U energetskom sektoru u Srbiji u toku su projekti vredni više od 3 mlrd EUR. To je najveći investicioni ciklus u ener-getici posle više od tri decenije. U toku je izgradnja postrojenja koja će proizvoditi struju snage 1.000 megavata, a više od polovine - oko 500 megavata, stići će iz obnovljivih izvora energije.

Prema trenutnom energetskom bilansu, najviše električne energije u našoj zemlji nastaje u termoelektranama - čak oko tri četvrtine. Preostala električna energija uglavnom stiže iz hidroelektrana, dok je učešće ostalih OIE svedeno na svega nekoliko procenata. Najavljeni “zeleni” megavati, tako bi trebalo da doprinesu poboljšanju bilansa u korist energije vetra, solarne energije, bioenergana...

Posledice malog korišćenja OIE ogledaju se pre svega u klimatskim promenama, kako na lokalu, tako i globalno. Ipak, čini se da svest o očuvanju životne sredine postaje sve snažnija širom planete, te da Srbija “hvata priključak”.

Kako bi smanjila negativne posledice po životnu sredinu i usporila klimatske promene, EU je uvela energetsku politi-ku 20-20-20. Ova politika podrazumeva poboljšanje energetske efikasnosti za 20%, veću upotrebu obnovljivih izvora energije za 20% i procentualno isto smanjenje emisije ugljen-dioksida. Kada postane članica EU, a prema trenutnim najavama to bi moglo da se dogodi 2025, Srbija će morati da se pridržava ovih ciljeva.

Energetska efikasnost i OIE našli su se i u fokusu tematskog biltena koji je pred vama. O mogućnostima za korišće-nje zelene energije, pozitivnim primerima iz Srbije i regiona, značaju energetske efikasnosti u izgradnji, ali i u indu-striji, najnovijim tehnologijama koje garantuju uštedu i mnogim drugim temama iz ove oblasti, čitajte na narednim stranama.

I, ako ste bili među onima koji su u subotu (24. marta 2018. godine) podržali akciju Sat za našu planetu, potrudite se da taj sat obeležite češće. Planeta će biti zahvalna.

Uvodnik

Sadržaj

Vetrenjače ispisuju zeleniji bilansDo 2020. u Srbiji na mreži novih 500 megavata iz OIEMiloš Mladenović, izvršni direktor SEEPEX-aNova međuregionalna berza struje omogućiće efikasnije i rentabilnije poslovanjeBioenergija sve značajniji resurs za SrbijuKrediti dostupni, potrebni dugoročni ugovori i jednostavnije procedureEnergetska stabilnostDa li su Srbiji potrebne nuklearke?Energetsko saniranje zgrada i kuća smanjuje troškoveProjekte finansiraju država, banke, ESCO kompanije...Zoran Tadić, direktor i vlasnik kompanije NeofytonNema maksimalne efikasnosti i profitabilnosti bez zaokružene opremeMarinko Ukropina, generalni direktor SGS za Srbiju, Hrvatsku, Sloveniju, BiH i Crnu GoruSertifikacija povećava tržišni potencijal i korporativni imidžTehnologija uštede za sve tipove objekataVaillant kotlovi štede i do 17% gasaKako da uštedite energijuSačuvajte toplotu zimi i smanjite troškove hlađenja letiDanfoss Designers ClubProfesionalno usavršavanje u projektovanju najsavremenijih energetski efikasnih rešenjaALUMIL Supreme S91 za visoke zahteve pasivnih kućaToplotna izolacija, vodonepropusnost i smanjenje buke uz maksimalnu fleksibilnostEcoStruxure platforma za postizanje energetske efikasnostiMitsubishi Electric toplotne pumpeRešenje za pametno grejanje i minimalne troškoveABB HVC brzi punjači za električna vozilaOdrživa e-mobilnost za “zelenije” gradoveProjekti obnovljive energije i energetske efikasnostiPrimeri dobre prakse u Srbiji i regionuPametna gradnja po evropskim standardimaKLIMABLOC sistem garantuje kvalitet i stabilnostVažnost celovitog pristupa u energetskoj obnovi zgradaPrimena sveobuhvatnih mera garantuje uštede veće od 50%Budite deo održive budućnostiBeograd od 24. do 26. aprila ponovo domaćin sajma RENEXPO Water&Energy

1

7

10

14

16

20

25

29

32

34

3638

40

42

45

48

51

55

Sadržaj:

1

Šira slika

Vetrenjače ispisuju zeleniji bilans

Do 2020. u Srbiji na mreži novih 500 megavata iz OIE

Srbija će do kraja 2020. godine dobiti novih 1.000 megavata instalisane snage, bar ako je verovati na reč ministru energetike Aleksandru Antiću. On je nedavno, na Kopaonik biznis forumu, govorio o investicijama u buduće kapacitete i tom prilikom rekao da će više od polovine biti ostvareno iz obnovljivih izvora energije (OIE). Samo iz vetroelektrana - čak 450 megavata!

- Već ove godine na mreži se očekuje oko 250 megavata - iz vetroparka Alibunar 42 megavata, Kovačice 105 megavata i Čibuka oko 100 megavata - rekao je Antić.

- Sledeće godine očekuje nas dodatnih 250 megavata. Zatim, gradi se novi termoblok u Kostolcu snage 350 megavata, koji će biti na mreži 2020, a tu je i investicija NIS-a u Pančevu od 140 megavata - rekao je Antić.

PhotographyByMK/shutterstock.com

2

Budući da Srbija danas ima postrojenja instalisane snage oko 7.000 megavata, jasno je da bi uspešno okončanje novog investicionog ciklusa u energetici - najvećeg u poslednjih 30 godina, kapitalno uticalo na sigurnost sistema. Ipak, uz optimizam i nadu da će rezultati domaćeg energetskog sektora uskoro biti “zeleniji”, treba zadržati i dozu rezerve. Pomeranja ro-kova, nažalost, i dalje nam nisu strana, a od najave do realizacije put je često duži nego što se to na početku čini.

Sa tim da je moguće da pomenutih 500 megavata iz OIE bude “na mreži” do kraja 2020. godine, saglasni su i stručnjaci. Ipak, kako su nam rekli u Centru za ekolo-giju i održivi razvoj (CEKOR), rezultat neće biti lako do-stižan, s obzirom na to dokle se stiglo sa projektima.

“ZELENIJI” BILANSI

Da su najveća očekivanja i pogledi usmereni ka potencijalu vetroelektrana, pokazuju i Energetski bilansi Republike Srbije. Pre-ma bilansu za 2017, bilo je predviđeno da na mreži bude 45 megavata iz ovog izvora, dok planovi iz bilansa za 2018. govore da se na mreži očekuje - 270 megavata.

Energetski bilans predstavlja dokument kojim se utvrđuju godišnji iznosi energije i energenata potrebni za uredno i sigurno snabdevanje potrošača, tokom jedne godine. U kolikoj meri je planirana proizvodnja za 2017. ostvarena, zasada nije poznato, jer rezultati još nisu objavljeni, ali imajući u vidu činjenicu da lani nije bilo velikih kvarova i ispadanja iz sistema, očekivano je da su planovi i realizovani.

Kada je reč o bilansiranju energije iz obnovljivih izvora, ona obuhvata proizvodnju i potrošnju električne energije iz velikih i malih vodenih tokova, energije vetra i sunca, biogasa, kao i proizvodnju i potrošnju toplotne energije iz geoter-malne energije i biomase (ogrevno drvo, pelet i briket).

U 2018. godini planirano je povećanje proizvodnje primarne energije iz vetra, sunca i biogasa, i manje korišćenje hi-dropotencijala u odnosu na 2017. godinu. Ukupna planirana proizvodnja primarne energije iz obnovljivih izvora energije u 2018. iznosi 1,924 Mtoe, što je za 3% veće od procenjene proizvodnje u 2017. godini, koja iznosi 1,872 Mtoe, navodi se u Energetskom bilansu za 2018.

Svi obnovljivi izvori, u ukupnoj planiranoj proizvodnji primarne energije u 2018. trebalo bi da učestvuju sa nešto više od 18%.

U ovoj strukturi najveće je učešće čvrste biomase - 57% svih OIE, zatim hidropotencijala - 39%, dok biogas, energija vetra, sunca i geotermalna energija učestvuju sa manje od - 4%. Evidentan je i porast poslednja četiri navedena izvora u odnosu na prethodnu godinu, kada je njihovo učešće u ukupnoj proizvodnji primarne energije (iz OIE) bilo svega oko 1%.

Učešće OIE biće povećavano novim najavljenim projektima, koji su predviđeni za period od 2017. do 2023. godine Programom ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine (sa projekcijama do 2030. godine).

Taj dokument, osim pomenutih vetroparkova, predviđa i vetroelektrane Kostolac, Košava, Plandište i Krivača, kao i povećanje hidropotencijala.

Šira slika

ponsulak/shutterstock.com

3

Šira slika

PRVI RADOVI

Od pomenutih projekata, zasada je instalisana ve-trenjača u Alibunaru. Reč je o prvoj, od planirane 21 vetroturbine, koje bi trebalo da budu postavljene do septembra ove godine.

Prema najavama ministra, do kraja 2018. na mreži će se naći i 105 megavata iz vetroparka Kovačica. Izrael-ska kompanija Enlight Renewable Energies gradi ovu energanu sa 38 turbina, koje isporučuje kompanija GE Renewable Energy.

Ta firma isporučuje i generatore za Čibuk, kod Kovina, koji je zasada najveći planirani vetropark u našoj zemlji.

Do kraja 2018. u rad bi trebalo da bude pušteno i 20 vetrenjača u okolini Vršca, gde kompanija MK Fintel Wind gradi energanu Košava. Druga faza gradnje Košave trebalo bi da počne 2019. i podrazumeva još 19 vetroturbina.

Naredne godine i EPS će početi gradnju elektrane na vetar na prostoru zatvorenih površinskih kopova i odlagališta ogranka TE-KO Kostolac, čija je očekivana godišnja proizvodnja oko 150 miliona kilovat-sati.

Strategijom je planirana i gradnja vetroelektrana Plandište 1 i Krivača, ukupne instalisane snage 205 megavata.

Inače, ukupna vrednost investicija u izgradnju novih vetroelektrana Programom Strategije razvoja energetike procenjena je na oko 706 mil EUR.

VODA, SUNCE, BIOMASA...

Osim ulaganja u vetrenjače, taj dokument predviđa i revitalizaciju pojedinih hidrocentrala. Povećanje snage predviđeno je na po jednom agregatu HE Đerdap 1 i HE Zvornik, tokom 2018. i 2019, dok će u periodu od 2020. do 2023. biti proširena i snaga tri, kao i izgrađen jedan novi agregat u HE Potpeć.

Pored povećanja snage hidroagregata, proizvodnja električne energije u hidroelektranama će i dalje najviše zavisiti od hidrolo-gije (dotoka vode).

Udeo vode u proizvodnji energije mogao bi da bude povećan i dugo najavljivanom gradnjom malih hidroelektrana, međutim, iako je nekoliko stotina ovakvih postrojenja najavljivano još od 2013, većina ih je i dalje na dugom štapu.

Do 2020. godine u Srbiji bi trebalo da bude izgrađeno i do 100 megavata postrojenja na biomasu, kao i do 30 megavata bioga-snih postrojenja. Potencijali ova dva izvora nisu dovoljno iskorišćeni, a glavni izazovi koji se nalaze pred investitorima zaintere-sovanim za gradnju bioenergana su mnogobrojne neophodne dozvole, komplikovane procedure i neusklađenost pravnih akata između različitih nivoa vlasti, kao i pitanje priključenja na mrežu.

Kako bi podstakla proizvodnju električne energije iz bioenergije, država je napravila model fid-in tarifa, prema kojima proi-zvođači 12 godina imaju pravo na podsticajne otkupne cene. U junu 2016. godine novom uredbom o podsticajnim merama za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora, fid-in tarife za biogas povećane su za 30%, pa je otkupna cena od 12 do 15 evrocenti po kilovat-času porasla na 15 do 18 evrocenti.

Rudmer Zwerver/shutterstock.com

4

Šira slika

Potencijalni investitori navode da je, zbog daljeg razvoja tržišta biogasa i biomase u Srbiji, potrebno dalje povećanje fid-in tarifa ili poboljšanje postojeće uredbe.

- Ova oblast će sve više biti u fokusu zbog evropskih integracija naše zemlje, a poljoprivrednici će ubrzo imati i obavezu da na propisan način zbrinu poljoprivredni otpad. S druge strane, ako ulože u tehnologiju, mogli bi od toga i dobro da zarade - smatra Dragan Zukić, član UO Udruženja Biogas Srbija.

Kada je o solarnim megavatima reč, i pored toga što Srbija ima značajan potencijal u proizvodnji - imajući u vidu između 1.500 i 2.200 sunčanih časova godišnje (što je znatno više nego u mnogim evropskim zemljama), on je i dalje minimal-no iskorišćen. Predviđeno je da ovogodišnja proizvodnja dostigne 15 GWh, što je za 2 GWh više u odnosu na prethodnu godinu. Ako govorimo o velikim najavama u ovoj oblasti, zanimljivo je pomenuti izgradnju solarnog postrojenja, koje je najavljeno izradom prostornog plana posebne namene kostolačkog ugljenog basena.

ŠTA EVROPA ZAHTEVA?

OIE su sve više u globalnom fokusu zbog zaštite životne sredine i borbe protiv klimatskih promena. Svest o njihovom značaju sve je raširenija, a čini se da i Srbija postaje deo te priče. Na to nas u ovom trenutku “teraju” i evropske prakse i prilagođavanje zakonodavstvu EU.

5

Srbija je na putu ka Evropskoj uniji otvorila 12 pregovaračkih poglavlja. Među njima nije ono koje se odnosi na energetiku.

Ipak, naša zemlja se kroz Energetsku zajednicu, čija je članica, približava zakonodavstvu EU u ovoj oblasti. Kao članica EZ, Srbija je u obavezi da se pridržava njenih ciljeva koji se, između ostalog, ostvaruju i kroz povećanje korišćenja obnov-ljivih izvora energije.Takođe, kako bi postala članica EU, Srbija će morati i da se prilagodi politici 20-20-20, koja podrazumeva poboljšanje energetske efikasnosti za 20%, veću upotrebu obnovljivih izvora energije za 20%, kao i smanjenje emisije CO2 za najma-nje 20% u odnosu na 1990, na nivou zajednice.

Pomenuti projekti učiniće još jedan korak ka ostvarivanju ovih ciljeva.

Još jedan target koji moramo da dosegnemo je i da do 2020. godine u ukupnoj potrošnji energije 27% udela bude iz obnovljivih izvora. Tu cifru već sada dostižemo, a ona varira između 25% i 30%, u zavisnosti od hidrološkog stanja, objaš-njavaju za naš portal u udruženju CEKOR. Kako su nam kazali, taj cilj je bio lako dostižan, jer je nisko postavljen.

Hoće li nam vetroturbine doneti pomenute megavate, biće poznato kada kalendar okrenemo na januar 2021. Nada da će oni zaista i stići, uporište ima u tome što je većina najavljenih projekata već započeta.

U subotu, 24. marta, simboličnim gašenjem svetla na jedan sat širom sveta obeležen je Sat za našu planetu. Srbija se 2009. uključila u ovu akciju koju organizuje Svetska organizacija za prirodu (WWF), a čiji je cilj ukazivanje na probleme klimat-skih promena.

Na većem korišćenju obnovljivih izvora energije, planeta bi nam bila zahvalna svakog dana.

Katarina Stevanović

Šira slika

6

7

Šira slika

Predstavnici Elektromreže Srbije, Berze električne energije za Jugoistočnu Evropu - SEEPEX, Evropske berze električne energije - EPEX SPOT, Berze električne energije u Mađarskoj – HUPX i mađarskog operatora prenosnog sistema MAVIR potpisali su početkom februara memorandum o razumevanju, koji predviđa stvaranje međuregionalne berze električne energije u Centralnoj i Jugoistočnoj Evropi.

Cilj ovog sporazuma, kako je tada najavljeno, jeste osnivanje zajedničke kompanije, koja bi postala značajan regionalni akter u oblasti dan-unapred (spot) tržišta električne energije.

Miloš Mladenović

Miloš Mladenović, izvršni direktor SEEPEX-a

Nova međuregionalna berza struje omogućiće efikasnije i rentabilnije poslovanje

8

Šira slika

O značaju ove inicijative za Srbiju, prednostima koje će nova platforma doneti snabdevačima i kupcima, kao i dosad ostvarenim rezultatima Berze električne energije za Jugoistočnu Evropu, za eKapiju govori Miloš Mladenović, izvršni direktor SEEPEX-a.

eKapija: Šta za Srbiju znači osnivanje nove međuregionalne berze električne energije u Centralnoj i Jugoi-stočnoj Evropi?

- Primena najbolje evropske prakse i čvrsto strateško pozicioniranje putem planiranog formiranja prve multi-regionalne berze električne energije, koja bi obuhvatila dan-unapred tržišta u zemljama Centralne i Jugoistočne Evrope (CESEE), imaće dalekosežne pozitivne posledice, ne samo na operativno-korporativnom nivou po SEEPEX i dalji razvoj organizo-vanog tržišta električne energije, već i na strateško-političkom nivou za Republiku Srbiju u celini.

Osim što bi nastavak saradnje sa EPEX SPOT omogućio dalji transfer znanja i tehnologije, kao i značajnu podršku na planiranim projektima spajanja tržišta i inkorporacije srpskog u jedinstveno EU tržište, udruživanje poslovnog, stručnog i finansijskog kapaciteta SEEPEX i HUPX će omogućiti još efikasnije i rentabilnije poslovanje tako formirane jedinstvene poslovne infrastrukture.

Takođe, treba istaći i važnost ove inicijative za dalji razvoj i uspostavljanje regionalnog tržišta Jugoistočne Evrope, s obzi-rom na to da je ovo ujedno i putokaz za sve ostale aktere u regionu. Oni bi trebalo da počnu da razmišljaju na sličan način, u smislu favorizovanja međusobnog udruživanja i sinergije, pre svega imajući u vidu veličine pojedinačno fragmentova-nih tržišta koja, sama po sebi, ne mogu ostvariti potrebnu likvidnost i ekonomsku održivost.

eKapija: Kada se očekuje da će nova berza biti operativna?

- Trenutno nije moguće dati preciznije vremenske okvire, budući da je projekat još u inicijalnoj fazi. Kada više dodatnih detalja bude poznato, javnost će biti blagovremeno obaveštena.

eKapija: Koje novine ona donosi snabdevačima, a koje kupcima?

- Nova poslovna infrastruktura će biti usmerena na spot tržište i standardne produkte koji obuhvataju day-ahead i intra-day segment tržišta električne energije. Finansijski kliring koji obezbeđuje evropska klirinška kuća ECC AG, kao i iskustvo i najbolja evropska praksa koji nudi EPEX Spot, uz povećanu likvidnost kao rezultat povezivanja srpskog i mađarskog tržišta putem planiranog market-coupling-a, ponudiće, kako snabdevačima, tako i kupcima, pouzdanu platformu na ko-joj će u svakom trenutku moći da plasiraju i nabave električnu energiju po referentnoj tržišnoj ceni i uz vrlo redukovane rizike trgovanja.

eKapija: Ko trguje na SEEPEX berzi? Kakve rezultate ste postigli u prethodne dve godine?

- U ovom momentu, na SEEPEX organizovanom tržištu trguje 15 kompanija, među kojima su i svi trenutno najrelevantniji učesnici na srpskom i regionalnom tržištu električne energije. Na sajtu berze dostupan je i spisak svih učesnika.

Prethodne dve godine, SEEPEX beleži neprekidan rast, kako likvidnosti i količine trgovine, tako i broja učesnika. Treba istaći da je 2017. za čitav region bila jako loša godina sa hidrološkog aspekta, što je uzrokovalo značajne poremećaje i na veleprodajnom regionalnom tržištu u celini, uz značajan manjak ponude na tržištu, a usled toga i neuobičajeno visoke cene. Stabilizacija tržišta koja je usledila krajem godine doprinela je, kako značajnom rastu obima trgovine na organizo-vanom tržištu, tako i povećanju broja učesnika i smanjenju cena.

9

Šira slika

eKapija: Kada je ostvarena najveća količina trgovine?

- Najveća mesečna količina trgovine od početka rada ostvarena je u decembru 2017. godine i iznosila je 144.189,9 MWh. Najveća dnevna količina trgovine iznosila je 8.270,6 MWh i ostvarena je 6. maja 2017. Značajno je naglasiti i da se trend rasta mesečnih količina nastavio i početkom 2018. godine, pa je tako istrgovana količina na SEEPEX-u u januaru iznosila 125.614,6 MWh, što je značajan rast u odnosu na januar 2017. kada je trgovano 50.286,7 MWh. U februaru je istrgovano 95.978,4 MWh, dok je taj rezultat u februaru 2017. iznosio 26.478,4 MWh.

eKapija: Koliko je rad berze SEEPEX uticao na cenu struje u Srbiji?

- S obzirom na prirodu trgovine na organizovanom tržištu električne energije, gde se na platformi za trgovanje susreću satna ponuda i potražnja, SEEPEX pruža jedinu relevantnu i transparentnu referentnu cenu na veleprodajnom tržištu Republike Srbije.

Kao rezultat preseka ponude i potražnje - tzv. Equilibrium point, dobija se marginalna cena električne energije za svaki sat narednog dana, što istovremeno predstavlja i najpouzdaniju moguću referentnu cenu za datu tržišnu oblast. Osim značaja koja ta referentna cena ima za ostale vidove trgovine na tržištu električne energije (bilateralno tržište, balansno tržište), ona u značajnoj meri doprinosi i poboljšanju ukupnog investicionog okvira, pružajući potencijalnim investitorima jasnu i transparentnu sliku o ceni električne energije na veleprodajnom tržištu.

Važno je naglasiti i da se kao moderna paradigma u posmatranju pozitivnog efekta organizovanog tržišta na društvo i ekonomiju u celini, ne sagledava samo uticaj na cenu za krajnje kupce - što je u našoj javnosti i dalje veoma čest slučaj, već se sagledavanje vrši kao procena uticaja na povećanje tzv. “opšte društvene dobrobiti” (social welfare), koja podrazu-meva benefite, kako na strani potrošnje, tako i na strani proizvodnje, tj. ponude električne energije.

eKapija: Da li očekujete promene u ceni struje u narednom periodu?

- Na cenu električne energije na veleprodajnom tržištu utiče dosta faktora i vrlo je teško sa većom sigurnošću progno-zirati njeno kretanje, osim što se u nekoj meri možemo osloniti na istorijske podatke i uobičajene sezonske fluktuacije cena.

Ono što značajno može uticati na veleprodajnu cenu su vremenske prilike, remonti ili neplanirani ispadi značajnijih pro-izvodnih generatorskoh jedinica u zemlji i regionu, deficit ili suficit električne energije prouzrokovan lošom ili dobrom hidrologijom, a u određenoj meri čak i dešavanja na pan-evropskom tržištu električne energije u celini.

10

Šira slika

Bioenergija sve značajniji resurs za Srbiju

Krediti dostupni, potrebni dugoročni ugovori i jednostavnije procedure

Srbija ima značajne potencijale obnovljivih izvora energije, među kojima biomasa zauzima najveći udeo. Zbog toga i bioener-gija pronalazi sve više mesta u agendama potencijalnih investitora. Jedan od razloga što je još nedovoljno iskorišćena, jeste i činjenica da početna ulaganja nisu mala, iako stručnjaci u ovoj oblasti ističu da je investicija u gradnju jedne bioelektrane veoma isplativa, a na zaradu se može računati posle sedam ili osam godina.

Glavni izazovi koji se nalaze pred investitorima zainteresovanim za gradnju bioenergana, odnosno postrojenja na biogas i bio-masu, u Srbiji su mnogobrojne neophodne dozvole, komplikovane procedure i neusklađenost pravnih akata između različitih nivoa vlasti, kao i pitanje priključenja na mrežu. Osim toga, saglasni su stručnjaci iz ove oblasti, postoji i problem nepostojanja baze sirovina. Takođe, nigde se ne koristi toplotna energija koja nastaje proizvodnjom struje, a država ni ne stimuliše njeno komercijalno korišćenje.

11

Šira slika

- U pitanju je skupa tehnologija, ali je investicija vrlo isplativa već posle sedam ili osam godina. Za pokre-tanje jedne elektrane na biogas kapaciteta 1 MW u Srbiji je potrebno oko 5,2 mil EUR, što je čak 10-20% više nego u Nemačkoj - istakao je Dragan Zukić, član UO Udruženja Biogas Srbija, na nedavno održanoj konferenciji “Biomasa i biogas u Srbiji”.

On je naveo da su do sada u Srbiji u bioelektrane uglavnom ulagale privatne firme, koje su posao fi-nansirale bankarskim kreditima, dok koncept javno-privatnog partnerstva u ovoj oblasti još nije zaživeo.

Jedan od specifičnih problema koji se javljaju tokom realizacije projekata obnovljivih izvora energije jeste i obezbeđenje ugovora o dugoročnom snabdevanju sirovinom. To je jedan od uslova banaka za finansira-nje takvih projekata, a sa druge strane i potreba da se investitor osigura, kako ne bi došao u situaciju da jedne godine raspolaže sirovinom, a druge ne.

Nikola Ćatović iz kompanije MACS Energy & Water kao najveće izazove u izgradnji bioelektrana navodi profitabilnost projekata, ograničene potrebe tržišta za plasiranjem toplotne energije, dostupnost dugoročnog snabdevanja sirovinama, kao i loša isku-stva banaka sa projektima biomase. Kako kaže, banke, ipak, u sve većoj meri podržavaju projekte gradnje biogasnih postroje-nja, a među do sada izgrađenim elektranama najbrojnije su one kapaciteta od 500 kW i 1 MW.

- Banke podržavaju ove projekte, jer je reč o dugoročnom finansiranju, uz stabilan regulatorni okvir, pošto EPS redovno plaća za isporučenu struju. Pritom je reč o još nezasićenom tržištu, na kome ima dovoljno prostora za nove igrače. Tu su i korporativne obaveze, koje finansijskim institucijama nameću brigu o održivom razvoju i obnovljivim izvorima energije - smatra Ćatović.

On podseća da postoji više modela finansiranja, među kojima su kreditne linije i grantovi, regionalni kreditni programi i interni kreditni programi lokalnih finansijskih institucija. Ćatović ocenjuje da su ovo i dalje relativno jeftini krediti, sa kamatom manjom od 10%, a tu su i povremene državne subvencije.

I Dragan Zukić ističe da se bankarske kamate za investicione kredite za gradnju bioenergana u poslednjih nekoliko godina kreću oko 6-7%, a učešće investitora prilikom podizanja zajmova ide od 35 do 60%. On smatra da je potrebno obezbediti povoljne kredite i ističe da su nemačke banke zainteresovane za finansiranje ovih investicija.

PRODUŽITI VAŽENJE UREDBE O FID-IN TARIFAMA

Bioenergija je sve više u fokusu kao značajan resurs za Srbiju. To je i logično, s obzirom na to da biomasa ima najveći udeo u ukupnom potencijalu obnovljivih izvora energije, čak 61%, odnosno oko 3,4 Mtoe godišnje (ukupni potencijali obnovljivih izvora energije Srbije su procenjeni na 5,65 Mtoe godišnje).

Naša zemlja ima i obavezu prema EU da do 2020. dostigne udeo od 27% obnovljivih izvora energije u ukupnoj potrošnji struje, što predstavnici Vlade i većina stručnjaka ocenjuju kao realan cilj.

Nacionalnim akcionim planom Srbije za korišćenje obnovljivih izvora energije do 2020. godine predviđeno je da bude izgrađeno do 100 megavata postrojenja na biomasu, kao i do 30 megavata biogasnih postrojenja.Kako bi podstakla proizvodnju električne energije iz bioenergije, država je napravila model fid-in tarifa, prema kojima proizvođači 12 godina imaju pravo na podsticajne otkupne cene. U junu 2016. godine novom uredbom o podsticajnim merama za proizvodnju

LianeM/shutterstock.com

12

Šira slika

električne energije iz obnovljivih izvora, fid-in tarife za biogas povećane su za 30%, pa je otkupna cena od 12 do 15 evrocenti po kilovat-času porasla na 15 do 18.

Tako je stvoren još kvalitetniji pravni okvir, odnosno pružena veća sigurnost investitorima koji su zaintere-sovani za ulaganje u ovoj oblasti. Ipak, predviđeno je da ove mere važe samo do kraja 2018. godine.

- Sada je najvažnije da se produži važenje Uredbe o podsticajima za obnovljive izvore, odnosno za biogas i elektrane, koja ističe ove godine. Nadamo se da će država prepoznati dosadašnje pozitivne efekte ove mere – smatra Dragan Zukić, dodajući da bi ulaganje u biogas moglo da bude rešenje za mnoge mlade ljude koji žele da ostanu na selu, pošto je to delatnost na tehnološki visokom nivou.

Jedno prosečno poljoprivredno domaćinstvo, prema njegovom mišljenju, to ne može samo da radi, već je potrebno udruživanje. Zbog toga je prikupljanje biomase, kao i gradnja bioenergana, zapravo idealan posao za seoske zadruge.

ENERGETSKA EFIKASNOST I EKOLOGIJA

Rajner Šelhas iz GIZ-a podseća da ulaganjem u bioenergiju i biogas može da se poveća energetska efikasnost u Srbiji, ali i da se smanji zagađenje vazduha, zbog čega ova organizacija i podržava projekte Vlade Srbije u toj oblasti. Ističe da pravljenjem ener-genata koji mogu da se koriste kao zamena za ugalj, naftu i druga fosilna goriva, od biomase - odnosno otpada iz poljoprivrede, industrije i drugih izvora, štedimo novac i dobijamo vazduh sa manje štetnih gasova.

- Ako Srbiju sa 10 postrojenja i instalisanim kapacitetom od oko 12 megavata uporedimo sa Nemačkom, gde postoji oko 9.000 biogasnih postrojenja, jasno je da predstoji još dug put u oblasti bioenergije - smatra koordinator projekata Nemačko-srpske privredne komore (AHK Srbija) Stevan Đurić, koji naglađava da su u AHK već duže fokusirani na projekte iz oblasti obnovljivih izvora energije.

Među malobrojnim dosad izgrađenim postrojenjima na biogas u Srbiji, uspešni primeri su elektrane Bioelektra u Botošu, Glo-bal Seed u Čurugu, Mirotin Energo u Vrbasu i Biogas Energy u Alibunaru. Takođe, tu su i bioelektrane preduzeća Gakovac u Staroj Moravici, Lazar u Blacu, BGS Gama BP u Baču i Alltech Serbia u Senti.

POZITIVNA PERSPEKTIVA

Potencijalni investitori navode da je, zbog daljeg razvoja tržišta biogasa i biomase u Srbiji, potrebno dalje povećanje fid-in tarifa ili poboljšanje postojeće uredbe - na primer, trebalo bi stimulisati korišćenje novih tehnologija i proizvodnju toplotne energije, a potrebno je i podstaći poljoprivrednike da stajnjak koji nastaje na farmama odlažu bioelektranama.

- Ova oblast će sve više biti u fokusu zbog evropskih integracija naše zemlje, a poljoprivrednici će ubrzo imati i obavezu da na propisan način zbrinu poljoprivredni otpad. S druge strane, ako ulože u tehnologiju mogli bi od toga i dobro da zarade – smatra Zukić.

13

Šira slika

I Nikola Ćatović zaključuje da postoje pozitivne perspektive za razvoj sektora biomase i biogasa u Srbiji, te kao trenutno glavne faktore navodi upravo stabilan regulatorni okvir i prihvatljive fid-in tarife. Uz pozitivan uticaj ovakvih projekata na životnu sredinu, dostupni su i izvori finansiranja, a vremenom će i investitori i finansijski sektor, odnosno finansijeri projekata, steći iskustvo u ovoj oblasti koje će im pomoći u bržem razvoju, smatra Ćatović.

Konferenciju “Biomasa i biogas u Srbiji” 20. marta organizovala je Nemačko-srpska privredna komora, zajedno sa Saveznim ministarstvom za ekonomiju i energetiku Nemačke. Jedna od važnih poruka ovog događaja, jeste i da su Nemci veoma zainte-resovani za plasman svoje tehnologije (koja je dokazana kao vodeća u ovoj oblasti u poslednjih 30 godina) i u Srbiji.

Zbog svega toga, saglasni su stručnjaci, potrebno je nastaviti regulisanje pravnog okvira i stvaranje povoljnog okruženja za takve investicije.

Marko Andrejić

Mi dizajniramoi gradimo Data Centre

www.enelps.com

Mi to radimo na energetski efikasan način.

14

Šira slika

Mađarska 51% ukupne energije dobija iz nuklearne elektrane, Slovenija 37%, Bugarska 31%, a Rumunija 18%. Sve ove države su u neposrednom okruženju Srbije, te se i u našoj zemlji postavilo pitanje na koji način ćemo u budućnosti obez-bediti stablino energetsko snabdevanje.

Potrošnja energije svuda u svetu raste, u perspektivi je gašenje termoelektrana na ugalj, a postavlja se i pitanje koliko je okretanje energiji iz obnovljivih izvora, zbog klimatskih promena, sasvim održivo rešenje...

Evropske zemlje imaju različite stavove o nuklearnim elektranama. Francuska planira gašenje po dva scenarija - brzom i sporom. Izvesno je i da Nemačka odustaje od nuklearne energije, tako da će još zadržati elektrane na ugalj, graditi elek-trane na gas i povećavati korišćenje obnovljivih izvora. Sa druge strane, izgradnju novih nuklearki planiraju Kina, Indija, Koreja...

FooTToo/shutterstock.com

Energetska stabilnost

Da li su Srbiji potrebne nuklearke?

15

Šira slika

U Srbiji je i dalje na snazi moratorijum (Zakon o zabrani izgradnje nuklearne elektrane), a stručna zajednica okupila se nedavno u Beogradu na konferenciji gde se kao glavna tema nametnulo pitanje - da li je našoj zemlji potrebna nuklearka?

Dragan Vlaisavljević, izvršni direktor za poslove trgovine električnom energijom u JP Elektroprivreda Srbije, rekao je na tom skupu da Strategijom EPS-a nije planirana izgradnja nuklearnog postrojenja, već da će se to javno preduzeće osloniti na lignit, vodu (hidropotencijal) i od ove godine - vetar.

Kako je objasnio, neki tehnološki zastareli blokovi termoelektrana će se ugasiti, ali će se taj manjak u proizvodnji struje nadomestiti modernizacijom postojećih i izgradnjom novih kapaciteta, navodeći i da se u Kostolcu već gradi jedan blok. On je rekao da bi bilo dobro izgraditi elektranu i u Kolubari, te da Naftna industrija Srbije planira gradnju elektrane na gas, a EPS gradnju vetroparka naredne godine.

Uz to, kako je istakao, potrebno je povećati stepen iskorišćenosti uglja, a “najefikasniji izvor struje je povećanje energet-ske efikasnosti”. Vlaisavljević je ukazao i na to da je za nuklearnu elektranu neophodno 15 godina, kao i više milijardi EUR investicija.

Dejan Ivezić, rukovodilac Centra za energetiku Rudarsko geološkog fakulteta, i jedan od učesnika u izradi Strategije energetike Srbije, napomenuo je da moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana, ipak, ne znači i moratorijim na istra-živanja, analize i obuke stručnjaka u toj oblasti.

- I da ne postoji zabrana za izgradnju nuklearki, u Srbiji ne postoji stručni kadar koji bi mogao da prati tehnologiju proi-zvodnje struje i prerade otpada iz nuklearnih elektrana, pa akcenat treba staviti na obnovljive izvore - rekao je Ivezić.

Nuklearna energija se izučava na samo jednom predmetu na Mašinskom fakultetu, a profesor tog fakulteta, Vladimir Stevanović sa Odeljenja za generatore pare i nuklearne reaktore, naglasio je da je potrebno da imamo stručnjake koji se razumeju u tu materiju.

Predsednik Nadzornog odbora Javnog preduzeća Nuklearni objekti Srbije, Ilija Plećaš, rekao je da Srbija sada nema novac za izgradnju nuklearnih elektrana, ali da je neophodno da i dalje školuje kadrove koji mogu da prate tehnologije.

On je objasnio da će “zemlje koje ne razmišljaju o nuklearnim elektranama za 200 godina doživeti krah”. Takođe, upozorio je da Srbija na udaljenosti od 400 do 600 kilometara ima 18 nuklearnih elektrana, tako da će za dva sata, ako se bilo šta desi, imati problem, a neće biti stručnjaka koji bi mogli da odgovore na to.

Inače, najviše nuklearnih elektrana na svetu ima u SAD - njih 100 proizvodi 20% od ukupne električne energije u toj zem-lji, dok u Francuskoj njih 58 proizvodi 76% struje. Kina ima 35 i najavila je gradnju još 28 nuklearnih elektrana.

16

Šira slikaŠira slika

Energetsko saniranje zgrada i kuća smanjuje troškove

Projekte finansiraju država, banke, ESCO kompanije...

Gotovo da ne prođe nedelja, a da neka od lokalnih samouprava u Srbiji ne pokrene novi projekat povezan sa energetskom efikasnošću, bilo da je reč o zameni javne rasvete, instalaciji savremenijih sistema grejanja, zameni stolarije, postavljanju izolacije na objekte...

Prateći svetske trendove i u Srbiji se, dakle, sve više sa pažnjom gleda na projekte koji bi mogli da umanje i dalje prisutno ogromno rasipanje energije.

Energetska efikasnost jedna je od prioritetnih mera u okviru Nacionalne strategije održivog razvoja Republike Srbije, donete još 2008. godine. Nakon strategije, usledili su akcioni i drugi planovi, a 2009. i Zakon o planiranju i izgradnji koji je prvi put uveo temu energetske efikasnosti zgrada i potrebu sertifikovanja energetskih svojstava zgrada, odnosno dono-šenja “energetskih pasoša”.

AKIRA_PHOTO/shutterstock.com

17

Šira slika

Značajan doprinos ovoj temi dao je i novi Zakon o stanovanju i održavanju zgrada iz 2016. godine jer je, između ostalog, omogućio da zgrada postane legitimno pravno lice te da, između ostalog, može i da aplicira za sredstva namenjena unapređenju mera energetske efikasnosti.

Da država ozbiljno misli da se bavi ovom temom pokazuje i najava novog Zakona o naknadama, ko-jim bi vozači u Srbiji, kroz cenu goriva, plaćali i na-knadu za biogorivo i energetsku efikasnost od ukupno 25 para po litru benzina i dizela, odnosno kilogramu tečnog naftnog gasa.

Rast cena goriva, struje ili sve skuplje grejanje primoravaju i građane da dobro porazmisle u kakvim objektima žive pa se, kako bi umanjili vi-soke račune, i oni sve više interesuju za načine unapređenja energetske efikasnosti svojih stanova i kuća.

Domaćinstva su, inače, najveći potrošači energije u Srbiji. Najveći broj njih izgrađen je između 1960. i 1985. kada se neu-poredivo manje pažnje obraćalo na potrošnju energije. Zbog toga se procenjuje da se energijom koja se danas potroši u prosečnoj kući u Srbiji mogu zagrejati 3-4 niskoenergetske ili čak 10 pasivnih kuća.

Procene su i da jedan prosečan stan u Srbiji sa lošom izolacijom troši za sve potrebe ukupno 12.000 kWh struje godišnje ili, iskazano u novcu, oko 2.000 EUR.

Pojedina istraživanja su pokazala i da domaćinstva u Srbiji troše pet puta više struje po jedinici BDP-a nego što je to slučaj u EU i čak 60% električne energije više od onih koji žive u Uniji.

Ipak (iako nije za utehu), ni u drugim evropskim zemljama stanje nije baš sjajno. Naime, čak oko 75% zgrada u EU je energetski neefikasno, a godišnje se renovira svega 0,4-1,2%.

U vremenu kada se veoma vodi računa o svakom potrošenom dinaru, jasno je da se upravo u unapređenju energetske efikasnosti nalazi šansa da se ostvare i velike uštede.

Uz to, istraživanja tržišta nekretnina pokazala su i da objekti mogu dobiti na vrednosti i do 10% nakon sprovođenja mera energetske sanacije.

Zamena segmenata omotača objekta, sanacija krova, sanacija sistema grejanja i hlađenja i pripreme sanitarne tople vode i zamena rasvete neke su od mera koje daju dobre rezultate.

- Veliki benefiti se mogu dobiti sanacijom omotača objekta, jer su gubici energije tu i najveći. Nakon izolovanja kuće, uštede u energiji i novcu se mogu kretati od 25%, pa čak i do 70-80% ako se koristi deblja izolacija u odnosu na onu koja je minimalno zahtevana propisima, i kvalitetnijim rešavanjem ventilacije. Tako se primarna investicija može vratiti već za nekoliko meseci ili godina - kaže za portal eKapija Maja Barać Stojanović, generalna direktorka Centralno-evropskog foruma za razvoj (CEDEF).

Kako bi građanima olakšao razumevanje problematike energetske efikasnosti i približio proces energetskog sređivanja domo-va, Grad Beograd nedavno je predstavio Priručnik o energetskoj efikasnosti u stambenim zgradama i kućama.

Kekyalyaynen/shutterstock.com

18

Šira slikaŠira slika

Ovaj priručnik, namenjen stanarima stambenih zgrada i individualnih objekata, izrađen je u okviru međunarodnog projekta Akcelerator efikasnosti u zgradama (BEA) koji su u partnerstvu realizova-li Grad Beograd, Program UN za životnu sredinu i Svetski institut za resurse.

Priručnik obrađuje najvažnije teme koje se odnose na rekonstrukciju, dogradnju, obnovu, adaptaciju, sanaciju, a sve u cilju energetske sanacije postoje-ćih zgrada i privatnih kuća u Beogradu.

Maja Barać Stojanović, koja je i jedan od auto-ra, objašnjava da je “neophodna efikasna razme-na informacija radi razumevanja značaja i načina implementacije mera energetske efikasnosti, koji nisu isti ni za svaki objekat, a ni za svaku lokalnu samoupravu”.

Ona navodi i da postoje različiti modeli finansiranja koji su na raspolaganju građanima, od kredita komercijalnih banaka, preko novca koji nude država i lokalne samouprave, pa do finansiranja putem ESCO ugovora.

- Samo nekoliko banaka u svojoj ponudi ima kreditne linije koje su namenjene fizičkim licima za potrebe unapređenja energetske efikasnosti objekta - kaže Barać Stojanović i dodaje da se oni mogu koristiti za kupovinu i ugradnju energet-ski efikasnih PVC prozora i vrata, termoizolacionih materijala, najnovijih sistema za grejanje i hlađenje putem toplotnih pumpi, kotlova za grejanje najnovije generacije...

Novi zakon o stanovanju omogućio je da i stambene zgrade mogu, kao pravna lica, da apliciraju kod poslovnih banaka za sredstva za unapređenje energetske efikasnosti. Ipak, postojećim kreditnim linijama komercijalnih banaka za energetsku efikasnost namenjenim pravnim licima zasada nisu posebno istaknute ponude za skupštine stanara.

I država i lokalne samouprave, često u partnerstvu sa međunarodnim i inostranim organizacijama i institucijama, nude sredstva u ove svrhe.

Kako kaže Maja Barać Stojanović, za 2019. godinu su najavljena značajna sredstva za projekte “na lokalu” i druge korisni-ke u okviru državnog budžetskog fonda za energetsku efikasnost.

Još jedan potencijalni izvor finansiranja, sve popularniji u Srbiji, naročito kod lokalnih samouprava i javnih institucija, jesu ESCO ugovori.

Kroz takav model javno-privatnog partnerstva omogućuje se privatnim partnerima da učestvuju u javnim projektima energetske efikasnosti.

Privatni partner obezbeđuje čitavu investiciju, izvodi radove i odgovoran je za rad projekta i održavanje opreme tokom tra-janja ugovora, dok javni partner od samog početka rada projekta raspolaže jednim delom uštede, a od ostatka otplaćuje investiciju privatnom partneru tokom realizacije ugovora. Po isteku ugovora, javnom partneru pripada čitav projekat sa opremom, kao i sveukupna ušteda.

Dakle, ESCO kompanije (energy service company) nude uslugu, tehnologiju, upravljački sistem, uređaj itd, kojima se štedi energija i srazmerno tome smanjuju računi. Ugovorom se kompanija i klijent mogu dogovoriti da “podele uštedu” u

Maja Barać Stojanović

19

Šira slika

određenom odnosu ili da se kompletnom uštedom otplaćuje usluga kompaniji u dogovorenim ratama, odnosno vremenskom periodu.

Primenu ESCO modela i u domenu stambenih objekata predvideo je novi Zakon o stanovanju i održavanju zgrada.

To konkretno znači, objašnjava Maja Barać Stojano-vić, da bi “uprava zgrade sarađivala samo sa jednim preduzećem, ESCO kompanijom, a ne sa više razli-čitih subjekata (projektni biroi, distributeri energije, proizvođači opreme, državne institucije, banke)”.

Ipak, prvi korak ka energetskoj efikasnosti je pro-mena naših životnih navika. Promena ponašanja ne zahteva nikakvu investiciju, kažu autori Priruč-nika o energetskoj efikasnosti u stambenim zgra-dama i kućama, i dodaju da je potrebna “samo” odluka i saznanje kako time možemo da utičemo na trošenje energije.

Miloš Vlahović

Vaša buduća energana

Viktor Radić, dipl. inž. maš.Regionalni menadžermob: + 381 (0) 65 202 64 24e-mail: v.radic@polytechnik.atwww.polytechnik.com

Polytechnik Luft und Feuerungstechnik GmbH2564 WeissenbachHainfelder 69, Austria

brizmaker/shutterstock.com

20

Razgovor sa

Zoran Tadić, direktor i vlasnik kompanije Neofyton

Nema maksimalne efikasnosti i profitabilnosti bez zaokružene opreme

O energetskoj efikasnosti u industriji i u Srbiji se sve više govori, a preduzeća polako, ali sigurno, uviđaju da bez obaziranja na tu komponentu, efikasnost i profitabilnost ne mogu biti na zadovoljavajućem nivou.

Novosadska kompanija Neofyton, generalni zastupnik najvećih svetskih proizvođača mašina i prateće opreme za brizganje pla-stike, među pionirima je u ovoj oblasti. Sa tradicijom dužom od 25 godina u oblasti projektovanja sistema za brizganje plastike, njihov cilj je, kažu, da u svakom momentu obezbede najviši standard usluga i najkvalitetniju opremu i servis, iz jednog izvora.

Sa direktorom i vlasnikom kompanije Neofyton Zoranom Tadićem razgovarali smo o značaju principa energetske efikasnosti u industriji, potencijalima za uštedu koje njihove mašine daju kupcima, razvoju industrije 4.0 u Srbiji, kao i trendovima koji nas na tom polju očekuju u narednom periodu.

Zoran Tadić

21

Razgovor sa

eKapija: Da li se o energetskoj efikasnosti u in-dustriji samo govori ili se ti principi već u praksi primenjuju?

- Energetska efikasnost je pojam koji je na našim prostorima postao bitan krajem 2008. i početkom 2009. godine, sa početkom svetske ekonomske krize. Većina privrednika je, do tada, najčešće deklarativno razmatrala trošak struje, kao bitan element komplet-nog pregleda troškova.

Ono što je još zanimljivije - uticaj energetske efika-snosti na zagađenje prirode gotovo uopšte nije bio razmatran. Kompanija Neofyton je među prvima u Srbiji i regionu počela aktivno prezentovanje značaja energetske efikasnosti, kako zbog smanjenja troš-kova proizvodnje, pa samim tim i povećanja profitne stope, tako i zbog podizanja svesti o ograničenosti re-sursa i širim ekološkim principima.

Sa zadovoljstvom mogu da konstatujem da se u prethodne dve godine vidi nagli skok zainteresovanosti naših kupaca za ovu oblast, upravo iz pomenutih razloga.

eKapija: Koliki je potencijal uštede energije korišćenjem vaših mašina?

- U poređenju sa direktnim konkurentima u sferi mašina za brizganje plastike, a korišćenjem standardne hidraulike u koju su ugrađene tzv. “smart” pumpe, naše mašine troše i do 50% manje energije. Korišćenjem servo-hidraulike, postoji potencijal za uštedu do čak 70%. Posedujemo veoma precizan uređaj za merenje potrošnje električne energije, kojim se to i dokazuje.

Kompanija Engel je bila prvi proizvođač mašina za brizganje plastike, još 2009. godine, koji je u svoj upravljački sklop uveo, kao standardnu opciju, stranicu za prikaz potrošnje struje – “Ecograph”, gde se navođenjem težine za svaki proizvod (kalup), u svim ciklusima dobija podatak, kako o ukupnoj potrošnji struje po satu, tako i o specifičnoj potrošnji struje po kilogramu prerađene plastike (kWh/kg).

eKapija: Na koji način i u kolikoj meri oprema koju zastupate doprinosi očuvanju životne sredine?

- Doprinosi na nekoliko načina. Kada govorimo o pratećoj opremi, a pre svega o čilerima za hlađenje vode našeg dobavljača Eurochille, kojima se temperira kako hidraulika i servo motori u mašinama, tako i kalupi (alati) u kojima se i formiraju gotovi proizvodi, čilerski sistemi koje mi prodajemo omogućavaju novi koncept hlađenja korišćenjem tzv. “adijabatskog efekta”.

U letnjem periodu hidraulika i servo motori mašina za brizganje zahtevaju hlađenje vodom temperature do 28°C. Korišćenjem tzv. “free cooling” uređaja sa “adijabatskim efektom”, hlađenje procesne vode se odvija bez korišćenja rashladnih kompresora (koji koriste freone za izmenu toplote). Izmena toplote, tj. hlađenje se odvija isključivo korišćenjem ventilatora, čime se postiže ušteda od 6 do 8 puta u odnosu na klasične čilere koji koriste kompresore sa freonom.

Jedan od naših kupaca je, korišćenjem “adijabatskih” uređaja za hlađenje, umanjio potrebnu količinu električne energije za hlađenje, za 1.400.000 kWh/godišnje, tj. za oko 70.000 EUR. Dodatna prednost je odsustvo rizika, da usled pucanja cevi dođe do curenja freona u atmosferu i velikog zagađenja.

22

Razgovor sa

Slična računica se može primeniti na naše Engel ma-šine za brizganje plastike, kao i na Piovan sušare za sušanje granulata.

eKapija: Da li je srpska privreda spremna za di-gitalizaciju i industriju 4.0? Kakve su reakcije na vašu ponudu “pametnih” mašina, “pametnih” fabrika i moderne proizvodnje prema najvišim standardima kvaliteta, produktivnosti i energet-ske efikasnosti?

- Svi naši dobavljači veoma ozbiljno pristupaju digita-lizaciji i “smart factory” konceptima, koji su objedinjeni pod imenom industrija 4.0.

To se pre svega odnosi na naša dva najveća partnera, Engel i Piovan.

Mi smo već 2013. godine, kod jednog od naših najvećih kupaca - firme JCMM, dobavljača plastičnih delova za Fiat u Kragujevcu, ugradili sistem za daljinsko praćenje rada Engel mašina. Time je stvorena mogućnost da uz nas, kao ovlašćene servisere, i za-posleni u JCMM-u mogu da preko eksternog računara ili “smart” uređaja, prate rad mašina i vrše dijagnostiku mašina i robota u slučaju eventualnih zastoja ili kvarova.

Ipak, industrija 4.0 je mnogo više od toga. Industrija 4.0 predviđa da mašine i uređaji međusobno razmenjuju informacije i vrše samopodešavanja, usklađivanja i dodatnu međuregulaciju procesa. Kompanije Engel i Piovan su u prethodnih pet godina otišle najdalje na tom putu. Kupci već danas imaju mogućnost da, na primer, promenom kalupa na mašini, a uz prethodno očitavanje pripadajućeg bar-koda kalupa, prisustvuju kompletnom samoučitavanju, ne samo parametara na Engel mašini, nego i kom-pletnih parametara Piovan prateće opreme.

Sistem za sušenje granulata, usisavanje granulata iz centralnih silosa i Piovan uređaja za temperiranje kalupa, potpuno su in-tegrisani sa Engel mašinama u optimalan i efikasan sistem. Naravno, bitan preduslov je da operater prethodno izvrši inicijalno podešavanje i snimanje optimalnih parametara. Jednom snimljeni parametri za ceo sistem se samoučitavaju nakon svakog skeniranja bar-koda na kalupu.

eKapija: Kakva je za Neofyton bila 2017. godina? Sa kojim rezultatima ste ušli u 2018?

- Prethodna godina je bila jedna od najuspešnijih godina u istoriji kompanije Neofyton. Tokom 2017. obeležili smo 25 godina od osnivanja i realizovali najveću investiciju u četvrt veka dugoj istoriji. Naime, Neofyton se tokom prošle godine uselio u novu upravnu zgradu u Partizanskoj ulici u Novom Sadu. Objekat veličine 1.300 m2, kupljen je uz finansijsku pomoć firme Engel, sa osnovnom namenom pružanja dodatnih usluga našim kupcima.

Slogan naše kompanije “Partnerstvom do uspeha” time će dobiti dodatni smisao, jer ćemo u tom objektu, u kojem se već na-laze dve nove Engel mašine i prateća oprema Piovan, vršiti prezentacije, obuke i testiranja najmodernijih procesa u industriji prerade plastike brizganjem.

Naš stav je da će u budućnosti osnovni problem biti obezbeđivanje vrhunski obučene radne snage. Srbija je, kao i većina zema-lja u regionu i Evropi, suočena sa nedostatkom obučenih kadrova. Dodatni problem predstavlja neprekidno smanjenje stope nataliteta, koja će u narednoj deceniji prouzrokovati još veće izazove na tom polju.

23

Razgovor sa

Stoga smo se i odlučili na još jedan korak - u saradnji sa ino-partnerima, donirali smo Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu - odseku za mašinstvo, kom-pletno opremljenu proizvodnu celinu, sastavljenu od Engel mašine i robota, Piovan prateće opreme i mlina marke TRIA.

Očekuje se da će svake godine sa pomenute katedre izlaziti 10 do 15 diplomiranih inženjera, obučenih da odmah preuzmu odgovornosti u industriji plastike. Plan je da se svake tri godine ta saradnja produža-va, sa zamenom postojeće opreme novom. Odsek za mašinstvo FTN takođe ima saradnju i sa katedrom za polimere Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu.

Verujemo da će se time podići konkurentnost regiona Vojvodine, kao i cele Srbije, te da ćemo ponuditi do-maćim i stranim kompanijama dodatni motiv za dalja ulaganja i podizanje konkurentnosti naše države.

eKapija: Kako biste procenili sadašnju situaciju u industriji? Koliko su Srbija i region, u oblasti u kojoj poslujete, blizu ili daleko od razvijenih evropskih zemalja?

- Smatram da su u prethodnih 15-20 godina, Srbija i region prošli kroz dva bitna ciklusa. Prvi je razgrađivanje prethodno formi-ranih industrijskih kompanija, što je, nažalost, prouzrokovalo smanjivanje industrijskog i ukupnog privrednog potencijala regi-ona. Sa druge strane, bili smo svedoci intenzivnog jačanja privatnog sektora, koji je ubrzanim razvojem delimično ili potpuno nadomestio nastale deficite.

Naši kupci u zemlji i regionu u prethodnih dvadesetak godina prihvatali su inicijative za kupovinu vrhunske i skuplje opreme i time postali deo male industrijske revolucije. Stoga bih rekao da je industrija plastike brizganjem, na teritoriji bivše Jugoslavije, na sličnom nivou razvoja i efikasnosti kao u najnaprednijim ekonomijama Evrope i sveta. Naravno da postoji još prostora za napredak i unapređenje, ali su inicijalni koraci već učinjeni. Kod nosilaca razvoja industrije plastike razvijena je svest o neophod-nosti investiranja u najmodernije tehnologije.

Zbog toga i posebno cenim najnovije inicijative Privredne komore Srbije i Vlade Srbije za dodelu subvencionisanih ili čak bespo-vratnih sredstava za nabavku moderne, efikasne industrijske opreme. Moj predlog je i da se razmotre mogućnosti za odobrava-nje poreskih olakšica pri investiranju u nove industrijske objekte i opremu, jer odbitak kroz amortizaciju nije dovoljan stimulans. Uvođenjem poreskog kredita, privrednici bi bili dodatno stimulisani da investiraju u objekte i opremu i time bi zasigurno bio pokrenut novi investiciono-razvojni ciklus.

eKapija: Neofyton zastupa najveće proizvođače mašina i opreme za preradu plastike, koji ispunjavaju maksimalne zahteve u pogledu energetske efikasnosti. Koji proizvodi iz vaše palete su najtraženiji?

- Inicijalno su to bile Engel mašine za brizganje plastike. Međutim, kada kupac jednom uvidi mogućnosti vrhunske opreme, teži da i ostale elemente svoje proizvodnje unapredi. Da parafraziram staru rimsku izreku: “Dvokolica je brza samo onoliko koliko je brz najsporiji konj u zaprezi”.

U prethodnih pet godina, osim mašina, naši kupci intenzivno investiraju u najmodernije sisteme za hlađenje marke Eurochiller, a odnedavno fokus se usmerava i prema centralnoj dobavi granulata marke Piovan.

24

Maksimalna efikasnost, a samim tim i profitabilnost kompanije, nije moguća bez zaokružene, po kvalitetu slične opreme. Naravno da sve komponente ne utiču na efikasnost u istoj meri, ali je bitno u doglednom periodu izvršiti zamenu većine ili svih elemenata opreme, novom i efikasnom opremom.

eKapija: Koje su vaše najznačajnije reference?

- Postojanje i uspeh dugujemo pre svega našim kupcima, te su oni osnovni fokus i cilj svih naših aktivnosti. U prethodnih 26 godina, mi smo rasli, razvijali se i napredovali uz naše kupce i zajedno sa njima. Takođe, imali smo i sreće u odabiru dobavljača, koji su imali i imaju istu viziju razvoja i uspeha kao i mi i koji su bili spremni da nam prenesu znanja i veštine.

Naše najveće reference, poređane po abecednom redu su AD Plastika Split, Aling Conel Gajdobra, Bekto-Precisa Goražde, Drina-plastika Nova Pazova, Greiner&JP Nova Pazova, Grundfos Inđija, JCMM-Magneti Marelli Kragujevac, MA-COM - Mostar, Marquard Veles, Mecaplast/Nocares Zrenjanin, Peštan Aranđelovac, RPC-Superfos Gračanica, Sanja IPPI Nova Pazova, SCGM Kragujevac, Soylmez Žitorađa, Telur Zagreb, Tehnoplast Novi Banovci, Valdom Šid, Veritas Sarajevo, WIK Prilep.

Osim pomenutih, sarađujemo sa još više od 250 kompanija. Svima njima dugujemo zahvalnost, što su svoj razvoj vezale uz Neofyton. Nadamo da smo to poverenje opravdali i da će naša saradnja uspešno teći i u vremenu pred nama.

eKapija: Kakvi su planovi kompanije Neofyton za naredni period?

- Osnovni plan za ovu godinu je da izvršimo reorganizaciju kompanije, kako bismo uspešnije odgovorili na zahteve tržišta. Kao što sam već pomenuo, najveći izazov za sve kompanije, pa tako i za Neofyton, predstavljaće obučena i motivisana radna snaga. Neprekidno obučavanje i do-obrazovanje naših ljudi, kao i njihova bolja koordinacija, biće fokus u 2018. godini. Osim toga, veću pažnju posvetićemo i sektoru pakovanja za hranu i medicinu, održavanju liderske pozicije u automobilskom i sektoru elektro-nike, kao i otvaranju novih mogućnosti u sektoru tehničke plastike.

Kada je reč o tržištu, u ovoj godini planiramo da se ravnomerno fokusiramo na sve zemlje bivše Jugoslavije koje pokrivamo, a osim toga nastavićemo ulaganje u razvoj tržišta Nigerije, gde smo prisutni od 2016. godine.

Marija Kambić

Razgovor sa

25

Marinko Ukropina, generalni direktor SGS za Srbiju, Hrvatsku, Sloveniju, BiH i Crnu Goru

Sertifikacija povećava tržišni potencijal i korporativni imidž

Ekološke teme svakodnevno su na dnevnom redu vlada, kompanija i organizacija civilnog društva, a vrlo je verovatno da se to uskoro neće promeniti. Značaj zaštite životne sredine za poslovanje i odluke u vezi sa kupovinom, kao i za zakonodavstvo, standarde i propise raste već nekoliko godina. Rezultat toga je da nijedna kompanija ne može sebi dozvoliti da životnu sredinu “uzima zdravo za gotovo”.

Kao lider u svetu u pružanju usluga za zaštitu životne sredine, sa mrežom laboratorija u blizu 140 zemalja, kompanija SGS, nudi ispitivanje, uzorkovanje, kontrolisanje, sertifikaciju, verifikaciju i sveobuhvatan spektar stručnih rešenja.

Marinko Ukropina

Razgovor sa

26

O ovoj temi razgovarali smo sa Marinkom Ukropi-nom, generalnim direktorom SGS za Srbiju, Hrvat-sku, Sloveniju, BiH i Crnu Goru.

eKapija: SGS ima dosta iskustva u oblasti ob-novljivih izvora energije na globalnom nivou. Koja znanja su primenjiva na našem tržištu?

- Naša iskustva u oblasti obnovljivih izvora ener-gije su primenjena na projektima izgradnje vetro-elektrana - od konceptualne faze do projektovanja, proizvodnje, transporta, ugradnje i postavljanja ve-trogeneratora. Osim toga, poslovni sistemi sve više pažnje posvećuju uspostavljanju sistemskog pri-stupa u oblasti upravljanja rizicima. U tom smislu, SGS može pomoći klijentima da uspešno procene izvodljivost svojih projekata u oblasti obnovljivih izvora energije.

eKapija: U Srbiji smo najviše napredovali u segmentu sertifikacije ISCC (International Sustainability and Carbon Certification). Recite nam nešto više o tome.

- Sertifikacija održivosti ugljenika (ISCC) kompanije SGS pruža međunarodno validiran, praktičan i transparentan sistem za sertifikaciju biomase i bioenergije. Proizvodnja energije i goriva iz biomase je jedan novi pristup u obezbeđivanju snab-devanja energijom i gorivom širom sveta. Kako bi se obratila tom novom tržištu, Evropska unije je definisala obavezne parametre za sve zemlje članice za održivu proizvodnju i obradu biomase u okviru direktive o obnovljivoj energiji (RED). ISCC je napredni program i prva priznata sertifikaciona šema za biomasu i bioenergiju. Kao globalna šema, koncept ISCC-a temeljno je razvijen, testiran u pilot fazi i dokazan kod evropskih organa vlasti.

Zasniva se na iskustvu, efikasan je i delotvoran, a obuhvata i pitanja društvene održivosti. S obzirom na to da se primenju-je na sve biomase, ISCC pomaže organizacijama da pokažu odgovornost u odnosu na redukciju emisije gasova sa efek-tom staklene bašte (GHG), održivo korišćenje zemljišta, zaštitu prirodnih biosfera, povećanje društvene odgovornosti.

ISCC PLUS nudi opcije za proširenje sertifikacije održivosti na prehrambenu industriju, hranu za životinje, tehničke/he-mijske i druge bioenergetske primene - na primer čvrstu biomasu. Kroz proces sertifikacije, obuhvaćen je kompletan lanac snabdevanja, počevši od zemljoradnika i trgovaca poljoprivrednim proizvodima, fabrika ulja, šećera, kao i fabrika biodizela i etanola i na kraju trgovaca biogorivima i nezavisnih skladišta. ISCC sertifikacijom se povećava tržišni potencijal i korporativni imidž kompanije.

eKapija: Šta je HSE procena i kada se primenjuje?

- Osnovna ideja je da se na sistemski način identifikuju svi potencijani rizici u oblasti HSE (Health and Safety & Envi-ronmental) sa osnovnim ciljem da se osigura da npr. postrojenje – tehnološki proces u jednoj organizaciji, bude projek-tovano u skladu sa svim HSE propisima i tehničkim standardima. Na taj način, preventivnim pristupom, osigurava se za-štita zdravlja i bezbednosti radnika, smanjuje se rizik od negativnog uticaja na životnu sredinu, te poboljšava efektivnost i efikasnost u procesima upravljanja energetskim bilansom, što direktno doprinosi i boljem poslovnom rezultatu.

Razgovor sa

27

Razgovor sa

eKapija: Osim stvaranja nove energije, bilans se može poboljšati i racionalnim korišćenjem. Na koji način SGS može da pomogne u unapređenju energetske efikasnosti?

- Jedan od prioriteta u strategiji Srbije do 2025. je upravo unapređenje energetske efikasnosti. U 2018. planirana je izmena Zakona o racionalnom korišćenju energije, čime bi se omogućile veće investicije u ovoj oblasti. Imajući u vidu navede-no, kao i trendove razvoja ove oblasti u EU, mi u kontinuitetu razvijamo usluge koje mogu doprineti boljem razumevanju tematike EE. U okviru naše akademije razvijen je niz obuka o potrebi efikasnog korišćenja energije i resursa. Takođe, imamo ade-kvatne resurse i kompetencije za realizovanje GAP analiza u organizacijama, snimanje postojećeg stanja i poređenje sa zahtevanim kriterijumima, kao i validirane metodologije za sprovođenje provera u organizacijama prema zahtevima standarda ISO 50001:2011 – sistemi menadžmenta energijom.

SGS u Srbiji uspešno koristi iskustva eksperata u okviru SGS Grupe, ali razvija i sopstvene metode. Pri tome, koristi se tehnologija najnovije generacije i najmoderniji softveri za analizu podataka.

Osim smanjenja gubitaka, utičemo na obezbeđenje preduslova za racionalno korišćenje energije, obezbeđenjem odgo-varajućeg kvaliteta izgradnje, kao i kvaliteta ugrađenih materijala. Konsultantskim uslugama, kao i uslugama stručnog nadzora, možemo značajno pomoći u podizanju kvaliteta gradnje, kao i u pogledu kvaliteta ugrađenog materijala. SGS Beograd je uključen, kao stručni nadzor, na svim projektima vetroparkova u Srbiji.

eKapija: Jedan od primera unapređenja energetske aktivnosti, odnosno smanjenja neracionalne potrošnje, jeste kontrolisanje ukupnih cevovoda sistema daljinskog grejanja, metodom infracrvene termografije. U čemu se ova metoda sastoji?

- Ovu metodu je SGS Beograd razvio i do sada uspešno primenio, na grejnim područjima Beograda i Požarevca. Termo-grafskom metodom detektuju se tople zone, prvenstveno one koje odgovaraju indikaciji curenja ili oštećenja izolacije. Snimanje se vrši iz vazduha, upotrebom bespilotne letelice, kao i sa zemlje. U oba slučaja koristi se termografska i digi-talna kamera najviše rezolucije, čime se postižu najkvalitetniji snimci koje osoblje SGS-a analizira upotrebom licenciranih softvera.

Značajno je pomenuti da je osoblje korisnika distributivne mreže - JKP Beogradske elektrane i JP Toplifikacija, prepo-znalo značaj i prednosti metode i pružilo maksimalnu podršku ekipama SGS-a u ostvarenju zajedničkog cilja, odnosno smanjenju gubitaka u mreži.

Termografsku metodu, zajedno sa detekcijom ultrazvuka, uspešno koristimo u snimanju rada odvajača kondenzata, čiji nepravilan rad takođe može biti značajan izvor neracionalnog trošenja energije. U postupku smo razvoja ultrazvučne metode kontrolisanja zaptivenosti, koja je primenjiva i u građevinarstvu, kao ranog dijagnostikovanja propuštanja na gasnim/vazdušnim linijama.

28

Razgovor sa

eKapija: Osim OIE i EE, koje još usluge nudi SGS u oblasti energetike?

- Nudimo usluge stručnog nadzora na izgradnji objekata, konsultantske usluge, usluge sertifikacije i ocene usaglašeno-sti opreme pod pritiskom, periodične preglede opreme pod pritiskom tokom veka upotrebe, kontrolu kvaliteta radova i opreme, kontrolu fabrikacije opreme i kontrolu celog lanca isporuke - Supply Chain Services...

Takođe, SGS Beograd pruža usluge projekt menadžmenta u izgradnji vetroparkova. Kao što sam napomenuo, angažova-ni smo na projektima svih vetroparkova koji se upravo realizuju u Srbiji - Kovačica, Malibunar, Alibunar...

eKapija: Gde ste još trenutno angažovani i koji su najznačajniji energetski projekti u kojima ste učestvovali do sada?

- Učestvovali smo na mnogo projekata. Među njima su kontrola izgradnje strmocevnih kotlova, kontrola kvaliteta na projektu unapređenja sistema daljinskog grejanja u 16 gradova u Srbiji, gde nas je angažovao nosilac projekta Strabag itd.

Upravo smo angažovani na projektu izgradnje novog bloka u TE-TO Kostolac, sa uslugom kontrole kvaliteta tokom fabrikacije, koji predstavlja najveću investiciju u srpskoj energetici u posednjih nekoliko decenija.

ekapija: Hoće li SGS uskoro proširiti portfolio usluga u oblasti energetike?

- Naša iskustva, kao kompanije koja postoji 140 godina i pruža usluge u više od 180 zemalja u svetu, su velika. Radeći u ovako složenom sistemu kao što je SGS Group, u prilici smo da pratimo sve svetske trendove i da usluge koje su već aktuelne prila-gođavamo našem tržištu i zahtevima privrednog okruženja.

Svakodnevno proširujemo porfolio usluga, ne samo u oblasti energetike, već i u oblastima prehrambene industrije, farmaceut-ske industrije, logistike, autoindustrije itd.

29

Tehnologija uštede za sve tipove objekata

Vaillant kotlovi štede i do 17% gasa

Uz pomoć tehnologije razvijene u fabrici u Nemačkoj, kompanija Vaillant uspela je da obezbedi visoku energetsku efikasnost i korišćenje energije iz obnovljivih izvora u mnogobrojnim objektima u Srbiji. Realizovanih projekata je sve više, a među njima se, kako kažu u ovoj kompaniji, posebno ističe ugradnja visokoefikasnih gasnih generatora u kompleksu Radio-televizije Srbije u Košutnjaku.

GREJANJE NA GAS KAO EFIKASNO REŠENJE - UŠTEDE DO 17%

Kompanija Vaillant na ovom polju baštini iskustvo dugo više od 140 godina. Znanje i stručnost sticani tokom pro-teklih decenija, omogućili su im da kreiraju najnoviju generaciju visokoefikasnih zidnih kondenzacionih gasnih ure-đaja - ecoTEC/5. Ovi uređaji, koje su predstavili i srpskom tržištu, kako kažu u Vaillantu, mogu da zadovolje potrebe malih, ali i veoma velikih objekata.

U fokusu

Vaillant zidni gasni kotao

30

U fokusu

- ecoTEC/5 uređaji su pouzdani, efikasni i jed-nostavni za korišćenje, kao i prethodna gene-racija. Zahvaljujući kompaktnim dimenzijama i mogućnošću kaskadnog povezivanja, moguće je zadovoljiti potrebe manjih, ali i vrlo velikih obje-kata po pitanju grejanja i pripreme potrošne to-ple vode. U kombinaciji sa solarnim sistemom ili toplotnom pumpom, primena kondenzacione tehnologije još više dolazi do izražaja - dodaju.

U svetu je, inače, danas ukupno instalirano više od 2,6 miliona ecoTEC uređaja različitih generacija.

Koliko su ova rešenja efikasna, svedoči činjenica da je korišćenjem visokoefikasnih gasnih kotlo-va Vaillanta moguće uštedeti i do 17% gasa.

GASNI GENERATOR TOPLOTE - OPTIMALNO REŠENJE ZA VELIKE OBJEKTE

Razvoj visokoefikasnih kondenzacionih gasnih kotlova omogućio je Vaillantu da razvije i optimalno rešenje za veće objekte - gasni generator toplote.

- Vaillant gasni generator toplote ecoBLOCK, snage od 92 do 720kW, umesto problematike ranijih rešenja za gasne kotlarnice, predstavlja modularno, lako montažno i energetski efikasno rešenje koje je moguće primeniti na svim objektima, jer omogućava prilagođavanje potrebama svakog projekta. ecoBLOCK se može montirati uz objekat ili na krov, čime se “čuvaju” dragoceni kvadrati. Osim toga, ovako se isključuje i mogućnost da predviđeni objekat neće ispunjavati sve zahteve koji su propisani za gasne kotlarnice. Izborom Vaillant ecoBLOCK- a se dobijanje saglasno-sti pojednostavljuje. Takođe, sama montaža završava se za veoma kratko vreme - kažu u kompaniji Vaillant.

Gasni generator toplote ecoBLOCK čine od 2 do 6 kaskadno povezanih zidnih gasnih kotlova ecoTEC plus VU INT, sa opcijom isporuke u specijalnom kontejneru, upravljanih centralnom automatikom VRC 700/5 po principu pot-pune modulacije. Sve sastavne komponente gasnog generatora predstavljaju originalne Vaillantove proizvode. U okviru gasnog generatora su instalisane originalne visoko kvalitetne komponente koje obezbeđuju vrhunske ek-sploatacione performanse i pouzdanost i dugotrajnost sistema. Veliki broj modela, raznovrsnost snaga, prihvatljive dimenzije, širok opseg modulacije i izuzetna efikasnost, čine Vaillantove gasne generatore toplote primenljivim u različitom broju slučajeva.

- Bez obzira na to da li se radi o novom ili starom objektu, školi, hotelu, poslovnom centru, stambenom objektu i sl. Vaillantovi gasni generatori toplote se mogu prilagoditi svim zahtevima - pojašnjavaju naši sagovornici.

KOMPLEKS RADIO-TELEVIZIJE SRBIJE U KOŠUTNJAKU - PRIMER DOBRE PRAKSE

Grejanje ovih objekata u prethodnom periodu bilo je rešeno upotrebom kotlova koji su kao energent koristili mazut, što je, osim energetski neefikasnog sistema i visokog nivoa emisije zagađujućih materija, zahtevalo skladištenje mazuta, posebno održavanje sistema, dimnjaka i dodatno angažovanje radne snage za njegovo funkcionisanje. Investitor je navedene poteškoće i probleme uspeo da reši zamenom postojećeg sistema energetski efikasnim Va-illantovim gasnim generatorima toplote ecoBLOCK. Zahtev investitora je bio da se obezbedi grejanje dva nezavisna odvojena objekta, čija potreba za toplotnom energijom iznosi ukupno 3MW (deo kompleksa 1MW odnosno drugi deo od 2 MW).

Gasni generator u kompleksu RTS-a u Košutnjaku

31

U fokusu

Nemačka kompanija je ponudila rešenje sa pet gasnih generatora toplote ecoBLOCK. Isporukom i povezivanjem u zajednički sistem dva gasna generatora toplote od 500 kW i 600kW dobijena je ukupna instalisana snaga grejanja nešto više od 1 MW za energetske potrebe prvog objekta, dok je povezivanjem tri gasna generatora od po 720 kW u jedan zajednički sistem dobijena potrebna instalisana snaga od preko 2MW za potrebe grejanja drugog objekta. Svaki generator toplote je u svm primarnom krugu odvojen od kruga objekta izmenjivačem toplote, čime je gasnim generatorima toplote obezbeđena pouzdanost i dugotrajnost.

Gasni generatori toplote Vaillant ecoBLOCK su smešteni na krovu objekata, čime je izbegnuto zauzimanje dodatnog prostora, a investitoru je ostala mogućnost upotrebe i sistema kotlova na mazut u slučaju bilo kakve eventualnosti.

NOVI KONCEPT ODRŽIVOSTI U VAILLANTU - GREEN IQ

U svetu u kojem održivost i efikasnost postaju sve važniji pojmovi, Vaillant je razvio i seriju proizvoda Green iQ, koji smanjuju emisiju gasova staklene bašte i troškove, a da se pritom ne narušava udobnost krajnjeg korisnika. Jedan od novih proizvoda iz ove serije su i toplotne pumpe flexoTHERM, koje omogućuju uštedu energije do 75%. Nova serija uređaja je, osim visoke energetske efikasnosti, drugačija po tome što se kompletna tehnologija i koncept proizvodnje zasniva na održivosti, korišćenju OIE u procesu proizvodnje, uz maksimalno poštovanje visokih eko-loških zahteva. Sve navedeno, uz ugradnju do 85% reciklirajućih materijala u samom uređaju, predstavlja do sada jedinstvenu simbiozu pristupa energetske efikasnosti i ekološke odgovornosti.

Grejanje Hlađenje Nove energije

32

Kako da uštedite energiju

Sačuvajte toplotu zimi i smanjite troškove hlađenja leti

Procenjeno je da je 54 miliona Evropljana energetski siromašno, a u Istočnoj Evropi 37% stanovnika održava u svojim domovima nižu temperaturu zimi kako bi uštedeli novac.

Energetsko siromaštvo u ovim situacijama može da se definiše kao situacija u kojima domaćinstva nisu u moguć-nosti da održavaju adekvatnu toplotu zimi ili da dovoljno rashlađuju svoje domove leti, zbog toga što često ne mogu da plaćaju visoke račune za ove troškove. Prema analizama Evropske komisije, osnovni razlozi za ovu pojavu su drastičan skok cena električne energije, niski prihodi po domaćinstvu i energetski neefikasne stambene jedinice, koje dovode ljude do poražavajuće dileme - da li jesti ili se grejati?

Energetsko siromaštvo u velikoj meri kompromituje ljudsko zdravlje i opšte blagostanje. Kako stanovnici Evrope više od 90% vremena provode unutra, ovo u velikoj meri utiče na njihov celokupan život.

U fokusu

33

KAKO SPREČITI ENERGETSKO SIROMAŠTVO?

Jedan od glavnih pravaca smanjenja uticaja ener-getskog siromaštva jeste renoviranje domova u cilju povećanja energetske efikasnosti. Kvalitet-no renoviranje podiže energetsku efikasnost, što smanjuje izdatke za energiju, a s druge strane poboljšava unutrašnju klimu prostorija. Oba utiču na bolje zdravlje i blagostanje onih koji u takvim prostorima žive.

Healthy Homes Barometer je istraživanje koje je obuhvatilo 14.000 Evropljana, ispitujući njihovo zdravlje i kvalitet stanovanja. Rezultati u istočnoe-vropskim zemljama su pokazali da je osnovni mo-tiv za renoviranje smanjenje troškova energije (za grejanje i hlađenje). Samim tim kod renoviranja je od izuzetne važnosti upotreba kvalitetnih materija-la i proizvoda koji će dugoročno obezbediti boljitak, pre svega dobre izolacije, ali i “kritičnih” tačaka kao što su prozori, a naročito staklenih površina na njima.

Kompanija VELUX je prošle godine lansirala nove, energetski efikasne krovne prozore u kategoriji Standard Plus sa trostrukim staklom, koji će obezbediti smanjenje gubitka toplote kroz staklo. Dodavanje još jednog stakla u staklenu konstrukciju, zajedno sa već postojećim ThermoTechnologyTM specijalnim, jedinstvenim izolacionim sistemom i dodat-nom dihtung gumom, čini ove krovne prozore pravim izborom za rešavanje izazova sa unutrašnjom klimom, hladnoćom i toplotom u domovima u potkrovlju.

Jedinstvena termo tehnologija će od aprila ove godine biti zastupljena i u osnovnoj Standard kategoriji VELUX krovnih prozora u Srbiji, čime kompanija VELUX čini energetsku efikasnost, kada su krovni prozori u pitanju, maksimalno pristu-pačnom širokoj populaciji.

U fokusu

34

U fokusu

Danfoss Designers Club

Profesionalno usavršavanje u projektovanju najsavremenijih energetski efikasnih rešenja

Profesionalno usavršavanje i razmena iskustava u projektovanju najsavremenijih i energetski efikasnih rešenja predstavlja sinonim za Danfoss Designers Club.

Danfoss Designers Club je neformalni klub stručnih lica, osnovan radi profesionalnog usavršavanja i razmene iskustava u projektovanju najsavremenijih i energetski efikasnih rešenja u oblasti grejanja, rashladne tehnike i regulacije elektromotornih pogona.

Članstvo u Danfoss Designers Clubu je besplatno i ne obavezuje članove da u projektima odabiraju Danfoss proizvode, već proizvode koji po njihovom stručnom mišljenju najviše odgovaraju traženim tehničkim uslovima za dati projekat.

35

U fokusu

Danfoss, vodeći svetski proizvođač opreme za regulaciju grejanja sa tradicijom dugom 80 godina u svetu i 20 godina u Srbiji, osim proizvoda, svoje stručno znanje i kapacitete usmerava na pružanje celovitih informacija potencijalnim korisnicima.Svi članovi Danfoss Designers Club dobijaju ekskluzivne mesečne preglede aktivnosti i dostignuća iz oblasti, dok najaktivnije članove Danfoss Designers Club-a koji prijave najviše cross segment projekata, pored mogućnosti učešća na događajima, očekuje i nagradno putovanje.

U svojoj trećoj godini postojanja, Danfoss Designers Club nastoji da svojim članovima, kao i prethodnih godina, obezbedi vredno i jedinstveno iskustvo koje će olakšati i unaprediti znanja i veštine iz ključnih oblasti projektovanja Danfoss proizvoda.

Tim povodom, Danfoss Designers Club je pripremio ekskluzivan program za svoje članove, koji uključuje trodnevni događaj “Danfoss Designers Club VIP Conference” na atraktivnoj lokaciji, sa odličnim uslovima za individualni, timski i profesionalni rad, a istovremeno i prvoklasni odmor, uživanje i motivaciju.

Danfoss Grupa lider je u istraživanju, razvoju i proizvodnji mehaničkih i elektronskih proizvoda i regulatora. Proizvodi ove kom-panije pomažu kod zagrevanja i hlađenja domova i kancelarijskih prostora, zamrzavanja hrane i regulacije proizvodnje.

O Danfoss proizvodima detaljnije se možete informisati na www.danfoss.rs dok Danfoss Designers Club možete direktno kontaktirati putem e-mail adrese - designers.club@danfoss.com.

36

ALUMIL Supreme S91 za visoke zahteve pasivnih kuća

Toplotna izolacija, vodonepropusnost i smanjenje buke uz maksimalnu fleksibilnost

Tokom zimskog perioda, ključnu ulogu u vašoj kući ili stanu ima kvalitetna stolarija. Osim što pruža topliji i bezbed-niji dom, ona štedi energiju i zvučno izoluje objekat, pružajući vam tako potpuni mir.

Ukoliko je vaš dom energetski efikasan, uštedećete mnogo novca koji biste dali za grejanje ili za struju za klima uređaje, tokom letnjih meseci. Zamena stolarije mnogo je jeftinija u odnosu na svakodnevno “rasipanje” novca u energetski neefikasnim objektima.

Samo u Beogradu, danas oko 320.000 stanova ne zadovoljava elementarne standarde energetske efikasnosti. Pro-cene pokazuju da bi, ukoliko bi se svi prozori na njima zamenili, došlo do uštede oko 1.000 MW energije, što je kapacitet HE Đerdap!

U fokusu

shutterstock.com/Dmitry Kalinovsky

37

Prozorski sistem Supreme S91 kompanije ALUMIL specijalno je dizajniran kako bi se zadovoljili visoki zahtevi pa-sivnih kuća. Ovaj sistem sertifikovao je i nemački Passive House Institute. Idealan je za velika opterećenja, termički izolovan sa visokim nivoom bezbednosti i, što je najvažnije, štedi energiju, poručuju iz ALUMIL-a.

- Svedoci smo stalnih klimatskih promena, pa su ekstremno niske i ekstremno visoke temperature u Srbiji postale normalna stvar. Nažalost, takav trend će se nastaviti i u narednim godinama, što je još jedan dovoljno čvrst dokaz da ulaganjem u kvalitetnu stolariju radi uštede energije pravite jedan od najpametnijih izbora. Uskoro počinje i sezona vetrova, kada se u svim domovima bije bitka protiv košave, a na videlo izlazi najveća boljka starih stanova i kuća - prozori ispod kojih huče hladan vazduh. Zbog promaje, temperatura u prostorijama se smanjuje i za nekoliko stepeni (procena je da gubici energije kroz nekvalitetne prozore i vrata dostižu i do 40%). Takođe, buka koju košava pravi dovoljna je da se osećate neprijatno u sopstvenom domu - podsećaju iz kompanije ALUMIL.

Ulaganjem u kvalitetnu stolariju, osim što ćete uštedeti na plaćanju računa, uložićete i u sopstveni mir. Ovo poseb-no važi za stanovnike gradova, koji dobro znaju da spoljašnju buku retko mogu kontrolisati. Zatvoreni prozori sa dobrom zvučnom izolacijom mogu smanjiti buku koja dolazi spolja i za nekoliko decibela i tako vam obezbediti mir u domu, sve i da živite pored najprometnije ulice u gradu.

- Sistem kompanije ALUMIL Supreme S91 ima savršene performanse u pogledu toplotne izolacije, vodone-propusnosti i smanjenja buke, uz fleksibilnost i jednostavnost izrade. U proizvodnju ovog prozora je uložena naj-manja moguća potrošnja energije u svim procesima - počev od livnice, ekstruzije, prekookeanskog transporta do sklapanja i montaže. Kada govorimo o kvalitetu, najbolji dokaz je to što je kompanija Google Inc. izabrala baš ovaj prozorski sistem kompanije ALUMIL za renoviranje svoje glavne poslovne zgrade u Njujorku, jednog od najvećih objekata u tom gradu - podsećaju iz ALUMIL-a.

Svi zainteresovani, više detalja o ALUMIL proizvodima i o tome kako dom učiniti energetski efikasnim, mogu sa-znati i u izložbenom salonu u Beogradu.

U fokusu

38

EcoStruxure platforma za postizanje energetske efikasnosti

Potrošnja energije je u stalnom porastu, a predviđanja govore da će se u sledećih 40 godina udvostručiti. Tri su velika iza-zova sa kojima se već sada susrećemo. Prvi je urbanizacija, jer će do 2050. u gradovima živeti dodatnih 2,5 milijardi ljudi, što će biti opterećenje za infrastrukturu i javne službe. Drugi je digitalizacija, s obzirom na to da će do 2020. godine novih 50 milijardi uređaja biti povezano, a treći je industrijalizacija, jer su predviđanja da će se do 2050. emisija CO2 udvostručiti.

Kako bi odgovorila na ovakve izazove, na temelju egzaktnih merenja i analiza, kompanija Schneider Electric kreira ino-vacije na svim nivoima, kao i optimalna rešenja za energetsku i operativnu efikasnost. Krajnjim potrošačima omogućava da razvijaju rešenja kojima će povezati svoje operativne tehnologije sa inovativnim IT tehnologijama.

Schneider Electric predvodi digitalnu transformaciju upravljanja energijom i automatizaciju u domovima, zgradama, data centrima, infrastrukturi i industriji. Sa globalnom prisutnošću u više od 100 zemalja, Schneider Electric je neprikosnoveni

Budućnost zelene energije

39

lider upravljanja energijom – na srednjem naponu, niskom naponu i besprekidnom napajanju, kao i u sistemima auto-matizacije. Kompanija nudi integrisana rešenja za efikasnost, kombinujući energiju, automatizaciju i softver.

Svoje višegodišnje IoT iskustvo kompanija je upotrebila da stvori EcoStruxure arhitekturu i sigurnu, otvorenu platformu za sva specifična tržišta kao što su domovi, zgrade, industrijska postrojenja, data centri i energetske mreže, koristeći već primenjene prakse i uzimajući u obzir potrebe korisnika. EcoStruxure klijentima pruža vrhunske proizvode sa mo-gućnošću komunikacije, najsavremenija softverska rešenja sa fleksibilnim prilagođavanjem potreba svih korisnika kao i kompletan portfolio aplikacija i analitike u cilju optimizacije sistema. U svim procesima se maksimalno vodi računa o sajber bezbednosti.

EcoStruxure platforma je primenjena u više od 450.000 instalacija, uz podršku 9.000 sistem integratora, čime je poveza-no više milijardi uređaja. Rešenja kompanije Schneider Electric koristi i najefikasnija poslovna zgrada na svetu – Deloitteova zgrada u Amsterdamu – The Edge. Zgrada ima sunčane panele, a većina potrošača je povezana putem IoT-a, na nekoliko senzora i platformu za analizu svih podataka. Zahvaljujući EcoStruxure platformi, zgrada proizvede 102% sopstvenih zahteva za energijom, odnosno sama pokriva svoju potrošnju i stvara još 2% viška energije koji predaje u distributivni sistem.

Jedan od primera primene Schneider Electric-ovih rešenja je i Davis School District u Sjedinjenim Američkim Dr-žavama, gde je modernizovan 100-godišnji školski distrikt i ostvarena ušteda od 7% u potrošnji električne energije. Primer je i T-Mobile Arena u Sjedinjenim Američkim Državama, koja predstavlja jednu od energetski najefikasnijih sportskih arena u svetu.

EcoStruxure je implementiran i u prehrambenoj kompaniji Royal Greenland koja je investiranjem u energetsku efi-kasnost ostvarila uštedu od 1,6 mil EUR. Schneider Electric rešenja nalaze se i u Stedinu, u Holandiji, u samoisceli-teljskoj mreži koja za 30 sekundi otklanja prekid mreže za 85% korisnika. Kada su u pitanju data centri, kompanija je osmislila prilagođen prefabrikovan data centar koji podržava aplikacije velike gustine podataka i omogućava uspeh digitalnim filmskim animacijama na velikom ekranu za Animal Logic iz Australije.

OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

Takođe, jedan od svetskih trendova je korišćenje energije iz obnovljivih izvora energije. Kada je o Srbiji reč, na osno-vu strategije Ministarstva rudarstva i energetike Republike Srbije i akcionog plana za obnovljive izvore energije, Sr-bija bi do 2020. godine trebalo da stigne do cilja od 27% obnovljivih izvora energije u bruto finalnoj potrošnji energije.

Upotreba obnovljivih izvora, naročito energije vode i sunca, u Srbiji ima veliki potencijal. Schneider Electric poseduje višegodišnje iskustvo u projektima obnovljivih izvora: od solarnih i vetro elektrana, preko mini hidroelektrana do elektrana na biomasu, čime doprinosi globalnom cilju smanjenja emisije štetnih gasova.

Pouzdan, bezbedan rad i održivi razvoj energetskih sistema i elektro energetskog sektora uopšte, preduslov je za stva-ranje ekonomskih, privrednih i finansijskih uslova za povećavanje udela energije iz obnovljivih izvora, unapređenje stanja i sistema zaštite životne sredine u svim oblastima. Schneider Electric rešenja usmerena su ka uspostavljanju upravo takvih uslova.

Budućnost zelene energije

40

Mitsubishi Electric toplotne pumpe

Rešenje za pametno grejanje i minimalne troškove

Japanska kompanija Mitsubishi Electric nudi rešenje koje smanjuje troškove grejanja na minimum, dok istovremeno komfor i zadovoljstvo podiže na najviši mogući nivo.

Ecodan, kompanije Mitsubishi Electric, je jedinstveno rešenje toplotne pumpe vazduh-voda, koje može objediniti greja-nje, hlađenje i snabdevanje toplom sanitarnom vodom. Idealno je rešenje za nove objekte u izgradnji, zelene zgrade, ali i kao rešenje za zamenu već postojećih sistema grejanja u cilju drastičnog smanjenja troškova eksploatacije, bez kori-šćenja elektro grejača.

Prednosti Ecodan sistema u odnosu na druge su:

- niski troškovi eksploatacije - visoko efikasni sistem toplotne pumpe vazduh voda (COP 4,46kW) omogućava izuzetno niske troškove eksploatacije,- nizak nivo buke - najnoviji modeli toplotnih pumpi omogućavaju tih i stabilan rad jedinice (nivo buke je sveden na svega 52 dBA na maksimalnom modu grejanja),- jednostavna instalacija i održavanje - potrebno je samo povezati spoljnu i unutrašnju jedinicu (hidrobox),- stabilnost i pouzdanost bez elektro grejača.

Ecodan sistem je dizajniran da funkcioniše na optimalnom nivou tokom cele godine - maksimalna temperatura vode je 60ºC, a sistem funkcioniše do spoljne temperature od -28ºC.

Budućnost zelene energije

41

SPECIJALNA SERIJA ZUBADAN

Sistem se sastoji od spoljne jedinice - inverter toplotne pumpe vazduh-voda gde se svojim kvalitetom izdvaja Zubadan serija (koja se pokazala kao nezamenljiva u radu na niskim temperaturama sa niskim utroškom električne energije ali i 100% učinkom) i unutrašnje jedinice – Hydroboxa, koji je opremljen vrhunskim komponentama koje garantuju dugo-trajnu i bezbrižnu eksploataciju. Spoljna i unutrašnja jedinica povezane su freonskim razvodom što omogućava smešta-nje jedinice spolja bez bojazni da će doći do smrzavanja tečnosti u sistemu.

Specijalna serija Zubadan garantuje funkcionisanje uređaja sa 100% kapaciteta i na spoljnoj temperaturi od -15ºC. Ure-đaj to postiže bez ikakvog postojećeg ili dodatnog elektro grejača, uz pomoć patentirane Flash Injection tehnologije. Mo-gućnost kontrole sistema je preko računara, tableta ili pametnog telefona pomoću aplikacije MELCloud (WiFi interface).

Spoljna jedinica se može prilagoditi najrazličitijim potrebama za toplom vodom, bilo to podno ili radijatorsko grejanje u kombinaciji sa pripremom tople sanitarne vode.

Hydrobox je opremljen elektronikom za dva grejna kruga i omogućava primenu kombinacije podnog i radijatorskog grejanja.

Novi reverzibilni Hydrobox pored grejanja omogućava i funkciju hlađenja u letnjem periodu čime je zadovoljena potreba

Budućnost zelene energije

korisnika tokom cele godine, uz uštedu koju pruža Ecodan sistem.

Preduzeće Klima M je ovlašćeni uvoznik i distributer japanske opreme za klimatizaciju i grejanje Mitsubishi Electric.

42

Budućnost zelene energije

ABB HVC brzi punjači za električna vozila

Održiva e-mobilnost za “zelenije” gradove

Sve više i više svetskih gradova odlučuje se za elektrifikaciju javnog gradskog prevoza, kako bi se uhvatili u koštac sa zagađenjem vazduha i bukom. Otkad je prepoznala ovu težnju, kompanija ABB svoju ekološku svest i inovativnost svojih tehničkih rešenja već dugi niz godina usmerava ka usavršavanju upotrebe električnih vozila, razvijajući sveobuhvatni portfolio rešenja za njihovo punjenje.

Priča o električnim vozilima počela je u Holandiji, gde je grupa mladih ljudi osnovala firmu Epyon, radi primene nanoteh-nologije u proizvodnji baterija. Njihov prvi proizvod bio je telefonski punjač “FlashPack”, koji je potom evoluirao u punjač za električna vozila.

Nedugo potom, ABB kupuje “Epyion”, a kao posledica toga razvija se brzi DC punjač za potrebe tržišta. Prvi komercijalni ABB punjači lansirani su u Švajcarskoj, sa prvom većom komercijalizacijom električnih vozila, krajem prošlog veka. Prvi brzi DC punjači od 22kW i 50 kW pušteni su u rad 2010. godine, a već 2012. godine ABB realizuje veliki državni projekat u Estoniji – postavljanje 200 brzih punjača.

43

Budućnost zelene energije

- Podjednako posvećeni održivoj mobilnosti au-tobusa i kamiona, ABB HVC (Heavy Vehicle Charger) punjači su usaglašeni sa Opportu-nity Charging (OppCharge) protokolom (što ih čini kompatabilnim za više tipova vozila raznih proi-zvođača), zasnovani na najvišim međunarodnim standardima kvaliteta i bezbednosti (IEC 61851-23 standard za brzo punjenje električnih vozila) - pod-sećaju u kompaniji ABB.

Sistem se lako može integrisati postavljanjem pu-njača na krajnjim tačkama, terminusima ili među-stanicama. Oduzimajući svega od tri do šest minu-ta vremena za punjenje, pogodan za širok spektar vozila na električni pogon, ABB HVC, uz sigurnost i pouzdanost, nudi potpuno automatizovanu konek-ciju, daljinsku dijagnostiku i upravljački alat i nado-gradnju softvera putem ABB Ability.

Maksimalna snaga punjenja se isporučuje ispod pantografa sa kojim postoji automatska krovna veza. Kada autobus dođe na punjenje ispod pantografa, uspostavlja se bežična veza autobus-punjač i pantograf se automatski spušta. Nakon što se uspostave sve bezbednosne procedure i provere, sistem će obezbediti da se autobus brzo napuni. Što je najvažnije, ABB HVC punjači znače javni gradski saobraćaj sa nultom emisijom štetnih gasova, bez ometanja njegovog normalnog funkcionisanja na uspostavljenim rutama.

Od početka 2010. godine, kompanija ABB je instalirala više od 6.000 sistema brzog punjenja širom sveta i vodeći je do-bavljač na svetskom nivou. U Belgiji, recimo, ABB punjači danas pune najveći vozni park koji se sastoji od 101 električnog autobusa.

Tokom 2017. godine, ABB je obavio isporuku prva dva punjača za električne autobuse za punjenje 11 hibridnih autobusa sa nultom emisijom štetnih gasova u centru grada Namura, koji pune autobuse snagom od 150kW od 3 do 6 minuta na terminusima.

U Švajcarskoj TOSA e-autobusi prave prodor ka održivom prevozu putnika u Ženevi, gde je 13 ABB-ovih punjača, postav-ljenih duž trase, na terminusima i u depou, ugrađeno prema najbržoj “flash-charging” tehnologiji, kojom se veza između vozila i punjenja ostvaruje za samo 1 sekundu. ABB je, takođe, isporučio i ključne delove za samo vozilo, kao što su: elektromotor sa permanentnim magnetima, pretvarač energije, baterijske jedinice na krovu vozila i ES (Energy Transfer System), podsećaju u ovoj kompaniji.

Takođe, tokom 2018, kompanija ABB će u Nemačkoj isporučiti jedan brzi punjač HVC 300P veće snage za GoVB (Gottin-ger Verkehrsbetriebe). U pitanju je deo gradske inicijative da grad postane “zeleniji”

Takođe, ABB sistem za brzo punjenje povezan sa ABB Ability platformom, u saradnji sa kompanijom Volvo, tokom 2019. godine, biće prisutan i u Singapuru.

Sa povećanjem nivoa zagađenja vazduha i jačim nastojanjem vlasti i zajednice da ima ekološki prihvatljiv i čist prevoz, električni gradski autobusi postaju idealna šansa za poboljšanje života u gradovima. Istovremeno, postiže se i smanjenje operativnih troškova.

44

ABB automatizovani sistem brzog punjenja reša-va ključne probleme za masovnu primenu - dugo vreme punjenja autobusa i kratki radijus kretanja pripadaju prošlosti. ABB HVC automatizovani viso-kokvalitetni sistemi brzog punjenja omogućavaju nultu emisiju CO2 u javnom saobraćaju gradova i kretanje gradskih autobusa neprekidno 24 sata, 7 dana u nedelji, jednako kao i prilikom upotrebe putničkih i komercijalnih vozila.

- Od svoje prve trke u Pekingu, u septembru 2014, Formula E se uspostavila kao broj jedan u potpuno električnim moto sportovima. Kompanija ABB, sa iskustvom u elektrifikaciji i liderstvu u rešenjima za punjenje električnih vozila, kao i sa najvećom instaliranom bazom stanica za brzo punjenje vozi-la na električni pogon, nedavno je postala partner Formule E. U sledećoj fazi razvoja, ABB upisuje svoje ime, inovativnost i tehnološko liderstvo u seriju koja će od sada biti poznata kao “ABB FIA Formula E Champi-onship” - dodaju u ovoj kompaniji.

Budućnost zelene energije

45

Projekti obnovljive energije i energetske efikasnosti

Primeri dobre prakse u Srbiji i regionu

Kompanija Resalta (nekadašnji GGE) pruža intergrisane energetske usluge kako bi pomogla klijentima da postanu ener-getski efikasni. Ova regionalna kompanija je prisutna na sedam tržišta, a do sada je izvela više od 160 projekata za više od 90 javnih i privatnih partnera. Energetska efikasnost podrazumeva ne samo energetske već i finansijske uštede, a Resalta kao ESCO kompanija, pored svoje tehničke ekspertize nudi i finansiranje projekata.

Po principu ključ u ruke, Resalta vrši energetske preglede postrojenja, kako bi identifikovala potencijal za uštede, projektuje rešenja, vrši implementaciju, a potom, tokom trajanja ugovora, i održavanje opreme. Resalta takođe finansira projekte, bez ikakvog finansijskog učešća klijenta, a investicija se vraća kroz ostvarene uštede koje su zagarantovane od strane kompanije.

Budućnost zelene energije

46

ESCO model se primenjuje kako u privatnom sek-toru - u industriji, hotelijerstvu itd, tako i u javnom, kroz model javno-privatnog partnerstva (JPP) koji omogućava privatnim partnerima da ulažu u ener-getske projekte u javnim ustanovama i lokalnim samoupravama.

Ova kompanija dosad je u Srbiji ostvarila značajan broj projekata, među kojima je i prvo javno-privat-no partnerstvo za isporuku toplotne energije. U pitanju je partnerstvo sa Gradom Pirotom, gde je Resalta obnovila sisteme grejanja u četiri osnovne škole. U svakoj od njih ugrađena su dva nova kotla na biomasu, što je smanjilo troškove za grejanje za 60%, a godišnje emisije CO2 za 420 tona.

U značajne projekte ubraja se i javno-privatno partnerstvo na polju javne rasvete u Krušev-cu. U tom gradu, Resalta je sa tehničkim partnerom zamenila 12.545 svetiljki efikasnim LED svetiljkama, i time obez-bedila uštedu od skoro 80% na troškovima struje za osvetljenje grada. Slični projekti su realizovani u Petrovcu na Mlavi i opštinama Ada i Žabalj.

Među klijentima sa kojima je Resalta sarađivala su i Mercator (na više objekata širom Srbije), hotel Putnik na Kopaoni-ku, nekoliko manjih industrijskih klijenata... U slučaju Mercatora i hotela Putnik, oba klijenta dobila su modernizovane sisteme grejanja koji omogućavaju povoljnije, efikasnije snabdevanje toplotnom energijom i manju emisiju CO2, kažu u Resalti.

U regionu, Resalta sarađuje sa vodećim kompanijama i mnogobrojnim gradovima i opštinama. Najveći JPP projekat u regionu je energetska sanacija grada Ljubljana. Ovaj projekat, koji Resalta izvodi sa partnerskom kompanijom, vredan je 15 mil EUR i obuhvata 49 zgrada. Mnogobrojne škole, administrativne zgrade, sportski centri i druge javne ustanove su već dobile nove fasade, izolaciju, prozore, vrata, a i nove sisteme grejanja, osvetljenja. Projekat će, kako kažu u Resalti, gradu ukupno uštedeti više od 8 miliona kWh energije godišnje i smanjiti godišnje emisije CO2 za skoro 3.000 t.

- Javni klijenti imaju ogroman potencijal za uštede. Prednost kod modela poput javno-privatnog partnerstva i ESCO kompanija, jeste da privatni partneri, kao što je Resalta, pružaju ne samo kapital već i tehničko znanje koje omogućava da se identifikuju i realizuju najbolja moguća rešenja za poboljšanje energetske efikasnosti. Kako energetska efikasnost uključuje i termičke omotače zgrada, prozore i fasade, energetske sanacije često znače da javne zgrade prolaze kroz skoro kompletno renoviranje. To značajno poboljšava uslove rada zaposlenih, kao i komfor posetilaca - kažu u Resalti.

Predstavnici ove kompanije podsećaju i da je, u privatnom sektoru, Resalta u regionu dugoročan partner kompanija kao što su Gorenje, Perutnina Ptuj, Livar, Sava Turizem, i mnogih drugih preduzeća različitih delatnosti.

- Realizovali smo mnogobrojna rešenja za kompaniju Gorenje, među kojima su modernizacije sistema rasvete i sistema hlađenja, instalacija postrojenja kogeneracije toplotne i električne energije i sistema upravljanja energijom. Ukupne ušte-de za klijenta, nakon implementacije svih ovih rešenja, vrlo su značajne. U Velenju, gde je sedište proizvodnje kompanije u Sloveniji, instaliraćemo još jedno kogenerativno postrojenje i modernizovati još jedan sistem hlađenja, zajedno sa još dva postrojenja za proizvodnju komprimovanog vazduha - kažu u Resalti.

Budućnost zelene energije

47

VELIKI POTENCIJALI UŠTEDE U INDUSTRIJSKOM SEKTORU

Potencijal za uštede u industrijskom sektoru je velik, pošto je i velika potrošnja energije.

Jedan od sektora gde je ovo veoma izraženo jeste prehrambena industrija. Tu je potencijal za uštede značajan, jer pro-izvodnja hrane često zahteva mnogobrojne različite procese proizvodnje energije, kao što su proizvodnja pare, toplotne energije, hlađenja...

Resaltina rešenja, kako kažu, omogućavaju ne samo uštede, već i optimizaciju proizvodnih procesa i skraćivanje pro-izvodnih ciklusa. Ova kompanija sarađuje sa mnogobrojnim klijentima iz prehrambene industrije, a jedan od primera koje navode jeste saradnja sa crnogorskom vinarijom Plantaže. Inovativno rešenje za proizvodnju procesne pare za ovu vinariju koristi orezine vinove loze, dakle nusproizvod glavne delatnosti klijenta, kao energent za kotao na biomasu. U ovom slučaju, klijent ostvaruje blizu 100% uštede.

U ugostiteljstvu takođe postoji konsantna potreba za energijom. Kako je komfor gostiju prioritet za hotele i banje, ulaga-nja u energetsku efikasnost često su slaba. Resalta tu pruža i ekspertizu i finansiranje, a implementacija rešenja se vrši bez prekida poslovanja.

- Najjeftinija energija je ušteđena energija, i samim tim je ulaganje u energetsku efikasnost najbolji način za kompanije i lokalne samouprave da uštede novac i dobiju na pouzdanosti energetskih sistema - poručuju iz kompanije Resalta.

Budućnost zelene energije

48

Uštedom do profita

Pametna gradnja po evropskim standardima

KLIMABLOC sistem garantuje kvalitet i stabilnost

Ušteda energije, smanjeni troškovi grejanja i hlađenja i upotreba obnovljivih izvora energije - nezaobilazni su pojmovi uz priču o energetskoj efikasnosti. Iako je ušteda ono čemu se teži, energetska efikasnost ne podrazumeva odricanje i život u lošijem okruženju, već upravo suprotno – život u skladu sa prirodom gde su uslovi života poboljšani i unapređeni.

Da bi objekat bio energetski efikasan, potrebno je preduzeti niz različitih mera kako bi se smanjili toplotni gubici. Oni najčešće nastaju kroz neadekvatnu termoizolaciju poda, fasadnog zida ili krova, te kroz neadekvatno izabran sistem grejanja i hlađenja.

49

Uštedom do profita

Uz pažljiv i pametan izbor svih ovih pozicija, kao i korišćenje sistema za inteligentno upravljanje i adekvatan sistem gradnje, objekat ostvaruje bolji energetski razred, sprečava se gubitak toplote i smanjuje potrebna energija za grejanje i hlađenje.

ENERGETSKI RAZRED

Energetski razred predstavlja parametar energet-skih svojstava zgrade. To je izračunata godišnja potrošnja toplotne energije, po kvadratu grejanog dela objekta. Objekti se klasifikuju u 8 energetskih razreda, od “A+” do “G”, gde je “A+” najpovoljniji, a “G” energetski najnepovoljniji razred.

Osim toga, kod obezbeđivanja efikasnog korišće-nja energija u zgradama uzima se u obzir i:

- Geometrija objekta- Kvalitet ugrađene stolarije- Materijalizacija objekta

ZORKA OPEKA - TRADICIJA DUŽA OD 4 DECENIJE

Materijal koji se najviše koristi za promovisanje održive gradnje svakako je glina, od koje se formiranjem, sušenjem i pečenjem, zajedno sa peskom i vodom, dobija najrasprostranjeniji građevinski materijal – opeka.

Najstarije otkrivene cigle datiraju od 7.500 godina pre nove ere i pronađene su na teritoriji Bliskog istoka i Južne Azije. Bile su formirane od zemlje ili blata i sušene na suncu sve dok nisu bile dovoljno jake za upotrebu.

Preduzeće Zorka Opeka uspešno posluje duže od 40 godina - od 1977. godine. Osim ventilacionih blokova i fasadnog programa, Zorka Opeka je 2008. godine lansirala proizvodnu liniju KLIMABLOC, koja se već dugi niz godina izvozi u ze-mlje regiona.

Direktor Zorka Opeke Đorđe Radulović podseća da je inovacija osnova za uspešan rad, te da je ovo preduzeće posvećeno nalaženju najboljih i najefikasnijih rešenja za izgradnju i energetsku efikasnost.

- Naši proizvodi poseduju sve tehničke specifikacije po standardima Evropske unije i obezbeđuju sigurnost za investitora. Sopstveni kopovi gline i uveden strogi tehnološki postupak, daju osnovu za kvalitet i stabilnost poslovanja. To nam obez-beđuje dugoročan, partnerski odnos i garantuje odličnu preporuku velikog broja zadovoljnih investitora. Klimabloc je prvi pravi energetski efikasan proizvod koji poseduje evropske sertifikate kvaliteta - kaže Đorđe Radulović.

KLIMABLOC

KLIMABLOC je potpuno prirodan proizvod, a izdvaja ga izuzetno visok kvalitet izrade od vrhunske gline bez veštačkih dodataka. Pored odlične pritisne čvrstoće, otpornosti prema požaru, uštedama u zidanju u odnosu na klasičan giter blok i ekonomičnosti, ono što KLIMABLOC čini drugačijim su izvrsna termoizolaciona svojstva, podsećaju u preduzeću Zorka Opeka.Koeficijent toplotne provodljivosti (lambda) predstavlja sposobnost materijala da provodi toplotu. Što je lambda vrednost manja, izolaciona svojstva materijala su bolja. Koeficijent toplotne provodljivosti je osnova za izračunavanje. U vrednosti

50

građevinskih elemenata i to je najbitnija karakteristika fasadnog zida, koja ocenjuje energetsku efikasnost materijala i učestvuje u ukupnoj analizi toplotnih gubitaka. Što je toplotna provodljivost manja, to je toplotna zaštita zgrade bolja, pojašnjavaju u preduzeću Zorka Opeka.

Raspored vertikalnih šupljina direktno utiče na toplotna svojstva materijala zbog specifičnog prolaza toplog i hladnog vazduha kroz blok. Vazduh je odličan izolator, pa vazdušne komore imaju svojstvo da akumuliraju toplotu, te je leti po-trebno manje vremena za hlađenje, a zimi za zagrevanje kuće.

- Naš savet je držati se tradicionalnog tipa gradnje, sa materijalima nove generacije - kažu u preduzeću Zorka Opeka.

Građenje KLIMABLOC-om je zidanje u sistemu “pero – žljeb”, tako da se ne gubi vreme na nivelaciji, zidne površine su ravne i troši se manje materijala za malterisanje. Dimenzija blokova omogućava uštedu u vremenu i manji broj komada u kvadratnom metru.

Više informacija dostupno je i na sajtu kompanije zorka-opeka.rs

Uštedom do profita

51

Uštedom do profita

Važnost celovitog pristupa u energetskoj obnovi zgrada

Primena sveobuhvatnih mera garantuje uštede veće od 50%

Kako bi se postigle značajne uštede i ugodnost stanovanja, energetska obnova zgrade mora uključiti više paralelnih mera: od obnove fasade i postavljanja izolacije, izmene stolarije, ugradnje termostatskih radijatorskih ventila, ventila za hidrauličko uravnoteženje (balansnih ventila), do elektronskih pumpi sa frekventnom regulacijom i termičkog balansira-nja potrošne tople vode, poručuju iz kompanije Danfoss.

Ova kompanija, jedan od vodećih svetskih proizvođača opreme za regulaciju grejanja, sa osamdesetogodišnjom svet-skom i dvadesetogodišnjom tradicijom u Srbiji, usmerena je na proizvodnju inovativnih proizvoda, koji omogućavaju postizanje energetskih ušteda u cilju podizanja kvaliteta života i poboljšanja komfora. Osim proizvoda, Danfoss svoje

Phonlamai Photo/shutterstock.com

52

stručno znanje i kapacitete usmerava na pruža-nje celovitih informacija potencijalnim korisnicima mera za povećanje energetske efikasnosti.

Da bi mere energetske efikasnosti zaista funkcio-nisale u praksi, važno je istaknuti ulogu projektnog zadatka koji omogućava celovitu primenu mera za sanaciju. Pojednostavljeno rečeno, projektni zada-tak mora obuhvatiti sanaciju fasade (kroz izolaci-ju spoljašnjih zidova, krovova i zamenu stolarije) i modernizaciju sistema grejanja.

KOJE TO MERE OMOGUĆAVAJU NAJVEĆE UŠTEDE?

U energetskoj obnovi zgrada, važno je prvo po-krenuti ciljanu obnovu fasade. Početna tačka je razumevanje koeficijenta prolaza toplote koji se izražava u jedinici W/m2K. Ukratko, radi se o količini topline koju zgrada gubi u sekundi po m2 površine, kod razlike temperature od 1 K.

Što je koeficijent prolaska toplote manji, postiže se bolja izolacija, odnosno manji je gubitak energije. Na primer, neizo-lovani spoljašnji zid od šuplje cigle debljine 19 cm ima koeficijent prolaza toplote 1,67 W/ m2K, dok izolovani zid od cigle 19 cm sa 10 cm stiropora 0,31 W/m2K. Upravo zato, kao logičan odabir mera za osiguravanje uštede od 50%, nameće se sanacija fasade zgrade koja će rezultovati trenutnom uštedom.

Međutim, postiže li se isključivo ovom merom ciljana ušteda, odnosno – koji sve problemi čekaju stanare ukoliko se odluče samo na ovu meru energetske obnove zgrade?

U odlučivanju je potrebno voditi računa i o drugim elementima, jer je samo tako moguće postići optimalno rešenje.

RAVNOMERNA RASPODELA TOPLOTE

Znamo da radijatori u višestambenim zgradama nisu jednako udaljeni od cirkulacione pumpe koja se nalazi u podstanici ili kotlarnici. To znači da nova izolovana fasada i najsavremenija stolarija i dalje ne rešavaju problem - pojedini radijatori, odnosno stanovi i dalje se brže zagrevaju od drugih. Nekima će i uz izolaciju biti i dalje nedovoljno toplo, dok će stanarima u stanovima bližim podstanici pregrevanje biti još izraženije.

Stoga, da bi se osigurala pravilna i ravnomerna raspodela toplote po vertikalama, odnosno prema svakom pojedinačnom radijatoru, potrebno je ugraditi automatske balans ventile i na taj način omogućiti ravnomernu raspodelu toplote u zgradi.

KVALITET ŽIVOTA U STANU

Termo fasada i stolarija ne mogu regulisati toplotu u stanovima, uprkos tome što uz odličan koeficijent prolaza toplote uveliko smanjuju toplotne gubitke i omogućavaju bolju zagrejanost prostorija. Prilikom izgradnje zgrada šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka, projektovani sistem grejanja je bio dimenzionisan da zadovolji termičke potrebu u skladu sa tadašnjim niskim standardima gradnje (loša izolacija).

Obnova fasade (izolacija i zamena stolarije) rezultuje daleko manjim toplotnim gubicima i iz tog razloga lako može doći do pojave pregrevanja prostora, ukoliko na radijatorima nije ugrađen termostatski ventil koji će “kontrolisati” radijator i

Uštedom do profita

53

automatski ga ugasiti kad se postigne idealna sob-na temperatura. Posledica pregrevanja prostora je smanjenje vlažnosti vazduha u prostoriji.

Suvi vazduh loše utiče na gornje disajne puteve i na ovaj način možemo uveliko narušiti svoje zdravlje i izazvati različite bolesti. Istovremeno, suvi vaz-duh nije pogodan ni za drveni nameštaj, parkete, umetnička dela i muzičke instrumente napravlje-ne od drveta. Prilikom pregrevanja prostorije, bez termostatskih radijatorskih ventila, najjednostav-nije rešenje je otvoriti prozor kako bi se smanjila sobna temperatura. Puštanjem hladnog vazduha u prostor, za koji smo pogrešno pretpostavili da je vlažan, situacija se dodatno pogoršava i vazduh se dodatno isušuje umesto da se ovlažuje. Ovakvim provetravanjem moguće je postići veću vlažnost u prostoriji samo u slučaju kada je zbog kiše ili sne-ga napolju viši procenat vlage.

PROZOR NA KIP I POJAVA PLESNI

Bez ugrađenog radijatorskog termostatskog ventila i balansnog ventila (ventila za hidrauličko uravnotežavanje) nemo-guće je postići sobnu regulaciju temperature i ravnomernu raspodelu toplote unutar zgrade, pa čak i kad je obnovljena fasada zgrade i ugrađena je nova moderna stolarija.

Zato se često i nakon obnove događa da stanari regulišu temperaturu u prostoriji otvaranjem prozora, najčešće “na kip”, kao zamenu za ručno otvaranje i zatvaranje radijatora ili skidanje i oblačenje dodatnih slojeva odeće.

Gljivice - tamne ružne mrlje na zidovima, nastaju jer se ulaskom hladnog vazduha pothlađuju zidovi koji se nalaze uz prozor. Na tim mestima se topli vazduh u prostoriji kondenzuje, pa se ubrzo pojavljuje plesan. Suprotni je slučaj kada boravimo u stanu s lošom izolacijom uz mogućnost regulacije sobne temperature, ali u strahu od previsokih računa za grejanje ne provetravamo redovno prostor u kojem boravimo. Tada unutar stana na uglovima spoljašnjih zidova usled toplotnih mostova dolazi do pothlađivanja zidova, kondenzacije i pojave plesni.

U praksi se pokazuje da u oba ekstremna slučaja često dolazi do pojave gljivica, odnosno plesni na zidovima, čiju pojavu možemo jedino sprečiti pravilnim i redovnim provetravanjem, kao i održavanjem željenog optimalnog nivoa vlažnosti u prostorijama.

PREGREVANJE STEPENIŠTA

Stepeništa se po pravilu zagrevaju tokom cele sezone grejanja i ni u kom slučaju se ne smeju zanemariti u priči o posti-zanju željenih ušteda. Naime, u njima često dolazi do velikog rasipanja energije, pa je preporučljivo na radijatore i u tim prostorijama ugraditi termostatske radijatorske ventile.

“Antivandal” termostatske glave su idealno rešenje za stepeništa, jer se uz njihovu primenu sprečava pregrevanje, od-nosno ograničava se maksimalna temperatura u stepeništima. Njihova dodatna prednost je u tome što su one dodatno oklopljene, s ciljem kvalitetnije zaštite od loma ili krađe.

SpeedKingz/shutterstock.com

Uštedom do profita

54

SMANJENJE ANGAŽOVANE SNAGE

Kako bi se postiglo celokupno projektno rešenje, važno je razmotriti i mogućnost smanjenja anga-žovane snage. Angažovana snaga je veličina koja se određuje za svaku zgradu/stan pri priključenju na distribucijsku mrežu daljinskog grejanja i iska-zuje se u jedinici kW. Nakon energetske obnove – uz znatno manje toplotne gubitke i modernizovani sistem grejanja, zgradama je potrebna znatno ma-nja količina energije da bi se zagrejale.

U dogovoru s projektantom moguće je izraditi pro-jekat o smanjenju angažovane snage, čime se do-datno smanjuju računi za grejanje svih stanara u zgradi tokom cele godine.

A ŠTA JE SA POTROŠNOM TOPLOM VODOM?

Nije retka pojava da stanari i nekoliko minuta čekaju na toplu vodu iz slavine i imaju velike zajedničke troškove za zagre-vanje potrošne tople vode i električnu energiju cirkulacionih pumpi za recirkulaciju.

Ugradnjom termičkih balansnih ventila uspostavlja se toplotna ravnoteža u instalacijama potrošne tople vode. Termički balansni ventili na povratnim recirkulacijskim vodovima osiguravaju željenu temperaturu tople vode na svakoj slavini u zgradi u svakom trenutku uz istovremeno minimaliziranje nepotrebne cirkulacije tople vode kroz zidove. Recirkulacija potrošne tople vode je nužna, ali je istovremeno izvor ogromnih toplotnih gubitaka usled zagrevanja zidova pri prolasku tople vode kroz cevi u zidovima.

Ovo je posebno izraženo u noćnim satima kada je potrošnja tople vode manja i s visokim energetskim gubicima usled ve-like i nepotrebne recirkulacije tople vode kroz hladne zidove. Ovakva se investicija, prema iskustvima iz prakse, u potpu-nosti isplati već nakon pola godine kroz ostvarene uštede na toplotnoj i električnoj energiji (za zagrevanje potrošne tople vode i pogon pumpe za recirkulaciju), kao i dodatno na redukciji potrošnje hladne vode potrebnoj za pripremu tople vode.

MOGUĆE UŠTEDE I VIŠE OD 50%

Iz svega navedenog može se zaključiti da energetska obnova zgrade mora uključivati više paralelnih mera: od obnove fasade, zamene stolarije, ugradnje termostatskih radijatorskih ventila i ventila za hidrauličko uravnoteženje (automatski balansni ventili), frekventno regulisane pumpe i termički balans potrošne tople vode. Uz korisnike koji racionalno uprav-ljaju potrošnjom energije moguće su uštede i daleko iznad 50%, poručuju iz kompanije Danfoss.

Ukoliko vam je potrebna stručna i kvalifikovana pomoć u odabiru sveobuhvatnih rešenja, Danfossov tim vam može u tome pomoći. Dugogodišnja tradicija i vodeća pozicija u branši čine Danfoss poželjnim savetnikom i partnerom projek-tnim timovima i projektantima sistema za grejanje u specificiranju optimalnih rešenja za nove zgrade, kao i za energet-sku obnovu postojećih.

Uštedom do profita

55

Budite deo održive budućnosti

Beograd od 24. do 26. aprila ponovo domaćin sajma RENEXPO Water&Energy

RENEXPO Water&Energy, sajam i konferencije iz oblasti obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti, zaštite životne sre-dine, vode i inovacija, održaće se po peti put od 24. do 26. aprila u beogradskom BelExpocentru.

Iako postoji tek nekoliko godina, RENEXPO u regionu prerasta u tradiciju i obavezno mesto sastanka za stručnjake, predstav-nike državnih vlasti, regionalne i evropske lidere koji se bave temama poput upravljanja vodama i otpadnim vodama, bioener-gijom, hidro, vetro i solarnom energijom, upravljanjem čvrstim otpadom, energetskom efikasnošću i novim tehnologijama.

Organizator REECO d.o.o. deo je nemačke grupacije REECO Group, koja već 21 godinu organizuje sajmove o ovim temama širom Evrope. U ovoj kompaniji ističu da je tajna uspeha upravo u kontaktima koji su godinama sticani.

Predstavljamo vam

56

Oko 2.500 posetilaca, 700 učesnika i 120 izlagača iz 25 zemalja imaće mogućnost da se upoznaju sa inostranim i domaćim pro-jektima, tehnologijama i inovacijama u pogledu održive energije koja je neophodna za budućnost. Nacionalni paviljoni Nemač-ke, Holandije, Češke, Hrvatske, Mađarske obećavaju da će i ove godine sajam potvrditi da je najveća međunarodna platforma u regionu za obnovljive izvore energije, poručuju organizatori.

- Region Zapadnog Balkana teži usklađivanju sa evropskim i svetskim standardima iz oblasti održivog poslovanja i zaštite ži-votne sredine. To pokazuje i činjenica da raste interesovanje za konferencije koje su deo RENEXPO sajmova, naročito iz oblasti voda. Dobra vest je da je javnost prepoznala značaj usavršavanja poslovanja i da zajedničkim snagama radi na prevazilaženju prepreka i osmišljavanju novih načina finansiranja projekata i maksimalnog iskorišćenja energetskih potencijala u regionu - kažu organizatori.

U okviru RENEXPO Water&Energy održaće se i 3. Međunarodna konferencija “Upravljanje vodama i otpadnim vodama” u sa-radnji sa Nemačkim vodnim partnerstvom (GWP), koje sa svojih 14 članica predstavlja dobru praksu i pristupe prilagođene praktičnoj primeni uz podršku stručnjaka. Konferencija je ove godine usmerena ka energetskoj efikasnosti u zgradarstvu.

Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ prvog dana sajma u okviru konferencije o energetskoj efikasnosti pred-staviće svoj novi projekat energetske efikasnosti u javnim ustanovama. Drugog dana sajma, takođe u okviru ove konferencije, održaće se prvi sastanak licenciranih EE menadžera u Srbiji. Teme poput visokoefikasne kogeneracije, trigeneracionih sistema, strategija i planova obnove javnih zgrada u svrhu ispunjenja uslova iz direktive o energetskoj efikasnosti zgrada, samo su neke koje će biti aktuelne na ovoj konferenciji.

Učesnici i posetioci RENEXPO Water&Energy će imati priliku da i iz prve ruke čuju informacije u vezi sa kreditnim linijama za projekte u oblasti OIE, ESCO modelima, IPARD programu. Sponzor ovogodišnje biogas konferencije je Procredit banka.

U okviru sajma, posetioci će moći da prisustvuju reli vožnji električnih automobila, izložbi radova i slika Nikole Tesle, kao i izložbi električnih bicikala, bespilotnih letelica itd.

Celokupan konferencijski program možete pogledati OVDE.

Svi koji žele da posete sajam, mogu se registrovati i osvojiti besplatnu ulaznicu.

Više informacija dostupno je sajtu organizatora renexpo-belgrade.com, a zainteresovani mogu pisati i na info@reeco.rs

Predstavljamo vam