЗ,

Београд, 1969.

Цар. Библија, Прва и Друга књигаЦарства.

Цезар "Моји ратови" Cezar Gaj Julije "Moji ratovi"Zagreb, 1972.

B. Чајкановић "Неколике. Чајкановић Веселин"Неколике опште појаве устарој српској религији"Београд, 1923.

В. Чајкановић "Пуштањеводе..."

Чајкановић Веселин"Пуштање воде o ВеликомЧетвртку" Београд, 1924.

В. Чајкановић"Сахрањивање.

Чајкановић Веселин"Сахрањивање под прагом"Београд, 1924.

ί. Деретић "Историја Срба Γ Деретић Јован "ИсторпјаСрба I" Ница. 1975.

Ј. Деретић "Западна Србија" Деретић Јован "ЗападнаСрбија" Чикаго. 1995.

Диодор Сикулски•'Библиотека"

Д. Ап.

В. Дјурант "Источне циви-лизације"

В. Дјурант "Живот Грчке"

Днев.

Н. Дучић "Историја СПЦ"

Μ. Η. Ђурић "Историјахеленске књижевности"

А. Франзен "Преглед пови-јести Цркве"

Ц. Џ. Фрејзер "Златна грана"

С. Гопчевић "Стара Србија иМакедоннја"

Херодот "Историја"

Diodor Sisuli "Bibliothecae historica

libri qui supresunt" Biponti, I. I-X1,

1974-1807.

Библија, Дела Апостолска.

Дјурант Вил "Источне циви-лизације" Београд, 1995.

Дјурант Вил "Живот Грчке"Београд, 1996.

Библија, Прва и Друга књигаДневника.

Дучнћ Нићифор "ИсторијаСрпске Православне Цркве"Београд, 1894.

Ђурић Милош Н. "Историјахеленске књижевности"Београд, 1966.

Franzen August "Pregled povijesti

Crkve" Zagreb, 1983.

Фрејзер Џемс Џ. "Златнаграна - студија магије ирелигије'" Београд, 1937.

Гопчевић Спиридон "СтараСрбија и Македонија"Београд, 1890; фототипскоиздање Приштина, 1997.

Херодот "Историја" (11издање) Нови Сад, 1988.

Хомер "Илијада" Хомер "Илијада" Нови Сад,1972.

"Историја Црне Горе I"

''Историја српског народа"

Ј. Јанићијевић "Културнаризница Србије"

Ђ. Јанковић "Српскегромиле"

К. Јиречек "Историја Срба"

М. Јовић "Јустинијана Prima"

M. Јовић "Србија и..."

група аутора "Историја ЦрнеГоре I" 2/1 Титоград, 1967.

група аутора "Историјасрпског народа" I; Београд,1981.

Јанићијевић Јован "Културнаризница Србије" Београд,1996.

Јанковић Ђорђе "Српскегромиле" Београд, 1998.

Јиречек Константин"Историја Срба" I-II;Београд, 1952.

Јовић Момир "ЈустинијанаPrima" Лесковачки зборникXXIX; Лесковац, 19S9.

Јовић Момир "Србија иримокатоличка црква уСредњем веку" Крушевац,MCMXCIV.

М. Јовић "РаноХришћанство..."

Јовић Момир "РаноХришћанство на Балкану"Ниш 1994.

М. Јовић "Мистеријски кул- Јовић Момир "Мистеријскитови..." култови источног

Медитерана" Зборник радоваФилозофског факултетаXXIII-XXIV (1993-1994);Приштина, 1995.

М. Јовић "Историја Старогвека I"

М. Јовић "Историја Срба"

Јовић Момир "ИсторијаСтарог века I" Приштина,1995.

Јовић Момир "ИсторијаСрба" (II издање) Смедерево,2000.

Качић Миошић "Угодни раз- Качић Миошић "Угодни раз-говори" говори народа Словинског"

издање од 1759; Венеција.

Керам "Богови, гробови..."

C. H. Крамер "Хисторијапочиње у Сумеру"

С. Кулунџић "Књига oкњизи"

Ceram C. W. "Bogovi, grobovi i

učenjaci" Zagreb, 1955.

Kramer Samulel Noah "Historijapočinje u Sumeru" Zagreb, 1966.

Kulundžić Zvonimir "Knjiga oknjizi - I tom Historije pisma"Zagreb, 1957.

C. Л. Лазић "Срби у давнини" Лазић Сима Лукин "Срби удавнини" Загреб, 1894.

T. Lewicki "Obrzedy pogreze-

bowe..."

Lewicki T. "Obrzedy pogrezebowe

poganskich Slowian w opisach

podroznikow i pisarzy arabiskich

glownie z IX-X w." Archeologia V.

Warszawa, Wroslaw 1952-1953.

11

O. Л. Пјановић "Срби...1-П"

J. Д. Манси "Sacrorum..."

A. Маркелин "Историја"

Т. Маретић "Славени удавнини"

Масуди "Златни лугови"

Мат.

М. С. Милојевић "Одломциисторије Срба I"

Moj.

H. Нодило "Стара вјера..."

Н. Нодило "Религија..."

Луковнћ-Пјановић Олга"Срби... народ најстарији 1-И"Београд, 1990.

Mansi J. D. "Sacrorum consiliorumnova et amplissima collecta"

Floerantine-Venetis-Paris-Lipsae;1759-1927.

Маркелин Амијан "Исторнја"Београд, 1998.

Maretić Toma "Slaveni u davnini"Zagreb, 1889.

Масуди "Златни лугови"Москва, 1870. (у издању A. Ja.Гаркавина)

Библија, Јеванђеље поМатеју.

Милојевић Милош С."Одломци историје Срба - исрпских - југословенскихземаља - у Турској иАустрији" I и II свескаБеоград, 1872.

Библија, МојсијевоПетокњпжје (I, II, III, IV, V).

Nodilo Natko "Stara vjera Srba i

Hrvata" Split, 1981.

Nodilo Natko "Religija Srba i

Hrvata" Zagreb, 1985.

12

P. Новаковић "Још o пореклуСрба"

P. Новаковић "Срби"

P. Новаковић "Срби и рајскереке"

Р. Новаковић "Карпатски иЛикијски Срби"

Новаковић Реља "Још oпореклу Срба - И сва Србскаидолу служаше Дагону"Београд, 1992.

Новаковић Реља "Срби"Београд, 1993.

Новаковић Реља "Срби ирајске реке" Београд, 1995.

Новаковић Реља "Карпатскии Ликијски Срби" Београд,1997.

М. Орбини "КраљевствоСловена"

3. Орфелин "Историја ПетраВеликог"

Орбини Мавро "КраљевствоСловена" Београд, 1968.

Орфелин Захарије "ИсторијаПетра Великог" Венеција,1772.

Г. Острогорски "ИсторијаВизантије"

Г. Острогорски "Византија иСловени"

Ф. Папазоглу" Средњоба лканскаплемена..."

Ф. Папазоглу "Илири иАлбанци"

Острогорски Георгије"Историја Византије"Београд, 1969.

Острогорски Георгије"Византија и Словени"Београд, 1970.

Papazoglu Fanula "Srednjobalkanska

plemena u predrimsko doba" ANU-

BIH, Sarajevo, 1969.

Papazoglu Fanula "Iliri i Albanci"

Beograd, 1988.

13

L. Pareti, P. Brezzi, L. Petech

"Stari Svijet"

P. Пешић "Винчанско писмо"

P. Пешић "Завера порицања"

Р. Пешић "Велесова књига"

Р. Пешић "Оптужујемћутање"

A. M. Петровић "Краткаархеологија Срба"

A. M. Петровић"Праисторија Срба"

Pareti L, Brezzi P, Petech L. "Stari

Svijet" ed. Historia čovječanstva,sv. II, knj. l, Zagreb, 1967.

Пешић Радивоје "Винчанскописмо" Београд, 1995.

Пешић Радивоје "Завера пор-ицања" Београд, 1996.

Пешић Радивоје "Велесовакњига" Београд, 1997.

Пешић Радивоје "Оптужујемћутање" Београд, 2001.

Петровић Александар М."Кратка археологија Срба -Срби према списима старихповесника" Нови Сад, 1994.

Петровић Александар М."Праисторија Срба" Београд,2001.

"Ниш у делима путописаца" приредио Петровић Видосав"Ниш у делима путописаца одIV до XX века" Ниш, 2001.

Piri Reis "Kitab-i Bahriye" Piri Reis "Kitab-i Bahriye'' Istanbul,

1988.

Платон "Тимај" Platon "Timaj" Bigz, Beograd,

1981.

14

A. C. Спајићева "Најстаријијезик Библије"

Плиније Старији "Nat. hist."

J. Поповић "Четири рајскереке"

Ј. Поповић "Опћа црквенаисторија"

Клаудије Птоломеј"Географика"

F. W. Putzgers "Istorijski atlas"

Б. Рабиндер "Живот и..."

И. Руварац "Маћедонија"

П. Скок "Долазак Словена наМедитеран"

Спајићева Авфелија Станчић"Најстарпји језик Библије"Београд, 1994.

Plini Secundi "Naturalis historiae"

Lipsiae, 1906.

Поповић Јевсевије "Четирирајске реке. Једно место изКонстантина Философа"Београд, 1936.

Поповић Јевсевије "Опћацрквена историја" преведеноc немачког, СремскиКарловци, 1912; књ. I-II

Claudii Ptolemaei "Geographica"

Ulm I486; Parisiis, 1883.

Putzgers F. W. "Istorijski atlas"

Leipzig, 1892.

Рабиндер Борис "Живот ирелигија Словена према Влескњизи" Панчево, 1996.

Руварац Иларион "Маћедони-ја" београдско "Коло" бр. 40,1890.

Скок Петар "ДолазакСловена на Медитеран"Сплит, 1935.

15

Ст. Станојевић "Борба засамосталност..."

Станојевнћ "Борба засамосталност католичкецркве у Немањићкој држави"СКА, Београд, 1912.

Љ. Стојановић "Стари српски Стојановић Љубомир -'Стариродослови..."

Судије

П. Ј. Шафарик "Über dieAbknuft der Slawen"

Φ. Шишић "Летопис..."

Тацит "Германија"

српски родослови илетописи" СремскиКарловци, 1927.

Библија, Књига ο Судијама.

Schaffarik P. J. "Über die Abknuftder Slawen" nach LorenzSurowiecki, Ofen, 1872.

Шшпић Фердо "Летопис попаДукљанина" СКА, Београд,1928.

Тацит "Германија"Београд,1969.

Тилак "Арктичка прадомов- Тилак Бал Гангадхарина Веда" "Арктичка прадомовина

Веда" Београд, 1987.

F. Valla "Poviest Srednjega vieka I- Valla Franjo "Poviest Srednjega

111" vieka" l i 11 knj. 1893; III knj.Zagreb, 1896.

Вергилије "Енеида" Vergilije "Eneida" Zagreb, 1980.

16

"Византијски извори l"

"Византијски извори II"

"Византијски извори III"

Г. Вукчевић "О поријеклуИлира"

И. М. Живанчевић "Новомпокољењу"

Н. Жупанић "Тројанци иАријевци"

Н. Жупанић "Срби Плинија иПтоломеја"

група аутора "извори за историју народаЈугославије" том Г, САН,посебна издањаВизантолошког института,Београд, 1955.

група аутора "Византијскиизвори за историју народаЈугославије" том II; САН.посебна издањаВизантолошког института,Београд, 1959.

група аутора "Византијскиизвори за историју народаЈугославије" TOM III; CAH,посебна издањаВизантолошког института,Београд, 1966.

Vukčević Gojko "O porijeklu Ilira"Podgorica, 1992.

Живанчевић Илија М."Новом покољењу" Београд,1934.

Жупанић Нино "Тројанци иАријевци" Глас СКА,LXXXIV, други разред 51.Београд, 1911.

Жупанић Нино "СрбиПлинија и Птоломеја"Зборник радова посв. ЈовануЦвијићу, Београд, 1924.

17

ПРЕДГОВОР

Српска званична историографија o Србима,већином, током деветнаестог века, заснивала се напотпуним непомирљивим, нелогичним међусобнимсупротностима. Уз најјачи аргумент - досељавањеСловена на Балкан, TOKOM V-VII века.

Важећа та, берлинско-бечкаисториографска школа, полази од чињенице да сеСрби, део старијег, прастарог народа Словена, подтим именом: Срби - документују тек од IX века(после Христа).

Ово датирање одговара податку да сеЉудевит Посавски 822. године склонио из Сиска(Sisciae) код Срба у области личког града Срба, наУни.1 У истој књизи наведено je да je y "именуграда Гордосервона у Витинији, забележеног 68(3-681. године, сачуван најстарији помен српскогплеменског имена".2

Према Порфирогениту, цар Константин VII(913-959), стоји: "Владарски син који je довео Србеу нову постојбину, умро je још пре но што су седоселили Бугари, што значи пре 680. године".3

И ови подаци, који носе извесну историјскуистину, штури су. Византијски цареви: Константин

1 "Историја Српског народа" књ. I, стр. 147.2 "Историја Српског народа" књ. I, стр. 144.3 "Историја Српског народа" књ. I, стр. 147; "Византијски извори [[";стр. 47-50.

18

II (641-695), Константин IV (668-685) и Јустинијан Π(685-695; дакле у првом делу владавине цараЈустининана II), вршили су пресељавање већегброја Словена, са Балкана у Малу Азију, у областВитиније. Ти Словени су пресељавани углавном извизантијске теме Стримон (југоистични деоданашње Македоније), дакле, свакако препоменуте 680. годинеХ

Већ код ових навођења, долази до искакањаиз уобичајеног прихватања наших историчара.Наиме, ти "Словени" у Витинији подижу свој град,у знак сећања на своју постојбину. Али, град носииме: Град Срба: Гордосервон - Сервогордон.Дакле, нема помена ο наводним Македонцима.

Овај град je y изразито брзом временуизрастао до епископског седишта, што само посеби није случај са осталим центрима. Тако jeСрбин, епископ Гордосервона, Исидор, поменуте680. године, био међу учесницима ШестогВасељенског Сабора (680-681) уКонстантинопољу.2

Изношење ових чињеница, које непренебрегавају други српски историчари, ипакнамеће обавезу увођења систематизације у могућеподатке. To условљава померањепретпостављених векова око досељавања Словенана Балкан.

На Балкан се досељавају Срби, који крајемседмог века, већ се дефинишу као Срби. Ho, yнашој историографији, за Словене су везани јошконкретни епитети: Стари, Древни, прасловенскијезик, прасловенска религија...

Г. Острогорски "Византија и Словенн"; стр. 24-25.2 Манси "Sacrorum..." TOM XI 643.

19

Међутим, Константин Јиречек (један односилаца берлилнско-бечке историографскешколе) - за име: Словен, наводи да то име, за тајнарод није било у употреби пре шестог века (послеХриста). A до VI века, под тим именом (Словени)"код суседа на западу и на југа свуда je познато".1

На истој страници К. Јиречек бележи:"Словени нису никад употребљавали ово име чијепорекло и значење није познато".2 Према овимнедвосмисленим наводима, име Словени, према К.Јиречеку, није старије од шестог века (послеХриста). To опет намеће закључак, ако се тај народдосељавао током петог века на Балкан - није могаодоћи под именом Словени.

Дакле, Словени - нити je το старо име, тенема ни: Старих Словена, Древних и било каквих утом смислу. К. Јиречек, сам увиђајући сву тунелогичност, доноси потом мишљење Добровскоги Шафарика: "да je некада име Срба билозаједничко име свију Словена".3 Али К. Јиречек,разумљиво, ову оправдану научну тврдњу, доводипод сумњу.

Зачуђујуће je да К. Јиречек не помиње јошраније присуство имена Словени, преко: Sclaviniae,код великог картографа Клаудија Птоломеја (IIвек после Христа). Према садашњим научнимсхватањима, име: Словен не помиње се превремена Клаудија Птоломеја. Ето, уз још тачетири века неке прошлости Словена, пре тога ихнема. Нити je могуће говорити ο некој њиховој,

К. Јиречек "Историја Срба I" стр. 37.К. Јиречек "Историја Срба I" стр. 37.К. Јиречек ••Историја Срба I" стр. 37.

20

словенској пра-давности.Но, Клаудије Птоломеј, изразито помиње

Србе и њихове Србице, било као имена градоваили река. Код римских историографа, као ПлинијаСтаријег (23-79), такође се само наводе Срби.Разумљиво, Словена још нема. Kao ни код римскогкартографа Помпонија Меле (I век после Христа),који такође документује постојање Срба.

Херодот (484-425), не улазећи овде урасправу o различитим именима за Србе, директнонаводи: српско језеро код египатског градаПелусија, према Синају - "Сербонијско језеро".Документују га: Аристотел и Диодор Сикулски.

На Синају и данас постоје стари српскитопоними: планине - Србија и Банат; и реке -Мирна и Вировита. Амијан Маркелин (IV векпосле Христа), помиње српске планине у пределуКарпата, данас ердељски "monies Serrorum".

Позната Ксантос стела из Ликије, датиранаje 2.800. године пре Христа, писана je на српскомјезику. Страбон (63. пре Христа - 24. после Христа)наводи кад су Хелени дошли у те пределејугозапада Мале Азије, око XVI-XV века, затекли суиме реке: Србица, име града: Срб - које су онизаменили са Ксантос (како се и данас зову тај гради река). Ова грчка реч ксантос значи: плав, смеђ.Исто име и за тројанску реку Скамандар (Србица =Ксантос).

На овом месту, поводом овог навођења,треба још појаснити. Античка област Ликија,према свом имену, ипак нема никакву лексичкуоснову у грчком језику. Док српским језикомдобија своје пуно значење и оправдање.

На Балкану, у Крајини (данас Хрватска),познат je градић Срб на Уни, у области Лике.

21

Раније се Уна, пре тог свог латинског имена (Једна,Јединствена), звала: Србица. Отуд Срб на Србици.Да ли he временом Хрвати променити име граду,јер им смета све српско - могуће je!

Ho, остаје - област се зове српска Лика,Личани. У истом смислу, истим именимаобележавана je и југозападна малоазијска,анадолска област, једино Грци су тој Лици додали:ија (као такву, бележи je Херодот). У тој Лици,река се звала Србица, град Срб. У Крајини исто(балканској). Који од ова два географска топонимапретходи другом - за сада то je немогуће утврдити.

Али, да би то у оба случаја била случајност -то je сувише, чак и од злонамерних...

Идући још дубље у прошлост, око 14.000година пре Христа, у ширем комплексуИндоевропљана, сусрели би Србе премасанскртском: Сораб. Али, ни у тим далекимвременима, нема никаквог помена o именунекаквих Словена.

Дакле, према овој уводној напомени -Предговору, остаје сасвим јасно, зашто je називкњиге наизглед чудан: Србнпре Срба. Јер, све штоhe се документовано износити o стварнојпрошлости Срба - све je το далеко испред наводне,официјелне историографске теорије берлинско-бечке школе, пре тог зацртаног: петог - седмогвека.

У тим вековима, та школа je разврсталанекакве сеобе Старих Словена на Балкан, па се текпотом - појављују Срби.

22

СРБИ - СЛОВЕНИ И АНТИЧКАТРАЈТИТГИЈА

Оваквим поређењем у ствари, у историјскомсмислу, наслов je једино могуће тачан. Обрнутим редомпоређење би било погрешно, немогуће.

Јер: име Србин припада праиндоевропскомкомплексу. Санскрт бележи: Сораб - Србинда,проширења корена Срб. Коренски вокали показујумогућност присуства целог вокалског реда, али имогућност нулте базе ср, јер и у српском језикуконсонант p обележава слоготворну ликвиду (прст,чврст, Трст, крст, Срб - на Уни), док су остале три л, м,н већ сасвим вокализоване преко у (пример: влк - вук,Млсићи - Мусићи).

Док je Словен искључиво каснија временскаглаголска изведеница.1

1 Овај рад je последица анализе другог поглавља из моје књиге"Историја Срба" (I издање, Приштина, 1997; II издање Смедерево2000.): Увод (стр 9-10), Преглед праисторијских култура на каснијемсрпском простору (стр, 11-14), Срби на Балкану (стр. 37-44); као инужних проширења према делима уважених аутора, према свевећем интересовању и истраживањима - древне Историје Срба, безпретпостављених оптерећења.

23

O ИМЕНУ СЛОВЕНА

Пишући o неком старијем времену Словена,преточеном у исторнју o Словенима, код многих аутораприсутан je и термин Протословени.

Према позитивним научним сазнањима тазаједничка именица: Протословен, историјски jeнеодржива. Појам сам по себи не доприноси могућностибило каквог разумевања, односно оправдања. Јер, уисторијском смислу, као што ће бити наглашено,именица Словен - Словени, у пракси, у науци,историографији, није била у употреби пре II века послеХриста.

Ранија прошлост тог, како се данас каже,словенског народа, све те Словене познавала je подименом: Срби.

Усвајањем ове непобитне чињенице, чистеисторијске истине, отклањају се наметнуте заблуде,уважава се сазнање o старости појмова, у смислу - нијемогуће мешати прадеде и далеке праунуке.

У том смислу, на Балкану није могуће говоритии o пра-Бугарима. To њихово: пра - односи се на времепре доласка кана Бориса, са простора иза Волге. Тако oкану Борису пише Србин, поп Дукљанин, у свомЛетопису, односно Барском Родослову. ПремаДукљанину, долазак кана Бориса источно од Хема,назначен je: "за време владавине Владина", штоприближно одговара неком кратком времену пре 700.године.1

Фердо Шишић "Летопис..." стр. 297 в.

24

Праисторијске културе није лакоидентификовати са народима који касније живе нањиховим археолошким налазиштима. Стога не знамоко су били становници културе Лепенског Вира, каошто не знамо - у које су се народе (касније) претопилиЛовци на северне јеленове (документовани нацртежима шпанске пећине Алтамире). Поготову кад суу питању много старије културе - неандрталци,кромањонци или много даље још старије културепалеолита.

Међутим, Пеласти, затим Етрурци, којипретходе класичној цивилизацији Грка, својим писмомупућују на повезаност са Винчанском културом,расадником свеукупне европске писмености,укључујући и сва потом настала клинаста писмаблискоисточног и месопотамског региона.

Преко лингвистичких, документованих дублетаза име Србин: Рашчани, Кимерци (Кимберци), Ликијци,Трачани, Трибали и многа друга - налазимо Србе (као икаснији општи етноним: Словене) - на просторимаширег евроазијског континента, у тим древнимвременима.

Средином XX века у науци je већ прихваћеноучење да су Срби (Словени) имали писмо пре доласка иделовања словенских апостола св. Ћирила и МетодијаЛ

* Сазнање да су током VI века Срби, према Монемвасијској хроници("Византијски извори I" стр. 283), били већинско становништво наПелопонезу, па и Порфирогенет наводи да су и у VIII веку, како онкаже "Словени", од Пелопонеза начинили своју земљу("Византијски извори II" стр. 7). Тако, примера ради, Теосран, каонеки изузетан догађај, војни успех Византије, бележи да je царЈустинијан II (685-695; 705-711) са војском (688-689) успео пробити сеиз Константинопоља до Солуна, "успут je покорио велике масеСловена" ("Византијски извори I" стр. 226). Исто бележи и Нићисрор

25

Велесова књига

Још je на самом крају Првог светског ратаакадемик, пуковник Изенбек, пронашао дашчице

("Византијски извори 1" стр. 241), као и Георгије Монах, којинаглашава да je цар -'покорио велико мноштво Словена. једнератом, a друге je примамио себи речитошћу" ("Византијски извори I"стр. 248).Сасвим je за очекивати да су Срби били бројно становништвосредње, a посебно северне Грчке. To документују српскехришћанске епархије: Језерска и Радовишка - под митрополијомЛарисе; Драговићка - под митрополијом Солуна; Великаја иплемена Смолена - под митрополијом Филипа (престони градФилипа II).За ове грчке области није немогуће рећи да су то биле словенскеепархије. Јер: још северније, из теме Стримон (северна античкаМакедонија), цареви су, да појачају одбрану од продора Арапа,вршили пресељавање становништва у Малу Азију. Из шире областиСтруме и Струмице, цар Констанс II (641-668) je преселио великемасе Словена у Малу Азију, као што истиче Георгије Острогорски("Историја Византије" стр. 132), где су ти "Словени" према својојранијој постојбини, подигли свој град Сервогордон, одн.Гордодсервон (на јужним рубним областима теме Опсикија). Одових српских војника (јер свој нови град нису назвали Словенскиград, или пак Македонски град, мислећи на садашњураспрострањеност Македонаца на том простору Струме) већ 665.године прешао je јак одред од пет хиљада људи Арапима, који су ихнаселили у Сирији. код Алепа (Г. Острогорски "Византија иСловени"; стр. 24).Нови талас пресељавања Срба из теме Стримон извршио je и царЈустинијан II, одмах по доласку на престо (685): насељени су такођеоко Сервогордона.На VI Васељенском Сабору, одржаном у Константинопољу 680/681.године, међу учесницима Сабора помиње се Србин, епископГордосервона, према црквеним истицањем скромности "Исидор.недостојни епископ Гордосервона" (Манси "Sacrorum..."; TOM XI 643:

26

исписане старим писмом^са текстом посвећеном богуВлесу/Велесу, познате као словенска Велесова књига.Но ипак, у Југославијама, o TOM налазу није писано.Задржало се мишљење o словенској писмености тек одсв. Ћирила и Методија. Док житије св. КонстантинаЋирила бележи постојање на српском језику:Јеванђеља и Псалтира, које je св. Ћирил у Херсонесу

потом и у литератури Г. Острогорски "Византија и Словени''; стр.57; М. Јовић "Србија и..." стр. 15).У контексту укупних хрватских настојања, да. ако je το могуће. и непомињу Србе, посебно не у старим документима, тако и ТомаМаретић. иако je неоспорно знао за име тог српског градаГордосервона - Сервогордона, употребљава Порфирогенетовуизведеницу да je y питању народ: Слависијани; Порфирогенетпомиње Словене као народ кога су његови претходници. цареви,преселили у тему Опсикију, име града Гордосервона-Сервогордонаи не наводи. изјашњавајући се само - да су у питању Слависијани -Slavisianoi ("Византијски извори Н" стр. 73, 77).Цар Јустинијан II преселио je још већи број, јер како каже Г.Острогорски: "могао je створити војску од 30.000 људи", чинећи тако"најмање четврти део целокупне тадашње византијске војске". Но,Г. Острогорски продужава саопштавајући да je већи део и ових"Словена" изневерио Византију, прешло je двадесет хиљада борацаАрапима, "па су услед тога Византинци претрпели тежак пораз"("Внзантија и Словени" стр. 56).Према сведочењима Теофана, Србин пореклом био je ицариградски патријарх Никита ("Византијски извори I" стр. 233-234),a како истиче Константин Јиречек, то није био једини међуепископима тог порекла, тог времена ("Историја Срба I" стр. 99).Имајући и овај податак у виду, управо сто година пре официјелногпокрштавања Срба (872. или 876. године), могуће je y пуном светлусагледати важност поменутих српских епархија по северној Грчкој.Јер Срби су имали своје светитеље: кнез Јован ВладимирДукљански (999-1016), Прохор Пчињски, Гаврило Лесновски (кодКратова), Јоаким Осоговски (у Осоговским планинама кодБрегалнице) - сви из раног XI века.

27

сам затекао. У том запису пише: "Нађе Јеванђеље иПсалтир, писан словенским словима и нађе човека којиje говорио тим језиком, и говорећи c њим, примрго jeсилу речи"Л

Овај изнесени податак у супротности je caпретпоставком да су св. Браћа, како су били родом изСолуна, где су, живећи на простору Срба и њиховиххришћанских епархија, за очекивати je, добропознавали српски језик. Рачунајући управо на њиховопознавање тог српског језика, велики патријарх Фотије(858-867; 877-886), уз цара Василија I (867-886), желећида уважи тражење кнеза Растислава Моравског,поверио je св. Браћи да изврше покрштавањесредњоевропске Моравске, као потом и Срба наБалкану. Св. Браћа су, бар тако произилази, премавремену кад су пошли у Моравску, за изразито кратковреме превели важне богослужбене књиге са грчког насрпски језик. Па чак и Т. Маретић бележи: "АСолуњани су у оно доба говорили Славенски".2

Управо тај податак, да je св. Ћирило, прекопреводиоца тек, разумео затечене свете књиге насрпском језику, наводи на закључак да св. Браћа нисубили Срби, али није схватљиво да у Солуну нисунаучили српски језик. Јер, језик Јеванђеља и Псалтираиз Херсонеса je већ био на српском језику. Па, целихдевет стотина година раније, Овидије, док je био уизгнанству у Тарсу (црноморски град), према његовимписмима, жалопојкама за Римом, језик који je ту уТарсу научио - био je српски.

Р. Пешић такође бележи да je пољски краљБолеслав Храбри (992-1025), по заузимању Кијева 1018.године: "уништио или понео са собом многа важнадокумента и дохришћански летопис - Великое

·*· Радивој Пешић "Завера порицања" стр. 59.2 Т. Маретић "Славени у давнини" стр. 48.

28

летописание - као и Библију у рукопису, који jeпредстављао превод из времена Јарослава Светог (978-1054) од стране херсонеских преводилаца".

O Велесовој књизи објављено je: БорисРабиндер "Живот и религија Словена према Влескњизи", али и одмах потом "Велесова књига" саисцрпним објашњењима и преводом Р. Пешића.

Консултујући ове уважене ауторе, произилазида je "Велесова/Влесова књига" настала, односно да супочеци њена писања на дашчицама били у IV веку: јер,помиње се праотац Ор, потом Асколдом и Рурик.Такође и имена готских и хунских вођа: Германареха иГалареха. Германарех je умро 375. године; то уједноодређује време кад су писане те дашчице. Писац наводипричу o Кију и његовој браћи, али и o "граду који сегради".1 Под тим градом подразумева се Кијев, a премапољским изворима, посебно Стријковском, стоји да"Кијев je саграђен 430. године, то може знатно дапрецизира Кијево време".2 Р. Пешић у везиСтријковског наводи да je његову тврдњу "засновао напредруриковским летописима писаним у Кијеву, a којеje запленио Болеслав Храбри. (Касније je Раздивалтакође запленио мноштво књига и докумената oКијеву. Њихова каснија судбина није позната)".3

На овај начин дошло се до приближне или тачнегодине почетка писања Велес таблица. Али, анализомтаблица и потом објављене књиге, може се закључити:према запису o Германареху, затим o кнезу Кију ињеговом подизању вградаг Кијева, евидентно je да судосад пронађене таблице писане у размаку од петвекова (од IV до IX века).

*· Р. Пешић "Велесова књига" стр. 38,40, 42.2 Р. Пешић "Велесова књига" стр. 42, 51.3 Р. Пешић "Велесова књига" стр. 51.

29

Укупно je пронађено четрдесет и пет дрвенихдашчица са текстом Велес књиге, од странебелогардејског пуковника Изенбека, у августу 1919.године, на имању породице Задонски.

Први објављивач Велесова књиге са овихдашчица, Б. Рабиндер износи, имајући у виду да сепомиње Рурик, a нема никаквих вести o кнезу Олегу:"то може да буде доказ да je књига завршена око 870.годинег.1 Док Р. Пешић бележи да je Велес књига: "... уствари хроника писана словенским писмом и језиком надашчицама, и излаже историју Словена у периоду од650. године пре Христа до IX века наше ере".2

Како je име Рус/Руси, временска последичнаименица, књига уједно показује време свог настанка,кад су се ти наводни Срби већ назвали по локалном, ито варјашком хероју Рурику: Руси.

Податак o Варјазима принуђује претходнораздвајање појмова: Норман и Варјаг. Јер су Новгороди његово руско становништво дуго били у борби саНорманима - Викинзима, које je протерао Ререк сабраћом, којом приликом je изгинуло десет хиљадаНормана.

Стога Р. Пешић исправно закључује: "Било бичудно да je после тога (ове битке) Ререк (да je биоНорман) кренуо на југ да осваја кијевску Русију, a даНорманима непријатељски Новгород остави себи изалеђа".3

Ререк (Рурик) je као кнез Новгорода отишао уКијев, у свој руски град, те се једиНо може разумети:Варјази нису били Нормани - Викинзи. Варјази су, уствари, западни Словени или Венди. У том својствуРерек долази у Кијев, не као Норман, јер: "Кијевљани

1 Б. Рабиндер "Живот и ... " стр. 33-34.2 Р. Пешић "Завера порицања" стр. 64; "Велесова књига" стр. 21.3 Р. Пешић "Велес књига" стр. 52.

30

нису знали нормански језик",* стога у Кијев ни трговциНормани нису долазили.

Поред овог важног податка треба истакнути дапо Влес књизи река Волга je још називана својимстарим именом: Ра. Тада су Готи живели код Азовскогмора, јер га Влес књига бележи као Готско море: "Дотог доба су наши оци били на обали мора, уз реку Ра иса великим тешкоћама су преко ње пребацивали својељуде и стоку на ту обалу, идући ка Дону и тамо сувидели Готе". Готи су им препречили пут: "тако суморали да се бију за ту земљу и наш живот".2

Ипак изненађује да Р. Пешић наводи: "Морамопризнати да o њима (Кимерцима) не знамо много". Увези објашњења ко су Кимерци, Р. Пешић наводи тримогућности:

* да су живели у Украјини, потиснути одСкита у VII веку пре Христа (са овим податкомприближава се Херодоту - VII 20), мада нису истеполазишне ни исходишне области у питању;

* Кимерце налази "лоциране на левој обалиЕлбе" (о овим Кимерцима на Елби Херодот ништа непише, али треба узети у обзир да Херодот није могао дау свему буде у праву);

* налази Кимерце као део сумерскецивилизације (према доступним изворима и то jeнејасан податак).

Међутим Пешић бележи податак из Велесовекњиге: "Наши оци су били Кимерци".^ Но, још jeзагонетније: "Били су Кимри (Кимерци) оци наши, и тису потресали Рим, a Грке су растерали као преплашенепрасиће".!

1 Р. Пешић "Велес књига" стр. 52.2 Р. Пешић "Велес књига" стр. 41. Ово "море уз Ра" (Волгу) односи

се на Каспијско језеро, море.3 Р. Пешић "Велес књига" стр. 58.

31

По другом наводу из Велесове књиге, записан jeсупротан податак: "Русију су разбили Грци и Римљани ипошли су морском обалом до Сурожа и тамо створилиСурожски крај, јер je био сунчан".2

Дакле, после напада на Русе, Руси су пошли наСурож (данас je το Судак на Криму). Вероватно су дотада били у областима изнад Крима, одакле су ихотерали Грци и Римљани, област коју мапе бележе каоСарматију или Кимберију.

Могуће je очекивати да су у то време Грци билина северном приобаљу Понта, али да су Русе нападали иРимљани и то око Крима, ο томе нема историјскихподатака. Према самом тексту Велес књиге стоји:"Римљани су нам завидели и смишљали зло, дошли сусвојим колима и железним оклопима и ударили на нас,и зато смо се дуго бранили и избацили их из нашеземље, a Римљени видевши да одлучно бранимо својживот, оставили су нас на миру".3

Овакав опис напада Римљана на Русе једино семоже повезати са нападом Рима на просторе Дунава,односно још северније, у пределу српских планина, заратовања императора Валенса (364-378) у пределуердељских Карпата.

"Велес књига" je образац верског животаСловена у предхришћанском времену (према веку кадаje та књига настала, име Словен - Словени већ je билоодомаћено код многих). Нешто као стари култ ирелигија Аменофиса Аменхотепа IV Ехнатона (1370-1353) и "религија старих Словена била je религијарадости. Празници живих као и оних (светковина)организованих за мртве, увек су обележавани песмом и

·*· Р. Пешић "Велес књига" стр. 44.2 Р. Пешић "Велес књига" стр. 44.3 Р. Пешић "Велес књига" стр. 45.

32

игром".1 Код Ехнатона "цвећем и воћем, друге жртвенису приношене" уз песме: изласку и заласку Сунца.2

Ο религији времена служења богу Велесу/Влесу,писао je и Natko Nodilo "Religija Srba i Hrvata" или каснијеиздање "Stara vjera Srba i Hrvata" (данашњи Хрвати тешкода би наводили ову књигу, и да ли би je поновообјављивали са овим поретком односа: Срби - Хрвати).

O прастаром српском богу Велесу/Влесу писаоje и добар познавалац старе српске религије и обичаја,Веселин Чајкановић: "Неколике опште појаве у старојсрпској религији" где се В. Чајкановић изјашњава да сестара, прехришћанска "српска религија своди на култпредака".3

Но, имајући у виду да се све старе познатерелигије, чак и пре него што су постале религије, свејош из домена: шумских, тотемистичких божанстава, дасу све укупно узевши прослављале - искључиво култпредака. To je подразумевало пренос свих особинапредака на потомство: знање, поредак, памћење,устројавање потомака у духу јединственогзаједништва.4

"Велесова књига" у овом издању уваженог Р.Пешића (до сада једином издању на српском језику),обрађује и доноси превод до данас нађених, укупночетрдесет и пет дашчица. Посебну вредност књиге и Р.Пешићева превода, чине приложени факсимилиоригиналног текста (као кад je y питању неко научнопозивање на документ, писма без вокала - па и овде je,мада je y питању чиста српска ћирилица, али нештампана Гутенберговим изумом - стога пружа свемогућности, ако je неко у стању: неком другом

Р. Пешић "Велесова књига" стр. 72.2 М. Јовић "Историја Старог века I" стр. 233.3 према Р. Пешић "Велесова књига" стр. 80.4 видети: Џемс Џ. Фрејзер "Златна грана" стр. 80.

33

ишчитавању)ЛHo свакако, уз овај превод и коментар Р.

Пешића, те уз претходну књигу Б. Рабиндера, чак и кодзлурадих Срба - више није могуће заступати мишљењеo некој ранијој неписмености Срба - Словена. Ту су јошподаци из житија св. Тшрила, ту je и писмо ЛикијскихСрба - Личана Мале Азије, на њиховој стели из Срба,названој од Грка: Ксантос Сгела. Ту су и лидијски -лиђански споменици, као: Изгинулим ликијскимкоњаницима, те Cippo di Perugia.

·*· Влес/Велес књигу чинн можда и већн број давно изгубљенихдрвених плочица (нађено их je свега четрдесет и пет), које je

пуковннк Изенбек пронашао у Украјшш 1919. године, на имању

породице Задонски. Још je Б. Рабпндер писао: "Текст на овимдашчицама био je исписан словима непознатог писма. али врлосличиог ћирнлици, тако да je био бар дешифрован".Према више него успешном, потпуном преводу од стране научникаР. Пешића, показало се, то старо гшсмо je најприближније. скороидентично са српском ћирилицом. Какав би понос у светлу свихсазнања, и ћириличног поистовећивања "Ксантос стеле" из 2800.

године са српском ћирилицом, доживео Вук Стефановић Караџић,

одбацпван у своје време. To je код њега било несхватљиво надахнућеда он, од свих расположивих графема славјано-сербске. руско-српске редакцнје и поретком писма српских средњовековнихповеља - одабере писмо очишћено од свих сувишних полугласова.које ће стотинак година касније омогућити дешифровање и преводВинчанског писма. Ксантос Стеле н Повоја Загребачке Мумије!Вук Стефановић Караџнћ писао je свој "Рнјечнпк" осамдесет годннапре него je откривена Винча, стотинак година пре откриваљаЛепенског Вира - a потом: све се уклогшло. Kao да je Вуковаћирилнца била недостајућа коцкица мозаика, који ће се сложитистотинак годнна касније.

Б. Рабиндер наводи да je нордијска теорнја историографска школа(коју треба поистоветити са берлинско-бечком школом Илије М.

Б. Рабиндер, Живот и Религија Словена према Влес књизи, стр. 68-69

Табела IIIФотокопија фотографије

дашчице бр. 16

Ћирилична транскрипцијатекста дашчице бр. 16.

34

Д-16А/1Т

l Велесову кн>игу ову посвећујемо богу нашем који нам je уточиште и снага.

2У она времена бејаше човек благ и одважан да га назваше оцем Руса,3 A raj човек имађаше жену и две кћери. Имађаше он стоку и краве и много оваца4 и пребиваше у степи и нигде не могаше наћи мужеве за своје кћери и мољашеЗбогове да род његов тако не усахне. И Дајбог услиши молитву његову и no тој молби

бдаде му што je молио. Тако бејаху ожељени они који су међу нама.Ί H дужни смо веровати јер јасно je да бог Вслсс пород доноси.8Дужни смо боговима нашим и стога им одајемо хвалу:9Нека je благословен вожд наш сада и увек и за век ивекова.

10 Изговорнше to волшебннци и одоше.

Р. Пешић, Велесова књига, стр. 84-85: Д-16А/П

Р. Пешић, Велесова књига, стр. 178-179 (Прилози):Почетак систематизације писма Велесове књиге - Мирољубов

P. Пешић, Велесова књига, стр. 102-103: Д-4А

P. Пешић, Велесова књига, стр. 188-189 (Прилози):Систематизација Велесове књиге - Радивоје Пешић, 1985. год.

P.

Пеш

ић,

Зав

ера

пор

иц

ања,

стр

. 66

: Ф

акси

ми

л да

шчи

це

бр.

15 и

з В

елес

ове

књ

иге

Несугласице око настанка српске писмености

Око проблема кад je настала српска писменост -није могуће дати једноставан одговор.

Поменута je назнака да су Срби, доласком саДалеког Истока, донели писмо са собом. Кад je το, барприближно, могло бити, остаје и даље непознато.

Сви закључци са пуном документацијом οархеолошки утврђеном Винчанском писму, упућују наједину неоспорну чињеницу: извор свеукупнеписмености јесте Винчанско писмо (нађено у Винчи кодБеограда).

Живанчевића) намерно створила Словенима комплекс далеко

каснијих дошљака (V-V1I век после Христа), на укупна сложенапитања и судбинска заплитања око балканских и не самобалканских историјских проблема - толико касно, да je давно ранијесве већ било дефинисано (подразумевајући долазак Словена - какосу сви онн називали Србе - на Балкан однекуд иза Карпата, тек уствари током шестог века).

И овај изнесени став Б. Рабиндер заокружује тиме да су у ствари:

Кимери, Скити, Анти, Кијевскн Руси - последицом злонамернихтумача - разврстани у потпуно различите народе (који у свему томене носе никакве заједничке особине; све су то, према таквимсхватањима, били неки други народи). Али тај Рус пише: "У ствари,то je увек исти народ, који говори исти језик и има стабиланконтинуитет своје религије... Ово уситњавање словенске историјечињено je намерно, не грешком". Бар овом цитату није потребанникакав коментар!Б. Рабиндер je рођен у Русији, 1909. године. Ову своју књигу напнсао

je на француском језику (издавач српског издања те књиге наводињен францускн оригинал: "Vie et Religion des Slaves selon le livre de

Vies" - али не доноси које je године. и где, на француском објављената књига).Но уопште за писменост - цивилизацијски скок народа, који je

поседовао то, за увек, ванвремено достигнуће: Писменост увекупућује на изразито развијену цивилизацију.

35

Да ли je овај податак у супротности сачињеницама из Хроника, да су Срби донели писмо саИстока? И ако су донели са собом неко писмо - које jeτο могло бити? Старост санскрта није позната. Он сејош назива и Ведским писмом, али то je условно, јернема података кад су забележене Веде. Из уобичајенеконстатације: да je санскрт један од најстаријих у группиндоевропских језика, како се изјашњава Вил Дјурант,1

c друге стране имамо тврђење Звонимира Кулунџића("Књига o књизи"), који санскрт и не убраја у стараписма Индије. Полази од брахми језика, за који се, изописа види да није санскрт. За брахми језик бележи даje настао у VI-V веку. Та старост свакако не одговарастарости санскрта.

Долазак Аријаца у Индију, узима се, између2000-1500. године. Ту би се донекле могло прихватити.да ти Аријци потом добијају име Индијцн - Индуси. Но,како je утврђено да су Веде настале још у Арктичкојобласти, за сада нема релевантних података да ли сујош на Арктику биле записане, односно - када. Ованепознаница свакако се мора одражавати и на тупомињану српску писменост, пре него су они дошли уПодунавље.

Ако je за писце Родослова и Хроникаверодостојан податак да су Срби донели писмо c собом(како кажу: из Индије), могуће би било-да су га донели,али из Ликије.

Дакле, Срби су пре многих народа имали писмо,али у недостатку свих чињеница, намеће се чуданзакључак - да су Срби имали већи број "почетака" својеписмености.

Винчанско азбучно писмо настало je између5500-3200. године; затим, почетком трећег миленијума:

1Вил Дјурант "Источие цивилизације" стр. 409.

36

Ксантос Стела; пелашко и трачанско писмо - заочекивати je, бар један миленијум касније; расенско,рашчанско, етрурско писмо je можда истовремено илинешто млађе од пелашког и трачанског (ово етрурско-расенско писмо свакако припада балканско-анадолскомпростору); затим се јавља етрурско писмо наАпенинском полуострву - како латински писцисматрају, тек током првих векова првог миленијума(пре Христа); Повоји загребачке мумије (из првог векапре Христа); словенско писмо - Буквица бл. Јеронима(331-420); Јеванђеље и Псалтир на српском језику изхазарског Херсонеса - свакако неки век пре времена св.Браће; Велес књига (исто пре деловања св. Браће); паконачно - глагољица и ћирилица св. Браће из деветогвека.1

Како све то уклопити у чињеницу да се српском

1 У вези поменутог Повоја загребачке мумије, важно je лстаћи:Повој ове, и других мумија, чак и кад се утврди да je мумија ш некогодређеног периода, TO y себи не носи никакву хронолошкуодредницу везану за сам Повој.Према касније нађеннм, расеченим повојима, који су билиобмотавани око умрлих, балсамованих краљева, краљица ивеликодостојника, те свештеника, чије су гробнице пљачкашискрнавили, поред блага, однетог ш самих гробница, пљачкаши су и

раскндали повоје мумија, јер су у свакн од многобројнпх слојева, нагруднма мумнја свештеници стављали по један или више изразнтовредних драгуља. или златних плочица са симболом богова из

Ознрисова култа умрлих. Повоји су углавном билн ланени, илн пакод папируса.

У зрело, стабилно доба египатске државе - није се штедело и повојнсу увек билн од неупотребљаваног, било лана, било папируса. Нијесе штедело на мртвима: краљу, потом сниу бога. A ни на осталима.Но касније, већ у доба Декаденцнје (од XXI династије 1085-332),често се дешавало да у "граду мртвих" свештеници, специјалисти замумисрицирања, користе повоје који нису више нови, већ су

37

l

ћирилицом дешифрују: Винчанско писмо, КсантосСтела ликијска, као и лидијски текст са "Споменикаизгинулим лидијским коњаницима", Cippo di Perugia,Повоји загребачке мумије, дашчице Велес књиге...

Из понуђеног, остаје отворено - које je писмобило стварни почетак српске писмености?!

Стварни почеци сежу дубоко у прошлост, док сумноги учени Срби улагали цео свој живот да докажунепостојање раније историје Срба.

исписани различитим текстовима.Захваљујући том уведеном обичају пронађен je недостајућиАристотелов спис "Атннски Устав". Како je тај "Устав" један од чак158, колико их je Плутарх помињао, Устава разлнчитих полнса,различитих државно-друштвених система ("politeia"), веома jeдрагоцен. За очекивати je да je тај Аристотелов Устав бионајзначајнији Устав од тог броја. Нека друга мумија, вероватно je, узостало, била обавијена почетком тог Аристотелова списа. Преманалазу из 1880. године, и друге мумије која je пронађена 1890.године, познат je тај Аристотелов спис. Спис почиње суђењемАлкменидима, због крвавог гушења неуспеле Килонове завере (око640. године).Према томе, у случају налаза таквих списа на повојима мумија,време мумифицирања нлје меродавно времену старостн тог илиоригиналног списа - ако je он у питању, или времену неког каснијегпреписа орипшала. Јер сматра се да je Аристотел написао овај спнсизмеђу 329-325. године, док време његових преписивача није могућеутврдити. Једино се уклапа у неко време после те 325. године, па докраја I века после Христа. Сматра се да je мумија из тог доба.Папирус je први прочитао Енглез Frederic G. Kenyon; објавио га jeјануара 1891. године ("Аристотелов Атински Устав" Загреб, 1948;стр. 6).l Cippo di Perugia - купопродајни уговор склопљен и уклесан у каменупред две хиљаде и пет стотина година, између рашанских бољара.званих Велжинаши и Дабоњаша. Овај етрурски писани споменнкпронађен je 1822. године недалеко од Перуђе - етрурски Перусија.

38

Око поменуте Буквице, коју je саставио св.Јероним Далматинац, потребно je додати:

из књиге Мавра Орбинија "КраљевствоСловена", у предговору "Мавро Орбини - Живот и рад"стоји да се Дубровчанин Мавро Орбини такопотписивао испод текстова које je писао наиталијанском језику, док му je право име Мавар Орбин:"како се потписао и испод српскохрватске посвете свог'Зрцала духовног' датиране 20. априла 1606. (Dum MavarOrbin Opat od Sfete Marie od Bačke)".!

Одмах испред тог српског превода стоји дапочетне странице - до 242 - нису преведене, јер ту М.Орбини углавном елаборира o "Барском Родослову", тј."Летопису попа Дукљанина" (уз све могуће различитепретпостваке, вероватно написан током XI-XII века).Према изводу уваженог др Фрање Баришића (чланаредакције издања ове књиге), који сажето износи тенепреведене странице М. Орбинијеве књиге, на стр.CXL помиње Буквицу коју je саставио св. Јероним.

На стр. CXLIX Ф. Баришић даје подробнији описБуквице: М. Орбини се позивао на један од својихизвора - Biondolo(-a) (TO би могао бити Флавио Биондо11463, писац књиге "Italia Illustrata"), где бележи да je св.Јероним на ту Буквицу превео Свето Писмо. Поред тогкључног податка, бележи: "На том језику он je саставиои литургију, која je прихваћена и коју je доцнијепотврдио папа Еуген IV (1431-1447)".

П. Ј. Шафарик се изјашњава по питању Буквицеу позитивном смислу: "Словени су имали своју азбукукоја се звала буквица, или боговиедица, несумњиво затошто су њеним посредством објављиване божанскезабране и сазнања за време верских обреда. A да су одпрадавних времена писали своје законе на таблама, зато постоје вишеструки и несумњиви докази! Између

·*· М. Орбини "Краљевство Словена" стр. XI.

39

осталог, у северним причама - Загама, важили су још удавно доба Словени уопште узев као просвећенл. Такосу на пр. Нормани слали у 'земљу Вана', тј. СевернихСрба, чији су остаци данашњи Лужички Срби, којеНемци називају још увек Вендима... Тако je дошло дотога да су они (Немци) од 'Вана' узели не само мноштворечи, већ и више божанстава, чија су имена ранијеупотребљавали као синониме упоредо са својим".1

Потом М. Орбини наставља: "Исто намсаопштава и Sabellico" (Mapo Антоније Сабелик -1436-1506- "Enneades sive Rhapsoidia Historicum"). M. Орбинитакође износи податак који оповргава претпостављенеСеобе Словена (V-VII век), јер каже: "Пошто je св.Јероним живео 200 година пре доласка Словена уДалмацију, јасно je да се словенски ту говорило још уантичко доба. To доказују и имена места у Далмацијикоје спомињу антички писци. Примера ради, Ливијеспомиње Bilazora, Coritta, Grapsa, итд. одреда словенскеназива места".

М. Орбини даље наводи шеснаест римскихцарева родом са српског Балкана: Клаудије, Проб, Kap,Диоклецијан, Валенс, Гратијан (Грацијан), Аурелијан,Галерије, Максимин, Ликиније (Лициније). Од цареваИсточног Римског царства набраја: Лава, Јустина I,Јустинијана I. Од папа: Гај и Иван IV; поред св. Јеронпмахришћанске мученице биле су: Сузана, Артемија и друге.

Чак и овај дуги списак М. Орбинија нијекомплетан; нису поменути још: Јулије Цезар, ОктавијанАугуст, Константин Велики; поред њих још тридесетак"војничких царева" између 270-370. године; разумљиво,као и владаре блаканских античких држава, међукојима се посебно истичу Филип II и АлександарВелики.

A.M. Петровић "Праисторија Срба" стр. 68-69.

40

Странице од 205-239 М. Орбини je посветиоопису "Историја краљева Далмације и суседних земаљаИлирика, од 495. до 1161. године". За италијанскипревод Дукљанинове "Историје", од стр. 240-243, М.Орбини je донео списак владара које помиње "БарскиРодослов".

Књижевни рад св. Јеронима (код Православацабл. Јероним - блажени), поред Посланица и Хроника,углавном се заокружује његовим упоредним преводомБиблије на латински језик, тиме уједно допуњујућистарији, постојећи превод - Italu. Овај превод бл.Јеронима познат je под именом Vulgata и службени je заримокатоличку Цркву.

Међутим, тај превод Светог Писма бл. Јеронимана словенски језик, као и литургију, не помињу ни дрМилан Будимир - др Мирон Флашар у делу "Прегледримске књижевности", као ни Аугуст Франзен"Преглед повијести Цркве".

Поменути аутори такође не помињу ни писмобл. Јеронима - Буквицу, o којој, као и o тој словенскојБиблији податке доноси М. Орбини. Јер, бар везано забл. Јеронима: литургију, написану на писму те Буквице,М. Орбини се позивао на два Италијана и папу ЕугенаIV. Стога je тешко говорити да ти Орбинијеви подацинису тачни.1

У издању "Кршћанске садашњости" објављена je књига ХубертаЈеднна "Велика повијест Цркве" том II, Загреб, 1995 (према X.Јединовом издању на немачком из 1975.). И поред бројних навода oбл. Јерониму у овој књизи, од које сам, нскрено, внше очекивао,нема ни помена o систематском раду бл. Јеронима, тако се нигде непомиње ни Буквица.Иван Марковић, у свом преводу "Изабране Посланице св. Јеронима"I-II (Загреб, 1908.), у широком предговору o животу и раду св.Јеронима, не помиње ни Буквицу, нити превод Светог Писма најезик Буквице. Једино у "Енциклопедија Лексикографског Завода"

41

У IV веку, поред бл. Јеронима, појављују се идруги писци који су познавали "различита словенскаписма".1 Такви je био философ Етик, честоидентификован као Скит мада je био Словен, рођен уИстрији, који je такође "начинио слова за словенскописмо, али да та слова нису слична глагољичким".2

За философа Етика Р. Пешић износи: "Етик jeбио угледан научник и познато je да je блажени Јеронимпреводи његову књигу o космогонији".3

O философу Етику писао je, како то наводи Р.Пешић, и Hrabanus Mavrus (776-856), у делу "De inventionelinguarum ab Hebreae usque Theodiscam et notis antiquis", КОЈИ je847. постао надбискуп у Мајнцу.

P. Пешић наводи запис из житија светог ЈованаЗлатоустог из 389. године: "Скити (које судећи помногим доказима можемо сматрати Словенима),Трачани, Сармати, Индијци и сви они који живе накрају света, преводе Реч Божију на своје језике".4

Што се тиче раније поменутих Етрураца они,ако се прихвате теорије - тек почетком првог миленија

књ. 3, (Загреб, 1958.), на стр. 666 пише: "Њему се приписивао и изумглагољице (Scriptura Hieronymitana)"; и у "Народна Енциклопедија"СХС Ст. Стојановића (Београд, 1927.), под словом J. o Јеронимупише: "У Далмацији и Истри проширила се током Средњег векалегенда да je J. изумео глагољицу" да би тако у сукобима латинашаи глагољаша лакше бранили глагољицу.Бл. Јероним je рођеном у Стридону (Птоломејев Сидрон, познат каоScadrona) - Скрадин на Крки, мада има назнака да je y питању иГрахово (но, био je y непосредној близини, према познатомСтридону - Дрниш).1 Р. Пешић "Велесова књига" стр. 272 Р. Пешић "Велесова књига" стр. 27.* Р. Пешић •'Велесова књига" стр. 27.4 Р. Пешић "Велесова књига" стр. 27.

42

пре Христа долазе са неких малоазијских простора,можда у ствари треба додати, балканских простора.Ипак, не узима се TO y обзир; Етрурци долазе под ширеподножје Алпа, али долазе као Расени, Рашчани, Раси -могуће и Тирсени (мада никакве повезаности, бар данаснемамо, ако прихватимо и Ага - Тирси). У том широкомвојвођанском простору, поред Ага-Тирса били су ту иАнарти, које једино помиње Јулије Цезар.1 Такође се иморе, западно од Апенина, зове Тиренско илиТирсенско море.

У свим таквим историјским комбинацијама, заЕтрурце не одговарају те хронолошке одреднице. Акосе ипак прихвати да су Етрурци дошли на Апенине окопочетка првог миленија пре Христа, ако са собом нисудонели писмо (у ствари то je логични нонсенс), јер одкога су ту, на Апенинима, могли примити писмо, јошчудније: своје писмо! Тадашњи Рим још није постојао.Неке археолошке назнаке o Риму пре његове светскеславе, у тим вековима - нема, нема чак ни колиба.

И оно, што једино може неким покретомштапића добрих вила, ту у каснијој Италији, где јошнема Рима, Етрурци, без писма, без цивилизације (а наАпенинима то ни од кога нису могли примити),одједном исказују све карактеристичне ознаке високецивилизације. Римљани су чак намерно, временом својеРепублике (509-31), радили на томе да униште, збришу,у тој Италији - све раније културне трагове Етрураца.Тако су нејасне и назнаке - од кога Латини примајуписменост! Да ли од Етрураца или преко Куме, одГрка?

Тек потом, око два-три века касније, Римпочиње, према Варону, према Ливију: своју историју -Ab urbe Condita (753).

Ha простору Балкана и данас живе Раси, Раци;

1Цезар "Коментари o Галском рату" 6, 25.

43

το cy управо стари Расени, Рашчани. Да ли je могуће -све те старе назнаке - коначо не повезати у једнулогичну, али и историјску целину!

Ако су Етрурци, Тирсени, Расени, Рашчани, барпрема неким релевантним историјским назнакама,дошли у контакт са Винчанским писмом тек негдекрајем другог миленијума - иако je το само no себиапсурдно, но елаборирајући у том смислу - остајеотворено кад су се сусрели са тим усавершеним писмомСрби (они за чије се прастаро, санскртско име везујусви ти дублети). Може се то и другачије исказати, какопрема санскрту - појам Србин - Срби носи обележје -бројних људи, прзница, братства, па следе епитети:добрих, храбрих, часних, итд. Од тог великог мноштва,могуће je да су временом настала сва каснија, различитаимена.1

Кад су, ако су, Срби негде са истока, изнад илииспод хималајских пространстава, у неком нејасномвремену, кренули на запад (а све изнесене повезаностисанскрта са српским оправдавају неки дужи заједничкиживот Индуса и Срба), зашто je Лепенски Вир постаокључна неолитска размеђа писмености. Како то датакав међаш није у комплексу народа Индуса!

1 Па и за то чињенично тврђење, зар се не треба питати: ако су некиТрачани иза Индуса, народ најбројнији - у вези имена Индуса (које уствари ни данас не знамо), јесу ли они јаку подхималајску рекуназвали Инд (откуд пре њих, у том слулчају, култура Индскихградова), да ли су наследили назив те реке и од кога. Они су некад,кад се планетарна географска распрострањеност мерилабележењем појединих путника. тада je Индија била много већа.далеко већа од Арабије. Према мерењима из орбиталног пресека,испоставило се: Арабија je скоро двоструко већа од Индије. Ипак.ти Индуси (данас их има око седамсто милиона), зашто се они неназивају према неким њиховим локалним ознакама?

44

Зар су и Веде писане на писму Подунавља? Алиту je и још један, међу многима, проблем: када сузаписане Веде? Хомерове песме, без разлике кад je онживео, према свим сазнањима, записане су тек завремена Писистратове тираније (561-528). И та речтиранија није грчка и не носи ознаке каснијег значењатог појма, већ je лидијска и означава - Господина.

У вези грчког језика, како се схватало,јединственим непознатим генијем, који je осмислиоАлфабетско писмо преко дублета из феничког, намећесе питање: зашто Грци нису свој Алфабетприлагођавали своме Линеарном Б писму, већ премафеничком. Или, тај појам - феничко писмо, ипак носи усеби све стварне касније нејасноће.

Од неког библијског времена, кад je Бог људиманаметнуо различитост језика, да не би успели сазидатиВавилонску кулу,* кад би бар приближно могли сазнатиο ком се το времену, у протоку људске прошлости ради- и нама би много чега било јасније.

За Потоп, неког свеопштег појма немерљивепрошлости, остала су различита имена: Ноје,Утнапиштим, Деукалион и Пира, и још обележенанеким другим, локалним именима хероја, које je Бог(или богови) хтео заштитити због њихове праведности.У вези збрке око новонасталих језика, нема никаквеназнаке.

У том смислу, пуних нејасноћа, остаје изванмогућности поимања, да ли су Срби носиоциусавршеног Винчанског писма, које je имало графемеза сваки изговорени глас, изговорено слово - ако нису(јер све остаје недоречено), бар - кад су дошли уконтакт са Винчанском културом. На питање чија jeона - у неком глобалном смислу, одговор je исти као на

11Мој. 11,7-8.

45

питања ко су, рецимо, били неки од данашњих народа:питекантропуси и јужни људи (аустралопитекуси).

Међутим, остаје сигурно: није могућеразликовати културу Лепенског Вира и Винче. Toсвакако нису биле две различите културе. Исто jeнеоспорно: Срби су наследници винчанскецивилизације - и у времену и простору.

Свакако, овакав закључак je немогућ, ако сеполази од доминантне чињенице: досељавање Словенаv-vii века.

Ако се прихвати да je досељавање научна истина(по типу бечко-берлинске историографске школе), штарећи o богу Дагону, без разлике да ли су Србипоћтовали бога Дагона прво у Месопотамији, наЕуфрату, или Дунаву (о чему ће још бити речи).

Какву тек збрку у свему томе чини лобањадиносауруса пробушена неким пројектилом, која сечува у Московском природњачком музеју, кога je смртзатекла пре око осамдесет милиона година (старостутврђена методом мерења С^)·

У светлу ових сазнања, нека светскаизненађења: шпанске пећине Алтамире, пропастАтлантиде - у светлу глацијалних промена, само суобичне, очекиване чињенице.

Индуси, са својим мага-југама, Пра Браминим ито Педесет и првим даном, схватањем широкихкосмичких циклуса - нормално je квијетизмом воље,немају потребу упуштања у те проблеме, тих мање иливише стотинак хиљада година прошлости. Будизам уначелу осуђује сваку наметнуту намеру: Желим - Хоћуда знам...

И Черноризац Храбар (IX-X век) истиче даСловени од раније "писахон и гатахон чертами ирезами" - он није познавао њихово предћирилско,предглагољичко писмо, да би те "црте" другачије

46

оквалификовао. Taj закључак односи се на словенскописмо које су други научници обележавали као Вендскеруне.

Овај запис Чернорисца Храбра углавном mijeбележен у целини: "... Раније Словени нису ималиникакве књиге, али су се они, пошто су билимногобошци, у својим верским обредима служили,читајући слике и црте урезане у дрво. Када су примилиХришћанство, они су без изузетка били присиљени дапићу својим словенским језиком, употребљавајућигрчка и латинска слова... "*

Ово мишљење изнуђује неопходан закључак -тешко je прихватити тврђење да су ти Словени, за својсловни систем, вршили позајмљивање фонетскихграфема из грчког Алфабета.

Сматра се да су стари Грци учинили максималнипомак - графичко бележење вокала, заокружујући тимесвој Алфабет, но Винчанско писмо, око три миленијастарије, документује графичко фонетско писмо, чак иса бележеним вокалима. Како прихватити, у томслучају, могућност да су Срби своје писмоприлагођавали грчком писму, које je настало вишемиленија после формирања српске Азбуке. Toпотврђује и Черноризац Храбар, питајући се: "како суони (Срби) могли да напишу грчким словима речи као:бог, живот, зјело, црква и дуге сличне овим", како тобeлeжиIsak Taylor "The Slavonic Alphabets" (London, 1899; pag.197-205).2

Луј Леже у свом раду наводи хроничараТитмара: "Међу Словенима који су још билимногобошци на Елби (Алба, Лаба) кипови боговаимали су исписана њихова имена". Стога Леже сматра:

C. C. Билбија "Староевропски језнк и писмо Етрураца" стр. 82.према С. С. Билбија "Староевропски језик и писмо Етрураца" стр.

82.

47

"... да je некакав, било који начин писања био потпунопознат овој раси у праисторијском добу".1

Черноризац Храбар je сматрао да почетакдругог дела историје Словена - од примањаХришћанства, од кад почињу да пишу ћириловскимсловима (ћирилицом), датира од 863. године.

Писање o српској старијој историји, али незаступајући унапред наметнута официјелна мишљењакоја дају зацртане оквире, првенствено намеће обавезупомињања вредних научних прегаоца, који су ишликорак даље. Почињем са проф. др МиланомБудимиром, иако он није први на тој листи.Предавањима и писањима обележава скоро цео XX век,износећи објективне лингвистичко-историјскечињенице, посебно o старости Срба, дакле у време кадти подаци нису уврштавани у службене Историје oСрбима.

Професор М. Будимир je, y научном смислу,првенствено кореспондирао са античким изворима, тепознатим светским научним именима: П. Кречмером, В.Георгијевим, Б. Хрозним, Л. Суровјецким, Т.Желинским, П. Ј. Шафариком, Ж. Зејером и другима -дакле није био усамљен у изношењу научних чињеница.

Нешто раније, своја историјска схватања oширокој проблематици порекла и историје Срба,износили су: гроф Ђорђе Бранковић, Ј. Рајић, К.Николајевић, М. С. Милојевић, П. Срећковић, С. Л.Лазић, С. Робер, Б. Рабиндер, Ј. Кострижевски, И. М.Живанчевић. Л. Ленард, Ј. Добровски, К. Церин, А.Гиљфердинг, Н. Жупанић, В. Ђерић, П. М. Јовановић,Ж. Д. Петковић, С. Гопчевић.

* Louis Leger "Cyrille et Methode, La conversion des Slaves" (Paris, 1868; 17,

208, 9); према C. C. Билбија "Староевропски језик и писмо

Етрураца" стр. 82.

48

Овим уваженим научницима (свакако непотпуног списка) не завршава се круг другачијихмишљења, има их и у нашем времену: Р. Новаковић, Р.Пешић, О. Луковић-Пјановић, С. С. Билбија, Н.Јеремић, А. М. Петровић, Ј. Деретић...

"Наведеним ауторима захваљујући, и ова књигаизноси бар другачија схватања - o времену Срба, пре VIIвека после Христа - времена завршеткапретпостављених сеоба".1

1М. Јовић "Историја Срба" стр. 10.

49

VINČANSKO PISMO

PRVA SISTEMATIZACIJA

VOKALI

KONSONANTI

P. Пешић, Винчанско писмо, стр. X-XI:Винчанско писмо прва систематизација - Вокали; Консонанти

Р. Пешић, Завера порицања, стр. 28:Винчанско писмо Радивој ПешићУпоредне таблице

ЕТРУРСКО(РАСЕНСКО) ЛАТИНИЦА ВИНЧА

1.

2.

3.

4.

5.

6.

1 8.

1 9.

2 0.

2 1.

2 2.

2 3.

2 4.

2 5.

2 6.

РАДИВОЈЕ ПЕШИЋ

ВИНЧАНСКОписмо

УПОРЕДНЕ ТАБЛИЦЕ

ЕТРУРСКО(РАСЕНСКО) ЛАТИНИЦА ВИНЧА

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

1 0.

1 1.

1 2.

1 3.

1 4.

1 5,

1 6.

1 7.

1.

Сл. 1. Део етрзфског натписа c повоја загребачке мумије.Према С.С. Билбија, 1989; сл. на страни 261.

Сл. 2. Оловна плоча из Маљана.Према С.С. Билбија, 1984; сл. на страни 181.

Сл. 3. Етрурски натпис на Саркофагу из Тарквиније.Према С.С. Билбија, 1984; сл. на страни 153.

КЕРАМИЧКИ ФРАГМЕНТ ИЗ ВИНЧЕ СА МОНОГРАМОМПЕЛАШКОГ БОЖАНСТВА ДОМАТРОСА

КЕРАМИЧКИ ФРАГМЕНТ ИЗ ВИНЧЕ СА НАТПИСОМ: CAP, АРС, РАС

ЛЕПЕНСКИ ВИР - ВИНЧА

Да би се разумело значење великих, на нивоуархеологије, светских налазишта: Лепенски вир, Винча- потребно je пружити извесно објашњење околокалитета и самог ископавања.

У неолиту, налазиште Лепенски Вир наЂердапу, свакако представља његов најстарији део.Откривен je 1967. године. Присутне су све прелазнефазе од палеолита према неолиту. Лепенски човек jeживео у друштвеној организацији, у потпуностизависећи од заједнице. Према богатим научнимистраживањима, под руководством проф. дрДрагослава Срејовића, утврђено je да je између 7.000-6.000 година пре Христа Лепенски Вир био седиштеједне од најсложенијих култура праисторије.1

Пре Ђердапског језера (за X. Е. Ђердап I) већ jeбило истражено дванаест локалитета ове културе наЂердапу: Алибег, Падина, Лепенски Вир, Власац,Хајдучка Воденица, Разврата и Икоана. Низводно jeистражено пет локалитета (у равничарском делуДунава): Банско острво, Кладовска скела, Корбовско

1 Истраживање je пропраћено вредним издањима: Д. Срејовић"Лепенски Вир - нова праисторијска култура у Подунављу" Београд,1969; "Уметност Лепенског Вира" Београд, 1969; "Огледи o древпојуметности. Од Лепенског Вира до Византије" Београд, 1998.(постхумно издање). Такође и књига "Искуства прошлости"(Београд, 2001), која доноси раније, вредне научне радове Д.Срејовића.

50

острво, Велико острво и Кула. Узводно од Ђердапа двалокалитета показују смер разграничавања културеЛепенског Вира: Бачка Паланка и Хајдуково.

Археолошка култура Лепенски Вир представљанајстарију у Европи сакралну архитектуру и чувенемонументалне скулптуре. Графеми на каменимскулптурама показују присуство писма, које je премавремену настанка - најстарије писмо наше планете.Својим историјским постојањем ова културапредставља спону између епипалеолошких и класичнихнеолитских култура.1

Према скоријим археолошким саопштењима, уселу Лаоле, код Петровца на Млави, пронађени судобро очувани остаци велике топионице бакра.Утврђено je да je ова топионица била активна за времецивилизација Лепенског Вира и Винче. Ово на посебанначин документује присуство рударске активности кодове две старе дунавске цивилизације. Треба посебноистаћи, ова недавно пронађена топионица свакако jeнајстарија, a уједно je и највећа топионица, до садапронађена на просторима Европе.

Поред ове топионице у селу Лаоле, у источнимпределима Србије, код села Шаркамена, откривена jeизузетна царска палата императора Максимина Даја. Иједан и други археолошки локалитет тек требају науциоткрити своје тајне и право значење. Имајући у виду даова два локалитета дели највероватније бар шестмиленија, то показује историјски значај ових нашихпростора.

1У прецизним праисторијскнм разврставањима, култура ЛепенскогВира чини део мезолита, са трајањем између 8.000-3.000 година. Насамом крају овог доба период je рађања цивилизација, нпр: Сумера.Египта, Кине, као и за око хиљаду година старије, цивилизацијеИндских градова.

51

Почетком V миленијума Србију насељавају двеземљорадничке групације: насеља по Банату иШумадији, која презентују Старчево (код Панчева),Бубањ (код Ниша), Павловци (код Врања), Буџак (кодСуботице), Вучедол (код Вуковара), Сарваш (кодОсека/Осијека); другу групу, временски паралелну,презентује Винча (код Београда).

Ова Винчанска група распрострла се по Србијии Славонији, са налазиштима: Винча, Чаршија,Јабланица (испод Дунава), те Чока, Потпорањ, Вршац,Сурчин и Кормадин (са леве стране Саве). На овимналазиштима изузетно je богата фигурална пластика,те типична керамика. Становали су у земуницама иличетвороугаоним надземним зградама.*

Како су Грци "одговорни" за пренос појмова изстаријих цивилизација, укупне ономастике, билоличних имена, свих врста топонима, почевши од именаградова, бележени су или преводи према изворномзначењу речи, a где то није било могуће, према јединојусловности - како су Грци чули изговор њиманепознатих речи (према лингвистици, најслабија,најнепоузданија слогофона варијанта).

Један пример довољан je да то илуструје: како jeнастала грчка наводна одредница, именица титулеегипатских владара - објединитељ Горњег и ДоњегЕгипта, уједно богова - Хоруса и Сета, као над-биће,бог, становао je у "Великој Кући" Пер-Аа; то Грци нисупреводили појмом мегарон, који би донекле одговарао,

1 Према неким ауторима, ова културна групација назива сеКерешка, која непосредно претходи Винчанској култури, која jeтрајала од 4.500-3.200. године. Археолошка цстраживања

локалитета Виача почела су 1908. године, но. тек укључивањемМилоја М. Васића, 1932. годнне, Винча постаје важна светскаархеолошка одредница V мнленија пре Христа.

52

већ су се водили тиме како су чули изговор те речи,преко Пха-Раа, заокруживши je на - Фараон.

Тиме су наметнули западној Историји схватањеда je фараон била титула владара Египта. У истомсмислу, кад би данас "Бела кућа" означавала титулувласти америчких председника.1

Преко цивилизацијски важне Septuaginte, појамфараон (са значењем титуле владара Египта), ушао jeпреко превода Старог Завета арамејског текста,квадратно-арамејског писма Израелаца, уХришћанство, у Библију, главну књигу, посебноЗападне цивилизације.2

Septuaginta je превод хебрејских светих књига,које се заједно називају Тенах. To je скраћеница назива:Мојсијева Петокњижја, Законских и Пророчких књига,односно, књига које су касније добиле назив СтариЗавет. Књиге су писане током И миленијума преХриста на квадратном-арамејском писму. Ово писмоприпада типу осталих старих писама, која нисубележила вокале. Правилно ишчитавање тих текстоваунапред би подразумевало знање текстова напамет -што je само по себи немогуће. За владавине Египтомпрвих Птоломејевића, краља Птоломеја Филаделфа(285-246) и његова сина Птоломеја Еуергета (246-221),настало je појачано интересовање за стране књиге. Toje било последица хеленизације Оријента, која jeзапочела деловањем Александра Великог (336-323),

* И код других народа има сличних, још чуднијих језичкихизведеница. Тако су Османски Турци, слушајући Грке где честоупотребљавају реченицу "Ис тин полин - Идем у град" (односило сена Константинопољ), дошли до данашњег, турског имена за тајхиљадугодишњи град: Истанбул.Сличан случај са грчким Аггатолиа - у турском je Анадолу(Анадолија).f\

I Moj. 12, 15-20. као и на многим каснијим местима.

53

наметнувши као повратну спрегу - ориЈентализацијуХелена.

У жељи да се изврше преводи хебрејских,арамејских текстова на грчки језик, у Александрији jeсакупљено седамдесет мудраца (по некима седамдесет идва), изврсних познаваоца и грчког и квадратног-арамјеског писма. Ови мудраци су, одвојено, преводилисве књиге, цео текст. За исправно прихваћен преводопредељивали су се на периодичним скуповима,узимајући само истоветан превод код свих. Код спорнихпревода, консултовали би се и усаглашавали, враћајућисе на превоћење, све док превод опет не би биоистоветан.

Овај превод je no броју седамдесет, касније, налатинском, добио назив Septuaginta. Односи се нахришћанску Библију: Стари Завет. Новозаветнебиблијске књиге: Јеванђеља, Дела Апостолска,Апостолске Посланице, Апокалипса, кодификацијомбиблијских текстова уврштене су у Канон као НовиЗавет. Остале књиге, неуврштене у Канон, чинеАпокрифна дела.

Стари Завет подразумева: стари или првобитнизавет Човека са Богом, из времена пре доласка Месије,БогоЧовека. Дакле Нови Завет je нови завет Човека саБогом, кога омогућује Христос.

У грчком језику касније je настао појамСловени, преко Склавинија картографа КлаудијаПтоломеја (II век после Христа), којима je обележаваои називао станишта Срба. Од цара Константина VIIПорфирогенета (913-959), иако у "Спису o народима" од14. стр. бележи Србе (и касније), често наводи Словене,као скупно име више народа тог истог порекла.1

Византијски историографски писци пре

1.«"Византијски извори II" почевши од стр. 11 .

54

Порфирогенета, почевши од Псеудо-Цезарија, Приска,Прокопија (из VI века) и каснијих, такође и још ранијегКлаудија Птоломеја (II век), пишући o Словенима нисупзводили етимолошка тумачења њихових имена.

К. Јиречек, пишући o Словенима бележи:"Словени нису никад употребљавали ово име. чијепорекло и значење није познато".! На следећојстраници, наводећи Прокопија, износи да су се Словении Анти "звали првобитно Спори", преко грчкогспорадин (расути), те пише "Добровски и Шафарикгледали су у Спорои метатезом унакажено име Срба.На тој претпоставци поставила су оба научникатеорију, да je некада име Срба било заједничко имесвију Словена".

Полазећи од чињенице да су Грци покушавалигрцизирати име Срба, тражећи бар неку сличностпрема свом изговору, тако je Прокопије нашао, опетсамо звучну сличност грчког глагола spomdin, што га jeупућивало на сличност изговора са појмом Србин. Али,можда je Прокопије пошао и од ширег значења тоггрчког глагола (расејани), видећи могућностповезивања истог имена са именом Срба због њиховебројности и велике географске распрострањености.

Ову алогичност запазио je и П. Ј. Шафарик. Онкаже: "Како су Словени могли себи да надену грчкоиме? Име, које и врло удаљени Словени међусобно јошувек носе, као на пр. лужички Срби, балкански Срби,руски Срби, a које je некада било домаће и општенародно име o чему he историчари морати да водерачуна".^

У ствари, балкански Срби и лужички Србиостатак су прадавног, великог народа, за који je касније

* К. Јиречек "Историја Срба I" стр. 37.2 Извод ИЗ дела П. Ј. Шафарика "Über die Abkunft der Slawen" s. 78:

према A. M. Петровићу "Праисторија Срба" стр. 68.

55

прихваћено свеукупно име: Словени. Према томе, даиме Срби настало према некој грчкој речи, то свакаконе би имало никакав повратни одраз на древне изворетог имена са далекоазијских простора.

На истим страницама П. Ј. Шафарик, поред овеисправне тврдње, одбацује било какву могућност oнекој сеоби Словена на Балкан V-VII века, јер каже: "Jaлично верујем само у делимичну српску сеобу и токрајем шестог и почетком седмог века у Илирији.Напротив, оно што je Константин (Порфирогенет)причао o сеоби Срба за време Ираклијево, подвргавамнајвећој сумњи".1

К. Јиречек закључује да се име Словени непојављује пре VI века. Међутим, ова констатација неодговара чињеницама у потпуности; поменуто je,Клаудије Птоломеј, према својим географским картамабележи Склавиније у II веку (после Христа).

Појам Словен - Словени "чије порекло изначење није познато", како каже К. Јиречек, у ствариje реч српског глаголског порекла, изведена - од онихкоји говоре, слове, који се разумеју. Етноним Словенподразумева народ који се језички разуме, док je народкога не могу разумети потпадао под одредницу - неми(немец); тако су Срби бројним германским именимаплемана додали још једно: Немци. У истом смислу, саистим значењем могућности међусобног разумевањамеђу германским племенима (али не и према Србима),преко свог deutlich (јасан, схватљив), Германи су себеназвали: Deutsch. И српско Немци и германско Deutschдају логичку супротност, која оправдава и објашњаваоба каснија етнонима.

Чињеницом да су Срби били на каснијим

* Извод из дела П. Ј. Шафарика "Über die Abknuft der Slawen" s. 78;према A. M. Петровићу "Праисторија Срба" стр. 68.

56

просторима Германа, пре германског досељавања, какоОлга Л. Пјановић наводи немачке ауторе: Адриан фонМилера, др Алфреда Кендла, те др Л. Ленарда(научник, пореклом лужички Србин), који закључује:"Врло je могуће да су Словени живели у тзв. Германијијош пре доласка Германа..." Олга Л. Пјановић наводи:"Ови немачки научници сасвим добро знају, да суГермани дошли у Европу после Срба, или Словена,како они кажу". такође наводи и мишљење СловенцаДаворина Жунковића: "Међутим, чак се и код Немацапојавило мишљење, да су се германски језиципостепено издвојили из словенског..."1

F. Valla, y духу тадашњих западних научнихсхватања o пореклу доласка, досељавања европскихнарода од некуд са истока, бележи: "Како се знаде,Словени су Аријци, и то западни, и некоје су вријемебили и са Германима исти народ". Али потом пише:"Раставши се од своје браће пођоше стари Славенитрагом својих Европљана. Како се знаде, најпрекренуше пут своје нове домовине Грци, Латини, Келтии за њима Германи, a тек за овима Славени".2

Имајући у виду да Р. Пешић прихвата мишљењеамеричког лингвисте Moris Swadech-a, оснивачаглотохронологије (30. године XX века) - да се словенскии германски језици раздвајају пре 4.000 до 5.200. година,бар један основни разлог руководио je P. Пешића, јербележи: "... ова нас обавештења надахњују на даљасвестранија трагања за Словенима у дубокојпрошлости, у VI и V миленијуму, a не у другу половинудругог (миленијума), како je до тога дошао Б. А.Рибаков".3

1 О. Луковић-Пјановић "Срби... 11" стр. 302-303.Λ

Franjo Valla "Poviest Srednjega vieka I" стр. 244.·* P. Пешић "Завера порицања" стр. 71-72. Разумљиво, употребљеноиме Словени није постојало у тнм миленијумима, но последица je

57

Међутим, ово раздвајање словенских игерманских језика подразумевало je претходно, илиистовремено, раздвајање народа Словена и Германа.Ако се прихвати да je το било пре тих око 5.000. година,то je према Бикерману! управо био почетакисторијских династија Сумера (I фаза ранодинастичкогпериода - 2750-2615), време краља Менеса (Тинискодоба 3000-2778). Донекле се уклапа и са кинескомпочетном годином, почетком владавине Фу Хсиа (2852).

Намеће се питање: где су се тада налазилиСловени и Германи (око те условне 3000. године преХриста). Опет je само у питању погрешноидентификовање старих Срба, чије се име мења укаснију заједничку одредницу: Словени. Јер Сумерани,Египћани, Кинези - нису Аријци, нису Индоевропљани.Kao ни Крићани, те Тројанци - све до XVI века преХриста o Хеленима нема никаквих историјских назнакаиз тог времена.

Ако je веровати модерном хроничару

прихваћене, односно наметнуте тенденције. Kao последица свега,без разлике на евндентне доказе, под утицајем германско-нордијскеисториографске школе, као и Срба који прихватају њихова учења -Србима je, управо у име те прошлости наметнут комплекс дошљакана балканским просторима. н то дошљака тек TOKOM V-VII века, штоje no расположивим, чак и немачким изворима, само по себпапсурдно.

Свесно се дошло до извртања чињеница. па и по питању самог

имена: Словен - Словени. временом je наметнуто као доминантно у

односу на старо Срби - Србин, и гшред необорнвих лингвистичкихдоказа.

Од раннје утврђених чиљеница o постојању многих географскиходредница Срба: месопотамски, лидијски, ликијски. карпатски,волошки, балтичкн... остали су само лужички и балкански.

0 свему овоме биће изнесене чињенице. Сада, тек само као вндувода у ову сложену проблематику.

1 Бикерман "Chronology..."

58

Бикерману, пре свих ових народа и наметнутихцивилизацијских одредница, према његовојхронологији, једино пре Сумера и других - у тојпрошлости били су једино: Срби!

Прнхватањем да je Ликијски обелиск у Срб-у(Ксанту), из око 2800-2700. године пре Христа, чиме седокументују Срби у Малој Азији, долази се допомерања сазнања o појави Срба за око хиљаду годинапре појаве Грка (Троја, Крит, Микена), a управо нештоиспред овог времена (око те 3000. године) Срби су сеодвојили од Германа. Логично би било прихватити да сутада Германи остали негде у пределима иза Волге, доксу Срби кренули на запад, јер се ускоро потом Србидокументују на Кавказу, Карпатима, између Висле иРајне, или тај јужни крак - у Малој Азији.

Ове констатације поткрепљују тврдње да су уцентралној Европи Срби на тим просторима били преГермана. Тек тада пада долазак Германа, око некогусловног времена око 2000. године пре Христа, илинешто ближе према нашем времену.

Тад се Срби и Германи више нису моглиразумети, деловањем појединачних језичких еволуција,у односу на околине у којима су живели, већ одвојено.Дакле, у том времену настале су нове одређујућеименице: Немци, Deutsch.

Порфирогенет врши чудну етимологијуслогофоном варијантом, повезивањем појмова заробље - servus (из новолатинског) и duloi (грчког),добијајући Servloi (према servila и cervula, од почетног ts,појам означава врсту обуће тих Срба, којуПорфирогенет назива ропском); те закључује: "Овоиме добише Срби, јер посташе робови цара Ромеја".1

Попут многих народа медитеранског окружења,

1..Византијски извори II" стр. 48.

59

те добар део Германа и Енглеза - сви су они, као и Срби(балкански Срби), били поданици римских царева,међутим Порфирогенет само за Србе употребљавановолатинско servus. Али остали Срби, који су живелиоко Висле, те Лужички Срби, као и Балтички Срби,Волошки Срби, уз сав онај широки појам народа, кад jeиме Срба замењено именом Словени, сви они никаднису били робови римских царева. To je основни разлогнеприхватљивости ненаучне Порфирогенетовеетимологије. У прилог томе довољно je изнетимишљење Т. Маретића: "Исто се тако има одбацити иПорфирогенетова етимологија српског имена, јер невриједи управо ништа. Он на име вели, да се Срби(Servloi) за то тако зову, јер су били поданици илиробови грчког цара; тј. Порфирогенет je изводиоречено име од латинске ријечи servus, a није помислио,да се ово тумачење противи и самом његовомприповједању o доласку Срба у нове земље, јер су Србиово своје име већ прије имали него су тобоже замолилицара Хераклија, да им допусти населити се у својојземљи; a откуд би име Срби дошло лужичким и рускимСрбима (да не говоримо o Плинијевим и Птоломејевим,који нигда никакве заједнице нијесу имали c грчкијемцарством, дакле му нијесу могли бити ни поданици! Кадби и могуће било, да се српско име има изводити одлатинске ријечи servus, онда би било Срвин, a неСрблн.".1

1 Т. Маретић "Славени у давнини" стр. 72-73.

Д. Срејовић,Археолошки речник, стр. 528:Кршевица: црвенофигуралнаваза

3. Косидовски, Лисипови коњии друге приче, стр. 104: Статуета

плесачице са Инда, изливенау бронзи

60

Илустрована енциклопедија, Историја 1,"Вук Караџић" стр. 17: Култура ЛепенскогВира (названа по налазишту на Ђердапу),цветала je између 6000. и 5000. пре н. е. и

представља савршенство неолитскекултуре уопште

3. Кулунџић, Књига o књизи I том Хисторија писама, стр. 464: Сл.Јеврејско квадратно писмо које се развило из арамејског

256

Д. Срејовић: "Уметност Лепенског Вира", Београд, 1983. г.

Д. Срејовић: "Уметност Лепенског Вира", Београд, 1983. г.

АРКТИК - СЕОБЕ АРИЈАЦА

Срби као један од индоевропских народа, као иостали, нису ни млађи ни старији од ове широкезаједничке основе из времена много миленија преХриста.

Из окополарне области Арктика, Аријци сепроменом климе, селе према Екватору. Кад je το моглобити? Одговор може пружити и геологија, податком οтој последњој глацијацији. Нека лингвистичка тврђењапомињу број од четрнаест хиљада година пре Хрнста.Донекле се уклапа са супротном појавом - присуствомледа у јужној Европи. Фигуре Ловаца на севернејеленове, по стенама шпанске пећине Алтамире, такођесе сврставају у то поменуто време.

Кад се већ то све покренуло, у неком блискомвременском односу, нешто млађем, je и Платоновподатак ο пропасти АтлантидеЛ У том би случају н безте поларне глацијације, могућност прилаза обаламаЕвропе, моћне и топле Голфске струје, могла деловатина пницијално отопљавање, почевши од Шпаније.

F. Valla на свој сликовит начин објашњава да сеАријци деле на: источне и западне. Од источнихнабраја: Иранце, Персијанце, Бактријанце (Бактране),Индијце и друге. За западне Аријце каже: "прво серодише Славено-Германи и Клето-Грко-Латини".2

Према овоме наводу нелогичан je његов цитат, раније

Платон "Тлмај" 25 д.F. Valla "Poviest Srednjega vieka I" стр. 244.

61

поменут.

Рг-веда и Авеста, једну од многих ранијихглацијалних промена планете, региструју као намерузлоћудног бога Аримана, коме je "задатак" да кваридобра дела (упућена људима) бога добра Ахура Мазде.Разумљиво, божанства Рг-веде као пандамАвестинским Ахура Мазди и Ариману, били су богови:Индра и Вритра.

У истом смислу, o перманентним понављањимапотопа на планети, деловањем богова или стихија,Солону прича египатски свештеник o природнимкатаклизмама: "Ви се, пре свега сећате једног потопа наземљи, иако их je раније било много"Д

Ариман питоме области, добре погодне климеза живот, које je људима омогућио Ахура Мазда, окиваледом. Бележе се чак шеснаест узастопних области којеje Ариман учинио леденим, условљавајући толики бројпринудних сељења Аријаца, увек даље од арктичкогледа.

Те области "земље", у које су се Аријци селилипо напуштању Арктика (где je био однос осам добрихмесеци према четири хладнија, уз напомену - и овачетири месеца била су погодна за купање у мору ирекама, јер воде нису биле оковане ледом) у главномносе препознатљива, каснија историјска имена. Била суто имена каснијих Ахеменидских, Александровихсатрапија.

Авеста то прецизније доноси, јер Ахура Маздаобјашњава Заратустри: "Ахура Мазда рече светомЗаратустри - Начинио сам пријатном једну област којаje накад била ненастањена. Да то нисам учинио сважива бића обрела би се у Airyana Vaejo". Према Авестиова прва добра творевина Ахура Мазде већ je била

·*· Платон "Тимај" 23 б.

62

унакажена деловањем Angra Mainya (уобичајеноАвестинско име за злог бога - Аримана/Ахримана).Карактеристика те поларне области, некад погодне заживот, Авеста објашњава, деловањем Аримана"Бејаше десет зимских и два летња месеца" уз напомену"свих под ледом".!

Следеће су Sughdha - Согдијана, Mouru -Маргијана, Bhakhidhi - Бактрија, Nisaya - Нисеја, Haroyu -Аријана, Vaekereta и Urva - нису идентификоване, Kheneta -Хирканија, Haravhati - Арахозија, Haetumant - нијеидентификована, Ragha - Para (односи се на деоХирканије), Chakhra и Varena - нису идентификоване, HaptaHendu - Индија; мада Б. Г. Тилак наводи као шеснаестуобласт Rangha (Rasa), која би се могла односити наИндију испод Пенџаба, јер уз Hapta Hendu - Индија стојиближе обавештење: Пенџаб.2

Према набрајању области које je Индра/АхураМазда стварао погодним за живот, уколико се изасанскртских имена стварно крију данашњи називи тихобласти, произилази да то и није био пут у правој линијипрема Индији. Личи на змијолики пут, уз враћања навећ пређене паралеле.

Но, свакако није био у питању Антарктик, јер утој нама најближој глацијалној промени, укупно копноje већ давно раније "дефинисано" према обрасцуданашњих континената. Није могуће помињатипретпостављену - Пангеју.

У неком ранијем времену и Антарктик je биобез леда, земља погодна за живот. To илуструје ипозната карта, пронађена у заоставштини турскогадмирала Пирија Рејса (XV-XVI век). Мапа, ако се тостварно односи на Антарктик, показује долине, брда,

Тилак "Арктичка прадомовина Веда" стр. 321-322.Тилак "Арктичка прадомовина Веда" стр. 324.

63

3. Кулунџић, Књига ο књизи Ι TOM Хисторија писама,стр. 266: Табела VII Печатњаци и амулети из долине

Мохенџо-Даро са аутохтоним писмом

Ђ. Јанковић, Српске громиле:Купирово, громила 1

Ђ. Јанковић, Српске громиле:Врбник, громила 1

Ђ. Јанковић, Српске громиле:Купирово, громила 2

Ђ. Јанковић, Српске громиле:Врбник, громила 1

Ђ. Јанковић, Српске громиле:Рамљане, громила 3

реке.

O Календару

За боравка Аријаца у Арктичкој области,планина Меру, према Рг-веди, подразумевала je самсеверни пол, образац за највишу планину, ноћ и дантрајали су по шест месеци. Ту превласт таме, владавинубога Вритре, требало je перманентно, узастопнимжртвама, потпомоћи богу Индри, да се коначно појавизора. У том окружењу, као што каже Б. Г. Тилак, зораиз Рг-веде била je толико дуга, да je између прве појавесветлости на ниском хоризонту и изласка Сунца,пролазило најмање тридесет дана (умереног иекваторијалног појаса), односно 30x24" арктичкогвремена.2

Према Атхарва-Веди, те Брахманама, ритуалтих узастопних приношења жртава покушавајунаставити Индуси у Индији. Али на тим паралелама тоније могуће, јер je изразито кратак део времена измеђупраскозорја и појаве Сунца. И овај податак упућује дасу Аријци некада раније живели у Арктичкој области.

Разумљиво, глацијалне промене нису завршене;садашње стање на планети, тренутак je y земљинојбурној историји. Према схватањима Индуса oбескрајној временској прошлости, где најмања од Југа,задња, четврта, гвоздена, траје "свега" 432.000 година (апочела je, према њиховом позитивном сазнању, "тек"3102. године пре Христа), укупна Магајуга износи4.320.000 година. Две хиљаде таквих Магајуга дајуКалпу: 8.640.000.000 година.

1 Према богато илустрованој двојезичној, турско-енглеској књизи:Piri Reis "Kitab-i Bahriye".2 Тилак "Арктичка прадомовина Веда" стр. 120,128.

64

Магајуга и бескрајне Калпе сасвим су "довољно"време за очекивање неких нових глацијалних промена,кад ће Ариман и даље кварити дела Ахура Мазде.Индија he се вероватно опет наћи у некој поларнојобласти, ако уопште остане данашња конфигурацијаконтинента.

Конкретна велика временска одредница Индусаje Дан Прабраме, износи половину Калпе: 4.320.000.000година. Међутим, према више него чудном, митскомсхватању Индуса o протоку времена, Индуси "знају" даje и тадашње њихово арктичко време, и садашње,обележје исте 51. године Прабрамина Дана.Компјутерским израчунавањем добија се енорман,астрономски број: 80.416.800X106.1

Губећи се под овим силним притиском векова,Индуси и немају никакав став према судбини поједница,нити уобичајено западњачко схватање o историјскојпрошлости. Taj "мали" временски проток (око осамхиљада година историје), у молитвеном ведском смислу,контемплацији, обележава једино сву безначајностзбивања "тако малог времена".

Индуси немају ни учење o Демијургу; Калпеобележавају настајања и нестајања спиралних маглина(галаксија). Калпе одражавају само - вечнапреобликовања (могло би се закључити: толикомиленијума пре А. Ајнштајна "доживљавали" суВелики Прасак, односно Емпедоклове две космотворнесиле: Љубав и Мржњу - кохезију, атхезију).2

* М. Јовић "Историја Старог века I" стр. 383-384.~ Међутим: теорији Великог Праска све се више супротстављатеорија Бесконачног Распростирања, уз прихватање вечног ширењабесконачног броја галаксија и супер галаксија. Можда ова теоријавише одговара схватању Индуса. o вечним преобликовањимаспиралних маглина - кроз калпе.

По новијој теорији, намеће се схватање o бесмислу Великог Праска.

65

За данашњу укупну науку, чак и геолошкепланетарне циклусе, свођење земљине прошлости наукупно неких шест - седам милијарди година, мада се итај број већ повећава на око петанестак милијарди однеког Почетка; у оба случаја, према Индусима, застарост планете треба додати још повећи број нула.Изгледа, као што археолози протежирају и заступајувременско умањење чак и митолошких обавештења oпрошлости, тако и историјске хронологије које настајуна основу археолошких израчунавања не прихватају,примера ради, неку планетарну историјску прошлост,ако иста прелази неких пет-шест хиљада година преХриста.

Кина почиње своје учење o Почетку са Пан-

кога условљава немогућност, било логичког, било научногпоимања. У таквом моделу Свемира, Велики Прасак заувек остајеизван сваке могућности било каквог, па и у малом,експерименталног проверавања. To je један од аргумената теоријеБесконачног Распростирања - Трајања.Можда у истом "светлу" треба посматрати и еволутивне теорије,које су подразумевале прнмордијалну супу, као једног видаомогућења насумичног спајања, хемијским интеракцијама - према"првом" молекулу живота.Понуђене претпоставке, слике, o току еволуције од прамолекула,преко риба, водоземаца, копнених животиња, птица, премаприматима, те Човеку - прикладније су иеким цртежима намењенимдеци у виду сликовница.Како разумети еволуцију међу врстама, док у оквиру врсте -неминовно долази до специјализација. Намерни покушајиповезивања чак и сродних врста - воде бесмнслу. Нема даљегразмножавања. A сматра се, између неких 150 милиона година, пасве до око 80 милиона година у прошлост - било je време свихмогућих врста диносауруса. Како се у тај еволутивни ланац ониуклапају?...

66

ку(ом), прастарим бићем немерљива времена. Потомтраје време Три Суверена (и ово време je без људи, a ниу ова два дуга периода богови нису имали људскаобличја). Затим следе Десет Великих Периода, кадавладари-богови стварају нова створења, углавноммитске змајеве и змије. Ни у овом периоду још немаљуди, али ти мудри богови-владари су већ тада далибудућим људима писмо, музику, устројство државнихустанова. Овај циклус завршава се 2852. историјскомгодином пре Христа. Све до 2205. године траје време ивладавина Пет Владара. Потом тек кинеске династије,почевши од ХсиаЛ

Сумер такође "памти" енормне миленијуме преПотопа. Бог Оанес je добри бог, Демијург, творац свега(према грчком, упућује на воду, водено, риболико биће,две трећине времена проводи у води); дао je људима све"цивилизацијске тековине". Њему су се молилиистичући његову доброту, али због његова риболикогизгледа, говорили су "Он je тако ружан". To je потпунасупротност према Библији, где je Човек по Божјемобличју.2

Овде се исказује још једна временсканеподударност: риболика бића, фигуративнопредстављена са рибом на леђима човека, у већем бројунађена су на чувеном археолошком налазиштуЛепенски Вир.^ Kao што he касније бити говора oписму, које добија нову хронологију, o настанку тогвеликог људског достигнућа, око пет хиљљада годинапре сумерског писма, са почецима између 8000-6000.година - сасвим je могуће прихватити да и риболикисумерски бог Оанес, своје почетке има у Лепенском

L M. JoBiih "Историја Старог века I" стр. 395-396.21Мој. 1.20-25; I Moj. 5,1.

Д. Срејовић "Уметност Лепенског Вира" Београд, 1969.

67

Виру, памћен као бог Дагон.Потоп са историјом спаја еп o Гилгамешу.

Краљеви Киша, Ура, Урука, по нађеном списку владара(старост списка датира око 2000. године пре Христа),они су непрекидно владали по више хиљада година, гдеK. B. Керам набраја списак од осам краљева са укупномдужином владавине од 241.200 година.1 По другојкраљевској листи, наводи се десет владара савладавином од 456.000 година.2 Али за једну династију(наводим je због куриозитета), K. B. Керам доноспсписак од двадесет и три краља који су владали: 24.510година, три месеца и три и по дана.3

Код централно-америчких Maja, у историјскомсмислу je почетна година 3113. пре Христа. Но, њихов,до сада најпрецизнији календар, са три зупчаника,бележи неупоредиво старије време. Прва je временскамера кин (један дан), тун (360 дана). Остале вредностлмноже се са двадесет, тако: катун садржи двадесет туна(односно 12,5 Венериних киклуса); потом бактун(двадесет катуна или 144.000 дана); пиктун (двадесетбактуна - 2.880.000 дана, око 8.000 година); калабактун(двадесет пиктуна - већ око 158.000 година); кинкултун(двадесет калабактуна - око трн милиона година);потом алаутун (двадесет кинкултуна - око шездесетмилиона година).

Према сложеном календару Maja, почетни данImix, настајао je након сваких 18.980 дана, односнопедесет и две године. У животу Maja све се упорављалопрема овом педесет-двогодишњем ритму: градњестепенастих пирамида су заустављене, следећа терасасе гради тек после педесет и две године. Али Maje су

* С. W. Ceram "Богови, гробови..." стр. 375.С. W. Ceram "Богови. гробови..." стр. 274.С. W. Ceram "Богови, гробови..." стр. 275.

68

имале и нулу за одбројавање и ситне мере протокавремена: секунда подељена на број један са јошпетнаест нула! Maje једино нису имале "сазнање" у комкиклусу живе.1

Што Библија подразумева под ДаномСтварања?2 Taj број шест нема никаквих временскихназнака. Тумачи ове Свете Књиге, потпуно површно,сву прошлост земље заокружују на неких седам хиљадагодина. Или још невероватније, да je Стварање Светабило 4004. пре Христа. Тако су и у апостолском временунеки већ чекали Други Долазак Христов, којиподразумева крај материјалног света.3

После ових уплитања у проблеме хронологијаважних цивилизација, поред Индије, и други народи суимали своја древна схватања o времену, изражена крознешто мања бележења, "памћења" прошлости.

Санскрт je дуго одолевао времену и језичкимеволуцијама, тек око VI века (после Христа), већ вишеније био у употреби. Основа Панинијеве науке oграматици (V-IV век пре Христа), сводила се насистематизацију свега онога што je y том језику већбило оформљено, још у Ведском периоду, што упућујејош на боравак Аријаца у арктичкој области.

Није једноставно објаснити откуд већа блискостИндуса са Србима, у тим давним временима. Кроз тедуге, посебно временски дуготрајне сеобе,подразумевале су неодређено борављење у тим

^ М. Јовић "Историја Старог века I" стр. 378; такође под

поднасловом "Питања око хронологије" у раду "Колхида порекло -сеобе - рефлексије" који сам предао часопису "Историјски Записи''Подгорица, могу се наћи слични подаци.^ I Moj. l глава.3 Max. 11,24; Д. Ап. 17, 31; Марко 13, 32.

69

областима, док их Ариман не окује ледом - бар за саданема одговора да ли су и Срби са Индусима отишли уИндију? Да ли су Индуси - Индијци, тек по доласку уподхималајске просторе, ту добили своје данашње име?Да ли je Индска цивилизација, цивилизција великихурбаних насеља Кот Диџју, Калибагдан, Харапа инајвећи Мохенџо Даро, напредна цивилизација која jeпретходила доласку Аријаца за око 2.000 година - да лисе већ тада називала по реци Инду? Аријци су разорилиИндску цивилизацију у времену између 2000-1500.године; то потврђује еп Махабхарата (састоји се од око200-220 хиљада стихова).

Погребни обреди

Обреди око сахрањивања умрлих у ранијимвековима (миленијумима), увек су, код свих народа,обављани према утврђеним ритуалним правилима, иони чине елементарну карактеристику важећу заодређене просторе у одређеним временима. Тако су,примера ради, за Индусе обреди везани за спаљивањеумрлих, a код Египћана - за балсамовање. Овимнавођењима око обичаја сахрањивања код разнихнарода опет се долази до условних ближих веза Индусаи Срба.

Посмртни обреди су углавном остајали важећина одређеним просторима, уколико, касније, ти стариобичаји нису били у супротности, супротстављени некојновијој религији, која их искључује.

Код Аријаца, по њиховом спуштању прекоХималаја (око 2000 година пре Христа), који су потомдефинисани као Индуси, спаљивање покојника je биодоминантан обичај. Од када датира тај обичај? Да ли jeдонет са Арктика, или je из времена сеобаИндоевропљана - то није познато.

Како су према Ведама, Индуси са собом донелирелигију, култ, чак из окополарне области, примена

70

обреда око умрлих није настала у Индији, по њиховомдоласку (кад су се тако и назвали). Стога, за очекиватиje, те обичаје су носили са собом. Према Авести, послешеснаест станишта, која je "ледом кварио" Ариман,нашли су се испод ХималајаЛ

Из окополарне праотаџбине Аријаца, ако секаснији Индуси сматрају основом тог народа, и другиАријци (лексички потом Индоевропљани) имали суисте обреде, исте култове. Кључно je спаљивањепокојника, уз обавезно расипање његова пепела,условаљавало je да ни каснији Индуси нису ималиобичај подизања гроба/гробнице. Тако je и данас уИндији.

O повезаности Индуса и Срба поменуто je вишепута до сада, у другом контексту. Међутим, књигаЂорђа Јанковића "Српске громиле" указује на јошстарије култне истоветности.

Он пише: "У раном Средњем веку нема писанихизвора o погребу Словена, па ни Срба. СпаљивањеСловена није се сматрало необичним, па није ниописивано".^ To упућује на закључак да су се и други, одтих старих Аријаца, придржавали старих обичаја.

До неког времена, више од десетак хиљадагодина касније, тај првобитни обичај, временом и новимутицајима, могао се мењати. Стога Теофилакт илиПсеудо-Маврикије бележе и неке новине код Срба(вероватно непримерене старим обичајима):самоубиства удовица и потом њихова спаљивања узумрлог супруга.

Код Египћана je било присутно мењање именапо смрти владара, док je y Сумеру (према налазимаУрских гробница) нађено по осамдесетак тела.

Тилак "Арктичка прадомовина Веда".Ђ. Јанковић "Српске громиле" стр. 120.

71

убијених, "пратилаца" умрлог краља или краљице.

Арапски историчари из времена кад je и севернаАфрика постала део њихова света, бележе некеособености код других народа. Тако Масуди (Ма-Суд,f 956/7. године), у делу "Златни лугови" наводи дужисписак словенских племена, a за Србе каже да сеспаљују сличним ритуалом као Индуси, али уз важандодатак - да Срби пепео умрлог сахрањују у громилама(могилама).

Ђ. Јанковић, користећи T. Lewicki "Obrzedypogrezebowe poganskich Slowian w opisach podroznikow i pisarzyarabskich glownie z IX-X w.", бележи: "племе којеспоменусмо под именом Сарбин, спаљује се на огњу,када им умре владар илп старешина; они такође спаљујуњеговог јахаћег коња. Они имају обичај сличанИндусима..."1

Левицки, према Ђ. Јанковићу, даље бележи:"Следеће племе се зове С(а)рбин. Они су народокружен од Словена поштовањем из разлога, чије биизлагање било дугачко, такође из особености, чије биобјашњење било преопширно... Људи из племена којесмо споменули, звано С(а)рбин, спаљују се у огњу..."2

Под утицајем Хришћанства, већ током X века,обичај спаљивања умрлих код Словена, за очекивати je,постепено се смањује: "Вероватно je и после тога билоспаљивања покојника, али o томе нема археолошкихсведочанстава. Међутим громиле се подижу и даље, уXII столећу (како то показује пример из Сјенице)вероватно покојницима који се сахрањују на другом

1 Ђ. Јанковић "Српске громиле" стр. 121; према Ибрахим ибнЈакубу.^Ђ. Јанковић "Српске громиле" стр. 121.

72

месту."1

Полазећи од чињенице да се један број Србакретао према западу, негде преко подсибирскихобласти, a други преко средње Азије, могуће jeзаступати и једну и другу варијанту. У крајњем случају,тај одговор je једино важан за сазнање - да ли су Срби саИндусима прешли преко Хималаја.

Последица тих живљења на заједничкимпросторима, докуметована je великим бројемистоветних речи санскрта и српског језика, са истимзначењем и изговором. Свакако више него што уодносу на Индусе има било који други народ старихАријаца. За разлику од других Аријаца, Индусе и Србекарактерише потпуна верска толеранција. Уз напоменуда су све време у Индији присутни сви религиознисистеми, који су се јављали после Веда, тако Хиндуизаму односу на претходне системе, није нова религија.Присутна су стара божанства, као и богиња Кали.

Таква религија Индуса, уопште није у истомкомплексу са српским Светосављем, али и једна и другаокренуте су себи, без жеље да мисионаре код другихнарода.

1 Ђ. Јанковић "Српске громиле" стр. 145. Ђ. Јанковић објашњава:"Громиле нису гробови у буквалном смислу речи. Упоређени саетнолошким, археолошки подаци указују на то да je изнад громилаправљена дрвена творевина, у или на коју су могли бити полаганностаци покојника. Дакле, громила би могла бити тек 'темељ' гроба.Поступак je само на први поглед HOB и изузетан; такве гробове саурном уздигнутом на постољу имали су и Римљани. Други народи (уИндији и Индокини) пепео покојника расипају и не познају гроб."(стр.7).У "Законику" цара Душана, поменуте су казне за спаљивањепокојника. што недвосмислено упућује на закључак - да се старапракса спорадично ипак настављала.

73

Неуморни Милош C. Милојевић, у својој књизи"Одломци Историје Срба I" доноси дугачак пописсанскртских и српских речи;1 такође и бројне траговеСрба у Кини;2 доноси податке становања Срба усредњој Азији;3 али и одељак да су се сва словенскаплемена звала само Србима.4

Такође и педантна проф. др Олга Луковић -Пјановић нашла je више од педесетак истоветних речиу санскрту и српском језику, не само ведско Сабу исрпско Сабор, већ и ведско Србинда, које не требапосебно тумачити. Ево једног њеног закључка: "Српскијезик, судећи по свим до данас сабраним документима исведочанствима, више од свих других језика, c којимасмо могли да вршимо упоређења, може да буде тајненађени и од западњака неоткривени језик,представљајући не само језички континуитет каковедских традиција, тако исто и ведског духовног благаготово у његовој свеукупности".^

О. Л. Пјановић се позива на познату књигуИлије М. Живанчевића "Новом покољењу", за когаистиче да je писац "изузетног знања", "и нама се чини, дањегов ауторитет не може да се оповргне".^

На почетку књиге, као мото, И. М. Живановићпише: "Наша позната ксеноманија негативна je и за наши за општи поредак, јер ми не постојимо за то да будемоподржаваоци које друге pace, већ je наша културнамисија у томе да нашег самониклог расног генијаразвијемо до највећих могућности и ставимо га у

1 M. C. Милојевић "Одломци Историје Срба I" стр, 31-52.2 M. C. Милојевић "Одломци Историје Срба I" стр. 73-92.3 M. C. Милојевић "Одломци Историје Срба I" стр. 58-72.4 M. C. Милојевић "Одломци Историје Срба I" стр. 105-106.5 О. Л. Пјановић "Срби..Л" стр. 126-127.6 О. Л. Пјановић "Срби...Г стр. 127.

74

службу човечанству..."1

Бројне паралеле санскрта и српског доноси и С.Л. Лазић "Срби у давнини".2

Бог Дагон и Срби

У неком времену потом Срби су пошли премазападу. До Подунавља, неког крајњег одредишта Срба,или у другачијем контексту, према Несторовој"Хроници" (XI - XII век) и Карловачком Родослову, гдесе Подунавље сматра исходиштем свих Срба (свихкаснијих Словена). Прихватајући ту много ранију сеобуСрба, западно од ширих области Далеког Истока, Србису оставили трагове од Пацифика до обала Тигра иЕуфрата. Само ту су могли служити свом богу Дагону.По Несторовој "Хроници" "Повест времених лет"помиње се да су Срби: "кад су дошли из Вавилонијенајпре застали у Подунављу".-> На истој страници Р.Новаковић нагиње схватању да су се Срби задржали уПодунављу "пре свега због назива Дагон, Дарконија,Дагае и Дакија", јер су у тим називима препознавалисвог ранијег бога Дагона из Месопотамије.

Међутим, посебно би било важно, кад би из тедубоке прошлости, дошли до сазнања, ко je y односу напоменута имена некако старији, где се прво појавилоиме бога Дагона. Да ли су се Срби задржали уПодунављу управо због тога што су ту наишли наназиве сличне њиховом богу Дагону?

Или je било обрнуто - да ли су они у Подунављепренели сва та имена и култ? За сада, изгледа, немаодговора.

Ово, или допуњује или још више оптерећује

1 И. М. Живанчевић "Новом Покољењу" стр. 5.2 С. Л. Лазић "Срби у давнишГ стр. 105-106.3 према Р. Новаковић "Срби" стр. 127.

75

чињеницама податак - o риболиким бићима, чије сустатуете нађене на светском археолошком налазиштуЛепенски Вир.

Поменуо сам већ старог сумерског бога, кога суГрци назвали Оанес, који се комотније осећао у води,било Еуфрата или Тигра, где je проводио две трећиневремена (као водено биће). Сумерани су га уфигуративном погледу приказивали као риболикобиће, али опет je важно истаћи - такве статуете нађенесу само у Лепенском Виру.

Овај податак у вези бога Оанеса недвосмисленоупућује на почетке тог култа у самом приобаљуПодунавља; јер Лепенски Вир потиче из осмог миленијапре Христа, a вид тих подунавских дублета појавио се уМесопотамији најмање четири миленијума касније(према мерењима са С^)· Значи, овде je потпуно јасаноднос узрока и каснијег појављивања у Сумеру.

Ове документоване истине можда дозвољавају идругачије закључке: извор култа Оанеса био je y рециДунав, који je потом ''пренесен" у Месопотамију. Уистом случају, стари бог Дагон (такође риболикогизгледа), кога су поштовали Срби - зар није првобитнобио бог Подунавља.

Јасно je, оваквим логичним поретком, свој пунисмисао добијају и поменута подунавска имена, која су утом случају произашла из имена бога Дагона, баш ту уЛепенском Виру, где су били неоспорни почеци богаОанеса. Оваквим разрешењем, Срби су у Месопотамијупренели свој стари подунавски култ бога Дагона.

На више места помињу се сеобе Срба изМесопотамије, но то би вероватно могли бити типовраци.

Чак и ако нисмо у стању доћи до сазнања oнеком ранијем, почетном станишту Срба(Месопотамија - Подунавље) - чињеница je: риболикибог Дагон био je бог сумерских река, али и бог Дунава -

76

у истом својству и приказиваном обличју.Према барељефу из Лувра, бог Дагон плива уз

рибе (испод површине), где je доњим делом тела риба(истоветан приказу митских Сирена); док je на сликаманајчешће приказиван са рибљом главом (у рибљимчељустима јасно je видљива људска глава, као да je рибапрогутала целог човека).

Једна од река тог сумерског, односномесопотамског региона, носила je име Сирбис - Србица,a топоними уз Дунав обилују појмовима са основомимена бога Дагона.

Неоспорно je, условне везе Месопотамије иПодунавља су непобитне. Негде између, на западу МалеАзије, тројански, Хомеров - Скамандар, такође се зваоСирбис - Србица. Kao што je, јужније, у Ликији, и зареку и за град, старије име такође било Сирбис -Србица - Срб, потом Ксант.

Ове нејасноће, ако то јесу, не разјашњава ниПсеудо-Цезарије (византијски писац из IV-V века),наводом да се под именом библијске реке Фисон кријеиме Тигра, али и Дунава.1

Милош С. Милојевић, у поднаслову "О српскимземљама у Малој Азији", под бројем 26 набраја Морићеи додаје: "Међу њима било je једно племе, које се звалоВенаши - Венании - у ових je био храм Сербица - богаДакског".2 Сматра се да je ово племе Венаша живело насевероистоку Мале Азије, на обалама Понта.

Овде je свакако реч Дакског последицаасимилације консонаната, звучног g испред безвучног s.Стога je сасвим могуће очекивати да je тај храм биохрам српског бога Дагона (преко Дагског).

види поднаслов "Документованост топонима изведених из именаСрба".

M. C. Милојевић "Одломци историје Срба I" стр. 112.

77

Исти закљуљчак би произашао и по другојпретпоставци: у Карловачком родослову се око Дунавајављају топоними који се односе на име бога Дагона;отуд се и Румунија назива Дагонијом. To би била јошједна паралела везана за истоветност Срба и Дачана. Toсе још једноставније може разумети ако се има у видунемогућност, било Грка, било Латина, да забележесрпско слово ч (отуд Дакског).

Јужнији крак Срба помињу асирске хронике:тако поводом похода цара Тиглатпаласара III (744-727),где његов службени писар бележи куда je војскапрошла. Тако су на Синају наишли на подручја Банат,Србија; на реке: Мир, Вир (Gebel Banat, Gebel Serbal, WadiWiras, Wadi Mir).

Херодот код каснијег Пелусија бележиСербонијско језеро.1 Ово српско језеро документују:Аристотел,2 Диодор Сикулски - Сицилијански.3

Описи су истоветни - језеро Сербонис je дугачко,уско "али чија je дубина чудновата" (Диодор). Он јошнаводи: "Тако се површина језера стапа у једно cтереном који га окружује и како више погледом ока неможе да се разликује, целе војске, чије вође ово местонису познавале, нестале су удаљивши се са правог

1 Херодот II 6, III 5.2 Аристотел "Реторика" II 1218. Међутим. према овом наводу нијемогуће наћи одговарајући податак код Аристотела у његовој"Реторици" (како то стоји у бр. 3 "Глас Сардоније" Чикаго-Београд,1997; стр. 7). Само по себи, по тематици Аристотелове "Реторике",потпуно je неочекивано да на том месту, у тој књизи помињеСербонијско језеро. To би свакако било изван тематике. Чак и подругим Аристотеловим књигама није могуће пронаћи одговарајућустраницу бележену под: II 1218 (или можда: II12-18).

Диодор Сикулски "Библиотека" I 30.

78

пута".1

Ј. Деретић додаје, сматрајући да je y питању биланека српска војска, која се "око 1400. године преХриста", нападајући на Египат, удавила у језеру, давшиму тако име.2

Међутим, ова два податка са јављањем старихсрпских имена на Синају у потпуности сами себедокументују. Једино податак o Сербонијском језеру:Херодотов, Аристотелов и Диодоров, свакако jeприпадао неком ранијем времену. Данас постојеизвесне претпоставке да je y питању било страдање

1 Ј. Деретић "Историја Срба I", према "Глас Сардоније" Чикаго-Београд, бр. 3,1997, стр. 7.2 Можда једино, око свега овога, није најбоље прецизирано времепродора те српске војске. To би одговарало времену владавинеАменофиса Аменхотепа III (1405-1370). a тада нису бележени нападиса североистока, преко Синаја. a ни краљеви ратни походи премаСинају. Забележен je краљев рат против Куша (Нубије). Са другестране, велико градитељство овог краља упућује на снажан,стабнлан Египат. За владавине његова сина АменофисаАменхотепа IV Ехнатона (1370-1353) једино су бележени продориХетита у Сирију и Палестииу. Краљ Ехнатон, намеравао je да уведекулт монотеистичког бога Атона, бога из раније Онске(Хелиопољске школе), кога je планирао наметнути свим околнимнародима, јер би преко тог култа Египат постао центар укупногокружења. Стога није водио ратове, иако су то очекивали итражили његови генерали. Ратовање се није уклалало у Ехнатоновасхватања, доживљавања Атона, према коме су сви људи браћа.Разумљиво. иосле Ехнатона (1353) до почетка владавине Хоремхаба(1353-1315), док je Египат био усмерен према поновномуспостављању тебанског култа Амона-Ра, Египат je био "рањив"више иего под краљем Ехнатоном. Али прихватање тог времена запродор Срба преко Синаја (кад се и очекује Exodus Израелаца), заоко стотину година помера наведени закључак - да je το било "око1400. године пре Христа".

79

војске Александра Великог, али овакве претпоставкесу тешко одрживе јер ни један од Александровихисторичара не помиње такав или неки сличан догађај.

Док називи гора, планина - Банат, Србија; река -Мир(на) и Вир(овита), неутврђено колико су билистарији од времена цара Тиглатпаласар III, кад су их натим просторима затекли његови војници, задржали сусе до данас. Ови синајски локалитети налазе сенедалеко од брда на коме je Мојсије добио Декалог одБога. Бележе их данас све туристичке мапе.1

Неки севернији траг правца кретања Србаобележавају: Срби са Волге, потом Балтички Срби, теСрби са Висле. Уважени Илија М. Живанчевић, упоменутом делу, такође прихвата ту неку сеобу Срба -Словена, од истока према западу; непосредно пре тогописа износи: "Словени нису писали своју рануИсторију, и први њихови познати летописи почели су саХришћанством, a страни извори још на првом коракусрећу их као многобројни народ".2 После навода oНесторовој "Хроници", додаје: "Инспирисаннепосредно, или посредно преко Словенског југа,јудаистичком кроником из Старог Завета, он jeСловене нашао у Сенару, као неимаре Вавилонскекуле, етнолошки као Јафетове потомке, a на Балкануих je нашао у прастара времена, на југу Карпата каоИлиро-Словене, Нарци-Словене итд".

"Сем словенских летописа, попа Дукљанина,Нестора, Далимила, Длугоша, постоји и тзв. Баварскилетопис, по коме су Словени дошли из праотиџбинепреко јужне Русије, a одатле, код Карпата, један део сеупутио Северу - Северни Словени, други део Југу -Јужни Словени, a она група која je остала у јужној

1 А. С. Спајнћева "Најстарији језик Бнблије" стр. IV-VIII.2 И. М. Живанчевић "Новом покољењу" стр. 9.

80

Русији имала би представљати - Источне Словене."!

Ако би прихватили да je шире Подунављепрапостојбина Срба, то би претпостављало неке сеобеу обрнутим правцима. Ho, y том случају, како објаснитиизненађујућу блискост српског језика са санскртом, тесеобу Индоевропљана са Арктика.

Тачно je, налазимо се у домену претпостављенихназнака, али код ког je народа прошлост јасна!Примера ради - Грци су се доселили: са севера -Моравска Србија; са истока - са малоазијских простора;са југоистока - према родоначелницима главних полисаиз Египта (и Херакло je из Египта) и Феникије.

Многи воле размишљати да je Историја већзавршена, да je o прошлости све речено и да се све зна.Међутим, такав приступ, кад je у питању сазнање oСтаром веку - нема никаква оправдања.

Како другачије прихватити одакле СрбимаТимочке Крајине прастари обичај - пуштања воденебеским телима, намењен мртвима за душу. Какопише В. Чајкановић ''Сахрањивање под прагом":"Пуштање воде мтрвима преко прага; праг се заливаводом зато што се жели дотурити вода душамапокојника који су испод њега" (испод кућног прага -кућни заштитници, као код Латина: Лари и Пенати. Kaoшто je из тог старог религијског комплекса једино кодСрба кључно обележје - Крсна Слава). У делу"Пуштање воде o Великом Четвртку", В. Чајкановићдодаје да управо ови обичаји још носе у себи старуанималистичку свест, у којој je однос према прецимаоснов укупног култа.

В. Чајкановић, у духу наметнутих

И. М. Живанчевић "Новом покољењу" стр. 10.

81

историографских схватања, где се није могла тражитиизворност појавама, обичајима из древне српскепредхришћанске религије, питао се: да ли су овај обичајХомољски Срби примили "још пре него што су дошлина Балкан, или су га научили од домородаца у чијим сусе земљама настанили, или je, најзад, та разменаизвршена онда када су се они већ одомаћили наБалкану".!

Свакако, према овим закључцима, износим: штаби тек такав великан, какав je био В. Чајкановић, писаода се није придржавао те берлинско-бечке школе... Јер,бар o Србима - ништа није немогуће ни схватити, ниразумети - ако су се Срби доселили на Балкан, тек тихнемогућих, неодрживих, историјски наметнутих векова(V-VII).

Оно што противуречи свим таквим схватањима -неприхватајући да су Срби у ствари старинци, они којису се држали те омрзнуте школе, ни тада, па ни сада, немогу одговорити на питање: шта су Срби радили у том,за њих избалансираном, некаквом закарпатскомокружењу. Неписмени од почетка, чекали су да,примећени од других, тек онда ускоче у некуисторијску, светску и европску стварност.

Наметнути историјско-научни оквириусловљавају, као код политичара, оптерећење за билокакво другачије мишљење - тако се не сме ни мислити!

Ако je све оно, што на основу те берлинско-бечке школе, данас знамо o Балкану, произашло однеког нашег доласка током тих V-VII века - којеобјашњење нуде ти заступници за само једну историјскучињеницу: откуд су o Србима и то на Балкану моглиписати антички писци, и то више од пола миленијумапре њихова наводног досељења...

Кад се каже: поричем све - односи ли се то и на

1 према Р. Новаковић "Срби" стр. 129.

82

Бог Дагон или Оанес(приказ на зиду уНимруду)

Бог Дагон (Барељеф из Лувра)

оно што cy други y својим списима писали o нама... Изантике, кад бар још нису биле присутне све оне каснијезлонамерне тенденције.

"Срггски синдром"

И данас, кроз историју могу и настају новенације - o народима у том смислу није могуће говорити,па ни расправљати (полазећи од чињенице да у оквирунеког народа касније могу настати локалнаразврставања, водећи их у нову нацију). И они могу, занеку другу, будућу историју, бити кључне одреднице.Сада, у време њихова настанка - то нису.

Од оних неких Сораба, временом суразврставани у бројну палету, чак по некима,различитих народа (по мени, вероватније - само именоми географским простором). Taj списак je дугачак, чак jeи проблем - одакле кренути: Расени, Трачани, Енети,Венети, Сармати, Спори, део Скита - земљорадника, исве касније народоносне одреднице Словена.

Ho, y историјским временима, током XX века,настали су ту још и Македонци, Црногорци, Бошњаци.Taj шири балкански комплекс Срба односи се и наБугаре. Словеници - чињеница je, увек су били некакопо страни.

У таквим намерним прекрајањима, у ствариуситњавањима српског корпуса, чак и изван могућностисадашњег нашег броја, неки већ очекују и Санџак унеком посебном односу.

Овај турски појам означавао je чисто назив заадминистративну област. Османска империја пмала jeмного својих санџака, као вид основне управнеорганизације. Зашто неки сматрају да je овај, који jeчинио део старе Рашке, у себи носио неку посебност?Зову се Санџаклијама (уз ово иде и велико почетнослово), као да се називају, у данашњем смислу: срезом,котаром, скоро општином.

83

Посебност je, ако се на њој инсистира, данас -већину тог становништва чине Муслимани. А, да ли суони били муслимани пре доласка Турака? Оно што сету променило била je вера. На Балкану, и код других,променом вере мењала се и народна самобитност. To jeсамо no себи апсурд - али je присутан.

Други неки Срби, у својим апетитима да постанунеки књажеви, нека власт, нагињу - устињавањем доапсурда, створити нације од Шумадинаца, Тимочана,Војвођана (док и ту не буду, бар Банаћани, Бачвани,Сремци, до општина).

Тако они виде уклапање у европскурегионализацију. Али по питању целина народа,Европа задржава и добро контролише своје државе;Америка, тј. САД поготову. Немци су се коначноујединили, пре неких десетак година, последицомразарања Берлинског зида, кога je омогућио М.Горбачов -1989. године; иако и они имају своје регионе;само они не размишљају и немају у свести стварањенових држава унутар себе самих. Слична je ствар и саФранцузима, и са многим другим народима.

Изгледа да ни Европи, чак ни Америци, неодговара распад ове Југославије; иако добар деоЦрногораца, па и Срба - томе нагиње. A како се понашаХрватска: 1939. године први пут je Дубровник постаодео јединствене Бановине Хрватске; ко од њихприжељкује да се, рецимо, одвоје Истра, Далмација,Загорје, Славонија, Барања... Хрвати не болују одсрпског синдрома.

Што се тиче Црне Горе, имали су своју пунудржавност још Берлинским Конгресом. Они су се 1918.године одрекли својих Петровића, свог краља Николе -да би прухватили ширу капу - под Карађорђевићима.Но, било je y питању само: или ова или она српскадинастија.

Изнад те капе има и шира: сви цетињскимитрополити, легитимна теократска власт Црне Горе,

84

само у виду нужне аутономије, до 1766. године били сухиротонисани од Пећког патријарха. Од те годинехиротонију црногорских митрополита вршили субеоградско-карловачки митрополити, уз садејствоосталих епископа. Тих десетак аутономних илиполуаутономних митрополита, епископа, на Сабору уБеограду, 26. маја 1919. године, ујединили су се саобновљеном Српском Православном ПећкомПатријаршијом. Васељенски патријарах Мелентије IV,својом граматом, признао je обнову, успостављањесрпске православне Патријаршије и избор и хиротонијупатријарха Димитрија.

Легитимно изасланство патријарха Мелентија IVпрочитало je грамату у Саборној цркви у Београду, насвечаној литургији, 2. марта 1922. године. Ε το je - ширакапа.

Све оно што се издешавало у Европи токомцелог двадесетог века, Срби су плаћали главама.

Само у два Светска рата нестала jeнадполовична већина српске популације. A колико јошизван тих ратова, тих страдања. Taj, no Србе злосрећни,двадесети век, условио je невероватну стварност напочетку трећег миленијума - Срба je данас мање одброја са којим су ушли у двадесети век! Ако смо"Небески народ", зар je TOM Небу стало да нас самотамо умножава...

Други, данас велики народи Европе, пре некихпет-шест векова, имали су истоветан број са тадашњимСрбима.

85

СРБИ И ХРИШЋАНСТВО

Као и друге посебности које су се односиле наСрбе, тако се догодило да се балкански Срби нисумогли наћи у оквиру једне хришћанске вероисповести.1

1 Док сам пнсао "Историју Срба", поглавље "Срби на Балкану",током 1996. године, из тог шнроког. чак прешироког комплекса

чињеница, нити сам наводио. нити помињао све оно што тај појамили шири поднаслов, треба да обухвати. Хтео сам дати само

назнаке.Тада ми je, TOKOM 1996. године. нзглсдало да сам нзнео много више

релевантних чињеннца, да je το већ превазилазило све могућностиписања у тој годинн, на ту тему - ο прошлости Срба.

Неоспорно, било je већ писаних књнга на ту тему. али произилазилоje, био сам први српски исторнчар који се осмелио да те нстинезаокружи, унесе у неки универзитетски уџбеник. са насловом"Историја Срба".За тих протеклнх година, чудном политиком владајућих странака.доживели смо да пас бомбардују, a да званпчно ннсмо билн у рату.Тако су пуцали шавовп и по питању мојлх одлука, да пишући ο

Србнма. управо прихватајући раније изнете посленике, којима сам

се одредио, да им јавпо будем наследннк и тумач запостављенихистина.Скромност je за велике, мене je коначпо руководила потреба да

објасшш, да укажем на све оно што je o Србима негиралаберлинско-бечка школа.

Према ономе што сам писао ο Колхиђанима - Илирима. дао самједну заокружену целину. која на свој, наизглед заобилазан пачцц -

опет износн чињенице ο прошлости Срба.Кавкаскн Срби, према имену реке Лаб. уз све one Србе уклопљеае у

86

Поларизацијом Царства једнообразне државе наЗападно и Источно, 395. године, те поделе су се у пунојмери исказале и на рану Цркву. У ствари, само суодсликавале већ затечене различитости, последицомделовања Едикта из 313. године. Сабор у Сердици(Софији), 343. године потврдио je присуство различитихставова, било по питању јереси и односа Цркве идржаве, резултујући чак могућим ратом између браће -царева.

По смрти цара Константина Великог (306-337), уРиму су оца наследили: Константин II (337-340) иКонстанс I (337-350), који су уједно заступали тврдулинију против Аријанства, тиме прихватајући одредбеНикејског сабора из 325. године, a y Константинопољуje самостално владао Констанције (337-361), који je биопристалица Аријева учења.

Тако je, према различитим ставовима браћецарева: "овај првенствено црквени спор пренет намного шири план деловања", намећући сукобљавања ипо питању владавине браће наслеђеном државом.1

ово истраживање: месопотамски. карпатски (да не помињем поново

оне Србе изван овог региона) - свакако посредно и Колхиђанепрема Херодоту. и Србе, са далеко ширих пространстава и старијих

временских одредница - опет указују на све те уске повезаности.У којој мери Кавказ условљава повезаност Колхиђана и Албанаца.одговори су понуђени по пресељењу Албанаца на Балкан, у областсрпског Рабана. тек крајем XI века после Христа.Сматрам да није могуће обрнуто тражити њихове међусобне везе.Ово истичем, јер већи број историчара и лингвиста, без резерве,врше поистовећивања Срба и Илира, уз сав остали широкидијапазон разних назива за Србе (тек много касније - Словене).Стога није могуће избећи неко шире елаборирање ни око ове теме:

Срби и Хришћанство. Мада je, no мом схватању. το само још једнаплочица у склапању мозаика ο Србима...1М. Јовић "Рано Хришћанство..." стр. 36.

87

И поред уобичајеног схватања o потпунојблискости живота и традиције Грка и Латина,кованицама: Грчко-римска митологија, цивилизација,култура - била je το у ствари пуна асиметричностукупних односа њихова света. Запад: Латини, Рим - већтада се сматрао у смислу историјских закључака: НаЗападу ништа новог!

Просперитет, богатство, будућност - односиласе на хеленистички Исток, и поред њихове историјскераспарчаности велике Александрове баштине.

У основи схватања заједништва грчко-римскогсвета, тог заједништва није било; било по питањурелигије. етике, схватања државе и њене нсторијскеулоге, уметности...

Римски централизам, који му je омогућилаисторија, огледао се у укупном наметањуједнообразности, у смислу као што Полибије схвата - даРим нуди живот свима, у пространој, великој држави,супротстављајући се тиме бројним државама идржавицама на источном Медитерану. Овај римскистав постаје доминантан и по питању обавезности једнедржавне религије; прво Јупитерове, a потомХришћанства.

Taj антички Исток био je условљентолеранцијом према присуству различитости: полиса,држава, државица. И по питању религије, Грци су билиотворени за примање свих могућих страних религија,ако етиком, или изгледом, богови не изазивајускарадност.

Зевсова официјелна религија, блискијаеупатридском мишљењу, дозвољавала je паралелноприсуство мистеријских, мистериософских религија,већ у самој Грчкој - и то шест-седам њих. ПоредЕлеусинских, рекло би се чисто хеленских мистерија,биле су присутне мистерије ширег простора:Самотрачке, трачки Орфизам, Сабазијеве(подразумевале су присуство култова Блиског Истока,

88

па и јеврејског култа); али био je ту и култ Изиде иОзириса, као и Митраизам (рефлексија индо-иранскогбожанства и схватања света).

Мистеријски култови су били грчкасвакидашњица, али ни један култ никад није постаоопштеобавезан. Тек уласком појединца у неки од тпхкултова, религија, махом сотериолошког карактера,унутрашњом дисциплином култа самог. члановимакулта - мисптима, наметана je пуна обавезност.

"Кроз разне историјске епохе у Хелади суприсутне мистерије: Митре, Изиде и Озириса, Атиса иКибеле, Адониса и Астарте, Диониса, Орфеја,Деметре, Сабазија и Христа. Мада са различитимвременским почецима, нашле су се све у оквиримаРимске Империје, доносећи свака на свој начин,допринос укупним променама свих друштвениходноса".!

Међутим, Рим није могао наставити са томбескрајном верском толеранцијом. Дионисов култ jeзабрањен 186. године пре Христа; Изидин између 58. и48. године; стотинак година касније падају забране накулт и ширење Хришћанства {наводно се то сматрапочетком прогона за време Нерона (54-68·)}. Свезабране мистерија, које су у Риму и његовој Империјиухватиле дубокг корене, подразумевале су разарањебогомоља. уз: хапшења, мучења, убиства - њиховихследбеника, посебно свештенства.

Првобитна могућност - да свако ко жели можепостати члан (мист) неког култа, a ča друге стране, ннкото није обавезан - није у себи носила чак ни могућностнаслућивања будуће тоталне искључивостиХришћанства према свим другим опредељењима, биломистеријских култова или других религија. Овом својом

1 М. Јовић "Мистеријскп култови..." стр. 432.

89

доминантном особином, Хришћанство изражава пунистав искључивости, прихваћен из Римског права. Стогани грчко-римско Хришћанство није моглокоегзистирати у заједништву, имајући у видуискључивост толеранције од стране Рима.

Кључни епови грчко-римског света, већ својимпрвим стиховима одражавају пун степен различитостисхватања ова два народа. "Илијада" почиње са: "Срџбубогињо опевај Ахилеја Пелејева сина",1 док Енеида:"Оружје богињо опевај..."^

Хомеров приступ - молба музама да му помогну.омогуће да опева Ахилов бес, што га je изазваоАгамемнон служећи се силом и против уобичајеногсхватања рата и поделе ратног плена - одражава свуусловност мисаоног склопа човека. Вергилије, молећисе музама, тражи да му опевају оружје са којим je Енеја.из већ разорене Троје, уз помоћ мајке Афродите успеоизаћи, да не буде убијен заједно са осталим Тројанцима.Ту му његово оружје ничим није могло помоћи - јер,силом оружја није напустио Троју. Побегао je састратишта, завијен у тешку маглу, што му je омогућила- богиња-мајка.

To je одраз схватања да Рим, оружјем својихлегија, треба и има пуно право, поробљавати осталенароде.

"Историја je Рим уздигла из анонимног насеља(времена око VIII века пре Христа) до великог светскогцентра, и уједно центра моћне светске Империје.Идејом светске власти Рим je вековима био оптерећен.To већ илуструје Вергилијева констатација Ά ти,Римљанине, знај да владаш другим народима', док сведруге народе које набраја издваја по особинама које их,

1 Хомер "Илијада" 11.^Вергилије -'Енеица" 11.

90

по њему и његовом времену, карактеришу, али безжудње за влашћу", којој и нису предодређени.1

Док су јереси узнемиравале рану Цркву, Запад jeпредстављао римски епископ, онемогућавајући другимзападним епископским центрима (Милану, Кордоби,Картагини) било какав степен достизања значаја Рима;Исток je био далеко развијенији и економски снажнији.са јаким државним и верским центрима: Александрија,Антиохија (одражавају став и ранији утицај Птоломејаи Селеукида), Јерусалим (безначајан у историјскомсмислу, али велике улоге око оснивања Хришћанства),Константинопољ (нови државни центра РимскеИмперије).

Константинопољ, тек одлуком II ВасељенскогСабора, 381. године, трећим каноном, добија статус иранг одмах после Рима, потом су следили јаки државнии верски центри Истока.

Далеко слабија урбанизованост ЗападногРимског Царства омогућавала je Риму преузимањеукупне власти, како у државно-правном смислу, тако иу Цркви. Других значајнијих градова, који би моглидржати неку равнотежу према Риму, није ни било.Стога су епископи тих градова били принуђениприхватити подложност, јурисдикцију римскогепископа - папе.

Константинопољ, саграђен тек 330. године, имаоje y древнијим градовима - Александрији, Антиохији -оштре такмаце и по питању њихова статуса у Цркви.Новосаграђени Константинопољ био je подјурисдикцијом митрополита трачке Хераклеје, који jeуправљао том облашћу пре изградњеКонстантинопоља.

Но, прерастајући у државни центар Римске

1 М. Јовић "Рано Хришћанство..." стр. 184-185; "Енеида" VI 847-854.

91

Империје, у Константинопољ су, поред цара, пренетесве функције државног апарата: сенат, сва војна ицивилна власт. На II Сабору добио je одговарајући ранги у Цркви, разумљиво после Рима. Али Александрија иАнтиохија су се томе непрестано супротстављале.

Значај Рима, већ из апостолског времена,омогућио je TOM граду да у Хришћанству успостависвоју тезу примата, представљајући свог папу каојединог намесника Христова на планети.

Рим, оставши без највише државне власти, уличности свог папе добија највиши могући утицај изначај. Историја je папи омогућила да влада државамакоје су потом, после 476. године, изникле на бившимпросторима Западног Римског Царства. Максималнумоћ папа илуструју касније папе: Гргур VII (1073-1085) иИноћентије III (1198-1216).

Константинопољ je морао владати Царством,тражећи, дозвољавајући компромисе областима иградовима свог, Источног Римског Царства, потом и саРимом, чији су савези са германским краљевима увекбили уперени против тог преосталог Источног Римскогцарства.

Већ у првим вековима Цркве, скоро целоРимско Царство већ je било христијанизовано,прихватајући јурисдикцију својих епископа под пуномдоминацијом римског епископа - папе; богослужбенијезик je био латински. Тако je било на Балкану.

До цара Ираклија (610-641) Источно Римскоцарство, царство Ромеја, било je устројено по правни.мнормама Римског права и латинског службеног језнка.као и наслова пуне владарске рнмске титулатуре. МадаГ. Острогорски сматра за Јустинијана I (527-565):"Јустннијан je био последњи римски император навизнатијском престолу". Али свеобухватно закључује:"Уједно он je био хришћански владар, убеђен убожанско порекло своје власти. Његове

92

универзалистичке тежње имале су не само римске негои хришћанске корене. Појам Римске империје био je зањега истоветан са појмом хришћанске васељене, победахришћанске вере била му je исто толико света мисијакао и успостављање римске доминације".!

Јачање Константинопоља je био важан импулсјачању грчког језика; Ромејско царство се ослобађапритиска латинског језика и старих титулатура. Тиме сепојачава утицај и значај константинопољскогпатријарха и веће присуство грчког језика на самомБалкану.

Балкан je постао поларизован и по језику.Разумљиво, у тим вековима већи део Балкана био je подјурисдикцијом папа. To илуструје и позната вертикалаодноса та два језика: Ротарио на Дунаву (код каснијегВидина. Арчар), Сердика, Пауталија, Солун.

Да je тако остало, Србија би била у папскојекумени, да ли би тако и остала до којих векова касније- то није могуће рећи. У међувремену je било достадругачијих догађања.

Цар Јустинијан I je од свог родног селаБедеријане начинио велелепни град: Јустинијану Prima.Прокопије каже: "Његова отаџбина била je илирскиград који се од давнина звао Бедериана, a доцније му jeпроменио назив у Јустинијана Prima".^ Тако je пре некадва века, император Диоклецијан (284-305), украсио,улепшао своју родну Diocliu, дајући joj нову улогу изначај.

Исто тако и император Септимије Север (193-211), који je свом родном, афричком граду: ВеликиЛептис, доделио већи политички значај, уз обавезноархитектонско улепшавање свог родног града (Leptis

Γ. Острогорски "Историја Внзантнје" стр. 95.2 "Внзантијски изворн I" стр. 78.

93

Magna).Ипак произилази да je цар, у намери да сузбије

јак утицај папа на Балкану, искористио прилику,подизањем овог града на месту где je рођен, јер je новомграду доделио сву војну, цивилну и црквену власт,префектуру и архиепископију. Тиме je извршио новоцрквено јурисдикционо прекрајање на Балкану. Прејакутицај папства, као и притисак васељенског патријарха,спутавали су царева хтења; стога je новојархиепископији, својом Новелом број CXXXI од 18.марта 545. године, као и одлуком V ВасељенскогСабора у Константинопољу, 553. године, даомаксималне ингеренцијеЛ

Нова архиепископија са широкомјурисдикцијом, према царевој намери, била je изузета одутицаја и власти папа, као и цариградског патријарха.Његова архиепископа: први je био Катилијан, именоваога je сам цар. И папа Вигилије (537-555) je потврдиоцарев декрет, јер према CXXXI Новели, глава 3, стоји: "...quae definita sunt a sanctinissimo papa Vigilio".

Ипак, OBO je први случај y Источном Римскомцарству, да поред затечених центара из периодамитрополитанског система јурисдикције ране Цркве, тепотом насталих аутокефалних патријархата, некиновоосновани црквени центар добије ранг аутокефалнецркве. Питање патријархата упућивало je на обавезудржавно-правне издвојености у статус самосталних

1 Манси "Sacronim..." IX 199-200; M. Јовић "Јустинијана Prima" стр. 389.Обим јурисдикције ове архиепископије утврдио je цар Јустннијан I yтрећој глави своје IX Новеле: "Заповедамо да предложениархиепнскоп Јустинијане Prima наше отаџбине има увек под својомархиепнскопском влашћу епископије ових епархнја: Дакије

Средоземне. Дакије Прибрежне, Мезије Горње, Дарданије иПревалитане. Македоније Друге и део Друге Паноније ("Novelles" IXц. 3 од 14. априла 535. године).

94

држава, у контексту ширих повезивања. Стога царЈустинијан I, да се не уплете у та правна и канонскапитања, свом граду, својој аутокефалној Цркви, дајеранг архиепископије. Цар Јустинијан I je сам одредиоархиепископу Јустинијане Prima сва овлашћења и статуституле.

Међутим, историјске околности нису омогућилецару Јустинијану I да своју црквену политику доведе дожељеног расплета. Наиме, и сам цар се морао залагатиза јединство цркве на Сабору 553. године: "што jeподразумевало још снажније јачање утицаја црквенихцентара: Рима и Цариграда"Л

Аутокефалност и широка јурисдикцијаархиепископије Јуситинијане Prima трајала je кратко,као и сам велелепни град. Учестали напади Авараусловили су да папа Гргур I Велики (590-604), већ уписму, од јуна 600. године, тадашњем архиепископуЈовану, пише: "... fratrem et coepiscopum nostrum..."2

Beh после 602. године престала je постојатиЈустинијана Prima, као и њена архиепископија. Папствоje потом обновило своје црквене центре на Балакну -Сирмијумску митрополију и још важнији: Солунскивикаријат.

Цар Лав III (717-741), зато што je nana биопротиван његовом пконоборачком ставу, декретом из732. године, одузео je папи Гргуру III (731-741): "добра иприходе" са области: Јужне Италије, Сицилије,митрополије Сирмијума и папског Солунскогвикаријата. Дакле, изузев јадранског приобаља, одузеоje папи цео унутрашњи Балкан.

Ни овај акт није имао дуже трајање, али су

1Манси. IX 197-198; M. Јовић "Рано Хришћанство..." стр. 196.• "Извори за Историју Бугарске" т. II Софија. 1958: стр. 377.

95

последице биле: померена je поменута вертикалаРотарио-Солун, негде на средину Босне. Папство никадније успело да поврати те изгубљене областп.

Папе су остале при свом ставу - да ни једанцрквени центар њнхове екумене. не може постатипотпуно самосталан, без разлике на његов значај;никад, никоме нису додељивали правни статус пунеаутокефалности.

У овој поларизацији интереса и хтења, Срби уприобаљу остали су под папском јурисдикцијом, прекосалонитске, потом дубровачке, па напокон барскеархиеписопије - надбискупије.

Под папством и латинским литургијскимјезиком, постојале су и трајале српске земље:Неретљанска кнежевина, Захумље, Травунија и Дукља.Кад би се овом списку додали још: Свевладовићи (490-641), Светимировићи (640-794), Оштривојевићи (794-865), завршно са кнезом Чаславом^ - стварна историјаСрба логично би била уклопљена и то према подацимаантичких аутора, те средњовековних Анала и Хроника- времену када су све обале источног Јадрана билеуклопљене у српске државе.

За цара Ираклија папаски мисионари супокушали ширити Хришћанство и Србима. какоПриморја, тако и у унутрашњости Балкана, али топокрштавање није имало озбиљнијег ефекта.

1 Овакав поредак српских династија доноси н Ј. Деретић у својој

књнзи "Западна Србија", стр. 14-40. Међутим. Деретнћ уопште ненаводи познатог историчара M. C. Милојевића ("Одломци историје

Срба Ι-ΙΓ књ. II стр. 14-64), који je стотинак година раннје прецнзније

и опширније нзнео податке o ранијим српским династијама.Интересантно je да Деретић у поменутој књизи доноси списаклитературе, али не и Милојевнћа.

96

Неретљани су, на том папском Приморју, још два-тривека остали - Пагани (непокрштени).

Покрштавање Срба (сматра се: Друго).извршено je деловањем св. Браће, патријархом Фотијем(858-867; 877-886) и царем Васшшјем" I (867-886).' Уцентру. Србије, у Расу, основана je прва српскаепископија, затим у Призрену, под јурисдикцијомОхридске архиепископије Васељенске источнеПатријаршије.

Стога се папа Иван VIII (872-882) писмом обраћакнезу Мутимиру (око 850-891/892), молећи га да севрати вери својих праотаца, да се потчини папскојсирмијумској митрополији, митрополиту св. Методију.Писмо je датирано крајем 872. или почетком 873.године, што упућује да je исправнија година оснивањаепископије у Расу: 872. година.

Папство je на ширем плану, тих година ималомогућност да своје римокатоличанство уведе предврата самог Константинопоља; јер Бугари су тражилисвоју аутокефалну Цркву, али тој њиховој молбипапство није могло удовољити. Патријарх Фотије и царВасилије I, свесни могућности максималног ширењапапског утицаја, доделили су Бугарима аутокефалнуЦркву, тиме их увлачећи у свој византијски свет иЦркву.

Према писму папе Ивана VIII. који je писаоБорису/Михаилу, из 878. године, у записима се, до саданађеним, први пут помиње Београд, као "старовјекиград", али не под дотадашњим његовим. предримскимименом Singidunum.

Цар Василије II Бугароубица (976-1025),поводом деградације бугарске охридске патријаршијена ранији ранг архиепископије, том приликом je yдекретима навео потчињене епископије те охридскеархиепископије. У повељи из 1019. године, помиње:Ниш, Београд, Сирмијум, Призрен, Скопље, Липљан,Србицу (код Солуна), a y повељи из 1020. године. поред

97

осталих и Рас.Тако се, деловањем Хришћанства, балкански

комплекс Срба у приобаљу нашао у свету папства ињеговог поимања владавине државом и Црквом, aисточно од Уне, у супротстављеним схватањимавизантијске Цркве (званично, све je το било, у још, барформално, јединственој Цркви, јер je коначан раскиддошао тек 1054. године).

Потом долази Светосавље, званично од 1219.године. Кроз светородну династију Немањића, Србијасе није исказивала ускогрудошћу нити коришћењемдате могућности да јаком државом искорениримокатоличанство на свом Приморју.

На том источном Јадрану, важан црквени папскицентар била je салонитанска надбискупија. Потом сезначајем издиже дубровачка надбнскупија, утицајемДубровачке Републике. Осамосталивши се од утицајаСплита, Дубровник покушава проширити својујурисдикцнју до византијског Драча, присвајајући ибарску Цркву. Скоро два века трајала су препирања окоових јурисдикција; на то су утицали шири интереси:Венеције, Угарске, Византије, Србије. Папе су честодоносиле супротне одлуке, уважавајући тренутнополитичко стање.

Кад je град Бар, у контексту свих спољнихутицаја и јачања Дукље под Војисављевићима (кадМихаило постаје краљ 1077. године) - према свим овимоколностима К. Јиречек наводи да je nana АлександарII (1061-1073), обновио стару дукљанско-барскуепископију, давши joj ранг архиепископијенадбискупије, 1067. године.1

Већи број историчара узима ову годину загодину оснивања барске надбискупије, но има, можда

К. Јиречек "Исторја Срба 1" стр. 125.

98

исправнијег схватања, да je барска надбискупијаоснована декретом папе Климента III (1080-1100) од 8.јануара 1089. године. За ову годину се изјашњава и Ст.Станојевић: "Борба за самосталност католичке цркве уНемањићкој држави'', где набраја и сусррагане барскенадбискупије: Дукља, Бар, Котор, Улцињ, Свач,Дриваст, Пилот, Србија, Босна и ТравунијаЛ

Дакле, полазећи од ове вероватније 1089. године.почео je спор дубровачке и барске надбискупије, где jeДубровник желео нспословати поништење те папскеодлуке. Спор je трајао све до 1254. године.

У међувремену Велики жупан Стесран jeкрунисан од папе Хонорија III (1216-1227) краљевскомкруном 1217. године, са титулом: "Стефан, Божијејумилостију Серблији, Диоклеи, Трабунии, Далмации иОхумлии вјенчани Краљ", уз забрану: "папа Хонорцјезабранио je краљу мађарском. да се даље називакраљем Србије".^

Архимандрит студенички Сава, незадовољанокретањем Србије папству, одлази у Никеју. Користећисе својим пријатељством са царем Теодором IЛаскарисом (1204-1222), те цариградским патријархом уНикеји, Манојлом Сарантеном Харитопулом (1215-1222), добио je пуноважно, канонско уздизање српскеЦркве у ранг аутокесралне архиепископије, 1219.године.

Овај, за Србе важан догађај, свакакоразјашњава и тренутни положај Византије. Цариград сувећ заузели Крсташи (IV Крсташки рат), настало jeЛатинско царство (1204-1261). Цар и патријарх суизбегли у малоазијску Никеју.

Околност да се јаком Србијом могу

Ст. Станојевић: "Борба за самосталност..." стр. 16-17; 35.М. Јовић "Србија и ..." стр. 54.

99

супротставити Латинима у Цариграду, као и тежњамада рестаурацију Византије остваре Епирски деспоти иТрапезунтски цареви, упућивала je Никеју да свимзахтевима и молбама студеничког архимандрита СавеНемањића - безрезервно изађу у сусрет.

Од патријарха Манојла и његовог епископатаизвршена je хиротонизација архимандрита Саве, каонајдостојнијег - у чин првог српског православногархиепископа.

Вративши се у Србију као први архиепископсрпске Православне Цркве и са јаким утицајем брата,краља Стефана Првовенчаног (1196-1228),архимандрит Сава, да je хтео могао je потпуно укинутиримокатоличку јурисдикцију на Јадрану ниже Сплита.Али дипломатском тананошћу, сам по себи не злобив.толерантан изнд свих папских могућности - св. Сава jeна Јадрану основао епископије српске ПравославнеЦркве: у ман. св. Арханђела на Превлаци - зетску, уман. св. Богородице у Стону - хумску, у ман. св.Богородице - хвостанску; не дирајући уримокатоличнаство својих Срба на Јадрану.

И даље je овај број нових епархија био премализа супротстављање утицају Рима и његовихнадбискупија. Шта би учиниле папе - да су имале истумогућност...

На потоње насрте дубровачке надбискупије уциљу прикључења епархија барске надбискупије.Барани су, чак и на такав папски декрет, одговорилилегатима дубровачког надбискупа Јована: "Quid est papa?Dominus noster rex Urosius est nobis papa".·'·

Ha појачане притиске Дубровника, користећисукоб цара Фридриха II Хоенштауфовца (1212-1250), паи после његове смрти, папа Иноћентије IV (1243-1254),

1..Исторпја Црне Горе I" стр. 23.

100

био je вољан изаћи у сусрет захтевима Дубровника.Стога се краљ Урош 1 (1243-1276), средином

лета 1252. године, појавио c војском пред Дубровником.Одмах je склопљен мир 13. августа 1252. године, алиније поништен уговор папе са барским надбискупомИваном де Плано Карпинијем.

Дубровник je покушао да покрене Бугарскупротив Србије; цара Михаила Асена (1246-1257) икраља Угарске Белу IV (1235-1270). Упад Бугарарезултовао je преносом седишта српске архиепископијеиз ман. Жиче у ман. св. Апостола, жички метох кодПећи (или крајем 1252. или почетком 1253. године).Дубровник поново потписује мир са краљем Урошом I23.августа 1254. године.

У то време je умро барски надбискуп Готфрид,те je изабран Ловро, одмах потом прихваћен и од папеИноћентија IV. Избором надбискупа Ловре, Дубровникje престао даље покушаје угрожавања барске цркве.Стога je надбискуп Ловро свечано посвећен у Риму, 28.априла 1256. године. И тек то je био правни завршетакдвовековног спора дубровачке и барске цркве.

Дакле, краљ Урош I се чак војно залагао заочување аутономности барске римокатоличкенадбискупије у својој, већ светосавској Србији. Tajсрпски Дубровник се римокатоличанством опираодиректном укључењу у Србију, користећи и сукоб сабарском надбискупијом.

Према Аналима Франачког краљевства, Срби субили већинско становништво на источном Јадрану. Јаксрпски елемент чинили су Качићи у Омишу, те све доБара и Драча. Неретљанска кнежевина, од Дружака,који je 839. године склопио савез са дуждом ПјетромТрадоником (8366-864), па Беригој (око 1050.), Јаков(1078-1089), те Русин и Славец (1091-1100) - били су већ

101

са титулом српских краљева.1

Римокатоличанство јадранских Срба не доводисе у питање. Но, ти Срби, подстицани из Ватикана, билису експоненти сузбијања Православља на том Јадрану.Тако je, примера ради, и моћни краљ Душан IV Урош(1331-1346), понет идејама великих освајања на штетуВизантије, чак рачунајући и на обрачун са Персијом,превиђао деловање римокатолика на Приморју. Тако jeвећ 22. августа 1335. године, у цркви св. Богородице уСтону, тада последњи пут служена православналитургија. Потом je и та црква, раније епископскоседиште захумске епархије, постала римокатоличка. саистим посвећењем св. Богородици.^

Римокатолички Дубровник je основао бројнеколоније и по Србији, за полета рударства под краљем

1 К. Јнречек пореноси оцену Фрање Рачког, да je гроф Амико из

Ђовинаца у Апулијн. противник Роберта Гвискара (1057-1087). a yпријатељским односима са Византијом, прешао Јадран н томприликом заробпо хрватског краља - али како Ф. Рачки сматра.заробио je краља Славца ("Исторнја Срба 1" стр. 136).Међутим. како се овај напад грофа Амика односи на време нспред1080. годнне. он није могао заробитн крал^а Славца. којитек почињевладати српском Неретљанском краљевшшм 1091. године.К. Јиречек не коментарнше ове очите протнвуречности - но како ухрватској историји има неких нејасноћа o крају владавине љиховакраља Крешимира IV (1059-1074). могуће je прихватити да je грофАмико заробио управо тог хрватског краља. Крешимира I V .

Другу нејасноћу доноси уговор краља Коломана (1095-1116) - Paciaconventa - из 1102. године, са првацима дванаест хрватских племена.јер српска Неретљанска краљевина није улазила у калузуле овогуговора. Но. како Хрвати својатају све римокатолике no Балкану -не изненађује ни ова збрка са псторијом.^ М. Јовић "Историја Срба" стр. 68.

102

Урошем I; y својој сопственој земљи многи Срби тихколонија, због лакших пореских обавеза, проглашавалису се римокатолицима. He чуде стога Дубровчани,познати писци, књижевници. историчари, као и Србинса Корчуле, Руђер Бошковић, познати физичар (когасвојатају и Италијани), да су писли као Мавар Орбин,Марин Држић, Џиво Гундулић - величајући своју српскуисторију.

И опет, чудним сплетом околности, достакасније, под Намесништвом (1935-1941), јаким утицајемВладимира Мачека, 1939. године (а уз одобравање ипристанак и Хитлера и Мусолинија), већ у пуно времеразбијања Србије, основана je Бановина Хрватскаукључењем: Савске и Приморске Бановине, уз срезове:Дубровник, Шид, Илок, Брчко, Градачац, Дервента,Травник и Фојница.

И АВНОЈ прихвата ове одлуке. Тако je југЈадрана са Дубровником, тада први пут постао деоХрватске. Намесништво, АВНОЈ, Павелић, папа ПијеXII, Тито, Туђман - намећући своје "повијесне" границе,тако су завршили, "решили хрватско питање".

Хрвати и њихови учењаци се потом труде данекако у своју књижевност уклопе и стару. српску.приморску књижевност. Тако je и Србин ПетарПрерадовић постао хрватски песник. a Никола Тесла -хрватски син. По Павелићевој доктрини и СрбиПравослваци су Хрвати православне вероисповести!

Ово поглавље почео сам чистом историјом,разјашњењем односа раног Хришћанства на Балкану,спорова око јурсидикција - да би се то изметнуло унајгору могућу хрватску и ватиканску пропаганду, укојој су Срби жпвели током XX века.

A многи Срби и данас, комплексом старијегбрата, праштају чак и сва зверства која су спровођенанад Србима.

Добрица Ћосић писао je y својој чувеној

103

тетралогији "Време Смрти", на питање: ко je чинио свата зверства у Подрињу, старица рече "Они који говоренашимЈезиком

104

Кондић-Поповић, Царичин Град,стр. 18: Авионски снимак

Царичиног Града

Кондић-Поповић, Царичин Град,стр. 147: Рановизантијска

налазишта у околини ЦаричиногГрада

Кондић-Поповић, Царичин Град,стр. 45: Западна кула јужне

капије града

Кондић-Поповић, Царичин Град,стр. 97: Засведени канал

за отицање воде

Кондић-Поповић, Царичин Град,стр. 159: Бронзана глава византи-јске царице из Балајнца (VI век)

H. W. Janson, Историја Уметности,стр. 172: црква Св. Софије: Капител

H. W. Janson, Историја Уметности,стр. 172: црква Св. Софије:

Унутрашњи изглед

H. W. Janson, Историја Уметности,стр. 175: Саборна црква

Василија Блаженог

Културна ризница Србије, стр. 14:Гамзиград, касноантичка Romuliana,

перистил са фонтаном

Културна ризница Србије, стр. 129:Милешева, Анђео на Христовомгробу, детаљ фреске Христово

васкрсење

Културна ризница Србије, стр. 127:Студеница. Богородичина црква

са југоисточне стране

Културна ризница Србије,стр. 140: Раваница, северна фасада

Културна ризница Србије, стр. 172: Голубац, поглед на град са Дунава

Културна ризница Србије, стр. 494:Грачаница, поглед са југозападне стране

М. Јовић, Српске земље и владари, стр. 32: Манастир Жича

Фотографија Хиландара

ДЕШИФРОВАЊЕ ВИНЧАНСКОГПИСМА

Карловачки Родослов наводи, не прицизирајућивреме, "И сва србска служаше идолу Дагону" (едицијаЉуб. Стојановић "Стари српски родослови илетописи"). Ако су се Срби кретали средњоазијскимпростором из шире области изнад или испод Хималаја,присуство Срба у Међуречју није у супротности са билокојим закључком. Јер, бог Дагон, као што je наглашено,био je бог Месопотамије. Али и врло вероватно - богПодунавља. Овог старог, риболиког бога, каофилистејског идола, документује и Библија.1

Стела Ксантос и Повој загребачке мумије

Малоазијску одредницу o присуству Србадокументују већ сами Срби, присуством под једним одсвојих имена: Кимерци, Кимберци.

Ако je тешко, ако има потешкоћа за сврставањеКимераца у групацију "народа c мора" - недвосмисленосе наводе малоазијски Ликијци, као један од народа изове групације.2 Без намере посебног истицања, нијепознато који су и да ли су неки народи из ове скупинеимали неки вид опште команде. Стога "народе c мора"уобичајено чине: Филистејци, Сарди, Сикули, Тирсени,Либијци, Теукри, Ликијци, Пеласти, Данајци, Крићани.

Ликијце, као један од српских народа,

11 Цар. 5, 2-4; Судије 16, 23; I Днев. 10,10.

2 L. Pareti, P. Brezzi, L. Petech "Стари Свијет" стр. 10.

105

Д. Срејовић: "Уметност Лепенског Вира", Београд, 1983. г.стр. 184. и 201.

истраживао je Светислав C. Билбија "The Mummy ofZagreb and Other Etruscan, Lydian and Lycian Written Monuments".

Beh y предговору књиге, C. C. Билбија скрећепажњу читаоцима на главни град Ликије: Зрб или Срб,посебно на споменик у облику обелиска. Управо je натом обелиску открио да се ту налазио град под старијимименом: Зрб, односно Срб.1 Споменик je y науци познаткао Ксантос Стела (Xanthos Stela), напомињући да суГрци променили име старом граду, назвавши гаКсантос, као и реку Србицу.

Страбон наводи да су реку Ксантос ранијенегрчки становници називали Србицом.^ М. Арсенић,везано за Ксант (река, град), бележи: "Ксант - река уЛикији, која се улива у Средоземно море. Њу су околнистановници звали Sirbes (данас Esenide)".3

C. C. Билбија истиче да споменик има 320 речи.Аустријанац Ернест Калинка je између 1884-1889.године успео да прекопира око 150 записа са споменика,међу њима и Ксантос Стелу; све натписе je каснијеобјавио Бечки Универзитет.

На стр. 79 поменуте књиге, С. С. Билбија jeизнео Калинкин препис текста, на стр. 80 латинскутранскрипцију Калинкина текста "Ксантос Стеле". Од81. странице под насловом "Порука Србима уклесана наобелиску у престоници Лике - Ликије пре 2600-2800година" С. С. Билбија даје српски превод (поменутовреме односи се на време пре Христа, те би требало дастоји 2800-2600. година).

Срби се помињу под бројевима: 9 - Жалопојкематере Срба, бол велики овдје да оплакују, покојнајвише очевима да одузму; 13 - Срби да се крве за циму

C. C. Билбија "The Mummy..." preamble.Λ

"Strabonis rerum geographicarum lilbri septemclecim" Basileae. 1571; s. 763;

према A. M. Петровићу "Праисторија Срба" стр. 36.

3 Херодот "Историја" стр. 410, пасус 176 I књиге.

106

(врхове), да спријече Комеју да оде, - воћке, посађенозрно, сажежите нека ништа...

Стела je доста оштећена, стога и превод С. С.Билбије не тече глатко.

Према наслову књиге С. С. Билбије, тежиштењегова рада био je однос Рашана и Етрураца, стога иполази до наслова "Rashani or Etruscans".! Kao што je напростору Ликије забележио и остале топонимеодговарајућег српског језика, скраћивање античкогназива ове древне малоазијске, српске државе - у Лика,даје свој пуни одговор према области Лика, ранијеВојне Крајине (потом током XX века, погубног за Србе,та српска област нашла се у Хрватској). На Уни jeградић Срб, лингвистички истоветан са старијимимењаком у античкој Ликији, Лики (у ствари: Србији).

Тако je C. C. Билбија, анализирајући Повојмумије (Археолошки музеј у Загребу), и полазећисмело до давних повезаности Срба: Рашана, Рашчана,Раса (Мађари Србе и данас називају Раци), превеоПовој на српски језик. У ствари, то je до сада јединикомплетан превод тог значајног етрурског споменика.Безброј покушаја највећих лингвиста није могаоуродити плодом, јер им je недостајала полазна основа -којим језиком озвучити текст.

Према С. С. Билбијиним упоређењима етрурскеи српске ћирилице, увиђа се сва исправност његовадешифровања, преводилачког и коментаторскогпоступка. У истом оном смислу, како су Чедвик иВентрис дешифровали Линеарно Б, озвучивши гагрчким језиком, 1952. године. Али исти кључ неодговара писму названом Линеарно А, јер није био упитању исти грчки језик. Тада до XVI века на Крит јошнису дошли Грци (после 1952. године то je сасвим јасно).

C. C. Билбија "The Mummy of Zagreb..." стр. 5.

107

P. Пешић, у својим делима "Винчанско писмо" и"Завера порицања", дугогодишњи сарадник вишеинститута у Италији, посебно; "Euroanale - GrandeEncyclopedia Contemporanea" y Милану (у књизи "Винчанскописмо" као вид посвете, Institut Euroanales износи похвалусарадњи проф. Р. Пешића, истичући: "... Тако смоактивно учествовали и подржали рад проф. Р. Пешићана винчанском писму, као првом људском алфабету").

Већ ово признање указује на смер професоровограда, почевши од анализе писма Лепенског Вира,* којеje настало "између 6.000 и 7.000 година пре н. е."2 нопрвенствено захваљујући изванредним археолошкимналазима академика Д. Срејовића, приликомоткривања археолошког налазишта Лепенски Вир.3

Kao већ зрело алфабетско писмо, свимквалитетима презентује се наставак овог писма крозВинчанску културу (археолошка истраживања налокалитету почела су 1908. године, али истраживањимаМилоја М. Васића од 1932. године, Винча je посталаважна светска археолошка одредница на Дунаву, Vмиленија пре Христа.

Винчанска култура показује континуитеткултуре Лепенског Вира. Писмо je већ потпуноусавршено. Према Р. Пешићу и његовим запаженимистраживањима, добија се целовита слика настанкаписма:

Протописмо Лепенског Вира(8000-6000. године пре н.е.)

Винчанско азбучно(5500-3200. године пре н.е.)

1 P. Пешић "Силабаријум Лепенски Βιφ" стр. 9.2 Р. Пешић "Силабаријум Лепенски Вир" стр. 25.^ према већ поменутим његовим радовнма.

108

Протосумерско пиктографско(3100. године пре н.е.)

Сумерско клинописно(3000. године пре н.е.)

Египатско пиктографско(3000. године пре н.е.)

Протоеламско клинописно(3000. године пре н.е.)

Акадско клинописно(2500. године пре н.е.)

Еламско клинописно(2500. године пре н.е.)

Протоиндијско пиктографско(2300. године пре н.е.)

Критско пиктографско(2000. године пре н.е.)

Критско линеарано A(1800. године пре н.е.)

Хуритско клинописно(1700. године пре н.е.)

Критско линеарно Б(1700. године пре н.е.)

Фестоски диск(1700. године пре н.е.)

109

Библоско слоговно(1700. године пре н.е.)

Протосемитско слоговно(1600. године пре н.е.)

Хетско клинописно и пиктографско(1600. године пре н.е.)

Протосинајско слоговно(1600. године пре н.е.)

Протофеничанско слоговно(1600. године пре н.е.)

Протопалестинско слоговно(1600. године пре н.е.)

Кипарско-миној ско(1500. године пре н.е.)

Јерменско пиктографско(1400. године пре н.е.)

Кинеско пиктографско(1300. године пре н.е.)

Феничанско слоговно(1100. године пре н.е.)

Старојеврејско(900. године пре н.е.)

Арамејско(900. године пре н.е.)

110

Етрурско (расенско)(900. године пре н.е.)

Грчко(900. године пре н.е.)

Кипарско слоговно(700. године пре н.е.)

Анатолијске азбуке(700. године пре н.е.)

Персијско слоговно(600. године пре н.е.)

Латинско(600. године пре н.е.)

Самудско(600. године пре н.е.)

Лихјанско(600. године пре н.е.)

Сафаитско(600. године пре н.е.)

Индијско(500. године пре н.е.)

Јеврејско (арамејско) квадратно(500. године пре н.е.)

Пунско(400. године пре н.е.)

111

Иберијско(300. године пре н.е.)

Пахлавијско(300. године пре н.е.)

Коптско(100. године пре н.е.)

Палмирско(100. године пре н.е.)

Овим кориговањима укупног схватања окопочетка писмености, јер према раније прихваћешшсхватањима, није било могуће разумети шта jeпретходило развоју писма Египта, Сумера. Јединиодговор je био у домену митологије - да су богови (каоТот, Оанес) били они који су људима дали писмо.

Разумљиво, у познатој књизи 3. Кулунџићдоноси другачији поредак око историјата развојаписма.1 Али тада се није ни знало за Лепенски Вир. Уистом односу je и књига С. Н. Крамера "Хисторијапочиње у Сумеру". Kao што je помен o Троји, Микенипре археолошких истраживања X. Шлимана (HeinrihSchliman): Tpoje 1870-1890; Микене 1880-1881; Орхоменаи Тиринта 1884. године, био у домену митских,Хомерових, тада још непроверених, непотврђенихназнака.

Оно што je посебно важно истаћи, у радовима Р.Пешића расветљава се проблем Етрурског писма.Етрурско или Расенско писмо, према приложенимтаблицама Р. Пешића, има исте графеме као иВинчанско писмо.

-1 3. Кулунџић "Књига o књизи".

112

Међутим, кроз векове, наслеђено je схватањеГрка и Римљана, да су се Етрурци на Апенинскополуострво доселили између X-VIII века, и да тада нисуимали писмо. Да je тако - откуд им, одмах потом, високацивилизација?! Једини je закључак да Грци и Римљанинису разумели ни њихов језик, ни њихово писмо.

Етрурце антички извори познају као Тирсене,одн. Расене. Стога не чуди да су нађене ваљевскеплочице и амулети писани етрурским писмом; Србиматермини Рас - Рашка ни најмање нису непознати, a опетнаглашавам: Мађари и данас Србе називају - Расимаили Рацима.

У Загребу се чува Ланена књига или Повојимумије са етрурским записима, датирана из I века преХриста, чинећи највећи споменик етрурског писма саоко 1.500 речи. Проблем око Етрураца, чије je име кодГрка и Римљана могло настати од Е-трус-ци, ЕТ-русци,Е-трусци, Р. Пешић образлаже: "да je реч ЕТ-ру-ријасложеница и да би смо je пре могли прихватити каокрилатицу која би била у употреби код Римљана илиРашана, али никако у сврху да означи етноним".!

Уз све могуће изведенице, прихватамо да суЕтрурци себе називали Рашани, Расени, Раси, док ихХеродот бележи и као Тирсене.2 М. Арсенић пише: "УИталији су се називали Етрурци".3

Изненађује да je το њихово Тирсени, Тирси,Херодот (који није знао језик Тирсена - Етрураца)повезао са Агатирсима,4 народом из VI века пре Христа,који je живео на српском простору између Мориша иТамиша до Сремске Митровице.5

1 Р. Пешић "Винчанско писмо" стр. 53.2 Херодот "Историја" I 57, 94, 163, 166,167: VI 22.3 М. Арсенић I стр. 381.4 Херодот "Историја" IV 48, 100, 102, 104. 119. 125.5 Херодот "Историја" IV 48.

113

Ρ. Новаковић, Карпатски и Ликијски Срби,стр. 90: Оригинални лидијски текст

Original Lydian text

P. Новаковић, Карпатски и Ликијски Срби,стр. 80: Словни знаци на тлу Мале Азије

Р. Новаковић, Карпатски и Ликијски Срби,стр. 94: Старе азбуке (17,3x12 цм)

P. Новаковић, Карпатски иЛикијски Срби, стр. 96:

Ксантос Стела (Ликија).Порука Србима

Р. Новаковић, Карпатскии Ликијски Срби, стр. 101:

Текст на повоју Загребачкемумије

3. Косидивски, Лисипови коњи и 3. Косидивски, Лисипови коњидруге приче, стр. 198-199: и друге приче, стр. 198-199:

Супружници на поклопцу саркофага Етрурски ратник

За Агатирсе Херодот бележи да су своје законеучили певајући, као што je το раније био случај саКрићанима, или у још старије доба - са Индусима, којису тако учили Веде.

За Ага - Тирсе М. Арсенић бележи да су билискитски народ,1 док Р. Пешић мисли да су у питању ага- агиа, што би, на грчком, упућивало на свет - свети.2

Сасвим je могуће очекивати да, према другомделу те именице, назив упућује на Тирсене, Тирсе; запрви део изведенице теже je наћи значење, али би томожда могло значити, свеукупно: Светији, посебни деоТирсена.

У сваком случају, појам Ет-русци упућује на Рас,Расина, Рашка, Ресница, Рашица (село код Блаца); aпоред овог, ужег српско-балканског простора: "поредтога, чињеница je да реч Етрурија нема никакве траговени у топонимима, хидронимима или антропонимима, aРас, Рашка, Расени постоје и у топонимима и ухидронимима и у антропонимима на једном великомпространству од Гибралтарског мореуза до Еуфрата".3

Пеласти - Етрурци - Словени

Сасвим je прихватљиво тумачење Р. Пешића заетноним Пеласти (Пелазги), који у основи обележаваравничарске просторе, значи: оне који су у равници. Toилуструје и назив равнице код Битоља - Пелагонија(један од важнијих топонима, који у себи носи основнозначење: Пеласти). П. Кречмер Пеласте сматра"Pelagones" - Равњани, што одбија М. Будимир.4

Паул Кречмер, велики немачки филолог, још

1 М. Арсенић I, стр. 470.2 Р. Пешић "Завера порицања'' стр. 34.3 Р. Пешић "Завера порицања" стр. 51.4 М. Будимир "Грци и Пеласти" стр. 38.

114

1896. године доноси закључак да су Етрурци и Пеласти(код П. Кречмера Пелазги): "представници предгрчкихиндоевропских досељеника у балканскоанадолскојобласти",1 али после додаје: "Ти догрчкиИндоевропљани, које ми зовемо заједничким именомПеласти, претопили су се на југу у античко доба у Грке,a у раном Средњем веку на северу у Словене".2

И Несторова "Хроника" и Карловачки Летописдокументују да je прапостојбина свих Словена била наДунаву, одн. средњем подунавском региону Паноније.Ту се може наћи заједничка основа Пеласта и Етрураца- исти језик. Касније су, у односу на та стара времена,Херодот3 и Дионисије Халикарнашанин тврдили даПеласти и Тирени (Етрурци) говоре различитимјезицима, па стога нису могли бити исти народ; њиховатврђења нису поуздана, јер илирски, заједно савенетским и месапским језиком "припадају кентумскојгрупи индоевропских језика, што je y извесном смислу ислучај c етрурским, односно рашчанским. Међутим,такође je познато да некентумску групу на подручјуИталије представљају Пеласти, a сатемске траговеналазимо често у етрурском односно рашчанскомјезику".4

Исправност тврђења Р. Пешића огледа се у везиупоређивања и систематизације винчанског писма саетрурском азбуком (елементом), полазећи од кључног,претходног утврђивања гласовних вредности појединихзнакова писма. Класификацијом словних знаковадошло се до азбуке од 26 слова, колико их има и у

М. Будимир "Грци и Пеласти" стр. 54.2 М. Будимир "Грци и Пеласти" 65-66.3 Херодот "Историја" I 57.

Р. Пешић "Винчанско писмо" стр. 57.

115

етрурском писму. Даљим поређењима утврђена jeпотпуна подударности слова винчанског и етрурскогписма (писмо ни једне друге цивилизације се неподудара са етрурским писмом).1

По успешном обављању претходних радњи,како истиче Р. Пешић: "дошли смо до изненађујућихрезултата"

» Етрурска елемента (азбука) садржана jeкомплетно у фонду винчанских графема;

* Све етрурске графеме у варијантама такођеналазимо у фонду винчанских графема;

* После извршене експертизе у трагању заеквивалентима гласовних вредности винчанског писма,веома једноставном операцијом дошли смо доодговарајућих резултата, применом етрурскеелементе.*

На постављено питање - да ли су Етрурцнпреузели писмо директно из Винче, наизглед je створенвакуум, јер се према садашњим сазнањима, етрурскацивилизација појавила пред крај другог миленијума преХриста. Дакле, са својим почецима, Етрурци су далекоод времена развијености Винче, њене културе и писма,али у науци стоји чињеница да се време трајањавинчанског писма "управо на подручју његова настанка,протеже све до првог миленијума".3

Поред многих истраживача, почев од античкихвремена до Балканолошког института у Риму,Института за Оријенталне студије у Арецу и Фиренци -чињени су покушаји за тумачење и дешифровањеетрурског писма. Чикашки институт je објавио књигуС. С. Билбије '-Староевропски језик и писмо Етрураца",

1 Р. Пешић "Винчанско писмо" стр. 46.2 Р. Пешић "Винчанско писмо" стр. 99.3 Р. Пешић "Винчанско писмо" стр. 99.

116

у којој аутор обелодањује да je y потпуностидешифровао етрурско писмо, применом - српскећирилице као кључа. Потом су ту нову методупроверавали и испитивали на БалканолошкомИнституту у Риму, Институтима у Арецу и Фиренци -уважавајући кључ и методу С. С. Билбије. Важно jeистаћи да je C. C. Билбија своју методу применио припревођењу Повоја загребачке мумије, најдужег, до саданађеног, етрурског текста. Резултат тог мукотрпнограда je књига која чини научни међаш око разрешењапитања o етрурском писму и његовој припадности: C. C.Билбија "The Mummy of Zagreb and Other Etruscan, Lyclian andLycian Written Monuments".

Прихватање наведених констатација ипакотвара многа, па и спорна питања: Ако су св. БраћаЋирило и Методије, писмо српску ћирилицу саставилипрема грчком уницијалном писму, нешто после њиховеглагољице, где ћирилица представља крајњепобољшање глагољице - и то током IX века - какву бито ванвремену повезаност могла имати та српскаћирилица св. Браће, са писмом древних Ликијаца, те иЕтрураца?

Ако je српска ћирилица св. Браће произашла изЈеванђеља и Псалтира, односно на основу типскогузора тог, већ постојећег српског писма - тих светихкњига, које je св. Ћирило затекао док je боравио уХерсонесу током своје мисије код Хазара - како бар засада нема никаквих конкретнијих сазнања o староститог писма, можда би се ипак, преко тог писма, моглатражити повезаност ћирилице са винчанским односно иетрурским писмом. Ипак, све je још увек отворено.

Без разлике на стварно порекло овог писма, узсву условност да писмо одражава степен развојаодређеног језика, до степена онога што се подразумевапод појмом књижевни језик, М. Будимир каже:"Солунска бараћа - Ћирил и Методије - и њихови

117

ученици изградили су, како се зна, наЈСтаријинекласични књижевни језик, вековима раније нозападни Европљани"Д

Јер, ако наш језик и писмо потичу из јошстаријих времена, наслањајући се на Винчанско писмо,то писмо je, касније, уз све назнаке, названо: старо-словенско, црквено-словенско, руско-српска редакција,славјано-србско; онда нам je злонамерношћу нордијско-германске историјске школе, и оних који су таквасазнања уважавали, ускраћено чак три-четиримиленијума наше прошлости. Но и данас би неко рекао:"Ако je и од Срба - много je".

J. Кострижевски заступа мишљење да се помоћујезика "могу реконструисати различити ступњевиживота, утицаја и развитка од самог почетка стварањаљудске заједнице". Даље истиче: "може да се стекнеидеја o најстаријем словенском језику, који je - упркоскаснијем убацивању Германа и Мађара - како на северуЕвропе, тако и на њеном југу, створен у - заједничкојпрвобитној колевци".^

Тако je M. Будимир, пишући своје "Балканске

1 М. Будимир "Са балканских источника" стр. 10. Онако како сунекад називани поједини антички свестрани писци, за које je билоуско разврстати их само у оквире једне науке. или чак области, такоje и академик М. Будимир, у пуном значењу те речи - био jeполихистор. Како семантика и етимологија (дисциплинелингвистике) немају одређеност свог објашњавања и уплитања уукупну људску цивилизацију, културу. и М. Будимир je, како биказали: "био на Ти" са сазнањима укупне Антике, свих античкихнаука. Десило се да сам студирао у генерацији Класичара којима сујош предавали и академик М. Будимир и његов пријатељ. академик

Милош Н. Ђурић.2 према О. Л. Пјановић "Срби..." том II стр. 158. Ј, Кострижевски

такође доноси и важан податак o присуству Срба - Словена у времецара Маврикија (582-602), наводећи арапског путописца Ибрахим

118

Источнике", још 1969. године - изнео и превише тогашто многи и данас читају са неким страхом.

Појам "најстарији некласичан језик", како се ипоказало, уплитао се у основно питање трипартитностијезика на којима се могло проповедати, учити, излагатиХришћанство: арамејски (тек због уважавањапрошлости - тим je језиком говорио Богочовек ИсусХристус), потом грчки и латински. Св. Методије je збогпроповедања Хришћанства на неком словенскомјезику, био позван у Ватикан, да се оправда збогширења те наводне јереси.

Изузев ранијих: грчке Septuagime, те латинске Italeи Јеронимове Vulgate, други превод Библије, изузев овогсрпско-словенског, све до Лутера - није постојао. Убило ком случају, око проблематике историјскогпорекла тог "словенског језика" из IX века, језикаЋирила и Методија и њихових ученика, Срби су добилисвој превод важних свештених хришћанских књига.

У односу на то сазнање, М. Будимир je скоро пречетрдесет година отворено и јасно писао o важноститог српског језика и писма из IX века. Шта je тупосебно? У тим годинама Комунизам се сматраовечним, једном достигнутим системом као укупномпоследицом Човекове еволуције.

Имајући у виду српске средњовековне повеље,натписе на храмовима, као пример: манастира Жиче, теповеље су биле писане на тадашњем говорном српскомјезику, да би и оне, потом припале црквено-словенском,односно старословенскомјезику. To je јошједан апсурд.

По принуди теме, треба нешто рећи и окопроблема пеластичког језика и писма.

У неком односу, кога je тешко "ухватити", негде

Ибн Јакуба, који бележи: "Визнатијски цар Маврикије писао je yсвом спису Ό вештини командовања' (XI, гл. 5) да Словени који сунастањени на Балкану, имају много разних животиња, жита којечувају у салашима и особито проса и лана" (исто, стр. 159).

119

за самог трајања писма Линераног Б, у некоммеђувремену, много раније од грчког Алфабета,могуће je говорити o пелашком писму.

Према изнесеним и потврђеним сазнањима, овопелашко писмо свакако није на неком историјскомхипотетичком почетку, имајући у виду поредак:Лепенски Вир, Винча и њихова већ усавршенафонетска форма (бар се, за сада, даље не може).

Диодор Сикулски, у својој "Библиотеци",разматрао je у великом дијапазону o људскимсазнањима, у духу врсних енциклопедиста. Обрађиваоje светску историју до мутних почетака до 180.Олимпијаде (до 60. године пре Христа).

Управо Диодор пише да су песници бележилисвоја поетска надахнућа на "пелазгијском језику", алипосебно додаје: "и уз помоћ старог писма". Већ овимозбиљним констатацијама Диодор, доносећи који су топесници, почиње са Орфејом. Орфеј je, и према самојгрчкој митологији, иако Трачанин a не Хелен, исвеукупним историјским сазнањима, у неком тешкоухватљивом историјском времену, и као оснивач свогмистеријског култа, свеједно да ли хиљадама илимиленијумима година, био je актер тог давног збивањапрошлости.

Емил Бирнуф пише да Орфеј није писао песмена "класичном грчком језику", већ вероватно "на самомпрвобитном (тј. ведском језику)". Ове назнаке дугујемпрофесору Сорбоне, О. Л. Пјановић (јер код нас je већод 1944-45. године, кроз све те касније Југославије,деловањем таквих идеологија, изгубљен контакт санаучним напретком осталог света, посебно кад je yпитању нека дубока старост Срба).

Стога О. Л. Пјановић каже, ако се тражи пред-пеластичко време, њихове песме, химне, којима сепрослављају - те химне нису "спадале у власништвогрчких предака". Ово, где пише чак "предака",онемогућује било какве претпоставке o изворности

120

аутора хеленског времена историје.Уз ова размишљања иду основна питања: да ли

се Орфеј и Александар Велики могу убрајати у правеХелене. Донекле се то односи и на АристотелаД

Диодор бележи да je Орфеј писао песме напеластичком језику, такође и старији трачки певач Лин,a Линови су ученици били: Орфеј и Тамир (такођеТрачанин).

Диодор даље бележи: "По предању, Лин je,пишући пелазгијским словима, оставио причу o делимапрвог Диониса, као и друге приче. такође се служио тимсловима Орфеј и Пронапид, Хомеров учитељ".2

У сваком случају то пелашко писмо, o чијемпореклу Диодор ништа не саопштава, употребљавалису трачки песници. Према Орфичким мистеријама иДионис je, као син Зевса и Персефоне, под именомДионис Загреј, део Орфичких трачких мистерија.

Еурипид бележи да су и Трачани имали истописмо као Пеласти: "те да je το писмо одговаралогласовима и говору и једних и других".·*

1 Пншући своју књигу "Историја Старог века II" (Грчка, Хеленизам.рана Византија) увек сам био склон схватању и изјашњавао сам се дасу Аристотел (родом из Стагире на Халкидику), чији je отац бнолекар Аминте III (393-370); потом и Александар и претходно ФилипII (359-336) li његови преци, краљеви Македоније - сви они билиХелени. јер М. Будимир. пишући ο Македонцима (свакакоантичким), обично je износио да су вид неког продужетка Пеласта.Но, шта TO y крајњој линији значи: и Атињани су још изворнијиПеласти. Гундулић каже да je Александар - Лесандар Србљанин.Потом се и Јустинијан сматрао Србином. са ранијим именомУправда (одговара његовом латинском преводу).Оваква размишљања неоспорно могу бити вид митоманије, аливојсковођа Јустннијана I (527-565) се јесте звао - Велизар.2 О. Л. Пјановић "Срби..." том II стр. 273-274.3 Еурипид ••Алкестида" 966-969.

121

O. Л. Пјановић наводи став Италијана FranciscusMario Apendini-a (који je y Дубровнику учио српски језик):"Међу свим језицима ни један други се не приближаватолико српском језику, што се тиче порекла речи исинтактичке сродности, колико латински". Или надругом месту: "Ко je упознао граматику српског језика,наћи he да су извесне ствари у српском говору веомаелегантне и да уздижу српски језик изнад грчког илатинског".

У вези порекла тог пелашког језика Ф. М.Апендини каже: "Сматра се -трачки језик je најстарији,првонастали и мајка / свима". Према првобитној идоказаној поставци, како су Трачани Срби, у томсмислу се изјашњавају и Французп Пејсонел и Миле: "Ито je нешто - од Црнога до Јадранскога мора пожелећевам -добар дан- на српском језику".1 Тако каже и Ф. М.Апендини: "да je језик -илирски језик- односно српски,који je он научио у Дубровнику".

М. Орбини пише o балканским старинцима:"Трачани, исто као Илири и Готи, говоре истим,словенским језиком. Иначе Thraci cy потомци Тира,седмог Јафетова сина..."2

Кад набраја те балканске старинце, М. Орбинисе позива на митолошке одреднице, тако су: од Илиријасина Кадмова (неки мисле - сина Полифемовог)настали Ахил (затим његов син Паноније), Дардан(његов син Скордиск), Таулантије (његов син Трибал).3Полазећи од овакве генеалогије, произилази да су овиразнородни народи, као потомци Кадма, један истинарод (очито je видљив утицај набрајања народа премаI Moj. гл. 9)

1 O. Л. Пјановић "Срби..." TOM II стр. 278.2 M. Орбини "Краљевство Словена" стр. CXLVII - према I Moj. 10. 2.3 M. Орбини "Краљевство Словена" стр. CXLVII.

122

Без разлике на помињање Кадма и његова синаИлирија, што логично одговара времену пресељавањаКолхиђана на Балкан, прескачући те векове, М.Орбини каже: "За Агрона и Теуте Илири упадају уАлбанију и озбиљно угрожавају Грчку". Но, међу овимпомињањима балканских области, има јакихнемогућности: за Агрона и Теуте нема Албанаца наБалкану, стога Илири никад нису могли доћи уАлбанију - јер тако се није називала та област, каснијаАлбанија.

За Дарданце каже да су живели у Босни: "докдруги мисле да je њихова земља у крајевима где су данасServiani и Rassiani".1 За Горњу Мезију пише: "то jeданашња Servia, a према другима, то je Босна"; алидодаје: "На подручју Горње и Доње Мезије живе јошТрибали и Bessi, од којих воде порекло Bosnesi".2

У вези Трибала, М. Орбини пише, да су више оддругих "задавали муке Филипу Македонском" или "Онисе успешно супротстављају и Александру Великом.Међу Трибалима, како прича Плиније, било je људикоји погледом опчињавају и убијају".3

Разумљиво, многи подаци које доноси М.Орбини изгледају нејасни, али како разумети његовзапис: "У једној цариградској библиотеци очувана jeповеља o привилегијама које je Александар Велики,дванаесте године своје владе, поделио Илирима,односно - племенитом роду Словена".

М. Орбини закључује: "To постаје сасвимразумљиво ако узмемо у обзир да су МакедонциАлександра Великог били заправо Словени... Уопште,Македонци, Трачани и Мези говоре истим, словенским

1 M. Орбини "Краљевство Словена" стр. CXLVIII.2 M. Орбини "Краљевство Словена" стр. CXLVIII.3 M. Орбини "Краљевство Словена" стр. CXLVIII.

123

језиком".1

Ha стр. 174 (преведеног дела књиге) М. Орбини,према саопштењу краковског каноника Вршевића,бележи да je Карло IV (1346-1378), у Словенској цркви уПрагу, дао: "исписати златним словима горе поменутуповељу коју je Александар Велики дао словенскомнароду".

И Сима Л. Лазић пише да je Јован Рајић заступаомишљење да je Александар (Велики) Словен - Србин,2

позивајући се на Квинтија Курцијуса Руфа, који je y"Историји Александра Великог" каже: "да су Словенипод именом Скита, са Александром војевали храбро".3

По овом питању, С. Л. Лазић износи и мишљењеХрвата Ив. Швера "Лаж je да би Александар Илиром(Србима) оне покрајине дао, које они већ под Илиром(првим својим вођом) поседовали су, када од Македонахније ни трага било".4

Такође наводи и мишљење П. Ј. Шафарика:"Народи рода словенског још од памтивјека, одпраисторијског доба бораве у Европи c другимстаросједиоцима тог племена (Индоевропљана) сакелтским, њемачким, литавским, трачким, грчким илатинским".5

На стр. 129 С. Л. Лазић пише: "Па за то и славниГундулић није тек онако на памет пјевуцкао и пјевао:'Од Лесандра Србљанина, врх св'јех цара славна'('Осман' пјев. III 69)".6 Одмах потом наводи и СтарцаМилована, фра Андрију Качића Миошића - тако je тај

1 М. Орбини "Краљевство Словена" стр. CXLVIII.2 С. Л. Лазић "Срби у давнини" стр. 128-129.3 K. K. Руф ''Историја Александра Великог" стр. 7.

"Огледало I" стр. 66.' П. Ј. Шафарик "Старожитност" I 53." С. Л. Лазић "Срби у давнини".

124

Александар син Филипов "миловао и митио својеСрбе".1

На истој страни С. Л. Лазић пише да je ХрватДинко Златарић, у предговору своје "Електре", упосвети кнезу Зринском, забележио да следи делаславног "Великог Александра краља српског".

Посебно je интересантан навод ЗахаријаОрфелина,2 где помиње цареву грамату од 3. марта1711. године, којом позива Србе на устанак противТурака, подстичући их на њихово познато јунаштво, нахраброст и велика дела, попут: "српског ВеликогАлександра Македонског".3

Поводом овог навода 3. Орфелина, С. Л. Лазић4

пише да на те царске речи: "позива се баш главом ибрадом сам отац нових касапа историчких, најбистрији,најстрашнији и мени свагда врло поштовани - отацИларион Руварац, архимандрит гргетешки" у свомделу.5

Сви ови наводи ауторитативних историчараслажу се бар у једном - да je Александар Македонскипореклом Србин. Тако С. Л. Лазић, наводећи Ив.Швера,6 који: "доказује и неколико пута поузданотврди, да je Александар Велики по матери био илирске(словенске = српске) крви, баш као и данашњи Србо-Маћедонци".7 Данас je, бар по доступним чињеницама,или временом наметнутим, врло спорно питањестварног порекла Александрове мајке Олимпијаде,

1 Качић Миошић "Угодни разговори" издање од 1759; стр. 2 и 3.2 3. Орфелин "Историја Петра Великог" II 23-25.3 С. Л. Лазић "Срби у давнини" стр. 129-130.4 С. Л. Лазић "Срби у давнини" стр. 130.

И. Руварац "Маћедонија" стр. 272." С. Л. Лазић "Срби у давнини" поглав. 6 - IX.' С. Л. Лазић "Срби у давнини" стр. 129.

125

кћерке епирског (молоског) краља, Неоптолема.

Неумољивост хронологије, бар у оној мери укојој je ми у прошлости стварно и познајемо, намећенека нова питања на бази овде изнесених чињеница.

Код многих истОричара, којима je намера дахронолошки одреде и неке делове митских, односноепских збивања, долазе до сазнања да се Тројански рат,актера: Ахил, Агамемнон, Одисеј - Пријам, Хектор,Парис; догодио, са различитим навођењима, углавномизмеђу 1334. до најближе нама 1171. године. Kao видвероватноће, тај рат се смешта нешто после 1250.године, односно тридесет - четрдесетак година потом.

Тако се добија други важан хронолошкипараметар (уз сву могућу условност - да je цео тајисторијски комплекс могао бити и доста раније), кад супловили Аргонаути.

Полазећи од чињенице да je краљ Итаке, Лаерт,био међу Аргонаутима, a Одисеј (његов син) обележаватај Тројански рат, посебно Повратке - "Одисеја", долазисе до највеће условне разлике у годинама између овадва догађаја, са око највећом разликом од 40-50 година.

Међу Аргонаутима, поред Јасона, били су иОрфеј и Херакло, чинећи дружину од педестнајпробранијих хероја (али сви они нису били Хелени).Дакле, пре овог путовања, Орфеј се већ прославиосвојим певањем и свирањем, и то, како je наглашено -на пелашком језику (који je исти као и трачки).

Грци су формирали свој Алфабет, негде замрачних историјских векова, око осмог-седмог века(пре Христа). Већ тада их je од пелашког-трачкогделило много векова у прошлост. Према схватањимауважених Хелениста, Хомер није певао на томпелашком језику (сматра се да није писао, јер je биослеп).

Но, управо по том питању све остаје отворено.Према Диодору, на том пелашком писму писали су:

126

Лин, Орфеј, Тамир и Пронапид (Хомеров учитељ).За Хомера, као што није утврђено где се родио

(чак се седам градова отимало за место рођења славногХомера), ни период у коме je живео одређује се самоприближно - између деветог и осмог века.

Херодот o Хомеру пише: "Мислим, наиме, да суХесиод и Хомер били од мене старији највише четиристотине година и никако више"/ a за Херодота сесматра да je живео током петог века, "а умро jeнајкасније око год. 424".2

Овим паралелним подацима прихвата се да jeХомер, нешто млађи савременик Хесиода, вероватнорођен пред крај деветог века. Хомеров језик припадастаро-јонском дијалкету, уз присуство ређе употреберечи: еолског и атичког дијалекта. Дакле, Хомер jeпевао на грчком језику, али пре увођења Алфабета, јерима и старијих графема, као: дигама, која je и каснијесачувана код халкидичких писања (од дигаме су Латининачинили своје слово /; познато je преко града Куме, гдесу били колонизовани Халкидичани).

Проблем у свему овоме чини Диодор, сањеговим записом да je Пронапид био учитељ Хомеров,да je Порнапид припадао пелашком времену употребетога писма. Ако je уопште могуће рећи, да ли je Диодорпогрешио - јер, у оваквој хронолошкој одредници,Хомер je био чак старији савременик Тројанског рата, oкоме, ако je OKO пет стотина година млађи, пише такопрецизно и језгровито, доносећи описе борби и бројнихучесника са обе стране; описе живота, ношњу, оружјебораца, архитектонски план Илиона - Троје, бродове ипосаде, јела и пића (уз напомену да, никад на богатимтрпезама које описује, Хомер није поменуо да се јелариба. To je симптоматично c тога што су већину

Херодот "Историја" II 53.Милош Н. Ђурић "Историја хеленске књижевности" стр. 391.

127

учесника чинили приморски, поморски народи). Дакле,везано за Хомера - ни претпостављени векови (IX-VIII)нису сигурни.

Око питања око српског писма и његова некогпрвобитног порекла, има наизглед и супротних вести.Тако П. Ј. Шафарик претпоставља "да су Срби већдонели писменост из Индије".!

П. Ј. Шафарик потом пише: "Вероватно je, да суСловени донели слова из Индије, али, знања писма, којесу - природно - поседовали само малобројни, морали сеизгубити због вечног лутања толиких племена;неизвесно je, да ли je од тога прастарог писма нештопрешло у ћирилицу, или не. Прастаре песме, које су теку новије време срећом откривене код Чеха и Руса, доксу код Срба сабране, указују кроз њихову оригиналности чистоту на много раније духовно формирање народа,него што се обично узима. Свакоме пада у очи, да многе(од тих песама) припадају паганском(предхришћанском) периоду..."2

Али, стицајем историјских околности, како суСрби (било Балкански или Лужички) мали народ,временом потпуно отргнути из свог старог комплекса,већ оним, насталим новим појмом имена: Словени (теку почетку хришћанске ере), велики народи, са реткимизузецима, нису заинтересовани за истраживања oвеликој српској прошлости.

Ни ми Срби, под јаким утицајем тих већихнарода, нити знамо, нити су вршена нека озбиљнаистраживања на бази великог броја назнака o нама изпрошлости, па и оне прадавне. Индуси, окренути себи исвјим бескрајним временским јединицама којимабележе проток времена, мало су писали o себи. Стога

1П. Ј. Шафарик "Старожитности" стр. 187.Λ

Π. J. Шафарик "Старожитности" стр. 288.

128

није познато: кад су Срби били у Подунављу; кад су сеиздвојили од Индуса. У ком je контексту изјава П. Ј.Шафарика да су Срби донели писменост из Индије.Потом и пуни однос Винчанског писма и Срба - штачему претходи.

Према Адолфу Пикету, Срби су морали битионај народ који се, око 2000 година пре Христа"протезао од Инда и Ганга до Атлантика"Л

Олга Л. Пјановић доноси дугачак,карактеристичан запис Милоша С. Милојевића, од когапосебно истичем: "Грци се хвале својом старином.својим знањем и вештином. Старина им je, као и свеостало, претерана... сила преувеличана, итд. Прваписмена постала су им око 600. г. до рођења Христова2

и први писци су им: Ферекид, Акузилај, ЕланикЛезбејски, Хекатеј и Дионисије Милећанин, од којих jeпоследњи живео у 65. Олимпијади, или око 520. г. преХриста".3

Да je Милош С. Милојевић живео своје зрелодоба негде после 1952. године, он би међу првим грчкимписмом свакако навео Критско-Микенско Линеарно Бписмо. Према досадашњим ишчитавањима тих таблица,нису пронађени неки спектакуларни књижевни састави,тако се грчка књижевност ни сада не може померити упериод старији од неког седмог века.

Испред тог века сматра се да су били Хесиод,Хомер, као и мањи број њихових претходника.Изненађује да истим, седмим веком, већ почиње, реклиби - ни из чега, грчка философија; ту су мудраци, одТалета, Солона...

1 П. Ј. Шафарик "Старожитности" стр. 287.2 в. Плиније "Nat. Hist." I, V, ц 29.3 O. Л. Пјановић "Срби..." стр. 289.

129

C. C. Билбија, Староевропски језик и писмо Етрураца,Cippo di Perugia

C. C. Билбија, Староевропски језик и писмо Етрураца,H. W. Janson, Историја Уметности, стр. 126: сл. 193.

Просторија за сахрањивање

Срби у Подунављу

Према досадашњим разматрањима, свакаконајстарији документовани траг Срба и њихових писмабио je ликијски обелиск из Ксантоса - Срба, око 2.800-2.600 година пре Христа. У неком, томе приближномвремену и у дунавском региону, вероватно je и логичноза очекивати, свакако у старијем времену - и Србе. Уприхватању те древности Срба у Подунављу, лежиодговор - где Нестор Кијевски сматра да je τοПодунавље првобитно исходиште Срба (каснијепрозваних - Словенима).

Та стара, дубока прошлост, омогућавала jeпотпуно заборављање да су Срби, у неком, још старијемвремену (као и остали Аријци), поред осталихпомињаних, документованих места њихових станишта,стицајем чудних околности дошли на просторепрепознатљивих области будуће Србије. Ту, на местуисходишта културе, писма: Лепенског Вира и Винче.

Званична српска историографија прихвата, мадаи то доста уздржано, саопштење Псеудо-Цезарија οСловенима на Дунаву и њиховим обичајима; јер тајзапис je непосредно испред почетка петог века, односновремена кад je писао свој спис "Dialogoi">

Потом, кад Прокопије, половином шестог века,на више места бележи Словене око Дунава, официјелнеисторије прихватају.2

Године 548. из Подунавља Словени продиру доДрача.3 Године 550. упадају у Тракију.4 Затим и уИлирик,5 a TO je већ 551-552. година.

1 "Византијски извори I" стр. 3-6.2 "Византијски извори Γ стр. 34.3 "Византијски извори I" стр. 38.4 "Византијски извори I" стр. 41^ "Византијски извори I" стр. 44, 48.

130

Међутим, од прихваћене те 517. године, кад супрема Изворима, Словени прешли Дунав, овај податакмора се поистоветити са Јорданесовом (шести век)констатацијом ο присуству Венета, Склавина и Анта.Али, Прокопије издваја Анте од Словена.

Ипак, још важније je да je испод Дунава, његоведесне стране, већ живело седам словенских племена уТракији, како то бележи Мојсије Хоренски, али -Мојсије Хоренски je умро 487. године. Дакле, он бележиприсуство Словена у свом времену, и то раније однавода ових византијских извора.

Овај податак je y пуној супротности саПрокопијем, као и са Псеудо-Цезаријем. Шта се можезакључити само из ових контрадикторних навода -наводне сеобе Словена на Балкан нису могле бити, јерте сеобе негира податак Мојсија Хоренског.

Још Теофан и Кедрин пишу да сеобе Словена наБалкан није ни било - јер већ одавно Словени живе наБалкану.

Ако ови изнесени подаци ο тзв. сеобама Словенана Балкан, према нашој официјелној историографији,остаје још више отворено питање: откуд би ПлинијеСтарији бележио Србе, a картограф КлаудијеПтоломеј уцртавао и Србице и Склавиније по Балкану.

На малом простору, између Дрине, a премаТимоку, Херодотове "Трибалске равнице",1 откривенису, на локалитетима, археолошки слојеви из неолита:Конопљара у селу Читлук код Крушевца из 6.000-5.500године (истраживања су вршена током 1994-1995.године); на Руднику (Главица - Криво Поље); окоКраљева (Гоч, Јелица) - откривени су камени рудници,чија je експлоатација била током неолита и енеолита; у1995. години истраживан je локалитет Беле Воде, који

1Херодот "Историја" VIII 65.

131

припада времену Винча - Тврдош I, II; неолитскеГрадине у Деспићу, Ориду и Свелеуви (Подриње); телокалитет Бенска Бара у Шапцу (истраживања из 1997.године).*

Међу бројним књигама проф. др РељеНоваковића, објављених од 1992. године, поред "Још oпореклу Срба - И сва Србска идолу служаше Дагону","Срби", овом приликом посебно издвајам двојезичну(српско-енглеску) књигу "Карпатски и Ликијски Срби",управо директно везану за ову тему. Професор, на стр.63 доноси факсимил једног Пејатовићева родослова, гдесе помињу "Немањина ратовања и долазак у Рашкуобласт" (и овај Родослов, као и друге српскезнаменитости, објавио je Љуб. Стојановић).

Ове давне повезаности Срба са областимаРашке, свакако су била полазна база С. С. Билбије утражењу копче која недостаје око проблема саЕтрурцима.2

1 Подаци према "Годишњи скуп и XVIII скупштина српскогархеолошког друштва" Призрен, 1996. година.Разумљиво, за све Словене je доминантна Трипољска култура, којасе распростирала од Русије до Подунавља, све до II миленијума.2 Ово широко питање, нужним дугачким елаборатима,превазилазило би, посебним разматрањима, претпостављенуцеловитост у оквиру овог научног рада. Стога напомињем: o

проблему Етрураца пишем у контексту уџбеника "Историја Старогвека" TOM III (посвећен Риму и његовој цивилизацији). Зато, уколикосе укаже прилика, требао би посебно обрадити однос Срба иЕтрураца - Рашчана, Расена. Раса. Јер, као што би у овом радуписање o Етрурцима много увећало обим овог текста, исто, пишућиo Риму, Италији, раним вековима Византије - однос Етрураца премаСрбима такође би искакао због унапред наметнутих односаЕтрураца према Латинима.

Односе Колхида - Илири (потом o Арбанасима - Шиптарима. који су

132

C. C. Билбија, Староевропски језик и писмо Етрураца,Азбука Константина Философа

C. C. Билбија, Староевропски језик и писмо Етрураца,Словна и гласовна таблица у етрурским,

лидијским и ликијским споменицима

C. C. Билбија, Староевропски језик и писмо Етрураца, Бољарев погреб

C. C. Билбија, Староевропски језик и писмо Етрураца,Лидијски текст из књиге Јоханеса Фридриха

Према томе, износим бар основне, елементарнеподатке o имену средњовековног српског главног градаи тврђаве - Рас. У подножју високог Раса био jeсредњовековни град, који се називао Трговиште.Управо прем овом граду, мада не на истом локалитету,под Турцима je основан град са истим обележјима: трг,пијаца - Нови Пазар.

Изразито су биле сложене тадашњемеђудржавне, те међуцрквене околности, које сурезултирале оснивањем Рашке епископије, у оквируподложности, јурисдикције, КонстантинопољскеПатријаршије, преко Охридске архиепископије.1

Папа Иван VIII писао je кнезу Мутимиру писмо,датираном крајем 872, могуће и почетком 873. године,којим тражи од кнеза Срба, Мутимира да: "следујућипример својих предака, призна власт бискупа, кога jeСвета Столица наместила у Панонији, наиме св.Методија, сматрајући га за свог пастира".2

Овим писмом nana je хтео исправити грешкусвојих претходника у вези покрштавања Бугара, који сусе определили за патронат у оквируКонстантинопољске Патријаршије; јер им папство -поводом тежњи за оснивањем аутокефалне бугарскецркве, није изашло у сусрет. Стога папа и наводи кнезуМутимиру да се за сва црквена питања приклони"пастирској бризи еп. Методија".3

Стога, у сусрет жељи кнеза Мутимира, излазицар Василије I, те енергичним деловањем патријархаФотија, преко уваженог професора његова

тек у XI веку населили југозападне делове Балкана) обрадио сам ууџбенику "Историја Старог века Ц", у вези изношења хеленске ихеленистичке Историје (надам се скором изласку овог уџбеника изштампе).1 види поднаслов "Срби и Хришћанство".2 М. Јовић "Србија и ..." стр. 22.·* М. Јовић "Србија и ..." стр. 22.

133

Универзитета: Константина Философа, уз његовабрата Методија, долази до покрштавања кнезаМутимира; одмах потом je y граду Расу "успостављеновладичанство, прво на земљишту непосредне властисрпских самосталних кнежевина, основано je 872. или876. године".! Тиме je онемогућен сваки утицајенергичног папе Ивана VIII.

Седиште епископије у Расу обично се везује зацркву св. Петра и Павла (данас у предграђу НовогПазара). Kao што каже архимандрит Нићифор Дучић:"To je прва српска чисто православна епископија, закоју се до сада зна".2 За ову цркву сматра се да jeнајстарија код Срба, са основним језгром од ранијегбаптистеријума "зидан свакако у VI веку".^

Ако би прихватили извесна нагињања да je yЛипљану (између Приштине и Урошевца) постојећастара црква, посвећена, вид наставка ЈустинијанеSecundae из 552. године, то отвара нова питања.Прокопије наводи да je y Дарданији (европској)постојао стари римски град Улпијана (Ulpiana).Порушивши бедем Улпијане: "те изградивши у њемуврло много дивних грађевина и подигавши га до дивногуређења какво je сада, назва га lustiniana Secunda... Њој ублизини подиже и другу варош које пре није било, иназва je, према имену свог стрица, lustinopolis".4

Римска Улпијана, њени данашњи остаци, налазесе пет-шест километара јужно од Приштине, нештозападније од значајне задужбине краља Милутина(1282-1321), манастира Грачанице (1321). Дакле, немогу се поистоветити римска Улпијана и данашњи

1 М. Јовић "Србија и ..." стр. 22.2 Н. Дучић "Историја СПЦ" стр. 23.·* "Културна ризница Србије" саставио и уредио Јован Јанићијевић:стр. 466.^ "Византијски извори I" стр. 56-57.

134

Културна ризница Србије,Грачаница

Културна ризница Србије,Петрова црква у Расу

Културна ризница Србије,Ђурђеви Ступови

Културна ризница Србије,Липљан, црква св. Ваведења

Културна ризница Србије, стр. 496:Улпијана, Некропола са саркофазима

Липљан (који се налази двадесетак километарајужније).

Јустиниполис, кога помиње Прокопије, до данасније лоциран. Стога, пуну забуну ствара напомена 120,где стоји: "на актима цариградског Синода 553. епископПавле потписује се као Ulpianensis, тако се тада градзванично звао lustiniana Secunda".!

Произилази питање да ли je баптистеријум -крстионица "зидана свакако у шестом веку", билаподигнута пре или после 552. године. Али, чињеница je,на темељима старог баптистеријума, подигнута jeкаснија црква светог Петра и Павла, у којој jeнајвероватније, допунски прекрштен Стефан Немања.

"Народи c мора"

Враћајући се на питање око деловања "народа cмора", помињани Л. Парети "Стари свијет I" каже,пишући o гусарству - да су стари народи припаднике"сваке друге pace сматрали својим непријатељем", осимако их нису повезивале неке уносне радње, гусарство,које je чак доносило славу учесницима. Тако jeгусарење упућивало и на масовне походе: "попут онихшто су их 'народи c мора' извршили на Египат,Кимеријци на Анатолију, Етрушћани у морима окоСицилије".2

"Народи c мора" опустошили су и разорилиХатушу, 1190. године. Убиством краља Шупилулијума II(1200-1190) престало je постојати Хетитско царство.Кад су потом кренули на Египат, зауставио их je, намору и на копну, краљ Рамзес III (1198-1167), негде око1185. године, у делти Нила.

Кимерци су уз Ските, Међане, Персијанце често

"Византијски извори I" стр. 56-57.Л. Парети "Стари свијет" стр. 176.

135

нападали Асирију, за владавине цара Асурбанипала(668-627). Тешко су поразили Лидију за краља Гига(738-676). Кимерци су принудили краља државе Урарту,Рузу II (685-845), да са њима склопи савез, a збогочекиваног напада Асурбанипала на Урарту.

Херодот помиње упад Кимераца у Лидију, који jeтолико дестабилизовао краља Креза (555-549), да усвом озбиљном покушају, није успео да заузме целуЈонију.1 Кад су се Кимерци сукобили са Скитима,Херодот не прецизира које je το њихово племе било,Скити су победили Кимерце, гонећи их у Медију.2

У вези помињања Срба на обронцима северногКавказа, из I века после Христа, вероватно су и онимогли доћи из неких далеких источних области, носвакако доста раније, пре назнаке Плинија Старијег -можда у неком односу према Ликијцима, Лиђанима илиКимерцима.

Кад су у питању Ликијци, (према исправномтумачењу С. С. Билбије, у питању су Срби). тајнедостајући фактор ни П. Кречмер није узимао у обзир(на крају С. С. Билбија je OKO стотинак година након П.Кречмера донео далеко приватљивију научнучињеницу), те je Π. Кречмер сматрао да су се Ликијци,тражећи тај недостајући језички податак, "доселили саКрита, где су живели потомци или бар сродници тихистих анадолских Фрига", мада М. Будимир, упродужетку те реченице додаје: "морао je да испитамогућност и последице те критске, преанадолскесимбиозе између Фрига и Ликијаца".3

Што се тиче Фригијаца, недвосмислено jeутврђено да су се преселили у те малоазијске просторе

са Балкана.1 Док су били на Балкану: "било им je имеБриги, a кад су се преселили у Азију^ променили суистовремено и завичај и име и назвали се Фрижани".

Лаб и Срби кроз Историју

Ο Кавказу у прошлости, његовим народима,сеобама, језицима, припадностима - врлоауторитативно пише Гојко Вукчевић "О поријеклуИлира". Према констатацији Г. Вукчевића ο ускојповезаности Срба, њиховим стаништима, посебнопоред река на разним тачкама Европе, које носезаједничко име: Лаб, износим његову напомену:"Интересантно je поменути да се свуда гдје се појављујереч Лаб, јављају кроз историју Срби (Серби). Насјеверном Кавказу, по Плинију Старијем ('NaturalisHistoriae' VI 19) стоји - A Cimmerio accolunt Meotici, Vali, Serbi,Serrei, Scizi, Gnizi - y долини Лаба. Између Сале и Лабе ураном Средњем вијеку вишекратно се у франачкимизворима помињу Срби, под разним именима".2 Одпобројаних народа -Cimmerio, Serbi, Serrei - видљиво je дасе називи односе на Србе.

Уједно, овај Плинијев податак o Кимерцима усупротности je ca Херодотом, где каже да су Скитипротерали Кимерце дубоко у Азију (Медију).3 Али,како Кимерце у његово време документује ПлинијеСтарији на северу Кавказа, пет векова после Херодота,следи закључак: највероватније су се после прогонаСкита, у међувремену вратили, настанивши се насеверним падинама Кавказа; то занчи да je τοратоборно српско племе, тада у I веку после Христа,још опстајавало.

1 Херодот "Историја" I 6.2 Херодот "Историја" VII 20.3 М. Будимнр 'Трци и Пеласти" стр. 55.

136

1Херодот "Историја" VII 73.2 Γ. Вукчевић "Ο поријеклу Илира" стр. 134-135.3 Херодот "Историја" VII 20.

137

Дакле: Лаб (поред свог основног појма - језеро)носи у себи и значење - река. Лаб je на северу Кавказапритока Кубања, ту Плиније Старији смешта оваплемена Срба; у Саксонији je такође река Лаб, ту сеопет јављају Срби (на немачком Елба); као и Лаб уСрбији (Космет). Г. Вукчевић наводи да име реке Лаба"може да дође и метатезом од Алба (бијели)",1 такођесе изјашњава за још ранију метатезу, која je билаприсутна код Хетита: лаб-таб, према именима њиховихвладара: Лабарна - Табарна.2

Поред документованости присуства Срба наблискоисточним и малоазијским просторима: Ликијци,Кимерци, те као: Cimmerio, Serrei, Serbi и на северуКавказа, на неком релативно блиском растојању,помињу се Срби и у комплексу Карпата.

Карпати су иначе омиљена географскаодредница за све оне који се и даље држе сеоба Словенана Балкан V-VII века. Уствари, у питању су закарпатскипростори, одакле су се наводно доселили ти Словени.Карпати су обележавали правац тих сеоба, некимпланинским превојима.З Треба имати у виду и да сеострво источно од Крита такође зове Карпат (Karpathus).

Међутим, Амијан Маркелин бележи Србе којису били настањени у пределима стрмих, тешко

1 Г. Вукчевић "О поријеклу Илира" стр. 134.2 М. Јовић "Историја Старог века I" стр. 164.

3 Карпати су и код Црњанског - '-Сеобе", синоним за сеобе Срба усупротном правцу, кад су Исаковићи повели сеобу Срба у Русију,

1751. године, под вођама: Иван Хорват, Јован Шевић. РајкоПрерадовић (брат Петра Прерадовића, покатоличеног Србина.кога својатају Хрвати), Сава Текелија... To ce догађало због тогашто je ултракатолкиња, царица Марија Терезија (1740-1780)укинула Србима важне привилегије, укидајући и вршећиразвојачење Потиско-поморишке границе.

138

приступачних Ердељских КарпатаДА. Маркелин je описивао поход имератора

Аугуста Валенса (354-378) у рату против Гота, који сезбог јаког притиска војске, бежећи, повлаче у планинеСера. А. Маркелин, пишући o овим планинама каже: "Аоне су стрме, и неприступачне свима осим оних који ихдобро познају".2

За ове планине Сера - montes Serrorum -преводилац и коментатор Милена Милин каже да сунепознате, у смислу неидентификоване, али да их требатражити у данашњој Румунији.З Таксфе, за народ Сера,пише "непознат балкански народ".^

Да су monies Serrorum српске планине, уважавајућизапис Плинија Старијег "Cimmerio-Serbi-Serrei" НиноЖупанић je писао: "Срби Плинија и Птоломеја", гденедвосмислено и ове стрме пределе Карпата назива -српске планине.^

1 А. Маркелин (око 335-400) погрешно je читати Марцелин, јер jeАмијан Грк из Антиохије, дакле није Латин, да би му презимеподлегало уобичајености традиционалног читања латинског писма.2 А. Маркелин "Историја" XVII 5, 3.

3 Милена Милин, преводилац и коментатор А. Маркелина"Историја" стр. 413, 22.

Милена Милин, преводилац и коментатор А. Маркелина"Историја" стр. 580.^ Н. Жупанић "Срби Плинија и Птоломеја" стр. 556-558.

139

ЛИНГВИСТИЧКЕ ПАРАЛЕЛЕ

У укупности овог наметнутог оквира рада,уствари, сваки дати поднаслов je нужно испреплетен,чинећи својеврсну условност, без могућности потпунограздвајања. Али неком процентуалном заступљеношћу,мада су етимолошка објашњења присутна кроз цео рад,овде ће бити и неких успутних понављања.

Полазећи од Пеласта, једног од документованихстаринаца Балкана, уз чињеницу да Пеласти нису билиприсутни само на Балкану, подједнако припадајубалканско-анадолском као и апенинском комплексу.

Према изнесеним подацима, Пеласти се сусрећу,чине део групације "народа c мора". Уз Ликијце,Тирсене, Расене (Етрурце), тако су уско повезани самногим српским племенима, која се према њиховојранијој историјској генези, јављају под различитимименима.

Према незаобилазној Хомеровој "Илијади", усаставу супротстављених војски, у ствари ратовала суразна хеленска племена међусобно, са намером пунепревласти и контроле над мореузом (Хелеспонт -Дарданели). Али ту су и негрчка племена ипредставници анадлоско-балканских старинаца.

У тројанској војсци били су: Тројанци1, Пеласти,

1 Није лако објаснити који су то они народ, који се кроз свеархеолошке слојеве Хисарлика увек јавља под истим апелативом:Тројанци.

140

Дарданци1, Трачани2, Пеонци3, Пафлагонци4, Енети5 идруги.

Међу групацијама Ахејаца6 забележени су:Данајци, Беоћани, Аспледонци, Фокејани, Локрани,Абљани, Атињани7, Микењани, Аркађани, Рођани(Родошани).^

Око покушаја да се историјски одреди време тогТројанског рата, В. Дјурант пише да je Tpoja, "добахомерских хероја", припадала времену између 1250-1183. године.9 Има и других мишљења; тако A. M.Петровић, на стр. 31 бележи: "Разарање Троје догодилосе по Тинају - 1334. г. старе е., по Сосибиосу 1171. a noЕратостену 1183. г. Година 1250. ст. е. узима се каонајвероватнија - види: Нино Жупанић 'Тројанци иАријевци' Глас СКА, LXXXVI, други разред 51, Београд,1911."

И. М. Живанчевић у делу "Новом покољењу"истиче да се, на бази бројних античких извора који се

1 Чак и код Прокопија, још у његово време. Дарданци су се делилина европске и малоазијске ("Византијски извори I" стр. 54).^ Уз све могућности, изворе, етимологију: Трачани = Срби.3 Са обала горњег тока Аксоса - Вардара.4 И касније област на јужним обалама Црног мора, источније одБитиније.^ Или Венети, Винди, Венеди... опет неки народ Срба. За Венетепише М. Будимир: "Ови балкански Венети цмају имењаке не само уруским Вјатићима и у сложеницама као Вацлав и Вјачеслав, него иу јадранским Венетима и даље на запад, све до Атлантнка" ("Сабалканских источника" стр. 40).° За победнике Ахејце A. M. Петровић каже: "потомци асирскихАхаванди" ("Кратка археографија Срба'" Нови Сад, 1994; стр. 31).' Према Херодоту: Пеласти (I 56).° Хомер "Илијада" II 8.

В. Дјурант "Живот Грчке" стр. 12.

141

односе на Србе, крајем XVIII и током XIX века и кодСрба развила српска историографска школа, која jeпоред писања античких аутора, такође уважавалалетописе и стране писаце, који су прихватали истину oдревној старости Срба.

Уважавајући документа прихватали су да"Дачани, Трачани и сви остали народи који се спомињуна Балкану, у јужној Русији, у Средњој Европи саморазна имена Словена и њихових племена".1

За Венете каже да су Виниди, Венди, Венетиистоветни са Херодотовим Сарматима и Енетима и саХомеровим и Цезаровим Венетима. У ту српску школуубраја: Јована Рајића, Милоша С. Милојевића, МавраОрбинија, Качића Миошића, Грубишића, Раковског идруге.

Њихова сазнања уважавали су - од Руса:Татишчев, Ламански, Болтина, Данилевски... који супостали носиоци славенофилства; од Пољака:Мицкијевич, Суровјецки, Лелевељ, Мацјејовски,Клечевски; Чех П. Ј. Шафарик - за кога се каже да се одове аутохтонистичке школе одвојио 1837. године.2

"Против ове школе појавила се као реакцијанемачка, берлинско-бечка школа, која данастријумфује на свим нашим катедрама Историје".·'

Ова школа тврди да Црногорци нису ни Срби, ниСловени; да се Словени селе на Балкан "одЈустинијанова доласка на престо, после године 527."4

Даље пише, чак не и током претпостављеног петогвека.

Словени се појављују "на позорници историје"тек 453. године, након Атилине смрти, "а дотле су били

* И. М. Живанчевић "Новом покољењу" стр. 10-11.2 И. М. Живанчевић "Новом покољењу" стр. 11.3 И. М. Живанчевић "Новом покољењу" стр. 11.4 И. М. Живанчевић "Новом покољењу" стр. 12.

142

потпуно удаљени од културе и културних држава и упуној тами".1 Међу Србе који прихватају овај датум -453. годину, као и остала учења берлинско-бечкешколе, Илија М. Живанчевић, убраја, поредМиленхофа и Грота: Ст. Станојевића, Ћоровића, Kocaи др.2 A оне који се изјашњавају за појаву Словена од527. године наводи: Реслера, Цојса и др.3

Према А. Рециусу и његовим испитивањиматипова лобања, у тип доликоцефала убрајао je: Келте,Грке, Римљане, Инде, Персијанце, Арапе и Јевреје. Угрупу бракиоцефала убрајао je: Арнауте, европскеТурке, Словене, Етрурце, Баске, Летонце.

Ове поделе су последица А. Рецијусовихстоматолошких испитивања, на основу кога jeпубликовао резултате 1842. године.4 Тако je конкретноСловене, као црномањасте, укључио у групу туранскихплемена - Монгола.

Објашњавајући злонамерност, како берлинско-бечке школе, тако и А. Рецијусових "научних" сазнања,И. М. Живанчевић, следећи њихове истине, закључује:"Историја Словена престаје да буде историја народаили pace која се има сматрати као удаљена од културеза читаве векове и просторе".^

У вези историје и историјске улоге Словена, И.М. Живанчевић саопштава да je историја Словена упуном смислу: "Историја народа који je дао реч: Веде иВеданту".^

1 И. М. Живанчевић2 И. М. Живанчевић•ι

И. М. Живанчевић4 И. М. Живанчевић^ И. М. Живанчевић6 И. М. Живанчевић

'Новом покољењу" стр. 12.'Новом покољењу" стр. 12.'Новом покољењу" стр. 12.'Новом покољењу" стр. 16.'Новом покољењу" стр. 24.'Новом покољењу" стр. 24.

143

Дакле, И. M. Живанчевић je још 1932. годинеизнео и написао у књизи "Новом покољењу" сва својазапажања и узроке који, по другима: "оптерећујуСловене" (ипак није учинио још један корак даље - нијеиме Словени заменио именом Срби). Са пунимсимболом самог наслова књиге, ипак под притискомјаке супротне школе, књига И. М. Живанчевића нити jeразочарала изнесеном истином, a разумљиво je да нијени уважавана, као ни Рајићева, Милојевићева,Лазићева, и других. Управо то сазнање, у пуном смислуодражава Србе и њихова схватања o себи самима.

Александар М. Петровић, на стр. 32 бележизакључак П. Ј. Шафарика o имену Срба, који наводи дасе Срби јављају под тим старим или нешто каснијимименима, која значе исто, почевши од Венета, па даље:Будини, Наури - Неури, Кимери - Кимбери. Имбри,Симбри, Сигини...

Поводом ових изношења, A. M. Петровићбележи навод М. Будимира: "везе између балканскихПеласта или Тирсена, т.ј. Етрураца или Расена, Рашанаи Словена показују у језичком саобраћају рођачкеодносе", из његове значајне, обимне студије 'Pelasto-Slavica'.1

Херодот наводи, пишући да су од два посебноиздвојена, кључна хеленска племена, премаобавештењима која je добио краљ Лидије Крез (560-546), Лакедемоњани дорског порекла, a Атињанијонског. Но додаје: "Атињани су водили порекло одПелазга, a Лакедемоњани су хеленског порекла".2

На овај посредан начин Херодот расправља oначелним питањима - ко су у ствари били Хелени.

1 М. Будимир "Pelasto-Slavica" књ. 309.* Херодот "Историја" I 56.

144

Користећи се могућношћу да je наводно Крез, тражећиод Аполона Делфијског добре савете, успут исказавшиинтересовање o самим Хеленима, од пророчишта добиоподатке које je навео Херодот.

Треба имати у виду да je лидијски, лнфанскиспоменик "Споменик изгинулим лиђанскимкоњаницима", као и "Cippo di Perugia" Билбија ишчитао,озвучио српском ћиршшцом, добивши чисти српскитекстЛ

За саме Пеласте бележи: "Којим су језикомПелазги говорили, нисам у стању да кажем".2

Међутим, полазећи од схватања да Пеласти, каостари балкански народ, ипак нису Хелени, јерзакључује позивајући се на чињеницу да су Пеласти,"који и сада постоје и станују изнад Тирсена уКрестону", са Атињанима основали градове поХелеспонту, износи: "Ако се заиста тако десило саПелазгима, онда je атички народ као пелашки,претапајући се у Хелене, заборавио свој стари и научиохеленски језик".^

Али већ овим подацима Херодот je изнео барусловну географску повезаност Пеласта са Тирсенима.

Херодот и даље прави разлику по питањупорекла Лакедемоњана (Спартанаца) и Атичана(Атињана), додајући: "А Хелени, како ми се чини,одувек су говорили истим језиком".4

Према овим наводима, говорећи o Ахејскомсавезу, кога су сачињавали "дванаест самосталнихградова" Јоније, Херодот истиче да ови Јоњани нисупосебни, "а нема смисла говорити да су ови Јонци нешто

1 C. C. Билбија "Староевролски језик и писмо Етрураца" стр. 21.190.* Херодот "Историја" I 57.•^ Херодот "Историја" I 57.4 Херодот "Историја" I 58.

145

више и боље од осталих Јонаца".1

Остали Јоњани били су последица широкесимбиозе народа: Абанти са Еубеје, Минијци изОрхомена, Кадмејци, Дриопи, Дорци из Епидаура "имноги други".2

Ипак додаје, пишући у том контексту oАтињанима: "и који су мислили за себе да су најчистијиЈонци".3 Херодот према изнесеном отвара свемогућности да je порекло Хелена било последица пунеизмешаности, тако би у било ком историјском временубило тешко, готово немогуће, раздвојити праве Хеленеод оних који су настали стапањем са варварскимнародима.

Условно би чисти Хелени могли једино битиДорани.4 Но, Пеласти су ипак најбитнији чинилац у

1Херодот "Историја" I 146.Херодот "Историја" 1 146.

3 Херодот "Историја" I 146.

4 Ако се прихвати једно касније схватање o развоју, настанку идосељавању грчких племена - Дорци (Дорани) би дошли на југБалкана у Хеладу, однекуд са севера (са простира садашње Србије)- и то око хиљаду година после Ахејаца.Но, управо лингвистика онемогућује прихватање ове теорије - oкаснијој сеоби Дорана.Ахејци су се у Хелади развијали под јаким утицајем Пеласта. некиххиљаду година пре наводног доласка Дорана. Херодот документује(I 56) да су Атичани настали као последица симбиозе са Пеластима.Тек након ове симбиозе, Атичани су постали моћни.Са друге стране, према митским рефлексијама, у том међувремену.негде око 1600-1500. године, те до око 1300. године - било je време

доласка и деловања митских оснивача полиса, време хероја:Кекроп- човек змија, син Геје, постаје први краљ Атике;

Ерехтеј - такође син Геје, миљеник Атене, краљ Атине;Кадмо - син феничког краља Агенора и Телефасе. Са супругомХармонијом (кћерка Ареја и Афродите), био je краљ у Теби. Потом

146

процесу настајања осталих Хелена. Већ у свом времену,Херодот je под Хеленима подразумевао све хеленскеполисе и области.

одлази код Енхелејаца (јегуљари, на обалама Копаидског језера кодТебе). Затим постаје оснивач и краљ Butue (Будве). ратујући противКолхпђана.Данаје - епонимним херој Данајаца. био je брат краља Египта. aвладао je Киренаиком (Либијом). Из Египта je после дужих лутања

стигао у Apr, где je постао краљ.Пелоп - епонимним херој Пелопонежана, син лидијског (Мала

Азија) краља Тантала и Еријанасе. Отац Атреја, родоначелник роде

Атрејевића, краљева Микене.Пелеј - син египатског краља Еака и Ендеиде; постао краљ у Фтији.Тесалија. Ахилов отац.Јасон - потомак Еола (епонимним херој Еолаца), син Хелена и

нимфе Орсеиде.Миној - син Зевса и Еуропе, краљ Крита.Херакле - син Зевса и Алкмене.

Агенор - син Посејдона и Либије.Еак - син Зевса и Егине.Лакедемон - епонимним херој Лакедемонаца; син Зевса и Плејаде

Тајгете.На бази ових митских назнака, за очекивати je да су хероји рођениод богова говорили грчки. Но, остаје отворено - којим оддијалеката? Странци, Египћани. Лиђани, Феничани - док нисунаучили грчки - деловали су језички на своју средину и сам развојгрчког језика.Док се све ово дешавало, условљавајући својеврсну сложенуеволуцију грчког језика. којим су говорили Ахејци, преко Пеласта идругих странаца, којим су језиком говорили Дорани (према епонимухероју Дор - син Хелена и нимфе Орсеиде, унук Деукалиона и Пире.

Еолов брат).Према овој генеалогији, Дорани су прастаро хеленско племе, изпериода одмах после потопа. Дакле, митским сижеом, исти су као иостали Хелени. A према Херодоту, Дорани су једини прави, чистиХелени; кад су протерани из Тесалије, отишли су на север, у област

147

Иако Херодот полази од схватања да су многимеђу Хеленима настали симбиозом са вараварскимплеменима, у основном смислу развоја последичнихисторијских процеса истиче да ти Хелени, који су"одувек говорили истим језиком" у ствари нису ти којису пронели славу Хеладе на историјском, културном,

Пинда, где су постали Македонци. Потом су преко Дриопиде стиглина Пелопонез, где су добили име Дорани (I 56).Према митским назнакама, a и у интерпретирању Херодота. нигдесе не помиње да су Дор и његово потомство боравили негде изванХеладе, чак хиљаду година.Дакле, ако се прихвати некаква каснија дорска сеоба, којом сепокушало оправдати расуло и распад Микенске државе -последицом њихова доласка око краја II миленијума, Ахејци судошли у Грчку крајем III мнленијума и постали су оснивачнМикенске државе и цивилизације (треба имати у виду да Ахејцинемају свог митолошког епонимног хероја).Грчки језик, језик Ахејаца, био je изложен утицајима са стране. Toje морало условити одређен степен еволуције тог језика.Дорани нису били укључени у те еволутпвне промене грчког језика- уствари, за то време су развијали свој језик према неким својимсуседима.Тако раздвојени Дорани и Ахејци, по евентуалном дорском доласку,не би се међусобно могли разумети; Дорани би говорилиразличитим језиком, са елементима неке хеленске праоснове, којаби у том случају настала ван Хеладе.По тој теорији, која заступа каснији долазак Дорана, преосталовреме од пар стотина година, сувише je кратко да се уједначи неканова основа грчког језика - који he бити говорни језик песницнма,логограсрима, мудрацима.Ако je Пронапид био учитељ Хомеров, a био je ca Орсрејем ученнкЛинов, што упућује на неко време испред Тројанског рата (Пријамаи Агамемнона), дакле, свакако пре него су дошли Дорани у Грчку:нити би Хомер могао знати за лексичке сринесе Дорана, нити би онимогли разумети Хомерове епове.

148

научном, уметничком плану.1

Мада ношен укупним појмом величања Хелена,Херодот овим закључком илуструје: "Док je био одвојенод Пелазга, овај народ je испочетка био слаб, али однекада малог постао je велики и силан народ, пошто jeпретопио у себе у првом реду Пелазге". Видљиво je,није се само освртао на Пеласте, јер додаје: "и многедруге варварске народе".

Херодот на истом месту доноси чудан, наизгледконтрадикторан податак, док пише да Пеласти чинеХелене великим: "Чини ми се, насупрот томе, да сепелашки народ због тога није никад бројно повећаошто je увек остао варварски народ".^

Већ овим ставом Херодот губи из вида да су сеПеласти, само неким вероватно својим мањим деломпопулације, стопили са Хеленима. Њихово заједништвоса Расенима, Тирсенима, Етрурцима, самим тим иСрбима, више није било у жижи његова интересовања.

Да je бар навео и неке друге од тих варварскихнарода, од којих су, поред Пеласта, временом насталиХелени, биле би схватљивије и језичке позајмице иутицај који су вршили ти остали варварски народи, натај хеленски, касније самосвојни народ, који je себепотом увек супротстављао другима, управо својомнепостојећом чистотом.

Историјски je неоспорно заједништво Пеласта иРасена, Тирсена, што упућује на додатну симбиозуПеласта са Србима, под тим старим називима, тихдавних времена.3

Херодот "Историја" I 58.Херодот "Историја" I 58.

Уважавајући ставове самог М. Будимира, који je, премаисторијском аспекту деловања и постојања ранијих Југославија(мислим - да посебно не искаче), употребљавао уместо имена Срби

149

Професор академик M. Будимир износи (усвојим многобројним студијама) четири кључнаелемента који документују ову древну језичкублискост. Полази од чињенице да Словени и Пеластинису "кентумски" Индоевропљани. "Сатемска"припадност Словена je лингвистички credo. ИакоПеласти нису ни "кентумски" ни "сатемски" (у оквируиндоевропских каснијих језичких подела), они поседујустарије језичко стање, документовано кроз постојањесва три реда индоевропских гутурала.

Друго - и код Пеласта и код Словена присутна jeметатеза ликвида, пример: словенско влада премаволдх, пеластичко kirkos према krikos (ca истимзначењем). Ову законитост илуструје српско: с-о-е-ја-и-р-а-б, које даје Србин (Сораб- Серб- Сјарб - Спрб).

Треће - претварањем сибиланата s y k (caмогућношћу аспированог гутурала h): пеластичко saukos(ca значењем сув - сух), тако непромењено остаје усрпском сух од индоевропског sauso.

Четврто - и у пеластичком и у словенскимјезицима, формансом л настају партиципи прошлогвремена. Познати пеластички пример: opiolai (они којису се оженили), према етрурском рија (жена), док устаросрпском има читав низ таквих партиципа: чнтал,писал, певал, радил...

Професор М. Будимир je посебно истицаотермин град, руско город, према индоевропском ghordho.Ово индоевропско ghordho je преко пеластичкогсачувано у грчком: gortin, gortinos, gordinos, kortinos, kortona.Отуд старије hojgortinoi, где kartemidai, од пеластичког kart- kert и у феничком даје латинску изведеницу Kartagina

- Србин, тада уобичајено Словен - Словени. у својим лингвистичкиманализама; зато и ja остављам то Словен - Словени, иако je уваженипрофесор, бар на својим предавањима на Класици, употребљаваоправа имена.

150

(Нови Град). Kao што се да видети - укупна подударностje апсолутна.

На ширим просторима старих Расена, (српскоРашка - област и град), етрурско suplu даје subulo(фрулаш), присутно и у српском сопилка (врста фруле);из овог старог термина настали су топоними Сопот,Сопоћани, где реч сопот означава извор, посебно"шумни извор".

У даљим анализама, од индоевропских радикалаsat, sit, simp, проф. M. Будимир налази код Пеласта обликимена бога Хермеса, као: Imbros од Simbros. Од истихиндоевропских радикала изводи се име старихКимераца - Кимбераца и то од старијег Kimberikon,према још старијем Simberikon. Из индоевропскихрадикала simp проф. М. Будимир документује прекопромена консонанта n у г, као y Simber (које je касниједало Kimber), основу имена Србин. Лингвистичкефонетске промене полазе од simp, које дају sirb, naнултом апофонском базом y srb, коначно - Србин!

Према истраживањима проф. М. Будимирарелевантних античких извора, може се прихватитимишљење A. M. Петровића: "Пеласти супротоиндоевропски народ унитар чијег окружењаобитавају српски Словени као Протословени. Са том сузаједницом они у миксоглотији, a TO међусобно језичкопрожимање установљава им идентитет у истој мери укојој показују и да им je постојбина Доње Подунавље,као и Поддњепарско Закавказје до у дубоку старину",или закључак: "Ова винчанска, односно пелашкакултура, у коју спада и словенска цивилизација, јесте

1 Р. Пешић. помињући јафетски стадијум развоја народа, пореддругих помиње и Кимерце: "(Кинери или Ибери - Кимбери) у којимаМ. Будимир са термином - Seher (старији облик - Simb/e/ro)идентисрикује са потоњим именом Српских Словена" ("Заверапорицања" стр. 55).

151

протоиндоевропска и аутохтона у Старој Европи".1

Ове лингвистичке паралеле имају оправдање устаросрпском себр, касније себар ("сувезник" који се заорање удружује са суседом, у недостатку све потребнеопреме и стоке, дакле "спрезник" - док се каснијетермин односи на "сељака", "земљорадника"). У рускомje овај облик био сјарб, паралела према каснијем пасерб(пасторак), или у украјинском присербитсја(придружити се). Дакле, индоевропски радикали: saip,sip, simb означавају повезивање, везање, придруживање,спајање.

По истим законитостима фонетских промена,проф. М. Будимир објашњава и Херодотове Сигине^ -племе доњег Подунавља, преко Sibinnoi у Siginni (име судобили према употреби кратког копља); као што севиди и Сибини су укључени у шири лексички фондкоренских проширења, према нултој бази srb.

Херодот помиње Неуре, Будине, као и тзв.Неправе Ските (земљораднике), који такође чине ширикомплекс Срба - Словена. Настањивали су пространуобласт река: Буг, Дњепар, Дњестар, Дон.3

Пишући o Скитима на много места своје"Историје", Херодот им посвећује скоро целу својучетврту књигу (од 1 до 142). Но, у том великом опусу oСкитима много помиње и Кимерце. Поред навода да суих протерали Скити,4 у IV књизи - Мелпомена - доносијош шире важне податке за Кимерце, који померајустарост Кимераца за можда још неки миленијум упрошлост.

Наиме, Херодот бележи да су Скити као сточари

1 Александар М. Петровић "Кратка археологија Срба" стр. 45-46.2 Херодот "Историја" V 9.3 Херодот "Историја" IV 17; IV 21: IV 18.4 Херодот "Историја" I 15.

152

мирно живели у пределима Кавказа, поред Албанаца,те су их потом истиснули Масагети (и они су једно одскитских племена), преко реке Аракса (улива се ујугозападни део Каспијског језера), и ту Херодот кажеда су "дошли у Кимеријску земљу".! У Александрововреме Масагете извори документују око Аралскогјезера.

Херодот, ту у подкавказју, помиње кимеријскетврђаве, кимеријске скеле, "а постоји и једна читавапокрајина која се зове Кимерија, па има и такозваниКимеријски Босфор".^ Узастопно су Кимеријци билипотискивани од Скита, тако су "населили полуострво накоме се сада налази хеленски град Синопа" (према овомподатку, није у питању очекивано Кримско полуострво,изнад кога се бележи земља Кимераца, него јужнаобала Црног мора, Мала Азија).

Међутим, при набрајању притока реке Истра(Дунав), Херодот наводи да се река Ангро (Дрина)улива у Бронг (Сава), али у вези помињања ових рекаХеродот изричито наглашава да се ту простирала"трибалска равница".3

Коментатор М. Арсенић за овај Херодотов,посебно Србима важан податак, каже да то одговараданашњој Мачви. Но, за саму "трибалску равницу"пише: "названа je no трачком племену Трибалима, којису становали у данашњој Србији и Бугарској".4

Пишући o Трибалима, проф. др ФанулаПапазоглу такође доноси шири Херодотов навод,^ мада

1 Херодот "Историја" IV 11.2 Херодот "Историја" IV 2.3 Херодот "Историја" IV 49.4 М. Арсенић, преводилац и коментатор Херодотове "Исторнје" стр.1471.

Херодот "Историја" IV 49.

153

она сматра да je Херодот географска обавештења oунутрашњости Балкана црпио из Хекатеја, који jeтакође имао површна сазнања o тим просторима; стогасматра да Херодот, пишући o "трибалској равници"доноси погрешан закључак, јер ту "трибалску равницувезује за Подунавље, уместо за Поморавље".1

Што се тиче односа Срба и Трибала, Ф.Папазоглу истиче: "Неколико узгредних напомена изпознијег времена показује да се сачувало сећање наТрибале као некада најмоћније и највеће племе усредњем делу Балкана. Тиме се објашњава чињеницашто много векова доцније учени византијски писци,тражећи антички назив за Србе, изабрали су имеТрбала као најподесније".2

Међу тим ученим византијским писцима,свакако се посебно истиче Лаоник Халкокондил (XVвек).

Изненађује да je M. Арсенић тако дефинисао"трибалску равницу"; подразумева се да су ту становалиТрибали, али М. Арсенић под именом Трибала непретпоставља друго име за Србе. мада и византијскиписци под Трибалима искључиво подразумевају Србе.

O Л. Халкокондилу писала je O. Л. Пјановић,посвећујући му цело поглавље.3 Назив те своје књигеуправо њему и дугује, према његовом запажању: "...Serblos Trybalos, autem gentem esse totius orbis antiquissimam etmaximam, compertum habeo" - Срби, Трибали, народнајстарији и највећи (од свих) народа, поуздано знам".

Овај значајан податак још je важнији, имајући увиду да je одмах потом Халкокондил, уз овај податак oСрбима Трибалима, наставио упоређујући Трибале и

·*· Ф. Папазоглу "Средњобалканска племена..." стр. 48.2 Ф. Папазоглу "Средњобалканска племена..." стр. 11.3 О. Л. Пјановић "Срби...Г стр. 186-191.

154

Херодотове Трачане: "Трачани су, после Инда највећинарод на свету".! Халкокондил бележи: "Али опет знам,премда су народи ови различити по имену, ипак се неразликују по обичајима, a говоре истим језиком још иданас".2

Стога, читајући овај Херодотов навод o називуМачванске долине, у ствари се осликава и прецизноописује Србија и њено тадашње становништво - Срби.3

Трибали, друго име за Србе (једно од многих),могли би бити Трачани само онда кад се већ прихвата дасу и Трачани - друго име Срба (о чему су, према досадизложеном, сагласни и изјашњавају се познати светскиисторичари, лингвисти).

О. Л. Пјановић, у наставку свог излагања,доноси још бројна упоређења Срба према: Мизима,Илирима, Пољацима, Сарматима. На стр. 189-190,наводећи обимно дело у шеснаест томова, где Mentelle иВшп (том X 69), који су писали o разним научнимдисциплинама, за Видовданску битку (1389) наводе да jeпобедио Мурат I, уз напомену: "После победе, Мурат jeбио убијен од једног Трибала. Подигнут му jeвеличанствени споменик". Ово o "величанственомспоменику" се свакако не односи на Милоша Обилића,писци подразумевају да je споменик подигнут Мурату I.Проф. др О. Л. Пјановић не наводи годину издања тогвеликог опуса, објављеног у Паризу, али додаје: "Некихчетврт века по Долчијевој смрти, 1803. г. у Паризу jeобајвљено једно огромно дело у шеснаест томова".

Дакле, Ментел и Брун, прихватајући став Л.Халкокондила, у XIX веку закључују: "Мурата je убиоједан Трибал". Поред тога, О. Л. Пјановић наводи иЂорђа Кедрина, који за област Трибалија пише да je το

l Херодот "Историја" V 3.2 Ο. Л. Пјановић "Срби...Г стр. 187.

3 Херодот "Историја" IV 49.

155

"област (крај, земља) Срба".1

Прихватање, изјашњавање да je Мурата убиоједан Трибал, ми Срби, према сазнањима o сопственојисторији, као и турске хронике, износимо име тогТрибала: војсковођа Милош Обилић. У ствари,припадајући народу Трибала, Милош Обилић добијасамо још већи историјски значај. Ипак, све торазрешава припрата чувеног храма посвећеногВаведењу св. Богородице, манастира Хиландара, где jeна улазу са леве стране, на фресци. приказан МилошОбилић као Свети Ратник.

Око ранијег имена Волге

Једно од првих документованих, писменихпомињања Срба налазимо код Плинија Старијег.2

Према том чувеном Плинијевом делу, које je писао или69. или 75. године после Христа, његови Cimmeno, Serbi,Serrei - већ су под пуним именом забележени Срби.

Да не би било забуне, и пре Плинија Старијег, побројним старијим записима, споменицима, наведено jeиме Срба. Србе под разним именским дублетимапомињу: Хомер (Енете), Херодот (од многих паралела,овом приликом издвајам само Сербонијско језеро),Страбон (река Сирбис).

Али, и још много раније, у ширем комплексуПраиндоевропљана, појам Сораб - Сораби припадавремену испред 14.000 година пре Христа. Свакако преарктичких сеоба Индоевропљана, где Срби чине једанод важних сегмената тог прастарог народа (прем ономекако их бележи санскрт).

Потом, као већ издвојену, самосталну групацију,у малоазијској Ликији, изван и пре хеленског света:

О. Л. Пјановић "Срби..Л" стр. 1912 Плиније Старији ''Nat. his" VI 19.

156

Ксантос Стела документује Србе, али и име њиховереке и града: Србица - Срб. Изнето je, ови поменутиСрби везују се за 2800. годину пре Христа. Такође и уЛидији.

Дакле, у овом историјском сазнању записиПлинија Старијег само употпуњују, и још у римсковреме региструју име тог старог народа. Од посебног jeзначаја то што Плиније Старији доноси - основно иметог народа - Срби. He као његови грчки претходници,који су најчешће помињали Србе под неким од њиховихбројних именских паралела.

Плиније Старији помиње да се место на ушћуДона, уместо Cimmerium, раније звало Serberion: "...utriumque in ostio Cimmerium, quod antea Serberion vocabantur..."Дакле, у истом смислу закључује као и Страбон, кад jeзабележио да се река у Ликији, која се зове Ksantos,некада звала Sirbis.

Плиније Старији даље наводи да су област уз томесто, које се у његово време називало Cimmerium, пасевероисточно, изнад Кавказа према Каспијском мору,насељавали: "A Cimmerio accolutant Maeotici, Vali, Serbi..."

Око један век касније, исте те Србе помиње и К.Птоломеј, додајући да су од Кераунијских планина, пасве до реке Rha (Волге), живели Оринеји, Вали и Срби:"Inter Ceraunios aumtem monies et Rha fluvium Orinei et Vali etSerbi..." (разумљиво, το je латински превод Птоломејевагрчког оригинала).

Што се тиче имена области око ушћа Дона(североисток Азовског мора), та област се и ранијеназивала Cimmeri, према насељеним Кимерцима. Ту се,источније, налазе и Кераунијске планине, као деоКавкаског планинског ланца (Дон je тада носио имеTanais).

Према Историјском Атласу F. W. Putzgers-a, натрећој страници Волга je забележена као Oarus (Rha),

157

док Атлас Vidal-Lablach-a, на страници 17, за раније имеВолге бележи само Rha. Дакле, оба ова познатаисторијска атласа потврђују раније изнету чињеницу,коју je забележио Клаудије Птоломеј (II век послеХриста).

Латинском транскрипцијом Rha, jep je y питањугрчки аспировани консонант г, бележен са аспером(spiritus asper), који подразумева читање једног h испредвокала или, у овом случају, консонанта r (отуд: Родос -на грчком Hrodos, на латинском Rhodos).

Тражећи неку сродност изговора тог имена - Раили Rha, једино смо упућени на Египат, на име бога Ра,Ра-а. Ho, y временима кад се Волга називала тимименом Ра, пема египатској историји упућени смо нанеко преддинастичко време, или на већ историјскоТининско доба (1-И династија).

Бог Ра са широким значењем, припадао je култуонског Атума-Атона, који се као Сунце, називао Ра.Бог Ра, или Ра-а налази се као први, једино у набрајањуВелике Деветке, иначе je име тог бога увек ишло узнеки додатак. У Ону (Хелиополису) јавља се као Ра-Характе и био je присутан под том сложеницом завреме Мемфиских династија.

Од XII династије, већ потпуном превлашћулокалног бога Опета/Теба - Амоном, у виду ширегозваничавања, бог Амон се бележи као Амон-Ра. To jeуједно пуни вид симбиозе Теба (Тебе) са старомшколом Она, са божанством Сунца.

Према изнесеном, у древним временима Египта,временима присуства бога Ра, тада Египћани нисуимали никакав контакт са далеким евро-азијскимпросторима; нису ни знали за северне обале Каспијскогјезера, самим тим ни за његову највећу притоку Ра - барчетири миленија касније названу Волгом.

Према слободном Херодотовом писању o краљуСесострису и његовим освајањима: Херодот помиње да

158

je Сесострис био са војском на обалама Фасиса (Phasis),реке у Колхиди (југоисточна обала Понта), где je одњегове војске потом постао народ - Колхиђани.1 ОвајХеродотов податак отвара питања: краљ Сесострис jeнеко време поистовећиван са Рамзесом II (1300-1233);али према још старијем грчком епу "Аргонаути" одАполонија Рођанина (295-215), где су поред Јасона,Орфеја, Херакла били најбиранији хеленски јунаци(њих педесет), међу којима je био и краљ Итаке, Лаерт.

Како je y Хомеровој "Илијади", потом и"Описеји", Одисеј био један од главних хероја подТројом, чињеница je - за неких око четрдесетак година,претходило je догађање око Аргонаута, jep je краљЛаерт (један од Аргонаута), био Одисејев отац.

Већ раније су дате могућа хронолошка одређенаоко времена у коме се сматра да je вођен рат измеђуХомерових краљева, Агамемнона и Пријама, негдетоком XIII-XII века.

Међутим, према помињаном В. Дјуранту стојида je: "Оснивање Тебе од стране Кадма 1313?"̂ Безразлике на ове, више него исфорсиране хронологије,кад ти догађаји стоје сами према себи, можда се и могуприхватити. Но, свака њихова унутарња условљеностонемогућује прихватање ових хронологија. Jep je времекраља Кадма и његове супруге Хармоније већ унапредодређено - на Балкан су већ дошли Колхиђани сакојима се Кадмо са својим Енхелејцима, сусреће наобалама Јадрана, где Кадмо подиже град Будву (Butua).

Стога je немогуће уважавање ових хронологија,где се: "Пловидба Аргонаута" везује за 1225. годину.Чак више и није важно што В. Дјурант, уз те годинеставља упитнике. Корелативни однос ових догађањачини ове "препознате" године - неприхватљивим.

Херодот "Историја" II104-106.В. Дјурант "Живот Грчке" стр. 11.

159

У истом смислу није могуће поистоветитиХеродотова краља Сесостриса са Рамзесом H. Haпочетку његове владавине - 1300. године, на Балкан су,бар три-четири века раније, већ дошли Колхиђани, којиhe се ту, на Балкану, назвати - Илирима (према једномод њихових имена Hilli, Hillyrioi, што би према основи Hi!упућивало на - људи из шуме). Тако Ф. Папазоглу имеИлири повезује са ранијим називима: Хилури, односноХилура.1

Каснији интерпретатори Херодотове "Историје"склони су да прихвате да се под именом краљаСесостриса највероватније подразумева један одкраљева Сенусерета из XII династије (2000-1785), где биСенусерет I владао око 1970-1940. године, Сенусерет IIоко 1906-1888. године, a Сенусерет III око 1887-1850.године.

Што се тиче неких историјских сазнања oвладавини ова три краља, за Сенусерета I познато je даje ратовао против Нубије; Сенусерет II je вршиосређивање Египта, ратови се не помињу; a Сенусерет IIIje ратовао против Сирије.

Египатска историја, ни за једног свог краља,било према записима по храмовима и гробницама, билопрема Манетону - нигде не помиње да je неки краљратовао против Индије, и у повратку се задржао нековреме на обалама реке Фасиса, где he ce потомнастанити Колхиђани.

Ако се једино прихвате Херодотови наводи oСесострису (иако он не доноси никакво објашњење затај свој навод), a имајући у виду временску одредницу,тог Сесостриса једино треба тражити мећу једним,вероватно Сенусеретом III.

Јер, потом се развила држава Колхиђана; рекаФасис - Фасид већ се називала Риони, односно Арион

-1 Ф. Папазоглу "Илири и Албанци" стр. 146. 160.

160

(ова имена потом упућују на Боку Которску); у некомкаснијем времену стигли су Аргонаути, однели су"Златно Руно" у Грчку. За њима je краљ Еје - Ејетпослао војску да врати "Златно Руно", али дапрвенствено доведу његову кћерку, принцезу Медеју,која je чаролијама помагала Јасона и убила принцаАспирта (свог брата по оцу). Та војска Колхиде никаданије стигла Аргонауте. Тако овај еп објашњава сеобуКолхиђана на БалканЛ

Има доста митских паралела које, на својскривени начин, описују нека шира догађања: бекствоЕнеја из Троје, коју су Ахејци већ разарили, те на крајуњегових путешествија, упловљавање у Тибар, где heпотом у митском следу настати Рим, Римљани, односноРомул и Рем; или: отмица Јелене од Париса Александрамитски je разлог Тројанског рата у "Илијади"; тако:Тезеј ослобаћа Атину плаћања данка Криту; СтојанЈанковић остварује своје бекство из турске тамницеједног петка; или Марко Краљевић, после трогодишњегропства, купује свежу рибу и стиже да je донесе мајциЈевросими за ручак (a no рибу je пошао тог јутра);Гилгамеш путује бескрајним морима да давно умрломЕнкиду, свом пријатељу, донесе траву бесмртности одУтнапиштима...

Еп - мит схвата време као крајњу статичност,реалност супротну протоку времена смртника. Стога,ма колико археологија и неки историчари желеливременски препознати нека митска догађања, као штоБикерман узима за неко релевантно историјско време -време живота и мита везаног за Гилгамеша (иако стојида je владао 126 година), следећи идеје тоталногскраћивања времена старих збивања, Гилгамеша jeубацио у период I и II фазе Ранодинастичког периода

Аполоније са Родоса "Аргонаути" певање 4.

161

(2750-2500).Иако je Бикерманова "Хронологија" једина

прихватљива хронологија старих цивилизација, одвремена њихова историјског развоја, она свакако неодговара чак ни као полазна основа за хронолошкеодреднице збивања митских времена. Тако je и саГилгамешом, иако je разврстан у I династију Урука,губи се из вида сва митска замраченост догађања извремена те династије - која je ca 12 краљева владалаУруком укупно 2310. година.

Гилгамеш je млађи савременик Утнапиштима;њему je Гилгамеш пловио са намеромда од њега добијетраву бесмртности, a Утнапиштим je прастари, митски,сумерски краљ, који je милошћу богова преживеоПотоп. Taj Потоп, својим великим словом, везује се заДеукалиона и Пиру, за библијског Ноја. A свакако je тавода морала толико нарасти да и Деукалион пристанена планинама Додоне, a Hoje на Арарату. Јер из таквог,некаквог свеопштег Потопа, o коме круже митови иприче по целој планети - није могуће ни претпоставитида се ради o неком локалном изливању неких река.

Kao што сваки старовековни појам за неко ширеили конкретније објашњење упућује, условљава јошшира тумачења, за која се од многих очекује да ихунапред знају - научни радови из проблематике Старогвека препуни су других разјашњења, које ауториобично наводе у бројним заградама. Тако би цео овајрад, изузев самог наслова "Срби пре Срба" у ствари биосведен на дугу заграду. Али, само уз један основниподатак - једино би та заграда омогућавала укупнообјашњење датог наслова. Чак и кад je y питању некатема која обрађује, расправља - o само једномпроблему.

Ето, била je реч o Волги и старијем имену тереке. Од оног што оправдано сматрамо - да из Антике

162

потичу сва та разјашњења, односно укупнацивилизацијска сазнања, та Антика за многе појмове,данас лако и логично прихватљиве, показује тек својепочетничко сазнавање.

Тако je Александар Велики, следећи сватадашња сазнања грчке науке, таксфе и географије,сматрао да се из Инда директно упловљава у Египат (ато je било раније име за Нил). У том смислу, са Инда jeписао својој мајци Олимпијади, али на озбиљнијепримедбе својих Индуса гимнософиста, вероватно имудраца Калана, избацио je те наводе из писма. Касније,из Делте (патале) Инда, сам je пловио океаном,уверивши се да Инд нема никакве повезаности са рекомЕгипат - Нил. Тада се сматрало да je Каспијско језеро(Хирканско море) неким својим делом повезано саВеликим океаном (односи се на Пацифик). Но,историјска деловања Александрова, уједно су била инова, позитивна сазнања Хеладе o планетарнојгеографији.1 У истом смислу, мада у контексту ширихелаборирања, како су планетарне цивилизације прекоГрка сазнавале o још старијој прошлости народа(илустративан je, мада и потпуно невероватан пример) -како су Грци дошли до имена Египат (земље кроз којутече Нил, у Африци), преко појмова Ка(т)-ка-Птах(име Птахова храма у Мемфису), односно из Кхикуптах(старог имена Мемфиса, кога су Грци тако"забележили").2

* Аријан "Александрова војна" књ. VI, I поглавље, стр. 235-236.2 To све потврђује раније изнесено Страбоново мишљење, да суГрци непоуздани као извори било којих страних, старих назива. ОвоКа(т)-ка-Птах или Кхикуптах потврђују Гастон Масперо "Повиестизсточних народа у старом виеку" Загреб, 1883; стр. 18, као и ГавроМанојловић "Повијест старог Оријента до XII вијека прије Криста"кн>. I Загреб. 1923: стр. 146 (Г. Манојловић je и сам био историчар.

163

Дакле, како ни један релевантан историјскиизвор не упућује, али и не омогућује, било каквуповезаност старијег имена Волге: Ра - Rha ca великимегипатским богом Ра - Ра-а, остаје само једнамогућност: ако име реке Ра има научних, историјских,лингвистичких заснованости и везу са Србима, који суутврђено живели на обалама Волге, касније названиВолшки Срби - намеће се једино та повезаност.

Та очекивана условност, повезаност Срба и тевелике европске, за Русе - Мајке, свете реке - била бимогућа преко другог српског имена: Раси, Рашчани,Расени. Где, од тог прастарог имена, у следу векова имиленија, недостаје неко s (односно неки ћирилскиконсонант) - да би могли закључити: Име Волге - Рачини још једно од имена за реке које се широм Европеназивају - Рашка.

Другог логичног прихватања, за име те великеевропске реке - нема. Према грчким и латинскимречницама, нема никаквих објашњења око појма Ра -Rha. Само нужне лексичке констатације. Тада, препотоњих уских повезаности Срба са европскимименима река, које имају основу Лаб; ово српско име,где Ра-с-и носе и назив те крајње европске реке,разјаснили би присуство Срба, Раса, Расена и наобалама Волге (Срба, које на том простору наука већдокументује као Волшки Срби).

Овде, дакле ако се нађе и лексичка повезаност

уједно je он наведене 1883. године, са француског и немачког превеокњигу Гастона Маспероа). Колико je мени познато, господин Г.Манојловић своју намеравану књигу, o збивањима после XII века,значи очекивану II - никада није објавио (ако ју je и написао).Дакле, ако су Грци из ових египатских речи, ту земљу назвалиЕгипат - нема никаквих етимолошких обајшњења кад je тим истимименом назван Нил. Па ипак се већ у Херодотовом времну та река

зове Нил (II 10 и даље).

164

ових појмова, само би се разјаснило да и раније имереке Волге: Ра, упућује на Србе, за које није спорно дасу у старим временима настањивали обале Волге.

СрбаДокументованост топонима изведених из имена

Александринац Клаудије Птоломеј (живео jeсто година после Плинија Старијег), у делу"Географија", на подручју Закавказја, али и Подунавља,бележи Србе као: Serboji - Sirboji. Птоломеј истиче да кодреке Истер (Дунав) постоји (у његово време) градSerbinos (могао би бити данашња Градишка у Посавиниили мађарски Печуј). Према овом наводу, уз Србе суживели Оринеје и Вале, на ширем простору "измеђуКераунијског горја и реке Ра". У питању су Кераунијскегоре у доњем делу Кавказа, дакле не Кераунијске гореподно Епира. После пресељења Колхиђана на тајјугозападни део Балкана (могуће око XVll l века преХриста), од којих су потом настали Илири, са Кавказаje пренет и овај ороним, поред бројних документованихтопонима.1

Изузетно важан Птоломејев картографски радje свакако био под јаким утицајем Помпонија Меле(око 43. године после Христа написао je географскодело "De Chronologia" - Опис земље), затим познатогМарина из Тира (такође из I века после Христа).

Помпоније Мела у попису народа помиње:Melanchlaeni, Serri, Syraces... укупно десет народа, где потомSerre - Србе бележи и Птоломеј на истом месту: око

1 o овој проблематици шире: М. Јовић "Колхида - порекло - сеобе -

рефлексије". рад предат за штампу часопису "Историјски записи".Подгорица.

165

Закавказја, прецизирајући да Serbi живе поредКимеријског Босфора (Азовско море), где су, како jeвећ поменуто, ту област настањивали Кимерци, док ихнису потиснули Скити. И Помпоније Мела помиње градSerbinos - Servinos y Панонији.

Тако и на познатој Појтингеровој карти, на путупрема Лигнидо (Охрид), забележен je локалитет "PonsServili".1

Тако и на обалама југоисточног Понта К.Птоломеј бележи град Србицу, односно Србаницу. Заовај локалитет: Sarbanissa, O. Л. Пјановић даје тачнотумачење: "Изгледа сасвим вероватно, да je ГркПтоломеј српско 'д' у наведеном имену заменио са два'сс'". To би значило да je Птоломеј, непостојећи глас ислово грчког алфабета - у питању je српско ц- покушаода обајсни уписом два грчка слова - сс.2

И у Мауританији Цезарејској (MauritaniaeCaesariensis) K. Птоломеј бележи српски град: Serbetos -Serbetis. За овај град О. Л. Пјановић даје обајшњење:"Пажљиви читалац ће се сетити Милоша Милојевића иСиме Лукин-Лазића, који су описали, када су се Србинашли у северној Африци, одакле су онда прешли наИберско, Апенинско и Балканско полуострво".3

К. Птоломеј je место Sabrata, записао нештозападније од Leptis Magnae, важног археолошког открићау Киренаици - Либији, из периода доминације Римасеверном Африком, где и овај локалитет упућује нанеко старо време, док су Срби боравили намедитеранским обалама северне Африке.

Ови помени, који носе трагове ранијег живљењаСрба, у ствари настављају се на помене Срба на Синајуи језеру Сербонис у Египту (код каснијег Пелусија).

1 "Ниш у делима путописаца" стр. 59.2 О. Л. Пјановић "Срби...1Г стр. 82.3 О. Л. Пјановић "Срби...П" стр. 82.

166

Код ових имена: Sabrala, затим Serbanissa, Serbetos -забележена су метатезе групе br према rb.

Ha Криму Плиније Старији помиње српски град:Sarbacon, који je такође уклопљен у деловање фонетскогзакона метатезе консонаната. Но, има примера и заапофонски измењен коренски вокал, испред те групеконсонаната на које делује сугласничка метатеза. Такосе код Стефана Византинца помиње Syberus y Илирији:Syberus, urbs lllyridis. Gentile: Syberius, Sybereus, Syberites.l

За ове појмове код Плинија Старијег, O. Л.Пјановић бележи: "Α το je она група Срба, коју WalterWüst доводи директно у везу са именом Србинда.Плинијев коментатор мисли на исте Србе, али c њима увези говори најпре o насељу на ушћу Дона у Азовскоморе, Серберион..."2

Али, Стефан Византинац (како за његаоправдано О. Л. Пјановић каже да je поуздан), бележина Балкану и српско насеље - Syrbidae, које наводи каоерехтејско племе: "Syrbidae, Erechteidis tribus. Localia exSyrbidis, in Syrbidis".3

Овим податком код Стефана Византинца Србисе везују за родоначелника Атине: Ерехтеја;4 премараније изнесеној тврдњи, Атињани, као и осталиАтичани, своје порекло воде од Пеласта.Изједначавање Срба са старим племеном Сирбиди -добија свој пуни ранији историјски значај, јер се"првобитно племе после потопа - назива Сирбиди".^

Стефан Византинац je забележио податак oСисирби код Ефеса, по Сисирби Амазонки, али сеограничава: племе Sisirbites: "Sisirba, pars Ephesi, a Sisyrbe

1 O. Л. Пјановић "Срби-..II" стр. 83.2 O. Л. Пјановић "Срби...И" стр. 83.3 О. Л. Пјановић "Срби...Н" стр. 83.4 Херодот "Историја" V 82; VII 189; VIII44, 45.5 О. Л. Пјановић "Срби...Н" стр. 84.

167

Amazone. Gentile Sisyrbites".^Дакле, овим именима се по Стефану

Византинцу, и на Балкану документује постојањеназива везаног за пространи руски Сибир, преко:Syberius те Syrbadis. Тиме објашњава да и тај, пространиазијски регион Сибир, према својој лексичкој основи,потиче од варијанте имена: Србин.

Како je старије име Волге - Pa, a од Урала доКамчатке и Владивостока се простире Сибир, овипојмови се узајамно доказују, уз напомену да са деснестране Волге већ и Плиније и Птоломеј потврђујупостојање Срба према Азовском мору. Даље на запад.извори бележе Србе на Карпатима, те земљама СредњеЕвропе (које ће се касније назвати Германије),Балкану, a преко других имена за Србе: Венети, Винди- још даље на запад, јер К. Птоломеј у HispaniaTarraconensis такође бележи српски локалитет: Sarabis, наИберском полуострву.2

Од ових документованих лингвистичких основа,које наводе антички аутори, бар од VIII века пре Христапа до VII века после Христа, не изненађују многитопоними изведени од српског имена, на просторуантичке Хеладе. Kao: Serblia - Servlia у Тесалији; Serbica(солунско залеђе), која касније преко турског дајеSerfidze, јер je претходни назив града био Serbica - Serbice;потом Servohorion y Беотији, или још касније (уназначеним вековима) Gordoservon - Servogordon yВитинији (Мала Азија), кога документује Манси,^ aзатим у историјској литератури Г. Острогорски, Ст.Станојевић, К. Јиречек.

Успут, поменуто je већ специфично, ненаучно,

1 О. Л. Пјановић "Срби...Н" стр. 86.2 О. Л. Пјановић "Срби...1Г стр. 85.3 Манси "Saerorum..." XI 643.

168

етимолошко објашњење цара писца Константина VIIПорфирогенета, где он на свој начин покушаваобјаснити настанак имена Срба, служећи сеизведеницама из грчког и средњовековног латинскогјезика.

За обајшњење топонима Serbica према Servlia,Тома Маретић каже да се тај град налази: '-и данас ујужној Маћедонији".1 Међутим, Т. Маретић, наводећиовај за Србе значајан податак, не потврђује чак нимогућност да су Срби раније живели у пределима окоСолуна, јер ту очекује и претпоставља Бугаре. Ондодаје: "Није немогуће, да се једно племе бугарскихСловена звало Срби, и по њему да je (настало) имереченој варошици". Ипак, тешко je схватити овузлонамерност хрватског научника, јер то биподразумевало да Т. Маретић није знао за Гордосервон- Сервогордон у Битинији, који je το своје име добио одСрба пресељених из шире области Струмице (темеСтримон). Ни у ком случају, на тим просторима, у томVI - VII веку, нису становали Бугари. нити су то могли.

Али таквим закључивањем Т. Маретић (свакаконехотично) даје простора схватању - да су Бугари уствари били Срби, дакле онај народ којим су, по доласкутамо негде иза Волге, завладали канови: Крум,Аспарух, Борис. Поменуто je већ, ту констатацијудокументује и Барски Родослов (Летопис попаДукљанина).

Дакле, Сербица из солунског залеђа (ранијегТерамејског залива), само je једна од многих Сербицакоје су биле расуте по Балкану. И град у античкојМакедонији - Серез - Сер, такође je изведеница од Срби- Србице.

Т. Маретић "Славени у давнини" стр. 66.

169

Бројне Србије бележе: Јован Скилица,1

Кекавмен,2 Јован Зонара,3 Ана Комнина.4 Али бележеи много одредница за Србе, Србију, као Трибале, јер уиндексу стоји за одредницу Срби - "в. и Трибали".Посебно се издваја српски кнез Никола и његов синНиколица, који су били стратези Сервије, a који сепридружио устанку Самуила, устанку Комитопула.5

Топоними који у себи носе име Срби, Србинразбацани су и изван балканског простора. Ове језичкеистоветности у називима који у себи носе коренскуоснову Срби, Србин - нису последица етимолошкихслогофоних подударања из домена гласовногналиковања; србофонских, односно славофонских.

У покушају расветљавања, или још конкретније- хронолошких разјашњења, упућени смо на текстовесанскрта, почевши од Веда, те иранске Авесте, где суСрби - Србинда, Сораб - као и бројне језичкеистоветности тих старих језика са српским, као што jeпоменуто код изношења у писању Милоша С.Милојевића, доказаних многих појмова, који такођенису последица наликовања према српском речнику."

Прескачући и време и простор, име Срба удавнини бележе и руски научници, затичући тораспрострањено име по целој Русији, посебно: Волшки,потом Балтички Срби (према делима О. Луковић-Пјановић, М. С. Милојевић, Р. Новаковић, Несторова

1 "Византијски извори III" стр. 97, 117, 134. 139, 156. 157, 159, 162. 166.177.2 "Византијски извори III" стр. 199, 217.3 ''Византијски извори III" стр. 254.4 "Византијски извори III" стр. 386, 393.* "Византијски извори III" стр. 97. 98. 125." M. C. Милојевић "Одломци Историје Срба I" стр. 31-50.

170

"Хроника", Карловачки Родослов, и други).1

Месопотамске Србе потврђује "служење" богуДагону (Карловачки Родослов). На просторима Дона,Помпоније Мела бележи Инде, Сере (Seras - Seres),Ските: "Seres media ferme Eoae partis incolut", ^ наводећи:"Indi et Scythae ultima".·'

Јордан и Касиодор (VI век) помињу народ Seren(Sereni) y ширем окружењу Дона, чију истоветност саМелиним Seras није ни потребно доказивати. ВибијусСеквестер (можда нешто млађи од Јордана иКасиодора) пише: "Albis Germaniae Suevis a Cervetiis dividit:mergitur in Oceanum", ГДС Suevi И Cervetii - Cervitii, Servitii (noграду Цербст - Zerbst - Servestum коначно дају српскоСрбишче), у ствари бележе Србе4, док Симоката, наистим просторима помиње Виниде, где се под широкимпојмовима Венди, Венети у ствари крије још једнапаралела за име Срба.

На страни 210, Р. Новаковић пише да ФредегарСколастикус (франачки историчар VII века), у делу"Historia Francorum" износи, између Лабе и Рајне: "...quidquid inter Salam et Albim teiTarum jacet, a Venedis Slaviš quiet alio nomine Sorabi dicti, inhabitatum, videbimus".

Пишући o Србима у прошлости, полазећипрвенствено од изворних античких докумената, потомсредњовековних података из разних хроника, анала,

1 Према често помињаном Карловачком Родослову (сачуваном урукопису из X V I века), за Србе су важни: "Хроника" грофа ЂорђаБранковића, затим Пајсијев Родослов, као и Родослови познатихсрпских манастира: Пивски, Копорински, Пећки, Студенички.Цетињски, Тврдошки, Троношки, и други , као и поред наведених иПејатовићев Родослов.

Еоае" по Помпонију Мели или "Од/m" по Јордану je земља Скитија.3 Р. Новаковић "Срби" стр. 103.4 стр. 87.

171

европских и српских, те аутора из XVIII века (грофЂорђе Бранковић f l V l l ; Јован Рајић и Пејачевпћ"Historia Serviae..." 1797), и великог броја историчара XIXи XX века (оних који нису подлегли берлинско-бечкојисториографској школи), незаобилазан je већ многопомињани проф. др Реља Новаковић.

Стога не треба да чуди често навођење његовихдела, у којима су, као резултат његовог дугогодишњегистраживања, изнети бројни важни наводи нама тешкодоступних страних аутора 1

Тако Р. Новаковић доноси и значајан податак oСрбима у Месопотамији, који je преузео из "Хронике"грофа Ђ. Бранковића. Гроф, наиме, наводимесопотамску реку "Zerbi - Zervi" коју, пишући oМесопотамији, Плиније Старији није поменуо.2

Ову месопотамску реку Србицу су у својимделима, потом, помињали Милош С. Милојевић иМилан Будимир. Једини недостатак je тај што гроф Ђ.Бранковић није навео од кога je преузео тај податак.Зато Р. Новаковић констатује: "У сваком случајуподатак o реци Зерби или Зерви, односно Србици,добро пристаје уз наше тумачење o постојању некихСрба који су са Кавказа преко Мале Азије прешли уПодунавље, у област Дагонију, у коју су пренели

1 Још je TOKOM 1999. године био припреман за штампу његоврукопис "Атлас уз Историју српског народа од најстаријих временадо IX века". где je посебним трудом и залагањем пронашао иселектовао 104 географско-историјске карте. од којих чак 80 каратанису биле ни познате ни доступне Србима до данас.

Како je професорова издавачка кућа "Мирослав" запала у новчане

тешкоће, та изузетно вредна књига на жалост још није објављена.Λζ Плиније Старији "Nat. Hist" било у V књизи - глава 12, или VI књизн- глава 26.

172

обожавање асировавилонског божанства Дагона".^Р. Новаковић такође доноси изводе из дела

Johanes Karion-a, који je "саставио" тзв. КарионскуХронику 1532. године. Ј. Karion пише да од Понта и рекеРа (Волге), укључујући "Сарматске планине, Карпате ицео простор Чешких планина, на северу Свевског иБалтичког мора, све до ушћа реке Лаб - сву ту земљууздуж и попреко испуњавали су Хенети, Сармати иСлави".2 Ј. Karion за ова племена (народе) каже: "да сусродна". Србе, поименично, Ј. Karion помиње уз Венете иСармате, износећи: "наиме да Срби (Seruios) порекло иназив вуку од Сораба и Сармата (ä Sorabos et Sarmatistrahere)".^

Што се тиче језика наведених народа, бележи:"до данас говоре хенетским језиком и једним именом сеназивају Склави (Sclaui), додајући да се и Германија,умирена, преобразила у Словене".4

У вези етимолошког тумачења имена Срба, Ј.Karion каже: "да су Срби најстарије име сачувано одСармата - Soraborum antiqussimum nomen a Sarmatisretinuerunt'.

Без разлике, што би етимолошки билоисправније, да je од Сораба (Срба) настало касније имеСармата, Ј. Karion доноси још један важан податак,бележећи Србе против којих je ратовао Карло Велики(742-814): "умирио je Србе на Сали - ad Salam ab eodemdomitos esse Sorabos", додајући да су се у његово време (XVIвек), на реци Сали задржала стара српска имена - Sorben

* P. Новаковић "Још o пореклу Срба - И сва Србска идолу служаше

Дагону"; "Срби'' стр. 184-185. уз овај навод види стр. 21.

2 Р. Новаковић "Срби" стр. 162-163.3 Р. Новаковић "Срби" стр. 164.4 Р. Новаковић "Срби" стр. 164.^ Р. Новаковић "Срби" стр. 164.

173

И Sorbek.l

За немачки град Мајсен, Р. Новаковић наводи даje Фабрицијус у "Annalium urbis Misnae" из 1598. године,забележио да je град основан на старој земљи која сезвала Dalemincia, коју je Козма Прашки називао Sirbia.

И Рајнецијус за народ Мајсена (Massaeos,Misenenses) бележи да су као и други Германи, дошли саистока. Помињући Вандале у тој области, наводи да суови Вандали обично називани Сорабима - Hoc Vandalos inMisnia peculiare Soraborum nomen habuisse".^

Уз помињање Сораба, додаје: "да je τοдеривација од имена Срби: 'cuius derivatio a Serbis', узнапомену да те исте Србе "Птоломеј спомиње међуСарматима у Азији".3

У групу докумената ο Србима улази и А.Маркелин са његовим "monies Serrorum".4 на основу чегаje могуће прихватити да су већ око 370. године Србизапосели просторе јужније од Саве.5 Ову констатацијуподржавају и чињенице које износе "Анали франачкогкраљевства" - да су Срби држали велики део бившеримске провинције Далмације (која се распростираладо Саве на северу и до Ибра на истоку), где су још преIX века чинили укупно већинско становништво.6 Но,ипак, без документовања Срба "јужније од Саве" из IVвека, за неке би можда самосталан податак "Анала"франачког краљевства био дискутабилан.

1 Р. Новаковић "Срби" стр. 165.2 Р. Новаковић "Срби" стр. 173.3 Р. Новаковић "Срби" стр. 173.4 А. Маркелин "Историја" V 2-3.* А. Маркелин "Историја" XXXI4,2; као и податак код Ђ. Јанковића"Српске громиле" стр. 130." М. Јовић "Историја Срба" стр. 49.

174

Поменуто je и писање С. С. Билбије у вези СтелеКсантос, те дешифровања Повоја загребачке мумије, саетрурским текстом, као и превода лиђанског ћирилскогСпоменика изгинулим лиђанским коњаницима.Истоветан податак ο малоазијској Ликији (Лика)доноси и M. C. Милојевић^, где поред градова Патар иМир, бележи још препознатљивија имена: реке Србицаи града Срб (кога je y поменутој Ксантос Стелипронашао и С. С. Билбија). Ове исте називе локалитетапомиње и Страбон у својој "Географији".

На Синају су такође већ поменути називи којипотичу из одредница српског имена, као и Сербонијско(Српско) језеро код Херодота.2 Међутим, МилошЦрњански, један од највећих српских књижевникапрошлог века, за свог дугог боравка у Енглеској,истраживао je називе локалитета у Енглеској. Преко -Антонинског итинерера- нашао je да се Солзбериназивао Šaram, те Sorbiodun. Иако ми Срби, у начелу малопознајемо своју стару историју o неким Србима напростору Енглеске, потом и Галије, и поред пунедоказивости преко лексичког материјала - за неке je yтако нешто ипак тешко поверовати; без обзира штоРавенска географија помиње у Галији имена: Sorba,Servoca, Sorbiacum.^

Константин Философ, биограф деспотаСтефана Лазаревића "Живот Деспота Стефана",помиње још једно име за Дунав - Фисон, што упућује наиме једне од четири библијске рајске реке.4 Прва од тихрајских река je била Фисон: "тече око цијеле земље

1 M. C. Милојевић "Одломци историје Срба Г' стр. 108.2 Херодот "Историја" II 6; III 5.^ Р. Новаковић "Непознати Црњански" Београд, 1997; стр. 29.4 I Moj. 2, 10.

175

Евилске, a ондје има злата";1 друга река je Гелон: "онатече око цијеле земље Хуске";2 трећој je име Хидекел:"она тече κ Асирској";3 a четврта je "ријека Ефрат".4

Р. Новаковић je написао дело "Срби и рајскереке", где je пошао од расправе Павла Поповића"Четири рајске реке".

И Псеудо-Цезарије "Дијалози" (дело je насталопочетком V века), поред описа разних народа,забележио je, везано за Словене, да су већ тада били наобалама Дунава: "и Словене и Фисонце који се називајуПодунавцима".^

Према томе, критика П. Поповића, односноизненађење како je Константин Философ "могао иматиовако наивне идеје", неоснована je, баш као и негирањемогућности да поменуте четири рајске реке, са једногизвора теку у разним смеровима у Европи, Африци,Азији: "А вода тецијаше из Едема натапајући врт, иоданде се делијаше у четири рајске ријеке".° Такође jeнегирао изједначавање Дунава и Фисона.7

Произилази да je Псеудо-Цезарије био ранијиизвор података за податке Константина Философа. Овепаралеле, без икакве могућности препознавања некогисторијског времена; као и Потоп, кога бележиПетокњижје, и поредак народа који су потекли одНојевих синова: Сима, Хама и Јафета,8 (изузев широкеназнаке ο условној могућности Семита, Египћана иАријаца); преко повезивања Срба - Словена са једном

Ј Moj. 2. 11.21 Moj. 2,13.3 I Moj. 2. 14.4 I Moj. 2, 14.5 P. Новаковић "Срби и рајске реке" стр. 5,13-14.6 I Moj. 2,10.

P. Новаковић ''Срби и рајске реке" стр. 3-4.81Мој. гл. 10.

176

од рајских река: Дунав - Фисон, и Срби постају део тогдревног комплекса народа, где у тим библијскимназнакама свакако није могуће препознати народе којису настали од тих древних родоначелника, или паккојим могућим поретком.

У вези Библије и коментара које она омогућује,интересантно, ако не и посебно важно, нејасно jeпитање око израелског племена Дан.1 У Новом Заветупомињу се остали Јаковљеви синови са њиховимплеменима, али више нема помена o племену Дан.Учени српски Јеврејин, Енрико Јосиф, сматра да jeплеме Дан, које je изгубљено у Новозаветним књигама,препознатљиво само у Србима.

Јер, примера ради, у Откровењу се набрајајуплемена Израиљева, опет њих дванаест, мада се међуњима не помиње племе Дана, Јаковљева сина. Међутим,дванаесто племе помиње се као Манасијево, чиме сепопуњава нужни број од дванаест јеврејских племена.2

O Трачанима

Пет векова пре Порфирогенета, јерменскихроничар Мојсије Хоренски (f487. или 492. годинепосле Христа) пише да у његово време, као и пре доставекова: "Тракијску земљу представља пет мањихобласти и једна велика у којој обитава седамсловенских племена".3

Ово отвара посебно питање, разматрање окоХеродотових Трачана4: "Трачани су, после Инда,

^ Дан - Јаковљев син: I Moj. 30, 6; 35, 25; 46,23. A Даново племепомиње се на више места Старог Завета: I Moj. 35. 25; 49, 16-17: Π

Moj. 31, 6: 35, 34; III Moj. 24, 11: IV Moj. K), 25: 26, 42; V Moj. 33, 22.2 Οτκρ. 7, 5-8.3 према Р. Пешнћ "Завера порицања" стр. 35.4 Херодот "Историја" V 3.

177

највећи народ на свету... Имају много имена, премаразличитим покрајинама, a обичаји су им свима скороисти, сем Гета и Трауза и племена која станују изнадКрестонаца".1

Потом Херодот описује начин сахрањивања"њихових богаташа": да обавезно држе даћу, "послетога га сахрањују било тако што га спаљују или газатрпају у земљу, па онда саграде од земље хумку иприређују разне утакмице на којима се одређују највећенаграде, већ према врсти борбе". Према овом описупогребних ритуала, могу се препознати народипочевши од Индуса па до Грка. Поменуто je да су иСрби спаљивали мртве, подизали могиле (хумке), уздаће, које су код Срба и данас присутне.

Стварна бројност изолованог балканско-трачког народа, потом делимично распрострањеног ина малоазијском простору, према условној повезаностиса Бригима - Фрижанима, ипак подразумева релативномали број Трачана. Стога није једноставно схватитикога je стварно, под именом племена Трачана,подразумевао Херодот.

Да ли je Херодот претпостављао да су Трачанибројнији од Хелена - како je доста путовао, сам се могаоуверити у сву ту бројност Трачана. Посебно, што сењегови Трачани не помињу на неким другим местимастарог троконтиненталног света. Но, према већизнесеним доказима, да се и Трачани сматрају једнимделом далеко бројнијег и већег народа - Срба, и ако je yтом контексту под Трачанима Херодот подразумеваоСрбе, лако je разумети његову назнаку o бројностиТрачана. Taj стари народ Срби се потом, у Хришћанскојери, бележи под именом - Словени.

У самој античкој Тракији налазио се стари град

• Херодот "Историја" V 3.

178

Рас (налазио се уз ток реке Марице) - што опетнедвосмислено, a према раније изложеном, упућује наСрбе.

Трачане, један од старобалканских народа, Грцису записивали Thrakoi. Према објашњењу О. Л.Пјановић, Грци нису могли изговорити и писати словакоја не постоје у њиховом алфабету: š и č - из називаимена Рашчана, па су дошли до, за њих прихватљивогназива - Thmkoi. O. Л. Пјановић оправдава својадоказивања позивајући се на Страбона, који сеизјашњавао да грчки (хеленски) описи било имена илидругих језичких појмова (од других народа) - нисусигурни, јер најчешће су то покушаји превода изворногзначења тих старих речи, или су их бележили онакокако су их чули.1

Да ствар буде још гора, исти тај неисправанназив Римљани су једноставно преузимали од Грка, нетрудећи се да пронађу неку изворност самих назива.Треба такође имати у виду да су и Латини моралиизостављати слова која не постоје у њиховој абецеди.Тако ни класични грчки ни латински језици нису ималигласове, a ни графичке знаке тих, за њих непостојећихгласова: ц, ч, h, ж, ђ, љ, њ, ш.

Па и Хрват, Т. Маретић, у делу "Славени удавнини", изричито каже: "Многи њемачки и рускихисторици слажу се, да je Херодот под Трачанимаподразумевао Србе".2

Уз овај податак, те изнесене прихватљивечињенице, као код Мојсија Хоренског, да je y античкодоба у Тракији "становало седам словенских племена",свако друго размишљање o Херодотовим Трачанимаостаје потпуно неразјашњено и једино упућује на -

1 О. Л. Пјановић "Срби...Г стр. 316-318.2 према О. Л. Пјановић "Срби...П" стр. 305.

179

Србе.Узимајући у обзир и саопштења византијских

писаца: Теофана и Кедрина, да у време цара Ираклија(610-641) није било сеоба Срба - Словена на Балкан:"јер су ту живели од раније", чињенице се намећу свомсвојом непобитношћуЛ

Теофилакт Симоката (VI век) помиње Гете:"Гетско племе или што je исто, гомиле Словенажестоко опљачкају Тракију", закључује да je το име -Гети, било "старо име тих варвара".^

И Херодот помиње Гете, али их сврстава међутрачка племена,^ јер je το било једино прихватљиво, кадвећ замењује име Срба са Трачанима.4

Настављајући са овим и сличним замењивањимаимена народа ο којима пишу, Порфирогенет вршиизједначавање Авара (Avaroi) са Словенима (Sklaboi), докТ. Маретић, из личних разлога, не прихвата оваквумогућност историјског поистовећивања, истичући: "јерсу Авари били само господарима Хрватима и Србима, aне њихова браћа".^

По истом поистовећивању Авара и Словена, Т.Маретић се супротставља и П. Ј. Шафарику, којиподржава Порфирогенетово изјашњавање, но јошвише, кад су у питању блиски односи Авара и Хрвата.

1 М. Јовић "Историја Срба" стр. 42.2 "Византијски извори I" стр. 110.3 Херодот "Историја" IV 93.

4 Поводом ових назнака - да je Херодот забележио право име тогвеликог и бројног народа, иако их већ не зове Србима, он их свакакони у ком случају није могао назвати Словенима; јер у Херодотововреме још није постојала та каснија заједничка одредница свих Срба- Словени.* Т. Маретић "Славени у давнини" стр. 67.

180

П. Ј. Шафарик ово своје схватање оправдаваприсуством речи бан у хрватском језику, која свакакоима своје корене у аварском ба/анД

Свакако да бан, бановина - речи присутне уњиховом говору, имају своје трагове из неке алтајско-степске области, могуће и веће блискости са Аварима.Т. Маретић je покушао да објасни да њихова употребнареч бан, нема никакве везе са тим далеким крајевима,па ни са Аварима. Он се путем етимологије залаже даразјасни споран појам. Каже да je реч бан изведена одбојан "истим путем, како je од: појас постало: пас".^Међутим, таква етимологија би можда била донеклеприхватљива, кад би било утврђено да je бојан наводнахрватска реч (јер у српском језику нема речи сасличним значењем осим бојати се).

Интересантан je тај навод П. Ј. Шафарика, когаТ. Маретић коментарише: "Шафарик je још уданашњем хрватском језику нашао ријеч, која jeпродрла из аварског језика, a TO je ријеч бан. Ниједандруги славенски језик не познаје ријеч бан, па то већсамо може (али дакако не мора) бити доказ да je ријечузета из којег неславенског језика. Шафарик je изрекаомњење, да je бан постало од аварског имена Бајан, aвидјели смо да се овако доиста звао један аварски кнез

* Изненађује да je Π. J. Шафарик, лингвиста, историчар - језик којим

говоре Хрвати називао хрватским. Без разлике одакле су дошлиХрвати на Балкан, да ли су у неком сродству са Србима, оногшироког појма бројног народа, или само са балканским Србима(према историјским теоријама које су заступали и које су им, узависности од временског периода, одговарале, Хрвати потичу одГота или Иранаца или Авара, понекад пишући да су Словени), језиккоји су потом, на Балкану примили - био je језик Срба.Језик којим су говорили на неким другим просторима заборављен

je. Исто се десило и Бугарима.2 Т. Маретић "Славени у давнини" стр. 67-68.

181

стр-62. 3. Кулунџић, Књига o књизи I том Хисторија писама,

460: сл. 252 - Неколико најважнијих деривата арамејског писма

3. Кулунџић, Књига o књизи I том Хисторија писама,стр. 461: сл. 253 - Неколико најважнијих писама,

која су се развила из перзијско-арамејског алфабета

или хаган".1

O Венетима

У делу Мавра Орбинија "Краљевство Словена",на стр. CXXXIX стоји, поводом разних правацадосељавања Словена: "Из Скандинавије, око 1460.година пре Христова рођења, Словени се исељавају ишире по бескрајној Сарматији, појављујући се подразним именима: Венеди, Словени, Анти, Верли(Ерули), Алани (Масагети), Хири, Скири, Сирби, Даке,Сведи, Фини, Пруси, Вандали, Бургунди, Готи.Остроготи, Визиготи, Гети, Гепиди, Маркомани, Кватта,Полони, Боеми, Слези и Бугари".2

1 Т. Маретић "Сдавени у давнини" стр. 67. У XX веку. код Хрвата тареч се такође пнше великим словом: Бојан и искључиво се односи напрезиме. A ни у хрватској повијести нема неког забележеногвеликана са тим именом - изузев пзворно: Бајан. вођа аварскогплемена.2 М. Орбинијево дело, као што je већ речено, у српском издању

почиње са 242. страницом, претходне нису преведене из оригинала"II regno de gli Slavi" Песара. 1601. година.Ha овим непреведеним страницама неоспорно има доста податакакоји се подударају са Барским Родословом. као и другим европскими српским Аналима и Хроникама, јер их je M. Орбини користио.Логично je, y духу тих наметнутих схватања, те 1968. године. није сесмело то преводити, јер доноси податке o ранијим српскимдржавама и на простору средњег и северног Јадрана.Стога je Јован Деретић још раније објавио књигу "Западна Србија"за коју je користио баш те странице. Он je, живећи у Чикагу, биоослобођен свих партијских мишљења, која су била важећа уЈугославији. Али, стицајем околности, била му je на располагању и

читава II свеска књиге Милоша С. Милојевића "Одломци ИсторијеСрба". где je на страницама 1-116, после I свеске. M. C. Милојевићобрађивао стару Историју Срба: писао je o историји српских држава

182

Потом М. Орбини, на више места, међу Словенеубраја: Илире, Трачане, Споре, Росолане, такође иРашчане. Прихватајући да je још из Херодотовавремена могуће све његове "народе": Енете, Трачане,Ските, Неуре, Будине, Бриге, Дарданце - каснијеизједначити са Србима - Словенима, под исти појам семогу свести и Сармати, Анти, Етрурци, Кимерци,Пеласти; као и Јорданесови Винди - Венди, теПрокопијеви Спори (требало би коначно, да се једномпреведу те 242 странице Орбинијева дела).

И многи други антички извори често доноседоста разнородне вести. Тако Плиније Старији бележида поред Висле живе Сармати, потом германски Скирии Хири, али ту помиње и Венде.

на Балкану, почевши од династије Свевладовића, од 492. године - падо распада Србије после смрти цара Душана (1355).Ова, нада све вредна књига М. С. Милојевића (I и II свеска), као што

je наглашено, након далеке 1872. године. поново je објављена л TO yфототипском издању, у Београду, тек 1996. године.

Дакле, Ј. Деретић je y књизи "Западна Србија" такође изнеоисторијат тих ранијих српских држава. које je већ претходно научнојјавности презентовао Милош С. Милојевић. заокруживши тимеисторију српских јадранских држава преко изношења чињеница.датих кроз династије: Свевладовића (490-641), Светимировића (640-794), Оштривојевића (794-865), завршавајући са кнезом Чаславом(863-865): затим Србија без краља (865-926). па Друго раздобљеОштривојевића (927-1171), па Династија Немањића (1171-1371).У време српских Деспотовина. Ј. Деретић бележи: династију

Јаблановића (1371-1463). затим династију Хранића (1389-1501).Турско доба (1501-1578), Српску Крајину (1578-1880). Борбе заослобођење и уједињење (1880-1918).

Свакако, ова запажена књига Ј. Деретића. као и остале које jeнаписао - да је*чињенице које je елаборирао изводио до краја,односно да je наводио од кога je преузимао податке, биле би јошзначајније.

183

Под именом Венеда, Венета, Виндаподразумевају се Словени, док их Плиније Старијипоистовећује се Србима. Клаудије Птоломеј подВендима подразумева Словене, које бележи уз обалеБалтичког мора. Јужније од њих, Венда, живели суТацитови Литавци.

За Германе je уобичајено да Словене називајуВенди, Винди, a речено je, Херодот Венете сматраилирским племеном.1 Полибије пише: "Област узАдрију населило je друго, веома старо племе. Зову сеВенети и по обичајима и одећи мало се разликују одКелта, алп говоре другим језиком".^

Код многих писаца који су или писали oИлирима, или их само успут помињали, са многимназнакама, Илири су најчешће били повезивани саВенетима. Чак много више него са њиховим изворнимкоренима - Колхиђанима.

Како то прескочити?! Илири нису аутохотнибалкански народ, у смислу - нису старији народ наБалкану (ту су од 18-17 векова пре Христа или нештомање, према историјским покушајима одређивањавремена око краља Кадма); доселили су се под именомКолхиђани, са североисточне обале Понта, односнојужних подкавкаских падина. У овом историјскомсветлу није могуће вршити било каква повезивањабалканских старинаца Венета са Илирима.

Зар треба имати неку научну резерву премаизношењу Плинија Старијег, кад пише: "Hie in ora Oricumoppidum a Colhis conditum, inde initum monies Epiri, moniesAcroceraunii quibus hunc Europae delermina vimus sinus".·' Иливезано за Улцињ, где пише: "Olcinum quod anle, Colhinium

Херодот "Историја" I 196.Полибије "Историје" H 17.Плиније Старији "Nat. hist" III гл. 24.

184

dictum est, a Colhis conditum".1

Херодот у својој V књизи (Терпсихора),преузимајући нека њему понуђена обавештења, опетпише o Србима, али такође под неким другим именом,јер каже да су изнад Истра (Дунава, изнад његовихТрачана), живели Сигини; за које каже: -'а који сеодевају као Међани".2

Одмах потом, Херодот опет бележи Србе, јернаводи где се распростире област Сигина: "Земља им сепротеже до Енета на Јадрану".3 За Енете бележи да судосељени из Медије, но додаје: "али како су се одандедоселили, нисам у стању објаснити. To ce све моглодесити у великом временском раздобљу".^

Енети, Венети, Венди, Винди - широк je списакименских изведеница које захтевају обајшњења; мада jeу крајњој линији свеједно од које почети. ТакоСпиридон Гопчевић полази од својих ранијихопсервација: "Из свега овога види се јасно, да je праимеСловена било Серби или Срби. Овим се такођеобјашњава, откуда долази, да имају исто име дванарода, који су један од другога пространо толикоудаљени, као балкански и лужички Срби. Што сустаринци називали Србе односно Словене - ВиндимаИЛИ Вендима (Veneti, Windi, Vinedi, Vinades, Vintha, Hvindi,Guinidini)..." све το C. Гопчевић разрешава: "Немциморају да трпе, што их Словени зову Немци... Фининазивају Шведе Routsi, Грци називају себе Илини, БаскиEscualdinae, Турци Османлијама..."5

према Г. Вукчевић "Ο поријеклу Илира" стр. 128.• Херодот "Историја" V 9.' Херодот "Историја" V 9.* Херодот "Историја" V 9.' С. Гопчевић "Стара Србија и Македонија" стр. 272.

185

T. Маретић пише да прво треба доказати: "да суВенди или Винди исто што Словени"; потом, у истомпасусу, полази од најстаријих назнака које документујуту његову полазну тезу и истиче: "данас Нијемци говореWinde или Wende, према ранијем Wind или Wined. Откле jeНијемцима ово име, то се не може данас рећи, али jeсигурно, да су њим звали Славене".1

Такође и Плиније Старији, поред Висле бележи"Венеде т.ј. Славене". Т. Маретић потом каже: "Посвеje сигурно да Плинијеви Венеди значе само једаногранак славенског народа".2 За Тацита пише да он, успису "Германија", иза Висле помиње Венете уз Фине;те Хомер у "Илијади" помиње Енете. Према овимпаралелама, Т. Маретић закључује да су Венети живелиоко Лоаре у Галији, a o Венетима у Горњем Јадрану,сама собом - Венеција, сведочи ο старости Венета.·3

Тацит у "Германији" пише: "He знам поуздано дали да Пеукине, Венеде и Фине убројим у Германе илиСармате";4 док коментатор др Даринка Невенић -Грабовац бележи: "Венети су вероватно преци Словена.Живели су у европској Сарматији. Прво их помињеПлиније".^

Немачки путописац Ханс-Дерншвам, приликомборавка у Нишу 1553. године, пише: "Цео предео Нишаje Србија. Житељи се зову Срби, што значи исто што иВенди. Раци се такође зову Срби".^

Клаудије Птоломеј још прецизније истиче да уПанонији постоји, већ више пута помињани, градSerbinos. Овај "Српски град" или "Србица" документован

1 Т. Маретић "Славени у давнини" стр. 14-16.2 Т. Маретић "Славени у давнини" стр. 15.3 Т. Маретић "Славени у давнини" стр. 15.4 Тацит "Германија" 46.* Плиније Старији "Nat. Hist." 96 стр. 94." "Ниш у делима путописаца" стр. 47.

186

je у Закавказју, такође и у МесопотамијиЛОко Сармата вредно je join поменути изјаву

Соломона, бискупа из Констанце (f 920), у његовометимолошком речнику "Mater Verborum", где вршипоистовећивање Сармата и Срба. Исто и Чех Wacerad (из1102. године), који дословно записује: "Sarmatae populisSirbi".2

Тако и M. Рицл (коментатор и преводилацПолибијевих "Историја") прихвата различитост Илираи Венета, јер пише: "Ранија илирска теорија (Херодот I196) сада je напуштена"; док за Венете каже: "Венети субили на високом културном нивоу, бавили су секоњогојством и трговали су балтичким ћшшбаром".^

Р. Пешић пише o повезаности Венета саПеластима, позивајући се на Хеланика и Мирсала.Такође и Плутарха који Пеласте повезује саЕтрурцима, односно "Расене са Пеластима".4

O изједначавању, поистовећивању Срба саСарматима, сведочи П. Ј. Шафарик.5 У том делу аутордоноси лист бр. 148 Б анонимног баварског географа(преписи између XI-XIII века, у редакцији ХартманаШедела, f!514.): "Зеруани (Срби), чије je краљевствотолико, да су од њих потекли сви словенски народи и,како тврде, од њих воде порекло".6

1 Клаудије Птоломеј "Космографија" V s. 9.2 A. M. Петровић "Праисторија Срба" стр. 89.

М. Рицл, коментатор и преводилац Полибијевих "Историја". том Iстр. 602.

Р. Пешић "Завера порицања" стр. 53."Slawische Alterhiimer" Leipzig. 1843.

" према A. M. Петровић "Кратка археологија Срба" стр. 12.

187

УМЕСТО ЗАКЉУЧКА

Према Несторовој "Хроници" Подунавље jeраније станиште Словена, уз додатак да су обитавали:"где je сада земља угарска и бугарска". Т. Маретићизноси да je ову констатацију у целини прихватио"велеумни Шафарик", али поводом ње, Т. Маретићизражава своју уздржаност, јер истиче да пре Несторанема никаквих података за такав закључак. Но, овакавстав Т. Маретића у супротности je ca већ раније датимњеговим закључком o претходној истоветностиТрачана и Срба. A такво поистовећивање Срба иТрачана могло je бити само на Балкану.

Прокопије наводи: "Име Словена и Анта некадаje било једно исто: у старо доба обоји се зваху Спори"ЛП. Ј. Шафарик овај податак објашњава: "Старо исвеопште име, било по Јорданесу: Венди, по Прокопијупак: Спори - јесу: Срби".2

П. Ј. Шафарик сматра да je Прокопије, јер je доњега било непознато име Спори, "начинио изпраславенског имена Срби, јер je Грцима било тешкоизговарати после r звучно ί>". Стога сматра да je имеСпори изведено према грчком глаголу: sporadin -расејани.3

Сима Л. Лазић, наводећи мишљење П. Ј.Шафарика, прихвата поистовећивање Трачана саСрбима, уз проширења - да je најстарије српско племе

1 "Византијски извори I" стр. 30.2 К. Јиречек "Историја Срба 1" стр. 38.·* "Византијски извори I" стр. 30.

188

носило име Рашчани, Раси, уз Расејане. Мишљењепотврђује изношењем помињања Раса, Рашке у Србији,али и града Раса, област Рашка Доња на реци Рашкој,која "утиче у мутну Марицу"; затим реку Ракса или Расау Немачкој: "Па ништа лакше, но да je само имеТракија погрчено име те старе Рашке или Raciije: Rastia-Ratia-Racija-Tracija-Trakija".! Али и овим навођењима опетсе улази у шири комплекс питања око имена и порекла- Етрураца.

Т. Маретић, према распрострањености Срба, ињиховог помињања код Плинија Старијег, Тацита,Птоломеја, каже: "радо би знали, јесу ли ПлинијевиСрби праоци данашњих јужнословенских или мождаЛужичких Срба, a можда и другијех Срба, којим jeпослије име ишчезнуло".2 И поред овог, сасвимневажног питања, ипак прихвата ту ранију, широкураспрострањеност Срба. Мада Т. Маретић појам Рашкаискључиво везује за реку Рашку (у Србији), закључује:"По имену речене воде зову се кашто Срби улатинскијех писаца Средњега вијека Raščlani, отуд je имаџарско поругљиво име за Србе: tfacz".3

Стога je и разумљиво да Т. Маретић уопште ненаводи било какве везе o ширем имену Рашка, Раси, ибило каквој могућој вези тих Рашчана са Етрурцима (асвакако je, као и други његови савременици, биоупознат са таквим чврстим научним повезивањима).

С. Гопчевић, за своје бројне паралеле, поред П.Ј. Шафарика, наводи још: "Палацког, Добровског,Шлицера, Цајса и т.д.", изјашњавајући се да се сви онислажу: "да под Спорима треба разумети - Србе, коју речГрк Прокоп не могаше изговорити".4

1 С. Л. Лазић "Срби у давнишГ стр. 452 Т. Маретић "Славени у давнини" стр. 16.3 Т. Маретић "Славени у давнини" стр. 79.^ С. Гопчевић "Стара Србија и Македонија" стр. 271.

189

C. Гопчевић će у доношењу доказа o старостиСрба позива на повећи списак важних светских аутора,који под Словенима првенствено подразумевају: Србе.Такви су: Зериуани, Адам Бременски, Хелмод - којиполазе од општег појма: Sorabi, Surben; затим Кадлубек иБогухвал пишу o провинцији Serbiensis, називајући ихSarbi; код Сигиберта Хемблаза наишао je на појам: Sirbia;код Вацера je нашао Zerbi; код Зонаре и Ане Комнине -Servi.l

Са овим дублетима око српског имена, посебнокод -С. Хемблаза, са његовим: Sirbia, као и код С. Л.Лазића и његове: Serbanije (новог станишта Срба поизласку из Индије), где каже: "настанили су се најзад уданашњој Сибирији... од имена Сирб... основали су:Сирбију, Сирбирија, од које постаде реч Сибирија",Широка азијска област Сибир, произашла je из именаСрба.

За дугог боравка Срба у тој Сибирији - Сибиру,С. Л. Лазић, као и M. C. Милојевић, бележе дуготрајнеборбе Срба са Кинезима, Хунима, Монголима.2 Док"владика Соломон IX век, у свом делу Mater verborum"пише, како то доноси С. Гопчевић да су се и "старистановници Сарматије - одувек звали Срби".3

Пре пар година сматрао сам да су o старојпрошлости Срба писали само неки антички аутори, текаснији њихови коментатори - да je све то могућеукратко изнети. Са дубљим уласком у овај проблем -данас могу чињенично казати: само побројатимишљења - њихове ауторе кроз њихове књиге, a да се

1 С. Гопчсвић "Стара Србија и Македонија" стр. 271-272.* Зачуђује колико je Сима Л. Лазић био обавештен, јер он већинуизнесених података. преузетих како из старих изворних писања икаснијих интерпретација, у својој књизи - бележи сам.3 С. Гопчевић "Стара Србија н Македонија" стр. 272.

190

то све систематски изнесе, захтевало би бар две-трихиљаде исписаних страница.

Уз то, све оно што и даље остаје изван икаквихнавода на српском језику, биле би то књиге, томовикњига, са далеко већим обимом него све исписанекњиге, али које заетупају берлинско-бечко-нордијскушколу.

Тражећи податке o Србима у античкимкњигама, изузев искључиво под тим одрећеним именом- Срби, које су већ у старту ограничене обимомпаралелних навођења, a кад je у питању антика, скоро усвима њима, али под различитим одредницама,појављују се и могу се наћи подаци o Србима,претпостављајући да су бар у начелу позната имена подкојима се могу наћи, како су их антички ауторибележили.

Вероватно je број одредница везаних за Србе oкојима касније сазнајемо свакако мањи од оног бројакоји помиње Дубровчанин Мавар Орбин. Примераради, многобројна су каснија сазнања o Германима ињиховим деловима a такође великога броја племена,али никакво претеривање не би било у питању кад би серекло да je њихов број далеко мањи од бројностидревних Срба, o којима записане одреднице тек почињуда се уважавају.

У Средњем веку се обично полази од Германа;али у тим књигама није забележено да су простореСредње Европе (каснијих германских држава)претходно насељавали Словени: и може се прихватити,пре икакве појаве појма Словен - Словени (а таквинаводи пре времена Клаудија Птоломеја нисуоткривени) да се ради заправо o - Србима!

И на основу другачијих података, наизгледсасвим успутних, може се сазнати o присуству Срба наобалама Егејског мора, али то већ одговара времену

191

изласка из официјелног Средњег века. Наиме, ТурциЕгејско море називају Ак-Денис (Бело море). Taj називза то море, Турци свакако нису могли чути од Грка, јерje το чисто српско име за море између Европе и Азије.

Грци, Хелени, пловили су и знали за Јадран, алита мора нису разликовали по бојама воде. Срби су своје,Јадранско море, називали Плаво, Сиње; Егејско море суназивали: Бело море (таква му je боја, a никако плава).

У једном свом раду, Петар Скок, уважениследбеник великих научника свог века, и даље држећисе берлинско-бечко-нордијске школе, micao je oнаводном "Доласку Словена"; могуће je прихватити датада није могао писати другачије, но према некојочекиваној "статичности" затеченог стања, боје тихмора се ни касније нису разликовале.1

Поред осталих Срба: Европе, Азије, Африке - οкојима су сачувани само забележени помени, у каснијимвековима, поред балканских, задржали су своје изворноиме само још Лужички Срби. Сматрам да њиховуприпадност, име, порекло - није потребно ниобјашњавати, ни посебно коментарисати.

Интересанто je да су српски историчари XIXвека, док су то још могли, пре сукобљавања сапристалицама мишљења берлинско-бечко-нордијскешколе, више уважавали n писали своје књиге полазећиод античких обавештења, као и релевантних каснијихзаписа и летописа, уважавајући и бројне књигепознатих светских научника - кад je y питању основнатема: ο пореклу имена, древности српске историје, као

1 "Долазак Словена на Медитеран". Овај рад П. Скока. важан заопшта питања ο распрострањености Срба, прештампан je yпознатом издању "Catena Mundi" (едиција: Ибарске Новости. Краљево

-Матица Срба и исељеника Србије- Београд. 1992; стр. 84).

192

и ο односу етнонима Срби - Словени.To њихово слободније мишљење одражавало се

и на писање ο присуству Срба на Балкану много ранијепре претпостављених: Сеоба Словена дефинисаних V-VII веком.

Међу првима из те плејаде био je гроф ЂорђеБранковић - "Хронике", писане пре 1711. године:Троношки Летопис из 1791. године; Јован Рајић•'Историја разних словенских народа посебно Бугара,Хрвата и Срба" I-IV Беч, 1794-1795; затим КонстантинНиколајевић са делима: "Српска беседа у латинскомписму" Беч, 1860; "Првих седам векова српске историје"Летопис, 1864-1871 (ова књига доживела je превод насавремени српски језик у Београду, 2001. године);"Старија историја Србска - по домаћим предањима"Летопис, 1872. (рад остао недовршен); затим ПантелијаС. Срећковић "Историја српског народа - I Жупанијсковреме (600-1159)" Београд, 1884; "Историја српскогнарода - II Време краљевства и царства (1159-1367)"Београд, 1888; уз већ напомињане: Михајловић,Милојевић, Лазић, Гопчевић.

Ови прегаоци српске историографије користилису, поред античких извора, и мишљења уважених: Ј.Колара, А. Вељтмана, П. Ј. Шафарика, А.Гиљфердинга, Добровског, Макушева, Т. Воланског...

И у XX веку ο Србима, њиховој прошлости иимену, другачије од берлинско-бечке школе. писали су:Васшшје Ђерић "О српском имену у Старој Србији иМаћедонији" Београд, 1904; Живко Д. Петковић'•Бугари и балкански Словени" Београд, 1926; као и"Прве појаве српског имена" Београд, 1926; Петар М.Јовановић "Српско народно име и језик" Битољ, 1927:такође и више пута помињани Илија М. Живанчевић"Новом покољењу".

Стога не би требало да изненађује навод Симе Л.Лазића, да je Иларион Руварац: "отац нових касапа..." -

193

односно, по другима, родоначелник НОВИЈС, модернесрпске историографије, ослобођене свих ранијих"српских митова и митоманија".1

Обе ове супротстављене поставке, у двадесетомвеку, имале су своје следбенике.

·*· С. Л. Лазић "Срби у давнини" стр. 30.

194

SERBS BEFORE SERBSSUMMARY

In accordance with the Nestor's "Chronicle", Podunavljewas the former dwelling - place of Slavs, with an addition, that theywere dwelling "where now the land of Hungarian and Bulgarian is".

T. Maretić tells that this statement in the whole was accept-ed by "the clever Shafarik", but concerning the same, T. Maretićexpresses his restraint, emphasizing that before Nestor, there wereno data for such a conclusion. However, such attitude of T. Maretićstands in opposition with his earlier expressed conclusion on the pre-vious sameness of Thracians and Serbs. And such a sameness ofSerbs and Thracians could be referring only to the Balkan area.

Procopius quotes: "The name of Slavs and Ants once wasthe same, in old age, both of them were called Spors".^ P. J.Shafarik explains this information as: "The old and general namewas, either by Jordanes - Vendes, or by Procopius Spors - are:Serbs".2

P. J. Shafarik considers that Procopius had "made the nameSpors from the Proto-Slavic name Serbs, since it was complicated toGreek to pronounce the voiced B behind R" (till Procopius age, theterm Spors was unknown). Therefore he considered that the nameSpors has been derived in accordance with Greek verb sporadin -spread .3

Sima L. Lazić, by quoting the opinion of P. J. Shafarik,accepts the sameness of Thracians with Serbs, with an addition - thatthe oldest Serb tribe had had a name - Rashians, Rases, along with

1 "Byzantine Sources for History of Yugoslavia I" pg. 30.2 K. Jyrichec "Istorija Srba I" pg. 38.

"Byzantine Sources for History of Yugoslavia I" pg. 30.

195

Rasejane. He confirms his opinion quoting the mentioning of Ras,Rashka in Serbia and Ras-town, the Rashka Donja district along theriver Rashka. which "flaws into muddy Marica"; afterwards, the riverRaxa or Rasa in Germany: "The very name Thracia was the Greekname of the old Rashka or Raciia: Rastia - Ratia - Racia - Thracia- Trakia".1 With this quoting one enters the larger complex of ques-tions about the name and origin of Etruscans.

About the spread of Serbs and their mentioning by PliniusElder. Tacitus, Ptolemy, T. Maretić says: "one would like to knowwhether the Plinius' Serbs were the proto-fathers of a now-a-daysSouth-Slavs or perhaps Luzice's Serbs, or some other Serbs whosename later faded".2 Besides this, quite irrelevant question, he how-ever accepts this previous, large spread of Serbs. Although T.Maretić binds the term Rashka exclusively with Rashka river, heconcludes: "Toward the name of the told water, the Latin writers ofMedieval Century had sometimes called Serbs as Rascians and there-of is the Hungarian mocking name for Serbs: Racz"?

From that point, it is comprehensive why T. Maretić doesnot quote any connection about the larger name Rashka, Rases andany possible connection of that Rascians with the Etruscans(although he - as well as his contemporaries - was quite aware ofsuch firm scientific links).

S. Gopčević, from his numerous parallels, besides P. J.Shafarik, quotes also Palatzky, Dobrovsky, Shlizer, Zeiss etc., declar-ing that all of them agree: "that under Spors one has to understandSerbs, the word which Procopius could not pronounce".'''

S. Gopčević, giving the evidence about the oldness ofSerbs, cites the large list of relevant world authors, who under Slavsprimarily understand Serbs. Such are Zeriuani, Adam Bermensky,Helmod - who start from the general term Sorabi, Surben; afterwardsKadlubeg and Bogohval write about the province Serbiensis, calling

1 T. Maretić "Slaveni u davnini" pg. 45.2 T. Maretić "Slaveni u davnini" pg. 16.

* T. Maretić "Slaveni u davnini" pg. 79.

'S. Gopčević "Stara Srbija i Makedonija" pg. 271.

them Sarbs; at Sigibert Hemblas he found a term Sirbia; at Vatzerhe found Zeros; at Zonara and Anna Comnina - Servs}·

With these doublets around the Serb's name, especially atS. Hemblas - with his Sirbia. and also at S. L. Lazić with hisSerbania (the new dwelling area of Serbs after exodus from India),where he says: "they settled at last in now-a-days Sibiria... from thename Sirb.. they founded Sirbia, Sirbiria, wherefrom the term Sibiriahas been derived" (the vast district of Asia - Siberia, derived fromthe name Serb).

During the long dwelling of Serbs in Siberia, S. L. Lazićand M. S. Milojević note the long-lasting fights of Serbs againstChinese, Huns and Mongols. "The archbishop Solomon IX century,in his work Mater Verborum" writes, as S; Gopčević mentions, that"the old settlers of Sarmatia called themselves Serbs, from the begin-ning".2

On the ground of the different data, apparently quite inci-dental, one can learn much about the Serb's presence at the AegeanSea, but it already responds to the time of exodus of MedievalCentury. Namely the Turks are calling Aegean Sea "Ak Denis''("The White Sea"). This name for the Aegean Sea Turks did notaccept from Greeks, because it was the Serb's name for the seabetween Europe and Asia.

Greeks, Helens, sailing all over, knew for Adriatic Sea, abutdidn't name it upon color. Serbs called their Adriatic Sea - "BlueSea" and Aegean "The White Sea" (as it actually is).

This work can be considered as one contribution to morecorrect and authentic writing about History of Serbs. Beside all thequoted linguistic parallels - it is easy to see the malicious tenden-cies of the Berlin-Vienna's Historiography school of XIX century,which tried to take from the Serbs the real, factual knowledge oftheir past, imposing to Serbs the complex of newcomers on Balkan,

1 S. Gopčević "Stara Srbija i Makedonija" pg. 271-272.

'•S. Gopčević "Stara Srbija i Makedonija" pg. 272.

196 197

between V-VII century AD.The intention of this School was primarily to "prove" that

Serbs were not settled in Europe before the German's coming,neglecting on this way, the Frank's and German's annalists.

They also wil l ingly rejected any possibility about the factthat Serbs had their literacy even before Helens, writing that Serb'sliteracy began during the IX century AD.

Actually, Serbs have had their advanced letter's phoneticsystem, with the noted vowels and consonants - i. e. Vinchan'sLetter - at least four millenniums before the establishment of GreekAlphabet, which originated from about IX-VIII century BC, condi-tionally.

198

ИНДЕКС

Абанти 146Абљани 141Авари 95,180-181Авеста 62-63, 71,170Ara - Тирси 43,114Агатирси 113,114Агамемнон 90, 126, 148,159Агенор 146,147Агрон 123Адрија 184Азија73-74, 137, 174, 176,192,197Азовско море 31, 157, 166-168Ајнштајн Алберт 65Акадско клинописнописмо109Ак-Денис (Бело море)192,197Аксос, река 141Акузилај 129Алани 182Албанци 87, 123, 153, 160Албанија 123Александар II, папа 98Александар ВеликиАлександар Македонски

40, 53, 62, 80, 88, 121, 123-125,153,163Александрија 54, 91-92Алеп 26Алибег 50Алкмена 147Алпи 43Алтамира 25, 46, 61Алфабет 45, 47, 120, 126,127, 198Аменофис Аменхотеп III79Америка 84Амијан Маркелин 21, 138-139,174Амико, гроф 102Аминта III121Амон-Ра 79,158Ана Комнина 170, 190, 197Анадолија 53Анали франачкогкраљевства 101, 174Анарти 43Анатолијске азбуке 111Анатолија 135Ангро - Дрина 153Антарктик 63Анти 26, 35, 40, 55, 131,182-183,188,195Антиохија 91-92,139

199

Антонински итинерер 175Apendini Franciscus Mario 122Апенини 43Апенинско полуострво 37,113,166Аполон 145Аполоније РођанинАполоније са Родоса 159,161Арабија 44Аракс, река 153Аралско језеро 153Арамејско писмо 110-111Арапи 26-27, 72,143Арарат 162Арбанаси 132Apr 147Аргонаути 126,159,161Арецо 116-117Ареј, бог 146Аријан 163Аријанство 87Аријевци 141Аријци 36, 57-58, 61-62, 64,69-71,73,130,176Ариман 62-63, 65, 70-71Арион - река Фасис 160Аристотел 21, 38, 78-79,121Аркађани 141Арктичка област 36, 64, 69Арктик 61-62, 70, 81Арнаути 143Арсенић Милан 113-114,153-154Арчар 93Асирија 136,176

Асколдом 29Аспарух 169Аспирт 161Аспледонци 141Асурбанипал 136Атена 146Атика 146Атила 142Атина 146, 161,167Атињани 121, 144-146, 167Атичани 145-146,167Атлантида 46, 61Атлантик 129, 141Атон 79Атреј 147Атум-Атон 158Аурелијан 40Африка 163, 166, 176, 192Афродита 90,146Ахаванди 141Ахејски савез 145Ахејци 141, 146-148, 161Ахил 90,122,126,147Ахура Мазда 62-63, 65

Баварски летопис 80Бактрани - Бактријанци61Балкан 18-24, 28, 35, 40, 43,56, 80, 82, 86-87, 92-96, 102-103, 119, 123. 131, 133,137-138, 140, 142, 146, 154, 159-161, 165, 167-181, 183-184,188,193,195,197Балкански Срби 55, 58, 60.

200

128Балканско полуострво 166Балтички Срби 58, 60, 80,170Балтичко море 173, 184Банат, планина на Синају21,78,80Бановина Хрватска 103Банско острво 50Бар 98-99, 101Барани 100Барања 84Баришић Фрањо 39Барска надбискупија 98-100Барски Родослов 24,39,41,169, 182Баски 143, 185Бачка Паланка 51Бедеријана 93Бела IV 101Беле Воде 131Бенска Бара 132Београд 35, 52, 85, 97, 183,193Беоћани 141Беригој 101Bessi 123Беч 191-193Библија 29, 53-54, 67, 69,105, 119, 177Библоско слоговно писмо110Бикерман 58-59, 161-162Билазор 40Билбија Светислав С. 47-49, 106-107, 116-117, 132,

136, 145, 175БиондоФлавио 39Biondolo 39Бирнуф Емил 120Битинија 141, 169Битољ 114Боеми 182Богохвал 196Богухвал 190Бока Которска 161Болеслав Храбри 28-29Болтина142Борис/Михаило, кан 24,97,169Босна 96, 99, 123Bosnesi 123Бошњаци 83Бранковић Ђорђе, гроф48,171-172, 193Брахми језик 36Брегалница 27Бременски Адам 190, 196Бриги - Фрижанима 137,178,183Бронг - Сава, река 153Brun 155Брчко 103Бубањ 52Буг 152Бугари 18, 83, 97, 101, 133,169,181-182,193, 195Бугарска 95, 101,153Будимир Милан 41, 48,114-115, 117-119, 121, 136,141, 144, 149-152, 172Будини 144, 152, 183Будизам 46

201

Будва 147,159Буквица 37, 39, 41Бургунди 182Butua - Будва 147, 159Буџак 52

B

Валенс 32, 40,139Вали 137,165,157Valla Franjo 57, 61Вандали 174,182Вардар 141Варјази 30Варон 43Василије I 28, 97,133Василије II Бугароубица97Васић Милоје М. 52,108Ватикан 102,119Вацер 190,197Веданту 143Веде 36,45,62-64,70-71,73,114,143,170Ведски језик 120Ведско писмо 36Велжинаши 38Велес књиге - Велесовакњига - Влес књига 26-27,29-34, 38Велес таблице 29Велес - Влес, бог 27, 33Велизар, војсковођаЈустинијана 1121Великаја, митрополија 26Велики Лептис 93Велико острво 51

Венаши 77Vendes 195Венди 30, 40, 142, 171, 183-186,188Вендске руне 47Венеди 141, 182,184, 186Venedis Slaviš 171Венети 83, 131, 141-142,144, 168,171,173, 182,184-187Венеција 98,186Вентрис 107Вергилије 90Верли 182Вибијус Секвестер 171Вигилије 94Vidal-Lablach 158Видин 93Видовданска битка 155Византија 25-27, 50, 93, 98-100, 102,121,132Византинци 27Визиготи 182Викинзи 30Вељтман А. 193Vinades 185Vindi 141,168,183-186Vinedi 185Vinide 171Vinidi 142Vintha 185Вир - Вировита, река наСинају 21, 78, 80Висла 59-60,183,186Витинија 18-19Винча 34-35, 46, 50-51, 52,108,116, 120, 130, 132

202

Винчанска култура 25, 45,52,108,151Винчанско писмо 34-36,38, 44-45, 47, 105, 108, 112-113,115-118,129,198Вјатићи 141Владин, кнез 24Владивосток 168Власац 50Војисављевић Михаило98Војисављевићи 98Волански Т. 193Волга 24, 31, 59, 156-158,162,164-165,168-169,173Волшки Срби - ВолошкиСрби 58, 60,164,170Врање 52Вритра 62, 64Вршац 52Вршевић 124Вукчевић Гојко 137-138Вуковар 52Vulgata 41, 119Вучедол 52

Гаврило Лесновски 27Гај, папа 40Галарех 29Галерије 40Галија 175,186Ганг 129Геј 146Гвискар Роберт 102Гелон 176

Георгије Монах 26Георгијев В. 48Гепиди 182Германарех 29Германи 56-60, 118, 174,184,186,191,198Германија 57,173Гети 178,180,182Гибралтарски мореуз114Гиг, краљ 136Гилгамеш 68,161-162Гиљфердинг А. 48 193Главица 131Глагољица 42, 117Gnizi 137Гопчевић Спиридон 48,185,189-190,193,196-197Горбачов Михаил 84ГордодсервонСервогордон 18-19, 26-27,168-169Горња Мезија 123Готи31,122,139,181-182Готфрид, барскинадбискуп 101Гоч 131Грабовац - ДаринкаНевенић 186Градачац 103Градишка 165Градина 132Graps 40Гратијан (Грацијан) 40Грахово 42Грачаница 134Гргур I Велики 95Гргур III 95

203

Гргур VII 92Грот 143Грубишић 142Грци 22, 25, 31-32, 34, 43,45, 47, 52, 55, 57, 59, 76, 78,81, 88, 106-107, 113-115,126, 129, 136, 139, 143, 163-164, 166, 178-179, 185, 188,192,195,197Грчка 27, 88, 111, 121, 123,141,148,159, 161Guinidini 185Гундулић Џиво 103, 121,124Гутенберг 33

дДабоњаши 38Дагон, бог 46, 68, 75-78,105,132,171,173Дагонију 78, 172Даке 182Дакија Прибрежна 94Дакија Средоземна 94Dalemincia 174Далимилов летопис 80Далмација 40Дан - Јаковљев син 177Дан - племена 177Данајци 105, 141, 147Данаје, епонимни херојДанајаца 147Данилевски 142Даново племе 177Дардан 122Дарданели 140

204

Дарданија 94, 134Дарданци 123, 141, 183Дарконија 75Дачани 78, 142Дервента 103Демијург 65, 67Деретић Јован 49, 79, 96,182-183Дерншвам Ханс 186Деспић 132Деукалион и Пира 45, 147,162Димитрије, патријарх 85династија Јаблановића 183династија Немањића 98,183династија Хранића 183Диодор Сикулски 21, 78-79,120-121,126-127Диоклецијан 40, 93Дионис121Д и o н и c и ј eХаликарнашанин 115Дионисије Милећанин 129Dioclia 93Дјурант Вил 36, 141, 159Длугошев летопис 80Добровски Ј. 20, 48, 55,189, 193,196Додона, планине 162Дон 31, 152, 157, 167, 171Доња Мезија 123Дор 147-148Дорани - Дорци 146-148Драговићка епархија 26Драч 98, 101, 130Дриваст 99

Дрина 131, 153Дриопи 146Дриопиде148Друга Панонија 94Дружак 101Душан IV Урош 102, 183Дучић Нићифор 134Дубровачка надбискупија96, 98-101Дубровачка Република 98Дубровник 84, 98-99, 100-103,122Дубровчани 103,191Дукља 96, 98-99Дукљанин, поп 24, 41Дунав 32, 46, 50, 52, 76-77,93, 108, 115, 130-131, 153,165, 175-177,185Дњепар 152Дњестар, 152

Ђ

Ђердап 50Ђерић Василије 48,193Ђовинци у Апулији 102Ђурић Н. Милош 127

Еак 147Евилска земља 176Европљани 118Егина, Еакова мајка 147Египат 51-53, 79, 81, 112,135,147,158, 160,163-164Египатско пиктографско

писмо 109Египћани 58, 70-71, 147,158,176Егејско море (Aegean Sea)197,191,192Еје - Ејет 161Екватор 61Еламско клинописнописмо 109Еланик Лезбејски 129Елба - Лаба, река 31, 47,138Енглеска 175Ендеида, Пелејева мајка147Енеида 90-91Енеј 161Енети 83,142,156,183,185-186Енкид161Енхелејци 147, 159Еоае - земља Скитија 171Еол 147Еолци 147Епидаур 146Епир 165Ератостен 141Ерехтеј 146,167Еријанаса 147Ерули 182Escualdinae 185Esenide 106Етик, философ 42Етрурија 114Етрурска азбука 115Етрурска цивилизација116

205

Етрурско писмо 37, 111-113,116-117Етрушћани - Етрурци 25,42-43, 47-48, 107, 113-117,132, 135, 140, 143-145, 149,183,187,189,196Е-трусци 113Е-трус-ци 113ЕТ-ру-рија 113ЕТ-русци 113-114Еубеја 146Еуген IV, папа 39, 41Еурипид 121Еуропа 147Еуфрат46, 75-76, 114Ефрат 176Ехнатон - АменофисАменхотеп IV 32-33, 79

Ж

Желински Т. 48Живанчевић Илија М. 34,48, 74-75, 80-81, 141-144,193Жича, манастир 101,119Жунковић Даворин 57Жупанић Нино 48,139, 141

Задонски 30, 34Загорје 84Загреб 107, 113Закавказје 165-166,187Законик цара Душана 73Заратустра 62

Захумље 96Зевс 88, 121,147Zeiss 196Зејер Ж. 48земља Вана 40Зерби 190Zerbi - Zervi, месопотамскарека 172Zerbs 197Zeriuani 190, 196Zeruani 187Златарић Динко 125ЗонараЈован 170,190,197Зрб или Срб 106Зрински, кнез125

И

Ибар 174Ибери, народ 151Иберијско полуострво112,166Ибрахим Ибн Јакуб 118Иван IY, папа 40Иван VIII 97, 133-134Иван Хорват 138Изенбек 26, 30, 34Икоана 50Илион 127Илири 86-87, 122-124, 132.137-138, 155, 160, 165, 183-185, 187Илирије, Кадмов син 122-123Илирија 167Илирик 41,130Илок 103

206

Имбри 144Имброс, пелашки обликимена бога Хермеса 151Инд, река 70, 129, 155, 163,177Инди, народ 143, 155, 177,184Индија 36, 44,63-65, 69, 70-71, 73, 111, 128-129, 160,190Индијци - Индуси 36, 42,44, 46, 61, 64-66, 69-73, 114,128-129,163,178Индоевропљани 22, 58, 70-71, 81,115,124,150,156Индокина 73Индра, бог 62-64Индска цивилизација 70Индски градови 44, 51Иноћентије IV, папа 100-101Иноћентије III, папа 92Ираклије 56, 92, 96,180Иранци'61,181Исаковићи 138Исидор, епископГордосервона 19, 26Истанбул 53Истер - Дунав 153,165,185Истра 84Истрија 42Итака 159Itala41, 119Италија 43, 95, 108, 113,115,132Италијани 41,103,122lustiniana Secunda 134-135

lustinopolis 134Изида и Озирис 89Израелци 79,177

Јабланица 52Јадранско море (AdriaticSea) 96, 98, 100-102, 103,122, 159, 182, 185-186, 192,197Јаков 101,177Јанићијевић Јован 134Јанковић Ђорђе 71-73, 174Јарослав Свети 29Јасон 126,147,159, 161Јафет 122Јевреји 143,177Јевросима, мајка МаркаКраљевића 161Једин Хуберт 41Јелена 161Јелица131Јеремић Н. 49Јерменско пиктографскописмо 110Јероним блажени 37, 39-42,119Јерусалим 91Једин Хуберт 41Језерска епархија 26Јиречек Константин 20,27, 55-56, 98, 102, 168, 188,195Јоаким Осоговски 27Јонија 136, 145Јорданес 131,171,183, 188,

207

195Јован ВладимирДукљански 27Јован Златоусти 42Петар М. Јовановић 48,193Јовић Момир 27, 33, 49, 65,67, 69, 87, 89, 91, 94-95, 99,102, 133-134, 138, 165, 174,180Јоњани 145-146Јосиф Енрико 177Јустин I 40Јустинијан I 40, 92-95, 121,142Јустинијан II19, 25-27Јустинијана Prima 93-95Јустинијана Secunda 134Јустиниполис135

K

Кадлубек 190,196Кадмо 122-123, 146, 159,184Кадмејци 146Калан 163Кали, богиња 73Калибагдан 70Калинк 106Камчатка 168Kap 40Караџић Вук Стефановић34Karion Johanes 173Карионска Хроника 173Карло Велики 173Карло IV 124

Карловачки Летопис 115Карловачки Родослов 75,78,171Карпати 32, 35, 59, 80, 138-139,168,173Карпатски Срби 58, 87.132Карпиније Иван де Плано101Картагина 91, 150Касиодор 171Каспијско језеро 31, 153,157-158,163Катилијан 94Кавкаски Срби 86Кавказ 59, 87, 136-138, 153,157, 165,172Качић Миошић фраАндрија 124-125,142Качићи 101Кедрин Ђорђе 131,155, 180Кекавмен 170Кекроп 146Келти 143, 184Кендл Алфред 57Kenyon Frederic G. 38Керам K. B. 68Кераунијске планине -rope 157, 165Киш 68Кпјев 28-31Кијевљани 30Кијевски Руси 35Киј 29Кимберци 25, 105, 151Кимбери 144, 151Кимберија 32

208

Kimberikon 151Кимерци 25, 31, 105, 135-138,151-153, 157, 166,183Кимери 35, 144Кимерија 153Кимеријци 135, 153Кимеријски Босфор 153,166Кимеријска земља 153Кимри 31Кина51,66,74Кинери 151Кинеско пиктографскописмо 110Кинези 58, 190, 197Кипарско слоговно писмо111Кипарско-минојско писмо110Киренака - Либија 147,166Кладовска скела 50Клаудије Птоломеј 20-21,40, 54-56, 131, 157-158, 165-166, 168, 184,186-187, 191Клечевски 142Климент III 99Козма Прашки 174Колар Ј. 193Коломан, краљ 102Колхида 132, 159, 161, 165Колхиђани 86-87, 123, 147,159-161, 165,184Конопљара 131Констанс I 87Констанс II 26Константин I Велики 40,87

Константин II 18, 87Константин IV 19Константин Философвиди ТшрилоКонстантинопољ 19,25-26,53, 87, 91-92, 94, 97К о н с т а н т и н о п о љ с к аПатријаршија 133Копаидско језеро 147Коптско писмо 112Корбовско острво 50Кордоба 91Кормадин 52Корчула 103Кос 143Кострижевски Ј. 48, 118Кот Диџју 70Котор 99Крајина у Хрватској 21Краљево 131Крамер C. H. 112Кратово 27Крез 136, 144-145Крестон 145Крестонци 178Кречмер П. 48, 114-115,.136Крешимир IV 102Крићани 58, 105, 114Кримско полуострво 153Крим 32, 167Крит 59, 107, 136, 138, 147,161Критско линеарано Aписмо 109Критско пиктографскописмо 109

209

Криво Поље 131Крка 42Крушевац 131Крум 169Ксант 59Ксантос стела 21,34,37-38,105-106,157,175Ксантос, река 106Ксантос - Срб 130Куш 79Кубањ, река 138Кула 51Кулунџић Звонимир 36,112Кума 43,127Квади 182

Л

Лаб 86, 137-138, 164, 171,173Лабарн, хетитски владар138Лав III 95Лаерт, краљ Итаке 126,159Лазаревић Стефан 175Лазић Сима Лукин 48, 75,124-125, 144, 166, 188-190,193-194,197Лакедемон, епонимнихерој Лакедемонаца 147Лакедемоњана 144-145Ламански 142Ланена књига види Повојизагребачке мумијеЛаоле, село 51

Лариса 26Латини 43, 78, 81, 88, 127,100,132,139,179,196Латинско царство 99Лелевељ 142Ленард Л. 48, 57Лепенски Вир 25, 34, 44,46, 50-51, 67, 76, 108, 112,120,130Leptis Magna 93,166Летонци 143Летопис попа Дукљанина39,169Lewicki T. 72Либија, Агенорова мајка147Либијци 105Либија 147Ливије 40, 43Лигнидо (Охрид) 166Лидија 144,136Лидији 157Лидијски Срби 58Лиђани 136, 147Лихјанско писмо 111Лика107Лика, област у Хрватској21Ликија 21, 36, 77, 106-107,156-157,175Ликијци 25, 105, 117, 136,138,140Ликијски Срби 34, 58, 132Ликиније (Лициније) 40Лин121,127Линеарно A - писмо 107Линеарно Б - писмо 45,

210

107,109,120, 129Линов148Липљан 97, 134-135Литавци 184Лоара 186Ловци на северне јеленове25, 61Ловро 101Локрани 14148

Лувр 77Лужички Срби 40, 55, 60,128,189, 192, 196Луј Леже - Louis Leger 47-48Луковић-Пјановић Олга49,57,74, 118,120-122,129,154-156,166-168, 170,179Лутер 119

Љ

Људевит Посавски 18

M

Маврикије 118-119Мађари 107, 113, 118, 195-196Maeotici 157Maje 68-69, 85Мајсен 174Мајсени, народ 174Македонија 19, 121, 185,189-190,196-197Македонија античка 26,169Македонија Друга 94

Македонци 19, 26, 83, 121,123,124,148Максимина Даја 40, 51Макушева 193Мала Азија 19, 21, 26, 34,59, 77, 147,153,168,172Манасијево племе 177Манетон 160Манојловић Гавро 163-164Манси 19, 94-95,168Маретић Тома 28, 60, 169,179-182, 186, 188-189, 195-196Марица 179,189,196Марија Терезија 138Маркелин Амијан, видиАмијан МаркелинМарковић Иван 41Маркомани 182Масагети 153, 182Масперо Гастон 163-164Масуди 72Mater Verborum 187, 190, 197Мауританија Цезарејска166Махабхарата 70Мацјејовски 142Мачванска долина 155Мачва 153Мачек Владимир 103Медеја, кћерка Ејетова161Медија 136-137,185Медитеран 88, 192Међани 135Међуречје 105Мези 123

211

Мезија Горња 94Melanchlaeni 165Мелентије IV, патријарах85Мемфис 163Менес, краљ 58Mentelle 155Меотици 137Меру, планина 64Месопотамија 46, 75-77,105,172, 187Месопотамски Срби 58,87,171Методије св. 25, 27, 97,117,119, 133-134Мизи 155Мпкена 59, 112, 147Микенска држава 148Микењани 141Милано 91, 108Миле 122Миленхоф 143Милер Адриан фон 57Милин Милена 139Милојевић Милош С. 48,74, 77, 96, 129,142,166, 170,172, 175, 182-183, 190, 193,197Милутин 134Минијци 146Миној 147Мир, река на Синају 78, 80,175Мирна, река на Синају 21Мирсала 187Митраизам 89Михаило Асен 101

Михајловић 193Мицкијевич 142Мојсије Хоренски 131.177.179Мојсије 80Монемвасијска хроника 25Монголи 143,190, 197monies Serrorum21, 139, 174Моравска Србија 81Моравска 28Морићи 77Мориш 113Мохенџо Даро 70Мурат I 155-156Муслимани 84Мусолини Бенито 103Мутимир, кнез 97, 133-134

H

Народа c мора 105,135.140Наури - Неури 144Немачка 189Немци 40, 56, 59, 84, 185Неоптолем 126Неправи Скити 152Неретљани 97Неретљанска кнежевина96, 101-102Нерон 89Нестор Кијевски 130, 188,195Несторова Хроника 75, 80,115,170,188,195Неури 152, 183Николајевић Константин193

212

Нијемци 186Никеја 99-100Никита 27Никола, кнез 170Николајевић 48Нил 135,163-164Нићифор 25Ниш 52, 60, 88,166,186Новаковић Реља 49, 75, 82,132,170-176Новгород 30Нови Пазар 133-134Нодило Натко 33Ноје 162, 176Нормани 30-31, 40Нубија 79, 160

O

Оанес67, 76, 112Оарус - Волга 157Обилић Милош 155,156Одисеј 126, 159Озирис 37Oium 171Октавијан Аугуст 40ОлегЗООлимпијада, мајкаАлександра Великог 125,163Омиш 101Он - Хелнополис158Опсикија, тема 26-27Ор29Орбини Мавро 39-41, 103,122-124, 142, 182-183, 191Орфеј 120-121, 126-127,

148,159Орфелин Захарије 125Орхомен 112, 146Орид 132Оринеји 157, 165Орсеида 147Османлије 185Османска империја 83Осоговске планине 27Острогорски Георгије 19,26-27, 92-93, 168Остроготи 182Охридска архиепископија- патријаршија 97, 133Оштривојевићи 96,183

Π

Павелић 103Павловци 52Падина 50Пајсијев Родослов 171Палацки 189,196Палестина 79Палмирско писмо 112Панинијева наука 69Паноније 115Панонија 133, 166, 186Панчево 52Папазоглу 153-154, 160Парети Л. 105, 135Pared L. P. Brezzi, L. Petech105Паризу 155Парис Александар 126,161Патар 175

213

Пауталија 93Пафлагонци 141Пахлавијско писмо 112Пацифик 75,163Пејачевић 172Пејатовићев Родослов 132,171Пејсонел 122Pelagones 114Пелагонија 114Пелазги 114-115, 144-145,149Пеласти 25, 105, 114-115,119, 121, 136, 140-141, 144-146-147, 149-151, 167, 183,187Пелеј 90,147Пелоп 147Пелопонежани 147Пелопонез 25,148Пелусиј 21, 78, 166Пелашка култура 151Пелашко писмо 37, 120-121,126Пелашки језик 120-122,126Пеонци 141Персефона 121Персијанци 61,135, 143Персија 102Персијско слоговно писмо111Перуђа 38Петар Велики 125Петковић Живко Д. 48,193Петровац на Млави 51

214

Петровић Александар М.40, 49, 55-56, 106, 141, 144,151,152, 187Петровић Никола, краљ84Пећ 101Пећка Патријаршија 85Пеукини 186Печуј 165Пешић Радивоје 28-34, 42,49,57,108,112-116.177,187Пије XII, папа 103Пикет Адолф 129Пилот 99Пинди 148Пири Рејс 63Писистрат 45Платон 61-62Плејада Тајгета 147Плиније Старији 21, 60,123, 129, 131, 136-139, 156-157, 165, 167-168. 172. 183-184,186,189,196Плутарх 38, 187Повој загребачке мумије34,37-38,105,107,113, 117,175Подриње 132Подунавље 36, 45, 50, 75-77, 81, 105, 129-130, 132.151-152, 154, 165, 172, 188,195,Подунавци 176Појтингерова карта 166Полибије 88,184,187Полифем 122Полони 182

Пољаци 142, 155Поморавље 154Помпонија Мела 21, 165-166,171Pons Servili 166Понт 32, 77, 159, 166, 173,184поп Дукљанин 80П о р ф и р о г е н е тКонстантин VII 18, 25, 27,54-56, 59-60,169,177,180Посавина 165Посејдон 147Потпорањ 52Поповић Павле 176Праг 124Превалитана 94Прерадовић Петар 103Прерадовић Рајко 138Призрен 97, 132Пријам 126,148,159Приск 55Приштина 134Проб 40Прохор Пчињски 27Прокопија 55, 130-131,134-135, 141, 183, 188-189,195-196Пронапид 121,127,148П р о т о е л а м с к оклинописно писмо 109П р о т о и н д и ј с к опиктографско писмо 109П р о т о п а л е с т и н с к ослоговно писмо 110Протосемитско слоговнописмоНО

Протосинајско слоговнописмоПОПротословени 24,151П р о т о с у м е р с к опиктографско писмо 109П р о т о ф е н и ч а н с к ослоговно гшсмо 110Пруси 182Псеудо-Маврикије 71Псеудо-Цезарије 55, 77,130-131,176Птоломеј 42, 60, 139, 157-158, 165-166, 168. 174, 189,196Птоломеја 91Птоломеј Еуергет 53Птоломеј Филаделф 53Пунско писмо 111Putzgers 157

Pa - Ра-а, бог 164,158Ра - Волга 31, 158,164-165,168,173Рабан 87Рабиндер Борис 29-30, 34-35,48Равњани 114Радовишка епархија 26Раздивал 29Разврата 50Рајић Јован 48, 124, 142,144,172,193Рајна 59,171Раковски 142Ракса или Раса у Немачкој

215

189,196Рамзес II 159-160Рамзес πι 135Рас 97-98, 113-114, 133-134,196Рас, град у Тракији 178Раса 164, 189Раса, народ 107,132Раса, река у Немачкој 189Расејанп 189, 196Расени 43-44, 83, 113-114,132, 140, 144, 149, 151, 164,187Расенско писмо 37, 112Раси 43, 48, 113, 164, 189,195-196Расина 114Rassiani 123Rastia 189, 196Растислав Моравски 28Rasciani 189Ratia 189, 196Racz 189, 196Raci 107, 113, 186Racia 196Raciia 196Radija 189Рачки Фрањо 102Рашани 107, 113, 144, 195-196Рашка 83, 113-114, 132,151,164,189, 196Рашка Доња 189Рашка, река у Србији 189Рашка епископија 133Рашица 114Рашчани 25, 43-44, 107,

132, 164, 179, 183, 189Рашчанско писмо 37Рг-веда 62, 64Ререк 30Реслер 143Ресница 114Рециус 143Рибаков Б. А. 57Римљани 32, 43, 73, 87. 89-91, 101, 113, 116-117, 132,143,161, 179Рпм 28, 31-32, 43, 88-92,100,161,166Римска Империја 89, 93Риони - река Фасис 160Рицл Марија 187Робер С. 48Родос 158Рођани - Родошани 141Ромул и Рем 161Росолани 183Ротарио 93, 96Routsi 185Руварац Иларион 125, 193Рудник 131Румунија 139Рурик 29-30Руси 30,32,128, 142, 164Русија 30, 32, 35, 80-81,132,138,142, 170Русин 101Руф Квинтије Курцијус124Руза II136Rha, Волга 157-158

216

Sabellico 40Сабрата 166-167Сава, река 52, 174Сава, св. - Сава Немањић99-100Сава Текелија 138САД 84Саксонија 138Сала, река 137,173С а л о н и т а н с к анадбискупија 98Самудско писмо 111Самуило 170санскрт 36, 44, 69, 73, 75Санџак 83Санџаклије 83Сарабис, на Иберскомполуострву 168Sarbanissa 166Sarbacon 167Сарби 190Sarbs 197Сарди 105Сармати 83, 142, 155, 173-174, 183,186-187Sarmatia 32,182,186,190,197Сарматске планине 173Сарум, те СорбиодунСарваш 52Сафаитско писмо 111Себер 151св. Браћа 28, 37, 97,117Свач 99Сведи 182Свелеуви 132

Светимировићи 96,183Светосавље 98, 73Свевладовићи 96,183Свевско море 173Селеукиди 91Семити 176Сенара 80Сенусерет 1160Сенусерет II160Сенусерет III160Септимије Север 93Septuaginta 53-54, 119Čep, планине 139Seras - Seres 171Serbania 197Сербаније 190Serbanissa 167Серберион 157, 167Сербетос 166-167Сербетос - Сербетис 166Серби 137-139, 156-157.166,185Serbiensis, провинција 190,196Сербинос 165-166,186Serblia - Servlia y Тесалији168Сербоји - Сирбоји 165Сербонијско језеро 21, 78-79, 156, 166, 175Сербица 168-169Сербица (солунскозалеђе) 168Servi 190Servia 123Serviani 123Сервије 170

217

ServJia 168-169Servloi 59-60Сервогордон 19, 26-27Servs 197Сервохорион у Беотији168Servoca 175Serdica 87Сердика 93Серез - Сер 169Seri 139, 171Sereni 171Serre 165Serrei 137-139, 156Serri 165Seruios 173Сесострис 158-160Сет52Siberia 197Сибини 152Sibinnoi 152Сибир 168,190Sibiria 197Сибирија 190Сидрон 42Сигиберта Хемблаза 190,197Сигини 144,185Сикули 105Сим, Хам и Јафет 176Симбер 151Симбри 144,151Симоката Теофилакт 171Синај 21, 78-79,166,175Singidunum 97Синопа153Sirbes 106

Sirbi 182Sirbia 174, 190, 197Сирбиди, племе 167Сирбија 190Sirbiria 197Сирбирија 190Sirbis - Србица 77,175Сирбис, река Ксантос 156-157Сирија 26, 79,160Сирмијум 97Сирмијумска митрополија95Сисак 18Сисирба Амазонка 167Сисирба код Ефеса 167Sisyrbites Amazone 168Сицилија 95,135Скамандар, тројанскарека Србица 21, 77Скандинавија 182Скилица Јован 170Скири 182-183Скит 42Скити 31, 35, 42, 124, 135-137,152-153,166,171,183Скитија 171SWaboi'lSOSklavi 173Sklavine 131Склавиније 54, 56,131Скок Петар 192Сколастикус Фредегар171Скопље 97Скордиск 122Скрадин 42

218

Славец 101-102Слави 173Slavisianoi 27Слависијани 27Славонија 52, 84Слези 182Словеници 83Смолен, племе 26Софија 87, 95Солзбери 175Соломон, бискуп изКонстанце 187,190, 197Солон 62, 129Солун 25-26, 28, 93, 96,169Солунски викаријат 95Солуњани 28Сопоћани 151Сораб - Сораби 83, 156,173-174Sorabi, Surben 196Sorbi 175Sorbek 174Sorben 173Sorbiacum 175Sosibios 141Спајићева АнђелијаСтанчић 80Спартанци 145Сплит 98,100Споменик изгинулимлиђанским (ликијским)коњаницима 34, 38, 145,175Спори 55, 83, 183, 188, 195-196Срб - Ксант 21,175Срб на Уни 21,106-107

Србаница 166Срби са Висле 80Срби са Волге 80Србица 22Србица - Срб 157Србица, данас Ксантос 21,106,131, 166, 172Србија, на Синају 21, 78Србишче 171Средоземно море 106Срејовић Драгослав 50, 67,108Сремска Митровица 113Срећковић Пантелија С.48, 193Станојевић Станоје 99,143Стагира 121Старчево 52Старојеврејско писмо 110Стефан Немања 99, 132,135Стефан Првовенчани 100Стефан Византинац 167-168Стела Ксантос видиКсантос стелаСтојан Јанковић 161Стојановић Љубомир 42,105Страбон 21, 106, 156-157,163,175, 179Стридон 42Стријковски 29Стримон 19, 26, 169Струма 26Струмица 26, 52,169Судак 32

219

Suevi 171Сумер 51, 58-59, 71, 76,112Сумерани 76Сумерска цивилизација 31Сумерско писмо 109Сурчин 52Surben 190Сурож 32Суровјецки 48, 142Scizi 137Sclaviniae 20Swadech Moris 57Syberus 167Syraces 165Syrbidae 167

Табарн 138Талета 129Тамир 121, 127Тамиш 113Танаис - Дон 157Тантал 147Tape 28Татишчев 142Таулантије 122Тацит 184,186,189,196Тврдош I, II132Теба 146-147,158-159Телефаса 146Тенах 53Теодор I Ласкарис 99Теофан 25, 27,131,180Теофилакт Симоката 71,76,180,Терамејски залив 169

Тесалија 147,168Тесла Никола 103Теукри 105Теута 123Тезеј 161Тибар 161Тигар 75-77Тиглатпаласар III 78, 80Тилак 63-64, 71Тимочка Крајина 81Тимок 131Тинај 141Тининско доба 158Тир 122Тирени 115Тиринт 112Тирси 114Тирсени 43-44, 105, 113-114,140,144-145,149Тирсенско море 43Тиренско писмо 43Тирси 113Титмар 47Тито - Јосип Броз 103Тот 112Травник 103Травунија 96, 99Традоник Пјетро 101Trakia 196Тракија 130-131, 177-180,189Трауза 178Tracija 189Трачани 25, 42, 44, 83, 120-123, 141-142, 155, 177-180,183,185, 188Трачанско писмо 37

220

Трговиште 133Трибал, Таулантијев син122Трибали 25, 123, 153-156,170Трибалија 155Трибалске равнице 131,153-154Трипољска култура 132Троја 59, 90, 112, 127, 141,159,161Тројански рат 126, 127,141,148,161Тројанци 58, 90, 140-141Троношки Летопис 193Туђман Фрањо 103Турци 53, 84, 125, 133, 143,185,192,197Thraci 122Thracia 196Thracians 195Thrakoi 179

Ή

Ћирилица 117,128,145Ћирило, светиКонстантин Философ 25,27-28, 34,119, 134Ћоровић Владимир 143Ћосић Добрица 103

Угарска 98,101Украјина 31, 34Ulpianensis 135

Улпијана 134Улцињ 99,184Уна, река у Хрватској 18,22, 23, 98, 107Ур68Урал 168Урарту 136Урош 1101, 103Урошевац 134Урук 68,162Утнапиштим 45,161-162

Фабрицијус 174Фасис - Фасид, река 159-160Феникија 81Феничани 147Феничанско слоговнописмо 45,110Ферекид 129Фестоски диск 109Филип II 26, 40, 121, 123,125Филистејци 105Фини 182,185-186Фиренца 116-117Фисон, река 77,175-177Фисонци 176 'Флашар Мирон 41Фојница 103Фокејани 141Фотије, патријарх 28, 97,133Франзен Аугуст 41

221

Французи 84, 122Фрејзер Џемс Џ. 33Фрижани, Фригијци,Фриги, 136-137Фтија 147Фу Хси 58

Хазари 117Хајдуково 51Хајдучка Воденица 50Халкидика121Халкидичани 127Халкокондил Лаоник 154-155Харапа 70Харитопуло МанојлоСарантен 99-100Хармонија 156,159Хатуша 135Hvindi 185Хекатеј 129, 154Хектор 126Хелада 89, 146, 148, 163,168Хеланик 187Хелен 120,147Хелени 21, 58, 121, 126,144-149, 178, 192, 197-198Хелеспонт 140, 145Хелиополис158Хелмод 190,196Хенети 173Херакле 81,126,147,159Хераклеја 91Хераклија види Ираклије

222

Хермес 151Херодот 21-22, 31, 78-79,87, 106, 113-115, 127, 131,136-137, 141-142, 144-149,152-156, 158-159-160, 164,167, 175, 177-180, 183-185,187Херсонес - Херсон 27-28,37,117Хесиод 127, 129Хетити 79,138Хетитско царство 135Хетско клинописно ипиктографско писмо 110Хидекел 176Хиландар 156Hilli 160Hiluri 160Hillyrioi 160Хималаји 70-71, 73, 105Хиндуизам 73Хири 182-183Хирканско мореКаспијско језеро 163Хисарлик 140Хитлер Адолф 103Хоенштауфовац ФридрихII100Хомер 45, 77, 90, 112, 121,126-128, 129, 140-142, 148,156,159,186Хомољски Срби 82Хонорија III, папа 99Хоремхаб 79Хорус 52Hrabanus Mavrus 42Хрвати 22, 33, 84, 102-103,

125, 138,179-182, 193Хрватска 21, 84, 103, 107Хрозни Б. 48Хуни 190, 197Хуритско клинописнописмо 109Хуска, земља 176

цЦајс 189Цариград 95, 99-100Цезар Гај Јулије 40, 43,142Gerbst - Zerbst - Servestum 171Cervetii 171Церин 48Cimmeri, област 157Cimmerio 137-139, 156-157Cimmerium 157Cippo di Perugia 34, 38, 145Цојс 143Coritta 40Црна Гора 84Црно море 122,141,153Црногорци 83-84, 142Црњански Милош 138,175

Чајкановић Веселин 33,81-82Чаршија 52Часлав, кнез 96,183Чедвик 107Чеси 128,142,187Черноризац Храбар 46-48Чешке планине 173

Чикаго 182Читлук 131Чока 52

Ш

Шабац 132Шаркамен 51Шафарик П. Ј. 20, 39, 48,55-56, 124, 128-129, 142,144, 180-181, 187-189, 193,195-196Шведи - Швеђани 185Швер Ив. 124-125Шевић Јован 138Шедел Хартман 187Шид103Шиптари 132Шишић Фердо 24Шлизер 196Шлиман Хајнрих 112Шлицер 189Шпанија 61Шупилулијум II 135

W

Wacerad 187Walter Wüst 167Wende 186Wind 186Winde 186Windi 185Wined 186

223

Од истог аутора:

»"О Дачанима и њиховом пореклу" III КонгресAIESSEE, Букурешт, 1974. (на руском језику)

»"Дубровачка властела у Новом Брду 1439-1455.године" »Studia Humanistica« бр. II; Часопис Философскогфакултета у Приштини;

»"Дубровчани пучани у Новом Брду средином XVвека" Годишњак »Архива Косова« бр. X-XI, 1974-1975;Приштина, 1979.

»"Roman Provinces at the Right Side of Medium DanubeDuring the Emperor Traianus" XV Светски Конгрес Историчара,Букурешт, 1980.

*"Покушај успостављања контаката папа БенедиктаXI и Климента V са српским краљем Милутином (1303-1308)"Универзитет у Софији, II Међународни СимпозијумБугарске, Смољан, 1984. (на руском језику)

»"Писма папе Климента V краљу Душану почетком1346. године" V Конгрес AIESSEE, Београд 1984. (на рускомјезику)

»"Pre-Hellenistic Balkan Tribes" XVI Светски КонгресИсторичара, Лос Анђелес, 1984.

»"Ragusans in Novo Brdo in Second Half of XV Century" VТурколошки Конгрес, Истанбул, 1985.

»"Латински језик за историчаре" Универзитетскиуџбеник, Завод за издавање уџбеника, Приштина, 1985.

»"Писма папе Климента V краљу Душану почетком1346. године" »Синтеза« Часопис за културу, уметност идурштвена питанња, Крушевац, 1986.

»"The Activity of Ragusans Colony in Novo Brdo" ΧКонгрес Историчара, Анкара, 1986.

»"Један прилог око расветљавања убикацијеЈустинијане Prima" II Међународни Конгрес Бугаристике,Софија, 1986. (на руском језику)

»"Неки аспекти схватања грчких мистерија" IVСимпозијум Античара Југославије, Пула, 1986.

»"Сабор у Сердици 343. године" II Међународни

Симпозијум Универзитета у Софији, Смољан, 1987. (наруском језику)

»"Yugoslav Historiography on Kemal Ataturk" AppropriateCongress of Historians, Ankara. 1987.

»"Communication relations of Adriatic Cities with theTurkish Hinterland on Balkan up to XVI century" Symposium ofCIEPO in Minneapolis, Minneapolis. 1988.

»"Tzar Lion's III Decret from the Year 735. and the ChurchJurisdiction in Balkan" XVII Светски Конгрес Историчара,Штутгарт 1988.

»"Bishopric System of Early Church on Balkan" VIКонгрес AIESSEE, Софија, 1989.

»"Сећање на један пораз" Часопис »Нови Свет« XX,бр. 2, Приштина, 1989.

»"Исихазам и косовски Видовдан" Научни скуп»Шест векова од Косовске битке« Приштина, 1989.

»"Јустинијана Prima" Поводом 75. годишњицеархеолошког истраживања, Лесковачки Зборник XXIX,Лесковац, 1989.

»"Српске земље у владари" - монографија, Параћин,1989.

»"Процес ишчезавања античких институција наБалкану" V Научни скуп Античара Југославије, Скопње,1989.

»"Аријанство и Сердички сабор 343. године"»Зборник Философског факултета« XVIII-XIX, Приштина.1989.

»"Српске земље и владари" - монографија, IIдопуњено издање, Друштво за неговање историјских иуметничких вредности, Крушевац, Љубљана, 1990.

»"Fall of Smederevo and the End of the Serbian Despoty" XIКонгрес Историчара, Анкара, 1990.

*"Рим и Цариград на размеђи векова" »Обележје«часопис за друштвена питања, науку и културу, XXI

»"Варварска племена и позно Римско Царство"»Зборник Философског факултета« XXI- XXII (1991-1992),Приштина, 1991.

»"Србија и римокатоличка црква у Средњем веку" -монограсрија (према магистарском раду "Католичка црква усредњовековној српској држави XIII-XV века") Крушевац.1994.

*''Рано хришћанство на Балкану" - монографпја(према докторској дисертацији "Догматски сукоби унутархришћанске цркве и њихов одраз на друштвене прилике уИлирику III-VI века") Ниш, 1994.

»"Мистеријски култови источног Медитерана"»Зборшгк радова Философског факултета« XXIII-XXIV(1993-1994); Приштина, 1995.

»"Историја Старог века I" - универзитетски уџбеник.Приштина, 1995.

»"Трагови прошлости" Зборник »Магазнн« бр. 4,Приштина, 1996.

»"Историја Срба" - универзитетски уџбеник,Приштина, 1997.

»"Латински језик за историчаре" II допуњено издање- универзитетски уџбеник, Завод за издавање уџбеника,Београд, 1997.

»"Распад српског Царства" Научни скуп »Српскотројство 650 година« Приштина. 1996 Универзитет уПриштини, 1997.

*"Свети Сава" - монографија, Приштина, 1998.•»"Историја Срба" - II издање, универзитетски

уџбеник, Смедерево, 2000.»'Трчки историчари у преводу Милоша Н. Ђурића"

Научни скуп »Антика у Југославији« Београд, 2000.»'Άκτ ο Толеранцији вера и Хришћанство"

Међународни Научни скуп »О Константину Великом« Ниш,2001.

»"Свети Сава" - монографија, II издање, Краљево,2002.

A. C. Спајићева, Најстарији језик Библије; Синај

Археолошко балго Косова и Метохије; Античка налазишта и комуникације

F. W

. Pu

tzge

rs;

His

tori

sche

r Sc

hul-

Atla

s, C

Tp.

5:

Rei

ch A

lexa

nder

s de

s G

ross

en

F.

W.

Put

zger

s, H

isto

risc

her

Sch

ul-A

tlas

, ст

р. 3

M O P E E P H O E

P.

Нов

аков

ић,

Срб

и; К

арта

из

Рај

иће

ве И

стор

ије

раз

ни

х ев

роп

ски

х н

арод

а

P.

Нов

аков

ић,

Срб

и; К

арта

у С

ветс

кој Х

рон

иц

и

P.

Нов

аков

ић,

Срб

и;

Жуп

е П

олап

ске

Срб

ије

пре

ма

Шет

ген

у и

Гра

јзи

гу

Р. Новаковић, Карпатски и ЛикијскиСрби; Monies Serroram

P. Новаковић, Карпатски и Ликијски Срби;Положај Плинијеви и Птоломејевих Срба

P.

Нов

аков

ић,

Кар

пат

ски

и Л

ики

јски

Срб

и;

Пол

ожај

Срб

а (S

em)

у Г

роњ

ој Д

аки

ји н

а п

очет

ку I

I ве

ка п

осле

Хри

ста

P.

Но

ва

ко

ви

ћ,

Ка

рп

атс

ки

и Л

ик

ијс

ки

Ср

би

; T

erra

e H

aem

o A

diac

ente

s

O.

Л.

Пја

нови

ћ, С

рби.

.. н

арод

нај

стар

ији

; С

еоба

Срб

а и

з п

рап

осто

јби

не

Ин

дије

M. Јовић, Српске земље и владари;Србија крајем XII и почетком XIII века

М. Јовић, Српске земље и владари;Србија од почетка XIII до почетка XIV века

Μ. Јовић, Српске земље и владари, стр. 53: Србија за време цара Душана

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

94 ( = 163 . 41)

ЈОВИЋ, МомирСрби пре Срба / Момир Јовић. -

Краљево : Доротеус, 2002. (Краљево :Дуга). - 226 стр. ; 19 cm. - (Библиотека"Искон" ; књ. бр. 1)

Тираж 500. - Summary: Serbs before Serbs.- Од истог аутора: стр. 224-226. - Напоменеи библиографске референце уз текст.

ISBN 86-7616-003-1

a) Срби - ПореклоCOBISS-ID 101705996