Beograd, jun 2008.

21

uz fi nansijsku podrškuFICE International

ovaj broj Vodiča za hraniteljstvo naći će se u domovima svih hranitelja iz Srbije, pa želimo da pozdravimo i one hranitelje u čijim će se rukama Vodič naći po prvi put. Želimo da ga i oni zavole kao što ga volite vi koji ga čitate već 10 godina. Koliko je Vodič omiljen, govori i pismo jedne hraniteljice, koja nam je napisala da je Vodič najomiljeniji list u njenoj kući - “ja čitam naglas, svi slušaju”.

Prvi broj Vodiča objavljen je septembra 1999. godine i do sada su izašla 42 broja. Hranitelji i deca na smeštaju preko Vodiča dobijaju informacije o tome kako da ostvare određena prava i tako poboljšaju svoj materijalni, zdravstveni i socijalni status. Vodič je postao sastavni informativni deo osmišljene psihosocijalne podrške hraniteljskim porodicama. I sami hranitelji su svojim sugestijama doprineli da u Vodiču pišemo o temama koje su za njih bitne. Ono što je za nas jako važno, to je da hranitelji imaju puno poverenje u informacije koje dobijaju preko Vodiča i da nam sa puno poverenja i postavljaju određena pitanja, očekujući prave odgovore. Mi se trudimo da uvek damo pravi odgovor, a ukoliko ne možemo sami da ga pružimo, upućujemo hranitelje na pravu adresu.

Dragi hranitelji, u ovom broju Vodiča upoznaćemo vas sa društvenom ulogom i značajem nevladinih organizacija, udruženja i asocijacija građana, njihovom uticaju na kreiranje politike, sa idejom osnivanja saveza hranitelja na nivou Republike i aktivnostima koje se preduzimaju u cilju osnivanja

Poštovani hranitelji,

DRUŠTVENA ULOGA I ZNAČAJ NEVLADINIH ORGANIZACIJA, UDRUŽENJA I ASOCIJACIJA GRAĐANA

mr Branka Pavlović,

konsultant u oblasti socijalne politike

Nevladine organizacije, udruženja i asocijacije građana ili zajedničkim imenom - organizacije civilnog društva, imaju veći broj zajedničkih karakteristika, među kojima su najvažnije sledeće:

- osnivaju ih sami građani koji se dobrovoljno udružuju, na osnovu prepoznatih zajedničkih interesa; - nevladine su, jer ih ne osniva vladin, odnosno javni sektor; - nepolitičke su, jer ne učestvuju u partijsko-političkom osvajanju vlasti, ali mogu da učestvuju i da utiču na kreiranje javne politike (public policy) za dobrobit različitih grupa građana; - neprofi tne su ili neprofi tabilne, odnosno nisu usmerene na stvaranje zarade, već na obezbeđivanje usluga svojim korisnicima ili ciljnoj grupi;

- doprinose rešavanju problema u svojoj okolini i društvu u celini, tako da nisu same sebi svrha, već nastaju da bi stvorile promene u sredini i poboljšale uslove života građana; - u svom radu vođene su sistemom vrednosti i principa na osnovu kojih utvrđuju svoju viziju, misiju, ciljeve rada i defi nišu programe.

Sve ove organizacije se bave vrlo raznovrsnim oblastima društvenog života i opravdano je reći da nema nijedne oblasti u kojoj te organizacije ne bi mogle da deluju, ukoliko sami građani prepoznaju interes da se organizuju. Najčešće oblasti delovanja organizacija civilnog društva su: razvijanje lokalne zajednice i poboljšavanje uslova života u njoj; obrazovanje za demokratiju i građansko društvo; zaštita ljudskih i građanskih prava; zastupanje ženskih prava i unapređenje društvene uloge žena; zastupanje prava deteta i prava marginalizovanih grupa; podrška deci i mladima bez roditeljskog staranja; podrška starim osobama; društvena inkluzija osoba sa

UVODNA REČ Opomena

“Važno je, možda, i to da znamo:čovek je željen, tek ako želi.

I ako celoga sebe damotek tada i možemo biti celi

Saznaćemo, tek ako kažemoreči iskrene, istovetne.

I samo onda kada i mi tražimo,moći će neko i nas da sretne.”

Miroslav Antić

tog saveza. Tekstove su pisale naše kolege, saradnici i hranitelji, koji se već dugi niz godina bave hraniteljstvom i koji žele da daju doprinos da se i u Srbiji formira asocijacija hranitelja, koja će se angažovati na poboljšanju statusa hranitelja i koja će zastupati njihove interese.

Stoga vam uz ovaj broj Vodiča dostavljamo Anketu, kako bismo saznali da li podržavate osnivanje saveza, da li očekujete da ćete udruživanjem lakše rešavati probleme dece na porodičnom smeštaju i probleme vas kao hranitelja i sl. i očekujemo vaše odgovore.

U R E D N I KGordana Miladinović

FAMILIA je od avgusta na novoj adresi:

Gundulićev venac 38/V

invaliditetom i dece sa smetnjama u razvoju, zaštita životne sredine; zastupanje različitih drugih interesa građana, humanitarni rad itd. Ove organizacije su jedan od stubova civilnog društva, shvaćenog kao normativno-mobilizatorskog koncepta koji služi da bi se motivisali i mobilisali građani i ostali socijalni akteri kako bi ustanovili i razvili sadržaje i oblike civilnih aktivnosti. Ovako izražen koncept civilnog društva posebno dolazi do izražaja u periodu tranzicije. Civilno društvo je društvo građana i njihovih asocijacija u kome se građanin pojavljuje istovremeno u dvostrukom svojstvu: kao osoba, ličnost ili individua koja ima pravo na privatni život, ali i kao vlasnik prava na slobodu i učešće u javnom životu. Tako se unutar civilnog društva analitički mogu razlikovati tri nivoa: građani kao pojedinci, zatim udruženja, odnosno asocijacije građana, društveni pokreti i građanske ustanove i javnost.

Uloga organizacija civilnog društva

Termin participativna demokratija označava relativno novi trend u demokratskim društvima po kome se doprinos građana demokratiji ne ogleda samo u partijsko-političkom angažmanu i glasanju na izborima. Građani učestvuju i angažuju se na političkim temama koje njih posebno interesuju (ali nezavisno od političkih partija) i zalažu se i bore za ona rešenja koja smatraju adekvatnim. Organizacije civilnog društva mogu i neophodno je da rade na identifi kovanju i otklanjanju normativnih barijera koje koče dalji razvoj organizacija civilnog društva, da predlažu konkretne promene zakona i propisa koji bi omogućili sprovođenje njihovih preporuka u praksi, da organizuju javne kampanje o različitim društveno-značajnim pitanjima, kao što su siromaštvo, zaštita životne sredine, društvena briga o deci bez roditeljskog staranja itd. Pored toga, one mogu da pružaju edukativne usluge raznim društvenim akterima, kao i direktne socijalne usluge osetljivim grupama građana. Direktne socijalne usluge uključuju, na primer, podršku žrtvama nasilja osnivanjem skloništa i pružanjem psihosocijalne podrške, formiranjem dnevnih centara za osobe sa invaliditetom ili decu sa smetnjama u razvoju, osnivanjem klubova za hranitelje i decu na smeštaju u hraniteljskim porodicama i sl. Neke opštine su defi nisale posebne budžetske stavke za podršku projektima i programima organizacija civilnog društva koje obezbeđuju različite, pretežno alternativne edukativne i socijalne usluge i putem javnog konkursa im dodeljuju sredstva.

U oblasti socijalnih usluga organizacije civilnog društva mogu da imaju posebno značajnu ulogu u primeni Startegije reforme socijalne zaštite na lokalnom nivou. Neki od principa na kojima ova strategija počiva su i princip pluralizma pružalaca usluga, integralni pristup socijalnoj zaštiti i pružanje usluga u zajednici, odnosno prirodnom okruženju korisnika, kao i deinstitucionalizacija socijalne zaštite. Organizacije civilnog društva imaju mogućnost da pružaju usluge koje podržavaju proces deinstitucionalizacije i podstiču uključivanje pojedinca u društveni život u lokalu, a identifi kovane su kao nedostajuće u postojećem, institucionalnom sistemu usluga. Neke od alternativnih usluga su već ustaljene u domenu rada ovih organizacija – skloništa za žrtve nasilja i dnevni centri. Međutim, inovativne usluge se mogu očekivati u okviru pomoći u kući, psihosocijalne podrške i organizovanja različitih oblika grupne terapije i samoorganizovanja za obolele od HIV/AIDS-a, narkomane i alkoholičare, zatim kao usluge klubova i

kreativnih programa za mlade, kao podrška osobama sa problemima mentalnog zdravlja i sl.

Značajno polje delovanja organizacija civilnog društva može da bude u podsticanju integralnog pristupa socijalnoj zaštiti kroz pružanje usluga koje su koncipirane na osnovu dobre međusektorske saradnje na lokalnom nivou i uključuju učešće različitih drugih aktera (domova zdravlja, centara za socijalni rad, obrazovnih institucija, opština itd.). Integralni pristup obezbeđuje obuhvatnije bavljenje različitim aspektima i konkretnim problemima siromaštva i socijalne zaštite, kao i celovitije zadovoljavanje potreba osetljivih grupa. Ovakav pristup počiva na konceptu partnerstva u pružanju usluga krajnjim korisnicima. Partnerstvo je relacija između dva ili više aktera koja se zasnova na prepoznatom zajedničkom interesu, jednakom međusobnom uvažavanju i podeli odgovornosti za krajnje rezultate zajedničkog rada. Uključivanjem u partnerstva u pružanju socijalnih usluga u zajednici, organizacije civilnog društva osnažuju i svoj sopstveni društveni uticaj i kredibilitet.

Građani i državne institucije koje pružaju usluge socijalne zaštite često nisu upoznati sa potrebama za uvođenjem različitih aktera u sferu pružanja usluga. Tako je jedna od identifi kovanih prepreka u primeni reforme socijalne zaštite u Srbiji upravo defi nisana kao i dalje prisutna rezerva u javnim institucijama i delu opštinske administracije prema organizacijama civilnog

društva. Zato ove organizacije treba da učestvuju u procesu edukacije i da ističu važnost uvođenja tržišno-konkurentskih principa u sistem pružanja usluga koji bi omogućili veću uključenost nevladinih organizacija, udruženja građana i asocijacija u ovoj oblasti. Cilj uključivanja većeg broja aktera kao pružalaca usluga – kako organizacija civilnog društva, tako i privatnih agencija, trebalo bi da poveća brojnost i raznovrsnost samih usluga i da omogući širi obuhvat većeg broja osetljivih grupa. Uvođenje tržišno-konkurentskih proncipa

vodi i povećanju efi kasnosti i opstanka onih pružalaca usluga koji su najbolji, a zatvaranju onih usluga kojima su korisnici nezadovoljni. Bilo bi neophodno što bolje upoznati javnost sa komparativnim prednostima organizacija civilnog društva, kao što su njihova veća osetljivost za potrebe samih korisnika i veća fl eksibilnost u radu u odnosu na institucije. Ove organizacije su osetljivije na potrebe korisnika, jer su predstavnici organizacija često i sami iz grupe korisnika usluga – osobe sa invaliditetom, hranitelji, roditelji dece sa smetnjama u razvoju itd. Veliku prednost organizacija civilnog društva predstavlja njihova fl eksibilnost u radu, kao posledica neopterećenosti brojnim administrativnim procedurama od kojih „pate“ institucije, što omogućava da usluge prilagođavaju potrebama određene grupe korisnika i da budu efi kasnije u njihovom pružanju.

Jedan od problema koji karakteriše sistem socijalne zaštite je problem nepotpune obuhvaćenosti, što znači da veliki broj onih kojima je pomoć potrebna ne koristi socijalne programe, ni novčanu pomoć na koju ima pravo. Organizacije civilnog društva koje rade na terenu sa osetljivim grupama mogu da pruže konkretnu logističku podršku osetljivim grupama kako bi one lakše došle do ostvarivanja svojih prava u oblasti socijalne zaštite. Takođe, ove organizacije imaju mogućnost i da učestvuju u defi nisanju barijera koje otežavaju pristup posebno osetljivih društvenih grupa sistemu socijalne zaštite, tako što će raditi različite participativne analize i na osnovu toga predlagati odgovarajuća rešenja.

PODRŠKA “FICE SRBIJA” OSNIVANJU I RADU ASOCIJACIJE HRANITELJA

Željka Burgund, predsednik Udruženja “FICE Srbija”

FICE Srbija, Udruženje za podršku deci u vanporodičnom vaspitanju je pre nekoliko godina konkurisalo kod holandskog ministarstva inostranih poslova za projekat pod nazivom “Podrška reformi hraniteljstva u Srbiji”. Cilj projekta je implementacija dva programa: PRAJD – Program obuke za hranitelje i usvojitelje i Porodična konferencija – model podrške porodici u rešavanju problema. Podršku za realizaciju projekta FICE Srbija pružili su predstavnici centara za socijalni rad, ustanova za decu, Asocijacija FAMILIA i Ministarstvo rada i socijalne politike.

Očekivani rezultati projekta su stvaranje povoljnijih uslova u hraniteljstvu, putem podizanja kompetencije hranitelja, i osnivanje Asocijacije hranitelja, kao modela neposrednih nosioca brige u hraniteljstvu.

U okviru ovog projekta, do kraja 2008. godine biće okončana obuka za 60 trenera i više od 300 hranitelja. Korišćeni PRAJD program obuke, u najširem smislu reči, podrazumeva da tokom pripreme i obuke, potencijalni hranitelji donesu odluku o tome da li su spremni i sposobni da se bave hraniteljstvom. Program ima za cilj sticanje potrebnih kompetencija za hraniteljstvo kao i kontinuiranu podršku tokom bavljenja hraniteljstvom.

Pored intenzivnih aktivnosti na obuci trenera i hranitelja, FICE Srbija u partnerstvu sa Asocijacijom FAMILIA podržava udruživanje postojećih klubova i udruženja hranitelja. Cilj učešća FICE Srbije u ovoj aktivnosti je podrška koncipiranju Asocijacije hranitelja Srbije kroz defi nisanje ciljeva, misije i aktivnosti.

Tim povodom u Somboru je 15. marta 2008. godine održan inicijalni sastanak kome su prisustvovali hranitelji iz devet postojećih udruženja i klubova. Hranitelji su razmenili dosadašnja iskustva, izrazili potrebe, dali predloge i ideje o udruživanju. Sastanak su organizovali gospodin Stevan Milenkov, predsednik Udruženja “Lastavica” iz grada domaćina i gospodin Martin Sladok, hranitelj iz Stare Pazove. Kao moguće aktivnosti Asocijacije predložene su:

- obeležavanje dana hraniteljstva u Srbiji- vođenje pozitivne medijske kampanje- kontinuirano podizanje kvaliteta veština i znanja samih hranitelja- razmena iskustava i isticanje kvalitetne, na veštinama zasnovane prakse.

Izraženo je očekivanje da bi Asocijacija mogla doprineti pozitivnom predstavljanju i razumevanju hraniteljstva, višem kvalitetu ovog oblika socijalne zaštite, kao i ostvarivanju prava hranitelja i dece na smeštaju.

Gospodin Miša Petrović, hranitelj iz Barajeva, dao je niz zanimljivih sugestija i ideja u vezi sa mogućim aktivnostima Asocijacije. Buduća asocijacija bi, uz ulogu zastupanja zbirnog glasa (kada pojedinac govori u ime svih ostalih udruženja i klubova), omogućila kontinuirano sagledavanje aktuelnih potreba hranitelja kao i dece na smeštaju. To bi mogle biti potrebe za dodatnim znanjima, literaturom, obukama, udruživanjem i razmenom iskustava. Osnivanje i razvoj asocijacije ponudilo bi nove mogućnosti za promociju hraniteljstva u medijima i među građanima. Asocijacija bi takođe mogla da ponudi širok spektar podrške novim i postojećim hraniteljima i omogući

zaštitu prava hranitelja, kao i zadovoljavanje različitih potreba na jednom mestu. Asocijacija bi doprinela jasnijem izražavanju zajedničkih interesa hranitelja i lobiranjem za profesionalizaciju hraniteljstva, regulisanje zakonskih prava iz oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja i dr. Udruživanjem hranitelja stvorio bi se legalan okvir za uticaj na sistem brige o deci i porodici u Srbiji od strane hraniteljskih porodica, kao neposrednih nosilaca brige o deci.

Planiramo da pripremni sastanak za osnivanje Asocijacije održimo u Beogradu krajem septembra meseca, a nakon toga i osnivačku skupštinu.

Uspešnost nekih zajednica ne ogleda se samo u njihovoj ekonomskoj snazi i materijalnoj moći ili u tehnološkom napretku, uspešnost zajednica možemo posmatrati i kroz sveopštu angažovanost njenih članova. Ukoliko postoji želja za uspešnošću ona rađa potrebu za učešćem u politici – upravljanju državom i resursima. Kvalitetni odnosi na relaciji političari – građani nastaju u onom trenutku kada između ove dve grupe nastane i kvalitetna komunikacija. Baš ta potreba da budem uspešna kao hraniteljica me je navela na aktivno bavljenje politikom u lokalnoj zajednici. Kulminacija je nastupila kada smo počeli da dobijamo jasne poruke da ljudi koji su na poziciji moći i odlučivanja, usled nedovoljne obaveštenosti, ne prepoznaju značaj i dobiti hraniteljstva kako za decu bez roditeljskog staranja tako i za čitavu lokalnu zajednicu.

Hranitelji, kao jaka interesna grupa, u ovim trenucima osećaju jasnu potrebu za saradnjom sa lokalnom zajednicom i svim nivoima vlasti. Da bi se ta saradnja ostvarila na jednom kvalitetnom nivou preduslov je da hranitelji budu dobro organizovani, pouzdani i sposobni da svoje interese i javno zastupaju. Taj trenutak se dogodio i mi počinjemo sa radom na osnivanju naše asocijacije. Taj rad biće otvoren proces u koji neizostavno treba uključiti sve sektore društva, sve zainteresovane strane, posebno političke stranke (resorne savete, forume žena) i to ne samo one u vlasti već i one u opoziciji. Bitno je uključiti i aktuelne predstavnike izvršne vlasti - predsednike opština i gradonačelnike. Dobra saradnja i zajedničko delovanje moguće je i sa drugim udruženjima građana i nevladinim organizacijama, kako na zajedničkim projektima, tako i na sveobuhvatnoj izgradnji civilnog društva. Javnim delovanjem hranitelja/ki na svim nivoima prevazićiće se nepoverenje koje je uvreženo u mnogim sredinama i grupama prema nama i našem radu. Istina je, nažalost, da i mnogi radnici centara za socijalni rad na hraniteljstvo gledaju s podozrenjem.

POTREBA ZA OSNIVANJEM ASOCIJACIJE

Zorica Sorak, hraniteljica, Kragujevac

OSNIVANJE SAVEZA HRANITELJA

Martin Sladok, hranitelj i predsednik Upravnog odbora Udruženja hranitelja “Široko srce” Stara Pazova

U Somboru su se 15. marta okupili predstavnici svih registrovanih Udruženja hranitelja iz Srbije da daju inicijativu za formiranje Saveza hranitelja Srbije. Skupu su prisustvovali i predstavnici FAMILIA-e i FICE Beograd. Na skupu je razmenjeno dosta informacija i iskustava, a stav svih učesnika skupa je da je takav savez potreban i da osnivanje saveza hranitelja može samo doprineti unapređenju hraniteljstva u Srbiji. Šta ćemo dobiti osnivanjem saveza, pokazaće vreme. Inicijativa je pokrenuta i očekujemo podršku ostalih udruženja i klubova kako bismo krenuli u realizaciju. Očekujemo da će osnivanje saveza doprineti razvoju i poboljšanju samog hraniteljstva i statusa samih hranitelja. Moje lično viđenje je sledeće: samo udruženi možemo mnogo više postići u rešavanju potreba hranitelja i njihovih porodica, a ne preko klubova, koji postoje zbog edukacije i informisanja. Kao pravno lice, savez će moći da učestvuje na konkursima za projekte, a isto tako moći će da bude partner na projektima sa drugim ustanovama i organizacijama. U saradnji sa ostalim srodnim organizacijama i ustanovama savez će raditi na poboljšanju statusa i zastupanju interesa svih hranitelja. Možda ovo sve liči na utopiju, ali sa malo upornosti i volje sve se može ako se želi. Danas u Srbiji imamo više od deset registrovanih udruženja, a pre dve godine bilo ih je samo dva ili tri. Očekujem da će hranitelji reagovati na ovaj tekst i očekujem da napišu šta misle o inicijativi pokrenutoj na somborskom skupu hranitelja.

Hranitelji, možete pisati ili FAMILIA-i ili meni lično na adresu marmarsla@gmail.com, sa naznakom “hraniteljstvo”. Vaše mišljenje i viđenje će biti dragoceno za dalje korake u osnivanju Saveza hranitelja Srbije.

Hranitelji/ce bi trebalo da svojim ličnim primerom budu zamajac aktivnosti građana u svojim sredinama, da se, po ličnim opredeljenjima, uključuju u rad političkih stranaka i putem njih deluju na izvore moći i upravljanja, pokreću građanske inicijative, aktivno prate rad gradskih skupština (koji je javan i dostupan svakom građaninu), predlažu, kritikuju i sarađuju. Promene su moguće, ali promene su proces i toga moramo biti svesni kad započinjemo nešto da se ne bismo razočarali.

Očekujemo da će brzi i vidljivi rezultati rada naše Asocijacije biti:

• dobra organizovanost i obaveštenost hranitelja/hraniteljki

• prepoznatljivost u svim sredinama• mogućnost uticanja na sve nivoe vlasti (lokalna,

pokrajinska, republička ; zakonodavna i izvršna) – kreiranje politike

• uključivanje u razvojne procese opština, gradova i Republike

• planiranje i realizacija edukativnih programa za hranitelje/ke i decu na smeštaju

• mogućnost kreiranja pravih partnerskih odnosa na svim nivoima

• mogućnost pojavljivanja na konkursima za realizaciju projekata

• jačanje aktivizma hranitelja/ki kroz aktivnosti Asocijacije

Dobici za hranitelje/ke su i dobici za lokalnu zajednicu. Ukoliko ih prepoznaju, imaće prave aktivne saradnike na zajedničkom poslu – zaštiti dece bez roditeljskog staranja, motivisane i edukovane da koriste zakonske mehanizme i procedure radi ostvarivanja svih prava dece na porodičnom smeštaju, kao i na njihovom proširivanju.

NAZIV UDRUŽENJA HRANITELJA Sedište

1. Klub hranitelja Barajevo Barajevo

2. Klub hranitelja “DA ŽIVIMO ZAJEDNO” Bela Crkva

3. Klub hraniteljam usvojitelja i staratelja Vranje

4. Klub hranitelja “ČUPERAK” Kragujevac

5. Klub prijatelja dece i Klub hranitelja Kraljevo

6. Regionalno udruženje hranitelja “ZORA” Kruševac

7. Udruženje hranitelja “SUNCE” Leskovac

8. Klub hranitelja “JADRANČE” Loznica

9. Klub hranitelja “MILOŠEVAC” Miloševac

10. Udruženje hranitelja “VELIKO SRCE” Niš

11. UH “MALO DO SREĆE” Nova Crnja

12. Klub hranitelja “DUGA” Pančevo

13. Klub hranitelja “LANE” Paraćin

14. NVO “Lastavica” Sombor

15. UH “ŠIROKO SRCE” Stara Pazova

16. Klub hranitelja “ŠABAC” Šabac

17. Klub hranitleja „Otvoreno srce” Aleksinac

Prema podacima koje je FAMILIA dobila u Ministarstvu rada i socijalne politike u Srbiji postoji 17 Udruženja i Klubova hranitelja. Ako postoji još neko udruženje ili klub, molimo da nam javite, jer želimo da se i sa vama povežemo i da podelimo iskustva.

U SUSRET PROMENAMA – KA KVALITETNIJOJ ZAŠTITI DECE BEZ

RODITELJSKOG STARANJA

mr Dobrila Grujić, Ministarstvo rada i socijalne politike

Naša zemlja poslednjih godina intenzivno radi na unapređivanju zaštite dece bez roditeljskog staranja razvijajući hraniteljstvo kao adekvatnu meru zaštite ove dece.

Hraniteljstvo u našoj zemlji ima dugu tradiciju, još od tridesetih godina prošlog veka, ali se u različitim periodima društveno ekonomskih uslova menjao odnos prema ovom vidu zaštite. Događalo se da su deca češće smeštana u domove za decu umesto u porodice, koje su stimulativnija sredina za njihov razvoj.

Reforma sistema zaštite dece bez roditeljskog staranja koju Ministarstvo rada i socijalne politike sprovodi intenzivno od 2004. godine, za rezultat ima donošenje normativnih akata kojima se obezbeđuju uslovi i zakonske pretpostavke za unapređivanje zaštite dece i razvoj hraniteljstva. U proteklom periodu uvedene su značajne novine koje su od uticaja na položaj dece i hraniteljskih porodica. Znatno je unapređen sistem fi nansiranja i obezbeđivanja adekvatne naknade za izdržavanje deteta u hraniteljskoj porodici. Uvedena su nova prava deteta na hraniteljstvu (uvećane naknade za decu sa zaostajanjem u razvoju, pravo na naknadu troškova za ekskurziju, rekreativnu nastavu, prevoz do škole, sticanje diplome i maturu, džeparac) a za hranitelje je, pored naknade za njihov rad, značajno i obezbeđivanje prava na penzijsko i invalidsko osiguranje i zdravstvenu zaštitu.

U najznačajnije rezultate, koji su osnov za unapređivanje života dece u hraniteljskim porodicama, spadaju i promene u načinu regrutovanja hranitelja i pripremanja za hraniteljstvo i društvenog vrednovanja uloge hranitelja u razvoju dece bez roditeljskog staranja. Od početka reforme mnogi građani u našoj zemlji odlučili su da postanu hranitelji, a razvoj hraniteljstva uveo je značajne promene u živote mnoge dece kojima je omogućen život u porodičnim uslovima, umesto u domovima za decu.

Od 2004. do kraja 2007. godine oko 2000 građana se odlučilo za hraniteljstvo i svi su se pridružili velikoj porodici hranitelja u Srbiji. Sada ukupno njih 3200 brine o 3800 dece na smeštaju. Oko 800 hraniteljskih porodica je slobodno i čekaju smeštaj dece, a svakodnevno se prijavljuju nove porodice za bavljenje hraniteljstvom u svim gradovima zemlje.

Država je, u skladu sa svojim ovlašćenjima i odgovornostima za zaštitu dece bez roditeljskog staranja, na potrebe dece i hraniteljskih porodica odgovorila uređenjem sistema zaštite dece, donošenjem podzakonskih akata. Najznačajniji je Pravilnik o hraniteljstvu, koji je stupio na snagu u aprilu 2008. godine i kojim su propisani standardi za zaštitu dece, čija primena omogućava razvoj ove dece u skladu sa njihovim potencijalima.

Takođe, polazeći od podeljene odgovornosti koju za zaštitu dece imaju službe socijalne zaštite i hranitelji kao odgajatelji dece, obezbeđena je nova organizacija rada – formiranje centara za porodični smeštaj u 18 sredina u Srbiji. Obezbeđen je dovoljan broj stručnih radnika koji će se isključivo baviti hraniteljstvom, počev od procene i pripreme hraniteljskih porodica do pružanja

podrške deci i hraniteljskim porodicama. Oni će pratiti hraniteljstvo i kontinuirano raditi na jačanju kompetencija profesionalaca i hranitelja.

Hraniteljstvo je velika odgovornost i veliki izazov, jedinstveno iskustvo kroz koje prolaze samo neki ljudi kojima hraniteljska uloga donosi i lična zadovoljstva i afi rmaciju u novoj životnoj ulozi. Angažovati sebe i svoju porodicu za dobrobit jednog deteta kome možete promeniti život i dati mu priliku za bolju i srećnu budućnost je dobrobit i cele hraniteljske porodice.

Put do cilja, kvalitet života dece na hraniteljstvu kroz koji će u narednom periodu prolaziti zajedno deca, hranitelji i profesionalci, podrazumeva unošenje raznih novina i pristupa u kojima će aktivno i podjednako biti uključeni svi. Razne su mogućnosti koje vode ka tom cilju, ali je sigurno da će uloga dece i hranitelja biti u tome značajna.

Mogućnost organizovanja i delovanja hranitelja kroz klubove, udruženja ili druge oblike podrške, otvara novo polje delovanja i participacije u kreiranju politike zaštite ove dece. Zato je značajno da se čuje glas hranitelja koji kao negovatelji dece i dobri poznavaoci njihovih potreba i teškoća mogu organizovano uticati na ostvarivanje prava dece i zahtevati adekvatnu podršku i sistemska rešenja.

Veoma je značajno prepoznati ulogu dece i mladih na hraniteljstvu kao aktivnih učesnika u procesu i omogućiti im da nastupaju u svoje ime kako bi njihova prava bila celovito ostvarena, a samo osnaživanje dece za delovanje u korist sopstvenih interesa, osnažiće ih i pripremiti za samostalan život kao uspešnih odraslih ljudi.

Ušli smo u ozbiljnu reformu od koje očekujemo promene koje će promeniti i sve nas koji u tome učestvujemo. Zato je važno da prihvatamo sve dobre inicijative koje unapređuju hraniteljstvo u Srbiji, okupljamo sve ljude koji mogu dati svoj doprinos, uvažavamo napore i pomažemo delujući zajedno da život svakog deteta u Srbiji bude bolji, da nijednom detetu ne bude uskraćena šansa za pristojan život i budućnost.

Uz Vodič vam dostavljamo Anketu sa adresiranom kovertom i markom – STALO NAM JE DO VAŠEG MIŠLJENJA, ODGOVORITE NAM.

U našoj zemlji postoji duga tradicija hraniteljstva kao izraz spremnosti ljudi da pomognu drugome u nevolji, posebno najslabijima i najranjivijima. Nekada su to bila samo deca koja su ostala bez roditelja, a danas su i mnoga ona čiji roditelji, sticajem raznih okolnosti, nisu u stanju da o njima adekvatno brinu.

Danas u Srbiji ima 3200 hraniteljskih porodica koje brinu o 3800 dece bez adekvatnog roditeljskog staranja. Dalje odvijanje procesa transformacije institucija (domova) za decu nameće potrebu za postojanjem što razvijenijeg hraniteljstva, a očekivanja od vas, hranitelja su sve veća.

Asocijacija za alternativno porodično staranje o deci – FAMILIA već skoro deset godina nastoji da doprinese razvoju hraniteljstva u našoj zemlji i dobro poznaje kretanja u oblasti socijalne zaštite u pravcu njenog unapređenja. Međutim, zahvaljujući ostvarenom direktnom kontaktu sa vama-hraniteljima, decom, kao i stručnjacima, dobro poznajemo mnoge probleme i teškoće svih učesnika u zaštiti dece bez adekvatnog roditeljskog staranja.

U okviru zaštite ove dece hranitelji su oduvek bili važni učesnici. Međutim, iako je vaš značaj prepoznat od strane države, institucija socijalne zaštite i stručnjaka, niste uvek i uvažavani na odgovarajući način. Retko (ili nikad) vas konsultuju oko važnih pitanja zaštite dece, a znamo da često teško izlazite na kraj sa svakodnevnim problemima vezanim za ostvarivanje prava dece i vaših prava iz hraniteljstva. Iz razgovora sa vama saznajemo da vas stručnjaci institucija socijalne zaštite često tretiraju kao korisnike, umesto partnere, što predstavlja potcenjivanje vaših kompetencija i građanskih prava. Ministarstvo rada i socijalne politike u reformi socijalne zaštite, proklamovalo je principe participacije (aktivnog učestvovanja), odgovornosti i samostalnosti korisnika (i drugih učesnika u zaštiti), ali sistem socijalne zaštite i dalje ispoljava niz krupnih manjkavosti u procesu zbrinjavanja dece bez roditeljskog staranja. Uprkos deklarativnom zalaganju za partnerstvo učesnika u procesu zaštite, koji čine profesionalci, hranitelji i deca, glas hranitelja, a posebno dece i mladih, najmanje se čuje.

Kako da se vaš glas čuje, a vaše mišljenje uvaži?

Hranitelji u Srbiji su u mnogim slučajevima pokazali da žele, da su spremni i da umeju da se organizuju, i u svojoj lokalnoj zajednici obezbede uvažavanje i podršku za obezbeđivanje boljih uslova za odrastanje dece bez roditeljskog staranja u prijateljski naklonjenoj sredini. Rezultat spremnosti i sposobnosti angažovanja predstavlja činjenica da u Srbiji danas postoji blizu 20 različitih oblika organizovanja hranitelja kroz klubove čije je osnivanje i stasavanje u značajnom broju slučajeva podržala FAMILIA. Određen broj je prerastao u udruženja kao izraz želje i potrebe da se aktivno angažujete i osvojite i formalno bolje pozicije u komuniciranju sa državnim institucijama, ne samo na nivou vaše lokalne zajednice, već i šire.

Potreba i korist od udruživanja na nacionalnom nivou, postojanjem nacionalnih asocijacija hranitelja prepoznata je u svim zemljama u Evropi, pa i svetu, u kojima se ozbiljno razvija i unapređuje hraniteljstvo. Imate prilike da pročitate prilog o sličnom udruženju u Hrvatskoj, a pisac ovih redova je imala sreću da se upozna sa delatnošću takvog udruženja u Holandiji. Ciljevi njihove nacionalne asocijacije sastoje se

DA LI STE ZA OSNIVANJE NACIONALNE ASOCIJACIJE/SAVEZA HRANITELJA?

dr Marija Mitić, predsednik Upravnog odbora FAMILIA-e

u pružanju pomoći i podrške svojim članovima generalno, a posebno u slučaju sporova između hranitelja i institucija, te predstavljaju partnera u razgovorima sa njihovim nadležnim ministarstvom i drugima koji donose odluke ili kreiraju politiku zaštite dece.

Inicijativa za osnivanje saveza ili asocijacije na nacionalnom nivou u Srbiji potekla je od samih hranitelja, a realizaciji ideje se zdušno priključuje FAMILIA, ne samo u okviru projekta koji realizuje FICE Srbija, već preduzimajući i druge korake kako bi se obezbedili optimalni uslovi za osnivanje vaše organizacije koja bi bila efi kasna, stabilna i u skladu sa vašim potrebama.

Kakve koristi od svega možete da imate vi lično, hranitelji u celini, deca koja su vam na srcu i hraniteljstvo u Srbiji?

Evo nekih mogućih, a o svemu ćete nam vi reći više odgovarajući na pitanja u Anketi koju vam šaljemo uz Vodič.

Možete postići:- direktnije saopštavanje potreba i problema relevantnim donosiocima odluka i akterima kako u lokalnoj zajednici, tako i na nacionalnom nivou.- povećanje mogućnosti da se čuje glas i uzmu u razmatranje vaše inicijative za rešavanje određenih problema. - snažnije pozicije u pregovaranju, zagovaranju i ostvarivanju prava dece na smeštaju i vaših prava.- adekvatnije društveno uvažavanje porodičnih oblika zaštite uopšte.- posedovanje informacija i povezivanje sa drugim sličnim mrežama i udruženjima u regionu i šire, razmenjivanjem iskustava. - osmišljavanje boljih i racionalnih načina razmene informacija (glasila, skupovi) i iskustava što bi preko primera dobre prakse podsticalo ukupni razvoj porodičnih oblika zaštite dece bez roditeljskog staranja.

Očekujemo vaše mišljenje i vaše viđenje nacionalne asocijacije hranitelja. Pridružite se!

PRIMER NACIONALNOG SAVEZA HRANITELJA

Ivan Peti, predsednik Saveza hranitelja Republike Hrvatske

Savez hranitelja Republike Hrvatske je krovna asocijacija udruženja hranitelja koja deluje na teritoriji RH. Osnovana je 24.11.2006. godine u Novoj Gradišci i upisana u Registar udruženja Republike Hrvatske 26.02.2007. godine, te je sa upisom u Registar udruženja postala pravno lice.Savez hranitelja:

- okuplja hraniteljske porodice u celoj Hrvatskoj,- pruža pomoć hraniteljima oko inicijative osnivanja

lokalnih udruženja- pruža pomoć u radu udruženja hranitelja na

lokalnom nivou- pruža pomoć hraniteljima u njihovoj saradnji sa

centrima za socijalnu zaštitu- pruža pravnu pomoć oko zaštite prava štićenika i

samih hranitelja - usko sarađuje sa Ministarstvom zdravstva i socijalne

zaštite, a sve u cilju što kvalitetnije zaštite štićenika a samim tim i hranitelja

- na pitanje pruža savete hraniteljima u cilju što kvalitetnijeg rešavanja pojedinačnih nastalih problema sa nadležnim centrima i sl.

OTVORENO PISMO FAMILIA-e

Ciljevi Saveza su:

- međusobno povezivanje, pomaganje i organizovanje rada udruženja koja okupljaju hraniteljske porodice.

- zaštita i popularizacija delatnosti hraniteljstva na teritoriji Republike Hrvatske,

- briga za poboljšanje uslova i rada hranitelja i njihovih štićenika

- razmatranje i davanje mišljenja, primedbi i predloga na propise koji se odnose na delatnost hraniteljstva

- podsticaj i međusobno pomaganje u stručnom usavršavanju, razmeni iskustava i sprovođenje zajedničkih organizovanih akcija

- održavanje odnosa sa srodnim organizacijama u zemlji i inostranstvu

Delatnost Saveza:

- saradnja sa nadležnim ministarstvima - saradnja sa centrima za socijalnu zaštitu u celoj

Hrvatskoj- saradnja sa nadležnim institucijama radi unapređenja

kvaliteta hraniteljstva na teritoriji Republike- saradnja sa humanitarnim organizacijama- organizovanje edukativnih seminara sa temama

usko vezanim sa delatnošću hraniteljstva. - rad na poboljšanju kvaliteta života štićenika kroz

organizovane i osmišljene akcije, zajedničke

sportsko-rekreativne priredbe, druženja, izleti i sl. prilagođeno specifi čnim kategorijama štićenika.

Savez je do sada imao velike aktivnosti prilikom donošenja Zakona o hraniteljstvu, kojom prilikom je uspešno pregovarao sa Ministrastvom zdravstva i socijalne zaštite, te su načinjeni pomaci u novom zakonu. Kroz medije a i u Hrvatskom Saboru šira javnost je upoznata sa pojmom “hraniteljstvo”. Organizovani su mirni protesti ispred Hrvatskog Sabora za vreme donošenja prvog Zakona o hraniteljstvu u Republici.

Savez hranitelja Republike Hrvatske očekuje od svakog hranitelja da kroz rad u lokalnom udruženju hranitelja doprinese kvalitetu hraniteljstva kroz sve segmente, uz punu podršku Saveza hranitelja i svih hranitelja širom Republike, jer to je jedini način da izborimo što kvalitetniji odnos nadležnih centara za socijalnu zaštitu prema nama hraniteljima a samim tim i prema našim štićenicima.

Savez hranitelja trenutno okuplja 14 hraniteljskih udruženja i tri humanitarna udruženja, a u toku je registracija udruženja hranitelja širom Hrvatske.

Posebno smo zadovoljni što su šira javnost, mediji i svi drugi činioci civilnog života u Republici Hrvatskoj upoznati sa aktivnostima Saveza hranitelja, a Savez će se truditi da ih i nadalje upoznaje sa svojim aktivnostima i sa hraniteljstvom u širem smislu uopšte.

ISKUSTVO DVE HRANITELJICE

Beše to jednog maja, pre tri godine. Moj susret sa dva krupna, znatiželjna oka. Susret sa mojim Matom. Beše dosta pitanja u vazduhu… Misli… kako ću…

Stigosmo kući, gde je novog člana čekala moja porodica, sa mojim

Srele smo se pre godinu dana u prostorijama Centra za socijalni rad u Topoli. Ja/hraniteljka, ona/majka. Prve rečenice usiljene komunikacije. Pored majke uplašena devojčica. U meni sve pomešano, hiljadu emocija: prezir, strah, sažaljenje, nemir, osuda. Tražim nesvesno razloge zašto da se devojčica odvoji od majke. Razlozi su tu. Vidljivi na izrazima njihovih lica, dve uplašene ptice. A ko sam ja? Kako me doživljava majka? Sigurno misli: “Neznanka, ko zna kakva je, stroga, mlađa je od mene, šta li će sa mojim detetom… Ne dam… Zar mora da ide? Mora. Znam. Zbog nje. Neka ide. Ne može joj biti gore i teže.”

Prvo moje pitanje bilo je: ”Pa, kakva je to majka?”

Danas se dobro poznajemo. Divna je ona majka, majka u čijem svakom osmehu lebdi ime njene kćeri. Žena koja je iz planinskog makedonskog sela zalutala u pitomu Šumadiju, nespremna da se izbori sa životom, naivna, nesrećna, sama. Drugi naš susret bio je u malenoj kućici u bogatom šumadijskom selu. Još uvek sam zazirala od

SUSRETnje. Pile smo kafu, gledale stare slike, pričale I počele da se smejemo. Nisam je više prećutno osuđivala. Nije mi smetalo više što smo dva različita sveta. Kada je ona došla kod nas u Kragujevac, već smo imale zajedničkih tema za razgovor. Hraniteljka i majka, dve žene koje vole i brinu o jednoj devojčici, bez ljubomore, svaka na svoj način. Ja – hraniteljka praktičar preuzela sam sve brige oko škole, zdravstenih potreba, kulturoloških i razvojnih, a ona majka sačuvala pramen toplih reči, nespretnih, ali iz srca, sačuvala brige, sačuvala sve uspomene.

Srećne smo, ja što sam uspela da zaplašena devojčica hrabro krene u životnu borbu, da izlazi kao pobednik, da bude danas odličan đak, a ona - majka na tren bezbrižna jer vidi budućnost svom detetu.

Zorica Sorak,hraniteljica iz Kragujevca

Moj MATAsinom Milošem… Period privikavanja moja porodica i ja nismo ni osetili. Bilo je sitnih čarki u početku i to je to. Danas su moja deca, Miloš i Mato, kao rođena braća. Miloš je uvek tu da Mati priskoči u pomoć oko škole. Zahvaljujući Milošu, moj Mata je danas jak vrlodobar đak. Mata je uz Miloševu pomoć naučio da igra igrice na kompjuteru.

Trudiću se da moju decu vaspitavam da budu dobri i pošteni. Da sutra ostanu zajedno, kao rođena braća, da dele što u životu imaju. A sebe ne doživljavam kao hraniteljicu, već kao majku dva lepa dečaka.

Zorica Novaković,hraniteljica iz Paraćina

Obzirom da se ovaj broj Vodiča za hraniteljstvo dostavlja svim hraniteljskim porodicama u Republici, odlučili smo da ponovimo informaciju o pravima koja imaju deca na porodičnom smeštaju i sami hranitelji.

Zakonom o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana, Porodičnim zakonom i podzakonskim aktima uređena su prava dece na porodičnom smeštaju i hranitelja.

A) hranitelj ima pravo da prima naknadu za izdržavanje detetaNaknada se određuje prema broju dece u porodici na sledeći način: porodica u kojoj se nalazi jedno dete prima 56% od osnovice koju čini prosečna zarada po zaposlenom u Republici ostvarena u avgustu tekuće godine, porodica u kojoj se nalazi dvoje dece prima 45% po detetu od te osnovice, a porodica u kojoj je troje i više dece prima 38% po detetu od osnovice.

Naknada za izdržavanje deteta može da se uveća mesečno i to:

1) za visinu iznosa dodatka za pomoć i negu drugog lica utvrđenog po propisima iz socijalne zaštite za dete koje je ometeno u razvoju u smislu Zakona o osnovnoj školi, osim za dete lako ometeno u razvoju

2) za 50% od visine iznosa dodatka za dete koje je lako ometeno u razvoju, u smislu Zakona o osnovnoj školi, i za dete kome je izrečena vaspitna mera.

3) do 50% za dete koje se nađe u posebno teškim razvojnim problemima, na predlog nadležnog centra za socijalni rad.

4) za dete koje ima troškove prevoza, jer se školuje u mestu van prebivališta i to:

a) za 7,5% mesečne naknade za prevoz u međumesnom saobraćaju do 20 km b) za 11% mesečne naknade za prevoz u međumesnom saobraćaju preko 20 km.

5) a) za troškove udžbenika i školskog pribora u odgovarajućem procentu od prosečne zarade u Republici ostvarene u junu mesecu tekuće godine i to: - 20% za osnovno obrazovanje - 25% za srednje obrazovanje - 30% za visoko obrazovanje

b) za troškove proslave mature i sticanja diplome u visini od 30% od prosečne zarade po zaposlenom u Republici ostvarene u aprilu tekuće godine

v) za troškove odmora i rekreacije, nastave u prirodi i ekskurzije, prema potvrdi i fakturi predškolske ustanove ili škole. Uvećanje naknade za troškove odmora za dete na školovanju može se vršiti samo ako dete u toku godine nije bilo na rekreativnoj nastavi ili ekskurziji, a odmor organizuje ustanova socijalne zaštite, lokalna samouprava ili organizacija Crvenog krsta.

Deca na porodičnom smeštaju, osim dece teško ometene u razvoju i dece do sedme godine starosti, imaju i pravo na sredstva za lične potrebe (džeparac). Visina džeparca utvrđuje se u visini od 5,5% od prosečne zarade po zaposlenom u Republici.

PRAVA DECE NA PORODIČNOM SMEŠTAJU i HRANITELJA

Centar za socijalni rad, prilikom odlučivanja o smeštaju deteta u hraniteljsku porodicu, odlučuje i o pravu deteta na džeparac. Ukoliko dete, u momentu smeštaja ne ispunjava uslove za priznavanje prava na džeparac (mlađe je od sedam godina), centar za socijalni rad je dužan da odluči i o tom pravu kada dete napuni sedam godina. Ukoliko je dete koje je kod vas na smeštaju napunilo sedam godina, a još uvek ne prima džeparac, potrebno je da se obratite centru za socijalni rad koji je smestio dete u vašu porodicu i tražite da donese odluku kojom će detetu priznati i pravo na džeparac.

B) Hranitelj ima pravo na naknadu za svoj rad, koja iznosi iznosi 6% od naknade (bez uvećanja) po detetu i pripada najviše do troje dece, a izuzetno i za više dece ako se radi o braći i sestrama koji potiču iz jedne porodice.

Hranitelju pripada i naknada za vreme dok se dete nalazi na internatskom smeštaju radi školovanja i to u visini od 38% od prosečne zarade po zaposlenom u Republici, s tim što je hranitelj u obavezi da iz tih sredstava redovno izmiruje troškove internatskog smeštaja odnosno studentskog doma.

C) Hranitelj ima pravo na obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje. Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju (“Sl. glasnik RS” br. 34/03) stvoreni su uslovi za penzijsko i invalidsko osiguranje hranitelja. Uplata doprinosa vrši se od jula meseca 2003. godine. Prema odredbama tog zakona hranitelji spadaju u kategoriju osiguranika samostalnih delatnosti, jer im se, u skladu sa propisima iz socijalne zaštite, a na osnovu ugovora zaključenog sa nadležnim centrom za socijalni rad, isplaćuje naknada za rad.

Ukoliko se kao hranitelj pojavi lice koje uživa porodičnu penziju, neophodno je upoznati ga sa posledicom zaključenja ugovora o porodičnom smeštaju. Naime, isplata naknade za rad i uplata doprinosa po tom ugovoru stavlja u stanje mirovanja isplatu porodične penzije, sve dok je takav ugovor na snazi. Ukoliko hranitelj želi i dalje da zadrži isplatu porodične penzije, mora se odreći naknade za rad, o čemu daje izjavu na zapisnik u centru za socijalni rad.

D) Hranitelj se, u smislu Zakona o zdravstvenoj zaštiti (“Sl. glasnik RS” br. 107/05), koji se primenjuje od 10. decembra 2005. godine, smatra osiguranikom u smislu tog zakona, pa, shodno tome, ima pravo na uplatu doprinosa za zdravstveno osiguranje i na ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.

“DODATNA” PRAVA U SOCIJALNOJ ZAŠTITI

Zakonom o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti, članom 9. stav 1. utvrđena su prava od opšteg interesa, za čije se ostvarivanje sredstva obezbeđuju u budžetu Republike, a to su: pravo na materijalno obezbeđenje, pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica, pravo na smeštaj u ustanovu socijalne zaštite ili u drugu porodicu, pravo na osposobljavanje za rad i usluge socijalnog rada. Stavom 3. i 4. istog člana data je mogućnost opštinama – gradovima da svojom odlukom mogu proširivati obim prava utvrđen zakonom i povoljnije uslove za njihovo ostvarivanje i uvoditi druga prava i oblike socijalne zaštite, koja nisu predviđena tim zakonom, i to u granicama svojih fi nansijskih mogućnosti i ako su prethodno u svom budžetu obezbedili sredstva. Stoga vam predlažemo da se o tome raspitate u centru za socijalni rad u opštini u kojoj živite ili u centru koji je smestio dete u vašu porodicu. Znamo da svoje odluke o socijalnoj zaštiti imaju Beograd, Niš, Loznica, Subotica, Paraćin, Stara Pazova, Zaječar i Kragujevac.

NOVI IZNOSI NAKNADE ZA PORODIČNI SMEŠTAJ

Ministarstvo rada i socijalne politike

utvrdilo je nove cene usluga za lica

na porodičnom smeštaju. Naknada za

porodični smeštaj iznosi:

1. Deca i omladina mesečna naknada za izdržavanje korisnika

- iznos naknade za izdržavanje

mesečna naknada za rad hranitelja i doprinosi za obavezno

penzijsko i invalidsko i zdravstveno osiguranje, kada je na

smeštaju jedno dete

- bruto iznos naknade za rad, ako se plaćaju oba doprinosa- bruto iznos naknade za rad, ako se plaća samo doprinos za PIO- neto iznos naknade za rad, za isplatu hranitelju- iznos doprinosa za PIO, ako se plaćaju oba doprinosa- iznos doprinosa za PIO, ako se ne plaća doprinos za zdravstveno osiguranje- iznos doprinosa za zdravstveno osiguranje

mesečna naknada za rad hranitelja i doprinosi za obavezno

penzijsko i invalidsko i zdravstveno osiguranje, kada je na

smeštaju dvoje i više dece

- bruto iznos naknade za rad, ako se plaćaju oba doprinosa- bruto iznos naknade za rad, ako se plaća samo doprinos za PIO- neto iznos naknade za rad, za isplatu hranitelju, po korisniku- iznos doprinosa za PIO, ako se plaćaju oba doprinosa, po korisniku- iznos doprinosa za PIO, ako se ne plaća doprinos za zdravstveno osiguranje, po korisniku- iznos doprinosa za zdravstveno osiguranje, po korisniku

2. Odrasla i stara licamesečna naknada za izdržavanje korisnika

- iznos naknade za izdržavanje

mesečna naknada za rad hranitelja i doprinosi za obavezno

penzijsko i invalidsko i zdravstveno osiguranje, kada je na

smeštaju odraslo, odnosno staro lice

- bruto iznos naknade za rad, ako se plaćaju oba doprinosa- bruto iznos naknade za rad, ako se plaća samo doprinos za PIO- neto iznos naknade za rad, za isplatu hranitelju, po korisniku- iznos doprinosa za PIO, ako se plaćaju oba doprinosa, po korisniku- iznos doprinosa za PIO, ako se ne plaća doprinos za zdravstveno osiguranje, po korisniku- iznos doprinosa za zdravstveno osiguranje hranitelja, po korisniku

MART APRIL MAJ 15.930,00 din. 16.185,00 din. 16.476,00 din.

13.964,99 din. 15.325,72 din. 15.240,49 din.

11.762,82 din. 12.908,97 din. 12.837,18 din.9.175,00 din. 10.069,00 din. 10.013,00 din.3.072,30 din. 3.371,66 din. 3.352,91 din.

2.579,64 din. 2.581,33 din. 2.632,67 din.1.717,69 din. 1.885,06 din. 1.874,58 din.

8.593,61 din. 9.430,75 din. 9.379,00 din.

7.238,46 din. 7.943,59 din. 7.900,00 din.5.646,00 din. 6.196,00 din. 6.162,00 din. 1.890,59 din. 2.074,77 din. 2.063,38 din.

1.592,46 din. 1.747,59 din. 1.738,00 din. 1.057,01 din. 1.159,98 din. 1.153,62 din.

12.253,00 din. 12.449,00 din. 12.673,00 din.

8.593,61 din. 9.430,75 din. 9.379,00 din.

7.238,46 din. 7.943,59 din. 7.900,00 din.5.646,00 din. 6.196,00 din. 6.162,00 din.

1.890,59 din. 2.074,77 din. 2.063,38 din.

1.592,46 din. 1.747,59 din. 1.738,00 din.

1.057,01 din. 1.159,98 din. 1.153,62 din.

1. Deca i omladina mesečna naknada za izdržavanje korisnika

- iznos naknade za izdržavanje

mesečna naknada za rad hranitelja i doprinosi za obavezno

penzijsko i invalidsko i zdravstveno osiguranje, kada je na

smeštaju jedno dete

- bruto iznos naknade za rad, ako se plaćaju oba doprinosa- bruto iznos naknade za rad, ako se plaća samo doprinos za PIO- neto iznos naknade za rad, za isplatu hranitelju- iznos doprinosa za PIO, ako se plaćaju oba doprinosa- iznos doprinosa za PIO, ako se ne plaća doprinos za zdravstveno osiguranje- iznos doprinosa za zdravstveno osiguranje

mesečna naknada za rad hranitelja i doprinosi za obavezno

penzijsko i invalidsko i zdravstveno osiguranje, kada je na

smeštaju dvoje i više dece

- bruto iznos naknade za rad, ako se plaćaju oba doprinosa- bruto iznos naknade za rad, ako se plaća samo doprinos za PIO- neto iznos naknade za rad, za isplatu hranitelju, po korisniku- iznos doprinosa za PIO, ako se plaćaju oba doprinosa, po korisniku- iznos doprinosa za PIO, ako se ne plaća doprinos za zdravstveno osiguranje, po korisniku- iznos doprinosa za zdravstveno osiguranje, po korisniku

2. Odrasla i stara licamesečna naknada za izdržavanje korisnika

- iznos naknade za izdržavanje

mesečna naknada za rad hranitelja i doprinosi za obavezno

penzijsko i invalidsko i zdravstveno osiguranje, kada je na

smeštaju odraslo, odnosno staro lice

- bruto iznos naknade za rad, ako se plaćaju oba doprinosa- bruto iznos naknade za rad, ako se plaća samo doprinos za PIO- neto iznos naknade za rad, za isplatu hranitelju, po korisniku- iznos doprinosa za PIO, ako se plaćaju oba doprinosa, po korisniku- iznos doprinosa za PIO, ako se ne plaća doprinos za zdravstveno osiguranje, po korisniku- iznos doprinosa za zdravstveno osiguranje hranitelja, po korisniku

JUN JUL

16.740,00 din. 16.824,00 din.

16.108,07 din. 15.902,59 din.

13.567,95 din. 13.394,87 din.10.538,00 din. 10.448,00 din.3.543,78 din. 3.498,57 din.

2.984,95 din. 2.946,87 din.1.981,29 din. 1.956,02 din.

9.911,72 din. 9.785,39 din.

8.348,72 din. 8.242,31 din.6.512,00 din. 6.429,00 din. 2.180,58 din. 2.152,79 din.

1.836,72 din. 1.813,31 din.1.219,14 din. 1.203,60 din.

12.876,00 din. 12.940,00 din.

9.911,72 din. 9.785,39 din.

8.348,72 din. 8.242,31 din.6.512,00 din. 6.429,00 din.

2.180,58 din. 2.152,79 din.

1.836,72 din. 1.813,31 din.

1.219,14 din. 1.203,60 din.

Naknada troškova prevoza, za dete koje se školuje u mestu van mesta prebivališta iznosi:

a) za prevoz u međumesnom saobraćaju do 20 km - 2.091,00 dinara za mart, april, maj, jun i jul 2008.

b) za prevoz u međumesnom saobraćaju preko 20 km -

3.067,00 dinara za mart, april, maj, jun i jul 2008.

Sredstva za lične potrebe korisnika (džeparac), koji su smešteni u hraniteljskim porodicama iznose:

a) za decu i omladinu, kao i korisnike koji u troškovima smeštaja učestvuju ličnim sredstvima, 5,5% od prosečne zarade ostvarene po zaposlenom u Republici u prethodnom mesecu, odnosno:

mart 2008. april 2008. maj 2008. jun 2008. jul 2008.

2.163,00 din. 2.377,00 din. 2.358,00 din 2.495,00 din. 2.466,00 din. b) za odrasla lica bez prihoda, 3,5% od prosečne zarade ostvarene po zaposlenom u Republici u prethodnom mesecu, odnosno:

mart 2008. april 2008. maj 2008. jun 2008. jul 2008.

1.377,00 din. 1.513,00 din. 1.501,00 din 1.587,00 din. 1.569,00 din.

vesti iz sedišta

ZAJEČAR

Centar za socijalni rad u Zaječaru ima dugu tradiciju hraniteljskog smeštaja. Deca bez roditeljskog staranja se retko i u izuzetnim situacijama smeštaju u ustanove socijalne zaštite ili udaljavaju iz sredine iz koje potiču. Nedovoljno je sve ovo reći, ako građani o tome nisu informisani ili ne prepoznaju dobrobit za naše male građane, koji su ostali bez roditeljskog staranja.

Dugi je niz godina za nama, u kojima su sve aktivnosti dece na porodičnom smeštaju, njihovih hranitelja i naše, bile usmerene ka lokalnoj zajednici, sa osnovnom porukom “Mi smo deo vas, živimo sa vama, a pored vas”.

Za Uskrs smo organizovali prodajnu izložbu uskršnjih jaja, a u pripremi izložbe učestvovali su i đaci svih osnovnih škola u gradu, osnovne škole u Vražogrncu i tradicionalno Forum žena. Bilo je oko 500 eksponata. Prihodi od prodaje jaja pripali su deci na porodičnom smeštaju.

Televizija Zaječar je organizovala humanitarni koncert, a prihod sa koncerta je takođe dodeljen deci bez roditeljskog staranja. Fakultet Megatrend u Zaječaru je ustupio deci bez roditelja novčani deo nagrade – Povelja grada Zaječara, a Rotari klub je za šestoro studenata na porodičnom smeštaju obezbedio podršku u iznosu od po 8.000 dinara. Pozorište Zoran Radmilović i dalje obezbeđuje besplatne ulaznice za decu bez roditelja. Često se dobije “i karta više” za druga ili drugaricu. Redovno se proslavljaju rođendani, na kojima je uvek lepo i zabavno.

Velika je motivisanost građana za bavljenje hraniteljstvom. U toku je obuka i priprema nove grupe hranitelja. I sada su naša vrata otvorena, kao što su uvek bila, ali se na njih ulazi bez poziva, sa željom da se deci bez roditeljskog staranja omogući odrastanje i osamostaljivanje sa što manje teškoća. Jednostavno, ne treba puno reči, naši građani su prepoznali i razumeju potrebe te dece.

Božica Aksić, socijalni radnik

PARAĆIN

Udruženje hranitelja “Lane” nastavlja sa svojim aktivnostima. Projekat “Pomoć u učenju deci na hraniteljstvu” fi nansira opštinska uprava u Paraćinu sa 40.000,00 dinara. Ovim sredstvima biće pokrivene radionice za decu na hraniteljstvu u letnjem periodu.

Klub hranitelja je svake srede otvoren za svoje članove, koji mogu da dođu, da se druže i razmene iskustva. I deca su redovno prisutna, međusobno se druže, zbližavaju. U letnjem periodu planiraju se izleti, druženje sa drugim klubovima hranitelja i obležavanje kraja školske godine.

U Paraćinu je 9. maja otvoren objekat “Dnevni centar” – Klub za decu sa invaliditetom - teže i teško ometenu u razvoju koja nisu na smeštaju u ustanovama socijalne zaštite. I rad Dnevnog centra fi nansiraće se sredstvima opštine Paraćin. U toku su aktivnosti oko formiranja grupe članova Kluba i početka rada.

Danica Stamenković, socijalni radnik

Klub mladih je nastavio sa radioničarskim radom. Imamo i nove članove koji su se dobro uklopili i koji rado dolaze na druženje.

U proteklom periodu bavili smo se pitanjima suicidalnosti, strahom mladih od toga da kada i sami budu roditelji ne napuste svoju decu, problemima bežanja i izostajanja iz škole, kriminogenog ponašanja, pitanjem ljubavi... Naravno, bili smo aktivni i u pripremama za proslavu Uskrsa, a onda smo se malo odmarali za taj praznik a i za Prvi maj.

Opet radimo “punom parom”! Kraj školske godine se bliži, a naši maturanti su već proslavili ili uskoro proslavljaju ovaj važan momenat u svom životu. Čestitamo im i držimo palčeve da dobro prođu na prijemnim ispitima. Ipak, osim naših palčeva potrebno je i njihovo “zagrevanje stolice”.

Kontaktirali smo i naše stare članove, koji su porasli i već rade ili studiraju i imaju malo slobodnog vremena. Sa nekima od njih smo se videli, a od nekih tek očekujemo da nas posete.

Klub nastavlja sa radom u subotu 23. avgusta na novoj adresi: Gundulićev venac 38/V u poznatom

terminu od 10 do 14h.

Gorana Vlaščić, psihologPredrag Petrović, psiholog

BEOGRAD

Pozivamo sve mlade od 11 do 20 godina sa područja Beograda, koji žive u hraniteljskim ili

usvojiteljskim porodicama, da se priključe Klubu mladih. Nove članove očekujemo u septembru,

možete doći lično u FAMILIJU svake subote (6, 13, 20. ili 27. septembra) od 10 do 14h, ul. Gundulićev venac 38, V sprat ili nam se javite na telefon 339-12-82, svakog radnog dana od 10 do

13h. DOBRODOŠLI!

Približio se kraj još jedne školske godine, a za 24 učenika osnovnih škola, naših “malih maturanata” to znači rastanak sa dugogodišnjim drugarima iz klupe. Veliko je iščekivanje maturske večeri, pripreme su u toku, kupuje se garderoba, planira

se svaki detalj, pa se za trenutak zaborave dileme vezane za izbor srednje škole i tremu koja izaziva pomisao na prijemni ispit. Ovog proleća 12 učenika završava stručno osposobljavanje u srednjim školama, a nekoliko njih planira da upiše fakultet i nastavi školovanje. Okončanje školovanja, maturski rad, proslava “velike mature”, polako dovode do trenutka ulaska u svet odraslih, traženja zaposlenja, osamostaljivanja i odlaska iz hraniteljske porodice. Deca su ponosna na svoj uspeh, kao i hranitelji, koji su uspeli da im pruže šansu da izaberu svoj životni put, a ne onaj koji im je nametnut po rođenju. Ponosni smo i mi na njih!

Od svih školskih aktivnosti deca se najviše raduju ekskurzijama. Ove školske godine 27 učenika se lepo provelo kako na ekskurzijama tako i u školi u prirodi po celoj našoj zemlji: Kopaonik, Zlatibor, Tršić, Fruška Gora…

Nakon nekoliko meseci pauziranja odobrena su nam sredstva za klub za decu bez roditeljskog staranja, tako da planiramo da nastavimo sa klupskim aktivnostima tokom letnjeg raspusta.

Od marta ove godine Delta-Holding je u svoj projekat “Fond za budućnost” uključila i decu iz subotičkih hraniteljskih porodica. Tokom prethodna tri meseca svake subote deca su imala predavanja o poslovnom ponašanju, posetili su sedište kompanije Delta Holding u Beogradu, kao i “Maxi” objekat u Novom Sadu. Najlepši momenat projekta je letnji kamp u Grčkoj, koji je planiran za početak jula.

Mirjana Tatić, dipl. psihologMarijana Mandić, dipl. psiholog

SUBOTICA

MILOŠEVAC

Po mnogo čemu je period od izlaska poslednjeg broja Vodiča do danas veoma uspešan. Događaji se nižu da ih je, prosto, teško zapamtiti.

Klub hranitelja vredno i aktivno radi. Sastanci se održavaju dva puta mesečno i posećuje ih veliki broj hraniteljica. Na sastanke dolaze i “potencijalne” hraniteljice, koje su završile obuku, ali još uvek nisu primile decu na smeštaj. Bez obzira na to, one aktivno rade sa nama.

Povremeno sastancima prisustvuje dr Ljiljana Ristić. Za svaki naš susret odabere neku aktuelnu temu: pubertet, menopauza, prelazno doba kod žena...

Naš list Hraniteljica izlazi tromesečno. Upravo radimo na pripremi 10-tog broja, koji treba uskoro da se štampa. Sve tekstove, stihove, fotografi je, poslove lektora, uređivanje lista, rade hranitelji i deca u saradnji sa radnicima Centra.

Povodom obeležavanja 77 godina rada i postojanja Centra, 29. marta organizovan je jednočasovni kulturno-umetnički program. Za tu priliku su članice kluba osnovale folklorni ansambl i nastupile sa spletom igara iz centralne Srbije. Od tada se probe folklora redovno održavaju, ansambl nastupa, a

prave se i planovi za nove spletove. U ansamblu zajedno sa hraniteljicama nastupaju i naša deca i radnice Centra. Obavezu oko pripreme drugog dela programa, recitala, stihova, proba i rada sa decom, preuzela je na sebe Jasmina Mihajlović, psiholog naše ustanove. Zahvaljujući njenom zalaganju Irena, Miloš, Nikola, Zoran, Marko i drugi su briljirali na pozornici. Publika je bila oduševljena. Ali, naše aktivnosti se ovde ne završavaju.

U želji da se ova naša važna godišnjica što lepše obeleži, članice kluba su priredile izložbu suvenira napravljenih od školjki, puževa, drveta, žice… Bilo je tu prelepih ikebana,

KLUB MLADIH, KORAK DALJE VII

maski, torbica od jute, nakita, slika… Prava mala galerija. Vredelo je to videti. Proslava godišnjice naše ustanove je organizovana u zgradi Centra. Vredne ruke hraniteljica su pripremile sva ona “čuda od hrane”, slana i slatka peciva, torte, kolače, kako bi što bolje ugostile saradnike i prijatelje sa kojima Centar i Klub hranitelja imaju veoma dobre partnerske odnose.

Predsednik Opštine Velika Plana Dejan Šulkić je i ove godine nagradio rad naših hraniteljica b e s p l a t n o m ekskurzijom u Kruševac i manastir Đunis. Tom prilikom smo posetile dom za decu Jefi mija i obradovale ih vrednim poklonom – muzičkom linijom.

Nijedan važan događaj u selu, ali i u opštini, više ne može ni da se zamisli a ni da se održi bez aktivnog učešća našeg kluba. Tako članovi Kluba prisustvuju književnim večerima, večerima dokumentarnog fi lma, proslavama odreda izviđača, Kola srpskih sestara, Mesne zajednice. Povodom održavanja Dana opštine Velika Plana, članice našeg kluba su predstavljale Mesnu zajednicu Miloševac.

To je bila prilika da pokažemo etno nasleđe pomoravskog kraja, naš folklor i da osvojimo dve nagrade.

U drugoj polovini maja smo uzvratili posetu Klubu hranitelja “Veliko srce” iz Niša. Šta da vam napišem o dočeku i o ostalom? Naše kolege, hranitelji i predstavnici Centra za socijalni rad iz Niša su se potrudili da nas tako lepo dočekaju, ugoste, da učine sve kako bi se prijatno osećali.

Drago nam je bilo što smo se ponovo sreli, popričali, podelili iskustva i savete. Dogovorili smo se da 17. maj postane Dan hraniteljstva i da se tog dana naredne godine u Nišu okupe klubovi hranitelja iz svih centara iz Srbije. Maj je mesec maturanata. Učenici osmih razreda i srednjoškolci, uspešno su završili školu. Svi su svečano i veselo proslavili maturske večeri.

Krajem aprila u poseti Centru za porodični smeštaj dece je bila

g-đa Snežana Lakićević-Stojačić, državni sekretar.

Milesa Resavac–Stojanović, hraniteljica

SOS dečije selo KRALJEVO

Najvažnija vest iz Dečijeg sela u protekla tri meseca je da smo još malo porasli, sada u 12 SOS hraniteljskih porodica živi 64 dece iz različitih krajeva Srbije. Završen je novi krug obuke za SOS mame/hranitelje i sada su i

preostale dve kuće dobile svoje stanare.

Za sve hraniteljice su realizovani redovni mesečni supervizijski sastanci, kao i supervizija za SOS tete na svaka tri meseca. Pored grupne, organizovana je i individualna supervizija za SOS mame, prema potrebama.Organizovana je dodatna obuka za sve SOS mame o temi: “Prava deteta” i “Emocije i specifi čna ponašanja koja se javljaju kao odgovor na zlostavljanje i zanemarivanje”.

Takođe je rađena priprema SOS mama/hraniteljica - Kako pripremiti dete za polazak u nulti i prvi razred (razgovor sa svakom mamom posebno o tome “šta je brine”, davanje literature sa osnovnim uputstvima).

Hraniteljice su, putem anonimne ankete, učestvovale u evaluaciji podrške koju Selo pruža SOS majkama. Nakon obrađenih podataka mapirane su slabe tačke i napravljen plan na koji način ih treba unaprediti.

Aktivnosti su bile usmerene i na stalne dijaloge i razmenu

sa SOS mamama/tetama uključujući i neformalne diskusije, otvorene razgovore koji mogu pomoći da se predupredi zamor i odustajanje SOS mame hraniteljice ili prepozna potreba za podrškom. SOS mame/hraniteljice su aktivno učestvovale u izradi Individualnog Razvojnog Plana za svako dete i neposredno kroz grupni rad i putem svoje predstavnice u Seoskoj komisiji, u izradi novog godišnjeg plana rada Sela.

Hraniteljice su bile počasni gosti priredbe koju su njihova deca priredila za Međunarodni dan žena, a proslava je nastavljena na svečanoj večeri, zajedno sa članovima stručnog i administrativnog tima Dečijeg sela. Vaskrs smo obeležili takmičenjem za najlepše i najjače šareno jaje i velikim, zajedničkim ručkom/roštiljijadom u kojem su učestvovali svi stanari Sela. Međunarodni dan porodice obležen je konferencijom za medije na kojoj smo pokušali da podsetimo javnost na važnost porodice, na svu decu koja nemaju sreću da rastu sa roditeljima i da promovišemo hraniteljstvo. Organizovali smo i malu zabavu na kojoj se svaka SOS porodica predstavila na svoj način, pesmom, igrom, slikom, a posle su se svi zasladili kolačima koje su napravile SOS mame, uz karaoke i ples. Naši gosti su bili i gudački trio Konstantinus iz Niša koji je priredio mali koncert za naše porodice i naše saradnike. Sada smo u velikom poslu, privodimo kraju školske obaveze i spremamo se za letovanje. Stariji će letovati u kampu Međunarodne organizacije SOS Dečijih sela u Italiji, a oni mali u Čanju, na crnogorskom primorju.

Borka Polumirac, pedagoški savetnik

Za uskršnje i prvomajske praznike deca iz hraniteljskih porodica su, zahvaljujući pomoći lokalne samouprave i Centra za socijalni rad “Nova Crnja“, posetili već tradicionalno Beli Dvor gde su bili obradovani lepim dočekom i paketićima, a u njihovu čast je posebno nastupio i dečiji hor.

Udruženje hraniteljica je u Dečijem klubu u Aleksandrovu istim povodom organizovalo žurku za decu.

Sa dolaskom proleća i lepog vremena deca dosta vremena provode napolju, u prirodi, igraju se, međusobno druže, zaljubljuju, ali imaju i dosta obaveza oko učenja jer se približava kraj školske godine. Neko brine kako će popraviti ocene, neko šta će upisati nakon završetka osmogodišnje škole. Nadamo se da će deca u hraniteljskim porodicama, uz pomoć hranitelja i Stručnog tima Centra za socijalni rad “Nova Crnja“, i ove školske godine biti uspešna i da će se prepustiti uživanju i lepoti letnjeg perioda koji nam predstoji.

Stručni tim Centra za socijalni rad “Nova Crnja“ planira da uskoro sprovede program pripreme i obuke za buduće hranitelje. Može se reći da je broj kandidata za poziv hranitelja visok, što nas raduje i govori da popularizacija hraniteljstva na lokalu ima svog efekta.

Dušan Katić,psiholog Centra za socijalni rad “Nova Crnja“

NOVA CRNJA

Klub hranitelja i dalje ima stari utvrđeni termin sastanaka - prvi i treći četvrtak u mesecu od 15 do 18 časova. Za decu i mlade iz hraniteljskih porodica je izdvojen najlepši prostor u Centru - gornja mala sala, prostor koji je namenjen za igru i druženje sa volonterima koji su tu uvek da se pobrinu za decu, dok se hranitelji druže uz kafi cu u velikoj sali našeg Centra. Od marta do maja meseca na druženje je dolazio manji broj hranitelja, zbog čega nismo organizovali ranije dogovoreni izlet u Beograd i posetu zoološkom vrtu. Odložili smo ga za neki drugi period, po izboru hranitelja. Petog juna su svi hranitelji bili na sastanku sa voditeljem Kluba, kada su informisani o sadržini Pravilnika o hraniteljstvu tj. o standardima za ostvarivanje zaštite dece na hraniteljstvu, koji je doneo ministar rada i socijalne politike. Do kraja maja imali smo kontakte sa svim hraniteljskim porodicama, školama, domovima zdravlja, sudovima, starateljima, policijom, a privodimo kraju ažuriranje dokumentacije za decu, biološke roditelje, srodnike i hraniteljske porodice. Aktuelni su kontakti sa srodnicima dece na porodičnom smeštaju, radi sačinjavanja planova usluga i mera zaštite dece na hraniteljstvu.

Bili smo u poseti našem bivšem štićeniku Jovanović Slobodanu, koji i dalje živi u hraniteljskoj porodici

STARA PAZOVATahirović Slavice i Stileta iz Stare Pazove, iako više nije na hraniteljstvu u pravno formalnom smislu. Njegovi hranitelji mu spremaju ispraćaj na odsluženje vojnog roka u VP Sombor - veliko slavlje za oko 100 gostiju, uz muziku i bogatu trpezu. Kada budete čitali ovaj Vodič, Slobodan će već biti “stari vojnik”, jer je u vojsku otišao 1. juna. Slobodanovi hranitelji brinu i o njegovom bratu koji je umereno mentalno retardirano lice, a brinuli su i o njegovom najstarijem bratu, koji se vratio u srodničku porodicu i o još dosta dece i odraslih osoba. Slavica i Stile u dvorištu postojeće stare kuće zidaju kuću za Slobodana i njegovog brata. Zahvaljujemo im na nesebičnom zalaganju u odgajanju dece bez roditeljskog staranja.

Planiramo da obiđemo još jednu našu bivšu štićenicu, koja se udala, nedavno porodila i živi sa svojom porodicom i dalje u hraniteljskoj porodici u kojoj je i sama odrasla od uzrasta odojčeta. O toj poseti čitaćete u sledećem broju Vodiča. I sa još nekim mladim osobama koje su odrasle u hraniteljskim porodicama, a sada žive van hraniteljskih porodica, održavamo kontakte, pružamo im savetodavnu, administrativnu, fi nansijsku i druge vrste pomoći i usluga. Na taj način vidimo da se neko bolje snalazi, a neko veoma teško.

Toliko za sada iz Stare Pazove, srdačan pozdravVesna Đorđević, socijalni radnik, voditelj Kluba

Da li vam je poznato da u Srbiji, pored oko 3.800 dece koja su zbrinuta u hraniteljskim porodicama, ima još znatan broj njih, svih uzrasta kojima je potrebna ljubav i nega u drugoj porodici. Molimo vas da o ovoj deci porazgovarate sa svojim rođacima, susedima, prijateljima. Vi dobro znate koliko hraniteljska porodica pruža detetu koje je trajno ili privremeno lišeno svoje prirodne porodice! Zato Vas molimo da im pomognete da nađu svoje hraniteljske porodice!

Posebno apelujemo na stručne radnike - članove timova za zaštitu dece lišene roditeljskog staranja u Centrima za socijalni rad u Beogradu, Paraćinu, Žitištu, Novoj Crnji, Staroj Pazovi, Zaječaru, Nišu, Loznici, Subotici, Kragujevcu i Aleksincu kao i na stručne radnike u Centru za porodični smeštaj u Miloševcu i SOS Dečijem selu u Kraljevu da redovno obaveštavaju FAMILIA-u o novim hraniteljskim porodicama i deci koja su našla novu porodicu, kako bismo i njih mogli da uključimo u naše aktivnosti.

Podsećamo vas da je za vas i dalje

otvoren telefon br. 011/339-12-82 od ponedeljka do petka od 11 do 14,30 časova.

U pripremi i distribuciji ovog Vodiča učestvovali su: Gordana Miladinović urednik, Kosara Petrušić, dr Marija Mitić,

Uroš Begović ilustracije i dizajn, Slavica Vujčić, Dragana Karleuša i Dragana Pavlović.

Ovaj Vodič je štampan u 3.000 primeraka.

Beograd, ul. Gundulićev venac 38/V, tel. 011/339-12-82e-mail: familia@eunet.yu

web site: www.familia.org.yu