Uvod:Deo 0 - Uvod.qxd - meteologos.rs · sva kog od nas po je di načno, ipak, vre me tra ja nja za...

Globalni sukob:

CINIČNA STRATEGIJA PORICANJA

Nova karta sveta:

PROMENE EKOSISTEMA

Regionalna strategija:

U SUSRET IZAZOVIMA

KLIMA(KS) PLANETE

Broj 1 – 2008

Glavni i odgovorni urednikAdele MAZZOLA

Naučni savetMirko ĐORĐEVIĆ, Dušan JANJIĆ, Miodrag LEKIĆ,

Predrag MATVEJEVIĆ, Anđelka MIHAJLOV, Vuk OGNJANOVIĆ,Aleksandar PETROVIĆ, Pavle RAK, Nikola SAMARDŽIĆ,

Darko TANASKOVIĆ

RedakcijaGisella BRKOVIĆ , Dušan JANJIĆ, Mijat LAKIĆEVIĆ,

Aleksandar LEVI, Anđelka MIHAJLOV, Mirela RADOSAVLJEVIĆ, Zorica STABLOVIĆ BULAJIĆ, Alenka ZDEŠAR-ĆIRILOVIĆ

Izlazak ovog broja pomogao je Sekretarijatza zaštitu životne sredine Grada Beograda

Izdavač

Čubrina, 5Tel: +381 11 2624 544Fax: +381 11 2182 918

E-mail: [email protected] [email protected]

www.limesplus.rs

Za izdavačaZorica STABLOVIĆ BULAJIĆ

Prodaja i pretplataIvana STOJANOVIĆ

LektorSonja MIĆUNOVIĆ

KorektorMirjana BULAJIĆ

Tehnički urednik Gradimir KNEŽEVIĆ

ŠtampaGreenfield, Beograd; www.greenfield.rs

CIP – Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд32

LIMESplus : geopolitički časopis / odgovorni urednik AdeleMazzola. – 2004, br. 1– .– Beograd (Čubrina 5) : Hesperia, 2004 – (Beograd; Čigoja). – 24 cm,

Tri puta godišnjeISSN 1820–0869 = LIMESplusCOBISS.SR–ID 114047756

ISSN 1820–0869

AUTORI

Lucio CARACCIOLO, osnivač i glavni i odgovorni urednik italijanskog časopisaLIMES, redovni profesor na Katedri za političku geografiju Fakulteta političkihnauka u „La Sapienza“ Rim,

Elena DUSI, publicista,

Oliver DULIĆ, Ministar životne sredinei prostornog planiranja Vlade Republike Srbije,

Nataša ĐOKIĆ, samostalni stručni saradniku Sekretarijatu za životnu sredinu gradaBeograda,

Mijat LAKIĆEVIĆ, publicista,

Anđelka MIHAJLOV, redovni profesor naFakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu,Dekanka na Fakultetu za zaštitu životnesredine EDUCONS Univerziteta,član Saveta za životnu sredinu Evopskebanke za obnovu i razvoju (EBRD),

Fabio MINI, general,

Luca MUSCARA, redovni profesor političkegeografije na Univerzitetu „Molise“ ičlan Saveta Društva za geografiju, Pariz,

Aleksandar PETROVIĆ, profesor kulturneantropologije na Univerzitetu u Kragujevcu i potpredsednik MBA,

Viktor RADUN: profesor menadžmenta naUniverzitetu u Novom Sadu,

Vuk OGNJANOVIĆ, profesor ekonomije naUniverzitetu u Novom Sadu,

Francesco SISCI, dopisnik Limesa iz Kine,

Danijela BOŽANIĆ: rukovodilac grupe za promene klime u Ministarstvu životnesredine i prostornog planiranja,

Biljana JOVANOVIĆ-ILIĆ: samostalni savetnik uMinistarstvu za životnu sredinu i prostorno planiranje

edu

DEO I – GLOBALNI SUKOB: Cinična strategija poricanja

7 Lučo KARAČOLO: Liturgija ekstremnog vremena19 Fabio MINI: Kontrola vremenskih prilika: Počeo je globalni

klimatski rat

33 Elena DUZI: Energetska klima: Stogodišnji sukob

41 Aleksandar PETROVIĆ: Kanon osunčavanja u staklenoj bašti

DEO II - NOVA KARTA SVETA: Promene EKOsistema

55 Frančesko SIŠI: Da li treba da pomognemo Kini kako bismopomogli sebi. Da, ali

59 Luka MUSKARA: Kako se menja (ili ne menja) karta sveta

73 Vuk OGNJANOVIĆ: Ekologija, politika i održivi razvoj

79 Viktor RADUN: Globalna ekonomska i ekološka kriza i nužnost

preosmišljavanja globalnog kapitalizma

DEO III – REGIONALNA STRATEGIJA: U susret izazovima

89 Anđelka MIHAJLOV: Jugoistočna Evropa u globalnim kretanjimaobezbeđivanja energetske i ekološkebezbednosti

99 Oliver DULIĆ: Klimatske promene: Pripremiti se za neizbežno

103 Nataša ĐOKIĆ: Održivi razvoj i milenijumski ciljevi: Pogled iz Srbije

107 Mijat LAKIĆEVIĆ: Ekološke crne tačke

113 Danijela BOŽANIĆ: Rizici po održivi razvoj Jugoistočne Evrope

121 Biljana JOVANOVIĆ ILIĆ: Ka korporativnoj angažovanoj filantropiji u

oblasti životne sredine

sadr`aj br. 1/2008

UVODNIK

UVODNIK

UVODNIK

DEO I

Globalni sukob:

CINIČNA STRATEGIJAPORICANJA

KLIMA(KS) PLANETE

Ne po sto ji bo lji lek pro tiv oli gar hij ske ma ni pu la ci je od sve sti lju di i nji -ho vih sa zna nja

1.ZEMLJA JE STA RA GO TO VO PET MI LI JAR DI GO DI NA I

tra jaće go to vo isto to li ko pre ne go što se Sun ce za u vek uga si i to, na rav no, pod uslo vom danešto ne is kr sne pod na le tom jed nog od 718 do sa da ot kri ve nih aste ro i da. Je dan od njih,Apop his, na zvan po grčkom ime nu za egi pat skog bo ga Ape pa, što znači „u ništi telj“, mo gaobi 13. apri la 2029. go di ne da ule ti u or bi tu naših sa te li ta za te le ko mu ni ka ci je.

Da nas ka da mi, pri pad ni ci ljud skog ro da, možemo da se na da mo da će naš život nivek za i sta dožive ti sto tu što u tra ja nju naše pla ne te pred sta vlja tek je dan trep taj (ali se zasva kog od nas po je di načno, ipak, vre me tra ja nja za vršava sop stve nom smrću) kraj sve tapred sta vlja sa mo po no vlje no i iz no va po na vlja no is ku stvo po je din ca (kad je dan ho mo,više ma nje, sa pi ens, za u vek sklo pi oči). Pa ipak, to li ko nam je mr ska i sa ma po mi sao nakrat ko traj nost život nog ve ka, da često vo li mo da sa gle da va mo svoj ap so lut u ap so lut nomuni ver zu mu. Oda tle po tiče naš „kom pleks Atla sa“, bo ga ko ji po grčkoj mi to lo gi ji na leđimano si pla ne tu Ze mlju: pošto se be sma tra mo od go vor nim za ceo svet, ovlašćeni smo i daupra vlja mo nji me – i to na osno vu ovlašćenja ko ja smo sa mi se bi do de li li. To su, ka ko ob -jašnja va ju psi ho lo zi, me ha ni zmi kom pen za ci je. Zbog to ga, pošto se sma tra mo tu to ri masve ga ono ga što po sto ji, možemo se bi da do zvo li mo i da za po sta vi mo bližnje ga svo ga.

Ovaj sin drom se da nas pri me nju je i u obla sti „kli mat skih pro me na“. Već i sa ma de fi ni ci -ja zvuči čudno, jer se njo me pret po sta vlja na do bud na i na ka rad na činje ni ca da je kli ma ne -ka da bi la sta tična. Ras po loživi po da ci, na osno vu ko jih se pra vi mo da je da našnja me to do -lo gi ja me re nja kom pa ti bil na sa onom iz de vet na e stog ve ka, re zul ti ra ju činje ni com da je pro -sečna tem pe ra tu ra ze mlje u po sled njih sto pe de set go di na dožive la po rast za oko je dan ste -pen. Je zgro ras pra ve ko ja se vo di tiče se sa mog pi ta nja da li mi, emi si jom pre te ra ne ko ličineugljen di ok si da (CO2) u at mos fe ru, utičemo na za gre va nje pla ne te i ti me do dat no po jačava -mo „e fe kat sta kle ne bašte“ (kar ta 1c/b). Uko li ko tu ima i našeg ude la, po sta vlja se pi ta nje dali još uvek ni je ka sno da se is ku pi mo ili se eg zi sten ci ja naše vr ste za i sta pri miče kra ju?

I even tu al no, uko li ko još ima na de, šta možemo i mo ra mo da čini mo? 7

LITURGIJAEKSTREMNOGVREMENA

Lucio CARACCIOLO(Lučo KARAČOLO)

UVODNIK

UDK: 551.583:504.7]:[327::911.3

GLOBALNI SUKOB: CINIČNA STRATEGIJA PORICANJA

8

LITURGIJA EKSTREMNOG VREMENA

Način na ko ji je po sta vlje no pi ta nje glo bal nog za gre va nja po tvrđuje nužnost nje go vogkon kret nog rešava nja. Za pra vo, ra di se o pra vom „ver skom“ ra tu, u ko me do la zi domeđusob nih op tužbi sa mo o vlašćenih naučni ka ko ji se, za stu pa jući raz ličite ka te dre, služeod go va ra jućim slo ga ni ma i de man ti ma pre ko štam pe. Čak i ako za ne ma ri mo me dij ske za -pi se, jav na ras pra va o glo bal nom za gre va nju je skli znu la sa naučnog, pre ko ide o lo gi je, napo li tički te ren. Naj ek strem ni ji sta vo vi su ka ta stro fični i kraj nje pe si mi stični, više ne ma nitra ga od naučnih činje ni ca, a us kraćuje se i mo gućnost nji ho vog opo vr ga va nja. Ova kvista vo vi su po sle di ca ili re zig ni ra no sti ili ra ci o nal nog pri hva ta nja činje ničnog sta nja (si lepri ro de) ili, su prot no to me, pre ten ci o znih vi zi ja an tro po cen trično sti (u ko ji ma čak i Pla ne -ta Ze mlja ima sta tus lično sti). Uspeh u šire nju ova kvih te o ri ja je po sle di ca inert no sti iusko gru dih sta vo va onih ko ji ne pri da ju značaj otvo re nom di ja lo gu o ovim pi ta nji ma i neosta vlja ju pro stor mo gućim ne do u mi ca ma. Jer, mno go je lakše naći ute hu u već usta lje nimdog ma ma. Za ta kve „i zu mi te lje pra ve isti ne“, fi lo zof Bru no De Fi net ti re kao je sle deće:„Pred sta vlja ti se be kao ga ran ta jed ne večne, neo bo ri ve te o ri je, do vo di do ne po treb nog iz la -ga nja ri zi ku u ko me nas re al no sta nje stva ri može već su tra dan po reći“.1

Mi sva ka ko naj ma nje možemo da se upu sti mo u pro na laženje rešenja u ras pra va ma ta -ko vi so kog značaja. Ako se ov de ba vi mo ti me, to je sa mo iz ge o po li tičkih raz lo ga. Pro me nena svet skoj ge o po li tičkoj sce ni su do pri ne le učesta lim afe ra ma ve za nim za po jam „cli ma techan ge“ mno go ra ni je, ne go što je i za počela ras pra va o kli mi i kli mat skim pro me na ma.

Po gle daj mo na ko ji način i zašto.A) I ako uvažimo naučno sta no vište na osno vu ko ga su sum nje oprav da ne, na po li -

tičkom pla nu ćemo po sve mu su deći dožive ti po raz. Za jed nička No be lo va na gra da ko ju jedo bio International Climate Change Partnership (IPCC), kao or ga ni za ci ja Uje di nje nih Na -ci ja nad ležna za pri kaz pro ble ma glo bal nog za gre va nja i bivši pot pred sed nik Al Gor, kaoau tor uspešnog pam fle ta (DVD do ku men tar ca na istu te mu2), po tvrđuje da su po be di lipro mo te ri opšte uz bu ne. Možda je raz log pre na glašene oba zri vo sti u prin ci pu osećanja od -go vor no sti: usled ne iz ve sno sti, možda je bo lje po ve ro va ti u mo gućnost da će se ob i sti ni tione naj cr nje prog no ze i po našati se u skla du sa tim. Na taj način, ma kar bi za pad no jav -no mnje nje mo glo da se usme ri na utešni ju an tro po ge net sku ver zi ju sta nja stva ri, uz de vi -zu: je ste, mi grešimo ali možemo i da po pra vi mo stvar.

Mo de li UN-ovog pa ne la pred sta vlja ju li ne ar ne pro jek ci je ta kvog apo ka lip tičkog sce na ri jasa pri ka zi ma po većanja glo bal ne tem pe ra tu re do 6,4 ste pe na Cel zi ju so va, oto plja va njaglečera sa po sle di com po di za nja oke a na i do vođenja u opa snost sta nov ništva ko je živi u ve li -kim pri o bal nim po ja si ma, za tim ubr za ne de zer ti fi ka ci je što bi do ve lo do ma sov ne mi gra ci je.Da bi se ublažile ove teške apo ka lip tičke prog no ze, glav ni im pe ra tiv bi bio sma nje nje emi si ještet nih ga so va, a pre sve ga ugljen di ok si da pro iz ve de nog sa go re va njem naf te, ga sa i uglja, štočini 85 od sto ukup ne pro iz vod nje glo bal ne ener gi je. Činje ni ce da je neo p hod no da sma nji mo

9

1 B. De Fi net ti, L’in ven zi o ne del la ve rità, (Pro na laženje isti ne) Mi la no 2006, Raf fa el lo Cor ti na Edi to re str. 72 2 v. Re fe rat Ipcc 2007 (www.ipcc.ch) i A. Go re. An in co ve ni ent Truth, (Isti na ko ja sme ta) Em ma us (Pa-Usa)2006. (knjga i dvd)


pro iz vod nju fo sil ne ener gi je za 80 od sto sa mo da bi smo za u sta vi li po rast kon cen tra ci je ugljen -di ok si da u at mos fe ri ka ko bi osta la na istom ni vou na ko me je da nas – ra di je prećuti mo.3

B) Eko loška si tu a ci ja i ener get sko pi ta nje pred sta vlja ju dve stra ne iste me da lje. Iz tog raz -lo ga od lučujuća bit ka se vo di na po lju fo sil nih de ri va ta, što se već una pred čini iz gu blje nimuko li ko se osla nja mo na pred viđanja me dij ski do bro po kri ve na, upra vo za to što ih tre ba oba -zri vi je pra ti ti. Pre ma sce na ri ju ko ji za stu pa Međuna rod na agen ci ja za ener ge ti ku (IEA),između 2005. i 2030. go di ne će po tražnja ener gi je u glo bal nim raz me ra ma do stići po rast zaviše od po lo vi ne da našnjih po traživa nja. I to sko ro de vet de se ti na re zer vi u ob li ku naf te, ugljai ga sa, što bi tre ba lo da do ve de i do po ra sta emi si je ugljen di ok si da za 57 od sto. Za to ne ma iz -gle da da će se u sle dećih ne ko li ko de ce ni ja preći na „čistu“ ener gi ju kao za me nu za uglje ne de -ri va te, pa nam sto ga ne pre o sta je ništa dru go ne go da uzme mo u ob zir de li mične od go vo re ida se skon cen trišemo na šted nju, na ener get sku efi ka snost i na bi o go ri va ko ja su, po ne kimshva ta nji ma, di sku ta bil na ka ko sa eko loškog, ta ko i sa eko nom skog aspek ta.

C) Ali, ener gi ja je i eko no mi ja. Da kle, od nje za vi si i stil živo ta. Sva ka eko loško-ener -get ska stra te gi ja im pli ci ra po vrat ni pad po pu ta nji život nog pu ta - way of li fe. Za Ame ri -kan ce, nji hov stil živo ta je so ci jal no oba ve zu jući, nešto od čega ne mo gu od stu pi ti. Za svenas pre o sta le to još ni je, ali ako za gu sti čini se da će po sta ti. Oda tle pro iz la zi još jed na, od -lučujuća po sle di ca.

D) Pošto glo bal no rešenje glo bal nog pro ble ma ne po sto ji, te o rij ski gle da no, pre o sta judve mo gućno sti: za bo rav ili kon flikt. U pr vom slučaju ceo ljud ski rod bi tre ba lo da gla sada pošto pro blem ne ma rešenje, on da pre sta je da bu de pro blem, ta ko da možemo da na -sta vi mo bez brižan život, ono li ko ko li ko nam ga je osta lo. Ili, a to je ma nje mo guće,možemo se svađati oko do stup no sti ener get skih, eko nom skih i teh no loških re sur sa, u jed -noj su ro voj bor bi bez mo guće po be de, ka ko na ide o loškom ta ko i na ge o po li tičkom pla nu.Cilj po bed ni ka bio bi ras po la ga nje po treb nim re sur si ma ka ko bi sačuva li kva li tet sop -stvenog eko loškog okruženja i stil živo ta, pre ba cu jući na one ko ji su ma nje opre mlje ni po -sle di ce fe no me na „cli ma te chan ge“ i ne do stat ka ener get skih iz vo ra, bi lo onih „pr lja vih“ ilima ka kvih. I to je upra vo ono što se dešava pred našim očima.

Spušta jući u re al ne okvi re alarm ve zan za kli mat ske uslo ve, otežava se per cep ci jaener getskog ra sta ko jim je teško upra vlja ti, a ko ji i da lje pro jek tu je tam ne sen ke na bu -dućnost glo bal ne eko no mi je. To je an si o gen la nac, to je je dan od mno gih „vo zo va stra ha“ko ji pe ri o dično pro tut nje i uz ne mi re ce lo kup no ljud sko društvo. Ne bit no je ko li ko su re al -ni, ovi stra ho vi do pri no se ge o po li tičkoj frag men ta ci ji na pla ne tar nom ni vou, a to je fa -brički lo go od pe ri o da po sle hlad nog ra ta. To je svet „in fi e ri“, ko ji je tek na vršio osam na -est go di na (ber lin ski zid je srušen 9. no vem bra 1989. ia ko se čini da je prošlo već sto go di -na). Reč je o pu ber te tli ji ko ji će sa pu no let stvom une ti no vu svet sku pa ra dig mu i sa njom,možda, još jed no eko loško, a pre sve ga ener get sko, uređenje. Ali, sva ka ko ne usko ro. Ne ra -di se o to me da li ćemo moći sle dećih de ce ni ja da pro iz ve de mo do volj no ener gi je ka ko sebo ga ti ne bi ose ti li si ro mašni ji ma, a si ro mašni ose ti li bo ga ti ji ma, a da pri tom ne uzur pi -

10 3 v. World Energy Ou tlo ok 2007. In te na ti o nal Energy Agency, str. 192


11


12


13


14


ra mo naše okruženje. Ta kav raj na ze mlji ne može da po sto ji. Ako su tra Ki na i In di ja bu dupočele da troše re sur se i pro iz vo de za gađenje stva ra jući efe kat sta kle ne bašte ona ko ka koto da nas čini SAD, ne bi bi le do volj ne dve pla ne te Ze mlje. Pi ta nje je ko će se obo ga ti ti,udah nu ti do volj no čist va zduh i pi ti čistu vo du, a ko to neće moći se bi da priušti.

Šta je u igri, ko su glav ni ak te ri i ka kvi su nji ho vi pro jek ti.

2. Počni mo od at mos fe re. Ni ko više ne ve ru je u baj ke u ko ji ma je va zduh ko ji udišemo za -jed ničko do bro. Na pro tiv, to je re surs oko ko jeg se bo ri mo isto ko li ko za naft ne de ri va te, akone i još više. Jer, uko li ko, naj pre naf ta, po tom gas i, na po kon ugalj, bu du ne sta li za ne ko li kode ce ni ja (pre ma naj bo ljim pro ce na ma, naf ta za četi ri, gas za se dam i ugalj za 20 de ce ni ja),možemo uvek da se na da mo da će teh no lo gi ja iz mi sli ti ka kvu al ter na ti vu. A uko li ko ne uspe,možemo da se vra ti mo svećama i po no vo za jašemo ko nje. No vi El do ra do ili po nov ni sred njivek. Ali, va zdušna at mos fe ra je pi ta nje živo ta ili smr ti. Ako ništa dru go, nu di zdra vlje ili bo -lest. Već da nas ve li ka pred u zeća uključuju kva li tet va zdu ha u od lučujuće fak to re pri traženjulo ka ci je za svo je glav ne šta bo ve za to što gla ve ima ju po tre bu za do brim va zdu hom.

Čak i Spo ra zum Kjo to, ta ne us pešna iko na am bi jen ta li sta, od ređuje po de lu at mos fe re.Počevši od kon sta ta ci je da sva ka država emi tu je raz ličitu ko ličinu ga so va ko ji stva ra juefe kat sta kle ne bašte i kla si fi ku je ih u tri ka te go ri je ko ji ma od go va ra ju raz ličiti ci lje visma nje nja emi si je CO2. Pre ko ta kvog raz rađenog si ste ma me ni ca stva ra se tržište emi si jeugljen mo nok si da, u ko me naj veći grešni ci čiste svo ju dušu pre ba cu jući sop stve nu kri vi cuna naj sla bi je (ali i na Ki nu i Ru si ju) te ra jući ih da ih pra te na pu tu grešaka ka ko bi sa miosvo ji li pra vo na greh.

Ne bo se ne de li sa mo na držav nom, već i na re gi o nal nom ni vou. Uzmi mo kao pri mer kli -mat ski fe de ra li zam SAD. Ze mlja sa pet od sto glo bal ne po pu la ci je emi tu je 25 od sto ga so va ko jistva ra ju efe kat sta kle ne bašte. Se nat baš te ze mlje od ba cio je, po drškom 95 od sto gla so va, Spo -ra zum Kjo to, jer je pre više skup i ne do volj no ube dljiv za si ro mašne ze mlje, sa obra zloženjem dasva ka država ima sop stve nu po li ti ku u po gle du kli mat skih pro me na: od za ne ma ri va nja pro -ble ma do iz ra zi to eko loški an gažova nih ak tiv no sti. Dok za ul tra kon zer va tiv ni Tek sas ovajpro blem i ne po sto ji, ta ko da po pi ta nju am bi jen tal nih i ener get skih pro ble ma ri go ro zno ne gu -je sop stve ne in te re se (to li ko da ima sop stve nu elek tričnu mrežu), pro gre siv ne sna ge u Ka li for ni -ji, II i no i su i Nju jor ku, emi tu ju ko ličinu štet nih ga so va po gla vi sta nov ni ka ma nju od na ci o nal -nog pro se ka. Gu ver ner Ka li for ni je Ar nold Scwarzenegger na čelu je 15 sa ve znih država ko jezah te va ju pra vo da po sta ve sop stve na pra vi la pro tiv emi si je CO2 i pro tiv želje Vašing to na.

Ako je at mos fe ra de lji va, za mi sli mo šta se dešava sa kli mom, i u činje ni ca ma i u na me -ra ma. „Glo bal no za gre va nje“ možda ni je ta ko vruće kao što stra hu ju (ili se na da ju) „a po ka -lip tičari“‚ ali sva ka ko ni je glo bal no. Za Afri ku već da nas to pred sta vlja de zer ti fi ka ci ja, štoznači glad i opštu mi gra ci ju i lju di i živo ti nja. U ma njoj me ri, to važi i za Me di te ran: naj ma -nje pe ti na Si ci li je po sta je pu sti nja, dok je pet od sto ita li jan ske te ri to ri je na pu tu značaj nogisušiva nja. Na su prot to me, na ve li kom se ve ru, to plje nje glečera je pro bu di lo maštu tu ri -stičkih ope ra te ra, ko ji Gren land vi de u per spek ti vi kao ze mlju ko ja će se pri bližiti iz vor nom 15


na zi vu „ze le na ze mlja“, dok pre laz se ver-za pad po sta je po nov no plo vljiv (kar ta br. 1). Ve li kekom pa ni je u po sled nje vre me adu ti ra ju na po volj nost ener get ske si tu a ci je na Ark ti ku i si gur -ne u tu per spek ti vu ta mo su in ve sti ra le, sa mo u 2006. go di ni, 200 mi li jar di do la ra.

Mi kli mu ne sa mo da pod no si mo ili je me nja mo ne ho tično, već njo me ma ni pu lišemoza stra teške ci lje ve. Od ka da su Ri mlja ni so lju prekri li Kar ta gi nu, eko loško oružje je još ka -ko uz na pre do va lo. Go di ne 1996. va zdu ho plov na voj ska SAD je ob ja vi la stu di ju pod na zi -vom: „Kli ma kao mul ti pli ka ci ja moći: po se do va nje kli me u 2025.“ što je da tum ka da bi„va zdušno-ko smičke sna ge SAD mo gle da ovla da ju kli mom, to jest da od tog re sur sa na -pra ve no vo „bor be no sred stvo“.

Za hva lju jući no vim teh no lo gi ja ma to će bi ti mo guće – a već je da nas do ne kle mo guće„i skro ji ti po me ri sop stve nu mi kro kli mu“. Pro je kat HFA ARP (High Frequency Ac ti ve Au ro -ral Re se arch Pro gram), fi nan si ran od stra ne Pen ta go na, ci lja na za gre va nje i na de sta bi li -za ci ju jo nos fe re uba cu jući više od 1,7 me ga va ta elek tro mag net ne sna ge, sa de struk tiv nimefek tom na kli mu. I Ru si po se du ju pre fi nje nu teh ni ku za vođenje eko loškog ra ta, ta kvu danaj za griženi je pri sta li ce za ve re pri pi su ju i česte ura ga ne u SAD Pu ti no vim ma hi na ci ja ma.

3. Ener gi ja kli me i kli ma ener gi je. To je ne raz dvo jiv par, ko ji de ter mi niše kva li tet živo -ta i sa mo naše po sto ja nje. Ali u ovom slučaju, ni su do volj na pro sta arit me tička pra vi la:me nja jući re do sled fak to ra, me nja se i re zul tat. U za vi sno sti od to ga da li se ak ce nat sta -vlja na zašti tu život ne sre di ne ili na ener get sku si gur nost, me nja se i sli ka sve ta. 16


Za pad nim i raz vi je nim država ma pri la go di ti sop stve ni stil živo ta u za vi sno sti od po -tre be da se sma nji po trošnja za gađenja at mos fe re, može se po je din ci ma čini ti pri hva tlji -vim načinom žrtvo va nja. U ze mlja ma u uspo nu, pre sve ga u Azi ji i Afri ci, važni ji je prin cip„pri mum vi ve re“. Ta mo gde ne do sta ju vo da i elek trična ener gi ja teško je pro mo vi sa ti kon -cept ekožrtvo va nja. Afro-azi jat ski pro iz vođači u sva kom slučaju ne ra du ju se, već sa za bri -nu tošću po sma tra ju eko loške prin ci pe mno gih bo ga tih po trošača, jer se plaše da može doćido po re mećaja u po tražnji naft nih de ri va ta. Po našim shva ta nji ma Ki na i In di ja nas imi -ti ra ju, što znači da će nas pre va zići u ko ličini po trošnje, što među na ma širi pa ni ku. To biznačilo ma nje ener gi je za nas i ne zdra vu život nu oko li nu za sve. Na taj način po sta je evi -dent no da ni su sve za pad ne vred no sti uni ver zal ne. Za pad ni svet, to jest Svet ski za pad je,da kle, kon tra dik to ran po de fi ni ci ji.

Ali, da nas smo sa ve sni ji ne go juče. Zašti ta život ne sre di ne ni je sa mo po sao eko lo ga.Ze le ni su je često ne go va li kao da je to nji ho va zaštićena bašta za na pre dak u aka dem skoji po li tičkoj ka ri je ri, a to su mo gli za hva lju jući tuđoj in di fe rent no sti. Da nas jav no mnje nje,ne sa mo za pad no, pred o seća da je eko lo gi ja pre o zbilj na na u ka da bi bi la pre da ta u ru keeko lo ga, uto li ko pre ako se ra di o eko lo gi sti ma. Ni ras pra ve o ener get skoj po li ti ci ni suviše u ce lo sti fil tri ra ne kroz pre pra vlje ne in for ma ci je naučnih šta bo va ve li kih kom pa ni ja i„think tank„ - ova ko ji do bi ja ju su ge sti je od naft nih me nadžera u pen zi ji „za po sle nih„ kodmoćnih šei ka. Opi ru se još sa mo ide o lo zi, za ko je tržište pred sta vlja na rod ni lek. Cre doquia ab sur dum.

Iz gu bi li smo si gur nost, ap so lut ne isti ne više ne po sto je. Ni ti želi mo da ih ima mo, sve -sni naše/nji ho ve pro la zno sti. Naš po kušaj je da pret po sta vi mo naj ma nje tri bu duća sce na -ri ja, osta vlja jući dru gi ma da ih opo vrg nu.

Pr vi: naft ni de ri va ti će nam bi ti neo p hod ni sve dok bu de mo još mo gli po pri hva tlji voj ce -ni da ih iz vlačimo iz Ze mlji ne utro be. Kao što se čini, još ne ko li ko de ce ni ja. Ali, uko li ko nepočne mo od mah da raz mišlja mo i or ga ni zu je mo post-naft no do ba, to je kraj. Ne u pot pu no -sti, jer ri zik od kli mat ske opa sno sti se čini ma nje bli skim od mo gućeg ener get skog ko lap sa.

Dru gi: (ne do volj ne) re zer ve, eko loške i ener get ske, pred met su bor be. Uto li ko jače, uko -li ko je naš strah od nji ho vog ne do stat ka veći. Ko bu de mo gao iz mi sliće ne ku vradžbi nu ka -ko bi na dru ge, na rav no „zle“, pre ba cio kri vi cu za ne kon tro li sa ne po sle di ce dvo stru keener gent ske kri ze, i kli me i ener gi je. Ljud ska vr sta po sto ji u udžbe ni ci ma bi o lo gi je, ne u(geo)po li tičkim.

Treći: ko ri sno je širi ti in for ma ci je, ma ko li ko bi le ne sa vršene. Ne po sto ji bo lji lek pro -tiv oli gar hij ske ma ni pu la ci je od sve sti lju di i nji ho vih sa zna nja, što je inače ne za o bi la znoka da se ra di o stra teškim te ma ma. Neo p hod no je i zna nje pre točiti u po li tičke stra te gi je.Pri to me, mo ra mo bi ti sve sni naše od go vor no sti ko li ko i naših ogra ničenja. Možda je svetbo le stan, ali ni ono me ko se za kli nje da će ga iz lečiti ni je sa svim do bro.

(Pre vod Gi sel la Br ko vić)

17

1. ONI PRO RO CI KO JI SU DE CE NI JA MAna ja vlji va li sve mo guće eko loške ka ta stro fe – ne sta nak ener get skih za li ha, za gađiva nje ob ra -di vih po vršina, šire nje pu sti nja i ne sta nak va zdu ha za di sa nje, pro glašava ni su lažnim pro ro -ci ma, jer nji ho ve prog no ze ni su bi le ostva ri ve na kra tak rok. Sa da pro ro ci više ne mo ra ju danas ubeđuju, jer već po sle dva vruća da na po mi sli mo ka ko ćemo se sle dećeg le ta ku pa ti naSe ver nom po lu, ili će usle di ti ve o ma du go kišno raz do blje i po pla ve, pa ćemo mo ra ti da sevra ti mo u so je ni ce.

Strah od ozon skih ru pa ko ji nas je pri ti skao de ce ni ja ma za me njen je strep njom od glo -bal nog za gre va nja. Čini se, na i me, da se ozon ska ru pa – ne zna se zbog čega – na ne kim me -sti ma za tva ra, a na dru gim otva ra. Dok je kri vi ca za ozon ske ru pe pri pi si va na bo ga tim ze -mlja ma, zbog ko rišćenja spre je va ko ji ma se par fe miše raz vi je no društvo, glo bal no za gre va njese sma tra „de mo krat skim“, jer svi mi osećamo kri vi cu za to; svi smo u to umešani – bo ga ti isi ro mašni, raz vi je ni i za o sta li. Glo bal no za gre va nje na sta je zbog emi si je ga sa ko ji stva ra efe -kat sta kle ne bašte. Svi mi iz dišemo ugljen di ok sid: pro iz vo de ga naši au to mo bi li, upr kos to -me što se ulažu ogrom ne svo te nov ca u raz voj eko loškog mo to ra. Ali, i u ovom „de mo krat -skom“ režimu ima me sta za dis kri mi na ci ju. Pro na la ze se oprav da nja za ze mlje ko je pro iz vo -de bo gat stvo, dok se kri mi na li zu ju one ko je za gađuju, jer nje ni sta nov ni ci mo ra ju da dišu, dase gre ju, da po je du ta njir čor be, ili jed no stav no – da se eman ci pu ju. Ne ki pi ta ju: zašto bi di -sa li, ako ne stva ra ju bo gat stvo? Ako troše re zer ve i za gađuju po kušava jući da pro iz vo de i dabu du kon ku rent ni, zašto bi smo im do zvo li li da op sta nu? Ako već do sa da ni su ima li au to mo -bi le, zašto ne na sta ve bi ci klom?

Od go vor nost za za gađenje se, ta kođe, više pre ba cu je na one ko ji pro iz vo de kri tičnu ma -su, ne go na one ko ji naj više emi tu ju. Bu dući da emi tu je mo ono što kon zu mi ra mo, la ko jepro naći pra ve kriv ce za za gađiva nje: one ko ji naj više troše i emi tu ju. Ali, ni je ni to baš ta ko 19

Su kob između onih ko ji teže do bro sta nju i onih ko ji bra ne stečeno je pa ra -dig ma ovog ve ka. Na glav nom fron tu se iza zi va ju kli mat ske pro me ne. U ra -tu pro tiv ne pri ja te lja uvek se uništa va la pri ro da, od Kar ta gi ne do Ira ka,pre ko Vi jet na ma.

KONTROLA VREMENSKIH PRILIKA:POČEO JE GLOBALNIKLIMATSKI RAT Fabio MINI

UDK: 551.583:[504.61:355.01


jed no stav no. Naše društvo je po trošačko, jer se život ni stan dard, pa čak i sreća, me re po -trošnjom. Sma nje nje po trošnje ne iz bežno do vo di do od u sta ja nja od za do volj sta va i do sro za -va nja život nog stan dar da. Ni je bit no da li je stan dard održiv i da li uopšte ima smi sla ako sebla go sta nje za sni va na po vršno sti i ra si pa nju. Ima ma lo onih ko ji ozbilj no raz ma tra ju mo -gućnost sma nje nja sop stve ne po trošnje i pri la gođava nja načinu živo ta u ko me se sreća i bla -go sta nje me re i du hov nim ka te go ri ja ma, so li dar nošću, pošto va njem život ne sre di ne ičovečnošću.

2. Al Go ro vo an gažova no po zi va nje na uz bu nu zbog po većane po trošnje ener gi je i emi -si je ga sa je oprav da no. Sum nju u iskre nost nje go ve kam pa nje do duše bu di to što je, u svoj -stvu pot pred sed ni ka Sje di nje nih Ame ričkih Država, za stu pao in te re se svo je ze mlje to kompre go vo ra za pot pi si va nje Pro to ko la iz Kjo ta. Na i me, nje go va ze mlja ni kad ni je ra ti fi ko va laovaj spo ra zum, pa sa da Gor iz ja vlju je da je nje go va pri me na ne mo guća.

Ne do sle dan je i u svo jim sa dašnjim za la ga nji ma. Za dnev ni list La Re pub bli ca iz ja vio jeda bi Ame ri ka tre ba lo naj više da se an gažuje, jer ona upra vlja sve tom, ali i zbog to ga što se uobla sti zašti te život ne sre di ne otva ra ju no va i do bro plaćena rad na me sta. Nje na vo deća ulo -ga ni je spor na, ma da je pra vac ko ji pred laže, pa čak i si lom na meće – po grešan. Osim to ga,teško će doći do sma nji va nja vi so kog stan dar da, do pro me na po trošačkog men ta li te ta i usva -ja nja no vih na vi ka, u skla du s eko loškim pra vi li ma, ne vo deći računa o do bro bi ti sa mo ame -ričkog društva, već ce log čovečan stva.

Ko načno, nje gov apel da se pot piše spo ra zum o sma nji va nju štet nih emi si ja za 90 od stou raz vi je nim ze mlja ma i za više od po lo vi nu u ce lom sve tu, znači da će raz vi je ne ze mlje sma -nji ti sa mo višak po trošnje, dok će kod ze ma lja u raz vo ju sma nje nje uti ca ti na nji hov život nistan dard i mo gućnost da se iz vu ku iz si ro maštva i za o sta lo sti. Uo sta lom, Al Gor i oni ko ji gafi nan si ra ju, služe se na sr tlji vim me to da ma uka zi va nja na eko loške ri zi ke, na sto jeći da utičuna ko lek tiv nu svest, ali ne i na moćni ke.

Ma nje na pad na i ra zum ni ja je pri med ba An ge le Mer kel ko ja prećut no od bi ja uopšta va -nja i lo gi ku pro fi ta. Ako je emi si ja štet nih ga so va od raz po trošnje, on da je ona ta kođe in di -ka tor život nog stan dar da; pa ra me tar ko ji je po treb no uze ti u ob zir su emi si je ko je za gađujupro ca pi te (po gla vi sta nov ni ka). Sva ki građanin Evro pe emi tu je se dam to na ugljen-di ok si dago dišnje, Ne mačka čak je da nast, SAD više od dva de set, a Ki na 3,5 to ne. Međutim, Mer ke lo -va oprav da no sma tra da emi si ju tre ba da sma nje pre sve ga oni ko ji naj više emi tu ju. Taj za -ključak sva ka ko ne de le su građani Al Go ra, na ročito vo deća kla sa i nji ho ve pri sta li ce u sve tu.Oni sma tra ju da bi Ki na i In di ja tre ba lo znat no da sma nje po trošnju ener gi je i emi si ju ga so -va, ka ko bi raz vi je ni svet i da lje mo gao da troši osam de set od sto glo bal nih re zer vi. Tvr di seda je lakše i bo lje za u sta vi ti raz voj ze ma lja sa tri mi li jar de sta nov ni ka ko ji ni kad ništa ni suima li, ne go ube di ti ma nje od dve sta mi li o na lju di ko ji su od u vek ima li sve, da se po nečeg od -rek nu.

Ta kvim pri stu pom ni je mo guće po stići urav no teženi raz voj pla ne te. Na pro tiv, da bi seodržao vi sok ni vo po trošnje ma nji ne na pla ne ti, za ne ma ru je se eko loška zašti ta i sprečavaraz voj većine, ta ko što joj se pri pi su je sva kri vi ca za za gađiva nje. Mno ge izo lo va ne ze mlje bi -20

KONTROLA VREMENSKIH PRILIKA: POČEO JE GLOBALNI KLIMATSKI RAT

le su na ivi ci pro pa sti, ili pod ko lo ni jal nom vlašću, te je nji hov raz voj bi lo la ko kon tro li sa ti.Međutim, već dve de ce ni je ova većina je sve gla sni ja u sve tu, pa u mno gim eko nom skim iteh no loškim obla sti ma za u zi ma vo deći po ložaj. Ze mlje po put Ki ne, In di je, Bra zi la, Ru si je,Ar gen ti ne, Ve ne cu e le, više ne pri sta ju da žive na gra ni ci si ro maštva; one ima ju i re sur se imoć, te zah te va ju ono što raz vi je ni ji već ima ju i što se de ce ni ja ma sma tra lo obe ležjem de mo -kra ti je, slo bo de i na pret ka. Na ne sreću, oni ko ji su već nešto ste kli neće da se od rek nu to ga,ali ne od u sta ju ni oni ko ji tek tre ba da se raz vi ju, sma tra jući to svo jim pra vom. Rav no teža napla ne ti ne može bi ti po stig nu ta ta ko što će jed ni osku de va ti, a dru gi ima ti pre više. Ka ko bezuništa va nja život ne sre di ne po stići ujed načeno ko rišćenje re sur sa i glo bal ni stan dard ko mestre me na ro di?

Da kle, us po sta vlja nje rav no teže biće ugroženo po trošnjom i ubr za nim osva ja njem re sur -sa i tržišta, s jed ne stra ne, i boj ko tom i ogra ničava njem s dru ge. Uko li ko ne dođe do suštin -skih ko rek ci ja u po li tičkom i so ci jal nom smi slu, po trošnja će se i da lje po većava ti upr kos jav -nim ape li ma, što će do ve sti do do dat nog za gađiva nja oko li ne i do glo bal nog ra ta za re sur se.

3. Iz raz glo bal ni rat u ovom slučaju ne ma sa mo fi gu ra tiv no značenje, jer se oko li na neuništa va sa mo zbog ne srećnih slučaje va. Pr vi put u isto ri ji čovečan stva mo glo bi doći do eko -loškog ra ta za re sur se. Po li tička stra te gi ja se može is po lji ti kroz kli mat ski, eko loški rat, a onmože bi ti kom bi na ci ja pri rod nih, eko nom skih, ide o loških, psi ho loških i voj nih fak to ra. Ka -pa ci te ti i teh no lo gi ja za „go spo da re nje“ pri ro dom ko ri ste se i u po li tičke i he ge mo ni stičkesvr he. Ma da je zašti ta život ne sre di ne, kao cilj i iz go vor za za počinja nje ra ta, u svim epo ha -ma bi la važan deo stra te gi je i usme ra va nja voj nih ope ra ci ja, o njoj se, kao i o hu ma no sti,uvek naj ma nje vo di lo računa.

Svi ob li ci kli mat skog ra ta su za bra nje ni međuna rod nim za ko ni ma. Uje di nje ne Na ci je suveć 1977. usvo ji le kon ven ci ju pro tiv iza zi va nja kli mat skih pro me na u ko joj se na vo di da jesva ki rat be smi slen upra vo zbog po sle di ca po život nu sre di nu. Ali, kao što se dešava sa mno -gim kon ven ci ja ma, i ova se ne poštu je, pa se kli mat ski ra to vi i da lje vo de taj no. Pre usva ja njakon ven ci je pod ra zu me va lo se da će u ra tu doći do uništa va nja pri ro de, te se to čak uz di za lona ni vo stra teškog i teh no loškog raz vo ja, a da nas se ne zna u kom prav cu se kreću istraživa -nja i ka ko će iz gle da ti no va oružja.

In te re si ta kvog ra ta su glo bal ni, kao što su glo bal ne i po tre be za re sur si ma, vre men skepri li ke i ra zor na sna ga no vih vr sta oružja za vođenje kli mat skog ra ta.

Kli mat ski rat se da nas de fi niše kao „na mer na pro me na pri rod nog eko loškog si ste ma“(vre men ske pri li ke, rav no teža u at mos fe ri, jo nos fe ri, mag ne tos fe ri, tek ton ske plat for me, islično) u ci lju fi zičkog, pri vred nog i psi ho so ci jal nog uništa va nja od ređenog ge o fi zičkog ci ljaili sta nov ništva. U ta kvom ra tu se mo gu pri me nji va ti svi tra di ci o nal ni ob li ci oružane bor be,ma da se naj više pažnje po svećuje upo tre bi no vih teh no lo gi ja i raz vo ju psi ho loškog i in for -ma tičkog ra ta ko ji se sa sto ji od us kraćiva nja in for ma ci ja, pružanja uslu ga i zna nja, pri stu pateh no lo gi ja ma i sred stvi ma od bra ne i spa sa va nja. Pri kri va nje in for ma ci ja je „o ružje“ u kli mat -skom ili eko loškom ra tu, ko ji može bi ti od bram ben ili ofan zi van, ali uvek iz u zet no ra zo ran,ne hu man i ci ničan, čak i ka da se vo di la tent no i pa siv no. Po sto je ele men tar na sa zna nja o 21


eko loškim ri zi ci ma, bo le sti ma, po trošnji, ko rišćenju ener get skih za li ha i o urav no teženomko rišćenju ze mlje i vo de ko ja se ne pri me nju ju, ma da bi se ta ko mo gli spa si ti mi li o ni živo ta.Po sto je osnov ni načini in for mi sa nja, vas pi ta va nja, zašti te i ne ge, ko ji se ne ko ri ste u širemdruštve nom smi slu, ia ko raz vi je no društvo ništa ne košta ju. To bi se mo glo pri pi sa ti ne za in -te re so va no sti, neo se tlji vo sti, le njo sti, ili do sa di, ali se, za pra vo, ra di o utvrđenoj rat noj stra te -gi ji, bu dući da su ci lje vi i broj žrta va isti kao u ra tu do is tre blje nja. Ia ko se zna lo da u Azi ji2004. do la zi cu na mi, ugrožene ze mlje, ma hom islam ske, ni su bi le oba vešte ne o to me, jer sesma tra lo da ne za služuju ta kav „božični po klon“. Čak ni oni ko ji su ras po la ga li tom in for ma -ci jom, ni su zna li šta bi s njom, stre peći je di no da će se „u plašiti tu ri sti“. Kom bi na ci ja ne zna -nja, ne moći i ne sprem no sti da se nešto pre du zme do ve la je do ka ta stro fe. Po sle to ga, moćni -ci sve ta su nu di li po moć ka ko bi se pri ka za li kao hu ma ni i pu ni sa o sećanja.

Zbog ne pro sleđiva nje in for ma ci ja, čak i ka da je jav no zdra vlje bi lo u opa sno sti, došlo jei do mno gih dru gih eko loških ka ta stro fa. Pro pu sti i ka sno oba vešta va nje o ri zi ci ma si de bi lisu uzrok hu ma ni tar ne ka ta stro fe na ce lom afričkom kon ti nen tu, čija je bu dućnost sa da ve o -ma ugrožena. Ma nje česte ali isto ta ko dra ma tične bi le su po sle di ce pro pu sta u slučaju epi -de mi je sar sa, ptičjeg gri pa i bo le sti lu dih kra va.

Stra te gi ja ne ga ci je (us kraćiva nja in for ma ci ja) je usko po ve za na sa ne do stat kom kon tro -le. Od mah po sle oku pa ci je Ira ka od stra ne en gle sko-ame ričke ko a li ci je, dok je ona bi la od go -vor na za bez bed nost Ira ka, opljačka na je (po red mu ze ja, vla di nih kan ce la ri ja i vi la vla sto -držaca i ugled nih Iračana) i nu kle ar na cen tra la u Al Tu vaj ti, 48 ki lo me ta ra južno od Bag da da.Su zan Rajs (u „Iraq’s nuc le ar fa ci li ti es lo o ted“, The Glo be and Mail, 21.5.2003) tvr di da jeukra de no oko dve sto ti ne pla stične bu ra di sa ura ni jum skim ok si dom. Upr kos pa ničenju dabi ra di o ak tiv ni ma te ri jal ukra den iz na pušte ne atom ske cen tra le mo gao za vršiti u ru ka ma te -ro ri sta, br zo se is po sta vi lo da lo po ve ni je in te re so vao sa držaj, već po su de u ko ji ma je po hra -njen. Na i me, oni su sa držaj pla stične bu ra di pla ve bo je is pra zni li u ze mlju i u re ke, de talj noje opra li, te po tom ko ri sti li za čuva nje vo de, ulja i pa ra daj za. Ne ki kon tej ne ri su služili za pre -voz mle ka ko je je, sveže i ra di o ak tiv no, na taj način kon ta mi ni ra lo i uda lje ni ja pod ručja. Ne -do sta tak kon tro le ko ji je do veo do ta kve si tu a ci je ne može se ob ja sni ti ni ka kvim uo bičaje nimvoj nim ci lje vi ma, već sa mo kao način vođenja eko loškog ra ta s na me rom da se po ten ci jal nine pri ja telj traj no one spo so bi. Još je ubo ji ti ji ako je po ve zan sa dru gim načini ma vođenja pa -siv nog eko loškog ra ta (ne do volj na kon tro la naft nih bušoti na, vo do vo da, elek tričnih in sta la -ci ja i naf to vo da ra di is cr plji va nja re sur sa i na ci je), ili sa ak tiv nim ra tom na lik na tra di ci o nal ni(ba ca nje ra ke ta sa osi ro mašenim ura ni ju mom na udžeri ce od bla ta, ko rišćenje eks plo ziv nihna pra va sa fos fo rom ko ji se inače ko ri sti za osve tlja va nje, ba ca nje su zav ca, i slično...).

Ne do sta tak kon tro le je pri me tan i van rat nog po lja, bu dući da pro stor za vođenje eko -loškog ra ta ni je ogra ničen i pri vid no se vo di bez pro li va nja kr vi. Po vre me no, ali sve upor ni je,ne ka in du strij ska pred u zeća vrše pri ti sak na svo je vla de da ih oslo bo de eko loških ogra -ničenja i kon tro la. Dru ga za o bi la ze in spek ci je i pot ku plju ju držav ne funk ci o ne re, ka ko biodu go vlačili sa do nošenjem pro pi sa, ili sve sno za tva ra li oči pred nji ho vim kršenjem. Usva ja -ju se za ko ni ko ji su u te o ri ji is prav ni, ali ne pri me nji vi i za nji ho vo kršenje iz riču se mi ni mal -22


ne ka zne. Zbog to ga ve li ki in du strij ski kom plek si ko ji za gađuju, ili oso be ko je su za to od go -vor ne, na sta vlja ju sa kršenjem eko loških pra vi la. Lakše im je da pla te ma lu ka znu ne go da po -stro je nja pri la go de pro pi si ma. Kon tro lu iz be ga va ju i oružane sna ge za dužene za na ci o nal nubez bed nost, ma da su po ne kad od nje iz u ze te, jer je, na vod no, držav na bez bed nost važni jaod eko loške zašti te. Za pra vo, mno ge voj ne ak tiv no sti suštin ski pod ra zu me va ju ve li ko za -gađiva nje, jer se u ra tu uvek uništa va čovek (pri ja telj i ne pri ja telj) i život na sre di na.

Ugrožava nje život ne sre di ne i zdra vlja lju di se pa ra dok sal no više to le riše voj no nad -moćni jim država ma ko je nas ubeđuju da se bri nu o našoj i tuđoj bez bed no sti i zdra vlju, jerza to ima ju man dat. Deo stra te gi je je pri kri va nje i po ri ca nje, često po moću ne tran spa rent nihnaučnih istraživa nja, jer se računa na ne zna nje ne pri ja telj skih i sop stve nih voj ni ka. Na rav no,ni je mo guće po ri ca ti da rat uvek pod ra zu me va ve li ko uništa va nje oko li ne ko je se prav daope ra tiv nim raz lo zi ma, a ko ri ste se i uce ne. Na pri mer, da bi se omo gućilo bom bar do va nje,utiče se na pro me nu lo kal nih vre men skih pri li ka, da bi se za u sta vio mor ski sa o braćaj – mi ni -ra ju se mo ra; mor sko dno, re zer vo a ri pit ke vo de i par ko vi pri ro de pu ni su ne ak ti vi ra nih eks -plo ziv nih na pra va i ne is ko rišćenih agre siv nih he mij skih sred sta va. Bu dući da je pri su stvo tih„zaštit ni ka“ na pučini stal no po treb no, na vod no zbog čuva nja bez bed no sti, oni u mo re od ba -cu ju to ne ot pa da ka. Ta kođe se po riču na me re, iz mišlja ju ko la te ral ne šte te i pri kri va de struk -tiv no dej stvo ko je ni je od mah vi dlji vo, ili je po sred no, kao što se de si lo sa di ok si nom i kaošto se dešava sa osi ro mašenim ura ni ju mom. To se stal no ra di, ma da je ja sno da je to na dužirok kon tra pro duk tiv no, čak i sa tačke gle dišta voj ne bez bed no sti, jer će nji ho vo dej stvo tra ja -ti i po sle ra ta, ka da više neće bi ti ni ka kvog ope ra tiv nog oprav da nja za to.

U ze mlja ma kao što su Ita li ja, Fran cu ska i Ne mačka mo guće je do ka za ti da je u voj nimak ci ja ma u mir no dop skom pe ri o du iza zva no ma nje šte te ne go u ta ko zva nim građan skim ra -to vi ma. Ne ki eko si ste mi su sačuva ni upra vo za to što su po ve za ni s voj skom. Obično ne mado volj no nov ca za po prav ke po li go na i za ob ra du tok sičnih sup stan ci, te se efek ti voj nihvežbi i dej stvo eks plo ziv nih na pra va sa spe ci jal nim pu nje njem mi ni ma li zu ju. Ra zni sa ve zni cii no ve ko a li ci je ta kođe ko ri ste iste po li go ne i te ri to ri je ko je su već in ten ziv no voj no ko -rišćene i za gađiva ne, te je život na sre di na na tim me sti ma ve o ma ugrožena. Oni tvr de da jemo guće ogra ničiti štet ne po sle di ce i po riču ugroženost per so na la ko ji se obučava na mađar -skim, ukra jin skim i polj skim po li go ni ma, ma da su se na nji ma već obučava li pri pad ni ci ra -znih voj ski ko ji su o očuva nja ljud skog zdra vlja i zašti ti oko li ne vo di li još ma nje računa. Ali,ni u ame ričkim kam po vi ma za obučava nje uslo vi ni su mno go bo lji. Go di ne 2003. se na tor Ke -ne di je na zah tev Pen ta go na i ne kih in du strij skih lo bi ja da se sma nje kri te ri ju mi u zašti ti oko -li ne od lučno od go vo rio: “Sa ve zna vla da je naj veći za gađivač Ame ri ke, a u to me pred njačisek tor od bra ne. Pre ma po da ci ma Agen ci je za zašti tu život ne sre di ne (EPA), ne ek splo di ra neeks plo ziv ne na pra ve ugrožava ju bez bed nost lju di na 16 hi lja da po li go na u ce loj Ame ri ci imo guće je da se na više od po lo vi ne na la ze agre siv na he mij ska i bi o loška sred stva. Sve u sve -mu, Pen ta gon sno si od go vor nost za više od 21 hi lja du po ten ci jal no kon ta mi ni ra nih me sta.Agen ci ja EPA ta kođe sma tra da je voj ni apa rat za ga dio oko 40 mi li o na hek ta ra ame ričke ze -mlje. Da je to učini la ne ka stra na si la, to bi sva ka ko bi lo sma tra no „rat nim dej stvom“. 23


Pre Ke ne di ja, dok tor Bob Fel don iz Dol lar and Sen se In sti tu ta bio je još pre ci zni ji: „A -me ričko Mi ni star stvo od bra ne je za pra vo naj veći za gađivač na sve tu. Sva ke go di ne pro iz vo diviše štet nog ot pa da od pet naj većih he mij skih kom pa ni ja za jed no. Još pre ove dvo ji ce, go di -ne 1997. je dan voj nik, ad mi ral Eu gen Ke rol (Car roll), upo zo ra vao je na za gađiva nje ko je vršivoj ska. Na na ci o nal noj kon fe ren ci ji po svećenoj re mon tu voj nih po stro je nja iz ja vio je da ame -ričke voj ne ba ze pred sta vlja ju pri rod nu ka ta stro fu, „jer smo u be smi sle nom, ne mar nom ikri mi nal nom pro ce su uložili ogrom ne re sur se u voj nu eks pan zi ju, ka ko unu trašnju ta ko ispo ljašnju, ne vo deći računa o po sle di ca ma po život nu sre di nu“. O za gađiva nju se ni je vo di -lo računa „jer je na ci o nal na bez bed nost ima la ap so lut ni pri o ri tet“.

Na rav no, osnov na stra te gi ja u eko loškom ra tu je po ri ca nje dej sta va, čak onih evi den ti ra -nih. Ma da je jav no mnje nje sve više za in te re so va no za eko loške pro ble me, po li tički (pa inaučni) sta vo vi ni su us klađeni po pi ta nju uzro ka i po sle di ca na sta lih pro me na u život noj sre -di ni. Ka da je reč o kli mat skim pro me na ma, ko je se pri pi su ju zlo u po tre ba ma od stra ne čove -ka, po sto je dva su prot na mišlje nja, oba za sno va na na po ri ca nju.

S jed ne stra ne se po riču ka ta stro fal ne po sle di ce ne kih prošlih do gađaja, po put bom bar -do va nja naft nih bušoti na u Ku vaj tu za vre me Sa da ma (ka da je unište na i lo kal na kli ma i eko -loška rav no teža na ušću re ke u Per sij skom za li vu), po to nuće bro da Exxon Val dez i iz li va njeogrom ne ko ličine ne ra fi ni sa ne naf te u mo re i po oba la ma, ka nad ski pro je kat sa hi dro cen tra -lom u Ba ja Džej msu (Ba ia Ja mes), ili do gađaji u Ki ni, kao i po sle di ce nu kle ar nog ra ta.

Po sto je oni ko ji sma tra ju da čovek ne može da utiče na at mos fe ru, jer je Ze mlja deo pla -ne tar nog ener get skog si ste ma, kao i da kli mat ske pro me ne ko je pro u zru ku je čovek mo gu bi -ti sa mo pro la zne. Kli ma, ko ja je ne po sred no po ve za na s glo bal nim i pla ne tar nim ener get -skim si ste mom, na vod no za vi si od pri rod nih po ja va ko je će se me nja ti u skla du s pri rod nimci klu som i glo bal nom ener get skom rav no težom. To, do duše, ne znači da se kli ma na pla ne -ti Ze mlji ne može to li ko dra stično pro me ni ti da do ve de do unište nja živo ta na njoj, ali se kri -vi ca za to ne bi mo gla pri pi sa ti čove ku.

S dru ge stra ne vla da mišlje nje da ener get ski i am bi jen ta lan ci klus ni je ne za vi san, već jepo ve zan sa čini o ci ma ve o ma nežnim i ose tlji vim na sva ku pro me nu. Za stu pa se te za da je ve -o ma teško po no vo us po sta vi ti počet nu rav no težu ka da se ona po re me ti ili na ruši.

Pa ra dok sal no, oni ko ji po riču mo gućnost da dođe do eko loške, am bi jen tal ne ka ta stro feračuna ju na sna gu pri ro de i na bez načaj nost čove ka, dok „ka ta stro fičari“ ve ru ju u sla bost pri -rod nog si ste ma i kre a tiv nost ili de struk tiv nost čove ka. Oba sta va su ve o ma aro gant na. U pr -vom slučaju naj više računa se vo di o sop stve noj ma te ri jal noj ko ri sti, na tuđu šte tu, i to u glo -bal nim raz me ra ma, i u bu dućno sti. U dru gom slučaju čovek ve ru je sa mo u se be i uzdiže svo -ju moć. On je ipak za do vo ljan, ma da skreće pažnju na mo guće ka ta stro fal ne po sle di ce poživot nu oko li nu i lju de. Po sle mi lion go di na ro bo va nja i stra ha od nad moći pri ro de, čovekve ru je da je za go spo da rio njo me, pa može da čini i po pra vlja šte tu; da po se du je pri ro du, a neobr nu to; da je može ko ri sti ti čak i kao oružje upe re no pro tiv dru gih lju di. Zbog to ga se čak inaj an gažova ni ji bor ci za zašti tu život ne sre di ne osećaju moćno. Ali to mi riše na rat. Na i me,je dan od naj mo der ni jih istraživačkih voj nih pro gra ma no si na ziv Owning the Weather 202524


(Po se do va ti vre men ske pri li ke). Do te go di ne čovek bi tre ba lo da bu de u sta nju da kon tro liševre men ske pri li ke ta ko što će raz vi ti sop stve ne ka pa ci te te za voj nu in ter ven ci ju i pre va zićiogra ničenja ko ja na meće pri ro da.

Ta po tre ba za po se do va njem s jed ne stra ne oduševlja va, dok s dru ge de pri mi ra. Na i me,stra te gi ja za po se do va nje pri ro de, me nja nje, ko rišćenje nje ne sna ge za rušenje i uništa va nje,uka zu je na to da je u ovoj bi ci gu bit nik već una pred po znat. U ovoj stra te gi ji po la zi se odpret po stav ke da su kli mat ski uslo vi pod kon tro lom čove ka i sto ga ima ju gu bit ničku ulo gupo de fi ni ci ji. To je psi ho loška po be da i isto vre me no stra teški de bakl. U svim ra to vi ma pre o -vlađuje osećanje sna ge i ne po be di vo sti, ali ni je do bro una pred od ređiva ti ko će bi ti ne pri ja -telj, ko sa ve znik, ko gu bit nik, a ko po bed nik.

Ja sno je da je ova dva sta va teško po mi ri ti. Zbog to ga se bes kru pu lo zno po našanje na sta -vlja, troši se i za gađuje, kao da je mo gućnost ob na vlja nja neo gra ničena, a ljud ska spo sob nostpri la gođava nja no vim uslo vi ma ne is crp na. Ako ni smo si gur ni ko ji je stav pra vil ni ji, de lu je sa -svim lo gična po tre ba da se ugrožava nje pri ro de iz beg ne ili sma nji, ra di lepše sa dašnjo sti i bu -dućno sti.

Uje di nje ne Na ci je su usvo ji le Lo ve lo ko vu ra zum nu te zu da Ze mlja pred sta vlja si stem sa -sta vljen od kom po ne na ta ko je su međusob no za vi sne i u rav no teži i ose tlji ve na pro me ne(kao što su za gađiva nje, ko rišćenje ener get skih, vo de nih i po ljo pri vred nih re sur sa), a presve ga na rat na dej stva.

Ta te za ne mo ra da bu de održiva, na ročito ako se emi si ja jed nog de la čovečan stva sma -nji ta ko što mu se za bra ni pri stup re sur si ma i ge to i zu je se. Ako bi smo hte li da iz beg ne mo za -gađivače, mo ra li bi smo da za tvo ri mo in du strij ska i teh no loška po stro je nja ko ja ko ri ste fo sil -ne re sur se – naf tu i ugalj. Bu dući da je u pi ta nju ogro man pro fit pro iz vođača naf te i državako je na plaćuju po rez, to je deo glo bal nih in te re sa ko je je teško obo ri ti. Osim to ga, ako bi seot klo ni lo sve ono što za gađuje, bor ba pro tiv za gađivača više ne bi bi la po treb na, jer ne masum nje da i na to me sa da ne ki od lično za rađuju.

U eko loškom ra tu ko ri sti se ci nična stra te gi ja po ri ca nja i ni ko se pre više ne uz buđujezbog upo tre be bru tal nih oružja i teh no lo gi ja. Rat na dej stva se pred sta vlja ju kao eks pe ri men -ti, a ma sov na uništa va nja kao naučna istraživa nja. Sve do pre ne ko li ko go di na to ni je bi lo po -zna to jav no sti, te je ot por iz o stao. Međutim, ne dav no je došlo do pa da kre di bi li te ta zva -ničnih ver zi ja po li tičkih i voj nih ope ra ci ja. U ra tu se pri me nju ju fan ta stična naučna do stig -nuća, ali smo ta kođe po sta li sve sni bes ko načnih laži i pre va ra ko je ko ri sti čovek za rat iuništa va nje život ne sre di ne, ta ko da sa da ni kom više ne ve ru je mo. Ništa ni je ona ko ka ko iz -gle da.

Za sva ku te o ri ju za ve re se kad-tad po kaže da je bi la osno va na i ako je do juče stvar nostpre va zi la zi la maštu, da nas mašta stva ra stvar nost. Jav no mnje nje više ne ve ru je zva ničnim iz -ja va ma, iz vešta ji ma i isti na ma smišlje nim za po tre be ovog ili onog po li tičara, ovog ili onog ci -lja. Više ne ma ap so lut nog po ve re nja ka kvo je pre o vla da va lo pre dve hi lja de go di na, ka da ježiveo Brut, častan čovek. Ni pre dve sta go di na ge ne ra li i šefo vi država ni su mo gli da lažu. Presto go di na po kušava li su da pra ve raz li ku između pro pa gan de i isti ne, a pre dva de set go di na, 25


ka da je počeo in for ma tički i mar ke tinški rat, osnov ni prin cip je bio da se može ma ni pu li sa ti,ali da ipak ni je uput no la ga ti. Da nas ni naj pro sti ji i naj na iv ni ji po sma trač ne ve ru je u ono štomu go vo re, već po kušava da shva ti šta se iza br da va lja, šta se prećut ku je, i zašto. Sva ki za -ključak po sta je mo guć i, pa ra dok sal no, usko ro po sta je stvar nost.

U prav da nju ra zor nih ra to va, ko ji ma se uništa va ju pri ro da i čovek, ko ri ste se uza lud ni,stra teško štet ni iz go vo ri, zlo u po tre be i ma ni pu la ci je. Sve je do ku men to va no i po sto ji ve o maza ni mljiv trend u ana li za ma kon fli ka ta i ta ko zva nih spe ci jal nih i taj nih ope ra ci ja ko je su naj -više uti ca le na život nu sre di nu. Na i me, ne ko li ko go di na po sle do gađaja, ka da isti na iz bi je navi de lo i ka da se po je di ni taj ni do sjei otvo re, ot kri va se da su ne ka oružja i me to di ipak ko -rišćeni, ma da je to do ta da od lučno po ri ca no. Još je ne ve ro vat ni je da mno ge taj ne uopšte ni -su bi le skri va ne. Uvek je ne ko znao isti nu ko ju je hteo da obe lo da ni, ali su re ak ci je iz o sta le,jer je io na ko ona svi ma bi la po zna ta. Na pri mer, upo tre ba he mij skih sred sta va ko ja do vo -de do opa da nja lišća sa gra na i agen sa Oran ge u Vi jet na mu ni je bi la taj na, već jav na i odo bre -na, upr kos to me što je smr to no sno dej stvo di ok si na na lju de i život nu sre di nu na duži rok bi -lo po zna to. Zna lo se da je agens Oran ge ko rišćen u kon cen tra ci ja ma 25 pu ta većim od onihpro pi sa nih za voj nu upo tre bu i to čak i u na se lji ma gde su bo ra vi li ame rički voj ni ci (ko ji o to -me ništa ni su zna li) da bi se iz be gao gu bi tak već stečenih po zi ci ja. Taj di ok sin je i da nas pri -su tan u ze mljištu i da lje gu ta no ve žrtve i stva ra ge net ska oštećenja.

Ka da se Ko lin Pa uel (Co lin Powell) u Sa ve tu bez bed no sti po ja vio sa am pu lom an trak sa,želeo je da skre ne pažnju pri sut nih na to da Sa dam ras po laže ve li kom ko ličinom spo rnog an -trak sa. Svi su zna li da su ba uk an trak sa, ko ji se širio Ame ri kom, pro iz ve li ame rički fa na ti ci ula bo ra to ri ja ma. Sa dam u ra tu ni je ko ri stio an traks, a ovo oružje za ma sov no unište nje ni jepro nađeno kod nje ga ni po sle ra ta, to kom pe to go dišnje ame ričke voj ne oku pa ci je.

Ipak, jed na am pu la se već četr de set go di na otvo re no po ka zu je na naučnim sku po vi mai svi pri sut ni je naširo ko za o bi la ze. Reč je o bočici sa 80 gra ma di ok si na Tccd ko ji je vi jet nam -ska vla da sku pi la na ma lom ze mljištu kon ta mi ni ra nom agen som Oran ge. Ako bi sa držaj ovema le bočice bio pro sut u re zer vo a re vo de u gra do vi ma kao što su Nju jork, Mo skva ili Pe king,usmr tio bi ce lo sta nov ništvo. Dok tor Ar tur Ve sting (Westing), bivši di rek tor eko loškog pro -gra ma UN, ot krio je da su Sje di nje ne Ame ričke Države, to kom de se to go dišnje upo tre be he -mij skih sup stan ci ko je do vo de do pa da nja lišća sa dr veća, iz ba ci le go to vo 170 ki lo gra ma togotro va. Di ok sin je pro nađen u više od 72 mi li o na li ta ra he mij skih sred sta va, a na Vi jet nam jebačeno naj više agen sa Oran ge. Ti dra ma tični po da ci su odav no po zna ti. Kao što su po tvr di -li ne ki pi lo ti, po sle za vršet ka va zdušnih mi si ja na Vi jet nam, više od mi lion li ta ra her bi ci da is -pušte no je u mo re, ili van ci lja. Po zna to je da pi lo ti ne mo gu da se vra te u ba zu sa eks plo ziv -nim te re tom ili he mij skim ma te ri ja lom ko ji ni je bačen, te ih se sto ga mo ra ju oslo bo di ti presle ta nja u ba zu. Jed na od omi lje nih lo ka ci ja za iz ba ci va nje ne zgod nog te re ta bio je sliv re keLong Binh. Go di ne 1988. Džejms Kle ri (Ja mes Clary), ko ji je u voj nim ope ra ci ja ma ko ri stioOran ge, iz ja vio je pred ko mi si jom u Kon gre su: „I ta da smo zna li da je di ok sin šte tan, aoružane sna ge su ipak ko ri sti le veće kon cen tra ci je od pred viđenih, jer je bio jef tin i la ko sepro iz vo dio. Zbog to ga ni ko ni je bio za bri nut, jer su te sup stan ce ko rišćene pro tiv ne pri ja te -26


lja“. Ta kođe, svi su zna li da je kom bi na ci ja her bi ci da, he mij skih sred sta va za opa da nje lišća ina pal ma bi la ko rišćena kao oružje sa ma sov no uništa va nje, za ko je je op tuživan pred sed nikIra ka Sa dam Hu sein.

5. Do la skom atom skog do ba, kon cept ma sov nog unište nja do bi ja glo bal ne di men zi jepot pu nog unište nja. Ma da je to po zna to, nu kle ar no oružje je i da lje raz vi ja no, a jav no mnje -nje za va ra va no da je eks plo zi ju atom ske bom be mo guće prežive ti. Građena su atom ska sklo -ništa, sta nov ništvo je ubeđiva no da će, po sle eks plo zi je bom be, izaći iz pod zem nih bun ke rai na sta vi ti nor ma lan život u mal te ne nor mal nom sve tu. Svi su zna li da to ni je tačno, ali je bi -znis po ve zan sa stra hom do no sio ogro man pro fit. Tek kra jem osam de se tih počela je da jačasvest o to me da nu kle ar ni rat ne bi imao efek te sa mo na jed nom me stu, dok bi dru ga osta lazaštićena, pa, pre ma to me, ni je mo guće da jed ni stra da ju a dru gi prežive. Upr kos to me, nu -kle ar no oružje je i da lje pri vlačno na mor bi dan način.

Svi oni ko ji su obećava li da se ra za ra juće eks plo zi je atom skih bom bi nad Hi rošimom iNa ga sa ki jem neće više po no vi ti – la ga li su. Jer, od ta da pa do da našnjih da na bi lo je više odhi lja du atom skih eks plo zi ja is pod ze mlje, u du bi na ma oke a na, na po vršini ze mlje i u sve mi -ru. Ovim prob nim eks plo zi ja ma, pri ka zi va nim kao naučni eks pe ri ment, raz vi ja na su sred stvaza se i zmičke ra to ve, od no sno za iza zi va nje ze mljo tre sa i pri pre ma nje za jo nos fer ske ra to ve (sci ljem da se ošte ti elek tro mag net ski sloj oko Ze mlje), kao i za dej stva na Van Ale no vim po ja -se vi ma oko ze mlje. Oni se sa sto je od ja kih mag net skih po lja ko ja pre sreću i ublažava ju elek -tro mag net sko zračenje sun ca i sve mi ra, šti teći at mos fe ru is pod njih, to jest ozon ski omo tač.

Eko loški rat je, da kle, za i sta glo ba lan i ne ogra ničava se na ko la te ral nu eko lošku šte tu,na šte tu ko ju smo žele li da pričini mo ne pri ja te lju, ili onu ko ju sa mi se bi čini mo ka ko bi smosprečili na pre do va nje ne pri ja te lja na svo joj te ri to ri ji; i to su le gi tim na rat na dej stva, ma dapri pa da ju de struk tiv nom rat nom na sleđu. Već mon gol ske hor de ko ri sti le su va tru i vo du kaoeks trem no sred stvo bor be. Pa li le su trav nja ke ka ko bi uda lji le ne pri ja te lja, ia ko su bi le sve sneda se ta ko do vo di u pi ta nje i nji ho vo preživlja va nje. U dru gom svet skom ra tu Nor vežani suiza zva li la vi ne i od ro ne na sop stve noj te ri to ri ji ka ko bi sprečili na pre do va nje Ne ma ca, a Ho -lanđani su uništi li svo je bra ne do pušta jući da mor ska vo da po pla vi trećinu plod ne ze mlje nasvo joj te ri to ri ji, u po kušaju da spreče ne mačku oku pa ci ju.

Eko loški rat se pre sve ga od no si na šte tu na ne tu život noj sre di ni. On se ne vo di sa mo to -kom rat nog sta nja, ko je je vre men ski ogra ničeno, već je reč i o ope ra ci ja ma sa traj nim po sle -di ca ma; na pri mer, Ri mlja ni to kom trećeg pun skog ra ta ka da su so lju po tre sa li po ljo pri vred -no ze mljište Kar ta gi ne i učini li ga ne plod nim. To su za i sta ve li ke pro me ne eko si ste ma, ka kvesu, uo sta lom, to kom Pa ci fičkog ra ta iza zva li Ja pan ci i Ame ri kan ci, pot pu no uništa va jući flo rui fa u nu ne kih ostr va. Mno ga od njih i da lje su pu sta i nji hov eko loški si stem je pot pu nouništen. To se od no si i na dej stva ge ne ra la Šeri da na (She ri dan) go di ne 1865, ka da je počeosi ste mat sko uništa va nje kr da bi zo na da bi In di jan ci ma od u zeo osnov ni iz vor hra ne. Go di nuda na pre to ga uništio je sve za sa de u do li ni She nan do ah.

6. Ako, s jed ne stra ne, raz mišlja nja o prošlo sti po mažu u ot kri va nju pra vih činje ni ca, sdru ge na vo de na špe ku la ci je o bu dućno sti eko loškog ra ta, do sa da pre kri ve noj ve lom taj ne. 27


U eko loškom ra tu ra tu je se za re sur se – pa život na sre di na po sta je rat ni cilj i sred stvo – ili zahe ge mo ni ju u sve tu. Više ni ko ne ve ru je da su ze mljo tre si, po pla ve, cu na mi ji i ura ga ni sa mopri rod ne po ja ve. Po zna to je da su kli mat ske pro me ne po sle di ca efek ta sta kle ne bašte, ko jeemi si jom ga so va stva ra čovek. Po sto ji ne po ve re nje u zva nične iz vo re zbog ne ga tiv nih is ku sta -va iz prošlo sti i taj nih rat nih dej sta va ko ji ma je pričinja va na ogrom na eko loška šte ta.

Na pri mer, teh no loška do stig nuća se pri me nju ju i u eko loškim ra to vi ma: kon ven ci o nal -ne i nu kle ar ne eks plo zi je ko ri ste se za iza zi va nje ze mljo tre sa na ze mlji i u mo ru, a elek tro -mag net sko zračenje za stva ra nje kli mat skih pro me na i na taj način za pro me nu uslo va živo ta.

Iza zi va nje ze mljo tre sa i cu na mi ja u voj nim istraživa nji ma ni je ništa no vo. Već četr de se -tih go di na au stra lij ski pro fe sor To mas Lič (Tho mas Le ech), de kan Fa kul te ta mašin stva naUni ver zi te tu Okland (Auc kland) na No vom Ze lan du i sa vet nik za od bra nu, iz vo dio je eks pe -ri men te za račun Ame ri ka na ca i En gle za, na sto jeći da po kre ne ogrom ne mor ske ta la se u bli -zi ni po seb nih me ta u Pa ci fi ku. Eks pe ri men ti su bi li taj ni i od vi ja li su se između 1944. i 1945.u bli zi ni Van ga pa ra oe (Whangaparaoa), se ver no od Oklan da, ali je ta da uspeo da po kre nesa mo ma nje mor ske ta la se. Oba vlja ni su eks pe ri men ti sa se rij skim eks plo zi ja ma u mo ru, aliLičova „cu na mi bom ba“ do kra ja ra ta ni kad ni je ak ti vi ra na. Ame ričko Mi ni star stvo od bra ne seza in te re so va lo za eks pe ri ment i, za jed no sa no vo ze land skom vla dom, po zva lo pro fe so ra dapri su stvu je iz vođenju nu kle ar nih eks pe ri me na ta na ato lu Bi ki ni. Iz gle da da Lič ni je pri hva tiopo nu du. Ame ri kan ci su na sta vi li istraživa nja bez nje ga i po moću no vih teh no lo gi ja proučava -li me ha ni zme ze mljo tre sa i vršili ge o loška istraživa nja ko ri steći se i zmičke ta la se.

Neo gra ničeno ras po la ga nje nu kle ar nim bo je vim gla va ma da je osećaj neo pi si ve moći.Ame ri kan ci, So vje ti i Ki ne zi ste kli su za ni mlji va is ku stva iz pod zem nih eks plo zi ja, a ni kad ni -su obe lo da nji va li šte tu ko ja se na taj način na no si život noj sre di ni. Sje di nje ne Ame ričkeDržave, ko je ni kad ni su ra ti fi ko va le spo ra zum o pot pu nom pre ki du nu kle ar nih eks pe ri me -na ta, ve ro vat no pred njače u toj obla sti ma da su pro gla si le mo ra to ri jum.

Za hva lju jući sa vre me noj ma sov noj pro iz vod nji ma lih nu kle ar nih gla va i mi na, često seak ti vi ra ju eks plo zi je is pod ze mlje i mor ske po vršine, ko je u po seb nim uslo vi ma mo gu iza -zva ti ze mljo tre se i cu na mi je. Osim to ga, međuna rod na kon ven ci ja o zašti ti mo ra omo gućavako rišćenje naft nih i mi ne ral nih mor skih re sur sa, čak i ze mlja ma bez iz la za na mo re. Ve li kenaft ne i ru dar ske kom pa ni je pročešlja va ju mor sko dno, a deo nji ho vih istraživa nja pred sta -vlja ju i ze mljo tre si iza zva ni kon tro li sa nim eks plo zi ja ma. Već du go mno ge ame ričke kom pa -ni je vrše pri ti sak na vla sti da im omo guće ko rišćenje ma lih nu kle ar nih gla va i eks plo ziv nihbušili ca i ni je po zna to da li su već iz dej stvo va le do zvo lu.

Sa da se, ka da dođe do ze mljo tre sa na ivi ca ma tek ton skih ploča, pažnja usme ra va na naft -ne kom pa ni je ko je istražuju i buše u istom po ja su, čak na raz da lji ni od hi lja de ki lo me ta ra.Ta kođe se pret po sta vlja da je do ra znih ka ta kli zmi mo glo doći po sle atom skih pro ba. Raz makod tačno go di nu da na između ze mljo tre sa u Ba mu i in do ne zij skog cu na mi ja, ko ji su okoBožića uništi li dva pod ručja sa mu sli man skom većinom, ni je slučajan. Sje di nje ne Ame ričkeDržave su islam skom Ira nu upu ti le ja snu po ru ku baš oko hrišćan skog Božića. Sle deće go di -ne, po sle cu na mi ja, SAD su na neo bičan način po mo gle mu sli man skoj In do ne zi ji ta ko što su28


upu ti le voj nu mi si ju u po bu nje ničku pro vin ci ju Aceh, gde Exxon Mo bil već duže ne us pešnopo kušava da iz gra di stal nu ba zu za ko rišćenje ve li kih re zer vi mi ne ra la i ugljo vo do ni ka. Da bi -smo po tvr di li te sum nje, sačekaćemo još ko ju go di nu.

Po sto je na gađanja o po sto ja nju oružja sa elek tro mag net skim ta la si ma ko je može ošte ti tijo nos fe ru, Van Ale no ve po ja se ve i ozon ski omo tač, i po kre nu ti ze mljo tre se na ze mlji i u mo -ru, do ve sti do ve li kog za gre va nja ili hlađenja ga snih, tečnih i čvr stih ma sa, do at mos fer skihka ta kli zmi i traj nih kli mat skih pro me na. I u ovom slučaju, oni ko ji su za in te re so va ni za ta kvepro jek te od lučno ih po riču. Ta kođe je po zna to da su već četr de se tih go di na So vje ti raz vi liteh no lo gi ju sa du gim ta la si ma, ko ja ener get skim sno po vi ma te o ret ski omo gućava kre ta njevećom br zi nom od sve tlo sne. Tom teh no lo gi jom mo guće je sme sta uništi ti od ređene me te ubi lo kom de lu ze mlje i sve mi ra. Sje di nje ne Ame ričke Države već de ce ni ja ma fi nan si ra ju emi -to va nje vi so ko fre kvent nih ta la sa. Istraživački pro je kat Ha arp (High Frequency Ac tiv Au ro ralRe se arch Pro gram) fi nan si ra Pen ta gon, a ja sno je da Pen ta gon ne troši no vac ako ne ma voj -ni in te res.

Deo voj nih istraživa nja su ve o ma ni ske i vi so ke fre kven ci je (Elf). U oba slučaja cilj je dej -stvo na jo nos fe ru, ka ko bi se ome ta lo sla nje i pri ma nje ra di o mag net skih sig na la. Tran smi terHa arp pre ko ce le go di ne emi tu je u jo nos fe ru iz u zet no ja ke zra ke (više od gi ga va ta). Naučni -ci ko ji ra de na tom pro gra mu, međutim, po riču da se ko ri ste u voj ne svr he i da utiču naživot nu sre di nu. Na ziv „a u ro ral“ od no si se na po ja vu se ver ne sve tlo sti ko ja se stva ra u zo niizmeđu jo nos fe re i at mos fe re ka da emi si je ve o ma vi so ke ener gi je, ko je stižu sa sun ca, bi va jupri vučene ze mlji nim mag ne ti zmom na po lo vi ma i su da ra ju se sa pro ređenim česti ca ma at -mos fe re. Stručnja ci iz Ha ar pa po riču da je tu po ja vu mo guće iza zva ti na veštački način.

U voj nim eks pe ri men ti ma često do la zi do oštećenja jo nos fe re. Sje di nje ne Ame ričkeDržave su 1958. iz vršile eks pe ri ment sa atom skom fi si jom u do njem de lu Van Ale no vih po ja -se va i sa atom skom fu zi jom u gor njem de lu at mos fe re, iz ba cu jući ogrom nu ko ličinu ra di o -ak tiv nih česti ca u jo nos fe ru i na rušava jući rav no težu. Eks pe ri men ti u jo nos fe ri su se na sta vi -li 1962. i ošte ti li je, ali su za u sta vlje ni po sle pro te sta međuna rod ne naučne za jed ni ce. U tomraz do blju počeli su i so vjet ski nu kle ar ni eks pe ri men ti u jo nos fe ri i u istim tim Van Ale no vimpo ja se vi ma zračenja, ko ji su ozbilj no oštećeni, te kao ta kvi omo gućava ju pro la zak štet nih ko -smičkih česti ca.

Da nas se, često baš na pod ručji ma po gođenim teškim at mos fer skim po re mećaji ma, po -moću me te o ro loških ra da ra ot kri va ju kružne for me ti pične za elek tro mag net ske ta la se sa vi -so kom fre kven ci jom.

O to me se ne go vo ri, kao što su ve lom taj ne oba vi je ni i pro jek ti sa emi to va njem du gih ta -la sa ko ji ma se mo gu na ne ti ve li ka i traj na oštećenja. Ame ri kan ci tvr de da tom teh no lo gi jomras po lažu i Ru si i da je ona ko rišćena to kom hlad nog ra ta.

Ame ri ka nac To mas Bir den (Tho mas Be ar den), voj ni stručnjak, nu kle ar ni inženjer, spe ci -ja li sta za elek tro mag net sko oružje i ska lar ne ta la se, ener gi ju, elek tro di na mi ku, za si ste me naslo bod nu ener gi ju, ko ji se ta kođe na la zi na čelu Udruženja is tak nu tih ame ričkih naučni ka(As so ci a tion of Di stin gu is hed Ame ri can Sci en tists), sma tra da su Ru si odav no raz vi li oružje 29


za kon tro li sa nje me te o ro loških pri li ka. On do da je da su So vje ti već ko ri sti li du ge i ska lar neta la se usme re ne pro tiv SAD, s na me rom da pro me ne me te o ro loške pri li ke i kli mu. Već u pr -vim eks pe ri men ti ma uspe li su da emi tu ju elek tro mag net ske ta la se mo car tov skog skla da br zi -ne 4,7 pu ta veće od sve tlo sti. Du gi ta la si mo gu se po stići tran smi si ja ma elek tro mag net skepla zme i dru gim me to di ma, do vo deći ih u uza jam nu in ter fe ren ci ju. U čistom sta nju mo gupu to va ti neo gra ničenom br zi nom i sačuva ti bes ko načnu ener gi ju.

Bir den tvr di da su So vje ti ta kav ofan ziv ni eks pe ri ment pro tiv SAD pr vi put iz ve li u apri -lu 1963, ko ri steći oružje sa du gim ta la si ma ko ji ma su na otvo re nom mo ru istočne oba leAme ri ke po to pi li atom sku pod mor ni cu Uss Thres her. Dan ka sni je, Ru si su, na vod no, iza zva -li pod mor sku eks plo zi ju 100 mi lja se ver no od Por tori ka. To kom eks pe ri men ta iz mo ra se vi -nuo ki lo me tar vi sok vo de ni stub ko ga je uočila po sa da jed nog avi o na i to pri ja vi la FBI-u iobal noj straži. Po Bir de no vom mišlje nju, du gim elek tro mag net skim ta la si ma la ko se mo guiza zva ti me te o ro loške pro me ne. Im pul si tih ta la sa se mo gu usme ra va ti spe ci jal nim in ter fe ro -me tri ma, pri čemu do la zi ili do za gre va nja, ili do hlađenja tre ti ra ne po vršine. Bu dući da du -gi ta la si mal te ne da i ne ma ju ma su, pre pre ke im ne sme ta ju, te se mo gu usme ra va ti na bi loko ju raz da lji nu. Na taj način se mo gu stva ra ti to ple tačke ni skog pri ti ska u jed noj zo ni i hlad -ne tačke vi so kog pri ti ska u dru goj. Oblačne ma se ta kođe mo gu bi ti vođene ka već ne sta bil -nim pod ručji ma, stva ra jući uslo ve za na sta nak ura ga na i tor na da. At mos fer ski po re mećaji naduži rok do vo de do pra vih kli mat skih pro me na.

So vje ti su već 1967. go di ne iza zi va li kli mat ske pro me ne. U obla ci ma su uočeni sa vršenookru gli elek tro mag net ski tra go vi, po put ma lih ru pa, i Bir den tvr di da su oni uzro ko va li ne u -o bičaje no hlad nu zi mu u Se ver noj Ame ri ci. So vje ti su na vod no i 1976. go di ne iza zva li kli mat -ske pro me ne na ame ričkoj te ri to ri ji, na dve sto tu go dišnji cu osni va nja SAD, te su od ta da vre -men ske pri li ke na se ver no a me ričkoj he mis fe ri suštin ski pro me nje ne. Još više za bri nja va mo -gućnost da se du gi i ska lar ni ta la si usme re ka ne kim od ređenim kon ti nen tal nim i pod mor -skim ma sa ma. Oke an ske stru je su ma se vo de raz ličitih tem pe ra tu ra u po kre tu, jed na iz naddru ge, ili jed na po red dru ge, u raz ličitim prav ci ma. Do volj ne su ne pri met ne raz li ke u tem pe -ra tu ri da bi se za počelo nji ho vo kre ta nje. Oružjem sa du gim ta la si ma u mo ru se mo gu stva ra -ti to pla i hlad na me sta, što po go du je na stan ku ma lih ili većih stru ja, na zva nih Ni njo i Ni nja,ko je od ređuju kli mu u pri o bal nim po ja se vi ma.

Ta kođe, ovi ta la si mo gu po pla vi ti i ošte ti ti ze mlja ne ma se, ali i mor sko dno. Gru va njemener gi je pre ko čvr stih ma sa ak ti vi ra ju se pi je zo e lek trična svoj stva ste na ko ja se me ha ničkipo većava ju ka ko ener gi ja po sta je jača. Ako se to do gađa u zo ni tek ton skog ra se da, počinjekli ze nje i do la zi do tek ton skih po re mećaja i ze mljo tre sa. Do volj na je mi ni mal na pro me na najed nom me stu da bi se iza zva lo po me ra nje duž ra se da. To je još lakše ne go sa pod zem nimeks plo zi ja ma kon ven ci o nal nog i nu kle ar nog eks plo zi va.

7. Ma da iz ja ve Bir de na o so vjet skim ka pa ci te ti ma i re al nim do me ti ma oružja i du gih ta -la sa tre ba pri mi ti s re zer vom, ipak se na meće ne ko li ko za ni mlji vih te ma:

a) da li voj ska vrši taj na istraživa nja o iza zi va nju kli mat skih pro me na i ele men tar nih ne -po go da?30


b) voj na istraživa nja se često vrše za jed no sa ci vil nim istraživa nji ma, jer eko loški (kli mat -ski) rat ni je is ključivo voj no pi ta nje;

c) eko loškim ra tom, ko jim se iza zi va ju kli mat ske pro me ne, ba ve se držav ne i pri vat nenaučne la bo ra to ri je, više od voj nih ko man di;

d) i So vje ti i Ame ri kan ci vo di li su kli mat ski rat šezde se tih go di na, Ki ne zi ga vo de da nas,a In dij ci će ga vo di ti su tra.

Ako iz u zme mo pre te ri va nja i pro pa gan du, osta je činje ni ca da je eko loški rat odav nopočeo, pri čemu se ni kad ni je vo di lo računa o zašti ti život ne sre di ne, o eti ci i hu ma no sti. Šta -više, upo tre ba naj no vi jih sred sta va za uništa va nje i od vraćanje je deo kul tur nog, po li tičkog iide o loškog pr tlja ga voj no nad moćni jih i agre siv ni jih država.

Svest o to me da se život na sre di na ne može uništa va ti ogra ničeno, već će se uništa va njeobi ti o gla vu ono me ko to čini još ni je pre o vla da la kod onih ko ji vo de računa sa mo o sop -stve nim in te re si ma, nauštrb glo bal nih. To ni je ništa no vo, ma da, za raz li ku od prošlo sti i za -hva lju jući is ku stvi ma iz prošlo sti, više ne ma ni vo lje, ni vre me na za čeka nje da bi se počelo sais pra vlja njem već počinje ne šte te.

Pre ve la i pri re di la Alen ka Zdešar Ćiri lo vić

31

1. “HLAD NI KRA JE VI PLA NE TE BI U BU DUćNO STI

mo gli ima ti to pli ju kli mu. Broj lju di će bi ti sve veći i mo raćemo da pro iz vo di mo mno go višehra ne”. Do bit nik No be lo ve na gra de za he mi ju 1903. go di ne, Šveđanin Svan te Ar he ni us(Svan te Arr he ni us), već ta da je upo zo ra vao na “efe kat sta kle ne bašte”. Pet go di na po sle do -bi ja nja na gra de u Štok hol mu ob ja vio je de lo Po sta nak sve to va u ko me bla go na klo no i op ti -mi stički opi su je po sle di ce čove ko vog emi to va nja ogrom nih ko ličina ugljendi ok si da po kli -mu. Me te o ro log Nils Ek holm je na osno vu efek ta sta kle ne bašte za ključio da je ho mo tec hno -lo gi cus ve o ma moćno biće: “Čini se da će čovek usko ro moći da re gu liše kli mu na Ze mlji.”Baš kao ter mo stat na grej nom ko tlu.

Počet kom ve ka, ka da su fa brički dim nja ci iz ko jih je ku ljao dim obez beđiva li po sao ihleb, čak ni „smog ubi ca“ u Lon do nu i Sent Lu i su ni je bio do vo ljan raz log za po kre ta nje ras -pra va o mo gućoj eko loškoj ka ta stro fi. Smog je to kom du gih, ne ve tro vi tih zim skih da na bioto li ko gust da se dru ga stra na uli ce je dva mo gla vi de ti. “Smog-ubi ca” je za sa mo ne ko li ko kri -tičnih da na do krajčio sto ti ne oso ba. Upr kos to me, in du strij ska za gađiva nja su sve do se dam -de se tih go di na sma tra na is ključivo lo kal nim pro ble mom. U jav nom mnje nju još ni je bi la sa -zre la svest o je din stve nom eko si ste mu, od po lo va do ekva to ra, od oke a na do stra tos fe re.

Tačno je da je iz raz “efe kat sta kle ne bašte” smišljen još dav ne 1937. Međutim, o nje muje u svom uni ver zi tet skom pri ručni ku pod na slo vom An in tro duc tion to weather and cli ma -te (Uvod u vre me i kli mu) go vo rio sa mo au tor de la, asi stent Glen To mas Tre var ta (Glen Tho -mas Trewartha) na svom kur su na uni ver zi te tu u Vi skon si nu. “Smog-ubi ca” 1953. go di ne jošje ha rao Lon do nom, u Los Anđele su je pe de se tih više pu ta po ka zao svo ju ubi tačnu sna gu, asta nov ni ci Nju jor ka gušili su se sve do 1966. go di ne.

Se dam de se tih go di na, ka da je vla dao strah od nu kle ar nih eks plo zi ja, zeb nja zbog mo -gućih kli mat skih pro me na po sta la je sve jača. Dva de se tog fe bru a ra 1969. New York Ti mes jeupo zo ra vao na to plje nje le d ni ka i na opa snost da bi za dva de set go di na po lo vi mo gli osta tibez le de nog po kri vača. Još oštri ja upo zo re nja upućivao je Marčelo Emi li ja ni (Mar cel lo Emi li -a ni), oke a no graf rođen u Bo lo nji za po slen na uni ver zi te tu u Čika gu. Emi li ja ni je već 1972. u 33

Kratak pregled klimatskih promena, od “smoga ubice” do efekta staklenebašte tako nazvanog 1937. Javna i politička debata o tome počela je 23.juna 1988. Industrijalci su angažovali “mozgove” da poreknu opasnost.

ENERGETSKA KLIMA:STOGODIŠNJA BITKA Elena DUZI

UDK: 551.583:504.5/7


34

ENERGETSKA KLIMA: STOGODIŠNJA BITKA

in ter vjuu da tom ne delj ni ku Ti me uz bur kao jav no mnje nje iz ja vom: “Ubr zo bi smo mo gli bi tisve do ci ga lo pi ra jućeg šire nja le de ni ka”.

Ti ražni ame rički časo pi si 1975. go di ne ob ja vi li su više od dva de set važnih čla na ka po -svećenih kli mat skim pro me na ma: efek tu sta kle ne bašte i mo gućem do la sku no vog le de nogdo ba. Po ređenja ra di, još do ne dav no o kli mat skim pro me na ma ob ja vlje na su sa mo tri član -ka, za ključio je Spen ser Virt (Spen cer Weart) u svom pri lo gu Glo bal no za gre va nje. Iste go di -ne Ame rička aka de mi ja na u ka se u svom iz vešta ju o za gađenju i kli mat skim pro me na maogra ničila sa mo na is ka zi va nje svo je ne moći: “Ne može se tvr di ti da su sa mo naučne di le meosta le bez od go vo ra. U mno gim slučaje vi ma čak ne zna mo ni ka kva pi ta nja da po sta vi mo”.Sa mo je CIA od mah počela da istražuje kli mat sko za gre va nje. Po zna ti iz veštaj ob ja vljen po lo -vi nom apri la 2007. pod ime nom “efe kat rat”, u ko me se tvr di da bi zbog kli mat skih pro me namo glo doći do ma sov nih se o ba i su ko ba, sa mo je na sta vak iz vešta ja na pi sa nog počet komšezde se tih go di na. Osla nja jući se na ide je kon tro verz nog kli ma to lo ga Raj da Braj so na (ReidBryson), CIA je 1974. sa sta vi la taj ni iz veštaj: “Usko ro bi smo mo gli bi ti sve do ci očaj ničkih po -kušaja ve li kih, a iz glad ne lih, na ro da da se dočepa ju žita na bi lo ko ji način, čak i si lom”.

2. Osam de se tih go di na kli ma to lo gi ja počinje da iz ra nja iz ma gle u ko joj se gušila. Za -hva lju jući precizni jim me re nji ma i moćni jim kom pju te ri ma za ob ra du ogrom nih ko ličina po -da ta ka i stva ra nje od go va ra jućih uzo ra ka, ko načno su od bačene pret po stav ke o do la sku le -de nog do ba. Ve ro vat ni je će doći do za gre va nja pla ne te. Po sle višede ce nij skog hlad nog ra ta inu kle ar ne ne sreće u Čer no bi lu, jav no mnje nje je po sta lo sve sno čove ko ve moći da na glo bal -nom ni vou utiče na pla ne tu. 1963 go di ne , fi zičar Edvard Lo renc (Edward Lo renz) raz rađujeide ju Re ja Bred ba ri ja (Ray Bredbury) o “efek tu lep ti ra” (iz raz ko ji se ko ri sti za ob jašnja va njeuz ročno-po sle dične ve ze u te o ri ji ha o sa) da bi zbog to ga što je “lep tir mah nuo kri li ma uAme ri ci mo glo doći do ci klo na u Azi ji”. Međutim, pi ta nje kli mat skog za gre va nja pr vi put jezva nično po kre nu to tek 23. ju na 1988.

Te go di ne su let nje vrućine bi le re kord no vi so ke. Jed nog pa kle nog, vre log da na (ni upro sto ri ja ma Kon gre sa u Vašing to nu ni je se mo glo di sa ti), di rek tor Go da ro vog in sti tu ta zasve mir ska istraživa nja NA SA (God dard In sti tu te for Spa ce Stu di es), fi zičar Džejms Hen sen(Ja mes Han sen) iz ložio je svo je te o ri je gru pi se na to ra De mo krat ske stran ke. Hen sen je u Par -la men tu već ra ni je go vo rio o kli mat skim pro me na ma (”zbog glo bal nog za gre va nja, ko je seočeku je na red nih dva de set go di na, Ze mlja će bi ti to pli ja ne go što je bi la pret hod nih sto hi lja -da go di na”, upo zo ra vao je 1986. i 1987). Do bio je pri li ku da o to me pro go vo ri tek ka da su naame ričkim te le vi zij skim sta ni ca ma emi to va ne ve sti o ra zor nim sušama, unište nim pri no si mai ras pu klim ora ni ca ma. Park Je lo u ston je uništen u požari ma na sta lim zbog ve li kih vrućina.Hen so no va upo zo re nja ob ja vlje na su u svim ame ričkim dnev nim li sto vi ma. “Tre ba od mah ija sno reći da je efe kat sta kle ne bašte već sa da ve o ma jak”, iz ja vio je ovaj fi zičar.

Virt (Weart) je iz računao da je između 1987. i 1988. broj čla na ka po svećenih kli mat skimpro me na ma ude se to stručen. Za gre va njem pla ne te u svo jim stri po vi ma ba vi li su se i Dik Trej -si (Dick Tracy) i Kal vin i Hobs (Cal vin and Hob bes). Ako je 1981. sa mo 38 od sto Ame ri ka -na ca čulo ili pročita lo vest o efek tu sta kle ne bašte, go di ne 1988. već je s tim bi lo upo zna to 58 35


od sto Ame ri ka na ca. Iste go di ne, Pro gram za zašti tu život ne sre di ne UN (Uni ted Na ti ons En -vi ron ment Pro gram me) i Svet ska me te ro loška or ga ni za ci ja (World Me te o ro lo gi cal Or ga ni -za tion) od lučile su da osnu ju Međuvla di nu gru pu za kli mat ske pro me ne (In ter go vern men -tal Pa nel on Cli ma te Chan ge) sa sta vlje nu od eks pe ra ta iz svih ze ma lja čla ni ca Uje di nje nihNa ci ja. Go di ne 1990. gru pa je ob ja vi la pr vi iz veštaj o naj uve rlji vi jim prog no za ma kli mat skogza gre va nja. U dru gom zva ničnom do ku men tu (ob ja vlje nom 1995), ko ji ova Gru pa pr vi putob ja vlju je kao zva ničan do ku ment na međuna rod nom ni vou, go vo ri se o štet nim emi si ja mai glo bal nom za gre va nju. “Istraživa nja ja sno uka zu ju na uti caj čove ka na glo bal no za gre va nje.”

O to me se go vo ri u po sled njem iz vešta ju Međuvla di ne gru pe za kli mat ske pro me ne ob -ja vlje nom 2. fe bru a ra 2007. u Pa ri zu. Međuna rod nu pažnju pri vlači gru pa kli ma to lo ga u Uje -di nje nim Na ci ja ma. Ve za efek ta sta kle ne bašte i ljud skih ak tiv no sti sve više utiče na jav nomnje nje. Lju di ima ju osećaj kri vi ce. U tom iz vešta ju piše da više ni je mo guće po ri ca ti kli mat -sko za gre va nje, jer je po većanje tem pe ra tu re va zdu ha i oke a na, to plje nje sne ga i le da i rastni voa mo ra – ne spor no. Sma tra se da je viša sred nja tem pe ra tu ra počet kom XX ve ka naj ve ro -vat ni je po sle di ca po većanja kon cen tra ci je ga so va ko ji stva ra ju efe kat sta kle ne bašte kao po -sle di cu ljud skih ak tiv no sti”.

Međuvla di na gru pa za kli mat ske pro me ne je za to do bi la No be lo vu na gra du za mir. Njo -me se “ukra sio” i bivši ame rički pot pred sed nik Al Gor, au tor do ku men tar nog fil ma Ne pri jat -na isti na ko ji je u bi o skop skim pri ka zi va nji ma već pre 2007. go di ne do sti gao pro fit od 24mi li o na do la ra, a pro dao je i 1,5 mi li o na pri me ra ka dvd-a. Bivšeg za me ni ka pred sed ni ka Klin -to na (ko ji je pot pi sao Pro to kol iz Kjo toa) na spor nim iz bo ri ma 2000. go di ne po be dio jeDžordž V. Buš (Ge or ge W. Bush). A on je bio pro tiv pot pi si va nja Kjo to spo ra zu ma. U fil muupo ređuje in du strij ske lo bi je, ko ji po riču kli mat sko za gre va nje, i mul ti na ci o nal ne du van skekom pa ni je ko je su fal si fi ko va nim pa pi ri ma po ri ca le kan ce ro ge no dej stvo ci ga re ta.

3. Ma da su mno ge gra ne na u ke go to vo jed no gla sno za ključile da je za gre va nje kli mepo sle di ca efek ta sta kle ne bašte, ima i onih ko ji se ne za do vo lja va ju ak tu el nim po da ci ma ikom pju ter skim kli mat skim mo de li ma. Za da tak kli ma to lo ga je, na ne ki način, da pred vi di štaće se de si ti ka da se le de ni breg na Se ver nom po lu (za mah kri li ma lep ti ra) is to pi, jer bi, kaopo sle di ca to ga, mo glo doći do po ta pa nja ato la u Pa ci fičkom oke a nu. To je za i sta teško po u -zda no do ka za ti i ne ke stu dij ske gru pe ve za ne pre sve ga za ame ričke neo kon zer va tiv ne kru -go ve računa ju na to.

Sje di nje ne Ame ričke Države su Kjo to pro to kol pot pi sa le 1997. go di ne, to kom Klin to no -vog pred se da va nja. Ka da je po be dio Buš, Be la kuća je pot pu no od stu pi la od Klin to no ve eko -loške po li ti ke. Se nat je od bio da ra ti fi ku je do ku ment po ko me ne ke ze mlje u raz vo ju, po putKi ne i In di je, ne mo ra ju da ogra ničava ju emi si ju, što je ame ričku pri vre du do ve lo u ne po vo -ljan po ložaj u od no su na am bi ci o zne kon ku ren te. Je da na e stog ju na 2001. šef Be le kuće jeiz ja vio da ne po sto je naučni do ka zi na osno vu ko jih bi se mo glo za ključiti da do kli mat skogza gre va nja do la zi zbog ljud skih ak tiv no sti. Četvr tog ju na 2002. je čak re kao da je alar man tannaučni iz veštaj Ame ričke agen ci ju za zašti tu kli me (En vi ron men tal Pro tec tion Agency) “bi ro -kra ti zo van”. U međuvre me nu, ne ki pred stav ni ci neo kon zer va tiv ne ad mi ni stra ci je po ri ca li su36


bi lo ka kvu od go vor nost au to mo bil ske in du stri je za to plje nje le da na po lo vi ma. Ra zni in sti -tu ti (Ge or ge C. Mar shall In sti tu te, Com pe ti ti ve En ter pri se In sti tu te, kao i In ter na ti o nalPolicy Network i Cen ter for the Study of Car bon Dioxide and Glo bal Chan ge), ko ji su za se -dam go di na po trošili 2,9 mi li o na do la ra do bi je nih od Exxon Mo bi la, štan cu ju isto vet ne do -ku men te. Međutim, do ka za o za gre va nju pla ne te ima sve više, pa su skep ti ci pre sta li da po -riču tu glo bal nu po ja vu, ma da i da lje tvr de da do efek ta sta kle ne bašte ne do la zi zbog ljud -skih ak tiv no sti.

Da bi za u sta vi lo ova “pse u do naučna pre ga nja nja”, uz zvec ka nje do la ra in du strij skih lo bi -ja, Bri tan sko kra ljev sko društvo (Bri tish Royal Society) se u u sep tem bru 2006. pi sme nimpu tem obra ti lo Exxon Mo bi lu kao glav nom fi nan si je ru onih ko ji su u jav nost na mer no pla si -ra li ne tačne in for ma ci je. Ova Aka de mi ja (čiji su članovi bi li i Isak Njutn i Al bert Ajnštajn) za -tražila je od naft nog mag na ta da pre sta ne sa fi nan si ra njem de se ti na gru pa ko je su, po nje -nom mišlje nju, kri ve za “is kri vlja va nje naučnih do ka za o kli mat skim pro me na ma s ci ljem dase one mo gući šire nje tačnih po da ta ka”. Kao rezul tat svog istraživa nja Royal Society na vo dida je Es sa, evrop ski krak Exxona, po trošila 2,9 mi li o na do la ra za fi nan si ra nje ne kih stu dij -skih gru pa ko je su pi sa le iz vešta je po ričući kli mat sko za gre va nje i međuza vi snost sa ljud skimak tiv no sti ma.

Među kli ma to lo zi ma ko ji su skep tični ka da je u pi ta nju ulo ga čove ka u glo bal nom za gre -va nju se, na rav no, na la ze i mno gi ugled ni stručnja ci, po put Ričar da Lind ze na (Ric hard Lind -zen) sa Mas sac hu setts In sti tu te of Tecnology, ko ji ne is ključuje jačanje sunčeve ak tiv no sti kao 37


glav nog kriv ca za rast tem pe ra tu re na našoj pla ne ti. Di rek tor NA SA, Majkl Gri fin (Mic haelGrif fin) sma tra da je smešno po ve zi va ti glo bal ne kli mat ske pro me ne sa ljud skom ak tiv nošću.Pr vog ju na 2007. u Na ti o nal Pu blic Ra dio, Gri fin je iz ja vio: “Pi tam se ko je ljud sko biće možese bi da ti za pra vo da od ređuje ko ja tem pe ra tu ra je naj bo lja za pla ne tu Ze mlju i lju de na njoj.Mi slim da se ra di o eks trem no aro gant nom sta vu.” Majkl Krih ton (Mic hael Cric hton) u ro ma -nu Sta te of Fe ar sma tra da su kli mat sko za gre va nje iz mi sli li ne ki lu di naučni ci.

Ali ve ze neo kon zer va ti va ca i spe ci ja li zo va nih stu dij skih gru pa za prog no zi ra nje kli mat -skih pro me na za i sta su bi le pre više očigled ne, te je gru pa stu de na ta i pro fe so ra Mas sac hu -setts In sti tu te of Tecnology (Teh no loškog in sti tu ta u Ma sačuset su), među ko ji ma je i do bit -nik No be lo ve na gra de za fi zi ku Hen ri Ken del (Henry Ken dall), osno va la Uni ju za bri nu tihnaučni ka (Union of Con cer ned Sci en tists) za lažući se za ko rišćenje ob no vlji vih iz vo ra ener gi -je. Ne ka da se ta Uni ja oglašava la pro tiv šire nja nu kle ar nog oružja, a da nas vrši mo ni to ring fi -na nij skih to ko va između pri vat nih in du stri ja la ca i onih ko ji po riču kli mat sko za gre va nje. Uni -ja upo zo ra va da je u fe bru a ru 2001. Exxon vršio pri ti sak na Bušovu ad mi ni stra ci ju da uMeđuvla din pa nel o kli mat skim pro me na ma (In ter go vern men tal Pa nel on Cli ma te Chan ge –IPCC) uba ci ame ričkog pred stav ni ka da bi se su prot sta vljao ogra ničava nju emi si je štet nih ga -so va. U svom go dišnjem iz vešta ju 2006, pod na slo vom “Tomorrow’s Energy”, ovo udruženjeje na pi sa lo da “go mi la nje ga so va ko ji stva ra ju efe kat sta kle ne bašte u at mos fe ru pred sta vljave li ki ri zik za društvo i eko si ste me”, ali i da “te o ret ski mo de li ni su za sno va ni na do volj no čvr -stim naučnim prin ci pi ma, te broj ne pri rod ne pro me ne otežava ju utvrđiva nje ste pe na po ve -za no sti između kli mat skog za gre va nja i ljud skih ak tiv no sti”.

U fe bru a ru 2007. CNN se dočepa la jed nog pi sma ko jim je Ame ri can En ter pri se In sti tu tenaučni ci ma kli ma to lo zi ma nu dio de se ti ne hi lja da do la ra za stu di ju ko ja bi mi ni ra la kre di bi li -tet iz vešta ja IPCC-a, ob ja vlje nog ne de lju da na pre to ga. ”Na me ra va mo da spon zo rišemo stu -di ju – pi sa lo je u pi smu – ko jom bi se uka za lo na ogra ničenost kli mat skih prog no za u do -nošenju po li tičkih od lu ka”. Pre ma iz vešta ju Uni je za bri nu tih naučni ka, Exxon je između1998. i 2005. ukup no po trošio 16 mi li o na do la ra za sub ven ci o ni sa nje 43 or ga ni za ci je “ko jese tru de da une su za bu nu u jav nom mnje nju oko glo bal nog za gre va nja”. Na kon fe ren ci ji uHju sto nu, tih da na, ge ne ral ni di rek tor Exxona, Reks Ti ler son (Rex Til ler son), do neo je ne -ke im pro vi zo va ne od lu ke za sno va ne na ve o ma sla bim naučnim do ka zi ma, a mo gle su daugro ze eko no mi ju ce log sve ta.

4. Kli mat ske pro me ne za pra vo već ugrožava ju eko no mi ju, upo zo ra va ju bri tan ski naučni -ci. Iz veštaj Ni ko la sa Šter na (Nic ho las Stern) urađen po na lo gu Vla de iz Lon do na (jul 2007.)skreće pažnju na hit nost rešava nja kli mat skih pro ble ma: “Ako od mah nešto ne pre du zme mo,troško vi i ri zi ci ra sta tem pe ra tu re biće sve veći.” Što se tiče efe ka ta am bi jen tal nog za gre va njana zdra vlje, u no vem bru 2006, Svet ska zdrav stve na or ga ni za ci ja je upo zo ri la na šire nje ma la -ri je i dru gih in fek tiv nih bo le sti ko je su već po ko si le 150 hi lja da žrta va, što je u od no su naprošlost ve li ki po rast.

New York Ti mes, u istraživa nju ob ja vlje nom 2005, ot kri va ulo gu jed nog pred stav ni kaBe le kuće u pra vlje nju lažnih vla di nih iz vešta ja o ljud skoj od go vor no sti za efe kat sta kle ne38


bašte. “Fi lip Ko ni (Phi lip Coney) pri pa dao je Ame ri can Pe tro le um In sti tu te, lo bi ju naft ne in -du stri je” – pi sao je ovaj ame rički dnev ni list, i to kom ra da za Bušovu ad mi ni stra ci ju “u imeBe le kuće ‘po pra vio’ je hi lja de iz vešta ja o kli mat skim pro me na ma ko je je sa sta vi la Be lakuća”. Po sle ostav ke na ko ju je bio pri si ljen, od mah ga je čekao po sao u Exxonu.

Ali, od svo jih sta vo va je po ste pe no od u sta ja la i Bušova ad mi ni stra ci ja, pa i veći deo“skep ti ka”. Čak je i evan ge li stička cr kva, oslo nac neo kon zer va ti va ca na vla sti, fe bru a ra 2006.po kre nu la Evan ge li stičku kli mat sku ini ci ja ti vu. Pro po ve da nje, knji ge, ogla si, na stu pi na te le -vi zi ji, le ci... na ja vlji va li su opa snost kli mat ske ka ta stro fe. “Uz Božju po moć” – piše u ma ni fe -stu ini ci ja ti ve – “glo bal no za gre va nje može bi ti za u sta vlje no. Za našu de cu, za našu pla ne tu,za našeg Go spo da!”

Od re pu bli ka na ca, gu ver ner Ka li for ni je Ar nold Švar ce ne ger se, međutim, za ložio zazašti tu život ne sre di ne. U sep tem bru 2006. nje go va država je zbog ugrožava nja život ne sre di -ne po kre nu la sud ski po stu pak pro tiv šest ame ričkih i ja pan skih fa bri ka au to mo bi la. Švar ce -ne ger sa mo do ne kle raz mišlja dru gačije od Be le kuće. “Više ne bi tre ba lo da poštu je mo Kjo -to spo ra zum”, iz ja vio je u sep tem bru gu ver ner, kri ti ku jući do ku ment ko ji inače Bušova ad -mi ni stra ci ja ni je hte la da ra ti fi ku je.

Na međuna rod noj kon fe ren ci ji o kli mi, ko ju je ame rički pred sed nik Buš or ga ni zo vaobez zna nja Ge ne ral ne skupšti ne Uje di nje nih Na ci ja, u Nju jor ku u sep tem bru 2007. iz ja vio jeda se sprečava njem za gađiva nja ni jed noj ze mlji ne mo gu pot kre sa ti kri la. Ume sto sma nje njaemi si je štet nih ga so va na met nu tog međuna rod nim spo ra zu mi ma, Buš je za stu pao po li ti kudo bro volj nog za la ga nja sva ke ze mlje, u skla du sa po tre ba ma vla sti te pri vre de. “Evro pa tre bada de fi niše svo je ci lje ve, kao što to tre ba da učine Sje di nje ne Ame ričke Države”, re kao je bivšiame rički pred sed nik 23. sep tem bra 2007.

U Americi se jav no mnje nje ipak me nja. Uspeh do ku men tar ca Ala Go ra sa mo je je danod mno gih sig na la. Jav no istraživa nje Eco no mi sta 18. ok to bra 2007. po ka zu je da se za četi rigo di ne broj Ame ri ka na ca “ve o ma za bri nu tih” zbog kli mat skih pro me na sa 28 po peo na 41od sto. U isto vre me broj ame ričkih građana ko ji zah te va ju “dra stičnu i hit nu ak ci ju” po ras taoje sa 23 na 38 od sto. “Ukrat ko, po treb na nam je teh no loška re vo lu ci ja”, iz ja vi la je Kon do li zaRajs (Con do le ez za Ri ce) na kon fe ren ci ji o kli mi ko ju je or ga ni zo vao Buš. “Tre nut ni re sur siener gi je neće moći da za do vo lje glo bal nu po tražnju, pa će ta ko bi ti sma nje na i emi si ja štet -nih ga so va”.

5. Ni kad ni su ne do sta ja le ide je ka ko se su prot sta vi ti za gađiva nju teh ni kom, a ne šted -njom. Na Uni ver zi te tu u Jor ku bi o log Di ja na Bols (Di an na Bowles) u okvi ru pro jek ta Epo -bio tra ga za bilj ka ma ko je bi mo gle za me ni ti naf tu, ben zin, pla sti ku i ulja za pod ma zi va nje. UNe mačkoj, na In sti tu tu Al fred Wegener ba ve se istraživa nji ma po lo va i mo ra. Oni su uSeverni ledeni okean ba ci li gvožđe kao đubri vo da bi po spešili rast fi to plank to na ko ji živi za -hva lju jući hlo ro fil skoj fo to sin te zi i iz at mos fe re ap sor bu je ugljendi ok sid.

Džejms La vlok (Ja mes Lo ve lock) je pr vi tvr dio da živa bića ne sum nji vo do pri no se opštojrav no teži pla ne te i on je pred ložio da se ver ti kal ne ce vi širo ke 10 me ta ra za bi ju u okean do200 me ta ra du bi ne ka ko bi cr ple hran lji ve ma te ri je i na taj način po spešile šire nje al gi ko je 39


ap sor bu ju ugljen di ok sid. “Ako već ne možemo da Ze mlju lečimo di rekt no”, re kao jenaučnik sa oks ford skog uni ver zi te ta, “on da joj bar po mog ni mo da se sa ma leči”. Do bit nikNo be lo ve na gra de za he mi ju Pol Kru cen (Paul Crut zen) je u svo joj stu di ji o uništa va nju ozo -na u stra tos fe ri pred ložio da se ne bo bom bar du je ogrom nim ko ličina ma sum po ra ste prašineda bi za u sta vi la dej stvo sunčevih zra ka i efe kat sta kle ne bašte. Na sličnu ide ju je se dam de se -tih go di na došao i so vjet ski kli ma to log Mi hajl Bu di ko. On je pred ložio da se u at mos fe ruuba ci ogrom na ko ličina pa pi rića od ma te ri ja la ko ji re flek tu je sve tlost.

Upr kos ta kvim kre a tiv nim rešenji ma, po da ci o ra stu pro sečnih tem pe ra tu ra u oke a ni mai at mos fe ri, o to plje nju le de ni ka i emi si ja ma štet nih ga so va i da lje su ve o ma obes hra bru jući.Ne ki za stu pa ju te zu da su kroz ve ko ve kli mat ski ci klu si bi li još to pli ji od sa dašnjih, dok dru -gi sma tra ju da više od pro me na za bri nja va br zi na ko jom se one dešava ju. Eko si ste mi zbog br -zog rit ma ne ma ju do volj no vre me na za pri la gođava nje. Kjo to pro to kol, čija važnost pre sta je2012, neće moći da se po hva li do brim re zul ta ti ma, jer ve li ki za gađivači, kao što su SAD, Au -stra li ja, Ki na i In di ja, ni su sma nji li emi si ju štet nih ga so va.

Od 3. do 14. de cem bra 2007. se na Ba li ju održala Kon fe ren ci ja Uje di nje nih Na ci ja o pro -me na ma (Uni ted Na ti ons Chan ge Con fe ren ce) sa za dat kom da na osno vu Kjo to pro to ko laosmi sli nov do ku ment. Uoči ovog sa stan ka, bri tan ski naučni časo pis Na tu re je 25. ok to braprošle go di ne ob ja vio uvod nik pod na slo vom “Vre me je da se pre ki ne s Kjo tom”. Dva au to raGvin Prins (Gwyn Prins) sa Lon don School of Eco no mics i Stiv Raj ner (Ste ve Rayner) sa oks -ford skog uni ver zi te ta sma tra ju da je “pro to kol imao sim bo lično značenje, is po lja va jući za bri -nu tost vla da zbog kli mat skih pro me na. Ali, kao in stru ment za sma nje nje emi si je štet nih ga -so va ni je bio uspešan.” Ova dva naučni ka su na pra vi la za ni mlji vo po ređenje sa glo bal nimpro ble mi ma iz prošlo sti: go di ne 1977. naj veći pro blem bi lo je nu kle ar no oružje, kao i ki se lekiše i ru pe u ozon skom omo taču. “Ar hi tek te Kjo ta mi sli le su da će pro ble me kli mat skih pro -me na rešiti sma nje njem emi si ja štet nih gla so va na glo bal nom pla nu, kao da su to ne ugljendi ok si da emi to va nog u at mos fe ru nu kle ar ne gla ve ko je tre ba ot klo ni ti po sta vlja njem pro gre -siv nih ci lje va. Nažalost, ovaj stav se u složenim kli mat skim pro me na ma po ka zao ne de lo tvor -nim.” Pro blem ru pe u ozon skom omo taču sma nji van je ogra ničava njem pro iz vod nje ne kihhe mij skih pro iz vo da ko je je in du stri ja na do me sti la bez većih pro ble ma. Ki se le kiše na sta jukao po sle di ca ak tiv no sti sa mo jed nog pro iz vod nog sek to ra (pro iz vod nja ener gi je), dok kli -mat ske pro me ne na sta ju zbog du gog lan ca do gađaja, sa sta vlje nog od mno gih ka ri ka.

Da bi se došlo do suštin ske pro me ne, biće po treb na istin ska re vo lu ci ja, ka ko u našemsti lu živo ta, ta ko i u in du strij skoj pro iz vod nji.

Pre ve la i pri re di la Alen ka Zdešar Ćiri lo vić

40

PRIčA O GLO BAL NOM ZA GRE VA NJU NI JE NO VA.O njoj na svoj način go vo ri već He ra klit po mi njući svet ski požar u ko me će sve ne sta ti. Za -ni mlji vo je da se taj požar po ve zu je sa ve li kom go di nom ko ja je po svom tra ja nju bli ska po -lo vi ni pre ce si o nog ci klu sa ko ji bit no od ređuje di na mi ku kli me. Teško je za mi sli ti in ten ziv -ni je glo bal no za gre va nje od onog o ko me go vo ri He ra klit. I uzro ci ko ji do vo de do nje ga suve ro vat no bli ski ono me što se da nas može do kučiti o ovom pro ble mu. Ka ko je svet za sno -van na har mo ni ji, do ek pi ro si sa, svet skog požara, do la zi ka da se ona za bo ra vi a nje na načelana pu ste.

Ali ovaj svet i živi od sta rih priča u no vom pa ko va nju. „The de ba te on glo bal warming isover, glo bal warming is a reality“ - sa mo u ve re no u uvod ni ku uz vi ku je ugled ni časo pis Sci en -ti fic Ame ri can.1 I to bez ob zi ra što je zi ma 2006. bi la vr lo hlad na. I zi ma ove go di ne ta kođeje bi la vr lo hlad na, Evro pa i Ame ri ka bi le su za ve ja ne snežnim mećava ma. Upr kos to me, ni jebi lo ni jed ne reči o glo bal nom za hlađenju. Priče o glo bal nom za gre va nju po sta le su ta ko po -pu lar ne da se ni ko ne tru di da po ve ru je svom is ku stvu. Ovo je sa mo na iz gled neo bično sta -nje stva ri, jer se i ra ni je dešava lo da se stvar no sti i ide o lo gi ja ra ziđu. Ako činje ni ce ne od go -va ra ju te o ri ji, re kao bi je dan slav ni ne mački fi lo zof, tim go re po njih. Gla si ne o glo bal nom za -gre va nju su se u toj me ri proširi le da tre zve no gle da nje na stva ri na li ku je na po ru da se DonKi hot ube di da su pred njim obični mli no vi, a ne zli čarob nja ci. Sva ki to pli ji pe riod, to plidan, usko ro valj da i to pli sat i mi nut, tu mače se kao ne spor ni zna ci da se naše ne be sko te lopre više za gre va. Gor lji vom jav nom ubeđenju, međutim, pri tom ho ti mično iz miče raz li kame te o ro lo gi je i kli ma to lo gi je. Pro me na vre me na u ne ko li ko to plih da na, me se ci ili go di na, očemu go vo ri me te o ro lo gi ja, u kli ma to lo gi ji ni je pre sud na, jer ona ob u hva ta pro me ne ko jetra ju ve ko vi ma i mi le ni ju mi ma.

411 Gary Stix. ‘Cli ma te Re pa ir Ma nual’, Sci en ti fic Ame ri can, Au gust 31, 2006.

O an tro po lo gi ji glo bal nog za gre va nja. Već sa ma činje ni ca do vođenja po li ti kekli me na dnev ni red go vo ri da je rat sa pri ro dom došao do ste pe na ka da se višene može ide o loški pri kri va ti na vod nim do bi ti ma od nje nog sa vla da va nja.

KA NON OSUNČAVA NJAU STA KLE NOJ BAŠTI Alek san dar PE TRO VIĆ

UDK: 504.7:[327::911.3


Po red to ga ni priče o po većanju pro sečne glo bal ne tem pe ra tu re ta kođe ne znače mno -go, jer se ona od no si na ce lu pla ne tu, ko ja je uvek, za hva lju jući na gi bu svo je ose ro ta ci je, su -prot no osunčana. Mo guće je u prin ci pu da glo bal na tem pe ra tu ra ra ste, a da se u od no si matem pe ra tur nih raz li ka pri pre ma le de no do ba. Je dan pri mer će to le po ilu stro va ti i olakšati dauđemo u ovu složenu ma te ri ju. U Be o gra du su sre di nom prošlog ja nu a ra bo ra vi le Ma ri na iSte fa ni Mi lan ko vić, unu ka i pra u nu ka slav nog kli ma to lo ga Mi lu ti na Mi lan ko vića. One žive uAu stra li ji u ko joj je, kao što zna mo, ta da let nje do ba. Nji ma je bi lo ve o ma uz bu dlji vo da zapet na e stak časo va le ta pri spe ju u su prot no go dišnje do ba, jer je ta ko pre la zak pro sto ra nane ki način po stao i put kroz vre me. One su došle na po lu lop tu ko ja ima su pro tan na gib pre -ma Sun cu od nji ho ve da bi za krat ko vre me, ko me ni su po treb ni ve ko vi i mi le ni ju mi prešleiz, ka ko je sa da mo der no da se kaže, glo bal nog oto plje nja u glo bal no za hlađenje.2

Nji ma se na rav no ni je do go di lo nešto što se ne bi de si lo i dru gi ma ko ji bi pred u ze li ova -kav put. Ta kva je jed no stav no di na mi ka osunčava nja naše pla ne te. Po mi nje mo to, jer ima -mo uti sak da jav nost ni je do volj no sve sna da se za hlađenje i oto plja va nje na našoj pla ne tido gađa isto vre me no i da će ta raz li ka uvek po sto ja ti bez ob zi ra na pro sečnu tem pe ra tu ruko ju u ne kom pe ri o du računa ju me te o ro lo zi. Za to ka da se go vo ri o ra stu pro sečne glo bal -ne tem pe ra tu re, ne tre ba da pro pu sti mo da pri me timo da je to ap strakt na tem pe ra tu ra, dase ona sa sto ji od dve pot pu no raz ličite pro sečne tem pe ra tu re na dve po lu lop te. Ovo jevažno da shva ti mo jer se na se ver noj po lu lop ti na la zi da le ko veća kop ne na ma sa ne go najužnoj ta ko da ona ima pre sud nu ulo gu u di na mi ci kli me, u na sta ja nju ili ne sta ja nju le de nihdo ba. Se ver na po lu lop ta prak tično „vuče„ za so bom južnu po lu lop tu, ko ja će zbog od su stvave li kih pla nin skih ma si va i spo ri je ter mo di na mičke re ak ci je oke a na la ga ni je ula zi ti u kli mat -ske pro me ne.

Čini se da da nas raz mišlja nju o kli mi do sta ne vo lje za da je sa ma reč glo bal no, ko ja je pre -op te rećena ide o loškim značenji ma, i upućuje na po mi sao da je u pro me ni kli me reč o uni -form nom pro ce su. Da le ko od to ga. Uni form na je sa mo ide o lo gi ja ko ja go vo ri o pro sečnojtem pe ra tu ri ce le pla ne te, što ima sa mo sta ti stički značaj, a ne o pro sečnoj tem pe ra tu ri se ver -ne po lu lop te ko ja od lučuje da li se ide u le de no ili međule de no do ba. Međutim, go vor opro sečnoj tem pe ra tu ri se ver ne po lu lop te ve ro vat no ne iz gle da do volj no po li tički ko rek tan, imo gao bi da do ve de do po mi sli da se ver na po lu lop ta od lučuje o sve mu, pa i o kli mi.

I u sa moj priči o glo bal noj pro me ni kli me, ko jom su se ne ka da ba vi li sa mo naučni ci, asa da su se umešali i raz ličiti sa ve to dav ni pa ne li i po li tički pro to ko li, već je teško raz lučiti štaje važni je: da li sa ma kli ma ili kon cept glo bal no sti. Ne kim ne po ver lji vim po sma tračima možeda su učini da se u upo zo re nji ma o glo bal nom za gre va nju više vo di računa o onom „glo bal -no„ ne go o „za gre va nju„ i da je to još je dan način afir ma ci je ide o lo gi je glo bal no sti. Na tomta la su je 1990. osno van Međuvla din pa nel za kli mat ske pro me ne, sa ve to dav no te lo Uje di nje -nih Na ci ja, ko je tre ba da pra ti zna ke ko le ba nja kli me i da upo zo ra va na to one ko ji do no sepo li tičke i eko nom ske od lu ke. Po la zeći od sta va da glo bal no za gre va nje po sto ji i da ljud ske

422 Sti li sti bi ov de la ko pri me ti li da je glo bal no za hlađenje običan ple o na zam, jer lo kal no za hlađenje ne može dabu de stvar kli ma to lo gi je, već me te o ro lo gi je.

KA NON OSUNČAVA NJA U STA KLE NOJ BAŠTI

ak tiv no sti pre sud no utiču na nje ga, Pa nel je pred ložio više mo de la po ko ji ma glo bal na tem -pe ra tu ra ra ste od je dan do šest ste pe ni Cel zi ju so vih. Pre ma nji ma naša pla ne ta se su više za -gre va i mo ra ju se pred u ze ti me re da se spa lji va njem fo sil nih go ri va ne bi pre gre ja la. Ako sedođe do 6º C do kra ja ovog ve ka, on da se može go vo ri ti o mi li jar da ma ugroženih, ve li ki m se -o ba ma sta nov ništva i broj nim no vim bo le sti ma.

Ovo uve re nje de le i au to ri sce na ri ja Evrop ske agen ci je za život nu sre di nu, ko ji je zva -nično ob ja vljen u ju nu 2004. Po nji ma pro sečna glo bal na tem pe ra tu ra u prošlom ve ku po ra -sla je od 0,2 do 0,7 ste pe ni Cel zi ju sa, a u ovom ve ku očeku je se rast od 1,4 do 5,8 ste pe ni.Evro pa se za gre va brže od osta lih kon ti ne na ta i hlad ne zi me će ne sta ti do 2080. go di ne. Led -ni ci u osam od de vet evrop skih glečer skih obla sti naj ma nji su u po sled njih 5.000 go di na: tričetvr ti ne led ni ka na švaj car skim Al pi ma oto piće se do 2050. go di ne, a to plot ni uda ri i po pla -ve po staće češći.

Ako je ovaj sce na rio tačan, a ve ro vat no ni je, jer ak ce nat sta vlja na hlad ne zi me a ne nasveža le ta, uz po većanje ni voa mo ra doći će i do pre mešta nja vr sta na se ver (aj ku le bi za de -se tak go di na tre ba lo da dođu do oba la Ve li ke Bri ta ni je, a za dva de set do Ne mačke i Nor -veške). Zo na vi no gor ja i vi nar stva iz me sti la bi se na se ver. Ga je nje južnog voća po staće mo -guće u Si bi ru (bre skva, lo za, ka fa). Do sre di ne ve ka kli ma Ita li je pod sećaće na da našnju kli -mu se ver ne Afri ke, a kli ma Sr bi je mo gla bi da liči na kli mu se ver ne Ita li je.

Ali po red ovog po sto ji i dru gi sce na rio ko ji ima ra di kal no su prot no is ho dište. On po la ziod uvi da da se može sma tra ti da je ovo međule de no do ba na iz ma ku, jer to pla raz do blja tra -ju de se tak hi lja da go di na, a ovo u ko jem živi mo za počelo je pre oko 12.000 go di na. Za go vor -ni ci ovog sta va ne pre viđaju glo bal no oto plja va nje, ali sma tra ju da to plje nje le de nih bre go vai po ja va, pri mećena u po sled njih 30 go di na, ve li kih slat ko vod nih re ka u Atlan ti ku ko je semešaju sa sla nom vo dom, može da iza zo ve po re mećaj oke an skih stru ja i da za u sta ve ceo si -stem raz me ne to plo te okean - kop no. Ove hlad ne, slat ko vod ne obla sti sa da se šire i na vo dece log sup trop skog Atlan ti ka. Pri rod ni kli mat ski ci klu si ko ji to pe ark tički led mo gu da na gloza u sta ve si stem oke an skog kruženja to plo te i da do ve du do ras pa da si ste ma, što je po nji maveć bio uzrok ma log le de nog do ba ko je je tra ja lo od 14. do sre di ne 19. ve ka. Ovaj pri stup po -stao je ve o ma gla san ka da je list Ob ser ver ob ja vio kli mat ski sce na rio pri pi san Pen ta go nu. Ponje mu na se ve ru Evro pe za vla daće si bir ska kli ma, ko ja će oko va ti Bri ta ni ju do 2020. go di ne,a ne ki od naj većih gra do va će po to nu ti. Me dij ski je ovaj pri stup pod gre jan i ho li vud skim fil -mom o le de nom do bu, „Dan po sle su tra“.

Ali ne u po re di vo više od to ga ovaj pri stup po držan je po sled njom rečeni com član ka „Ko -le ba nja Ze mlji ne or bi te: pejs mej ker le de nih do ba“ u ko me su 1976. u časo pi su Sci en ce iz ne -ti re zul ta ti re kon struk ci je i ma pi ra nja kli me u ce lom sve tu do bi je ni u okvi ru glo bal nog pro -jek ta CLI MAP. To je sva ka ko naj veći i naj a u to ri ta tiv ni ji kli ma to loški pro jekt prošlog ve ka načijim re zul ta ti ma, ko ji ma je re a fir mi sa na Mi lan ko vićeva te o ri ja, počiva sa vre me na kli ma to lo -gi ja. Po me nu ta po sled nja rečeni ca gla si: „Mo del bu duće kli me za sno van na opaženim od no -si ma or bi tal nih ci klu sa i kli me, ne uzi ma jući u ob zir an tro po ge na dej stva, pred viđa da će du -go traj ni trend u na red nih ne ko li ko de se ti na hi lja da go di na ići ka znat nom za leđiva nju se ver - 43


ne po lu lop te“. Ta rečeni ca je i da nas kost u gr lu za go vor ni ci ma in du strij ske kon tro le di na mi -ke kli me, ali ia ko se raz ličito tu mači i ospo ra va, ru ko vo di lac pro jek ta CLI MAP, Ja mes Hays(Džems Hejs), pre ne ko li ko go di na mi je re kao da ne od u sta je od nje, kao ni od jed nog dru -gog za ključka pro jek ta.

Ta ko i na ovom po lju gde bi smo ima li naj više pra va da očeku je mo kon so nant nost, kaoda se po ka zu ju zna ci ko le ba nja između sce na ri ja ko ji očeku je oto plje nje, i onog ko ji se spre -ma za hlad ni dan po sle su tra. U ova kvim okol no sti ma iz ve sno je sa mo da po li ti ka kli me po -sta je sve pre gre ja ni ja. A usi ja noj po li ti ci očito više od go va ra priča o glo bal nom za gre va nju.Ona do bi ja sve veći za mah, nad građuje se raz ličitim mašto vi tim do mišlja nji ma u ko ji ma svitraže nešto za se be - naučni ci bo lje fi nan si ra nje pro je ka ta, broj ne NVO po uz dan iz vor pri ho -da, no vi na ri sen za ci o nal nu priču, a po li tičari do bro oprav da nje svog po sla. Ipak, naj više uljana va tru priče o glo bal nom za gre va nju do da ju tr gov ci.

Ve li ke kor po ra ci je pot pa lju ju jav nu za bri nu tost na sto jeći da pri kažu svo ju bri gu za pla -ne tu i da po nu de svo ja rešenja za nje ne go ruće pro ble me. One po država ju te zu da je to plje -nje le de ni ka na Ark ti ku i vi so kim pla ni na ma eks klu ziv na po sle di ca spa lji va nja fo sil nih go ri va,od no sno sve veće kon cen tra ci je ugljen di ok si da i dru gih ga so va sta kle ne bašte u at mos fe ri,ko ji br zo za gre va ju našu pla ne tu, jer de lu ju kao klop ka ko ja ne do pušta da Ze mlja zrači to -plo tu u sve mir. U tom ka ti hi zi su utvrđuje se da je ugljendi ok sid glav ni uzrok kli mat skih pro -me na i da je naš glav ni za da tak da nad gle da mo i ogra ničimo oslo bađanje ga so va sta kle nebašte. Zvuči jed no stav no i uver lji vo, i upućuje nas da raz mišlja mo da je kli ma nešto što je uvla sti čove ka, ne ka vr sta ve li kog er kon dišna, i da se s njom može upra vlja ti pri ti ska njem dug -me ta on i of. Ta ko se neo set no težište ak tiv no sti pre no si u po li tičku, teh no lošku i po slov nusfe ru gde će se raz ličitim teh no loškim do vi ja nji ma, po li tičkim do go vo ri ma, pro to ko li ma i tr -go vi nom emi si ja ma ga so va kli mat ski pro blem sta vi ti pod kon tro lu. Po li ti ka ta ko la ko na la zino vi ali bi, a kor po ra ci je, pod vi dom bri ge o pla ne ti, do la ze do pri stu pa jav nim fon do vi magde će pa ra ma po re skih ob ve zni ka za me ni ti svo je za sta re le teh no lo gi je.

Pre dve go di ne već je for mi ra na ber za emi si je ga so va sta kle ne bašte (Cli ma te ExchangePlc) ko ja je sa mo za go di nu da na utro stručila vred nost. Na pri mer, naj veća ame rička fir ma usek to ru har ti ja od vred no sti, Gold man Saks, za ra di la je za sa mo ne ko li ko me se ci oko 68 mi -li o na do la ra ulažući na tu ber zu. I dru ge ve li ke fir me je sle de pla ni ra jući da ulažu upra vo usma nje nje za gađiva nja ga so vi ma sta kle ne bašte. Za ra da se ostva ru je kroz tr go va nje kre dit nimpo e ni ma do bi je nim na pro jek ti ma ko ji sma nju ju is pušta nje ga so va sta kle ne bašte. Očeku jese upe to stručenje vred no sti kre di ta sa sa dašnjih 3,5 do la ra po to ni ugljendi ok si da, dok će,po ređenja ra di, pri ho di od naf te i ga sa po ra sti za oko 10 od sto. Stvar se okreće ta ko da po -sta je mno go uno sni je oslo bađati se naf te ne go je pro iz vo di ti. Prak tično to iz gle da ova ko: fir -ma će, re ci mo, očis ti ti me tan iz ot pa da pi lećeg me sa, a za uz vrat će po red plaćenog po sla do -bi ti i kre di te ko je će re ci mo pro da ti vla sni ku ter mo e lek tra ne.

Na osno vu ovih mo gućno sti 65 ve li kih ame ričkih kor po ra ci ja sa imo vi nom vred nomčeti ri hi lja de mi li jar di do la ra po kre nu lo je ini ci ja ti vu pod na zi vom „In ve sti tor ska mreža zakli mat ske ri zi ke“. Je dan od po kre tača ove ini ci ja ti ve, Fred Bu e no stro uka zu je „da bi se is ko -44


ri sti la ame rička oštro um nost i bi znis do veo na vo deće po zi ci je u bu dućno sti ko ju će ka rak te -ri sa ti ni ske emi si je uglje ni ka, neo p hod ni su nam pro pi si ko ji će omo gućiti pla si ra nje ka pi ta -la i pod staći ino va ci je“. Uočlji vo je, međutim, da Mreža ne po mi nje Pro to kol iz Kjo ta, ko jiAme ri ka ne želi da pot piše. To uka zu je da, ma da zvuči čudno, dva su prot na pri stu pa - spa lji -va nje fo sil nih go ri va i sma nje nje emi si je uglje ni ka - mo gu u po slov nom sve tu teći upo re do ido pu nja va ti je dan dru gog. Čak i ako se bu de po većava lo oslo bađanje uglje ni ka, po većavaćese i mo gućnost po sla na sma nji va nju nje go vih po sle di ca. Ova kom ple men tar nost ne bi bi laništa no vo, jer je već uočena u od no su in du strij ske is hra ne i far ma ce ut ske in du stri je, ko je sedo pu nju ju i pod stiču - više br ze hra ne, više bo le sti, više le ko va.

Ova kav raz voj do gađa po država i Svet ska ban ka ko ja na osno vu ide o lo gi je za gre va nja većpod stiče raz voj use va ot por nih na sušu. Warren Evans iz Svet ske ban ke pro fet ski upo zo ra va:„Kao in sti tu ci ja ko ja se ba vi raz vo jem, mo ra mo da se usred sre di mo na činje ni cu da će mi li o -ni lju di bi ti žrtve kli mat skih pro me na“. A šta ako ume sto suše kre nu po pla ve na ko je pro me -nje ni use vi ne mo gu da od go vo re? Da li će „mi li o ni lju di„ stra da ti zbog pro me na kli me ili po -grešnih pro ce na?“

Šta vre di što je ova zi ma bi la le de na, fo ru mi i pa ne li će u svo jim za gre ja nim ka bi ne ti ma ida lje tu li ti o glo bal nom za gre va nju. Ka da je prošle go di ne, da bi iro ni ja bi la veća, Međuvla -din pa nel za kli mat ske pro me ne ob ja vio svoj naj no vi ji iz veštaj o glo bal nom za gre va nju,istočnom oba lom Ame ri ke je be sne la ne za pamćena snežna olu ja ko ja je po tra ja la dva me se -ca. Nji ma ta pro ti vrečnost uopšte ni je sme ta la i oni bi svo ju priču na sta vi li i ako bi se ko jimslučajem pin gvi ni na se li li na oba la ma Sre do ze mlja. Oni - po li tičari, ne pin gvi ni - ubeđeni suu te o ri ju za gre va nja jed na ko kao što su pre sa mo tri de ce ni je za go va ra li da se ne u mit nokrećemo ka le de nom do bu. On da su nam sta vlja li u iz gled nu kle ar nu ili pri rod nu zi mu, a sa -da do bi ja ju No be lo ve na gra de za bor bu pro tiv glo bal nog za gre va nja – ne pri ja te lja iz gle davećeg i od sa mog Bin La de na, jer je još ma nje uhva tljiv od nje ga. Teško je za i sta od u pre ti seovoj la vi ni ko ja se sa mo u ve re no po zi va na „većinu“ ko ja mi sli isto kao oni. Ni je la ko u timokol no sti ma sačuva ti zdrav ra zum i kri tički duh i isti na ma au to ri te ta pro tiv sta vi ti au to ri tetisti ne da još u naj ma nju ru ku ni je iz ve sno da naša pla ne ta ne ma do vo ljan ka pa ci tet hlađenja.

Pr vi ve li ki po li tički glas pro tiv ovog glo bal nog pod gre ja va nja u av gu stu 2007. go di ne di -gla su četi ri čla na au stra lij skog par la men ta. Oni su pre ki nu li glo bal nu uni so nost uka zu jućida su „kli mat ske pro me ne pri rod na po ja va ko ja nas uvek pra ti i uvek će nas pra ti ti“. Očito jeda su bi li oba vešte ni o Mi lu ti nu Mi lan ko viću i nje go voj kli ma to lo gi ji (ipak Ste fa ni i Ma ri naMi lan ko vić žive u Au stra li ji), ko ji je još 1913. tačno računao kli mat ske uslo ve na pla ne ta maSunčevog si ste ma. To se vi di u nji ho vom sta vu „da je pro me na kli me opažena i na dru gimpla ne ta ma i nji ho vim pra ti o ci ma - na Mar su, Ju pi te ru, Tri to nu, Plu to nu, Nep tu nu i dru -gim...“ Ove tvrd nje oni su iz ne li u iz vešta ju ko ji su pot pi sa li kao čla no vi Au stra lij skog na ci o -nal nog ko mi te ta za na u ku i kao čla no vi gru pe od je da na est po sla ni ka ko ja je tre ba lo da pro -ce ni sprem nost Au stra li je da se suoči sa iza zo vom glo bal nog za gre va nja. Po vod je bi la svesnažni je pri sut na ide ja da se za gre va nje uspo ri „hva ta njem“ i pod zem nim od la ga njem ugljen -di ok si da da bi se ta ko sprečila nje go va emi si ju u at mos fe ru. Većina po sla ni ka iz ove gru pe je 45


sta vi la pot pis na iz veštaj ko ji za ključuje da po sto je ja sni do ka zi da čove ko vo de lo va nje imapo gu ban uti caj na kli mu. Međutim, četvo ri ca su ima li do volj no hra bro sti da se od u pru jed -no u mlju i da po tom ob ja ve za se ban iz veštaj u ko me na vo de da ne ga ti van uti caj čove ka „tektre ba da se do kaže“. „Pro me na kli ma ta pri rod no je“, kažu oni, „svoj stvo pla ne ta sa ga so vi timomo tačem. Otu da uvek možemo da očeku je mo da će se po lo vi na pla ne te za gre va ti. To ne maničega za jed ničkog sa ljud skim ak tiv no sti ma“. U Evro pi, ko ja oduševlje no po zi va na kr staškirat sa kli mom, a isto vre me no pro da je za sta re le teh no lo gi je dru gim kon ti nen ti ma, ova kvih sa -ve snih jav nih rad ni ka kao u Au stra li ji očito ne ma, ili ako ih ima ne da je im se glas, već se raz -ličitim pri god nim oku plja nji ma i iz ja va ma stva ra uve re nje da je sve ja sno, da je veštačka kli -ma moćni ja od pri rod ne, da su po sle di ce ra da er kon dišna pre težni je od dej stva pri ro de. Tu,na rav no ni je teško pre po zna ti no vo pa ko va nje sta re na do bud ne ide o lo gi je o sve moći čove kako ja je to li ko za luđiva la naše pret ke. Raz li ka je sa mo u to me što je ta ilu zor na sve moć da nasdo bi la zlo slut ni ne ga tiv ni pred znak.

Da njih četvo ri ca ni su di gli glas, ne ke od ve li kih kor po ra ci ja bi već do bi le po sao sto leća,ka ko je na zvan pred loženi pro je kat ko ji pro blem glo bal nog za gre va nja svo di na hva ta nje iskla dište nje okri vlje nog ga sa sta kle ne bašte u pećine - po sao ko ji neo do lji vo pod seća na onajiz An der se no ve baj ke (da li je to baj ka?) Ca re vo no vo ode lo. Za i sta sa vršen po sao: bez ob zi rana ne pred vi di ve eko loške po sle di ce i da li bi bio hva tan sa mo au stra lij ski ili možda i azij ski,čak ame ričkiugljen di ok sid. Istu pa nje po sla ni ka ipak ni je ube di lo au stra lij ske gla sače ko je sa -da uz sva ku me te o ro lošku prog no zu plaše glo bal nim za gre va njem. Pre mi jer John Howard(Džon Ha u ard), na zvan „kli mat ski skep tik“, jer mu se ni je mi li lo da mi li jar de do la ra po re skihob ve zni ka po troši na skla dište nje ugljen di ok si da u pećina ma, iz gu bio je na iz bo ri ma. Po bed -nik, Ke vin Rudd (Ke vin Rud), na pr voj kon fe ren ci ji za no vi na re obećao je, ma ka ko tozvučalo ap surd no, „mo men tal nu ak ci ju“ u bor bi sa kli mat skim pro me na ma. No vom au stra lij -skom pre mi je ru to je pri o ri tet i on je neo d ložno pot pi sao pro to kol iz Kjo ta. Au stra lij ska de -le ga ci ja od mah je tri jum fal no otišla u Ba li da se na Međuna rod noj kon fe ren ci ji Uje di nje nihNa ci ja o kli mat skim pro me na ma pri druži bor bi pro tiv glo bal nog za gre va nja.

Na Ba li ju je po sta lo vi dlji vo da je ugljendi ok sid već ura dio nešto od da le ko sežne važno -sti. Ako ni je iz me nio kli mu, pro me nio je glo bal ni ge o po li tički po la ri tet, jer su se neočeki va -no na jed noj stra ni našli Ame ri ka, In di ja i Ki na ko ji od bi ja ju da se po vi nu ju dik ta tu Kjo ta. In -di ja i Ki na ne ma ju na me ru da mu se pri klo ne jer je nji ho va hlad na po ru ka - mi na sta vlja mo,a vi vi di te šta ćete sa teh no lo gi jom ko ju ste sa mi stvo ri li. To je vaš pro je kat i rešite ga sa mi,naš pri o ri tet je bor ba pro tiv si ro maštva. Ove ze mlje su sve sne da ide o lo gi ja za gre va nja možedo bro da po služi i re de fi ni sa nju neo ko lo ni jal nog od no sa, ob zi rom da se njo me širi strah daće se širo ki obal ski po ja se vi u ze mlja ma sa ni skom oba lom, ka kve su In di ja i Ki na, vr lo br zonaći pod vo dom i pri mo ra ti mi li o ne lju di da po traže no va sta ništa. Ti me oni i bez za gre ja va -nja dižu tem pe ra tu ru i po ten ci ra ju društve nu uz ne mi re nost u tim ze mlja ma.

Vre lu ras pra vu na Ba li ju pot pa lji va la je i eko loška or ga ni za ci ja „Gre en pe a ce“ (Grin pis),ko ja je hlad no oćuta la bom bar do va nje ra fi ne ri ja i tra fo sta ni ca po Sr bi ji, ali ko ja sa da us pa lje -no na tran spa ren ti ma is pi su je pri god nu po ru ku „Ne moj te sku va ti pla ne tu“. Tu po ru ku čita46


oko 10.000 (slo vi ma de set hi lja da) učesni ka iz 19 ze ma lja ko ji kreću u boj pro tiv kli mat skihpro me na. Sa da je sve ja sno: ima mo ne pri ja te lja (kli mu) i one (po li tičare i tr gov ce) ko ji tre bada nas od ve du u no vu ne za gre ja nu bu dućnost. Kao što se ne ka da, sta rim rečni kom rečeno,kla sna bor ba in ten zi vi ra la sa da se u no vom ide o loškom ključu učesni ci ma kon fe ren ci je naBa li ju ob raća in do nežan ski mi ni star za eko lo gi ju go vo reći „kli mat ske pro me ne se ubr za va -ju“. Na rav no da se ubr za va ju, jer je ne ko do volj no zlo ban da to učini iz računao da su učesni -ci kon fe ren ci je le to vi ma do i od Ba li ja, upo tre bom lo kal nog pre vo za, ko rišćenjem ho te la ikon fe ren cij skog pro sto ra do pri ne li da se emi tu je do dat nih 500.000 to na ga so va sta kle nebašte.

Ka ko bi čupa vi Karl Marks re kao - ba uk kli me kruži sve tom. Ia ko ne ma zna ko va da se Ze -mlja vr ti dru gačije ili da Sun ce jače si ja, strah od kli me i nje nih me na se ipak ne za drživo širi.Stra hu i ni je po treb na ne ka kva stvar na pod lo ga - on je do vo ljan sam se bi. Možemo sa mo daza mi sli mo šta će se do go di ti ka da sve po ti snu te ne u ro ze (psi ho loške, društve ne, na ci o nal -ne...) pet mi li jar di lju di bu du in ve sti ra ne u pro blem kli me - da li će ta ko na sta ti jed na odonih ve li kih hi ste ri ja ka kve je Evro pa već ima la pri li ke da vi di kroz ra zne pro go ne vešti ca?

Ta ne u ro za po la ko po pri ma sve od li ke pra vog kr staškog ra ta, ko ji, ka ko sa da stva ri sto je,kao da pred vo di Al Go re (Al Gor), do bit nik No be lo ve na gra de za glo bal no za gre va nje, spre -man da se bo ri pro tiv kli me kao što je to pre de set go di na činio pro tiv Sr bi je, ne žaleći fo sil -na go ri va za hi lja de avi o na ko ji su se ja li smrt. Iza Go ra, po red broj nih NVO sprem no idu iteh no lo zi ko ji nu de no ve, do sa da nečuve ne, efi ka sne načine ob računa sa kli mat skim pa -klom. Oni pred lažu niz is hi tre nih, la ko mi sle nih i sku pih teh no loških dej sta va ko ji ma bi hte lida sma nje za gre va nje. Po red već po me nu te au stra lij ske ide je o de po no va nju ugljendi ok si dau pod zem ni svet, tu su i za mi sli o po sta vlja nju džinov skog sun co bra na u or bi tu, ras pršiva njude set mi li o na to na sum por nog pra ha go dišnje ko ji bi ras hlađivao at mos fe ru, stva ra njuogrom nih veštačkih led ni ka i za sićiva nju oke a na hi lja da ma to na sul fa ta gvožđa da bi se pod -sta kao raz voj plank to na ko ji mo gu da ap sor bu ju ugljen di ok sid. Oni na taj način pod gre va juna du da se može upra vlja ti kli mom, u čemu oni ne sklo ni teh no loškim pu sto lo vi na ma vi desa mo rđavo spe ci ja li stičko obra zo va nje ko je na pro blem ce li ne po kušava da pruži fah-idi ot -ski od go vor. Još se Ni ko la Te sla u svo joj au to bi o gra fi ji sme je ne kom ame ričkom naučni ku„ko ji je želeo da upum pa va va zduh iz vrućih zo na u ume re ne zo ne, pot pu no za bo ra vlja jućina činje ni cu da je Bog već stvo rio gi gant sku mašinu u tu svr hu“.3 Glav no u sve mu to me i je -ste ne moć shva ta nja ce li ne, jer čak da se pro blem kli me i reši na ova ko vul ga ran način, osta -je činje ni ca da je to po raz ci vi li za ci je ko ja na taj način mo ra da po mišlja da de lu je na kli muda bi op sta la.

Tim rešenji ma za pra vo se sve du blje pro pa da u začara ni krug, jer ono što tre ba da rešipro blem po ja vlju je se kao još veća ne vo lja. Do bar pri mer za to je po kušaj da naf ta bu de za -me nje na „e ko loški čis ti jim“ eta no lom. Eta nol je al ko hol do bi jen fer men ta ci jom šećera iz žita -ri ca i dru gih or gan skih ma te ri ja la iz ko jih se može do bi ti bi o ma sa. On za i sta ima vi so ku ok -tan sku vred nost, ali da bi se do bio li tar eta no la po treb no je po trošiti dvo stru ko više si ro vi ne

473 Ni ko la Te sla, Mo ji iz u mi, Za vod za udžbe ni ke i na stav na sred stva, Be o grad 1998, str. 38.


i ener gi je iz fo sil nih go ri va ko je bi on tre ba lo da za me ni. Ma sov na pro iz vod nja eta no la do vo -di i do ra sta ce na žita ri ca. Mek sičko na ci o nal no je lo, tor ti lja, višestru ko je po sku pe lo u pro -te klim go di na ma zbog ce ne ku ku ru za ko ji se ta mo ko ri sti za do bi ja nje eta no la. Ka ko eta nolima ma nju ener get sku vred nost, iz la zi da je nje go vo do bi ja nje sku plje i više za gađuje život nusre di nu od do bi ja nja li tra naf te. To se vi di i na pri me ru In do ne zi je gde se is krči dva mi li o nahek ta ra go dišnje (po lo vi na po vršine Sr bi je) da bi se ga ji le pal me od ko ji se do bi ja pal mo voulje od ko ga se pra vi bi o di zel. Is krčena šuma ap sor bo va la bi mno go više ugljendi ok si da ne -go što se bi o di ze lom sma nju je nje go vo oslo bađanje.

Da lje od ovih pa ra dok sa i ne možemo do spe ti sve dok nam Al Go re i Gre en pe a ce , teh -no lo zi i eko lo zi, rešava ju pro blem kli me. Nji hov za ključak je za pra vo una pred spre man: ni -ka ko ne pre i spi ti va ti ak si o me po trošačkog društva, već sta ti u red za no ve nu kle ar ne cen tra -le ko je će da ti do volj no ener gi je za bez broj ne iz mišlje ne po tre be. Po sle di ce glo bal nog za -gre va nja otu da će bi ti da le ko sežne čak ia ko tem pe ra tu ra u pri ro di uopšte ne ra ste. Sa svimje do volj no da po ra ste društve na tem pe ra tu ra i do ne su po grešne od lu ke, što se očito većdo gađa.

Za strašiva nje kao osnov ni način di za nja društve ne tem pe ra tu re je uze lo širo kog ma hai u nje mu pred njači, kao i uvek, ze mlja u ko joj je na sta lo čuve no Or ve lo vo de lo „1984.“.Časo pis New Sci en tist (Nju sa jen tist) do no si spe ci ja lan broj o po bi ja nju svih za blu da (čitajje re si) da kli ma ne po sta je to pli ja, a u iz vešta ju uti caj ne ne vla di ne or ga ni za ci je Oks farmna vo di da je od 120 ve li kih pri rod nih ka ta stro fa počet kom osam de se tih prošlog ve ka došlodo to ga da ih sa da ima oko 500 i da su sve po ve za ne sa glo bal nim za gre va njem. I ne sa moto, već se na vo di i da 2007, ko ja se u vre me pi sa nja iz vešta ja još ni je za vršila, „sle di obra zacsve češćih i kri vu da vi jih, ne pred vi di vi jih i zaoštre nih vre men skih pri li ka ko je po gađaju sveviše lju di“. Bar ba ra Stoc king (Bar ba ra Sto king), ko ja pot pi su je ovaj iz veštaj, ne li bi se otu -da da utvr di da „ak ci ju va lja pred u ze ti sa da ka ko bi smo se pri pre mi li za no ve ka ta stro fe. Usu prot nom biće teško pružiti ade kvat nu po moć, a po sle sko rašnjeg na pret ka u raz vo judoći će do na za do va nja“. Očito da u or ve lov skom sti lu ona već zna ka kva će bi ti bu dućnosti ne us teže se da nam kaže šta tre ba da ra di mo, je di no što ni je ja sno ka ko raz rešava pro ti -vrečnost uočenih „sve ne pred vi di vi jih vre men skih pri li ka“ i po u zda nog očeki va nja „no vihka ta stro fa“.

U iz vešta ju, a sve više i u no vin skim na pi si ma, čak se i ugljendi ok sid, he mij ski ele mentbez ko ga ne ma živo ta, na zi va „štet nim ga som“. Pot pu no je na rav no ne ra zum no at mos fer skigas na zi va ti „štet nim“, ia ko la bo ra to rij ske ana li ze po ka zu ju da rod use va može da se po većaza 30 od sto pri po većanju emi si je ugljendi ok si da, ali u ovoj te mi kao da je sve ma nje ra zu ma,a sve više po ti snu tih ne u ro za. Iz ovo ga ni je teško za ključiti da se o pro me ni kli me jed no stav -no ne može su vi slo go vo ri ti sta vlja jući u pr vi plan veštačke uti ca je, jer oni ni su ni ob je di nje -ni ni ka kvim do sled nim pri stu pom. Ne po sto ji te o ri ja veštačke pri nu de kli mat skih pro me na,jer se pret po sta vlje na kli mat ska ka u zal nost ugljendi ok si da ne može ta ko na zva ti. Naj bo lji sa -ve znik du hu i ra zu mu u ovim stva ri ma sto ga je Mi lu tin Mi lan ko vić, jer je di na te o ri ja ko jauspešno ob jašnja va di na mi ku kli me kao po sle di cu or bi tal ne di na mi ke i od no sa naše pla ne te48


sa Sun cem je ste nje gov Ka non osunčava nja. Osnov na Mi lan ko vićeva ide ja, ko ja ne bi tre ba -lo da dođe u pi ta nje iz pro stog raz lo ga, jer ćemo iz gu bi ti je di nu po tvrđenu te o ri ju kli me ko -ju ima mo, je ste da kli mat ske pro me ne tre ba pre sve ga sa gle da ti u astro nom skoj per spek ti vi ipre po zna ti or bi tal nu di na mi ku naše pla ne te kao osnov ni, možda i je di ni po kre tač ko le ba njatem pe ra tu re na njoj. Ova kav Mi lan ko vićev hla dan pri laz, nje go va ja sna po de la te o ri je na „a -stro nom ski“ i „fi zi kal ni“ deo, od ličan je ko rek tiv pre više va tre nim za go va ra nji ma glo bal nogza gre va nja in du ko va nog spa lji va njem fo sil nih go ri va, ko ja teže da se u pr vi plan po sta vi „fi zi -kal ni“ pri stup, a po ti sne „a stro nom ski“.

Međutim, ne ma tra go va da su pi sci jav nih do ku me na ta o kli mi čita li Ka non. U nji ma seMi lan ko vić i ne po mi nje, već se sa mo „po dra zu me va“, što je sa mo ko rak od ig no ran ci je i doskre ta nja na stran pu ti cu. Na pu sti mo li prak tično Ka non osunčava nja i počne mo li bes kraj nuana li zu veštačkih uti ca ja na kli mu, pre ti opa snost da se iz gu bi kom pas i da se od dr veća višene vi di šuma. Sa Mi lan ko vićevog ho ri zon ta stvar je sa svim ja sna – pla ne ta se za gre va i za gre -vaće se u sle dećih 15.000 go di na uko li ko ne dođe do na gle pro me ne rit ma, br zog pre la ska ule de no do ba upra vo zbog za gre va nja, ka ko uka zu ju ne ki kli ma to lo zi. Za to je priča o in du -strij skom za gre va nju ko je na vod no po jačava pri rod no za gre va nje suštin ski su višna. Ona jene ka kva „san ta sim pli ci tas“, do da va nje ma le nog ugar ka na ras plam sa lu lo maču, s ob zi rom dasu ko smičke i ze malj ske ener gi je ne sa me ri ve. Reč je o pri rod nom, ko smičkom pro ce su nako ji čovek ne može da utiče.

Mi lu tin Mi lan ko vić je ta ko bez svo je vo lje po stao naj značaj ni ji sve dok pro tiv ide o loškemon taže pro ble ma kli me, jer je nje gov Ka non osunčava nja od ličan ko rek tiv pre gre ja nom za -go va ra nju in du strij ski in du ko va nog efek ta sta kle ne bašte. On po ka zu je da se pro me na uvekdešava, ali kao plod od no sa sa Sun cem, a ne sa elek tričnom si ja li com. Po kušaj da se Sun ceza me ni si ja li com, ta ko ka rak te ri stičan za teh no loško sle pi lo, na rav no ne može da uro di plo -dom. To je pro sto šire nje mra ka. In du stri ja fo sil nih go ri va može da ima od ređeni uti caj naživot, ali suštin ski ne i na kli mu. Sto ga ono osnov no čega tre ba da bu de mo sve sni je ste da jeda nas ne u po re di vo više reč o po li ti ci kli me, ne go o pro me ni kli me. Te dve stva ri tre ba ja snoraz dvo ji ti, one ne ma ju ni ka kvu ve zu jed na sa dru gom, bo lje rečeno mo gu da te ku upo re do,jer se tre nut na usme re nost pro me ne kli me ne može ni do ka za ti ni opo vrg nu ti, s ob zi rom danje na di na mi ka pre va zi la zi vre me u ko me mi de lu je mo.

Iz ve sno je da je u dav noj prošlo sti pla ne te bi lo mno go pro me na kli me. Ne ke od njih subi le ve o ma oštre, čak i u po sled njem međule de nom do bu ko je je počelo pre oko 10.000 go -di na. Iz ve sno je i da će ove pro me ne na sta vi ti da se do gađaju, bi lo da in du stri ja na sta vi daoslo bađa ga so ve sta kle ne bašte ili ne. Ali tre ba po seb no bi ti sve stan da da našnji uti caj in du -stri je ni je re le van tan za da našnju di na mi ku kli me, jer da in du stri ja i može da utiče na pro me -nu, ona ne može da sma nji vre me od zi va led ni ka na nju. Na pri mer, po lar nom led ni ku tre ba10.000 do 100.000 go di na da od go vo ri na bi lo ka kvo glo bal no za gre va nje ko je bi se da nasde si lo. Ve li ki pla nin ski led ni ci od go va ra ju kroz 1.000 do 10.000 go di na, dok ma lim pla nin -skim led ni ci ma tre ba 100 do 1.000 go di na. Otu da je jed no od ob jašnje nja da se led ni ci da naspo vlače od go va ra jući na pri rod no za gre va nje ko je se do go di lo u to plom pe ri o du Sred njeg 49


ve ka, ili čak na još to pli je raz do blje od pre oko 6.000 go di na. „U svim svo jim ra do vi ma na -glašavao sam“, kaže Mi lan ko vić, „a i ge o lo zi to zna ju, da mi ni mu mi i mak si mu mi tem pe ra tu -re mo gu da za kašnja va ju po ne ko li ko hi lja da go di na iza epo ha ko je na mo jim so lar nim kri va -ma od go va ra ju eks tre mi ma in so la ci je...“4 Gle da no s dru ge stra ne, iner ci ja je očita i u pro ce nida kli mat skom si ste mu tre ba naj ma nje 40.000 go di na da bi urav no težio ljud sko na rušava njepri rod nog po ret ka ko je se može do go di ti u sle dećih ne ko li ko ve ko va.5

Kli ma Ze mlje ni je se još to li ko za gre ja la kao u 11. ve ku.6 To je ne dvo smi sle no po ka za nono vi jim istraživa nji ma ko ja su ko ri sti la de vet ne za vi snih ge o loških kli mat skih za pi sa (tre set,je zer ske se di men te, je zgra iz led ni ka, go do ve dr ve ta...) da bi pri ku pi la tem pe ra tur ne od li kepro me na kli me u Ki ni to kom po sled nja dva mi le ni ju ma.7 Kom po zit ni za pi si tem pe ra tu ra ot -kri li su neo bično to ple uslo ve od 800. do 1400. go di ne naše ere, što na rušava ide ju „ne za -pamćenog zgre va nja“ XX ve ka. To plo ta ovog raz do blja može se sma tra ti pra vil nim is po lja va -njem pri rod no po buđenih uslo va sličnih oni ma od pre go to vo hi lja du go di na. Ovaj to pli pe -riod došao je do vr hun ca na Gren lan du između 900. i 1200. go di ne i u Evro pi između 1100.i 1300. go di ne. Tem pe ra tu re u tom raz do blju, po zna tom kao sred nje ve kov ni (ma li) kli mat skiop ti mum, po sta le su jed na ko vi so ke kao u post gla ci jal nom kli mat skom op ti mu mu. Po sleovog raz do blja usle dio je pet sto ti na go di na ve li ke hlad noće po zna tih kao ma lo le de no do bada bi, na pri mer, na se o bi ne na Gren lan du ne sta la po sle 1400. go di ne

Mno gi dru gi na la zi ta kođe go vo re da XX vek ve ro vat no ni je bes pri mer no naj to pli je kli -mat sko raz do blje po sled njeg mi le ni ju ma i da po sled njih de ce ni ja tem pe ra tu ra mo der nog to -plog pe ri o da ni je do sti gla onu sred nje ve kov nog to plog pe ri o da. Po red to ga, ka ko je kon cen -tra ci ja CO2 u sred nje ve kov nom pe ri o du bi la mno go niža ne go u sa dašnjem to plom pe ri o du,ne ma raz lo ga da se za gre va nje kli ma ta da nas pri piše ra stu CO2 ko ji se u međuvre me nu do -go dio.8 Ne ki istraživači sma tra ju da po rast sa držaja CO2 u at mos fe ri u međule de nim do bi mani je uzrok, već po sle di ca za gre va nja.

Gla sno uka zi va nje na rast pro sečne glo bal ne tem pe ra tu re pri kri va i činje ni cu da ne maglo bal no jed no o bra znog za gre va nja. Te kuće za gre va nje naj veće je između 40° i 70° se ver nege o graf ske širi ne, ali se pri tom po sled njih de ce ni ja se ver ni Atlant ski okean ras hlađuje.Braitwait je 2002. go di ne ana li zo vao bi lans ma sa 246 led ni ka u sve tu i po ka zao da za i sta une kim obla sti ma led ni ci ima ju ne ga tiv ni pri rast ma se ko ji se po du da ra sa za gre va njem, kaona pri mer led ni ci Al pa ko ji se po vlače. Međutim, ima ta kođe obla sti sa po zi tiv nom pri ra stom,kao što su skan di nav ski led ni ci ko ji ra stu i led ni ci na Kav ka zu ko ji su u rav no teži. Raz ma tra -

50

4 Mi lu tin Mi lan ko vić, Iza bra na de la, knj. 6, Za vod za udžbe ni ke i na stav na sred stva, Be o grad 1997, str. 4595 An dre Ber ger et al., Mi lan ko vitch and beyond, „Pa le oc li ma te and the Earth Cli ma te System“, Ser bian Academyof Sci en ce and Arts, Bel gra de 2005. 6 Hu bert H. Lamb, Cli ma te, History and the Mo dern World, Ro u tled ge, Lon don, 1995. 7 Yang, B., Bra e u ning, A., Johnson, K.R. and Yafeng, S., Ge ne ral cha rac te ri stics of tem pe ra tu re va ri a tion in Chi -na du ring the last two mil len nia, „Geophysical Re se arch Let ters“, 2002, 29: 10.1029/2001.8 Soon, W. and Ba li u nas, S., >Proxy cli ma tic and en vi ron men tal chan ges of the past 1000 years. „Cli ma te Re se -arch“, 2003, 23: 89-110.


jući raz voj svih ana li zo va nih led ni ka (od oko 80.000 ko li ko je pro ce nje no da ih ima) u pro te -klih 50 go di na, Braithweit (Braj tvejt) je pri me tio da „po sled njih go di na ne ma očite za jed -ničke ili glo bal ne težnje ka po većanju to plje nja led ni ka“.9

Jed no stav no rečeno, teh no loška pri nu da ni je snažni ja ne go or bi tal na, ni ti veštačko dej -stvo na kli mu može da bu de neo d ložno ka da već or bi tal no dej stvo pod ra zu me va od la ga nje.Pre gre ja no za go va ra nje efek ta sta kle ne bašte otu da ne ma od li ke naučne te o ri je, već cr te ide -o loškog ma ni fe sta. U tom smi slu Mi lan ko vić je i sa da značajan, jer pro blem vraća na nje go vate melj na načela, osunčava nje Ze mlje i nje go vu di na mi ku. On bi tre ba lo da bu de pr vi ko ji bina to uka zao, ali on ni ne po mišlja na to, jer je ta kvo gle dište ap surd no iz per spek ti ve Ka no -na, ob zi rom da je za kli mat ske pro me ne „od go vor na“ di na mi ka le ta, a ne zi me.

I za to je po nov no čita nje Ka no na osunčava nja važno, jer se iz nje go ve per spek ti ve ni ka -ko ne može reći da su čovek i in du strij ski za mah glav ni po gon me nja nja kli me. Ta kav stav nedo pušta da kli ma to lo gi ja pre ra ste u ali bi i pre tekst za raz ličite tr go vačke na me re i am bi ci o -zne po li tičke pro gra me.

Raz ve ja va nju tih pri vi da ne ho ti ce do pri no si i sam Mi lan ko vić pišući si nu Vas ku 5. mar ta1948. „Za vre me le ta pri pre mi li smo se za oštru zi mu. Na ba vi li smo dve to ne ‘kre ke‘ na cr noi dve to ne bu gar skog mr kog uglja pre ko Aka de mi je, čime smo na pu ni li naš po drum. Ali zi mani je došla. Od 3. ja nu a ra do 15. fe bru a ra ni smo ima li ni je dan hla dan dan, i sa mo je u dru gojpo lo vi ni fe bru a ra zi ma došla u krat ku, ali ve o ma bla gu po se tu. Sa da je sko ro već početakpro leća. U je da na est časo va pre pod ne ter mo me tar na mom pro zo ru, u sen ci je po ka zi vao+9°C. Po trošili smo sa mo po la naše re zer ve uglja, a osta lo je sko ro do volj no za ce lu sle dećuzi mu“.10 Ia ko je tem pe ra tu ra u zi mu te 1948. go di ne očito bi la vi so ka, Mi lan ko viću ne pa dana pa met da to ko ri sti kao ar gu me nat glo bal nog oto plja va nja. On bi tre ba lo da bu de pr vi ko -ji bi na to uka zao, ali on ni ne po mišlja na to, jer je ta kvo gle dište ap surd no iz per spek ti ve Ka -no na, s ob zi rom da su za kli mat ske pro me ne „od go vor na“ sveža le ta a ne hlad ne zi me. Mi lan -ko viću je po red to ga ne do sta ja la i reč „glo bal no“, ko ja je u svom da našnjem lažnom sja jusko va na tek kra jem 20. ve ka. Pre to ga ona se među kul tur nim lju di ma ma hom po ve zi va la saŠeks pi rom i nje go vim po zo rištem Glob na čijem je ula zu sta jao nat pis „Ceo svet glu mi“.

U skla du sa tim šeks pi rov skim čita njem glo ba li za ci je pred na ma se po ja vlju je ve li ko po -zo rište kli me gde stva ri pre svučene u no vo kli mat sko ru ho do bi ja ju sa svim dru gačiji iz gled.Kli ma je ste pro blem, ali je ona isto vre me no i do bro došlo ob jašnje nje ko je sve oprav da va.Ona kao da se pre tvo ri la u ne ku vr stu opšte am ne sti je za one ko ji u ime pro fi ta ra de naopštem ra za ra nju. Na pri mer, uočeno je u oke a ni ma sve ma nje ogrom nog pla vog tu nja,teškog i do po la to ne, ko ji je za la zio i u vo de Sre do ze mlja. Raz ma tra jući uzro ke te po ja ve ne -ki naučni ci su u pr vi rad sta vi li kli mat ske pro me ne, ko je do vo de do iz u mi ra nja ove vr ste. Pr -o me na kli me ta ko je iz vučena kao ne ki džoker ko ji ob jašnja va sve, jer je to mno go udob ni jene go po me nu ti pre te ra ni ulov ove ri be ko ja u ja pan skim re sto ra ni ma ima ce nu 550 evra za

51

9 Braithwaite, R.J. 2002, Gla ci er mass ba lan ce: the first 50 years of in ter na ti o nal mo ni to ring. „Pro gress inPhysical Geography“, 2002, 26: 76-9510 Vas ko Mi lan ko vić with as si stan ce from Ma ri na Mi lan ko vić, Let ters from my fat her.


ki lo gram. Ako se u ne kim dru gim ana li za ma i po me ne pre te ra ni ri bo lov, on da se on na vo dikao „je dan od uzro ka“.

Kli ma je i glav ni kri vac što će ne ke ze mlje, ka ko kon sta tu ju pred stav ni ci Agen ci je UN zaraz voj, zbog vre men skih kraj no sti (ob ja sni li smo da vre men ske pri li ke ni su isto što i kli ma)bi ti ma nje tu ri stički pri vlačne. I tu je kli ma do bro došla da pri kri je sve veće rad ne zah te ve kor -po ra ci ja, gu bi tak društve nih te ko vi na po ve za nih sa slo bod nim vre me nom, opšte osi ro -mašenje i rast osećanja ne si gur no sti, kao i osta le društve ne ne vo lje ko je će lju de sprečiti dalu ta ju sve tom. Ta ko kli ma po pri ma obri se glo bal ne ne u ro ze, jer lju di na nju, kao na men tal -nu de po ni ju, pre ba cu ju svo ju od go vor nost, kao na pri mer, za al ge ko je pre kri va ju Me di te -ran, a za čije šire nje se okri vlju ju ne za gađivači, već kli mat ske pro me ne. Kli mat ske pro me nesu do bro došli iz go vor za ono što svi zna mo da se dešava, a glav nom kriv cu se čini da je uspeoda bar ma lo za va ra trag.

Već sa ma činje ni ca do vođenja po li ti ke kli me na dnev ni red go vo ri da je rat sa pri ro domdošao do ste pe na ka da se više ne može ide o loški pri kri va ti na vod nim do bi ti ma od nje nog sa -vla da va nja. Ovla da va nje pri ro dom sve se više po ka zu je kao an tro po cen trična ilu zi ja onih čijije ideal Ti ta nik, a tre nu tak isti ne su dar sa le de nim bre gom. Ljud ska društva se već od početa -ka vre me na pro svećeno sti na la ze u ob ja vlje nom ra tu sa pri ro dom, ko ji se oprav da va ide o lo -gi jom eks plo a ta ci je, pod ređiva nja pri ro de, po većanja kom fo ra, ta ko zva nog na pret ka. Ali dabi se ski nu la od go vor nost za ve ro vat ni isto rij ski ne u speh uto pij skog po trošačkog društva,gde se višak kom fo ra plaća manj kom har mo ni je, i da bi se po trošačima prak tično re klo da jego to vo s naf tom, je di ni način je da se od go vor nost pre ba ci na kli mu.

Ako se na sta vi ovaj trend kli mat ske in kvi zi ci je, možda više nećemo moći mir ne sa ve sti nida pi je mo pi vo. U jed nim srp skim no vi na ma vi deo sam re kla mu kom pa ni je Mes ser (Mes ser)ko ja pi va ri ma pre po ručuje svo ja po stro je nja za uba ci va nje ugljendi ok si da u pi vo. Usko ro ćekli mat ski čis tun ci ili za tvo ri ti pi va re, jer sva ka otvo re na bo ca oslo bađa ugljen di ok sid ko ji do -pri no si glo bal nom za gre va nju, ili će tražiti da, kao što na ku ti ja ma ci ga re ta piše „pušenje ještet no za zdra vlje“, na flaši bu de na pi sa no „pi vo do pri no si glo bal nom za gre va nju“. Valj da ćedo otva ra nja po sled nje bo ce pi va pro teći još ne ko vre me, ali neo po zi va je činje ni ca da je ratkli mi ob ja vljen. Da li će u nje mu stra da ti sa mo pla vi tu nje vi i pi vo pi je osta je da vi di mo.

52

KLIMA(KS) PLANETE

DEO II

Nova karta sveta:

PROMENE EKOSISTEMA

1. BE LA KNJI GA O ZA GAđENJU U KI NI IZ GLE DA

kao spi sak po gi nu lih voj ni ka u Ka po re tu, pre gaženih od stra ne au stro u gar skih tru pa, ko jeza po se da ju čita vu rav ni cu ne na i la zeći više na bi lo ka kav ot por. U pr vom ika da pri pre -mlje nom do ku men tu zva ničnog Pe kin ga, na sto ji se da se na po zi ti van način pred sta ve na -po ri ko je je Ki na po sled njih go di na učini la u obla sti zašti te život ne sre di ne. Ali je re al nosta nje, ko je se na slućuje u po za di ni, za strašujuće.

Na šezde set pro ce na ta te ri to ri je Ki ne eko loška rav no teža ve o ma je krh ka, pre ko dva ipo mi li o na kva drat nih ki lo me ta ra – pri bližno osam pu ta veći po stor od ukup ne te ri to ri jeIta li je – pre tvo re no je u pu sti nju, ugroženo je 90 od sto trav na tih rav ni ca. U opa sno sti od iz -u mi ra nja je čak 44 od sto šum ske fa u ne i 29 od sto au toh to nih bilj nih vr sta.

Na ve de nim po da ci ma mo gu se pri do da ti i dru gi, ko ji ni su ob u hvaćeni ovom stu di -jom, ali su po zna ti jav nom mnje nju: sta nov ništvo pri bližno jed ne pe ti ne gra do va živi uuslo vi ma teškog za gađenja; obla ci štet nih ma te ri ja čita va in du strij ska pod ručja na ju guze mlje pre kri va ju 12 me se ci go dišnje; sva ke go di ne od bo le sti uzro ko va nih za gađenjemumi re 300 000 oso ba. Za me nik ki ne skog mi ni stra za zašti tu život ne sre di ne, ZhuGuangyao, iz ja vio je da zbog po sle di ca za gađenja država tr pi šte tu ko ja do stiže 10 od stobru to na ci o nal nog pro iz vo da (oko 200 mi li jar di do la ra), dok Svet ska ban ka pro ce nju jeda je reč o čak 15 od sto.

Do ku ment na vo di uspe he bor be za zašti tu život ne sre di ne: više od 30 fa bri ka ve li kihza gađivača za tvo re no je od 2001. do 2004. go di ne, po vršina po kri ve na gu stim šuma ma upo sled njih pet go di na proširi la se sa 18 na 20 od sto te ri to ri je ze mlje. Upr kos to me, knji gapred sta vlja pre sve ga po ziv na uz bu nu i upo zo re nje Ki ne zi ma, ka ko građani ma ta ko i ad -mi ni stra ci ji, da mo ra ju da za su ku ru ka ve uko li ko ne žele da se suoče sa ne po pra vlji vimpo sle di ca ma za gađenja, na sta lim usled si lo vi tog pri vred nog raz vo ja. 55

Ka ta stro fal ne raz me re za gađenja u Ki ni uli va ju strah i sa mom zva ničnomPe kin gu, ko ji po kušava da pre du zme neo p hod ne me re. Za pad, ko ji lju bo -mor no čuva sop stve na teh no loška do stig nuća, ne čini ništa ka ko bi sprečionaj go re

DA LI TRE BA DA PO MOG NE MO KI NIKA KO BI SMO PO MO GLI SE BI?DA, ALI... Francesco Sichi (Frančesko SIŠI)

UDK: 504.5(510)

NOVA KARTA SVETA: PROMENE EKOSISTEMA

Pa ipak, uslo vi su teški. Pre ne ko li ko go di na vla da je do ne la od lu ku da među kri te ri ju -me za pro ce nu ra da lo kal nih funk ci o ne ra (gu ver ne ra i gra do načel ni ka), po red do pri no saeko nom skom raz vo ju i društve no-po li tičkoj sta bil no sti na te ri to ri ji pod nji ho vom upra vom,uvr sti i učinak u bor bi pro tiv za gađenja. Po sle višeme sečne iz ra de pla na, ple me ni ta ide ja jeod bačena. Mno ge fa bri ke za gađivači ima ju uređaje za pročišćava nje, ali od bi ja ju da ih ko -ri ste na vo deći kao raz log eko nom sku neo drživost, zbog čega bi bi li sprečeni da plaćaju po -re ze. A lo kal na ad mi ni stra ci ja ima na ročito raz u me va nje za ovu vr stu ar gu me na ta.

Rad lo kal nih ure da za zašti tu život ne sre di ne ve o ma ma lo za vi si od od lu ka mi ni star -stva u Pe kin gu, bu dući da oni račune po lažu ne po sred no ob la snoj ad mi ni stra ci ji ili nad -ležnoj opšti ni. To je, po mišlje nju ki ne skih društa va za zašti tu život ne sre di ne, je dan odnaj većih raz lo ga sla bo sti i ne do volj nih re zul ta ta u eko loškoj zašti ti. Ki ne sko mi ni star stvoza zašti tu život ne sre di ne vo le lo bi da ima veću vlast na lo kal nom ni vou, ali se suočava sapro ti vlje njem gu ver ne ra i gra do načel ni ka, ko ji ne ra do ustu pa ju de liće svo je vla sti.

Ali, ni sa mo mi ni star sto za zašti tu život ne sre di ne ne tre ba ni ka ko pošte de ti kri ti ke.Jed na in ter na is tra ga iz 2005. go di ne utvr di la je da je ta dašnji mi ni star za zašti tu život nesre di ne, Xie Zhen hua, kriv pošto ni je bla go vre me no pred u zeo od go va ra juće ko ra ke u ve zisa ka ta stro fom kod Song hua, re ke ko ja je za tro va la vo de ne re zer ve u gra du Har bin, na se -ve ro-is to ku ze mlje. Mi ni star je sme njen, a mi ni star stvo je re kon stru i sa no, ali mno ge nad -ležno sti još uvek ne ma ju do bru uza jam nu ko or di na ci ju. Zbog to ga je, na pri mer, ita li jan -sko mi ni star stvo za zašti tu život ne sre di ne, ko je ima glav nu ulo gu u spro vođenju međuna -rod nog pro jek ta sa rad nje sa Ki nom u obla sti eko loške zašti te, pri nuđeno da ko or di ni rasvo je de lo va nje sa mnoštvom lo kal nih ki ne skih usta no va.

Osim to ga, ta kve usta no ve često od bi ja ju da u pot pu no sti pri hva te od go vor nost za šte -tu ko ju su na ne le život noj sre di ni. Zva nični ci Pe kin ga, na pri mer, već du go kao uspehističu eli mi ni sa nje sta rih grej nih uređaja na ugalj iz cen tra, ali se žale na činje ni cu da jepo ras tao broj au to mo bi la i da to kom noći broj ni ka mi o ni sa pre va ziđenim ti po vi ma di zelmo to ra ula ze u sre dište gra da. Re zul tat: iz me nje na je ti po lo gi ja za gađiva nja, ali je ni voza gađenja i da lje ostao vr lo vi sok.

U po sled nje vre me su, po bra zil skom mo de lu, u de vet pro vin ci ja za počeli eks pe ri men tisa no vim mo de lom upo tre be mešavi ne eta no la i ben zi na, što bi tre ba lo da do ve de do pa -da za gađenja i, u isto vre me, do ma njeg uvo za naf te. Pro vin ci ja Gu ang dong, na se ve ru ze -mlje, da la je ve li ki pu bli ci tet otva ra nju fa bri ke Mag ne ti Ma rel li, ko ja je po nu di la teh no lo -gi ju sa znat no jed no stav ni jim ko rišćenjem eta no la. Ali eta nol, ko ji se do bi ja iz šećer ne tr -ske ili od dru gih ob li ka bi o ma se, po sta vlja no ve zah te ve u obla sti zašti te život ne sre di ne.Na i me, neo p hod no je re or ga ni zo va ti značajan deo po ljo pri vred nog sek to ra, ko ji je da nasskon cen tri san na pro iz vod nju žita ri ca za pre hra nu sta nov ništva. Osim to ga, ona ista ob -ra di va po lja u ru ral nim sre di na ma, ko ji ma am bi ci o zan pro je kat pro iz vod nje bi o go ri vado de lju je cen tral nu ulo gu, već go di na ma tr pe po sle di ce od li va rad no spo sob nog sta nov -ništva. Go di ne 1980, ki ne ska po pu la ci ja u gra do vi ma bro ja la je pri bližno 200 mi li o na; 25go di na ka sni je taj broj se po peo na više od 500 mi li o na. U ovom raz do blju, eko no mi ja56

DA LI TRE BA DA PO MOG NE MO KI NI KA KO BI SMO PO MO GLI SE BI? DA, ALI...

doživlja va rast od 10 od sto go dišnje i mo ra da održi ta kav ri tam u na red ne tri de ce ni je,ka ko bi obez be di la pri sto jan život ni stan dard za 800 mi li o na sta nov ni ka ko ji još uvek na -se lja va ju ru ral ne kra je ve. Sa tre nut nim rit mom do se lja va nja u ur ba ne sre di ne, računa seda će se oko 2030. go di ne broj no vih sta nov ni ka u gra do vi ma po većati za 300 mi li o na i daće se sa mim tim po većava ti ni vo za gađenja. Već da nas je za gađeno 64 od sto re zer vi vo de uve li kim i sred njim gra do vi ma, a ko ličina vo do no snih slo je va ima ten den ci ju opa da nja.Više od 300 mi li o na Ki ne za ne ma pri stup vo di za piće.

2. Ima se uti sak da je rav no teža između čove ka i pri ro de, ko ja je ve ko vi ma bi la pa ra -dig ma ki ne ske kul tu re, ne po pra vlji vo na rušena. Za je dan na rod ko ji ne ma bo ga i svojOlimp, pri ro da je bi la du hov ni i re li gi o zni kom pas. Da nas ki ne ska re li gi ja pri ro de iz gle da,ako ne već mr tva a ono za si gur no u ko ma to znom sta nju: ka ko je spa si ti ne pred sta vlja sa -mo pi ta nje op stan ka, već i pi ta nje kul tur nog iden ti te ta.

S dru ge stra ne, međutim, tu su i zah te vi eko nom skog raz vo ja. Pro to kol iz Kjo ta nu diKi ni mo gućnost da do bi je kre di te za pro ces za gađiva nja, od no sno do zvo lja va da Ki na na -sta vi sa za gađiva njem u većoj me ri ne go što to čini da nas. Su sed na In di ja, od lučna u na -me ri da u pri vred nom raz vo ju ne za o sta ne za Ki nom, ne želi ni da čuje za bi lo ka kva ogra -ničenja u obla sti za gađiva nja život ne sre di ne.

Raz me re ka ta stro fal nog za gađenja život ne sre di ne u Ki ni ta kve su da je zva nični Pe -king sa mo i ni ci ja tiv no kre nuo u bor bu za sma nje nje emi to va nja ugljendi ok si da za pe ti nudo 2012. go di ne. Ple me nit po du hvat iza ko ga se kri je kon kret na po tre ba: po kušaj da sesma nje troško vi ener gi je. Ki ne ski uvoz naf te ra ste kon stant nim rit mom i, za jed no sa ko -ličinom ko ju uvo zi In di ja, pred sta vlja je dan od fak to ra ko ji su uti ca li na vr to glav rast svet -ske ce ne si ro vog pe tro le ja. Sma nje nje ki ne skog uvo za naf te ima lo bi da kle dvo stru ko po vo -ljan efe kat: sma nji lo bi držav ne troško ve za ener gi ju i do pri ne lo bi da se ob u zda po većanjece ne naf te na glo bal nom tržištu.

Ova raz ma tra nja im pli ci ra ju ra zne po sle di ce, ka ko je to ne dav no u Pe kin gu ob ja snioEn to ni Kor de sman, iz Cen tra za stra teške i međuna rod ne stu di je. Za ce nu naf te, na osno -vu ove ana li ze, može se naći bo lje rešenje uko li ko se obra zu je za jed nički front ze ma lja po -trošača. Ta kav sce na rio pred viđa, da kle, da se Ki na, In di ja, SAD i Evrop ska uni ja us pro ti -ve ze mlja ma OPEK-a i Ru si ji, u čijem je in te re su održava nje vi so kih ce na za si ro vu naf tu.Ka ko bi se i na da lje uma nji va la nji ho va za vi snost od uvo za naf te, ze mlje po trošači mo ra -le bi da pred se be po sta ve kao cilj uvećanje sop stve ne ener get ske efi ka sno sti, po sred stvomma sov nog ko rišćenja no vih teh no lo gi ja. Na ovom me stu se, međutim, stvar kom pli ku je iblok ze ma lja po trošača pre ti da se ras tu ri. Na i me, sa jed ne stra ne ima mo na pred ni je ze -mlje, ko je ras po lažu so fi sti ci ra nim teh no lo gi ja ma i zna nji ma u šted nji ener gi je; s dru gestra ne na la ze se ze mlje po put Ki ne ili In di je, čiji je teh no loški know how u ovoj obla sti ida lje značaj no ogra ničen. U kraj njoj li ni ji, u opštem in te re su je da se ta kve teh no lo gi je izraz vi je ni jih ze ma lja pre ne su u one ko je se na la ze na pu tu raz vo ja, bu dući da to do pri no sisma nje nju ukup ne po tre be za ener gi jom. Nažalost, u stvar no sti ta kav tran sfer uopšte ni jemo guće iz ve sti na jed no sta van i au to mat ski način. 57


Pre sve ga, teh no lo gi je ni su stan dard na do bra, čija se ce na može utvr di ti na međuna -rod nim tržišti ma i na čije for mi ra nje od lučujuću ulo gu mo gu ima ti in ter ven ci je država.Sva ka teh no lo gi ja ima raz ličitu vred nost i vla sništvo je pri vat nih kom pa ni ja ko je nji mamo gu ras po la ga ti ona ko ka ko mi sle da je naj ce lis hod ni je. Osim to ga, ta kve teh no lo gi je sepro ce nju ju po je di načno, na osno vu do pri no sa ko ji mo gu ima ti u obla sti sma nje nja po -trošnje. One, sve u kup no uzevši, ne pred sta vlja ju je din stve no rešenje za pro blem za -gađenja.

Da lje, ustu pa nje po je di nih teh no lo gi ja može ima ti po seb ne stra teške re per ku si je. Napri mer, no ve nu kle ar ne cen tra le su bez bed ni je od sta rih i do pri no se sma nje nju upo tre beugljo vo do ni ka, ali države ko je po se du ju ta kvu teh no lo gi ju, kao što su SAD, ni su ra de da jeustu pe Ki ni. Pa čak i ta mo gde su za ključeni po seb ni spo ra zu mi u toj obla sti, ka kav jeslučaj sa SAD i In di jom, tran sfer teh no lo gi je ni ka ko ni je jed no sta van. U ovom kon tek stu,Ki na i In di ja su uklješte ne između na kov nja – ze ma lja ko je ih snab de va ju ener gi jom – ičekića – ze ma lja ko je lju bo mor no čuva ju teh no lo gi je za ušte du ener gi je. Ta kav ne za vid nipo ložaj zva ničnom Pe kin gu na meće još neo d ložni ju po tre bu za eko nom skim raz vo jem ato, sa svo je stra ne, još više po većava ce nu očuva nja život ne sre di ne ko ju plaćaju i sa ma Ki -na i osta tak sve ta.

U te o ri ji, od go vor na ovu di le mu mo gao bi da bu de jed no sta van, ka ko za Ki nu ta ko iza nas. Bi lo bi neo p hod no obra zo va ti ne ku vr stu an ti blo ka or ga ni za ci ji OPEK, ko ji bi čini -le ze mlje po trošači i u okvi ru ko ga bi se pod sti cao tran sfer teh no lo gi ja. Ali ove teh no lo gi je,za države u čijem su vla sništvu, ima ju vi so ku stra tešku vred nost, možda čak i veću odvred no sti si ro ve naf te. Otud se mno ge države po trošači ra di je od lučuju da pla te i neštoveću ce nu naf te, ne go da „po kla nja ju“ teh no lo gi ju trećim ze mlja ma.

Sto ga smo osuđeni da, ma kar u ne koj do gled noj bu dućno sti, živi mo sa ra stućim pro -ble mi ma za gađenja ve za nim za eko nom ski raz voj Ki ne i In di je i možda, u ne koj per spek ti -vi, ze ma lja afričkog kon ti nen ta.

(Pre ve la Mi re la Ra do sa vlje vić)

58

1. PRET PO STAV KA DA JE KLI MA NA PLA NE TI U KRI ZI

za sni va se na ne ko li ko međusob no po ve za nih po ja va, a po me nućemo sa mo naj po zna ti je: je -dan od uzro ka je kon cen tra ci ja štet nih ga so va u at mos fe ri; po sle di ce su ki se lost oke a na, po -rast tem pe ra tu re va zdu ha i vo de u oke a ni ma, ota pa nje led ni ka, po rast ni voa mo ra, sveučesta li ja po ja va dra stičnih pro me na, od suša ko je pre tva ra ju čita ve obla sti u pu sti nje do ka -ta stro fal nih po pla va.

Isto rij ska i ge o graf ska ras pro stra nje nost stu di ja ko je se od no se na bi lo ko ju od ovih po -ja va ni je rav no mer na, prem da su me re nja u po sled njih ne ko li ko de ce ni ja, za hva lju jući sa te li -ti ma za osma tra nje Ze mlje, pri lično ujed načena, ka ko po pro stor noj sve o bu hvat no sti ta ko ipo vre men skom kon ti nu i te tu. Za pret hod na raz do blja na ras po la ga nju su dru ga ne po sred name re nja, ko ja su tačna, ali ne i kon ti nu i ra na. Na pri mer, po rast kon cen tra ci je ugljendi ok si dau va zdušnom omo taču ot kri ven je po moću at mos fer skih son di još 1957, u sta ni ci Ma u naLoa, na sred Pa ci fi ka; pre ci zno iz me ren ni vo mo ra, kao i pro sti ra nje mnoštva led ni ka po tičuiz 19. ve ka. Dru ga me re nja, po put tem pe ra tu re vo de u Atlant skom oke a nu, ot počela su dva -de se tih go di na prošlog ve ka, za hva lju jući pi o nir skim istraživa nji ma nor veškog naučni kaBjerk ne sa, dok su sta ni ce za me te o ro loška osma tra nja, po put Oks ford ske, ot počele sa ne po -sred njim me re njem tem pe ra tu re va zdu ha još u 18. ve ku. Da se vra ti mo još da lje u prošlost,po red tu mačenja širi ne go do va na sta bli ma dr veća (den dro kli ma to lo gi ja), po sto je i teh ni keka ro taža led ni ka ko je oba vlja ju pa le o kli ma to lo zi, a ob u hva ta ju me re nja va ri ja ci ja izo to pa vo -do ni ka i ki se o ni ka u mo le ku li ma va zdu ha ko ji su za ro blje ni u slo je vi ma večnog sne ga i le da.To nam, za hva lju jući na sla ga ma le da de blji ne 3-4 ki lo me tra na Gren lan du ili An tark ti ku,omo gućava da utvr di mo od li ke kli me to kom po sled njih 800.000 go di na.

Ova kve stu di je i osma tra nja na ve li su Međudržav ni pa nel za kli mat ske pro me ne(IPCC) da u svom po sled njem iz vešta ju iz ne se tvrd nju da kon cen tra ci ja ugljen-di ok si da u2005. go di ni znat no pre va zi la zi nje go vo pri rod no va ri ra nje u ce lo kup nom raz do blju ko je 59

Kon kre tan uti caj kli mat skih pro me na. Ge o po li tičke po sle di ce. Prošire nje su -ve re ni te ta država na va zdušni omo tač i mor sko dno. Vo da kao osnov ni ulogu igri. Bor be za Ark tik i kri ze u Afri ci

KA KO SE ME NJA(ILI NE ME NJA)KAR TA SVE TA Luca Muscara (Lu ka MU SKA RA)

UDK: 551.583:[327::911.3


se raz ma tra, kao i da je sto pa ra sta ove kon cen tra ci je to kom po sled nje de ce ni je pre mašilaukup ni po rast otkad se vrši nje no ne po sred no i ne pre kid no me re nje (oko 1960.g)1. Ta -kođe, naučni ci IPCC-a slažu se da naj veću od go vor nost za glo bal no za gre va nje (a pro ce -nju je se da od sre di ne 19. ve ka do 2005. iz no si 0,76°C) sno se štet ni ga so vi ko ji se is pušta -ju to kom in du strij skih de lat no sti čovečan stva. To kom po sled njih tri de set go di na, za gre va -nje za ko je je kriv čovek vi dlji vo je i na mno gim fi zičkim si ste mi ma (po red bi o loških). Tajpo rast tem pe ra tu re me nja tok kruženja vo de u pri ro di, što je u sa gla sno sti sa uočenim po -ra stom ni voa mo ra i sma nje njem led ničkih po vršina: 4/5 ta ko na sta le vo de ap sor bo vao jesvet ski okean ko ji se zbog to ga proširio i uti cao na po rast ni voa mo ra. Na nje gov po rastuti ca lo je i to plje nje led ni ka, ta ko da je ukup ni po rast u 20. ve ku iz no sio 17 cm. Dru ge fi -zičke po sle di ce po re mećaja tem pe ra tu re ob u hva ta ju pa da vi ne, sa li ni tet oke a na i ve tro ve,dok su eks trem ne po ja ve, po put suša, olu ja, to plot nih ta la sa i trop skih ci klo na, sve in ten -ziv ni je i učesta li je. Ove fi zičke pro me ne odražava ju se na bi o loške si ste me: od bilj nog sve -ta i živo tinj skih vr sta do ljud skog društva.

Ni su sve po sle di ce glo bal nog za gre va nja ne ga tiv ne: u se ver nim pre de li ma, od Skan di na -vi je do Si bi ra, od Gren lan da do Ka na de i Alja ske, no vo ze mljište, ko je je ne ka da bi lo su višehlad no, sa da po sta je ob ra di vo. Ali, na su prot to me, od Sre do ze mlja do Sa he la, od južne Afri -ke do pre de la u južnoj Azi ji, ne ka da plod no ze mljište pre tva ra se u pu sti nju. U ce li ni gle da -no, naučni ci IPCC-a za ključuju da štet ne po sle di ce da le ko na di la ze po volj no sti2.

Upr kos ogrom ne složeno sti kli me na Ze mlji, kli ma to lo zi IPCC-a su pro računa li i mo gućealar mant ne po sle di ce ko je će se is po lji ti u 21. ve ku, s da ljim po ra stom tem pe ra tu re od 1,1°Cdo 6,4°C. Svi pred viđaju da će tem pe ra tu ra na Ze mlji u na red nih dva de set go di na po ra sti zado dat nih 0,2°C to kom sva ke de ce ni je. Čak i ka da bi svi uz ročni ci za gre va nja osta li ona kvi ka -kvi su bi li 2000. go di ne, tem pe ra tu ra bi opet po ra sla za do dat nih 0,1°C. Sto ga su naučni ci za -ključili da se mo ra de lo va ti od mah i ogra ničiti is pušta nje ga so va ko ji za gre va ju at mos fe ru.

2. Opa sne kli mat ske pro me ne pred sta vlja ju ge o po li tički iza zov. S jed ne stra ne, do vo dedo prošire nja su ve re ni te ta država na no ve ge o graf ske pro sto re, a s dru ge, zah te va ju nad na ci -o nal no spro vođenje me ra za ob u zda va nje ovog pro ble ma. To pod ra zu me va mu ko trp no pre -va zi laženje tra di ci je pre vla sti na ci o nal nih iden ti te ta: hit na po tre ba zašti te život ne sre di ne po -ve za na je ne sa mo sa ener get skom, već i sa na ci o nal nom bez bed nošću, te je sto ga po sta la ine za o bi la zna te ma na pred sto jićim ame ričkim pred sed ničkim iz bo ri ma.

Na ci o nal ne države pri sva ja ju no ve de lo ve ge o graf skog pro sto ra pre sve ga u okvi ru ze -mlji nog va zdušnog omo tača, u ko ji se is pušta ju štet ni ga so vi, glav ni kriv ci za glo bal no za gre -

60

1 S. SO LO MON, D. QIN, M. MAN NING, Z. CHEN, M. MARQUIS, K.B. AVERYT, M. TIN GOR, H.L. MIL LER (prir.), Cli ma te Chan -ge 2007: The Physical Sci en ce Ba sis Con tri bu tion of Working Gro up I to the Fo urth As ses sment Re port of the In -ter go vern men tal Pa nel on Cli ma te Chan ge, Cam brid ge UK-New York N Y 2007, Cam brid ge University Press,Ipcc, Summary for policymakers.2 M.I. PARRY, O.F. CAN ZI A NI, J:P: PA LU TI KOF, P.J. VAN DER LIN DEN I C.E. HAN SON (prir.), Cli ma te Chan ge 2007: Im pacts,Adap ta tion and Vulnerability. Con tri bu tion of Working Gro up II to the Fo urth As ses sment Re port of the In ter go -vern men tal Pa nel on Cli ma te Chan ge, Cam brid ge UK 2007, Cam brid ge University Press, str. 7-22, Ipcc, Summaryfor policymakers.

KA KO SE ME NJA (ILI NE ME NJA) KAR TA SVE TA

va nje. Ako at mos fe ra pri pa da našoj pla ne ti, pro tiv nje nog za gre va nja možemo se bo ri ti je di -no međuna rod nim spo ra zu mom i sa rad njom svih država. To je re gu li sa no Pro to ko lom izMon tre a la (1987) o sma nji va nju pro iz vod nje ma te ri ja zbog ko jih se po ja vi la ozon ska „ru pa“u stra tos fe ri. U ovom slučaju su po sle di ce ge o graf ski od ređene i od no se se na at mos fe ru iz -nad ze mlji nih po lo va. Uzrok (is pušta nje hlo ro flu o ro u gljo vo do ni ka) omo gućio je rešenje za -sno va no na međuna rod nom spo ra zu mu o nji ho vom po stup nom sma nji va nju i za me ni u in -du strij skim pro ce si ma, kao i u pro iz vo di ma za ko je se ko ri ste. Ali, ka da je reč o efek tu sta kle -ne bašte, pro blem je znat no složeni ji.

Ov de se po sle di ce od no se na ce lo kup nu kli mu na Ze mlji (prem da se uti ca ji na po je di nede lo ve međusob no raz li ku ju). Pre sve ga, sma nje nje is pušta nja ga so va ko ji iza zi va ju efe katsta kle ne bašte pod ra zu me va ko re ni te pro me ne ener get skih si ste ma. Te pro me ne se teškomo gu spro ve sti u krat kom ro ku, na ročito ako ima mo u vi du de mo graf ski pri ti sak to kom po -sled njih de ce ni ja i neo p hod nost raz vo ja (pa ma kar i održivog) naj za o sta li jih ze ma lja, što bisva ka ko po re me ti lo po sto jeću rav no težu si la na svet skoj sce ni.

Prem da ne može da po nu di rešenja za efe kat sta kle ne bašte i glo bal no za gre va nje u ce -li ni3, Spo ra zum iz Kjo ta (1997) da je od ređene me ha ni zme međuna rod ne sa rad nje ka ko bise ogra ničilo i us po ri lo is pušta nje ovih ga so va u at mos fe ru. Među nji ma je i me ha ni zam raz -me ne kvo ta do zvo lje nog is pušta nja, čime se za gađenje va zdu ha pre tva ra u eko nom sko do -bro. Ia ko ni je ni je ni bli zu pri me ne, složeni me ha ni zam raz me ne kvo ta is pušta nja ga so vako ji se pred viđa, ta ko pre o bražava at mos fe ru iz jav nog u pri vred no do bro upra vo da bi serešio pro blem ra ličitog ge o graf skog raz mešta ja iz vo rišta is pušta nja štet nih ga so va i nji ho vihpo sle di ca.

U Pro to ko lu se države de le na tri ka te go ri je: naj ra zvi je ni je, ko je su u prošlo sti is pušta lenaj veće ko ličine ovih ga so va (za pad na Evro pa, SAD, Ka na da, Au stra li ja, No vi Ze land i Ja pan)i tre ba da pod ne su naj veći te ret sma nji va nja kvo ta; za tim ze mlje ko je su od go vor ne za značaj -nu ko ličinu is pušta nja ga so va, ali su nji ho ve pri vre de u fa zi tran zi ci je (istočna Evro pa i Ru si -ja); i naj zad ze mlje ko je su ta kođe od go vor ne, a pri vre da im je u raz vo ju (kao što su Ki na, In -di ja i Bra zil) i sto ga se sma nje nje ne od no si na njih.

Ovaj me ha ni zam, za jed no sa dru gim in stru men ti ma ko je Pro to kol pred viđa, tre ba lo bida do ve de do stva ra nja tržišta raz me ne emi to va nja štet nih ga so va. Ka da bi ono zažive lo,omo gućilo bi me re nje „ko ličine va zdušnog omo toča ko ji pri sva ja sva ka po je di načna država iod ređiva nje do zvo lje nog is pušta nja ga so va“. Ni je slučaj no što je za stu pa nje na sna gu Pro to -ko la bi lo neo p hod no da ga ra ti fi ku ju države ko je su od go vor ne za naj ma nje 55 od sto is -pušta nja ga so va do 1990. go di ne (što je ostva re no tek 2005, ka da ga je odo bri la Ru si ja). Ni jeslučaj no ni da Sje di nje ne Ame ričke Države, ko je emi tu ju naj više štet nih ga so va (pa bi tre ba -lo da pod ne su i naj veći te ret u fi nan sij skom smi slu) i da lje od bi ja ju da ga ra ti fi ku ju. Da kle,pošto su države već pri svo ji le va zdušni omo tač is pušta njem štet nih ga so va, me ha ni zmi pred -

61

3 Za gre va nje Ze mlji ne at mos fe re ima mnoštvo uz ročni ka, ka ko pri rod nih, ta ko i onih ko ji za vi se od čove ka, pa iako uzme mo u ob zir sa mo ove dru ge, i ako se i tu ogra ničimo sa mo na is pušta nje štet nih ga so va, Spo ra zum izKjo ta ni je ob u hva tio sve čove ko ve de lat no sti ko je ga iza zi va ju.


62


viđeni Pro to ko lom omo gućili bi da države u ko ji ma ra de pred u zeća ko ja is pušta ju ove ga so -ve i prav no pri zna ju to pri sva ja nje, i da, ba rem de li mično, sno se i troško ve (kao i da is ko ri stepo vla sti ce)4.

I ka da bi ci lje vi utvrđeni Pro to ko lom bi li ostva re ni u pe ri o du od 2008. do 2012. go di ne,što je ma lo ve ro vat no, vre men ski ras pon ko ji pod ra zu me va na go mi la va nje ga so va ko ji za gre -va ju at mos fe ru zah te va de lo va nje u znat no dužem raz do blju, što je bi la te ma Kon fe ren ci je naBa li ju (3-14. de ce mar 2007). Naj zad, no ve teh no lo gi je od la ga nja uglje ni ka u do nje slo je ve tlai na mor sko dno mo gle bi znat no da uma nje ko ličinu ga sa ko ju države is pušta ju u at mos fe ru.

3. Dok međuna rod ne or ga ni za ci je i države utvrđuju vla sti te sta vo ve o is pušta nju ga so va,jed na od glav nih po sle di ca za gre va nja od no si se na kruženje vo de u pri ro di. Po je di ne pro -me ne u kri os fe ri na ge o po li tičkom pla nu već su na ve le ze mlje u obla sti ma oko Ark ti ka da sedo slov ce oti ma ju za nje go vu te ri to ri ju, za osva ja nje no vih ge o graf skih pro sto ra.

Na i me, sneg, led ni ci i večni led su po seb no ose tlji vi na tem pe ra tur ne pro me ne u at mos -fer skim uslo vi ma. Stal na ten den ci ja sma nje nja led ni ka na čita voj pla ne ti be leži se još od1850. go di ne. Ipak, čini se da taj pro ces to li ko ubr za va da se to ne može ob ja sni ti ten den ci -jom iz prošlo sti. Pre ma tvrd nja ma Dan skog na ci o nal nog sve mir skog cen tra, u sep tem bru2007, po vršina le de ne ka lo te ko ja pre kri va značaj nu po vršinu Ark tičkog oke a na sma nji la sena sve ga tri mi li o na km2, što je za četvr ti nu ma nje ne go pre tri de set go di na, ka da je ot počelone pre kid no sa te lit sko me re nje. Ako uzme mo u ob zir da je to kom po sled nje de ce ni je sma nje -nje nje ne po vršine iz no si lo 100.000 km2 go dišnje, gu bi tak mi lion km2 prošlog le ta – što jego to vo jed na ko zbi ru te ri to ri ja Fran cu ske i Špa ni je – odi sta je dra stičan.

Za gre va nje Ark ti ka brže je ne go što su naučni ci pred viđali. Zbog ota pa nja le da sma nju jese i moć od bi ja nja sve tlo sti ark tičkog po kri vača, što do dat no ubr za va nje go vo za gre va nje. Na -i me, pošto be le le de ne po vršine od bi ja ju sunčevu sve tlost, nji ho vo sma nji va nje znači po -većava nje tam ni jih oke an skih po vršina, što po većava upi ja nje sunčeve sve tlo sti i tem pe ra tu -ru vo de, dok se no vi led sve teže obra zu je. Sto ga ni stro go pošto va nje od re da ba pro pi sa nihPro to ko lom iz Kjo ta ne bi mo glo da za u sta vi ota pa nje ark tičkih led ni ka i po je di ni stručnja cipred viđaju da će oni go to vo pot pu no iščeznu ti kroz ne pu nih 25 go di na.

Po red uti ca ja ove po ja ve na kli mu na Ze mlji i na ark tički živi svet, sve veća do stup nost ovetra di ci o nal no ne do stup ne (i ne do volj no po zna te) obla sti, već je iza zva la na sto ja nje država dase do mog nu re sur sa, pre sve ga pri rod nih bo gat sta va, kao i kon tro le tr go vin skih pu te va. U ovepo to nje spa da pro laz na se ve ro i stok: put ko ji se pro sti re od se ver nog Atlan ti ka, pre ko si bir -skih oba la, sve do kraj njeg is to ka Ru si je i do Ti hog oke a na, ko ji je za sa da plo van sa mo le ti. Uod no su na tra di ci o nal ne južne po mor ske pu te ve kroz Su ec ki i Pa nam ski ka nal, ovaj pro lazsma nju je ra sto ja nje između Evro pe, za pad ne oba le Se ver ne Ame ri ke, se ve ro i stočne Azi je i Da -le kog Is to ka za oko 40 od sto. Po red to ga, za raz li ku od južnih pu te va, ovom tra som iz be gli bise i pro ble mi iza zva ni po li tičkom ne sta bil nošću Sred njeg Is to ka, upra vlja njem Su ec kim i Pa -nam skim ka na lom i pi ra te ri jom duž stra teških pro la za u ju go i stočnoj Azi ji.

634 U iz ve snom smi slu, pri sva ja nje at mos fe re pod seća na ono što je već ostva re no u obla sti fre kven ci ja za emi to va -nje te le vi zij skih i ra dio pro gra ma.


Dru gi put je pro laz na se ve ro za pad, ko ji po ve zu je Atlant ski i Ti hi okean, a počeo je da seko ri sti ovog le ta, pr vi put od ka da se isto ri ja be leži. S ob zi rom na ušte du od osam hi lja da ki -lo me ta ra u od no su na po sto jeći put ko ji po ve zu je Azi ju i Evro pu pre ko Pa nam skog ka na la,no va tra sa bi značaj no iz me ni la međuna rod ni po mor ski sa o braćaj. Pred no sti ovog pro la za,ko ji je otvo rio još Amund sen 1906. go di ne, bi le bi još veće za su per tan ke re ko ji pre vo ze i podva mi li o na ba re la naf te, te ne mo gu da prođu kroz Pa nam ski ka nal i mo ra ju dva put da oplo -vlja va ju Rt Horn.

U međuvre me nu, prošle go di ne u av gu stu, Ka na da je na ja vi la otva ra nje voj nog cen tra zaobu ku na ostr vu Korn vajls, u se ver nom ka nad skom pod ručju Nu na vut. Sre di nom ove go di -ne ot počeće praćenje po mor skog sa o braćaja u ovoj obla sti po moću pod vod nih uređaja ko jisu in sta li ra ni pri istraživačkoj sta ni ci Ga skojn na ostr vu De von, na do mak jed nog od glav nihpra va ca ovog pro la za, ka ko bi po tvr di la vla sti ti su ve re ni tet nad ovim de lom Ark ti ka, ko ji SADdo vo de u pi ta nje5.

Od pet država ko je iz la ze na Ark tik, naj duže gra ni ce ima ju Ka na da i Ru si ja. A Ru si ja je unad moćnom po ložaju, ka ko zbog to ga što ras po laže naj većom flo tom le do lo ma ca na sve tu,ta ko i zbog du go go dišnjeg is ku stva u raz vi ja nju svo je se ver ne le de ne oba le.

Ta ko se svet ske si le u po lar nim obla sti ma ba ve utvrđiva njem po ten ci ja la ugljo vo do ni kako ji leže na dnu oke a na, is pod slo je va le da. Pro ce nju je se da se ener get ske za li he Ark ti kakreću između 10 i 25 od sto ukup nih još neo t kri ve nih naft nih re zer vi na Ze mlji. Ako se ver ninaft ni ba sen na Alja sci sa drži oko šest mi li jar di ba re la, sma tra se da u istočnim ba se ni maGren lan da ima 31,4 mi li jar de ba re la pri rod nog ga sa, što je jed na ko ukup noj četvo ro go -dišnjoj po trošnji ovog ga sa u SAD. U Ba ren co vom mo ru, na me stu 145 km uda lje nom odnor veške lu ke Ha mer fest, upra vo je otvo re no of-šor po stro je nje za vađenje zem nog ga sa izna la zišta Snov hit - pr vo u ark tičkoj obla sti, ne računa jući Alja sku - gde se očeku je go dišnjipri hod od zem nog ga sa u vred no sti od mi li jar du evra, to kom na red nih 25 go di na. Ma loistočni je, još jed no ru sko na la zište zem nog ga sa, u Štok ma nu, a sma tra se da je de se to stru koveće od nor veškog6. Ipak, ma pe ark tičkih ge o loških na la zišta pri rod nih bo gat sta va većinomjoš ni su iz rađene.

U međuvre me nu, Ru si ja je 2. av gu sta 2007. u ovu oblast upu ti la svoj le do lo mac, sa ko jegje spušte na pod mor ni ca, ko ja je, na du bi ni od pre ko 4.300 me ta ra, po bo la ru sku za sta vu odti ta ni ju ma na mor sko dno, na spram Se ver nog po la, i ta ko sim bo lično obe ležila ovo pod ručjekao ru sku te ri to ri ju.

Ne du go za tim Dan ci su upu ti li naučnu eks pe di ci ju ra di ma pi ra nja dna oke a na se ver nood Gren lan da, dok je ame rička obal ska straža upu ti la svoj le do lo mac Hej li na se ver Alja ske,u sličnu mi si ju iz ra de ge o graf ske kar te oke an skog dna, po moću mul ti be am eho so na ra.

64

5 Pošto su ame rički naft ni tan ker Men hetn i je dan le do lo mac prošli kroz pro laz na se ve ro za pad, Ka na da je 1970.proširi la svoj te ri to ri jal ni su ve re ni tet za dva na est mi lja od li ni je oba le i ta ko ob u hva ti la više ključnih mo re u za naovom pu tu. Go di ne 1988. Ka na da i SAD su pot pi sa le spo ra zum o sa rad nji na Ark ti ku ko jim se Ame ri ka oba ve za lada mo ra da traži do zvo lu od Ka na de za plo vid bu kroz pro laz na se ve ro za pad.6 J. GRAFF, „Fight for the Top of the World, Ti me, 19.9.2007.


Ovaj iz ne nad ni po rast ark tičkih istraživa nja pre težno služi ovim ze mlja ma za proučava -nje mo gućno sti prošire nja vla sti tog su ve re ni te ta. Ru si ja, Dan ska i Ka na da na sto je da pre ci -zno od re de ob lik i ge o lošku struk tu ru pla nin skog lan ca Lo mo no sov, ko ji se na la zi na dnuoke a na, a ko je su Ru si ot kri li 1948. go di ne. Ovaj la nac se pro sti re is pod po lar ne obla sti, se -ver no od ka nad skog ostr va Elz mir i dan skog Gren lan da do ru skih No vo si bir skih ostr va. Sva -ka od ovih država se na da da će ob lik pla nin skog lan ca i sa stav ste na po ka za ti da je reč o pro -dužit ku baš nje nog kop ne nog po ja sa.

Međutim, ovo pi ta nje je složeno, ima jući u vi du da su i u prošlo sti po sto ja le višestru kepre ten zi je na Ark tik7. Sa prav nog sta no višta, Kon ven ci jom Uje di nje nih na ci ja o pra vu mo ra(UN CLOS) iz 1982, usta no vlje no je da država ima is ključivo pra vo eko nom skog ko rišćenjamo ra na pro sto ru od 200 na u tičkih mi lja (320 km) od svo je oba le, a može da iz no si i do 350nm (560 km) ako se kop ne na for ma ci ja od oba le pro teže iz nad važećeg li mi ta.

Ka ko bi po tvr di la vla sti to pra vo na Ark tik, sva ka od država u po lar noj obla sti mo ra i zva -nično da ga za traži u ro ku od de set go di na od pot pi si va nja spo ra zu ma8. Zah te ve vred nu jeKo mi si ja za gra ni ce kop ne nih for ma ci ja (CLCS), ali ona ne može da do no si oba ve zu juće od -lu ke. Ta ko je Ru ska fe de ra ci ja u de cem bru 2001. upu ti la po me nu toj ko mi si ji OUN zah tev zaprošire nje gra ni ca vla sti te kop ne ne for ma ci je do Se ver nog po la, ali je ko mi si ja pre po ručilada lja istraživa nja. Go di ne 2006. i Nor veška zah te va da joj se pri zna pra vo na 250.000 km2 uBa ren co vom i Nor veškom mo ru.

Ru si ja u svom zah te vu tvr di da su pla nin ski ven ci Lo mo no sov i Men de lje jev (deo pla nin -skog lan ca Al fa – jed nog od tri go to vo pa ra lel na pod vod na lan ca na dnu Ark tičkog oke a na)pro dužetak evro a zij skog kon ti nen ta. Ako taj zah tev bu de pri hvaćen, Ru si ja će do bi ti pra vo daoba vi istraživa nja u obla sti od 1,2 mi li o na km2. Ru si ja ima rok do 2009. da svoj zah tev pot kre -pi do ka zi ma. U međuvre me nu, kra jem sep tem bra prošle go di ne, ru ski mi ni star za pri rod nere sur se već je na ja vio da su na uzor ci ma ste na sa ku plje nim to kom ne dav ne istraživačke mi si -je pro nađeni tra go vi ge o loške po ve za no sti pla nin skog lan ca Lo mo no sov i ru skog kop na.

Sje di nje ne Ame ričke Države, ko je još ni su ra ti fi ko va le UN CLOS, možda će to učini tipo hit nom po stup ku ka ko bi ostva ri le svo ja pra va na dno Ark tičkog oke a na kod Alja ske,kao i na se ve ro za pad ni pro laz. Pot pi si va nje sa da po država ju pre sve ga držav na ad mi ni stra -ci ja, voj ska i raz ličite gru pe, po put Ame ričkog in sti tu ta za zem ni gas i svet ska or ga ni za ci jaza zašti tu pri ro de WWF, ali Se nat tek tre ba da gla sa o to me. Po sto je ot po ri u ve zi sa spo -rom s Ka na dom oko tro u ga o nog pod ručja bo ga tog zem nim ga som ko je ula zi u Bo fo ro vomo re, a Ame ri kan ci se pri bo ja va ju da će ga iz gu bi ti ako pot pišu spo ra zum. S dru ge stra ne,ra ti fi ko va nje spo ra zu ma bi omo gućilo da SAD stek nu prav ni sta tus ko ji je neo p ho dan ka kobi sprečile ka nad ske težnje da im pri pad ne pro laz na se ve ro za pad i on i da lje osta ne umeđuna rod nim vo da ma9. Čini se da je ovaj dru gi raz log važni ji, prem da tek tre ba ob ja sni -

65

7 Tvrd nju da po lažu pra vo na oba lu sve do Se ver nog po la iz ne le su: Ka na da (1909), SAD (1924) i SSSR (1926). 8 UN CLOS je stu pio na sna gu 1994, a pot pi sa le su ga Nor veška (1996), Ru si ja (1997), Ka na da (2003) i Dan ska(2004). 9 In te li gen ce Bri ef: Arc tic Scram ble Le ads Washington to Re con si der Law of the Sea, www.pi nr.-com, 26.10.2007.


ti po sle di ce ko je se od no se na ko rišćenje ark tičkog mor skog dna za od la ga nje ugljen-di ok -si da, ko je je do zvo lje no ne dav nim usva ja njem amand ma na na Lon don ski pro to kol (10. fe -bru ar 2007).

I ta ko, od pa ra dok sa po tra ge za fo sil nim go ri vi ma, ko ja su glav ni uz ročnik to plje nja po -lar nog le da upra vo na Ark ti ku, do mo gućno sti upo tre be mor skog dna za od la ga nje značaj nihko ličina ugljen-di ok si da, bor ba za Ark tik je naj bo lja ge o po li tička po tvr da da je glo bal no za -gre va nje u to ku.

4. Na glo bal no za gre va nje se u SAD ne ka da gle da lo kao na eko loško, ili eko nom sko pi -ta nje, ali sa da se sma tra bez bed no snim pro ble mom, i to ne sa mo zbog pred sto jećih iz bo ra.Još 2003. go di ne dva ana li tičara iz Pen ta go na ob ja vi la su iz veštaj u ko jem se raz ma tra ju mo -gući uti ca ji na glih kli mat skih pro me na na re mećenje po sto jećih ge o po li tičkih okvi ra, usledsu ko ba oko pri rod nih re sur sa. U Na ci o nal noj stra te gi ji bez bed no sti Bušove ad mi ni stra ci je za2006. go di nu, pri zna je se da pi ta nja život ne sre di ne pred sta vlja ju iza zov za na ci o nal nu imeđuna rod nu bez bed nost. Sa vet bez bed no sti OUN, 17. apri la 2007, to kom bri tan skog pred -se da va nja, sa zvao je sed ni cu ka ko bi se is pi ta le ve ze između ener gi je, bez bed no sti i kli me,čime je pr vi put u svoj dnev ni red uvr stio kli mat ske pro me ne kao značajan čini lac u međuna -rod nim su ko bi ma.

Ne dav no je, po na rudžbi ni kor po ra ci je CNA, iz rađena stu di ja ko jom se po ka zu je da kli -mat ske pro me ne ne sa mo da višestru ko po većava ju ne sta bil nost u naj o se tlji vi jim re gi o ni mana pla ne ti, i po je di ne države do vo de do pro pa sti te one po sta ju plod no tle za bu ja nje eks tre -mi zma i te ro ri zma, ne go iza zi va ju na pe tost i u sta bil nim re gi o ni ma. U stu di ji se utvrđuje ve -za između kli mat skih pro me na, na ci o nal ne bez bed no sti i ener get ske za vi sno sti, ko ja pred -sta vlja ozbilj nu pret nju na ci o nal noj bez bed no sti SAD10. Stu di ja pre po ručuje da SAD svo jomstra te gi jom bez bed no sti i od bra ne ob u hva te i po sle di ce kli mat skih pro me na; da Vašing tonosnaži svo ju međuna rod nu ulo gu u sta bi li zo va nju kli mat skih pri li ka i kroz glo bal na part ner -stva sa ma nje raz vi je nim ze mlja ma, ka ko bi im po mo gao da se što uspešni je suoče sa po sle -di ca ma kli mat skih pro me na. Naj zad, mi ni star stvo od bra ne SAD tre ba lo bi da ubr za usva ja njede lo tvor nih po stu pa ka i teh no lo gi ja u obla sti ener ge ti ke, kao i da iz ra di pro ce nu po sle di capo ra sta ni voa mo ra, eks trem nih me te o ro loških po ja va i dru gih mo gućih uti ca ja na ame ričkevoj ne ba ze u sve tu.

Na cr tom za ko na, čiji su pred la gači iz obe ame ričke stran ke, se na to ri Dar bin i Hej gel,oba veštaj ne službe se ovlašćuju da pro ce ne ri zi ke ko je do no se kli mat ske pro me ne u ze mlja -ma i re gi o ni ma ko ji su deo pri vred nih ili voj nih in te re sa SAD, ili im pre te teške hu ma ni tar nekri ze11. Ne stašice pi jaće vo de i hra ne, kao i po pla ve odi sta mo gu da zaoštre po sto jeće su ko -be na eko nom skoj, et ničkoj ili ver skoj osno vi i da do ve du do ma sov nih mi gra ci ja. Ta ko biNa ci o nal na oba veštaj na služba mo gla da prouči ova pi ta nja i da fi nan si ra da lja istraživa njaPen ta go na ko ja se od no se na uti caj kli mat skih pro me na na voj ne ope ra ci je.

66

10 Na ti o nal Security and the Thre at of Cli ma te Chan ge. CNA Cor po ra tion. 2007, securityandclimate.cna.org11 Glo bal Cli ma te Chan ge Security Over sight Act, Con gres si o nal Re cord, 28.3. 2007 (Se na te), str. 84059-84061,www.fas.org/irp/con gress/2007-cr/s1018.html


67


Pre ma po sled njem iz vešta ju Međuna rod nog in sti tu ta za stra teške stu di je, uti ca ji kli mat -skih pro me na na sve opštu bez bed nost bi li bi rav ni po sle di ca ma nu kle ar nog ra ta, uko li ko sene pre du zmu hit ne me re da se te pro me ne pred u pre de12.

Glo bal no za gre va nje sma nju je pri no se use va i ko ličinu vo de svu da u sve tu. Među naj -važni je pro ble me spa da ju po rast ni voa mo ra, pri sil ne mi gra ci je, olu je, po pla ve, iz u mi ra njebilj nih i živo tinj skih vr sta, požari, epi de mi je i ne stašice.

Su ko bi osi ro mašenih ze ma lja pro du blju ju jaz između bo ga tih i si ro mašnih, kao i et ničkei ra sne na pe to sti, ko je po tom stva ra ju plod no tle za da lje su ko be. I grad ska pod ručja tr pe po -sle di ce, bu dući da slab pri nos use va utiče na rast ce na. Po ljo pri vred na pro iz vod nja bi mo glada bu de ma nja za 15 od sto u ukup no 65 ze ma lja do 2100. go di ne, dok bi broj sta nov ni ka naZe mlji do sti gao de vet mi li jar di. Sto ga su suštin ska pi ta nja hra ne, vo de i ener get ske bez bed -no sti u osno vi sa dašnje ra stuće za bri nu to sti za bez bed nost usled kli mat skih pro me na.

5. Mo guće po li tičke po sle di ce ne stašice vo de od no se se na uti caj glo bal nog za gre va njana sma nje nje re zer vi pi jaće vo de. Ne stašica vo de već da nas po gađa 250 mi li o na lju di u 26 ze -ma lja, bi lo da ne ma do volj no vo de ili da je ona rđavog kva li te ta. Vo da za piće ne do stup na jeza mi li jar du lju di, dok dve i po mi li jar de ne ma pri stup sa ni tar nim uređaji ma. Sa mo to kom2002. go di ne tri mi li o na lju di umr lo je od bo le sti iza zva nih ne kva li tet nom vo dom.

U pla nin skim pod ručji ma, sma nje nje led ni ka – ko ji su osnov ni iz vor pi jaće vo de – ne po -volj no bi se od ra zi lo na vo do snab de va nje. Ovaj pro blem bi bio po seb no iz ražen na Hi ma la ji -ma, bu dući da pre ko 40 od sto svet skog sta nov ništva neo p hod nu vo du za piće do bi ja iz de vetre ka, među ko ji ma su Ind, Gang, Bra ma pu tra, Me kong, Jang ce, a više od po lo vi ne nji ho vevo de po tiče od ovih led ni ka. U jed noj stu di ji In dij ske or ga ni za ci je za pro stor na istraživa nja,ko ja je ob u hva ti la 466 hi ma laj skih led ni ka, pro ce nju je se da se od 1960. do da nas nji ho vapo vršina sma nji la za 21 od sto. A Svet ska or ga ni za ci ja za zašti tu pri ro de iz me ri la je da se tiled ni ci sma nju ju za oko 10-15 me ta ra go dišnje. Pro ble mi sa pi jaćom vo dom po go di li bi sta -nov ništvo Pa ki sta na i se ver ne In di je, Ne pa la, za pad ne Ki ne, Mi jan ma ra i Taj lan da, došlo bido zaoštra va nja već po sto jećih su ko ba i na pe to sti.

Na dru gim ge o graf skim širi na ma, usled kli mat skih pro me na, po ra sta bro ja sta nov ni ka ira stuće po trošnje, vo da je odav no po sta la kri tičan čini lac spolj ne po li ti ke i na ci o nal ne bez -bed no sti. Na čita vom Bli skom i Sred njem is to ku vo da utiče na rav no težu si la između Si ri je,Izra e la, Li ba na, Ira ka i Tur ske. Pre ma Svet skoj ban ci, re gi o ni Sred njeg is to ka i se ver ne Afri keima ju ma nje od je dan od sto ukup nih re zer vi vo de na Ze mlji, a isto vre me no i oko pet od stosvet skog sta nov ništva13. Ze mlje u ovom pod ručju ima ju ne ko li ko za jed ničkih ključnih hi dro -loških ka rak te ri sti ka: sve se na la ze u pu stinj skim ili po lu pu stinj skim obla sti ma. Od sli va Eu -fra ta do sli va re ke Jor dan za vi snost od rečnih si ste ma je sve veća, s ob zi rom da se pri vre davećine ze ma lja s ve li kim rečnim to ko vi ma za sni va na ze mljo rad nji i po ljo pri vred noj sa mo do -

68

12 Stra te gic Survey 2007. The IISS An nual Review of World Af fa irs. Lon don-Vašing ton-Sin ga pur, 2007. In ter na ti o -nal In sti tu te for Stra te gic Stu di es.13 From Security to Security Aver ting a Water Cri sis in the Mid dle East and North Afri ca, World Bank Re port,1996.


69


volj no sti. A u Izra e lu po ljo pri vre da ima i ve li ki ide o loški značaj14. Ta ko da su rečni re sur si pi -ta nje od pr vo ra zred nog značaja. Broj ze ma lja ko je po gađa ne stašica vo de na Sred njem is to -ku i u se ver noj Afri ci po ras tao je sa tri (1955. go di ne) na 11 (1990), a do 2025. po go diće jošse dam ze ma lja, uključujući Si ri ju i Egi pat.

Sa sto pom pri rašta ja sta nov ništva ko ja je među naj većima u sve tu, vo da se na Sred -njem is to ku troši mno go brže ne go što se pri rod nim pu tem može ob no vi ti. Ot pad ne vo -de iz do maćin sta va ne ga tiv no utiču na kva li tet vo de, a in du strij ski i po ljo pri vred ni raz vojdo dat no sma nju ju nje ne re zer ve. Po rast bro ja sta nov ni ka pri nu dio je mno ge ze mlje da is -cr plju ju svo je po ljo pri vred ne ka pa ci te te i na taj način sma nju ju po vršinu ob ra di vog tla.Sto ga na Sred njem is to ku ima naj ma nje vo de po gla vi sta nov ni ka na sve tu: sa mo 33 od stood azij skog i 15 od sto od afričkog pro se ka. Ni sa vre me ni pro jek ti de sa li ni za ci je u ovomre gi o nu ne mo gu da za do vo lje sve veću po tražnju, pošto vi so ke troško ve ta kvog po du -hva ta mo gu da pla te sa mo bo ga te za liv ske države sa ve li kim naft nim iz vo ri ma, po put Sa u -dij ske Ara bi je.

Tri na est pro ce na ta od ukup nog bro ja lju di ko ji ne ma ju pri stup čis toj vo di na Ze mlji živiu Afri ci. Pre ko pet mi li o na Afri ka na ca već sa da umi re, a 25 od sto sta nov ništva pa ti zbog ne -stašice vo de. Osim to ga, pri vre da ovog kon ti nen ta u ve li koj me ri za vi si od ze mljo rad nje, ko -ja se ne raz vi ja sra zmer no ra stu sta nov ništva. Oko 30 od sto afričkih eko si ste ma svr sta va se upu stinj ske ili po lu pu stinj ske. Od 1970. do 1990. po lu pu stinj sko pod ručje Sa hel proširi lo sena jug za 25-35 km. U požari ma se go dišnje uništi šest mi li o na hek ta ra pod prašumom(1990-2000). Po jas od Se ne ga la do Su da na po gađaju suše i znat no opa da nje ni voa re ka, a odto ga po ljo pri vre da tr pi šte te. Oskud ni pri rod ni re sur si, šire nje pu sti nje, suše, požari, po pla -ve i po rast ni voa mo ra mo gli bi da po većaju mi gra ci je sta nov ništva. U trop skim pre de li ma ina Ro gu Afri ke, od ju la do sep tem bra 2007, oko mi lion i po lju di u 22 ze mlje (među ko ji masu Eti o pi ja, Su dan, Ni ger, ali i Bur ki na Fa so, Ga na, Ma li, To go i Ugan da) bi lo je po gođenopo pla va ma. U Su da nu je po pla vlje no 650 hi lja da lju di, a u Ni ge ru 50 hi lja da. U Eti o pi ji sti hi -jom je bi lo za hvaćeno 220 hi lja da lju di, a trećina je bi la pri nuđena da na pu sti svo je do mo ve.Ta kve suše i dru ge ele men tar ne ne po go de iza zva ne kli mat skim pro me na ma mo gli bi da po -služe kao var ni ca za iz bi ja nje su ko ba i na si lja, kao što se već do gađalo u mno gim de lo vi maovog kon ti nen ta. Mo gućnost iz bi ja nja su ko ba zbog ne do stat ka vo de sve više pre ti i zbog to -ga što većina re ka pro tiče kroz dve ili više država.

6. Da se za držimo na hi dros fe ri, glo bal ni pro blem pred sta vlja i ni vo mo ra, ko ji je ra staoto kom čita vog 20. ve ka, ka ko zbog to plje nja le da ta ko i zbog ter mičkog šire nja. Međudržav nipa nel za kli mat ske pro me ne iz ra dio je više stu di ja u ko ji ma se pred viđa da lji po rast i u ovomve ku, za naj ma nje 20 a naj više 60 cm. Po sto ji i opa snost da sla na mor ska vo da pro dre u re kei u pod zem ne vo de. Osim to ga, usled za gre va nja po vršine oke a na i is pa ra va nje je sve veće.To utiče na pa da vi ne a možda i na jačinu i učesta lost trop skih olu ja i ne po go da, ko je bi mo -gle da za hva te i pri o bal na pod ručja, gde su uglav nom smešte na na se lja i ve li ki broj žite lja.

7014 P. M WIHBEY, I BER MAN, „The Ge o po li tics of Water“, IASPS Re se arch Pa pers in Strategy, br. 10, sep tem bar 2000,www.iasps.org/strat10/strat10.htm


Jed na no vi ja stu di ja o ugroženim pri o bal nim pod ručji ma ob u hva ta obla sti ko je sena la ze i na 10 me ta ra nad mor ske vi si ne, u kop ne nom po ja su od 100 km pre ma za leđu. Ovapod ručja čine sve ga 2,2 od sto kop ne nog de la pla ne te iz nad po vršine mo ra (2,5 mi li o nakm2), od to ga 274 hi lja de km čine grad ska pod ručja (8,2 od sto), ali u nji ma živi oko 10 od stosvet skog sta nov ništva i 13 od sto grad skih žite lja, od no sno 600 i 360 mi li o na lju di15. Trećinaovih pod ručja na la zi se u Azi ji, ali zbog ve li ke gu sti ne na se lje no sti tu živi oko dve trećinegrad skog i tri četvr ti ne ukup nog ugroženog sta nov ništva. Pre o sta li ugroženi žite lji su u Afri -ci: 55 mi li o na lju di (8,2 od sto), od to ga četr de set mi li o na u grad skim pod ručji ma (go to vo 15od sto); za tim u Evro pi 48 mi li o na (od to ga 38 mi li o na u gra do vi ma); u Južnoj Ame ri ci 28 mi -li o na (22 mi li o na u gra do vi ma); u Se ver noj Ame ri ci 25 mi li o na (22 mi li o na u gra do vi ma). Uma lim ostrv skim država ma ima šest mi li o na ugroženih lju di, a u Au stra li ji i No vom Ze lan dutri mi li o na.

Sve u kup no, pre ko po lo vi na ugroženog sta nov ništva živi u 19 država, a de set su ostrv skedržavi ce. Svih tri sto ti ne hi lja da sta nov ni ka Mal di va bi lo bi zbri sa no, dok u Ho lan di ji go to vo10 mi li o na ugroženih lju di čini „sve ga“ 60 od sto ukup nog sta nov ništva. Pre ko 41 mi lion Vi -jet na ma ca (53 od sto), 53 mi li o na Ben ga la ca (39 od sto), 25 mi li o na Egipćana (36 od sto), 15mi li o na Taj lanđana (25 od sto), 30 mi li o na Ja pa na ca (24 od sto), 41 mi lion In do nežana (20od sto) i 15 mi li o na Fi li pi na ca živi u ugroženim pod ručji ma. Sa mo 10 od sto Ki ne za živi u ova -kvim obla sti ma, ali za pra vo je reč o 127 mi li o na lju di. Isto važi i za 18 od sto ame ričkog sta -nov ništva (pre ko 23 mi li o na lju di) ili za šest od sto sta nov ništva In di je (63 mi li o na). U Ita li ji5,3 mi li o na lju di (pre ko de vet od sto ukup nog sta nov ništva) živi u ugroženim pod ručji ma (napo vršini od go to vo 19.000 km2). Naj u groženi je su Ve ne ci ja i del ta re ke Po.

I ako bi se sma nji la širi na i dužina ugroženog kop ne nog po ja sa, naj u groženi ja su i da ljepod ručja gde se na gli po re mećaji u pri ro di po du da ra ju sa ma njom spo sob nošću sta nov -ništva da se to me pri la go di (što za vi si od stup nja raz vo ja) i većom iz loženošću uda ri ma.Među oba la ma naj u groženi je su na se lje ne del te ve li kih re ka, od Ni la do Raj ne, od Mi si si pi jado Ama zo na, a na ročito ogrom ne del te u cen tral noj, južnoj, istočnoj i ju go i stočnoj Azi ji: Ind,Gang, Ira va di, Bra ma pu tra, Jang ce i pri o bal ni gra do vi na ma loj nad mor skoj vi si ni, ko ral na ima la ostr va (Ka ri bi, ostrv ca u In dij skom i Ti hom oke a nu).

7. Kao i u po gle du sma nje nja za li ha pi jaće vo de, ta ko je i za po višeni ni vo mo ra očigled -no da upr kos to me što su po sle di ce za gre va nja re gi o nal ne, uzro ci su glo bal ni i pred sta vlja juge o po li tički iza zov ko ji zah te va pod jed na ko glo ba lan od go vor. Međutim, i hi dro loški pro ble -mi iza zva ni kli mat skim pro me na ma po ka zu ju da međuna rod na za jed ni ca ni iz da le ka ni je do -volj no or ga ni zo va na da bi mo gla da od go vo ri na ta kav iza zov.

Po sto ji obra zac ko ji ob jašnja va zašto od go vor ni za eko si ste me ko je tre ba zašti ti ti, kao štosu prašume, pre ri je i ri bo lov na pod ručja, u go to vo istim si tu a ci ja ma mo gu raz ličito da se po -našaju. Raz ličite od lu ke ko je se do no se mo gle bi se pri pi sa ti po sto ja nju četi ri raz ličita „mi ta“

71

15 G. MCGRA NA HAN, D. BALK, B. AN DER SON, „The ri sing ti de; as ses sing the risks of cli ma te chan ge and hu man set tle -ments in low ele va tion co a stal zo nes“, En vi ron ment &Ur ba ni za tion, br. 1/2007, str. 17-37, In ter na ti o nal In sti tu -te for En vi ron ment and De ve lop ment (IIED).


o pri ro di, tj. „četi ri raz ličita sku pa pret po stav ki o po sto ja no sti i pro me na ma u pri ro di“16. Ovačeti ri viđenja pri ro de na vod no su u sa gla sju sa kla sičnom po de lom društve nih na u ka na hi je -rar hi je i tržišta, gde tržišta uvo de jed na kost i pod stiču slo bod nu kon ku ren ci ju (in di vi du a li -zam), dok hi je rar hi je pro u zro ku ju ne jed na kost i ogra ničava ju kon ku ren ci ju (hi je rar hij skimo del). Ali po sto je i dru ge mo guće po de le: jed na kost bez kon ku ren ci je (ega li ta ri zam) i ne -jed na kost sa kon ku ren ci jom (fa ta li zam)17.

„In di vi du a li stički“ na stro je ni ak te ri ko ji su od go vor ni za upra vlja nje eko si ste mi madoživlja va ju svet kao bla go na klon. Za mišlja ju do broćudnu pri ro du ko ja je u sva kom slučajuka dra da sa ma us po sta vi glo bal nu rav no težu. Sto ga se u od lučiva nju ru ko vo de de vi zom „ne -ka ra di ko šta hoće“.

Na su prot nji ma, „e ga li ta ri sti“ pri ro du sma tra ju ne u mo lji vom i mi sle da i naj ma nje de lo -va nje može da do ve de do ka ta stro fal nih po sle di ca. Po nji ma je pri ro da ne po sto ja na i sto gapre ma njoj tre ba za u ze ti kraj nje opre zan stav.

Treći mit, „hi je rar hij ski“, pri ro du po i ma kao opa ku, ali u isti mah i po pu stlji vu: pla ne tamože da „pod ne se“ većinu dej sta va, ali ne ko li ci na pro me na može da joj naško di. In sti tu ci jeko je na osno vu ove pret po stav ke upra vlja ju eko si ste mi ma mo ra ju da shva te gde je gra ni ca iz -nad ko je dej stva ima ju po gu ban učinak i da obez be de da svi bu du na pra voj stra ni.

Na po slet ku, po mišlje nju „fa ta li sta“ svet se ne po naša pre ma ne kom ra ci o nal nom i ra zu -mlji vom obra scu. Pri ro da je ćudlji va i njo me se ne može upra vlja ti. Na ma pre o sta je da se ne -ka ko suočimo sa ne pred vi di vim dešava nji ma. Ovaj stav kao da pri zi va u sećanje ka ta stro fuko ju je iza zvao ura gan Ka tri na.

Ovaj obra zac možda uzi ma u ob zir raz ličite sta vo ve ko ji se da nas po ja vlju ju pri suočava -nju sa pro ble mi ma život ne sre di ne i eko no mi je, a pret ho de i od lu ka ma ko je tre ba do ne ti uve zi sa kli mat skim pro me na ma. I da lje nas čeka dug i mu ko tr pan put ko ji vo di ka sti ca nju pu -ne sve sti o glo bal nim po sle di ca ma tih pro me na ko je na di la ze na ci o nal ne in te re se.

(Pre ve la Mi re la Ra do sa vlje vić)

72

16 M. SCHWARTZ, M. THOMP SON, Di vi ded We Stand: Re de fi ning Po li tics, Technology and So cial Cho i ce, Fi la del fi ja,1990, Har ve ster-Wheatsheaf, Lon don i University of Pennsylvania Press, it. prev. 1993, Il rischio tec no lo gi co, Mi -la no 1993, Raf fa el lo Cor ti na Edi to re. 17 M. THOMP SON, R. EL LIS, A. WILDAVSKY, Cul tu ral Theory, Bo ul der-Oxford 1990, West View.

1. IDE JA O EKO LOŠKIM VRI JED NO STI MA I NJI HO VOM ZNAčAJU

za eko nom ski raz voj, du go se i mu ko trp no afir mi sa la. Ipak, na tom pu tu je ostva re no ne ko li -ko vri jed nih ko ra ka. Pri je sve ga, ojačala je svi jest o po tre bi ostva ri va nja održivog raz vo ja kaopret po stav ke za po sti za nje glo bal ne si gur no sti, tj. eko nom skog ra sta ko ji osta vlja mo gućnosti bu dućim ge ne ra ci ja ma da se raz vi ja ju.

Tre ba se pod sje ti ti da je naj pre Rim ski klub svo jim Pr vim iz vješta jem iz 1972. go di neupo zo rio da eko loška za gađenost po sta je glav ni ogra ničava jući fak tor i „Gra ni ca ra sta“svjet ske pri vre de. Za tim je, 1973. go di ne, u Stok hol mu, održana Pr va kon fe ren ci ja UN oživot noj sre di ni, ka da je pri zna to da je Ze mlja – „pla ne ta naša je di na“” (Only One Earth).Sle deća se si ja u okri lju UN, u Naj ro bi ju 1982. go di ne, pro mo više kon cept održivog raz vo -ja (Su sta i na ble De ve lop ment), a i for mi ra Svjet sku ko mi si ju za život nu sre di nu i raz voj.Ova ko mi si ja 1987. pu bli ku je uz bu dljiv iz vještaj pod ge slom „Naša za jed nička bu dućnost“(Our Com mon Fu tu re). Dru ga Kon fe ren ci ja OUN o život noj sre di ni i raz vo ju, 1992. go di -ne, do no si značaj nu De kla ra ci ju ko jom je in sti tu ci o na li zo van kon cept održivog raz vo ja.Za tim, sli je di „I zvještaj o ljud skom raz vo ju“ iz 1996, pa isto rij ski Pro to kol iz Kjo ta 1997.go di ne (nažalost, među 84 ze mlje pot pi sni ce ovog Spo ra zu ma, ni je bi lo glav nog za -gađivača – SAD).

U međuvre me nu, iden ti fi ko va ne su glav ne od go vor no sti i for mi ra no više ti je la, in sti tu ci -ja i or ga ni za ci ja na međuna rod nom pla nu sa za dat kom da ko or di ni ra ju ak tiv no sti i bri nu oostva ri va nju kon cep ci je održivog raz vo ja u svi je tu. Ipak, naj značaj ni je ak tiv no sti su sedešava le i ostva ri va le na kon fe ren ci ja ma Ge ne ral ne skupšti ne Uje di nje nih Na ci ja, ko je su, ustva ri, i bi le glav ni or gan po li tičkog od lučiva nja o mje ra ma za zašti tu i una pređenje život nesre di ne. Na rav no, ne sme se pre vi de ti ni an gažman Svjet ske ko mi si je za život nu sre di nu i raz -voj (World Com mis sion on En vi ron ment and De ve lop ment – WCED), ko ju je Ge ne ral na 73

Ni je bi lo ta ko dav no, ka da su pi ta nja eko lo gi je „o dla ga na“ i pro sto mar gi -na li zo va na. Da nas, mo guće je, ni je ta ko. Tre ba vje ro va ti da je si tu a ci ja dru -gačija, da se po li ti ke na zi ru, i da su iz gle di za početak rješava nja složenih iteških pi ta nja eko lo gi je, bo lji

EKOLOGIJA,POLITIKAI ODRŽIVI RAZVOJ Vuk OGNJANOVIĆ

UDK: 502.131.1:[327:911.3


skupšti na UN for mi ra la sa ci ljem da pri pre mi i pro mo više pro jek te o „našoj za jed ničkoj bu -dućno sti“ na pla ne ti Ze mlji.

U tom kon tek stu, isto rij ski je značaj na Kon fe ren ci ja u Rio de Žane i ru, 1992. go di ne. Onaje, pri je sve ga, pro mo vi sa la ri ješenost da se Ze mlja za jed ničkim na po ri ma spa se od ugrožava -nja i unište nja. Isto ta ko, ona je po sta vi la osno ve za rješava nje pi ta nja život ne sre di ne kao ne -raz dvoj nog di je la održivog raz vo ja i da la no va ohra bre nja pro ce si ma stva ra nja najširih ob li ka„kre a tiv ne sa rad nje“ između raz vo ja i život ne sre di ne, te između raz vi je nih i ze ma lja u raz vo -ju. Za pra vo, ni ka da ra ni je (pa ni u du gom di ja lo gu Sje ve ra i Ju ga) ni je po kre nu to to li kosuštin skih pi ta nja za pre va zi laženje pro ble ma život ne sre di ne. Ta da je ne dvo smi sle no i je din -stve no po tvrđeno da je si ro maštvo naj teži ob lik de gra da ci je sre di ne i da se glo bal ni pro ble -mi život ne sre di ne ne mo gu ri ješiti ako se ne eli mi niše si ro maštvo ko je pri ti ska dvi je trećinesvjet skog sta nov ništva. Isto vre me no je po ten ci ra no da se mo ra gra di ti i ostva ri ti pra ved ni jeko rišćenje pri rod nih re sur sa, te us po sta vi ti efi ka sni na ci o nal ni i međuna rod ni me ha ni zmi fi -nan si ra nja pro gra ma za zašti tu i una pređenje život ne sre di ne.

Mo guće je, na ba zi is ku stva sa pređenog pu ta, oci je ni ti da je sa zri je va nje ide je „E ko lo gi -ja i održivi raz voj“ tra ja lo neo bično du go i da prak tično to sa zri je va nje još uvi jek tra je. Bez -ma lo tri de ce ni je su bi le po treb ne da bi se prešao put od ini ci ja ti va Rim skog klu ba do Kon fe -ren ci je u Rio de Žene i ru. A na kon to ga, još jed na de ce ni ja je bi la po treb na do pr vog kon kret -nog Spo ra zu ma u sta roj ja pan skoj pre sto ni ci - Kjo tu.

Gdje smo sa da? Do kle smo sti gli?

Očigled no, raz voj na sek to ru eko loških vri jed no sti počet kom kon tro verz nog i opa snog21. sto leća ne da je po vo da za za do volj stvo. Na pro tiv. Da je po vo da za ne za do volj stvo, od no -sno za pred u zi ma nje no vih ini ci ja ti va i nužnih ak tiv no sti na ostva ri va nju po sta vlje nih ci lje va.

Sre di nom pr ve de ce ni je ovog vi je ka, svje do ci smo, širom Evro pe su za bi lježene re kord -no vi so ke tem pe ra tu re. Po sve mu su deći, naj više u po sled njih 500 go di na. Pre ma po u zda nimpro cje na ma, sva kog lje ta, sva ke go di ne u pe ri o du između 2003. i 2007, od to plot nih ta la sa jeumi ra lo oko 30 hi lja da lju di. Vre la lje ta i to plot ni uda ri, pre ma ovim pro cje na ma, mo gu sere al no očeki va ti do sre di ne ovog sto leća. U stva ri, ga so vi iz čovje ko ve „sta kle ne bašte“ suudvo stručili ri zik iz bi ja nja to plot nih ta la sa. Uz to, tre ba ima ti u vi du, da se Evro pa, zbog pro -mje na kli me, za gri ja va brže od glo bal nog pro sje ka, kao i to da su eks trem ni kli mat ski uslo viu pr voj po lo vi ni pr ve de ce ni je 21. vi je ka košta li evrop ske ze mlje više od 35 mi li jar di evra!?

Po red to ga, ovih go di na, pri mjećene su i dru ge po sle di ce kli mat skih pro mje na. Glečerina An tark ti ku i Gren lan du se to pe mno go brže ne go što se pred viđalo (pred viđa se, ta kođe,da će se do 2050. go di ne is to pi ti tri četvr ti ne naj većih evrop skih glečera na švaj car skim Al pi -ma). Širom ze mlji ne ku gle bilj ke cve ta ju de se tak da na ra ni je ne go prošle de ce ni je, a živo ti njemi gri ra ju u hlad ni je pre dje le. Oke a ni su ap sor bo va li do dat nu to plo tu iz at mos fe re, što značida bi već u na red nim de ce ni ja ma pro sječna tem pe ra tu re na Ze mlji, i po tom osno vu, mo glada po ra ste. 74

EKOLOGIJA, POLITIKA I ODRŽIVI RAZVOJ

Šta je sa Spo ra zu mom iz Kjo ta?

Može li on da spa se ono što se još uvi jek spa si ti može? Da li je nje go vom ra ti fi ka ci jom ufe bru a ru 2005. go di ne, od no sno se dam go di na na kon pot pi si va nja, učinjen ključni ko rak ubor bi sa vre me ne ci vi li za ci je sa eko loškim iza zo vi ma?

Spo ra zum, kao što je po zna to, ima za cilj ogra ničava nje emi si je ugljen-di ok si da. On oba -ve zu je in du stri ja li zo va ne i dru ge ze mlje da do 2012. sma nje emi si ju za pet od sto u od no suna svo je ni voe iz 1990. go di ne. Spo ra zum je, tre ba vje ro va ti, pra vi pri mjer međuna rod ne sa -rad nje za opšte do bro.

Da bi Spo ra zum po stao i međuna rod ni za kon, bi lo je po treb no da ga odo bre par la men -ti naj ma nje 55 čla ni ca UN, kao i da među nji ma bu de do vo ljan broj vi so ko-raz vi je nih ze ma ljana ko je ot pa da više od 55 od sto glo bal ne emi si je ugljen-di ok si da iz 1990. go di ne. Pr vi uslovje re la tiv no br zo ostva ren (Spo ra zum je ra ti fi ko va lo više od 150 čla ni ca UN). Pri to me tre baima ti u vi du da ma nje ze mlje i ze mlje u raz vo ju uglav nom ne ko ri ste mno go ener gi je.Međutim, za dru gi uslov je bi lo po treb no du gih se dam go di na. SAD, kao naj veći svjet ski po -trošač ener gi je (na njih ot pa da oko 37 od sto emi si je ugljen-di ok si da in du strij skih ze ma lja) iAu stra li ja ni je su ra ti fi ko va le Spo ra zum, a pred sjed nik Buš je iden ti fi ko van kao „loš građaninsvi je ta“. Tek ka da je Ru si ja (oko 19 od sto ukup ne glo bal ne emi si je u 1990. go di ni), u no vem -bru 2004. ra ti fi ko va la Spo ra zum, bio je is pu njen i taj uslov.

Po put Pro to ko la iz Mon tre a la 1987. go di ne, ko jim je za bra nje na iz u zet no opa sna pro iz -vod nja hlo ro flu o ro kar bo na ta, i Spo ra zum iz Kjo ta je po ka zao da je većina čla ni ca UN sprem -na da dje lu je na pro mo ci ji du go ročnih glo bal nih eko loških ci lje va. Od no sno da je sprem nada pri mi je ni po li ti ku i u slučaje vi ma ka da ona može dje lo va ti pro tiv nji ho vih krat ko ročnihna ci o nal nih in te re sa.

Efek ti Spo ra zu ma iz Kjo ta su re al no ne iz vje sni. Po seb no za to što ga ni je su pot pi sa le ze -mlje na ko je se on naj više od no si. Međutim, ohra bru je činje ni ca da Evrop ska uni ja ozbilj nora di na nje go voj im ple men ta ci ji. Evrop ska agen ci ja za život nu sre di nu (Eu ro pean En vi ro -ment Agency – EEA) ima u ve zi sa tim ubje dlji ve pro gra me i re zul ta te.

Iz vor nih 15 čla ni ca EU je do 2005. go di ne uspje lo da sma nji emi si ju ugljen-di ok si da zaoko tri od sto, a i oba ve za lo se da do 2012. za jed nički sma nje „pro i zvod nju ga so va“ iz svo je„sta kle ne bašte“ za osam od sto u od no su na ni vo iz 1990. go di ne (im po zan tan je pri mjer Ne -mačke ko ja je već sma nji la is pušta nje ga so va za 19 od sto, a do 2012. obećala sma nje nje od21 od sto). Po red to ga, EEA je po zva la sve ze mlje čla ni ce i kan di da te za član stvo u EU da po -red po slo va za sma nje nje emi si ja ga so va „sta kle ne bašte“, ko je zah ti je va Spo ra zum iz Kjo ta,isto vre me no ra de na pri la gođava nju za mo guće eks trem ne me te o ro loške uslo ve. Ko mi si ja,na i me, sma tra da kli mat ske pro mje ne ne mo gu ima ti izo lo van uti caj na jed nu oblast kon ti -nen ta i da za to sve ze mlje mo ra ju da pre du zmu ak ci je u ci lju sma nji va nje emi si je ga so va ipri la gođava nja na to pli ju kli mu.

Kri ti ke i pri go vo ri Spora zu mu iz Kjo ta raz ličito su mo ti vi sa ni. Ima jući u vi du vri jed nostodrživog raz vo ja i od no se sred njo ročnog i du go ročnog ka rak te ra, Spo ra zum iz Kjo ta ne 75


može bi ti „način kažnja va nja eko nom skog uspje ha“ po je di nih ze ma lja. Na pro tiv. Sa više ar -gu me na ta se može po tvr di ti da ovaj međuna rod ni do go vor vo di ze mlje u is prav nom smje ru.

No, kao i kod sva kog ve li kog pro jek ta, ima kri tičkih op ser va ci ja ko je su objek tiv ne i na li -ni ji pre va zi laženja ogra ničenja za re a li za ci ju ci lje va Spo ra zu ma. Te pri go vo re tre ba ko rekt noi svr sis hod no raz ma tra ti.

Pri je sve ga, od bi ja nje ne kih važnih ze ma lja (ne sa mo SAD) da pre u zmu od go vor nost zasma nji va nje emi si je ugljen-di ok si da, objek tiv no je pro ble ma tično. Slučaje vi Ki ne i In di je, tonaj bo lje po tvrđuju.

Ki ne ska eko no mi ja je već da nas pe ta eko no mi ja u svi je tu, a usko ro će bi ti i treća (izaSAD i Ja pa na). Ona ra ste oko de vet od sto go dišnje i u ve li koj mje ri se za sni va na fo sil nim go -ri vi ma. Ne dav no je in sta li ra la no ve ka pa ci te te za pro iz vod nju ener gi je, uglav nom na ba zi fo -sil nih go ri va, ko ji pre va zi la ze ukup nu pro iz vod nju elek trične ener gi je u Ve li koj Bri ta ni ji. Sva -ko ko je ne dav no bio u Ki ni, svje stan je pro ble ma za gađenja va zdu ha sa ko jim se onasuočava. U ze mlji se vo di ozbilj na de ba ta o to me ka ko da se na sta vi rast po sa dašnjim sto pa -ma, a da ne bu de spu ta van eko loškim pri ti sci ma.

In di ja je dru gi glo bal ni gi gant ko ji po većava po trošnju ener gi je. Nje na eko no mi ja ra stesko ro istim tem pom kao i ki ne ska (oko osam od sto go dišnje). Po sta la je, kao i Ki na, ve li kotržište au to mo bi la, a ima i naj veći pro gram iz grad nje pu te va u svi je tu. Sve to iza zi va, i tek ćeiza zva ti, po većanu po trošnju ener gi je. In di ja objek tiv no ne može da pra ti ki ne ski mo del ra -sta, jer je pri ti sak sta nov ništva još veći, a pri rod ni re sur si sla bi ji. Ona mo ra pro naći mo del ra -sta ko ji efi ka sni je ko ri sti ener gi ju.

Da kle, i Ki na i In di ja mo ra ju una pri je di ti svo je eko no mi je, ali vo deći računa o prin ci pi -ma ko ji su u skla du sa Spo ra zu mom iz Kjo ta. Ka ko? Ta ko što će u sa rad nji sa oni ma od ko jihku pu ju no vu teh no lo gi ju (Za pad na Evro pa, Ja pan) tražiti efi ka sni ju i čis ti ju teh no lo gi ju, od -no sno teh no lo gi ju ma nje oslo nje nu na ugalj. Uza jam na po drška i pošto va nje teškoća sva kepot pi sni ce Spo ra zu ma u ostva ri va nju ci lje va iz Kjo ta mo ra la bi da ti po zi tiv ne re zul ta te.

Ima mišlje nja da ci lje vi iz Spo ra zu ma ni je su naj viši pri o ri tet. Dru gi ci lje vi, kao što su bor -ba pro tiv si de, is ko re nji va nje ma la ri je, bor ba pro tiv raz ličitih vr sta te ro ri zma i dru go, mo ra juse ta kođe ozbilj no shva ti ti. Poželj no uspo ra va nje emi si ja ugljen-di ok si da objek tiv no no si ve -li ke troško ve, pa tre ba re spek to va ti upo zo re nja da bi možda bi lo bo lje ta sred stva uložiti uraz voj al ter na tiv nih ener gi ja i bor bu pro tiv efe ka ta glo bal nog za gri je va nja. Ipak, tre ba pret -po sta vi ti da će glo bal na pri vre da, pre ko svo jih mul ti la te ral nih in sti tu ci ja, na pra vi način naćirav no težu u ras po dje li eko nom skih i fi nan sij skih re sur sa međuna rod ne pri vre de, i ko or di ni -ra nim ak tiv no sti ma po ste pe no rješava ti glav ne aspek te kri ze.

- Pro to kol iz Kjo ta ni je sa vršen, ali je pr vi pra vi ko rak na du gom i teškom pu tu kaostva ri va nju eko loških vri jed no sti i održivog raz vo ja. Spo ra zum je pr vi put ina u gu ri sao“strikt no ogra ničenje” za šest naj važni jih ga so va iz “sta kle ne bašte”. Zbog to ga je on, ka ko jejed nom rečeno, re vo lu ci o na ran ko rak na du gom pu tu da se zašti ti kli ma. On je, da ci ti ra momi ni star ku SRN od pri je ne ko li ko go di na, go spo dju Haj de ma ri Vi co rek-Cojl, svo jevr stan “ka -men međaš u glo bal noj zašti ti kli me”.76

EKOLOGIJA, POLITIKA I ODRŽIVI RAZVOJ

- Pred no sti Spo ra zu ma upra vo su u to me što usmje ra va pažnju na glo bal ni pro blemko je tržište ne može da ri ješi. Za to se naše ve li ko pi ta nje o eko lo gi ji i održivom raz vo jumo ra između osta log “no si ti” i sa za blu da ma kon tro verz nih eko no mi sta.

Od sre di ne de ve de se tih go di na prošlog sto leća, glo bal no oto plja va nje je pre sta lo da bu -de hi po te za i po sta lo činje ni ca ko ju je mo guće usmje ra va ti in stru men ti ma. Isto ta ko, mo ra sezna ti da tržišta mo gu da uskla de po nu du i po tražnju, ali je nji hov fo kus krat ko ročan, od no snoda eko no mi sti i nji ho vo tržište, ni ka da u isto ri ji ni je su mo gli da pred vi de šta će se do gađati una red nih 30 go di na!? Ta ko su se i eko no mi sti – do bit ni ci No be lo ve na gra de i tvor ci kon tra -verz nog Ko pen haškog kon sen zu sa iz ma ja 2004. go di ne, u sa mo pred večer je ra ti fi ka ci je Spo -ra zu ma iz Kjo ta, ozbilj no obru ka li. S gorčinom tre ba pri zna ti, da na tom za dat ku ni je su bi li navi si ni svo jih (pro kla mo va nih) zna nja, is ku sta va i od go vor no sti. Za njih je Pro to kol iz Kjo ta “lošpro je kat”, a bor ba pro tiv kli mat skih ne vo lja na sa mom dnu li ste pri o ri te ta. Oni i “slo bod nu tr -go vi nu” svrsta va ju u pri o ri te te u ko ji ma “ima mo naj više šan si da po boljšamo si tu a ci ju nov cemko jim ras po lažemo”!? Za pra vo, tu ni je bi lo naučne sa vje sti, ali je bi lo ne ra zu mlji ve de mon -straci je za bo ra vlje nih sta rih do brih lek ci ja o vre men skoj vri jed no sti re sur sa, imo vi ne i nov ca.Uo sta lom, na ovom pi ta nju se ne može “tr go va ti” ni sa svo jim ze ma lja ma, ni sa svo jim me ga-kor po ra ci ja ma, ni sa ge ne ra ci ja ma ko je (br zo) do la ze. Po ka za lo se za pra vo, da je tačna te za daje iz po li tičke eko no mi je uvi jek bi lo teško iz ve sti bi lo ka kve mo ral ne sadržaje.

Osim eko no mi je po sto ji i po li ti ka. Ci je ne ener gi je će osta ti vi so ke i za na red ne ge ne -ra ci je. A ze mlje ko je mo gu da se raz vi ja ju, ka ko u po gle du sta nov ništva ta ko i u po gle du ži -vot nog stan dar da, bez ra si pa nja ener gi je lakše će na pri je do va ti od onih ko je to ne mo gu.Sto ga, tre ba za ključiti, Pro to kol na meće ze mlja ma po li tiku ko ja je re al no u nji ho vimin te re si ma.

Ka kva je po zi ci ja ze ma lja u raz vo ju i tran zi ci ji?

a) Od po sle di ca glo bal ne pro mje ne kli me na ročito bi stra da le ze mlje u raz vo ju i ze mljeu tran zi ci ji. Zbog to ga se one mo ra ju ener gično za la ga ti za im ple men ta ci ju Pro to ko la iz Kjo -ta. Za njih su sve tri pro jek ci je pro ble ma sud bo no sno teške (uti caj ga so va na kli mat ske pro -mje ne, pro cje na po sle di ca ka da ta kav uti caj po sto ji, eko nom ska si tu a ci ja tim po vo dom).Ono što je bit no, za re a li za ci ju ci lje va ko ji pro iz la ze iz Spo ra zu ma neo p hod no je ener gičnoučešće države, i to na ni vou ko ji omo gućava ostva ri va nje uti ca ja na sa svim raz ličite pro ce se,a pr ven stve no na pro ces pri vred nog raz vo ja i efi ka sno ko rišćenje ener gi je.

U tom kon tek stu, čini se ra ci o nal nim, ze mlja ma u raz vo ju da ti dvi je pre po ru ke. Pr vo, bi -lo bi ra ci o nal no da sva ka ze mlja u raz vo ju ina u gu riše jed nu ličnost od na ci o nal nog imeđuna rod nog au to ri te ta, ko ja bi is ključivo bi la po svećena pro gra mu na ci o nal nog, eko -loškog i održivog raz vo ja, od no sno ko ja bi ima la man dat da upra vlja pro ce si ma i ko or di na ci -jom ak tiv no sti držav nih or ga na i in sti tu ci ja do nje go ve pot pu ne sta bi li za ci je. Dru go, sve de -mo krat ske ze mlje, od no sno ze mlje u raz vo ju, tre ba da uzmu u ob zir jav no mnje nje i da re -spek tu ju in sti tu ci ju ko ja se zo ve jav no do bro i moć ubjeđiva nja ko je ono zrači. 77


b) Za i sta, ne ma raz lo ga, da ze mlje u raz vo ju i tran zi ci ji kao što su: Sr bi ja, Cr na Go ra,BiH, Hr vat ska ili Ma ke do ni ja, isu više ka sne i za ka sne sa pro gra mi ma za im ple men ta ci ju krat -ko ročnih i du go ročnih ci lje va ko ji pro iz la ze iz Kjo to Spo ra zu ma. Jed no stav no, po treb no ječini ti ono što je re al no mo guće. Bit no je da sva ka ak tiv nost ili ak ci ja mo ra bi ti po svećena ko -ra ci ma na teškom i du gom pu tu po sti za nja ci lje va ute me lje nih u Kjo tu. Od no sno, sva ka ze -mlja mo ra bi ti ak tiv no pri sut na u međuna rod nim do go vo ri ma i pro gra mi ma zašti te život nesre di ne i održivog raz vo ja.

c) Učešće u tim pro gra mi ma pod ra zu mi je va, pri je sve ga, držav nu stra te gi ju održivog raz -vo ja, te or ga ni za ci ju od go vor nog po li tičkog po kre ta ko ji će svo jom ak tiv nošću stal no jačatimo ral nu re ha bi li ta ci ju jav nog mnje nja i raz voj de mo krat skih struk tu ra u funk ci ji ostva ri va njaodrživog raz vo ja.

d) Po seb nu vri jed nost za re a li za ci ju ovih glav nih ci lje va, ima ju dva bit na sa držaja. Pr vo,hit no re for mi sa nje na stav nih pro gra ma u si ste mu obra zo va nja, i to od osnov ne do viših i vi -so kih ško la i naučno-istraživačkih pro je ka ta. Cilj bi bio edu ka ci ja omla di ne za vi so ke i mo ral -ne ci lje ve održivog raz vo ja, od no sno za jačanje i una pređenje eko loške in te li gen ci je unajširoj struk tu ri građan skog društva. Dru go, ute me lje nje ubje dlji vih na ci o nal nih pro gra maza šted nju ener gi je (ni je ja sno zašto ze mlje ko je su po me nu te ta ko mno go ka sne sa ovimpro gra mi ma).

e) Tre ba ta kođe čini ti i ma le, ali u sušti ni važne ko ra ke. Po seb no tre ba po ten ci ra ti: pre -ra spo dje lu sred sta va iz pri va ti za ci o nih fon do va u ko rist sred sta va za sma nji va nja za gađiva nja(pri mjer: za po sta vlje no i za pušte no Pančevo u Sr bi ji!?); za u sta vlja nje ne sta ja nja šuma; zašti taslat ko vod nih re sur sa, mo ra i obal nih zo na; bo lje upra vlja nje ot pa dom i sprečava nje međuna -rod nog ile gal nog pre no sa otrov nih i opa snih pro iz vo da i ot pa da.

78

1. DA NAS, NA POčET KU 21. VE KA,ni ko ga ne tre ba ubeđiva ti da je svet u kri zi. Ta kri za je sve opšta: eko nom ska, so ci jal na, po li -tička, fi lo zof ska, de mo graf ska, kul tur na; kri za vred no sti, iden ti te ta, lično sti. Ova kon sta ta ci -ja ni je ta ko pre te ra na kao što na pr vi po gled iz gle da. Na raz međi dva mi le ni ju ma, dva ve ka,sve, ili go to vo sve, mer lji ve vred no sti uvećale su se i ubr za le do tačke usi ja nja. Čitav 20. vekbio je vek enorm nog (eks po nen ci jal nog) ra sta i ubr za va nja svih di men zi ja i ni voa društve nestvar no sti.1 To na go mi la va nje i ubr za va nje, uzr o ko va no ne pre va ziđenim teh no loškim raz -vo jem i naučnim do stig nućima, kra jem 20. ve ka do stiže gra ni ce održivo sti.

Sa mo dve ka rak te ri sti ke: rast (više sve ga) i br zi na (sve brže i brže) do volj ne su daoznače fun da men tal nu kom plek snost vre me na u ko me svi živi mo, i na te ra ju nas na pre i spi -ti va nje. To je ključni pa ra doks da našnji ce!

Vre me kri ze je uvek vre me fi lo zo fi je. Kri za glo bal nih di men zi ja, ka kva je da nas, pred sta -vlja sig nal da nešto ni je u re du i čini nužnim pre i spi ti va nje suštin skih prin ci pa i vred no stina ko ji ma se za sni va si stem ko ji je do speo u kri zu. Da kle, da bi smo rešili kri zu u ko joj se svi,ili bar ve li ka većina nas, da nas na la zi mo, mo ra mo po zva ti u po moć fi lo zof ski način gle da njana stvar nost.

2. Ce lo kup ni društve ni raz voj može bi ti sa gle dan kroz ukršta nje, međusob no pre pli ta -nje i in ter ak ci ju dva suštin ska si ste ma: a) ljud sko društvo i b) pri rod no okruženje.

U osno vi pr vog si ste ma je spre ga naučno-teh no loškog i eko nom skog raz vo ja, kaoključna de ter mi nan ta i fak tor evo lu ci je ljud skog društva, dok su u osno vi dru gog si ste ma pri -rod ni za ko ni i prin ci pi. Društve ni raz voj, kroz ko rišćenje i eks plo a ta ci ju pri rod nih re sur sa(vo da, va zduh, ener get ski iz vo ri, bilj ne i živo tinj ske vr ste), ne mi nov no po vlači za so bom po -ste pe nu raz grad nju i po vlačenje pri rod nog okruženja, što ko načno vo di in ter ak ci ju dvasuštin ska si ste ma ka sve većoj ne rav no teži.

791 Više o to me vi de ti: Erik sen, To mas Hi lan: Ti ra ni ja tre nut ka, br zo i spo ro vre me u in for ma ci o nom društvu, Bi -bli o te ka XX, Be o grad, 2003.

Raz voj ljud skog društva je došao do kri tične tačke, ka da po sto jeća sto pamože da se održi sa mo nauštrb uništa va nja pri rod nog okruženja

GLOBALNA EKONOMSKA I EKOLOŠKAKRIZA I NUŽNOST PREOSMIŠLJAVANJAGLOBALNOG KAPITALIZMA Viktor RADUN

UDK: 504:316.32


Glo bal na kri za je, otu da, pre sve ga re zul tat na rušene di na mičke rav no teže između raz -vo ja ljud skog društva i evo lu ci je pri rod nog okruženja, pri čemu je eko loška pa ra dig ma ieko loška kri za kraj nji su bli mat te ne rav no teže.

Ključni pro blem ko ji se po sta vlja pred nas je ste pro blem ko ji se tiče ni voa kom plek sno -sti međusob nih ve za između ova dva si ste ma. Mi za pra vo ne zna mo ka kve su sve po ve za no -sti između njih i ka ko će se di na mi ka nji ho ve in ter ak ci je od ra zi ti na bu dućnost raz vo jadruštve ne za jed ni ce u ce li ni.

Ana li za eko loške kri ze mo ra bi ti ini ci ra na sa aspek ta eko no mi je. Eko no mi ja, kao glav nifak tor uti ca ja ljud skog društva na okruženje (ko ja u se bi im pli ci ra teh no loški fak tor), na jed -noj tački svog raz vo ja mo ra la je da se suoči sa pro ble mom eko lo gi je. I eko lo gi ja i eko no mi jaima ju isti ko ren reči: „e ko“, što po tiče od sta ro grčke reči „οίκος“ (oi kos – kuća, ga zdin stvo,do maćin stvo). U bi ti oba iz ra za je isti pri stup – do maćin ski, sa mo usme ren na dve raz ličitestra ne: u slučaju eko no mi je – na po je din ca ili or ga ni za ci ju, eko nom skog su bjek ta, a uslučaju eko lo gi je – na okruženje, tj. život nu sre di nu. Do maćin ski od nos pre ma život noj sre -di ni znači od go vor nost i bri gu za živi svet, pri rod ne re sur se, re gi o nal nu di ver zi fi ka ci ju, eko -si stem, pažnju i osećaj za rav no težu.

Mo der na ka pi ta li stička eko no mi ja je u većini ze ma lja iz građena po uzo ru na za pad na te -o rij ska i prak tična do stig nuća. Ona se naj pre može oka rak te ri sa ti kao po trošačka i teh no -loški uslo vlje na. Tržište je shvaćeno kao osnov ni in stru ment za za do vo lja va nje stal no ra -stućih i pro men lji vih po tre ba, pre težno fi zi o loških (po tre be za hra nom, pićem, snom, sek su -al ne i dru ge po tre be), pri čemu se po tre be stal no pra te, pod stiču, pa čak i stva ra ju, na ra zno -ra zne sup til ne, naučno za sno va ne, načine i teh ni ke, za jed nički svr sta ne u mar ke ting. Ti me jemar ke ting us po sta vljen kao vi so ko so fi sti ci ra na, in ter di sci pli nar na na u ka i vešti na ubeđiva -nja lju di i nji ho vog per ma nent nog pod sti ca nja na po trošnju. Ta ko je stvo ren začara ni krug,od no sno kružni, lančani sa mo ob no vlji vi pro ces, u ko ji su po ve za ni sle deći ele men ti:

U ovom lančanom ni zu svi ele men ti su čvr sto po ve za ni; glav ni po kre tač i mo tiv je ostva -re na do bit, čije uvećanje au to mat ski, me ha ni zmom pred u zet ničke tržišne eko no mi je, po -vlači za so bom uvećanje svih dru gih ele me na ta. Ta ko do la zi do hi per tro fi je ce lo kup ne eko -no mi je, što se iz ražava kroz hi per tro fi ju pro iz vod nje naj ra zličiti jih pro iz vo da i uslu ga, hi per -tro fi ju teh no loških ino va ci ja, hi per tro fi ju mar ke tin ga, hi per tro fi ju po trošnje, i ko načno, hi -per tro fi ju do bi ti. Ta kva hi per tro fi ra na eko no mi ja je sa ma se bi cilj, a nje na pre te ra na ma -sa, svo jom iner ci jom pred sta vlja opa snost i pro du ku je kri zu.

Glo bal na eko no mi ja, ko ja pro mo više prin ci pe neo li be ral ne eko nom ske dok tri ne, na gla -si la je ne rav no težu između ljud skog raz vo ja i okruženja. Do ba glo ba li za ci je je do ba ogrom -nog ubr za nja eko no mi je i društva uopšte. Pro težira jući sfe ru eko no mi je, ona svo di lju de napo trošače, a je di ni smi sao vi di u jur nja vi za po slom, pro fi tom i ma te ri jal nim za do volj stvi ma.To je do ba br zi ne i eks po nen ci jal nog ra sta raz voj nih ten den ci ja mno gih po ja va (po rast sta -

TEHNOLOGIJA – PROIZVODNJA – MARKETING – POTROŠNJA – DOBIT (PROFIT)

80

GLOBALNA EKONOMSKA I EKOLOŠKA KRIZA I NUŽNOST PREOSMIŠLJAVANJA GLOBALNOG KAPITALIZMA

nov ništva, raz voj va zdušnog sa o braćaja na kon II svet skog ra ta, broj In ter net ko ri sni ka, rastin for ma ci ja, i ta ko da lje).2

Mo der na eko no mi ja ni je do kra ja osve sti la svo je istin sko biće, već je usme re na na čove -ka kao po trošača, po sma tra jući ga kao ho mo eco no mi cus. Ona in stru men ta li zu je čove ko vepo tre be, ogra ničava jući nje go vu slo bo du iz bo ra na od lučiva nje između jed ne ili dru ge ro be,jed nog ili dru gog bren da. U tom fo ku si ra nju na po trošnju, ko ja je glav ni mo tor ce lo kup nogeko nom skog, a ti me i društve nog raz vo ja, ta kva eko no mi ja za ne ma ru je čove kov od nos pre -ma okruženju.

Šire njem cu na mi ja glo ba li za ci je, ka pi ta li stički eko nom ski si stem da nas je po stao pre o -vlađujući u sve tu. Na pre la zu iz osme u de ve tu de ce ni ju, so ci ja li stički društve ni i eko nom skisi ste mi u istočnoj, cen tral noj i ju go i stočnoj Evro pi dožive li su krah, da bi im užur ba no bi lipo nuđeni re cep ti, u vi du pro ce sa za me nji va nja iščezlog si ste ma ne ka kvom pri mi tiv no li be -ral nom ver zi jom ka pi ta li zma, po dik ta tu fa mo znog Vašing ton skog kon sen zu sa3, na zva nim„tran zi ci ja“, ne kom vr stom pr vo bit ne aku mu la ci je ka pi ta la u ci lju us po sta vlja nja „u ređenog“„su pe ri or nog“ ka pi ta li zma i re in te gra ci je tih ze ma lja u svet raz vi je nih.

Za huk ta li pro ces glo ba li za ci je ti me je sa mo do bio do dat nu in jek ci ju, pre ra sta jući u uni -ver zal ni pro ces, za pra vo po kret ka us po sta vlja nju jed nog glo bal nog me ga-ka pi ta li zma, vođenin te re si ma ame ričke eko no mi je i mul ti na ci o nal nih kom pa ni ja. Za mah glo ba li za ci je, na staoosam de se tih go di na 20. ve ka, kao re zul tat III teh no loške re vo lu ci je (širo ka pri me na in for ma -ci o nih, te le ko mu ni ka ci o nih i tzv. „čistih“ teh no lo gi ja), izoštrio je pro blem eko lo gi je i do veo upi ta nje bu dući op sta nak ljud skog društva. Srž pro ce sa glo ba li za ci je, od no sno nje go va ključnaeko nom ska fi lo zo fi ja, je ste neo li be ral na eko nom ska pa ra dig ma. Ia ko po sto je raz ličite va ri -jan te neo li be ra li zma, nji ho vi za jed nički ele men ti mo gli bi se sve sti na ne ko li ko bit nih:

- eko nom ski in di vi du a li zam;- na gla sak na pri vat noj svo ji ni;- slo bod na kon ku ren ci ja i pod sti ca nje pred u zet ništva;- od boj nost pre ma držav nom in ter ven ci o ni zmu i ko lek ti vi zmu.U naj kraćem, neo li be ral na eko nom ska gle dišta sto je na su prot noj stra ni od kej nzi jan ske

ma kro e ko nom ske te o ri je i njoj od go va ra juće po li ti ke an gažova nog uti ca ja države na po -spešiva nje agre gat ne tražnje, i kao po sle di ca to ga, ra sta ukup ne pro iz vod nje i sma nje nja ne za -po sle no sti. Neo li be ra li zam in si sti ra na slo bo di po je din ca, slo bo di kre ta nja ro ba, uslu ga, ka pi -ta la i rad ne sna ge na tržištu i ve ru je u moć tržišta da sa mo stal no re gu liše eko nom ski život.

Najžešći za go vor nik neo li be ral ne eko nom ske dok tri ne, SAD, ni su do sled ne u spro -vođenju prin ci pa i po li ti ke neo li be ral ne dok tri ne na do maćem te re nu. Oni gra de imidž bra -ni te lja za pad ne de mo kra ti je, čuva ra i za stup ni ka slo bod nog tržišta i li be ral ne eko no mi je, alipre sve ga su iz vo zni ci tih vred no sti u ze mlje u ko ji ma je na sna zi dru gačiji si stem vred no sti,dru gačiji eko nom ski i po li tički si stem.

81

2 Erik sen, To mas Hi lan: Ibi dem, str. 112-113.3 Vi de ti: Washington Con sen sus, sajt: www.cid.har vard.edu/cid tra de/is su es/washington.html, Williamson, John:Did the Washington Con sen sus Fail?, sajt: www.iie.com/pu bli ca ti ons/pa pers/pa per.cfm?Re se ar chID=488.


Pi ta nje ne iz bežno sti eko nom skog raz vo ja ze ma lja u raz vo ju u ko li zi ji je sa neo p hod -nošću ogra ničenja za gađenja život ne sre di ne na glo bal nom pla nu. To je osnov na pro ti -vrečnost ko ju kva zi neo li be ral ni ka pi ta li zam re pro du ku je. Na me ta nje ogra ničenja i no vihstan dar da ze mlja ma ko je su u raz vo ju za o sta le za raz vi je nim ze mlja ma, a ko je ima ju pri rod -nu po tre bu i pra vo na ubr zan raz voj (pri mer Ki ne, Ru si je, ze ma lja Afri ke i ju go i stočne Azi je)one mo gućava glo ba li za ci ju održivog raz vo ja.

3. Glo bal na eko no mi ja u stva ra nju pred sta vlja sa mo je dan od mo gućih mo de la glo bal neeko no mi je, i ta ko ga tre ba raz u me ti. No, on već sa da po ka zu je svo je sla bo sti, a nje go va eks -pan di ra na sna ga se urušava i splašnja va. Naj no vi ji znak ma lak sa lo sti ce lo kup nog si ste ma glo -bal ne eko no mi je pred sta vlja glo bal na fi nan sij ska kri za ko ja je za hva ti la SAD, a ubr zo i ve li kideo dru gih ze ma lja u sve tu.

Fi nan sij ski krah, na stao naj pre u SAD, doživeo je enorm nu eks pan zi ju i go to vo mu nje vi to seraširio po dru gim kon ti nen ti ma, pre ra sta jući u glo bal nu fi nan sij sku i eko nom sku ka ta stro fu. Za -sno van na mnoštvu fi nan sij skih „i no va ci ja“ no vi jeg da tu ma, taj slom fi nan sij skih in sti tu ci ja i po -slo va nja mo gao se očeki va ti. U osno vi ove kri ze leži jur nja va za pro fi tom, bes kru pu lo zna ve ra u fi -nan sij ske ma hi na ci je. Sli ko vi to rečeno, za kriv ca je pro glašena be so mučna po hle pa Wall Stre e ta.

Glav ni uzrok kra ha tre ba naj pre pre po zna ti, a za tim is pra vi ti načinje nu šte tu. Kao što toJo seph Sti glitz4 opi su je: „U eko no mi ji okruženja po sto ji je dan osnov ni kon cept, po znat kaoprin cip ‘za gađivač plaća’. To je stvar pošte nja, ali i efi ka sno sti. Wall Stre et je našu eko no mi juza ga dio otrov nim hi po te ka ma. Sa da tre ba da pla ti za čišćenje.“

Pre ma oce ni UN CTAD-a5: „Sre di nom 2008. go di ne, glo bal na eko no mi ja se kla ti na ivi cire ce si je. Opa da nje, na kon četi ri go di ne re la tiv no br zog ra sta, po sle di ca je mnoštva fak to ra:glo bal nih nus po ja va ko je su pro i zašle iz fi nan sij ske kri ze u SAD, pu ca nja ba lo na na du va nesta no grad nje, ka ko ta mo ta ko i u dru gim ve li kim eko no mi ja ma, ra stućih ce na ro be, ubr za nore strik tiv nih mo ne tar nih po li ti ka u ve li kom bro ju ze ma lja i ber zan ske la bil no sti. Bez snažnei međuna rod no ko or di ni sa ne ak ci je u ma kro e ko nom skoj po li ti ci, ne iz bežno ćemo se suočitisa glo bal nom eko nom skom re ce si jom pu nog obi ma.“

Po sma tra no iz šire per spek ti ve, ova glo bal na kri za je kri za sa me osno ve glo bal nog ka pi -ta li zma: nje go ve neo li be ral ne pa ra dig me. Ume sto ka da ljem „o slo bađanju“ tržišta, ona ne -mi nov no vraća eko no mi ju ko rak una zad, ak tu e li zu jući po no vo nužnost in ter ven ci je države.Ve li ke pri vat ne fi nan sij ske in sti tu ci je sa da pu ze i mo le za po moć države, ia ko su se ko li ko dojuče po no si le svo jom sa mo stal nošću i za stu pa le slo bo du tržišta i ula ga nja.

Da li je u stva ri ova ve li ka fi nan sij ska kri za sa mo još jed na tačka u ni zu, ko je sig na li zu jupočetak kra ja tržišno-eko nom skog po gle da na stvar nost? Očigled no je da ta kav, me ha nički,jed no stran, bes kru pu lo zni si stem, usme ren na sve više i sve brže stva ra nje ma te ri jal nog bo -gat stva, osuđen na ne u speh. Na ma je pre ko po tre ban ka pi ta li zam sa du hom.

82

4 Sti glitz, Jo seph: Good day for democracy; Now Con gress must draw up a pro po sal in which costs are bor ne bytho se who cre a ted the pro blem, The Gu ar dian, Oc to ber 1, 2008, sajt: http://www.gu ar dian.co.uk/com men tis -free/2008/oct/01/useconomy.con gress5 UN CTAD, Tra de and De ve lop ment Re port, 2008, sajt: http://www.un ctad.org/en/docs/tdr2008_en.pdf.


Da nah Zo har i Ian Mar shall u svom de lu Du hov ni ka pi tal pre i spi tu ju da našnji ka pi ta li -zam i bi znis sa aspek ta nje go ve održivo sti, u širem kon tek stu. Oni kažu: „Pi ta jući se da li jeka pi ta li zam održiv, mo ra mo da se za pi ta mo da li on služi našim naj du bljim ljud skim vred no -sti ma i težnja ma. Mo ra mo da po sta vi mo pi ta nje da li će on omo gućiti op sta nak ljud ske vr ste,i da li može da po država ljud sko pred u zeće u jed nom širem kon tek stu ta ko vi tal no važnih pi -ta nja kao što su: šta je smi sao i svr ha ljud skog živo ta?“6

Zo har i Mar shall osli ka va ju da našnji ka pi ta li zam pre ko me ta fo re Eri sih to na. Eri sih ton jemit ski ju nak po zajm ljen iz grčke mi to lo gi je. „E ri sih ton je po hle pan čovek ko ji mi sli is ključivona pro fit. Nje mu ništa ni je sve to... Ali, je dan od bo go va ba ci kle tvu na Eri sih to na zbog nje go -ve po hle pe. Od tog da na, Eri sih ton bio ob u zet ne za jažlji vom glađu. Pr vo po je de sve svo je za -li he hra ne, a po tom i svo svo je bo gat stvo pre tvo ri u hra nu ko ju može da po je de. Još uvek ne -za do vo ljan, on proždra svo ju ženu i de cu. Na kra ju, Eri sih to nu ne osta de ništa dru go za je loosim vla sti tog te la. I on po je de sa mog se be.“7

O značenju ove me ta fo re, Zo har i Mar shall kažu: „E ri sih ton je ko načni sim bol čistogčove ka eko no mi je, a nje go va sud bi na od sli ka va način živo ta, od no sno vođenja po sla, ko ji jeneo drživ. No, on je sim bol ono ga što nam nu di da našnji ka pi ta li zam i bi znis ka kav po zna je -mo. On je sim bol ko ji može da pred sta vlja au to de struk tiv nu sud bi nu, ne sa mo bi zni sa već ičita ve naše kul tu re, ako do pu sti mo da usko gru de vred no sti da našnje krat ko ročne, nov cemop sed nu te po slov ne eti ke za vla da ju našim živo ti ma i iz bo ri ma u širem smi slu.“8

Kri ti ku jući ta kvo sta nje i od nos pre ma okruženju, Zo har i Mar shall stva ra ju kon cep ci judu hov nog ka pi ta la, ko ji se de fi niše kao „vred nost ko ja bu dućnost čovečan stva činiodrživom, kao i vred nost ko ja ne gu je i održava ljud ski duh. On na la zi svoj iz raz u ono me ušta društvo ili pred u zeće ve ru je, zbog čega jed no društvo ili pred u zeće po sto ji, čemu teži, zašta pre u zi ma od go vor nost. Je di no on da ka da su ovi aspek ti du ha za do vo lje ni i ka da smo si -gur ni da im istin ski služimo, možemo na sta vi ti da lje u iz građiva nju društve nog i ma te ri jal nogbo gat stva ko ja održava ju naš sva ko dnev ni život.“9

4. Ljud sko društvo je mo ra lo u jed nom tre nut ku da pri zna i ob u hva ti obim, struk tu ru,di na mi ku i po sle di ce svog ra za ra jućeg uti ca ja na oko li nu. Taj uti caj je po stao uočlji vi ji tek saiz bi ja njem teh no loške re vo lu ci je, na zva ne in du strij ska re vo lu ci ja, čija je pr va fa za, po zna ti japod ime nom Pr va in du strij ska re vo lu ci ja, za počela sre di nom 18. ve ka, naj pre u En gle skoj, aza tim i u dru gim evrop skim ze mlja ma, dok je dru ga fa za ili Dru ga in du strij ska re vo lu ci ja, odsre di ne 19. do sre di ne 20. ve ka, kon cen tri sa na uglav nom u Ne mačkoj i SAD. In du strij ska re -vo lu ci ja, u ce li ni, pred sta vlja la je istin ski pre vrat u isto ri ji raz vo ja ljud skog društva.

Od sve sno sti o učinje noj šte ti i ugroženo sti pri rod nog okruženja do kon kret nih me ra iak ci ja za nje no is ce lje nje, put je vr lo dug. Naj pre je društve na za jed ni ca po sta la sve sna opa -sno sti ko je sle de iz ne mar nog i ba ha tog od nošenja pre ma pri rod nom okruženju, za tim je ta

83

6 Zo har, D., Mar shall, I.: Du hov ni ka pi tal, HE SPE RIAedu, Be o grad, 2008, str. 40.7 Ibi dem, str. 30.8 Ibi dem, str. 31.9 Ibi dem, str. 60.


svest o na rušenoj rav no teži i po sle di ca ma ne rav no teže po dig nu ta na naj viši mo gući ni vo, uvi du po kre ta nja pi ta nja na ni vou vla da i glo bal nih fak to ra moći (UN, EU, NA TO, NAF TA,ASEAN, MMF, STO, Svet ska Ban ka) da bi na kra ju bio po stig nut opšti glo bal ni kon sen zus okodo nošenja kon kret nih pla no va, me ra i ak ci ja. Raščla nja va njem, možemo iz dvo ji ti sle deće fa -ze pu ta ka ozdra vlje nju pri rod nog okruženja:

- osvešćiva nje,- pro ble ma ti zo va nje,- do nošenje kon kret nih pla no va, kri te ri ju ma i me ra,- de lo va nje.De lo va nje ne iz o sta je. Pro glašena je glo bal na kri za okruženja i naj od go vor ni je međuna -

rod ne in sti tu ci je, na čelu sa UN, ozbilj no su shva ti le opa snost od glo bal ne eko loške ka ta stro -fe. Sačinje ni su mno gi iz vešta ji o sta nju i per spek ti vi eko loške kri ze, održane mno gemeđuna rod ne kon fe ren ci je, do ne ti su eko loški stan dar di, pro me nje na je za kon ska re gu la ti -va, ka ko na pla nu po je di nih ze ma lja, ta ko i na pla nu ma kro re gi ja (EU). I ve li ke tran sna ci o -nal ne kom pa ni je su pred u ze le broj ne ozbilj ne ko ra ke u tom ci lju. Eko lo gi ja je ušla u oba ve -zan plan i pro gram na sta ve na mno gim uni ver zi te ti ma, or ga ni zu ju se raz ličiti pro gra mi iistraživa nja. Dru gim rečima, društve na za jed ni ca je učini la mno go na svim pla no vi ma daublaži po sto jeću eko lošku kri zu, spreči ili uspo ri da lje po goršava nje eko loške kri ze, upo zo rii in for miše jav nost o pre tećem eko loškom slo mu, stvo ri opštu kli mu po zi tiv nog, od go vor nogod no sa pre ma okruženju i u bu dućno sti. Da li je to do volj no da bi smo po vra ti li iz gu blje nurav no težu?

5. „Pri ro da“, „pri rod no okruženje“, „život na sre di na“ – sve su to sa mo naše idej ne kon -cep ci je, pred sta ve. Mi pod pri ro dom pod ra zu me va mo od ređeni sklop mišlje nja i pred sta vako je mi kao čovečan stvo ima mo o sve tu ko ji nas okružuje, i ko ji ni je na se ljen i ci vi li zo vanljud skim bićima. Mi sleći na te pred sta ve i ide je, Bill McKib ben go vo ri o „smr ti pri ro de“.„Smrt pri ro de ne znači i kraj sve ta. Kiše će i da lje pa da ti, sun ce će si ja ti, ia ko dru gačije ne gopre. Kad kažem ‘pri ro da’, mi slim na od ređeni sklop ljud skih ide ja o sve tu i našem me stu unje mu. Smrt tih ide ja za počinje našim vi dlji vim pro me na ma u stvar no sti ko ja nas okružuje –pro me na ma ko je naučni ci mo gu iz me ri ti i označiti. Sve češće te se pro me ne su da ra ju snašom per cep ci jom, naše viđenje pri ro de kao večne i iz dvo je ne sve je bleđe, te ćemo i pre ja -sno vi de ti šta smo učini li.“10

Čud na je naša upor nost, bo lje reći – tvr do kor nost, u na sto ja nju da neo gra ničeno du goodržava mo našu sli ku pri ro de kao čistu, ne tak nu tu, di vlju. Naš um ni je vođen činje ni ca mai do ka zi ma, već uvreženim ide ja ma i ve ro va nji ma. Pre pla vlje ni smo činje ni ca ma, upo zo re -nji ma eko loških or ga ni za ci ja, naučnim iz vešta ji ma, ape li ma za uz bu nu, ali mi i da lje sle po ve -ru je mo u ne dir nu tu čisto tu mo ra, šuma, ne ba i va zdu ha. Ka ko da lje kaže McKib ben: „Našaspo sob nost da unište na pod ručja jed no stav no pre brišemo iz pamćenja, i usred ljud skog pu -stošenja pro nađemo le po tu, do slov no za pa nju je.“11 I još: „I de ja di vlji ne, dru gim rečima, spo -

8410 Me ki ben, Bil: Kli mat ske pro me ne, od go vor pri ro de, Esot he ria, Be o grad, 2007, str. 19.11 Ibi dem, str. 49.


sob na je prežive ti većinu ‘uo bičaje nih’ ra za ra nja pri ro de. Di vlji na može prežive ti u našimumo vi ma i on da ka da je ze mlja ot kri ve na, za be ležena, čak i unište na.“12

Da bi smo rešili ključni pro blem ko ji smo po sta vi li na počet ku, ne možemo sa mo ko ri go -va ti naš od nos pre ma okruženju. Mo ra mo ga iz ko re na pro me ni ti. To zah te va ra di kal nupro me nu, kvant ni skok iz jed ne pa ra dig me u no vu pa ra dig mu.

Nor veški fi lo zof Ar ne Nes je sko vao iz raz du bin ska eko lo gi ja. Du bin ska eko lo gi ja se po -sta vlja ra di kal no raz ličito u od no su na „kla sičnu“ – „po vršnu eko lo gi ju“. Ona to tal no me njanaš po gled na svet, pri bližava jući se du hov nom, mi stičnom po gle du na svet. „Du bin ska eko -lo gi ja je ra di kal ni eko loški po kret, ko ji kri ti ku je ide ju održivog raz vo ja i upo zo ra va da se bezko re ni te pro me ne raz mišlja nja o osno va ma na ko ji ma počiva za pad na ci vi li za ci ja neće po stićini ka kav na pre dak u pi ta nji ma zašti te život ne sre di ne.“13 Pre ma tu mačenju Fri tjo fa Ca pre:„Po vršna eko lo gi ja je an tro po cen trična ili hu ma no cen trična. Ona gle da na lju de ta ko kao dase na la ze iz nad ili iz van pri ro de, kao da su iz vor svih vred no sti, i pri ro di do de lju je sa mo in -stru men tal nu ili ‘upo treb nu’ vred nost. Du bin ska eko lo gi ja ne odva ja lju de – ni ti bi lo šta dru -go – od pri rod nog okruženja. Ona svet vi di ne kao zbir izo lo va nih obje ka ta već kao mrežu fe -no me na ko ji su fun da men tal no po ve za ni i međuza vi sni.“14

Hi po te za Ga ia, jed no od naj no vi jih te o rij skih ob jašnje nja ve li kih pro me na u okruženju,sin te za je na u ke i mi to loško-mi stičko-ma gij ske sfe re zna nja. Tvo rac Ga ia hi po te ze, en gle skibi o log John Lo ve lock, ob jašnja va da živi i neživi svet Ze mlje za jed no obra zu je kom plek sni in -ter ak tiv ni si stem, ko ji funk ci o niše kao živi or ga ni zam. U svom ra du Osve ta Ga ie (The Re ven -ge of Ga ia: Why the Earth is Fig hting Back - and How we Can Still Sa ve Humanity) Lo ve locktvr di da je sa da su više ka sno da iz beg ne mo ozbilj ne po sle di ce kli mat skih pro me na i glo bal -nog za gre va nja i da je kon cept održivog raz vo ja pre va ziđen, jer smo ušli u pe riod neo drživograz vo ja. Po nje go vom mišlje nju, ne iz bežne su ve li ke pri rod ne ka ta stro fe, ko je će za de si tičovečan stvo u na red nim go di na ma, pro u zro ko va ti ogrom ne mi gra ci je i od ne ti mno go ljud -skih živo ta.

Mi živi mo i raz mišlja mo omeđeni našim sop stve nim pred sta va ma. Te naše pred sta ve: osve tu, o čove ku, o živo tu, o međuljud skim od no si ma, preživlja va ju du go, žila vo se opi rućino vim naučnim sa zna nji ma, ko ja nam su ge rišu no ve pred sta ve, no ve per spek ti ve. Du go smove ro va li u bes ko načan svet, Ze mlju bez gra ni ca, obi lje re sur sa. Da nas, ka da je fo to gra fi ja pla -ne te Ze mlje, sni mlje na iz sve mi ra, po sta la oba ve zan deo škol skih udžbe ni ka, ka da je za oko12 sa ti mo guće avi o nom pre le te ti po lo vi nu ku gle, ka ko možemo i da lje ve ro va ti u bes ko -načnost? Buc kmin ster Ful ler je pr vi iz mi slio me ta fo ru Ze mlje kao sve mir skog bro da: mi se svina la zi mo na jed nom ve li kom sve mir skom bro du, na pu to va nju kroz sve mir ska pro stran stva,ali, ko li ko god ve li ki, taj sve mir ski brod ima ogra ničen pro stor, te sto ga na ras po la ga nju ima -mo ogra ničene za li he hra ne, pića i osta lih vi tal no važnih re sur sa.

85

12 Ibi dem, str. 49.13 Miško vić, M. Mi lan: Održivi raz voj i du bin ska eko lo gi ja, Fi lo zo fe me broj 8, Srp ski fi lo zof ski fo rum, No vi Sad,2008, str. 46.14 Ca pra, Fri tjof: The web of li fe: A New Synthesis of Mind and Mat ter, Har per Col lins, 1996, str. 7.


Raz voj ljud skog društva je došao do kri tične tačke, ka da po sto jeća sto pa može da seodrži sa mo nauštrb uništa va nja pri rod nog okruženja. To je tačka ka da na sta vlja nje društve -nog raz vo ja u bu dućno sti istim tem pom više ni je mo guće. Društvo po sta je žrtva sop stve nograz vo ja, čime se raz voj is kri vlju je u svo ju su prot nost, po sta jući kočni ca i ogra ničenje.Nužno je za sta ti i pre i spi ta ti do sa dašnji put. To je isto rij ska ras kr sni ca, na ko joj va lja pre -dah nu ti i na pra vi ti ra di kal nu pro me nu. Društvo tre ba da se re vo lu ci o niše, da načini kvant -ni skok u kva li ta tiv no no vo sta nje, bi ra jući ra di kal no dru gačiji put, ako ne želi da se za gla -vi u ćor so ka ku.

Po sto jeća pa ra dig ma od no sa pre ma okruženju, oka rak te ri sa na kao od nos kon tro le ieks plo a ta ci je, ima ogrom nu iner ci ju i teško se me nja. Iner ci ja društve nog na pret ka, oličenogu me ta fo ra ma de mo kra ti je, slo bod ne eko no mi je, li be ral nog tržišta, bla go de ti no ve teh ni ke iteh no lo gi je, i osta lim pro iz vo di ma ka pi ta li stičke po trošačke te o rij ske de ma go gi je, ogrom naje. Iner ci ja pro gre sa po vlači za so bom i iner ci ju prav no-eko nom skih, naučno-teh no loških ior ga ni za ci o no-društve nih struk tu ra na ko ji ma se za sni va. Ulo zi su pre ve li ki da bi se tek ta kood u sta lo od njih. Uvođenje ra di kal no dru gačijeg si ste ma po slo va nja i živo ta uopšte je di no jerešenje, ali ko li ko je vre me na po treb no za to?

86

DEO III

Regionalna strategija:

U SUSRET IZAZOVIMA

KLIMA(KS) PLANETE

89

KLI MAT SKE PRO ME NE I SI STEM SKI PRO BLE MI

u sek to ru život ne sre di ne, uključujući i održivo ko rišćenje pri rod nih re sur sa, po sta juosnov na od red ni ca ener get ske bez bed no sti, sa iz ra zi tom po li tičkom i raz voj nom kom po -nen tom.

Kli mat ske pro me ne, sa ključnim po ka za te ljem pro me ne u vred no sti ma tem pe ra tu rana glo bal nom ni vou1, pred sta vlja ju je dan od naj većih iza zo va sa ko ji ma će se suočiti jav -nost, vla de, po slov na za jed ni ca i građani u na red nim de ce ni ja ma. To je već po sta la svet -ska po li tička te ma broj je dan, i svi su iz gle di da će se u go di na ma ko je do la ze „u sto ličiti“na ovom vo dećem me stu.

Ne ra zu me va nje od no sa kli mat skih pro me na, si ste ma zašti te život ne sre di ne i ener get -ske si gur no sti, već da nas znače od ređenu vr stu „ne pi sme no sti“ (ne pri pre mlje no sti) zavođenje međuna rod ne di plo ma ti je i spolj no po li tičkih od no sa.

Ne kad se sta ti stički po da ci i činje ni ce bo lje raz u me ju kad se sta ve u jed no stav ne rečikao: ka da bi pro sečan Ki nez za de se tak go di na ko ri stio ben zi na kao pro sečan Ame ri ka nacda nas, Ki ni bi bi lo po treb no da obez be di više ben zi na ne go što je iz no si la ce lo kup na svet -ska pro iz vod nja u 2005. go di ni.

Da kle, iza na slo va „ben zin opet po sku plju je“ i „hra ne ima sve ma nje i sve je sku plja“,sto je složeni glo bal ni si ste mi, ko ji da nas tr pe po sle di cu onog što je od lučiva no juče. Kli -mat ske pro me ne utiču ka ko na ljud ska bića, ta ko i na si ste me u pri ro di i na taj način, upro iz vod nji i eko nom skim ak tiv no sti ma, mo gu do ve sti do značaj nih pro me na pri ko -1 Đurđica Iv ko vić, Kli mat ske pro me ne i pod sti ca nje upo tre be ob no vlji vih iz vo ra ener gi je, Zbor nik ra do va Četvr tere gi o nal ne kon fe ren ci je “Život na sre di na ka Evro pi”, Am ba sa do ri život ne sre di ne, PKS, Be o grad (2008)

Ključ za (buduće) čvršće utemeljenje energetskih politika zemalja Ju go istoč -ne Evrope na evropskim standardima i procesima jeste svrsishodnije učešćestruč nih lica i zainteresovanih građana u izgradnji strategije i politike obez -be đivanja energije

JUGOISTOČNA EVROPAU GLOBALNIM KRETANJIMAOBEZBEĐIVANJA ENERGETSKEI EKOLOŠKE BEZBEDNOSTI Anđelka MIHAJLOV

UDK: 502.21:620.9(4-12)

REGIONALNA STRATEGIJA: U SUSRET IZAZOVIMA

rišćenju re sur sa, pro iz vod nji i eko nom skim ak tiv no sti ma. Sce na rio sma nje nja kli mat skihpro me na za vi siće od sce na ri ja obe zeđenja ener gi je.

Kli mat ske pro me ne pu to kaz za ener get ske po li ti ke

Tre ba istaći da po sto ji vi so ka sa gla snost naučni ka i mno go do ka za2 da su ga so vi saefek tom sta kle ne bašte, je dan od „glav nih kri va ca“ za kli mat ske pro me ne.

Naj veći rast glo bal nih emi si ja ga so va sa efek tom sta kle ne bašte3 bio je između 1970. i2004. go di ne i na stao je kao po sle di ca de lo va nja ener get skog snab de va nja (po većanje od 145od sto). Rast di rekt nih emi si ja iz sa o braćaja u ovom pe ri o du bio je 120 od sto, iz in du stri je 65a i iz ob ra de ze mlje, pro me ne načina ko rišćenja ze mljišta i šumar stva 4-40 od sto. Između1970. i 1990. go di ne, di rekt ne emi si je iz po ljo pri vre de po ra sle su za 27 od sto, iz građevi nar -stva za 26 od sto, i ka sni je su osta le na pri bližno istom ni vou kao 1990. go di ne. Međutim, sek -tor građevi nar stva ima vi sok ste pen ko rišćenja elek trične ener gi je, pa su za to ukup ne di rekt -ne i in di rekt ne emi si je u ovom sek to ru znat no veće (75 od sto) ne go di rekt ne emi si je.

Kla sični ma te ma tički mo de li kli mat skih pro me na svo ja pred viđanja za sni va ju naproučava nju ve za između ga so va sta kle ne bašte i ko ličine to plo te ko ja osta je za ro blje na napo vršini Ze mlje. Ovim ma te ma tičkim pro računi ma utvrđen je mo guć rast pro sečne tem pe -ra tu re od 1,4°C do 5,8°C u raz do blju od 1990. do 2100. go di ne. U ma lom bro ju slučaje va pri -me nju ju se „živi“ mo de li ko ji u svo je pro račune uzi ma ju ci klus uglje ni ka u pri ro di i spo sob -nost pri ro de da iz at mos fe re ukla nja ugljen di ok sid, a u nju vraća ki se o nik. Živi mo de li po -ka zu ju da je mo guće očeki va ti po rast pro sečne tem pe ra tu re na Ze mlji od oko 9°C do kra jaovog ve ka. Ovi mo de li uzi ma ju u ob zir fi zi o loške pro ce se bi lja ka i po ka zu ju da jed nom za -počet pro ces glo bal nog za gre va nja sve više pod stiče re spi ra ci ju tla, sma nju jući ne to pri mar -nu pro iz vod nju ko ja se od vi ja fo to sin te zom. Ovo uka zu je na činje ni cu da bi os fe ra ne sa moda počinje da gu bi spo sob nost da ap sor bu je CO2, već počinje da ga „pum pa“ na zad u at mos -fe ru. U tom slučaju mo glo bi da dođe do eks po nen ci jal nog sma nje nja ko ličine uglje ni ka izze mljišta i bi o ma se, sve većeg na go mi la va nja ga so va sta kle ne bašte u at mos fe ri i bržeg glo -bal nog za gre va nja.

Činje ni ca da emi si je ga so va sa efek tom sta kle ne bašte naj više po tiču od de lo va nja sek -to ra ener get skog snab de va nja, suštin ski po ve zu ju do stup nost i vr ste ener gi je na tržištu, sare zul tu jućim kli mat skim pro me na ma.

Da kle, sce na rio za ga so ve sa efek tom sta kle ne bašte u „post Kjo to“ pe ri o du (po sle2012. go di ne), ne dvo smi sle no će za vi si ti od sce na ri ja obez beđiva nja i vi do va ener gi je (naglo bal nom ni vou).

90

2 IPCC, 2007: Summary for Policymakers. In: Cli ma te Chan ge 2007: Mi ti ga tion. Con tri bu tion of Working Gro upIII to the Fo urth As ses sment Re port of the In ter go vern men tal Pa nel on Cli ma te Chan ge [B. Metz, O.R. Da vid son,P.R. Bosch, R. Da ve, L.A. Meyer (eds)], Cam brid ge University Press, Cam brid ge, Uni ted King dom and New York,NY, USA.3 Stan dard SRPS ISO 14064-3:2007, In sti tut za stan dar di za ci ju, Be o grad, 2008

JUGOISTOČNA EVROPA U GLOBALNIM KRETANJIMA OBEZBEĐIVANJA ENERGETSKE I EKOLOŠKE BEZBEDNOSTI

Sto ga ću, ilu stra ci je ra di, pri ka za ti kri vu (sli ka 1), ko ja po ka zu je da će vr hu nac u pro -iz vod nji naf te u sve tu bi ti do stig nut oko 2010. go di ne i da će, u po sto jećim okvi ri ma, po sle2010. go di ne, bi ti ma nje naf te (iz sa da do stup nih na la zišta) na svet skom tržištu.

Sli ka 1: „Vr hu nac za naf tu“ („Oil Pe ak“) kri va pred viđanja glo bal ne pro iz vod nje naf tepo Hu ber to vom me to du4

Dru gim rečima, ova pred viđanja pro iz vod nje naf te u sve tu će se ostva ri ti uko li ko nebu du pro nađene no ve re zer ve naf te. S ob zi rom na to ka ko da nas sto ji sa re zer va ma naf teu sve tu (Sli ka 2 -po ka za telj re zer vi je de sno od nu le), čini se da se mo ra ju pro naći i do dat -ni iz vo ri obez beđiva nja ener gi je.

Sli ka 2: Re zer ve naf te (u EJ ekvi va len tu)

914 Prof Ken neth S.Deffeyes, Prin ce ton University, Beyond Oil: The View from Hub bert s Pe ak, 2005


Sve do ci smo da li de ri naj ra zvi je ni jih ze ma lja (Gru pa 8: Ja pan, SAD, Ru ska fe de ra ci ja,Fran cu ska, Ne mačka, Ve li ka Bri ta ni ja, Ka na da i Ita li ja) per ma nent no i sa mno go pažnje,od go vor no sti i (raz ličitih) in te re sa pre go va ra ju o sce na ri ju po sle 2012. go di ne („post Kjo -to“) o sma nji va nju emi si je ga so va sa efek tom sta kle ne bašte. Da kle, ka da go vo re o kli mat -skim pro me na ma, li de ri naj ra zvi je ni jih ze ma lja go vo re o obez beđiva nju ener gi je.

Sce na rio, od no sno stra teški prav ci ko ji bu du do go vo re ni, po ve za ni su dvo smer no saobez beđiva njem hra ne na glo bal nom ni vou, ta ko da će Gru pa 8 mo ra ti da ot počne rav no -pra van di ja log sa gru pom ze ma lja G5 (Ki na, In di ja, Mek si ko, Bra zil i Južno a frička re pu bli -ka). Go vo reći je zi kom eko no mi sta, mo raće se u ce nu ener gi je5 i ce nu hra ne, da bi one bi leodržive, uključiti i ce na ublažava nja kli mat skih pro me na, od no sno pri la gođava nja timpro me na ma, kao i ce na zašti te život ne sre di ne.

Značaj ne su raz li ke u do me nu do hot ka po sta nov ni ku, emi si je po sta nov ni ku i in ten -zi te ta ener gi je između raz ličitih ze ma lja. Uz ovo je uvek in te re san tan po da tak o po trošnjiener gi je po sta nov ni ku u raz ličitim ze mlja ma (Sli ka 3). Do ka za no je da su u ze mlja ma savećim do hot kom po sta nov ni ku (GDP/pc) veće po tre be (i po trošnja) ener gi je.

Sli ka 3: Po trošnja ener gi je po sta nov ni ku u 2003. go di ni

To da lje vo di ka re al nom raz mišlja nju da će u sma nje nju kli mat skih pro me na na glo -bal nom ni vou naj veći po zi tiv ni re zul ta ti bi ti ostva re ni uko li ko su naj ra zvi je ni je ze mlje (ize mlje sa naj bržim raz vo jem) sprem ne da me nja ju svo je ob li ke pro iz vod nje i po trošnje.

92

5 An djel ka Mi haj lov, Energy and En vi ron men tal Security Chal len ges in So uth Ea stern Eu ro pe thro ugh Im ple men -ta tion of Re gi o nal Treaty Esta blis hing the Energy Community, NA TO Advan ced Re se arch Workshop: “Energy andEn vi ron men tal Chal len ges to Security”, Bu da pest, No vem ber 2007


Ma le ze mlje (i re gi o ni) mo ra ju se, pak, ospo so bi ti da glo bal ne od lu ke (ka kav god stra -teški pra vac, između onih ko ji se sa da sa gle da va ju, bu de iza bran) dočeka ju sprem no.

Na ba zi pret hod nih ana li za6,7, 8 mo guće al ter na ti ve (ko je se međusob no ne is ključuju,već do pu nju ju) u obez beđiva nju ener gi je su sle deće (Sli ka 4):

- pro na laženje no vih re zer vi naf te;- uvođenje čis ti jih teh no lo gi ja u oblast pro iz vod nje i ko rišćenja fo sil nih go ri va (uglja,

pri rod nog ga sa, naf te);- značaj ni je ko rišćenje ob no vlji vih iz vo ra ener gi je (hi dro, so lar na, bi o ma sa, ge o ter -

mal na);- značaj ne ak tiv no sti u obla sti ener get ske efi ka sno sti (ne ra si pa nja ener gi je) kroz

održivu pro iz vod nju, di stri bu ci ju i po trošnju- bez bed no ko rišćenje nu kle ar ne ener gi je (fi si je, sa ogra ničenji ma ko rišćenja do stup -

nih pri rod nih re sur sa i ne rešenim pi ta njem bez bed nog po stu pa nja sa ra di o ak tiv nim ot pa -dom na glo bal nom ni vou; ili možda fu zi je, uko li ko bu de pri men lji va)

Sli ka 4. Mo guće al ter na ti ve obez beđiva nja ener gi je po sle 2010. go di ne (A. Mi haj lov)

Pro me ne načina živo ta mo gu da sma nje emi si ju ga so va sa efek tom sta kle ne bašte. Pro -me ne načina življe nja i po trošački obra sci ko ji ima ju na gla sak na očuva nju re sur sa mo guda do pri ne su raz vo ju eko no mi je sa ma lim ko rišćenjem uglje ni ka, što je pra vično i održivo.

Sto ga je (bi lo bi) vr lo važno da do no si o ci (po li tičkih) od lu ka da nas, pri hva te od go vor -nost da se ne ra di (sa mo) o bi zni su, već o ge ne ra ci ji, tj ge ne ra ci ja ma ko je do la ze. Od lu keko je bu du usvo je ne u Ko pen ha ge nu 2009. go di ne, po ka zaće ko li ko su li de ri za i sta vi zi o na -ri i vođe ka održivoj bu dućno sti.

Da nas je ja sno da je po treb na (na sa zna nji ma i na u ci ba zi ra na) za jed nička kon kret -na od lu ka, kao i ja sno po svećenje re a li za ci ji ci lje va. Međutim, u ovom tre nut ku teče „nad -mu dri va nje na ba zi in te re sa onih ko ji se naj više pi ta ju“, a to si gur no ni su sla bi i si ro -

93

6 Anđel ka Mi haj lov, lične be leške 7 UNEP Glo bal En vi ron ment Ou tlo ok GEO4, 20078 A treaty for a Southeast European Energy Community, u Stephen Stec. Besnik Baraj, Edited: Energy and En vi -ron men tal Chal len ges to Security”, Springer, 2008, ISBN - 101402094523

pronalaženje novih rezervi nafte

uvođenje čistijih tehnologija u oblastpro izvodnje i korišćenja fosilnihgoriva, i druge čistije tehnologije

značajnije korišćenja obnovljivih iz vo -ra energije

značajne aktivnosti u oblasti ener get -ske efikasnosti

bezbedno korišćenje nuklearne ener -gije


mašni. Kli mat ske pro me ne su ta ko u prak si po sta le no va ge ne ra ci ja in stru me na ta glo ba li -za ci je. Upr kos to me, ili baš zbog to ga, one pred sta vlja ju iza zov da se ne mi sli sa mo nakrat ke sta ze (Sli ka 5) i (sa mo) pro fit no, već da se mi sli o održivom raz vo ju u naj ple me ni ti -jem hu ma ni stičkom smi slu (eko nom sko, so ci jal no i po boljšanje život ne sre di ne za sve).

Sli ka 5. Pri o ri tet in ve sti ci ja (adap ti ra no od stra ne A. Mi haj lov)

Re gi o nal no tržište, bez re gi o nal ne stra te gi je

Pot pi si va njem ugo vo ra o re gi o nal nom tržištu ener gi je9, ze mlje Ju go i stočne Evro pe suna pra vi le ve li ki ko rak u prav cu stva ra nja re gi o nal nog ener get skog tržišta, ko je je (ili će bi -ti) in te gri sa no u tržište EU. Ugo vor je počeo da važi ok to bra 2006. go di ne.

Re gi o nal ni pri stup snab de va nju elek tričnom ener gi jom nu di značaj ne pred no sti, ka kou smi slu po boljšanog ko rišćenja po sto jećih za li ha i pro iz vod nih ka pa ci te ta, ta ko i u do me -nu op ti mi za ci je bu dućih in ve sti ci ja. Od ređene kon cep cij ske pra zni ne pred sta vlja ju ključnine do sta tak kod iz ra de sve o bu hvat nih po li ti ka ko je bi tre ba lo da rešava ju raz ličite pro ble -me u ve zi sa ce na ma, in fra struk tu rom i zašti tom život ne sre di ne, sa ko ji ma su suočene ze -mlje u re gi o nu. Iden ti fi ko va ni su raz lo zi10 zbog ko jih je spro vođenje ovog ugo vo ra još uveku do me nu iza zo va11. Dru gim rečima, spro vođenje Ugo vo ra je na sta kle nim no ga ma.

94

9Više u: Hu man De ve lop ment Re port, Ser bia 2008: Re gi o nal Co o pe ra tion from the Hu man De ve lop ment Per -spec ti ve, UNDP, Be o grad 200810 Ener gi ja u Ju go i stočnoj Evro pi: Re de fi ni sa nje na ci o nal nih ener get skih stra te gi ja u skla du sa međuna rod nimoba ve za ma (Au to ri: Alek san dar Ko vačević, u sa rad nji sa Je li com Mi nić, Genc Krasniqi, Bu rim Eju pi ), Evrop ski po -kret u Sr bi ji, Ko sov ski in sti tut za istraživa nje po li ti ke i raz voj, Fre e dom Ho u se (2007)11 A treaty for a Southeast European Energy Community, u Stephen Stec. Besnik Baraj, Edited: Energy and En vi -ron men tal Chal len ges to Security”, Springer, 2008, ISBN - 101402094523


Re gi o nal no tržište ener gi je je u fa zi užur ba no sti, pošto su mno ge ze mlje Ju go i stočneEvro pe od lučile da za počnu pro jek te tran spor ta naf te ko jim bi se osnažile lo kal ne eko no -mi je (pre nos ka spij ske naf te ili čak i ga sa pre ma ze mlja ma Evrop ske uni je).

Sli ka 6: Stra teški ci lje vi ze ma lja Ju go i stočne Evro pe u 2002. go di ni u po gle du ko -rišćenja ob no vlji vih iz vo ra ener gi je12

U većini ze ma lja re gi o na po sto jeće ener get ske po li ti ke ob u hva ta ju sa mo pe riod do 2015.go di ne. Na glo bal nom ni vou, međutim, po zi ci o ni ra ju se stra teška rešenja do 2050. go di ne. Ta -kođe (opet nažalost) u ener get ske stra te gi je ze ma lja našeg re gi o na ni su uključena raz ma tra -nja o širem evrop skom ener get skom pod ručju i evrop skim ener get skim re for ma ma. De talj naana li za stvar nog sa držaja tih po li ti ka ot kri va da one sa drže mno ge ne do stat ke u po gle du ko -he rent no sti, pri men lji vo sti i sa gle da va nja pro ce sa ostva re nja međuna rod nih oba ve za i unu -trašnjih ci lje va.

Ključ za (bu duće) čvršće ute me lje nje ener get skih po li ti ka ze ma lja Ju go i stočne Evro pena evrop skim stan dar di ma i pro ce si ma je ste svr sis hod ni je učešće stručnih li ca i za in te re so -va nih građana u iz grad nji stra te gi je i po li ti ke obez beđiva nja ener gi je.

Ze mlje Ju go i stočne Evro pe se još uvek spre ma ju da načine pr ve ko ra ke, a svet uve li kostra teški raz mišlja i spre ma no va glo bal na pra vi la ener get skog i eko loškog po našanja.

Te ba ima ti u vi du činje ni cu da su se Ugo vo rom sve ze mlje pot pi sni ce oba ve za le(između osta log) da pri me nju ju di rek ti ve Evrop ske uni je o pro ce ni uti ca ja na život nu sre -di nu.

95

12 En vi ron men tal Technology Mar kets in So uth-ea stern Eu ro pe13 Vi de ti Ured bu o utvrđiva nju Li ste pro je ka ta za ko je je oba ve zna pro ce na uti ca ja i Li ste pro je ka ta za ko je semože zah te va ti pro ce na uti ca ja na život nu sre di nu, s ob zi rom da je ovaj deo za ko no dav stva EU već tran spo no vanu na ci o nal no za ko no dav stvo Sr bi je


Ka kva je re a li za ci je od lu ka u re gi o nu tre base za pi ta ti, jer su na li sti pro je ka ta za ko je jeoba ve zna pro ce na uti ca ja na život nu sre di nu13

između osta lih:- ce vo vo di za tran sport ga sa, tečnog ga sa,

naf te ili he mi ka li ja prečni ka većeg od 800 mm idužine ko ja pre la zi 40 km;

- iz grad nja nad zem nih da le ko vo da čija vol -taža iz no si 220 kV ili više, a čija dužina pre la zi15 km;

- gde za in te re so va na jav nost po za ko nompro pi sa noj pro ce du ri mo ra bi ti uključena u do -nošenje od lu ka.

Tra se ga so vo da i da le ko vo da se ne ucr ta va -ju le nji rom, već će pro ce du re uključiva ti oba ve zuda građani učestvu ju u do nošenju od lu ka, od no -sno oba ve zu da bu du pi ta ni (ra di za jed ničkeodržive bu dućno sti). To znači da no si lac pro jek -ta ne može pri stu pi ti iz vođenju pro jek ta bez pro -ce ne nje go vog uti ca ja na život nu sre di nu i bezisa gla sno sti nad ležnog or ga na na tu pro ce nu.

Što se naše ze mlje tiče, Sr bi ji ne do sta ju ener -get ski re sur si, ka ko u po gle du ras po loživih ko -ličina, ta ko i u po gle du kva li te ta. Sa mo su hi droener gi ja i bi o ma sa ras po loživi u ko ličina ma ikva li te tu ko ji bi mo gli da bu du kon ku rent ni sasličnim re sur si ma u dru gim de lo vi ma Evro pe14.Kon ven ci o nal ni ener get ski iz vo ri (pri rod ni gas,naf ta i ugalj) ogra ničeni su po ko ličini i kva li te -tu. Za kon o ener ge ti ci i Stra te gi ja ener get skograz vo ja su stu pi li na sna gu, Za kon 2004, a Stra -te gi ja 2005. go di ne. Za kon o ener ge ti ci obez -beđuje prav ni okvir za po jačano učešće ob no vlji -vih iz vo ra ener gi je i po većanje ener get ske efi ka -sno sti. Međutim, uslo vi za po sti za nje sta tu sapri vi le go va nog pro iz vođača elek trične ener gi -je i uslo vi za do bi ja nje po drške još uvek ni su us -po sta vlje ni.

96 14 En vi ron men tal Per for man ce Review I and II for Ser bia, UNE CE, 2003 / 2007

Ter mi no lo gi ja u ve zi kli mat -skih pro me na, pre ma stan -dar du SRPS ISO 14064-3:2007

Ga so vi sta kle ne bašte (GSB) - Pri rod -ni i veštački ga so vi ti sa sto jak at mos fe reko ji ap sor bu je i emi tu je zračenje od -ređenih ta la snih dužina iz spek tra in -fra cr ve nog zračenja ko je emi tu je po -vršina Ze mlje, at mos fe ra i obla ci. NA -PO ME NA Ga so vi sta kle ne bašte ob u hva -ta ju ugljen-di ok sid (CO2), me tan (CH4),azot-su bok sid (N2O), flu o ro-ugljo vo do -ni ke (HFCs ), per flu o ro-uglje ni ke (PFCs )i sum por hek sa flu o rid (SF6 ).Iz vor ga so va sta kle ne bašte - Fi zičkaje di ni ca ili pro ces ko ji is pušta GSB u at -mos fe ruEmi si ja ga so va sta kle ne bašte -Ukup na ma sa is pušte nog GSB u at mos -fe ru u utvrđenom vre men skom pe ri o du.Sma nje nje emi si je ga so va sta kle nebašte - Iz računa to sma nje nje emi si jaGSB između sce na ri ja re fe rent nog sta -nja i pro jek ta.Po ten ci jal glo bal nog za gre va nja(PGZ) - Fak tor ko ji pri ka zu je sna gu ra -di ja ci o nog uti ca ja / ap sorp ci o no de lo -va nje jed ne ma se ne je di ni ce da tog GSBu od no su na ekvi va lent nu je di ni cuugljen-di ok si da u od ređenom vre men -skom pe ri o du.Ekvi va lent ugljen-di ok si da (CO2e) -Je di ni ca za po ređenje ap sorp ci o nog de -lo va nja GSB u od no su na ugljen-di ok -sid.


U Na ci o nal noj stra te gi ji pri stu pa nja EU, po gla vlje Ener ge ti ka kao je dan od pri o ri tet -nih ci lje va pre po zna je ko rišćenje hi dro po ten ci ja la ma lih rečnih to ko va i bi o ma se kao ob -no vlji vih re sur sa. Osnov ni za da ci do 2015. go di ne pod ra zu me va ju po većanje efi ka sno stiko rišćenja ener gi je i sma nji va nje ko rišćenja čvr stih go ri va u do maćin stvi ma, što će do ve stido sma nje nja emi si ja u život nu sre di nu.

Na glašena je i po tre ba za uvođenjem me ra ko je će obez be di ti spro vođenje Kjo to Pro to -ko la, što je jed na od naj važni jih tačaka za po sti za nje održivog raz vo ja, jer se od no si nadu go ročno sma nji va nje ga so va sa efek tom sta kle ne bašte, ra di obez beđenja snab de va njaener gi jom na način pri hva tljiv za život nu sre di nu.

Sve ovo po ka zu je da je ko rišćenje al ter na tiv nih iz vo ra ener gi je po sta la ci vi li za cij skanužnost - sa eko nom skog, bez bed no snog i eko loškog aspek ta, ta ko da su sve ze mlje u oba -ve zi da kom bi no va njem nji ma do stup nih al ter na tiv nih iz vo ra reše svo je ener get ske po tre -be, a ti me i do pri ne su glo bal noj bor bi za zašti tu život ne sre di ne

„Lop ta je u dvo rištu do no si o ca od lu ka“, uz oba ve zno obez beđiva nje de mo krat skogučešća jav no sti u od lučiva nju.

97

AKO JE VE RO VA TI STRUčNJA CI MA,a ne ma raz lo ga da ne bu de ta ko, sve do ci smo fe no me na po zna tog kao glo bal no za gre va nje.Kli ma se me nja, a sce na ri ji o mo gućim po sle di ca ma su raz ličiti. Međutim, svi se slažu okojed no ga, uko li ko se nešto ne pre du zme bez od la ga nja, čovečan stvu i osta lom živom sve tu sene smeši ve dra bu dućnost.

Kli ma na Ze mlji se već me nja la to kom isto ri je, a ob u hva ti la je le de na do ba i du ge ve o mato ple pe ri o de. Na ta kve pro me ne ta da su uti ca li pri rod ni fak to ri po put vul kan skih erup ci ja,pro me ne Ze mlji ne or bi te, kao i ve li ka ko ličina ener gi je oslo bođene iz Sun ca. Od ka snog 18.ve ka i in du strij ske re vo lu ci je stva ri sto je sa svim dru gačije, pa je da nas ljud ska ak tiv nost po -sta la glav ni kri vac za glo bal no za gre va nje.

Kli mat ske pro me ne se dešava ju sa da i ov de. Ne ma ne do dir lji vih, jer taj pro ces pred sta -vlja naj veću so cio-eko nom sku i pret nju za život nu sre di nu. Po sle di ce ko je će one iza zva ti naj -di rekt ni je će uti ca ti na ljud sko zdra vlje, kva li tet is hra ne, tem pe ra tu ru va zdu ha, do stup nostpi jaće vo de i sma nje nje bi o di ver zi te ta. Ukrat ko, svet ka kav da nas po zna je mo, su tra već nećebi ti ta kav.

Po da ci go vo re da pro sečna go dišnja tem pe ra tu ra va zdu ha i oke a na ra ste, to pi se led napo lo vi ma, a ni vo mo ra se ubr za no diže. Pro sečna tem pe ra tu ra va zdu ha na Ze mlji po ra sla je0,76 ste pe ni Cel zi ju so vih od 1850. go di ne, naj ve ro vat ni je pod uti ca jem an tro po ge nih čini la -ca. Ukrat ko, svi smo od go vor ni za ono što se već dešava.

Pre ma pro jek ci ja ma glo bal nih kli mat skih pro me na iz rađenih za raz ličite sce na ri je an tro po -ge nih emi si ja ga so va sa efek tom sta kle ne bašte, glo bal no pro sečno za gre va nje pri zem ne at mos -fe re na kra ju 21. ve ka u po ređenju sa 2000. go di nom iz no siće između 1,8 i 4 ste pe ni Cel zi ju sa.Po seb no za bri nja va to što se očeku je da će po rast sred nje go dišnje tem pe ra tu re u Evro pi bi tiveći od ra sta na glo bal nom ni vou. Ta ko bi na evrop skom kon ti nen tu do kra ja 21. ve ka po rastsred nje go dišnje tem pe ra tu re mo gao iz no si ti između 2,2 i 5,1 ste pe ni Cel zi ju so vih.

Po li ti ka u obla sti kli mat skih pro me na ka ko u Sr bi ji, ta ko i u čita vom re gi o nu, tre ba lo bida uzme u ob zir spe ci fično sti ovog pod ne blja. Ona ne tre ba da se od no si is ključivo nauvođenje čis ti jih teh no lo gi ja pro iz vod nje, već pa ra lel no sa tim i da ob u hva ti po seb ne eko - 99

Klimatske promene će najviše uticati na kvalitet života u najsiromašnijimzemljama, ali taj proces, ipak neće poštovati podele i nacionalne granice

KLIMATSKE PROMENE:PRIPREME ZA NEIZBEŽNO Oliver DULIĆ

UDK: 551.583:504.7]:341.24(4-12)


nom ske me re, kao i kam pa nju u ci lju šire nja sve sti o jed no stav nim ak tiv no sti ma ko ji ma sva -ki građanin sva ko dnev no može da utiče na ublažava nje kli mat skih pro me na.

Naša ze mlja već je na pra vi la značajan ko rak i po sta la pre po zna tlji va na eko loškoj ma piEvro pe, ka da je prošle go di ne u Be o gra du na Šestoj mi ni star skoj kon fe ren ci ji «Život na sre di -na za Evro pu» usvo je na Be o grad ska ini ci ji a ti va o pro me ni kli me. Na i me, uzi ma jući u ob zirhit nost po tre be da se re a gu je na kli mat ske pro me ne, čiji se efek ti ite ka ko već osećaju i u ze -mlja ma u okruženju, na po me nu toj kon fe ren ci ji je to pi ta nje raz mo tre no na ni vou vla da ure gi o nu. Ta ko je na Kon fe ren ci ji di rek to ra na ci o nal nih hi dro me te o ro loških službi re gi o naJu go i stočne Evro pe 2006. go di ne po tvrđeno da pro me na kli me zah te va za jed ničku ak ci ju napod re gi o nal nom ni vou.

U Be o gra du je ove go di ne otvo ren i Pod re gi o nal ni vir tu el ni cen tar za kli mat ske pro me -ne, kao re zul tat Be o grad ske ini ci ja ti ve, ko ja ob u hva ta i iz ra du Okvir nog ak ci o nog pla na zakli mat ske pro me ne za re gion Ju go i stočne Evro pe, us po sta vlja nje part ner skih od no sa sa re le -vant nim in sti tu ci ja ma na ubr za nju pro ce sa po di za nja ka pa ci te ta svih re le vant nih or ga ni za ci -ja i in sti tu ci ja da se ba ve pro ble mom kli mat skih pro me na.

Pre ma naj no vi jim pro ce na ma Međuvla di nog pa ne la za pro me nu kli me, u re gi o nu JužneEvro pe ko me pri pa da i Sr bi ja, po red da ljeg tren da po ra sta tem pe ra tu re va zdu ha i is pa ra va -nja, u na red nom pe ri o du se očeku je da lje sma nje nje bro ja da na sa sne gom i snežnim po kri -vačem, sma nje nje pa da vi na u to ploj po lo vi ni go di ne praćeno sma nje njem oti ca ja, vlažno stize mljišta i ras po loživo sti vod nih re sur sa. Po red to ga, pred viđaju se i pro me ne u učesta lo sti iin ten zi te tu kli mat skih eks tre ma. To bi mo glo da znači česte oluj ne ne po go de praćene po pla -va ma i ra zor nim dej stvom ve tra, suše, eks trem no vi so ke i ni ske tem pe ra tu re va zdu ha, to plot -ne ta la se, snežne mećave, la vi ne, kli zišta, šum ske požare i slično. Zbog ne po volj nih efe ka tana pro iz vod nju hra ne i ener gi je, vo do snab de va nje, bi o lošku ra zno vr snost i ljud sko zdra vlje,re gion Južne Evro pe se u Iz vešta ju Međuvla di nog pa ne la za pro me nu kli me svr sta va u re gi o -ne sve ta ko ji su ve o ma ose tlji vi na kli mat ske pro me ne.

Inače, mo gući sce na ri ji pro me na kli me u bu dućno sti iz rađuju se uz po moć ta ko zva nihkli mat skih mo de la. Nji ho vu pri me nu i raz voj mo gu da priušte sa mo raz vi je ne ze mlje, ali Sr bi -ja (na sreću) ima du gu tra di ci ju u obla sti mo de li ra nja at mos fe re, zbog čega je između osta logIni ci ja ti va o re gi o nal noj sa rad nji u obla sti kli mat skih pro me na po kre nu ta baš u našoj ze mlji.

Ini ci ja ti vom je pred viđeno osni va nje Pod re gi o nal nog vir tu el nog cen tra za kli mat ske pro -me ne u Be o gra du, ko ji je otvo ren ove go di ne u Re pu bličkom hi dro me te o ro loškom za vo du,ko ji po se du je neo p hod nu opre mu. Cen tar će između osta log ko or di ni sa ti iz ra du i im ple -men ta ci ju pod re gi o nal nih ak ci o nih pla no va i pro gra ma u obla sti kli mat skih pro me na.Osnov ni za da tak Cen tra je po di za nje ka pa ci te ta vla di nih, naučnih, ne vla di nih i dru gih in sti -tu ci ja u ze mlja ma re gi o na da se ba ve pro ble mom kli me. Pr vi re zul tat za jed ničkog ra da bićeiz ra da okvir nog ak ci o nog pla na za kli mat ske pro me ne u Ju go i stočnoj Evro pi.

Sve ze mlje Ju go i stočne Evro pe su ra ti fi ko va le Kjo to pro to kol i ima ju oba ve ze pre maOkvir noj kon ven ci ji Uje di nje nih na ci ja o pro me ni kli me i Kjo to pro to ko lu. To, između osta -log, uključuje iz grad nju ka pa ci te ta za spro vođenje po me nu tih do ku me na ta. 100

KLIMATSKE PROMENE: PRIPREME ZA NEIZBEŽNO

Okvir na kon ven ci ja Uje di nje nih na ci ja o pro me ni kli me stu pi la je na sna gu 1994. go di -ne, a Sr bi ja je od 2001. go di ne jed na od 192 ze mlje pot pi sni ce. Osnov ni cilj te kon ven ci je je -ste sma nje nje emi si ja ga so va sa efek tom sta kle ne bašte na sta lih kao po sle di ca ljud skih ak tiv -no sti, ra di za u sta vlja nja da ljeg za gre va nja at mos fe re. Ka ko Kon ven ci ja de fi niše uti caj opa snihan tro po ge nih uti ca ja na kli mat ski si stem, ali ne i način sma nje nja an tro po ge nih emi si ja ga so -va sa efek tom sta kle ne bašte, usvo jen je i Kjo to pro to kol. On pro pi su je oba ve ze sma nji va njaemi si ja ga so va sa efek tom sta kle ne bašte za 38 in du strij ski raz vi je nih ze ma lja, uključujući 11ze ma lja u tran zi ci ji Cen tral ne i Istočne Evro pe, u pro se ku za 5,2 od sto u od no su na 1990. go -di nu, u pr vom oba ve zu jućem pe ri o du od 2008. do 2012. go di ne.

Ze mlja ma u raz vo ju, među ko ji ma je i Sr bi ja, Pro to ko lom ni su uve de ne no ve oba ve ze uod no su na opšte oba ve ze utvrđene Kon ven ci jom (UNFCCC). Re pu bli ka Sr bi ja je čla ni caKon ven ci je od 10. ju na 2001. go di ne, a Kjo to pro to kol je ra ti fi ko van u ok to bru 2007. go di ne,a stu pio je na sna gu 17. ja nu a ra 2008. go di ne.

Pro to kol je omo gućio Aneks I država ma da is pu ne deo svo jih ci lje va sma nju jući emi si jebi lo gde u sve tu, ne sa mo u okvi ru gra ni ca svo jih te ri to ri ja, kroz tri flek si bil na me ha ni zma. Tosu me ha ni zam čistog raz vo ja (The Clean De ve lop ment Mec ha nism – CDM), za jed nička im ple -men ta ci ja i me ha ni zam tr go vi ne emi si ja ma. Za Sr bi ju je značajan me ha ni zam čistog raz vo ja.On omo gućuje ze mlja ma u raz vo ju da pod ko mer ci jal nim uslo vi ma obez be de pri me nu čistihi ener get ski efi ka snih teh no lo gi ja. Isto vre me no, raz vi je ne ze mlje će uz ma nja in ve sti ci o na ula -ga nja ko ri sti ti po god no sti ko je pro is tiču iz re a li za ci je tih pro je ka ta, jer će do stig nu to sma nje -nje emi si ja ga so va sa efek tom sta kle ne bašte ko ri sti ti u funk ci ji sma nje nja sop stve nih emi si ja.

Uslov za učešće ze mlje do maćina u pro jek ti ma me ha ni zma čistog raz vo ja je us po sta vlja -nje in sti tu ci o nal nog okvi ra za pro ce nu i odo bra va nje ovih pro je ka ta, od no sno us po sta vlja njena ci o nal nog te la za spro vođenje pro je ka ta me ha ni zma čistog raz vo ja Kjo to pro to ko la.

Nad ležni mi ni stri pot pi sa li su kra jem ju la Spo ra zum o osni va nju Na ci o nal nog te la zaspro vođenje me ha ni zma čistog raz vo ja Kjo to pro to ko la (De sig na ted Na ti o nal Authority –DNA). Usko ro će bi ti bi ti za vršen i pra vil nik o nje go vom ra du, čime će DNA po sta ti ope ra tiv -no.

O ak tu el no sti pro ble ma kli mat skih pro me na, go vo ri i po da tak da se tom pro ble ma ti komba vi po sled nji Iz veštaj Pro gra ma Uje di nje nih na ci ja za raz voj (UNDP). U Iz vešta ju pod na zi -vom «Bor ba pro tiv kli mat skih pro me na: Ljud ska so li dar nost u po de lje nom sve tu» pod seća seda se čovečan stvo na la zi pod pret njom kli mat skih pro me na, za ko je je čovek sko ro je di ni iod go vo ran.

U Iz vešta ju se na vo di da se od bo ga tih ze mlja zah te va da po drže ze mlje u raz vo ju ko je sunaj ra nji vi je na uti ca je kli mat skih pro me na, gra deći nji hov ka pa ci tet za pri la gođava nje, ali iobez beđiva njem fi nan sij ske po moći. Svet je, pre ma iz vešta ju, po de ljen na ze mlje ko je raz vi -ja ju ka pa ci tet da se pri la go de kli mat skim pro me na ma i one ko je ne ma ju te ka pa ci te te. Da kle,naj veća od go vor nost leži na naj bo ga ti jim ze mlja ma.

Pred viđa se da će u sve tu na kon 2015. go di ne kli mat ske pro me ne uti ca ti na za stoj u raz -vo ju čovečan stva. Kli mat ske pro me ne će naj više uti ca ti na kva li tet živo ta u naj si ro mašni jim 101


ze mlja ma, ali taj pro ces ipak neće pošto va ti po de le i na ci o nal ne gra ni ce. Kli mat ske pro me neima ju po ten ci ja la da kre i ra ju hu ma ni tar ne ka ta stro fe, eko loški ko laps i eko nom ske raz li kemno go većeg obi ma ne go da nas. Na po sle di ce neće bi ti imu ne ni bo ga te ze mlje. Naj veća na -ci o nal na, re gi o nal na i svet ska pret nja je gu bi tak pri rod nih sta ništa, po rast gla di i ne stašica pi -jaće vo de.

Naj si ro mašni ji, ujed no i naj ra nji vi ji, na kli mat ske pro me ne već se pri la gođava ju kli mat -skim pro me na ma. U na red nim de ce ni ja ma, oni ne ma ju iz bo ra osim da na sta ve da se pri la -gođava ju. Da kle, na da mo se naj bo ljem, dok se pri pre ma mo na naj go re.

Pro jek ci je po ka zu ju da će kli mat ske pro me ne uti ca ti na ljud sko zdra vlje kroz složen si -stem ko ji uključuje tem pe ra tur ne pro me ne, iz loženost eks trem nim ne po go da ma, ogra ničenpri stup hra ni i pi jaćoj vo di, kva li tet nom va zdu hu. Kli ma će na raz ličite načine uti ca ti na ljud -sko zdra vlje. Svet ska zdrav stve na or ga ni za ci ja očeku je da se jav ni zdrav stve ni si ste mi pri pre -me ka ko bi ade kvat no mo gli da od go vo re na te pret nje. U sve tu je već ugroženo 2,6 mi li jar dilju di.

Za početak sva ko od nas može da učini par ma lih ko ra ka u bor bi pro tiv kli mat skih pro -me na. Za me ni te obične si ja li ce oni ma ko je šte de elek tričnu ener gi ju, izo luj te stam be ni pro -stor, pra vil no održavaj te kli ma uređaje, šte di te si ro vi ne i ener gi ju ko ja ni je ob no vlji va, vo duko ri sti te ra ci o nal no, šetaj te više, ma nje ko ri sti te au to mo bi le, za sa di te dr vo i raz go va raj te salju di ma iz vašeg okruženja o to me. Ako ste ura di li ma kar nešto od na ve de nog, stva ri su većkre nu le na bo lje.

102

BRI GA O OKRUžENJU, PRI ROD NIM RE SUR SI MA I

do bri ma neo p hod nim za op sta nak, sta ra je go to vo ko li ko i sa mo čovečan stvo. Od dav ni na sulju di za pažali ko li ko su važne čiste re ke, plod na ze mlja, zdra va i buj na šuma, bo ga ti use vi,kao i ko li ko su im ko ri sne ru de, me ta li i osta la bo gat stva ko ja su im do stup na i po treb na zaživot. Za be ležena su i broj na upo zo re nja i po ru ke bu dućim ge ne ra ci ja ma.

Da nas smo suočeni sa po tre bom za jed ničke od go vor no sti za raz voj u skla du sa po tre ba -ma lju di i pri ro de, te ogra ničenji ma i mo gućno sti ma ra di očuva nja pla ne te Ze mlje za bu dućege ne ra ci je.

Teško je naći de fi ni ci ju održivog raz vo ja ko ja bi za do vo lji la sve kri te ri ju me onih ko ji pra -te pro ces raz vi ja nja ove fi lo zo fi je življe nja i op stan ka – po li ti ke pla ni ra nja i raz vo ja društva.Ono što se često sreće u li te ra tu ri i po maže nam da raz u me mo način, od no sno pri stup ovojpo li ti ci, jeste kon sta ta ci ja da održivi raz voj pred sta vlja ge ne ral no usme re nje, a ne li stu za da -ta ka, i da je cilj održivog raz vo ja stva ra nje bo ljeg sve ta, ba lan si ra jući so ci jal ne, eko nom ske ifak to re zašti te život ne sre di ne. Najčešće ko rišćena de fi ni ci ja je kre i ra na pre nešto više oddva de set go di na, ka da je 1987. go di ne Svet ska ko mi si ja za život nu sre di nu i raz voj (WorldCom mi sion on En vi ron ment and De ve lop ment), po zna ta i kao „Brun tlen do va ko mi si ja“(Brund tland Com mi sion), ob ja vi la iz veštaj pod na zi vom „Naša za jed nička bu dućnost„ (OurCom mon Fu tu re), ko jim se uka zu je na opa snost (po lju de i pla ne tu) od po li ti ke i eko nom -skog ra sta ko ji ne uzi ma ju u ob zir mo gućno sti re ge ne ra ci je pla ne te Ze mlje. Ova ko mi si ja, ko -jom je pred se da vao Ka nađanin Jim McNe ill, de fi ni sa la je održivi raz voj kao „ra zvoj ko ji za do -vo lja va po tre be čovečan stva da nas, bez uma nje nih mo gućno sti da bu duće ge ne ra ci je za do -vo lje svo je eg zi sten ci jal ne po tre be„.

Dru gi ve li ki ko rak u pri hva ta nju ovog usme re nja na glo bal nom ni vou pred sta vlja la jeKon fe ren ci ja Uje di nje nih na ci ja o zašti ti život ne sre di ne i raz vo ju, održana ju na 1992. go di neu Rio de Žane i ru, u Bra zi lu. To je bi la naj veća od svih ikad održanih kon fe ren ci ja Uje di nje - 103

Na ci o nal na stra te gi ja održivog raz vo ja Sr bi ji je po treb na ne sa mo zbog član -stva u EU, već pre sve ga zbog to ga što ona vo di urav no teženju eko nom skih iso ci jal nih ci lje va društva

ODRŽIVI RAZ VOJ IMI LE NI JUM SKI CI LJE VI:PO GLED IZ SR BI JE Na taša ĐOKIĆ

UDK: 502.131.1(497.11)


nijh na ci ja sa oko 10.000 zva ničnih pred stav ni ka iz oko 150 ze ma lja, uključujući i 116 nacio -nal nih po li tičkih li de ra. Bi lo je teško po stići sa gla snost između ze ma lja učesni ca o pi ta nji magde su se na uda ru našli raz ličiti eko nom ski in te re si ili du bo ko po de lje na shva ta nja o vred -no snim prin ci pi ma i pri o ri te ti ma. Mno ga pi ta nja osta la su otvo re na, a rešenja za po je di nepro ble me traže se i da nas. Ia ko su ne sum nji vo po kre tači na pret ka, eko nom ski in te re si se utom kon tek stu često po ja vlju ju (i) kao pro blem, jer pred sta vlja ju ne pri ko sno ve ni im pe ra tivraz ličitih in te re snih gru pa, zbog čega je teško raz voj uslo vlja va ti glo bal nim in te re si ma sa -dašnjeg i bu dućeg sta nov ništva čita ve pla ne te.

Svet ski li de ri su ta da usvo ji li pre po ru ke Brun tlen do ve ko mi si je. Upr kos bur nim re ak ci ja -ma i raz ličitim sta vo vi ma, ovaj sa mit je uspeo uto li ko što je pr vi put po ve zao pi ta nja raz vo ja izašti te život ne sre di ne. Rezul tat je pot pi si va nje i usva ja nje ne ko li ko važnih do ku me na ta,među ko ji ma su De kla racija o život noj sre di ni i raz vo ju (po zna ti ja kao Rio de kla racija), Kon -vencija o pro me ni kli me, Kon vencija o bi o loškoj ra zno vr sno sti, Princip o upra vlja nju, zašti tii održivom raz vo ju svih pri rod nih re sur sa, kao i Akcio ni plan održivog raz vo ja za 21. vek –Agen da 21, ko jom se da ju pre po ru ke za održivo upra vlja nje pri rod nim re sur si ma u 21. ve ku.

Sle deći ve li ki ko rak za svet bio je Mi le ni jum ski sa mit održan u Nju jor ku sep tem bra 2000.go di ne. Naša država usvo ji la je, za jed no sa još 189 ze ma lja pot pi sni ca, Mi le ni jum sku de kla ra -ci ju u ko joj su na ve de ne osnov ne vred no sti na ko ji ma tre ba da se za sni va ju međuna rod niod no si u 21. ve ku: slo bo da, jed na kost, so li dar nost, to le ran ci ja, pošto va nje pri ro de i po de laod go vor no sti. Pro mo vi sa ni Mi le ni jum ski ci lje vi, pro i zašli iz De kla ra ci je, pod ra zu me va ju:(1) bor bu pro tiv si ro maštva, (2) pružanje osnov nog obra zo va nja svi ma, (3) obez beđenje jed -na ko sti među po lo vi ma, (4) sma nje nje smrt no sti de ce, (5) po boljšanje zdra vlja maj ki, (6)bor bu pro tiv teških bo le sti, (7) zašti tu život ne sre di ne i održivi raz voj, kao i raz vi ja nje glo bal -nih part ner skih od no sa ra di raz vo ja.

U Re pu bli ci Sr bi ji se u ovom tre nut ku, a pre ma iz vešta ju Rad ne gru pe za praćenje re a li -za ci je ci lje va i pla no va iz Mi le ni jum ske de kla ra ci je UN1, iz dva ja pet osnov nih obla sti ko ji mase, u do me nu zašti te život ne sre di ne i održivog raz vo ja, ba ve na ci o nal ni stra teški do ku men tii po li ti ke raz vo ja i u ko ji ma se može očeki va ti i pra ti ti na pre dak u ostva ri va nju sed mog Mi le -ni jum skog ci lja:

- Zašti ta vo da i obez beđenje čiste vo de za piće i uslo va sa ni ta ci je,- Zašti ta va zdu ha,- Zašti ta šuma i bi o di ver zi te ta,- Ener get ska efi ka snost,- Upra vlja nje ot pa dom.Sva ka ko je na na ci o nal nom ni vou naj značaj ni ja činje ni ca da smo kao država opre de lje ni

za po li ti ku održivog raz vo ja, da smo pre po zna li po tre bu i da smo usvo ji li Na ci o nal nu stra te -gi ju održivog raz vo ja (2008). Cilj stra te gi je je us po sta vlja nje rav no teže tri ključne di men zi je,od no sno tri stu ba održivog raz vo ja:

1041 Vla da Re pu bli ke Sr bi je je 22. ok to bra 2004. go di ne for mi ra la Rad nu gru pu za praćenje re a li za ci je ci lje va i pla no -va iz Mi le ni jum ske de kla ra ci je UN.

ODRŽIVI RAZ VOJ I MI LE NI JUM SKI CI LJE VI: PO GLED IZ SR BI JE

1. Održivog eko nom skog ra sta, pri vred nog i teh no loškog raz vo ja;2. Održivog raz vo ja društva na ba zi so ci jal ne rav no teže i3. Zašti ta život ne sre di ne uz ra ci o nal no ras po la ga nje pri rod nim re sur si ma.Stra te gi ja nam je po treb na ne sa mo za to što je to do ku ment na ko me se te me lje pre go -

vo ri o pu no prav nom član stvu Sr bi je u Evrop skoj uni ji, već i zbog to ga što ona vo di urav no -teženju eko nom skih i so ci jal nih ci lje va društva i zašti te život ne sre di ne i, na rav no, una -pređenju ukup nog kva li te ta živo ta svih građana Sr bi je.

Sa tog sta no višta na la zi mo i in te re se lo kal nih za jed ni ca, od no sno iden ti fi ku je mo nji hovznačaj za opštu do bro bit čovečan stva. Opšte pri hvaćeno načelo u po li ti ci zašti te život ne sre -di ne i održivog raz vo ja je: „Mi sli glo bal no – de luj lo kal no!“ i ono ob jašnja va ključni po ložajlo kal ne za jed ni ce u kre i ra nju ove po li ti ke. Isto vre me no, to uka zu je i na teškoće lo kal nih vla -sti u po gle du us klađiva nja prin ci pa održivog raz vo ja i zah te va za eko nom skim na pret kom lo -kal ne za jed ni ce. Po treb no je, da kle, pošto va ti glo bal ne prin ci pe, uvažava ti i spro vo di ti po li ti -ku Vla de i za do vo lji ti raz ličite po tre be lo kal nog sta nov ništva. Uzi ma jući to u ob zir, lo kal nevla sti se suočava ju sa zah te vi ma ko ji, po pra vi lu, ima ju su prot na sta no višta: s jed ne stra ne sazah te vi ma za očuva njem ur ba nog na sleđa i vred no sti (isto rij skih, kul tur nih, pri rod nih) a sdru ge zah te vi za ur ba nim na pret kom i raz vo jem (in fra struk tur nim, teh no loškim, eko nom -skim). U tom smi slu, iz loženi su kon flik tu eko nom skih in te re sa i in te re sa zašti te svog iden ti -te ta.

Bu dući da do no si o ci od lu ka no se te ret od go vor no sti za spro vođenje po li ti ke održivograz vo ja, od ni voa nji ho ve sve sti, stečenog po ve re nja i po drške za jed ni ce, za vi se bu dući ka pa -ci te ti život ne sre di ne, prav ci raz vo ja i do bro bit za jed ni ce, od no sno društva u ce li ni.

A svest po je di na ca i za jed ni ce? To je već iza zov i za da tak za sva kog od nas.Ima mo mo ral nu oba ve zu da po tom stvu u na sleđe osta vi mo ništa ma nje šan si za raz voj

ne go što ih mi ima mo da nas.

105

RE GION KO JI OB U HVA TA STO TI NE KVA DRAT NIH KI LO ME TA RA

za gađivan je kon stant no po sled nje dve go di ne. Bu rad iz jed ne fa bri ke bo ja i la ko va sa kan ce -ro ge nom ma te ri jom osta vlja na su po skro vi tim me sti ma, po to ci ma i šumar ci ma, ili de lje nase lja ci ma da u nji ma drže vo du i hra nu za sto ku. U času ka da ovaj tekst od la zi u štam pu, mart2008, ni ko ne zna raz me re ove eko loške ka ta stro fe. Ni u bu kval nom, fi zičkom smi slu, jer sene zna ni širi na za hvaćenog pro sto ra ni ti ko li ko je du bo ko u ze mlju ta kan ce ro ge na ma te ri japro dr la ni ti ko li ki je broj po ten ci jal no ugroženih živo ti nja. Ni lju di, raz u me se. A ne mo gu dase na slu te ni raz me re ma te ri jal ne, fi nan sij ske šte te.

Bar jed nom me sečno ne gde u Sr bi ji do go di se ozbi ljan eko loški ak ci dent. Za pra vo, ne kepre ci zne sta ti sti ke tu i ne ma, ova pro ce na više je re zul tat pre gle da ono ga što je za be leženo ume di ji ma, ne go ne kog ozbilj nog in sti tu ci o nal nog, od stra ne države po držanog istraživa nja.Kao što ne ma ni ma kar okvir ne pro ce ne šte te ko ja je ti me na ne ta. A, po me ni mo sa mo je danpri mer, 2007. go di ne je sa mo šte ta od suše i požara (ne po sred na i po sred na) pro ce nje na nabli zu mi li jar du evra.

Ali, ni taj po da tak ni iz bli za ne go vo ri o pra vom sta nju život ne sre di ne u Sr bi ji. Jer, u te„ak ci den te“ ni su uračuna te ve li ke i traj ne eko loške opa sno sti ko ji ma su ne pre kid no iz loženinje ni građani. Ako u nečemu među re gi o ni ma Sr bi je po sto ji jed na kost on da je to – za -gađenost; ništa kao to ni je ta ko pra vil no ras po ređeno unu tar nje nih (još sa svim ne de fi ni sa -nih) gra ni ca: od Hor goša, na se ve ru, do Dra gaša na ju gu i od Dri ne na za pa du, do Du na va nais to ku. Ve li ki bački ka nal i Pančevo u Voj vo di ni; Obre no vac, Sme de re vo i Ko sto lac u cen tral -noj Sr bi ji; Bor u istočnoj; a po me nućemo tu i Trepču (rud nik i ra fi na ci ja olo va) i Obi lić (ugalji ter mo e lek tra ne) ko ji se na la ze na Ko so vu, ali ko ji, čak i da ga računa mo kao dru gu državu,pre ko re ke Ibar utiču na eko lošku si tu ci ju na ju gu (ne ka dašnje uže) Sr bi je (Raška, Kra lje vo). 107

Ništa kao za gađenost pri ro de ni je ta ko pra vil no ras po ređeno unu tar (još sa -svim ne de fi ni sa nih) gra ni ca Sr bi je: od Hor goša, na se ve ru, do Dra gaša naju gu i od Dri ne na za pa du, do Du na va na is to ku. A naj za gađeni je je iz gle dasr ce Sr bi je, Šuma di ja.

EKOLOŠKECRNETAČKE Mijat LAKIĆEVIĆ

UDK: 504(497.11)"1999/2008


Re gi o nal na rav no prav nost

Da kre ne mo sa se ve ra. Ve li ki Bački ka nal, čija je iz grad nja počela pre više od dva ve ka(1793. go di ne), po ve zu jući re ke Du nav i Ti su, pre tvo rio je bačku močva ru u „mi sir sku rav ni -cu“. Ali, već ne ko li ko de ce ni ja on je „e vrop ska k loa ka“ ko ja ugrožava živo te lju di, oko ko je seširi ne sno san smrad i od ko ga ne mo gu da žive žite lji četi ri voj vođan ska gra da: Ku le, Vr ba sa,Cr ven ke i Sr bo bra na. Glav ni za gađivač su fa bri ke iz pre hram be ne i njoj (si ro vin ski) bli skeindu stri je (pre ra da kože). Po red to ga u na ta loženom mu lju (ko ji je, uz gred, pot pu no one -mo gućio plo vid bu ovim ne kad vr lo pro met nim vo do to kom) na la ze se i osta ci ba kra, olo va idru gih me ta la. Tek u po sled nje vre me – de li mično je to po ve za no i sa pri va ti za ci jom po je di -nih ve li kih fa bri ka i nji ho vom po tre bom da za rad iz vo za is pu ne eko loške EU stan dar de – oovim stva ri ma je počelo ozbilj ni je da se raz mišlja. Otud je, između Vr ba sa, Ku le, Iz vršnogveća Voj vo di ne, jav nih pred u zeća ko ja upra vlja ju vo da ma, Fon da za ka pi tal ne in ve sti ci je Voj -vo di ne, Mi ni star stva za zašti tu život ne sre di ne i po kra jin skog Fon da za zašti tu život ne sre di -ne pot pi san spo ra zum o sa rad nji na rešava nju tog pro ble ma. Pro je kat ima dve fa ze. Pr va jezaustavlja nje da ljeg za gađiva nja i iz grad nja fa bri ke za prečišćava nje ot pad nih vo da za Ku lu iVr bas, a dru ga ukla nja nje tok sičnog mu lja iz Ve li kog Bačkog ka na la. Pre ma na ja va ma iz pret -hod nog mi ni star stva za zašti tu život ne sre di ne, čitav ovaj po sao tre ba lo je da košta 40 mi li o -na evra i da bu de za vršen za dve i po go di ne. Su deći po ono me što je urađeno do sa da,međutim, ne ma šan si da se taj pro je kat za vrši u pla ni ra nom ro ku.

Pančevo je da nas u Sr bi ji po sta lo ta ko reći sim bol eko loških pat nji sta nov ništva. Ogro -man naft no-he mij ski in du strij ski kom pleks ko ga čine tri ve li ke fa bri ke – Ra fi ne ri ja naf te, Pe -tro he mi ja i Azo ta ra – na la zi se sve ga tri ki lo me tra od cen tra gra da. Za ni mlji vo je da sve do ne -dav no, kad bi se de sio ne ki eko loški ak ci dent, ni je bi lo ja sno ko ja ga je od ove tri fa bri ke di -rekt no iza zva la: one su od go vor nost sva lji va le jed na na dru gu, a držav ni or ga ni ni su bi li spo -sob ni ni sprem ni da pro nađu pra vog kriv ca. Naj veći za gađivač je ipak po svoj pri li ci Azo ta ra,he mij ska fa bri ka ko ja pro iz vo di po ljo pri vred na đubri va i ko ri sti he mij ske sup stan ce, kao štosu amo ni jak, azot na ki se li na i kar ba mid. HIP Pe tro he mi ja pro iz vo di PVC, hlor i na tri jum hi -drok sid. Na kra ju tu je i Ra fi ne ri ja naf te Pančevo, teh no loški za sta re la i u NA TO bom bar do va -nju 1999. go di ne teško oštećena, deo Naft ne in du stri je Sr bi je. Pre ma istraživa njima ko ja supra vlje na u po sled njih go di nu-dve da na naj kri tični ju za gađujuću ma te ri ju pred sta vlja ben -zen. Go dišnje sred nje vred no sti u in du strij skoj zo ni su u po je di nim slučaje vi ma bi le pre kode set pu ta veće od mak si mal no do zvo lje nih vred no sti u Evrop skoj uni ji, ko je iz no se pet mi -kro gra ma po kub nom me tru. Glav ni iz vor ben ze na (i TNMHC – ukup ni ne me tan ski ugljo vo -do ni ci) pred sta vlja NIS-ova ra fi ne ri ja, ali u to me od ređeni (ma nji) udeo ima i Pe tro he mi ja. Upo sled njih go di nu da na držav ni or ga ni se ak tiv ni je od no se pre ma ovom pro ble mu (sad i mi -ni stri u čijoj je nad ležno sti eko lo gi ja češće obi la ze Pančevo) po dig nu to je ne ko li ko kri vičnihpri ja va pro tiv naj do go vor ni jih li ca, ne ki di rek to ri su i sme nje ni, za gađivačima se za bra nju jerad na od ređeno vre me... Ali, za gađenja su i da lje česta. Po sled nje se de si lo pr vih da na ok to -bra ka da je u va zdu hu bi lo 116 mi kro gra ma ben ze na po ku bom me tru va zdu ha, dva de set pu -108

EKOLOŠKE CRNE TAČKE

ta više ne go što je do zvo lje no. U Pančevu pet hi lja da de ce bo lu je od en dem skog ob li ka op -struk tiv nog bron hi ti sa.

Ter mo e lek tra ne su, ipak, možda naj veći „ti hi ubi ca“ u Sr bi ji. U ko lu bar skom uglje nomba se nu, u oko li ni Obre nov ca, sve ga tri de se tak ki lo me ta ra od Be o gra da na la zi se ne ko li ko ve -li kih ter mo e lek tra na ukup nog ka pa ci te ta oko 3.000 me ga va ta. Ko ličine pe pe la ko je iz ba cu junji ho vi dim nja ci ni ko ni kad ni je iz me rio, ili bar ob ja vio, ali se lja ci iz okol nih se la često svo jeli va de, nji ve i voćnja ke za tek nu po su te pe pe lja stim pra hom. Za „re kul ti va ci ju“ ogrom nih po -vršin skih ko po va sa ko jih je iz vađen ugalj, ni kad ni je bi lo do volj no pa ra.

Slično je sta nje i u Ko stol cu gde se ugalj ta kođe na la zi u plod noj rav ni ci (Stig), na sa mimoba la ma Du na va ko je za gađuju ter mo e lek tra ne ka pa ci te ta pre ko 900 me ga va ta. (u Obi liću,na Ko so vu, sta nje je uvek bi lo još go re).

Naj veći za gađivač va zdu ha u Sme de re vu, gra da ta kođe na oba li Du na va i sre dištu po zna -tog vi no gra dar skog kra ja, je ste ve li ka žele za ra, US Stil (U.S. Steel). Ia ko se čel ni ci ovečeličane hva le ka ko mno go čine na zašti ti život ne sre di ne, građani se često žale na otežanodi sa nje i za gušujući va zduh. Me re nja su po ka za la da je emi si je štet nih ga so va u at mos fe ruveća od do zvo lje ne zbog čega je ame ričkoj kom pa ni ji na loženo da re dov no me ri ko ličinuteških me ta la, sum por di ok si da, čađi, azot nih ok si da i dru gih ma te ri ja ko je is pušta u at mos -fe ru. Zbog ne ga tiv nih re zul ta ta pre oko dve go di ne i ov de su po dig nu te pri ja ve pro tiv od go -vor nih li ca. Počet kom ove go di ne, ru ko vod stvo US Sti la je ob ja vi lo da će u zašti tu život ne sre -di ne do kra ja 2009. uložiti oko 50 mi li o na do la ra.

Sreća u ne sreći

Ako je kri za Ru dar sko-to pi o ničar skog ba se na „Bor“ hi lja de lju di osta vi la bez po sla, onaim je ipak do ne la i nešto do bro. Čist va zduh. Je dan od naj jačih in du strij skih cen ta ra u pred -rat noj (mi sli se na ra to ve de ve de se tih go di na prošlog ve ka) Sr bi ji i SFR Ju go sla vi ji, Bor je biopo znat po ogrom noj za gađeno sti va zdu ha i po ogrom nom bro ju (zva nično ni kad utvrđenomi ob ja vlje nom) obo le lih od ra znih ma lig nih bo le sti, uglav nom re spi ra tor nih or ga na. Da nas je,da kle, kad in du strij ska po stro je nja ra de sa sve ga de se ti nom svo jih ka pa ci te ta, vazduh u Bo ručis ti ji. Ali sve opa sno sti ni su prošle. Naj veća je (flo ta cij sko) ja lo vište rud ni ka Ve li ki Kri velj.Zbog sla bo sti bra ne tri i oštećenja na ko lek to ru Kri velj ske re ke pre ti opa snost da se iz li jeogrom na ko ličina ja lo vi ne ko ja sa drže teške me ta le, što bi pred sta vlja lo eko lošku ka ta stro fui iz van gra ni ca Sr bi je. Stručnja ci su, na i me, iz računa li da bi „po plav ni ta las“ za je dan sat sti -gao do se la Rgo ti na, a dva sa ta na kon rušenja bra ne sti gao bi i do re ke Ti mok. Pre ko Ti mo kaza gađenje bi se proširi lo do Du na va a nji me sve do Cr nog mo ra. Iz Na ci o nal nog in ve sti ci o -nog pla na je rešava nje ovog pro ble ma je odo bre no dva mi li o na evra i ne ki ra do vi su većpočeli. Od po me nu tog nov ca fi nan si raće se i ra do vi na flo ta cij skim bra na ma, objek ti za zašti -tu od po plav nog ta la sa, kao i iz grad nja tu ne la Kri velj ske re ke. Na sta vak ra do va na re kul ti va -ci ji bor skih ja lo višta tre ba lo bi da bu de fi nan si ran kre di tom Svet ske ban ke, ko ja je za to odo -bri la kre dit od 32 mi li o na do la ra. Sva po me nu ta sred stva, međutim, biće do volj na sa mo za 109


četvr ti nu po treb nih ra do va i ob u hva tiće, u stva ri, sa mo naj ne o dložni je po slo ve. Ta ko da za -pra vo mo gućnost eko loške ka ta stro fe neće bi ti pot pu no ot klo nje na pa će Bor i oko li na i na -red nih go di na žive ti u stra hu.

Bo ra ni ni su je di ni ko ji su, ma kar eko loški, pro fi ti ra li od pa da in du strij ske ak tiv no sti. To jošviše važi za Be o građane (gde je zbog šire nja gra da čitav niz fa bri ka, ko ji je ne kad bio na nje go -vom obo du, do speo u sre dište ve li kih stam be nih na se lja), Šapčane (He mij ska in du stri ja „Zor -ka“), Lo zničane („Vi sko za“), Kra ljevčane (Mag no hrom) i mno ge dru ge gra do ve u Sr bi ji.

Ovo ni je slučaj sa mo kad se ra di o za gađenju va zdu ha, ne go i vo de. „U Sr bi ji ima ma love li kih gra do va, in du stri je ima još ma nje, ali one ko je ra de – za gađuju“, opi sao je svo je vre -me no si tu a ci ju (sad već bivši) di rek tor Re pu bličke di rek ci je za vo de, Ni ko la Mar ja no vić.Uopšte od nos pre ma vo di u Sr bi ji je pri lično ne ma ran, kao da je ima u iz o bi lju, ia ko je stvar -nost sa svim dru gačija. Pre ma po da ci ma Ste va na Pro ha ske, pro fe so ra Ru dar sko-ge o loškog fa -kul te ta, sa ukup nim go dišnjim za li ha ma sop stve nih vo da od oko 1.640 ku bi ka po sta nov ni -ku, Sr bi ja po vod nim re sur si ma spa da u red si ro mašnih ze ma lja. Na i me, sop stve ne vo de, tj.vo de ko je na sta ju u sa moj Sr bi ji, čine de vet od sto nje nog vod nog po ten ci ja la, osta lih 90 od -sto čine tran zit ne, pre ko gra nične vo de.

Za pušta nje in du strij skih ka pa ci te ta do ne lo je no ve ri zi ke, jer je u nji ma osta lo do sta ot -pad nih he mij skih ma te ri ja ko je i da lje ugrožava ju život okol nog sta nov ništva. Kad je o sa -mom Be o gra du reč, na ročito ve li ki pro blem pred sta vlja tran sport opa snih sup stan ci. Ka mi o -ni i vo zo vi taj otrov prak tično stal no pro vo ze kroz cen tar gra da. Eko loški atlas Be o gra da, na -pra vljen 2002. go di ne, po ka zu je da je glav ni grad Sr bi je is pre ple tan tran sport nim pu te vi maopa snih ma te ri ja. Do duše, pre tri go di ne je do ne ta Ured ba o izmešta nju teškog sa o braćaja izgra da, ali je ona osta la mr tvo slo vo na pa pi ru, jer oko Be o gra da ne ma ni drum skih ni žele -zničkih obi la zni ca ko ji ma bi taj ma te ri jal mo gao da se pre vo zi.

Ni je po me nu ta ured ba je di ni pro pis ko ji se ne spro vo di. Na i me, s for mal ne tačke gle -dišta, u Sr bi ji ima do sta pro pi sa ko ji na va ljan način uređuju ovu oblast, ali se oni ne pri me -nju ju. U Sr bi ji je mno go fa bri ka ko je ne ma ju građevin ske, vo do pri vred ne i dru ge do zvo le.Re ci mo, tek po sle bom bar do va nja 1999. go di ne, ka da su u Sr bi ju došle međuna rod ne ko mi -si je, ot kri ve no je da ve li ki (voj no-ci vil ni) he mij ski kom pleks „Pr va iskra“, u Ba riču, na do makBe o gra da, ni ka da ni je do bio vo do pri vred nu do zvo lu.

Za kon o pro ce ni uti ca ja pri vred nih obje ka ta na život nu sre di nu, do net 2004. go di ne,dao je mo gućnost fa bri ka ma da na pra ve pro ce nu nji ho vog (tre nut nog) eko loškog uti ca ja.Pre ma jav no sti do stup nim in for ma ci ja ma, ve o ma ma li broj fa bri ka je tu mo gućnost is ko ri -stio.

Čeka jući Uni ju

U svo joj pro ce ni sta nja život ne sre di ne u Sr bi ji za 2007. go di nu Eko nom ska ko mi si jaUje di nje nih Na ci ja za Evro pu (UNE CE) za ključuje da Sr bi ja ima ve li kih teškoća u bor bi saeko loškim ri zi ci ma. Ti pro ble mi po sle di ca su, s jed ne stra ne, ne do sta t ka ljud skih i teh ničkih110

EKOLOŠKE CRNE TAČKE

ka pa ci te ta, sla bom or ga ni za ci jom, tj. od su stvom ko or di na ci je između raz ličitih službi, sa dru -ge, i sla bom sa rad njom između države i pri vre de na tom po lju, sa treće stra ne.

Počet kom ove go di ne Mi ni star stvo za zašti tu život ne sre di ne je iz ra di lo Na ci o nal ni pro filza upra vlja nje he mi ka li ja ma u ko me se kon sta tu je da u Sr bi ji „tre nut no ne po sto ji na ci o nal -ni in for ma ci o ni si stem o he mij skim sred stvi ma ko je se na la ze na tržištu i nji ho vim svoj stvi -ma, kao ni o or ga ni ma za duženim za upra vlja nje tim he mi ka li ja ma“. O to me ko li ko Sr bi ja za -o sta je za Evro pom možda naj pla stični je go vo ri po da tak da se sa li ste sup stan ci čije je ko -rišćenje za bra nje no u Evrop skoj uni ji čak njih 27 još uvek na la zi u pro me tu u Sr bi ji.

Mi ni star stvo za život nu sre di nu je sačini lo spi sak od oko dve sto ti ne fa bri ka ko je do2015. go di ne mo ra ju da ima ju in te gri sa nu eko lošku do zvo lu inače će mo ra ti da ob u sta vepro iz vod nju. Ali, šta da građani Sr bi je ra de do 2015? Da tr pe tro va nje?

111

PO JAM ODRžIVOG RAZ VO JA PO STAO JE

je dan od najčešće ko rišćenih poj mo va, počevši od de ve de se tih go di na prošlog ve ka. Ia ko sa -mo uvođenje i ko rišćenje ovog poj ma uka zu je na po tre bu za kon cep tom održivog raz vo ja,je din stvo u po gle du de fi ni ci je još uvek ni je po stig nu to. Ipak, de fi ni ci ja ko ja je najčešće ci ti ra -na gla si: „O drživi raz voj je raz voj ko ji za do vo lja va po tre be sa dašnji ce, a da pri to me neugrožava za do vo lje nje po tre ba bu dućih ge ne ra ci ja”1.

Ba vlje nje pro ble mom kli mat skih pro me na, uslov no, do vo di do iden tično sti ova dva kon -cep ta, a sa svim si gur no do nji ho ve di rekt ne uz ročno-po sle dične ve ze. Po red to ga, ia ko ak tiv -no sti na ublažava nju kli mat skih pro me na (mi ti ga ci ja) ne sum nji vo do pri no se ostva re nju ci ljaodrživog raz vo ja, mno go značaj ni je je da održivi raz voj u naj većoj me ri za vi si od pri la -gođava nja na iz me nje nje kli mat ske uslo ve (adap ta ci ja).

S ob zi rom da Ju go i stočna Evro pa spa da među re gi o ne već po gođene kli mat skim pro me -na ma, de talj na ana li za raz ličitih sek to ra i si ste ma, kao i pri pre ma pro gra ma za pri la gođava njeiz me nje nim kli mat skim uslo vi ma (ko ji bi u se be uključio fi nan sij ske po tre be, sa jed ne, i ras -po loživa sred stva, sa dru ge stra ne) do ve li bi do značaj nog sma nje nja ri zi ka ko ji sto je na pu tuodrživog raz vo ja ovog re gi o na. Pre li mi nar ne ana li ze uka zu ju na neo p hod nost hit ne re ak ci jeka ko bi ze mlje ovog re gi o na obez be di le održivi raz voj.

Kli mat ske pro me ne i održivi raz voj

In du strij ska re vo lu ci ja (oko 1750. go di ne) do ne la je sa so bom niz ljud skih ak tiv no sti ko -je su di rekt no do ve le do po većanja kon cen tra ci je ga so va sa efek tom sta kle ne bašte u at mos -fe ri. Ova kva pro me na je uslo vi la glo bal no za gre va nje na Ze mlji, od no sno do dat ne pro me ne

1131 The World Com mis sion on En vi ron ment and De ve lop ment, Gro Har lem Brund tland, Our Com mon Fu tu re,Oxford University Press, 1987

Ju go i stočna Evro pa je već po gođena kli mat skim pro me na ma, za to bi pri pre -ma me ra za pri la gođava nje iz me nje nim uslo vi ma do ve la do sma nje nja ri zi -ka ko ji sto je na pu tu održivog raz vo ja ovog re gi o na

RI ZI CI PO ODRŽIVI RAZ VOJJU GO I STOČNE EVRO PEPRI PRE MI TI SE ZA IZA ZO VE Da ni je la BOŽANIĆ

UDK: 502.131.1:551.583(4-12)


kli me u od no su na one očeki va ne usled pri rod nih po ja va. Pro blem glo bal nog za gre va nja, od -no sno an tro po ge nih uti ca ja na kli mu Ze mlje, pre po znat je u naučnim kru go vi ma sre di nom20. veka, a kao je dan od ključnih pro ble ma sa vre me ne ci vi li za ci je glo bal no je pri hvaćen kra -jem istog veka. Ovo po tvrđuje i činje ni ca da je 1992. go di ne usvo je na, a 1994. go di ne stu pi -la na sna gu Okvir na kon ven ci ja UN o pro me ni kli me2 (u da ljem tek stu Kon ven ci ja). Osnov nicilj Kon ven ci je od no si se na obez beđiva nje sta bi li za ci je at mos fer skih kon cen tra ci ja ga so va saefek tom sta kle ne bašte3 na ni vou ko ji bi sprečio štet ne uti ca je na kli mat ski si stem, od no snosma nje nje br zi ne za gre va nja at mos fe re uzro ko va nog an tro po ge nim emi si ja ma ovih ga so va. Sob zi rom da Kon ven ci ja de fi niše uti caj opa snih an tro po ge nih fak to ra na kli mat ski si stem, aline i način sma nje nja an tro po ge nih emi si ja GHG, 1997. go di ne je usvo jen, a 2005. go di nestu pio na sna gu Kjo to pro to kol (u da ljem tek stu Pro to kol).

U skla du sa osnov nim prin ci pi ma Kon ven ci je i Pro to ko la, ak tiv no sti ko je do vo de do is -pu nje nja pro pi sa nih kvan ti fi ko va nih oba ve za isto vre me no omo gućava ju i ostva re nje pra vana eko nom ski i društve ni raz voj. Dru gim rečima, re a li za ci ja ovih ak tiv no sti je u sa gla sno stisa osnov nim fak to ri ma održivog eko nom skog raz vo ja i do pri no si obez beđenju kvali tet nogživo ta bu dućim ge ne ra ci ja ma. Ovo di rekt no go vo ri o uz ročno-po sle dičnoj ve zi ublažava njakli mat skih pro me na i održivog raz vo ja. Uzi ma jući u ob zir značaj po ve za no sti dva kon cep ta,ja sni su na po ri međuna rod ne za jed ni ce na pro mo vi sa nju i re a li za ci ji ak tiv no sti ko je do pri -no se sma nje nju emi si ja ga so va sa efek tom sta kle ne bašte. Isto vre me no, evi dent no je da je upret hod nom pe ri o du ve li kim de lom za ne ma ren značaj adap ta ci je na iz me nje ne kli mat skeuslo ve.

Ova kav pri stup u prošlo sti može se oprav da ti ne do stat kom naučnih i prak tičnih osno va,ali je na kon ob ja vlji va nja četvr tog iz vešta ja Međuna rod nog pa ne la o pro me ni kli me (In ter go -vern men tal Pa nel on Cli ma te Chan ge - IPCC), 2007. go di ne, on u pot pu no sti pre va ziđen. Na -i me, pro gram me ra za ublažava nje kli mat skih pro me na bez, pre sve ga, uključiva nja ana li zepo gođeno sti (ra nji vo sti) i pro jek ci ja za bu dućnost, a za tim i bez me ra za adap ta ci ju na iz me -nje ne kli mat ske uslo ve, si gur no neće do ve sti do ostva re nja ci lje va Kon ven ci je, a još ma njedo održivog raz vo ja, ka ko na lo kal nom ta ko i na glo bal nom ni vou.

Jed no sta van pri mer, ko ji po tvrđuje neo p hod nost di rekt nog po ve zi va nja ublažava nja kli -mat skih pro me na i adap ta ci je na iz me nje ne kli mat ske uslo ve, možemo naći u sek to ru ener -ge ti ke. Pro gra mi me ra za ublažava nje kli mat skih pro me na, između osta log, ob u hva ta ju ak tiv -no sti na po većanju ko rišćenja ob no vlji vih iz vo ra ener gi je, ko ji ve o ma često, na ročito u re gi -o nu Ju go i stočne Evro pe (JIE), da ju pri o ri tet iz grad nji hi dro e lek tra na. Uko li ko se ne uzmu uob zir po gođenost vod nih re sur sa i pro jek ci je za duži vre men ski pe riod, ova kav raz voj ak tiv -no sti može vo di ti u naj ma nju ru ku pro mašenoj in ve sti ci ji. Pri to me ne tre ba za ne ma ri ti osta -le ne ga tiv ne po sle di ce po održivi raz voj da te obla sti ili re gi o na. Sličan kon cept može se pri -me ni ti i na ula ga nje u po većanje ener get ske efi ka sno sti u zgra dar stvu ili ula ga nje u od ređenivid po ljo pri vred ne pro iz vod nje, ko ja je često no si lac eko nom skog i društve nog raz vo ja.

1142 UN Framework Cli ma te Chan ge Con ven tion (UNFCCC); www.unfccc.int/re so ur ce/docs/convkp/con veng.pdf3 Gre en ho u se ga ses (GHG); Annex A of the Kyoto Pro to col; www.unfccc.int/re so ur ce/convkp/kpeng.pdf

RI ZI CI PO ODRŽIVI RAZ VOJ JU GO I STOČNE EVRO PE PRI PRE MI TI SE ZA IZA ZO VE

Da kle, pri pre ma pro gra ma me ra za bor bu pro tiv kli mat skih pro me na ne sum nji vo se za -sni va na prin ci pu pra va na raz voj, od no sno kon cep tu održivog raz vo ja. Isto vre me no, stra -teško pla ni ra nje ak tiv no sti u ci lju održivog raz vo ja očigled no se mo ra te me lji ti na bor bi pro -tiv kli mat skih pro me na.

Do sa dašnje i očeki va ne pro me ne kli me

Ljud ske ak tiv no sti, kao što su sa go re va nje fo sil nih go ri va, krčenje šuma, pro me na na me -ne ze mljišta i dru ge ak tiv no sti u raz ličitim pri vred nim gra na ma od in du strij ske re vo lu ci je na -o va mo, do ve li su do pro me na kli me ko je već ne ga tiv no utiču na život na Ze mlji. Pre maposled njem iz vešta ju Međuna rod nog pa ne la o pro me ni kli me4 (4AR IPCC) ljud ske ak tiv no stisu do ve le do pro me ne tem pe ra tu ra što je sa so bom do ne lo i pro me ne ni za dru gih kli mat skihčini la ca. Ana li ze po da ta ka, urađene u okvi ru ovog iz vešta ja, za sto go dišnji pe riod (1906-2005. go di na) po tvr di le su po rast tem pe ra tu ra na glo bal nom ni vou za 0,74°C, uz trend bržegza gre va nja to kom po sled njih 50 go di na. U po ređenju sa ovim glo bal nim tren dom re gionEvro pe je u još ne za vid ni jem po ložaju, s ob zi rom da je u pret hod nih po la ve ka uočen go -dišnji po rast sred nje tem pe ra tu re od 1,4°C (Sli ka 1). Isto vre me no, pa da vi ne su u se ver nojEvro pi bi le u značaj nom po ra stu, dok je u re gi o nu južne Evro pe došlo do 20 od stot nog sma -nje nja pa da vi na. S ob zi rom da glo bal no za gre va nje di rekt no utiče i na pro me ne tem pe ra tu rai ni voa svet skog mo ra, u pro te klih 15 go di na u Evro pi je uočeno go dišnje po većanje ni voamo ra od 0,8 do tri mi li me tra, pri čemu je tem pe ra tu ra Bal tičkog, se ver nih i za pad nog de laSre do zem nog mo ra po ra sla za oko 0,5°C.

Po red do sa dašnjih pro me na kli me po me nu ti Iz veštaj (4AR IPCC) dao je i du go ročnaočeki va nja, tj. sli ku sve ta kra jem 21. ve ka (2090–2099. go di na). Pre ma pro jek ci ja ma pro -sečnog glo bal nog za gre va nja, očeki va ni rast tem pe ra tu re će se kre ta ti između 1,80C i 6,40C uod no su na pe riod 1980–1999. go di na. U Evropi se, pak, očeku je veći rast sred nje go dišnjetem pe ra tu re od glo bal nog pro se ka, kao i veća učesta lost to plot nih eks tre ma i to plot nih ta la -sa. Isto vre me no, pred viđen je još veći po rast pa da vi na u se ver noj, od no sno sma nje nje pa da -vi na u južnoj Evro pi, na ročito to kom let njih me se ci. Sce na ri ji uka zu ju na skraćenje snežnihse zo na u čita voj Evro pi, a u većem de lu Evro pe i sma nje nje de blji ne snežnog po kri vača.

Po la zeći od uočenih pro me na kli mat skih pa ra me ta ra na glo bal nom i ni vou Evro pe, kao iana li ze po da ta ka za ze mlje Jugoistočne Evrope, uočava ju se značaj ne pro me ne kli me i u ovomre gi o nu. Ta ko Jugoistočnu Evropu ka rak te riše po zi ti van trend u tem pe ra tur nom od stu pa nju,na ročito iz ražen po sled njih 30 go di na prošlog ve ka i u let njim me se ci ma. Na osno vu ukup nihgo dišnjih pa da vi na, može se uočiti ne ga ti van trend u ovom re gi o nu. Isto ta ko, uzi ma jući u ob -zir ras po ložive pro jek ci je do kra ja 21. ve ka, kao i niz dru gih ka rak te ri sti ka re gi o na, u ze mlja -ma Jugoistočne Evrope se može očeki va ti da lji po rast te me pe ra tu re i sma nje nje pa da vi na, na -ročito to kom let njih me se ci, kao i niz dru gih pro me na ko je oni sa so bom no se.

1154 http://ipcc-wg1.ucar.edu/wg1/wg1-re port.html


Ba vlje nje kli mat skim pro me na ma ne pod ra zu me va nji ho vo po sma tra nje kao ne za vi snih iza seb nih po ja va, još ma nje pod ra zu me va spro vođenje sa mo ak tiv no sti na ublažava nju kli mat -skih pro me na. Rešava nje ovog pro ble ma mo ra ob u hva ti ti proučava nje nji ho vog uti ca ja na raz -ličite si ste me i sek to re, kao i pri pre mu ade kvat nih me ra za pri la gođava nje iz me nje nim kli mat -skim uslo vi ma. Sa mo ova kvim pri stu pom biće mo guće ostva ri ti ci lje ve održivog raz vo ja, na -ročito u re gi o ni ma kao što je Jugoistočna Evropa, ko ji su već po gođeni iz me nje nim kli mat -skim uslo vi ma.

Uti caj kli mat skih pro me na na održivi raz voj

Ge re ne ral no gle da no, pro me ne na ve de nih čini la ca di rekt no utiču na pro me ne u učesta -lo sti, obi mu i ras pro stra nje no sti pri rod nih ne po go da, kao što su po pla ve, ero zi je, suše, eks -trem ne tem pe ra tu re, pri rod ni požari i slično. U za vi sno sti od učesta lo sti i in ten zi te ta pri rod -nih ne po go da, raz ličita je i br zi na i mo gućnost ostva ri va nja održivog raz vo ja s ob zi rom nado dat na ula ga nja usled ma te ri jal nih gu bi ta ka ko ji mo gu na sta ti (Sli ka 2). 116

Sli ka 1: Osmo tre ne pro me ne tem pe ra tu re iz nad kon ti ne na ta i na glo bal nom ni vou,uključujući re zul ta te do bi je ne si mu la ci ja ma kli mat skih mo de la, kao i pri rod ne i an tro po -ge ne uti ca je (http://ipcc-wg1.ucar.edu/wg1/wg1-re port.html )


Sli ka 2: Ri zi ci ukup nih eko nom skih gu bi ta ka za šest glav nih pri rod nih ne po go da od1981. do 2000. go di ne5

Ve za između pro me ne kli me i po ja ve pri rod nih ne po go da u Evro pi (ko je su čak ima le iraz me re ve li kih ka ta stro fa) ja sna je. Isto vre me no, i bez de talj ne ana li ze, vo deći se sa močistim ra zu mom, ja sni su ne ga tiv ni uti ca ji ovih pro me na i po sle di ce ko je one mo gu iza zva tipo bi o di ver zi tet, vo do snab de va nje, po ljo pri vre du, pro iz vod nju elek trične en er gi je, tu ri zam islično. Šta više, po sma tra jući ovaj si stem u ce li ni, ra zu mlji ve su i po sle di ce po održivi raz vojobla sti ili re gi o na po gođenog iz me nje nim kli mat skim uslo vi ma.

Pro ce ne ri zi ka ne po go da spro ve de ne za ze mlje Ju go i stočne Evro pe6 po ka zu ju da je ovajre gion po dložan po ja vi po pla va, kli zišta, suša, eks trem nih tem pe ra tu ra, oluj nih ve tro va, pri -rod nih požara, ze mljo tre sa, epi de mi ja i teh no loških opa sno sti. Po tvr da ove pro ce ne sva ka kose može do bi ti i gru bom sta ti sti kom pri rod nih ne po go da u Jugoistočnoj Evropi u pret hod nedve de ce ni je. Lo kal ne ka rak te ri sti ke, kao što je oro gra fi ja, za tim loša prak sa u upra vlja nju ze -mljištem i vo de nim to ko vi ma, ali i sta ra in fra struk tu ra, po većali su i po većava ju ra nji vost ovihze ma lja na po men te po ja ve. Pre li mi nar ni po da ci po ka zu ju da tre nut na kli mat ska ra nji vost ipo ja ve ne po go da u ve zi sa kli mom već iza zi va ju ne ga ti van uti caj na vod ne re sur se, po ljo pri -vre du, šumar stvo, ljud sko zdra vlje, eko si ste me, bi o di ver zi tet, ener ge ti ku, tu ri zam, in fra -struk tu ru i obal ske zo ne. Po sle di ce ovih uti ca ja u Jugoistočnoj Evropi mo gu se re la tiv no la koin den ti fi ko va ti. Ipak, in for ma ci je o ovim po ja va ma uglav nom se svo de na po je di načne član -ke o ne stašica ma vo de ili po pla va ma, po većanom bro ju pri mlje nih u službe hit ne po moćiusled eks trem no vi so kih tem pe ra tu ra, unište noj le ti ni ili oštećenji ma obje ka ta zbog uda raoluj nih ve tro va ili gra da. Ređe se mo gu naći zva nični po da ci o ma te ri jal nim gu bi ci ma na sta -lim usled ele men tar nih ne po go da i to najčešće na ba zi po je di načnih slučaje va. Isto vre me no,teško je naći sve o bu hvat nu ana li zu uzro ka i po sle di ca, ili kon kret nih me ra za pri la gođava nje

117

5 Na tu ral Di sa ster Hot spots: A Glo bal Risk Analysis-Synthesis Re port, WB, 20056 Kom bi no va ni iz veštaj o ri zi ku od ka ta stro fe u ze mlja ma Ju go i stočne Evro pe; RM SI; 2007


u bu dućno sti, urađenu na lo kal nom ni vou. Ovo do vo di u pi ta nje po sto ja nje opšte sve sti ona ra sta jućem pro ble mu za re gion Jugoistočne Evrope.

Si tu a ci ja po sta je još ne za vid ni ja uko li ko se raz ma tra za vi snost na ci o nal nih pro gra ma raz -vo ja od po gođeno sti iz me nje nim kli mat skim uslo vi ma. Na osno vu gru be ana li ze sek tor skihstra teških do ku me na ta (stra te gi je ener ge ti ke, šumar stva, vo do pri vre de, po ljo pri vre de i sl.)ze ma lja Jugoistočne Evrope, može se za ključiti da u nji ho voj iz ra di ni je ana li zi ra na po -gođenost sek to ra i si ste ma iz me nje nim kli mat skim uslo vi ma. Stiče se uti sak da su još ređe upro jek ci je raz vo ja uključeni kli mat ski sce na ri ji ili pri utvrđiva nju ci lje va uze ti u ob zir očeki va -ni uti ca ji kli mat skih pro me na. Značaj no je na po me nu ti da u naj većem bro ju slučaje va ni stra -te gi je održivog raz vo ja ne tre ti ra ju ovaj pro blem kao pri o ri te tan ili bar kao pro blem ko ji po -većava ri zik za održivi raz voj.

Po sle di ce kli mat skih pro me na

Za ne ma ri va nje ili ne do volj no uključiva nje pro ble ma po gođeno sti iz me nje nim kli mat -skim uslo vi ma u na ci o nal ne pro gra me raz vo ja po većava ri zi ke na pu tu održivog raz vo ja ze -ma lja Jugoistočne Evrope, na ročito ka da se uzmu u ob zir kli mat ske pro jek ci je i uti caj glo bal -nog za gre va nja na re gi o nal nom ni vou.

S ob zi rom na očeki va ne kom bi no va ne efek te po ra sta tem pe ra tu ra i sma nje nja sred njihlet njih ko ličina pa da vi na na tlu Jugoistočne Evrope re al no je očeki va ti pr vi uti caj kli mat skihpro me na na vod ne re sur se. Iz vešta ji urađeni na ni vou Evro pe uka zu ju na mo gućnost sma nje -nja opšte do stup no sti vo de u ze mlja ma Jugoistočne Evrope to kom se dam de se tih go di na ovogve ka od 10 do 50 od sto7. Sa ova kvim sma nje njem do stup no sti vo de očeki va no je opa da nje hi -dro e ner get skog po ten ci ja la, što di rekt no go vo ri o snažnom uti ca ju pro me na kli me na sek torener ge ti ke. Isto vre me no, sma nje nje do stup no sti vo de imaće ve li ki uti caj na po ljo pri vred nupro iz vod nju, a da se pri to me ne sme za bo ra vi ti da pri bližno 40 od sto po pu la ci je JugoistočneEvrope živi u ru ral nim sre di na ma, di rekt no eko nom ski za vi snim od po ljo pri vre de. Ne ga ti vanuti caj na po ljo pri vre du di rekt no im pli ci ra ova kav uti caj i na si gur nost pro iz vod nje hra ne.

Po me nu ti kom bi no va ni efek ti po većava ju i ri zik od pri rod nih požara, ali i po ja ve no vihšte točina i bo le sti šum skog ra sti nja, kao i ni za ne ga tiv nih po sle di ca po eko si ste me. Sve o bu -hvat ni ne ga tiv ni uti ca ji na zdra vlje lju di mo gu se očeki va ti kao po sle di ca sve ga na ve de nog. Po -me nu ti uti ca ji i po sle di ce pred sta vlja ju sa mo ne ke od ključnih pro ble ma sa ko ji ma se mo gusuočiti ze mlje Jugoistočne Evrope na pu tu održivog raz vo ja, ka ko u sa dašnjo sti ta ko i u bu -dućno sti.

Ostva re nje ci lje va održivog raz vo ja

Kli mat ske pro me ne pred sta vlja ju je dan od ključnih pro ble ma na glo bal nom ni vou, čijerešava nje zah te va lo kal no re a go va nje. Po red ak tiv no sti na ublažava nju kli mat skih pro me na

118 7 Pro ble mi kli mat skih pro me na i adap ta ci je, EEA Teh nički iz veštaj, 2007


(u ci lju obez beđiva nja kva li tet nih uslo va živo ta bu dućim ge ne ra ci ja ma), za JugoistočnuEvropu pri la gođava nje na iz me nje ne kli mat ske uslo ve pred sta vlja je dan od osnov nih uslo vaza održivi raz voj. Pro me na kli me, s ob zi rom na na ve de ne uti ca je, pred sta vlja ozbi ljan ri zik zasma nje nje si ro maštva, a kroz svoj uti caj na život nu sre di nu i so ci jal ni i eko nom ski raz voj,mo gla bi do ve sti do znat nog uspo re nja do sa da uloženih na po ra u održivi raz voj u ze mlja maJugoistočne Evrope.

Zbog to ga je neo p hod no iz ra di ti i pro mo vi sa ti sve o bu hvat ne i de talj ne pro ce ne po -gođeno sti si ste ma i sek to ra iz me nje nim kli mat skim uslo vi ma. U skla du sa tim tre ba pri pre mi -ti i pro gra me me ra za adap ta ci ju na iz me nje ne kli mat ske uslo ve. Na rav no, od ele men tar nogznačaja je da ovi pro gra mi bu du sa stav ni deo na ci o nal nih pro gra ma raz vo ja, jer u su prot nomneće bi ti od go va ra juće im ple men ti ra ni. U pri pre mi ovih me ra naj značaj ni je me sto za u zi mapro ce na fi nan sij skih po tre ba za adap ta ci ju, kao i pro ce na troško va uko li ko do nje pra vo vre -me no ili uopšte ne dođe.

Dru gim rečima, ia ko po sto je pro ce ne, da lja de talj na istraživa nja i pred viđanja ka ko nana ci o nal nom ta ko i na re gi o nal nom ni vou, od pre sud nog su značaja za iz ra du efi ka sne po li -ti ke de lo va nja, uključujući in stru men te i troško ve im ple men ta ci je pred loženih me ra, ko je bisma nji le po sto jeće ri zi ke za održivi raz voj. Na rav no, uko li ko is ključimo ne ga ti van uti caj ovihpro me na na po ja ve u pri ro di, kao i na raz ličite sek to re i si ste me, ili uko li ko se za u sta vi mo nakrat ko ročnom raz mišlja nju i re a go va nju, pri sut ne i očeki va ne pro me ne kli me osta vlja ju namdo volj no pro sto ra za od la ga nje re a li za ci je kon kret nih me ra.

119

ADE KVAT NI OD GO VO RI NA PI TA NJA

iz obla sti ŽIVOT NE SRE DI NE pred sta vlja ju per ma nent nu težnju ka hu ma ni stičkoj pa ra dig miljud skog društva i sa mo ak tiv nim de lo va njem tran sfor mišu se u svr sis hod nu, pret hod nu mi -si ju ko ju, kao ta kvu, esen ci jal no tre ba pre for mu li sa ti u glo bal nu, opštu stvar nost. Ljud skodruštvo, da nas suočeno sa no vo eg zi sti ra jućim vred no sti ma, ali i ne do sta ci ma moći od lučiva -nja, već na sto ji da re in te griše, re de fi niše i po en ti ra vred no sti op stan ka, težeći kre i ra nju no -vih, održivih. Kon stant na pa ra dig ma bor be za op sta nak će se naj ve ro vat ni je od ra zi ti i na sve -o bu hvat nu pri ro du pro me na, ko je ćemo sa da pri hva ta ti sa ma nje skep se i sa doživlja jem ne -mi nov nog, ma nje po ražava jućeg. Održivi raz voj već je ste pre po znat si stem vred no sti ko ji ćese naj ve ro vat ni je pre točiti u bil ten ko lek tiv no sve snog, fo ku si ra jući tra si ra ne ko ra ke na stu pa -jućih ten den ci ja. Stra te gi je do se za nja etičkih ko dek sa u bri zi za hu ma ni stičku pa ra dig muživot ne sre di ne se mo gu sup sti tu i sa ti u objek tiv no de ter mi ni sa ne po li ti ke… po sta jući… naj -sve o bu hvat ni ji mo del glo bal ne hu ma ni stičke ko eg zi sten ci je.

O si ner gi ji… i kor po ra tiv noj fi lan tro pi ji u obla sti život ne sre di ne

Društve na si ner gi ja, u smi slu u ko me je pr vi put upo tre bi la Rut Be ne dikt (Ruth Be ne -dict) ima jući u vi du raz ličite aspek te pri mi tiv ne kul tu re, pr ven stve no je pod ra zu me va la si ner -gert sku in sti tu ci ju kao ono što od ređuje lju de ko ji sle de se bične ci lje ve, sa mim tim po mažućidru gim lju di ma, lju di ko ji se tru de da bu de al tru i stični, ple me ni ti pre ma dru gim lju di ma, ta -kođe is pu nja va ju deo svo jih ci lje va, šti teći sop stve ne in te re se. Za pra vo, raz rešenje di ho to mi -je između se bično sti i ne se bično sti pred sta vlja kul tu ru, ko ja se be una pređuje pr ven stve nokon ti nu i ra nim stre mlje njem fi lan trop skim ci lje vi ma šti teći život no okruženje, kre i ra jući ade -kva tan kul tu ro loški is kaz, ba lan si ra jući so ci o loški i eko nom ski ne u sa glašene re al no sti.

Sa mo ak tu a li zo va ni lju di su iz nad di ho to mi je se bično sti i ne se bično sti, pot pu no sve sni ipo svećeni hu ma ni stičkoj vi zi ji život ne sre di ne, po ka zu jući raz ličitim načini ma an gažovan i ja - 121

Sveobuhvatni model globalne humanističke koegzistencije. Misija i po sve -ćenost za održivost životne sredine i ljudi u njoj.

KA KORPORATIVNOJ ANGAŽOVANOJFILANTROPIJI U OBLASTIŽIVOTNE SREDINE Bi lja na JO VA NO VIĆ ILIĆ

UDK: 502.13/.14


sno od ređen stav fi lan trop skog doživlja ja sop stve ne stvar no sti i stvar no sti bu dućih ge ne ra ci -ja. Kao i vla sti te od go vor no sti u po lju život ne sre di ne. Obo gaćiva njem od no sa, in ter po li ra -njem so ci o loške, kul tu ro loške i eko nom ske kom po nen te život ne sre di ne po sta vlja mo se bici lje ve, ko ji su do stižni, ade kvat ni, ple me ni ti i održivi.

Društve ne, eko loške i eko nom ske ko ri sti

Priča pot pred sed ni ka kom pa ni je Star baks za duženog za po slov nu prak su, ističe značajpro ak tiv ne kor po ra tiv ne društve ne ini ci ja ti ve u od no su na re ak tiv nu, po ka zu jući stvar noopre de lje nje, a ne iz nuđenu re ak ci ju.

“Ok to bra 1998. go di ne, Star baks je us po sta vio sa rad nju s ne pro fit nom or ga ni za ci jomKon zer vejšn in ter nešenel (Con ser va tion In ter na ti o nal) ka ko bi po držao pro iz vođače da ga jeka fu u hla do vi ni, od no sno u sen ci i ti me ujed no zašti tio trop ske šume. Pre ko pro gra ma oveor ga ni za ci je, Star baks pod stiče pro iz vod nju ka fe, ko ja šti ti bi o di ver zi tet i obez beđuje eko -nom sku ko rist pro iz vođačima.

Pro je kat je pr vi put pri me njen u re zer va tu bi os fe re ,,EI tri un fo” u Čapa su, u Mek si ku, re -gi o nu ko ji se sma tra jed nom od eko loški naj o set1ji vi jih obla sti u sve tu. Kon zer vejšn in ter -nešenel i Star baks po ma ga li su far me re ko ji su ga ji li ka fu u sen ci, što je oko re zer va ta stva ra -lo i održava lo tam pon zo nu pod šumom. Go di ne 1999, Star baks je ot ku pio pr vih 76 hi lja dafun ti ka fe uz ga ja ne u sen ci i počeo da je nu di u pro dav ni ca ma u Sje di nje nim Država ma.

Go di ne 2000, ova sa rad nja je prošire na ka ko bi ob u hva ti la: 1. sve in ten ziv ni je pod sti ca nje kon zer va ci je ze mljišta i po pra vlja nje si tu a ci je na broj nim

lo ka ci ja ma u sve tu na ko ji ma je ugrožen bi o di ver zi tet; 2. pružanje po drške uvođenju pro iz vod nje ko ja odražava Star bak so vo opre de lje nje za

održivo uz ga ja nje ka fe; 3. iz ra du vo diča za snab de va nje ka fom, ka ko bi se pod sta kla kon zer va ci ja i po pra vi li

život ni uslo vi far me ra; 4. uključiva nje osta lih li de ra iz sve ta ka fe ka ko bi u sa rad nji po sta vi li opšte smer ni ce za

ostva ri va nje i eko loških i društve nih ci lje va.

Mi si ja i održivost po svećeno sti

Mi si ja i po svećenost… hu ma nog en ti te ta u smi slu eg zi sten ci je an gažova ne fi lan tro pi je jeulo ga i od go vor nost vred na tru da, po i sto većujući se sa de lo tvor nom i prag ma tičnom bor -bom za održivost život ne sre di ne i ljud skih bića u njoj. Sve stra no i od go vor no de lo va nje svihdruštve nih čini la ca obez beđuje po dršku raz vo ja sve sti i sa me bor be od čijeg is ho da za vi siodrživost sve ga što nam pred sto ji… u vre me ni ma ko ja do la ze..

122

Uvod:Deo 0 - Uvod.qxd - meteologos.rs · sva kog od nas po je di načno, ipak, vre me tra ja nja za...

Documents

Transcript of Uvod:Deo 0 - Uvod.qxd - meteologos.rs · sva kog od nas po je di načno, ipak, vre me tra ja nja za...