Ursula LeGvin_Hainski Ciklus 02_Planeta Izgnanstva

7/30/2019 Ursula LeGvin_Hainski Ciklus 02_Planeta Izgnanstva

1/103


2/103


3/103

PLANETA IZGNANSTVA


4/103

NAUNA FANTASTIKA URSULE LEGVINKnjiga II

UredniciTanja Kragujevi-VujiAleksandar Postolovi

RecenzentZoran ivkovi

Likovnografika opremaZoran Brankovi

KATALOGIZACIJA U PUBLIKACIJI (CIP)

Obraeno u Narodnoj biblioteci Srbije, Beograd

ISBN 86-331-0169-6


5/103

URSULA LEGVIN

Planeta izgnanstva

Preveli Mirjana ivkovi i Zoran ivkovi

NARODNA KNJIGA

PARTIZANSKA KNJIGA


6/103

Naslov originalaURSULA K. LEGUINPLANET OF EXILE1969, by Ace Books, Inc.


7/103


8/103

PREGRT TAME


9/103

Poslednjih dana poslednje meseeve mene jeseni vetar je duvao saplaninskih venaca kroz umirue ume Askatevara, hladan vetar koji je mirisao nadim i sneg. Tanka i senovita, poput kakve divlje ivotinje, u svojim lakimkrznima, devojka Roleri promicala je kroz umu, kroz padanje uvelog lia, daljeod zidina koje su se kamen po kamen uzdizale na brdovitom obronku Tevara i oduurbanih polja gde je u jeku bila poslednja etva. Ila je sama i niko je nije

pozvao natrag. Kretala se jedva vidljivom stazom koja je vodila prema zapadu,izbrazdana tragovima mnogobrojnih stopala koja su ila ka jugu, zapreenamestimino palim deblima ili ogromnim nanosima lia.

Na mestu gde se staza ravala u podnoju graninog grebena nastavila jepravo, ali pre no to je prela desetak koraka hitro se okrenula zauvi iznenadnoukanje koje se pribliavalo otpozadi.

Jedan glasnik dolazio je severnim puteljkom; bose noge tapkale su poprekrivci od lia, dok se dugaka vrpca kojom mu je bila vezana kosa vijorila za

njim. Hitao je sa severa ujednaenim, tekim, dahtavim korakom; uopte nijeprimetio Roleri meu drveem, ve je samo promakao pored nje i otiao. Vetar gaje oduvao njegovim putem prema Tevaru zajedno sa vestima koje je nosio oluja, propast, zima, rat... Bez znatielje, Roleri se okrenu i nastavi svojomnejasnom stazom, koja je krivudala navie meu velikim, mrtvim, jeeimtruplima sve dok joj konano na vrhu grebena pred oima nije pukao prizor neba,a ispod neba mora.

Mrtva uma bila je odstranjena sa zapadne strane grebena. Sedei u zaklonu

jednog ogromnog panja, mogla je da gleda prema udaljenom i blistavom zapadu,ka beskrajnim sivim prostranstvima plimske ravnice; malo ispod nje, nadesno,oivien zidinama i crvenim krovovima na svojim morskim grebenima, uzdizao segrad dalekoroenih.

Visoke, svetio obojene kamene kue sputale su se prozor ispod prozora,krov ispod krova, niz zakoeni vrh grebena do same ivice. Izvan zidina i ispodgrebena tamo gde su oni postajali nii, juno od grada, pruale su se milje i milje

panjaka i polja ispresecani jendecima i terasasti, slini pravilnim arama ilima.

Od gradskih zidina na ivici grebena preko jendeka i dina, pa pravo preko obale ipola milje dugakog poteza glatkog i sjajnog peska zaostalog posle plime,poivajui na ogromnim kamenini lucima, pruao se nasip koji je povezivao gradsa neobinim crnim ostrvom usred peska. Hridina je trcala crna i crno osenenaiz glatkih nizina i sjajnih zaravni peska, tmurna stena, tvrdokorna sa lucima ikulama na vrhu, tvorei toliko nestvarno kameno delo da ga ak ni vetar ni morene bi mogli sazdati. Da li je to bila kua, tvrava, kamena humka?

Kakva ju je tamna vetina izdubila i sagradila neverovatni most uprolovremenu kada su dalekoroeni bili moni i vodili rat? Roleri nikada nije

obraala mnogo panje na nejasne prie o arobnjatvu koje je pratilo pominjanjedalekoroenih, ali sada, posmatrajui to crno mesto na pesku, shvatila je da je biloudno prva uistinu udna stvar koju je ikada videla: sagraena u


10/103

prolovremenu koje s njom nije imalo nikakve veze, rukama koje nisu bile odnjenog mesa i krvi, smiljena tuim umovima. Bila je zloslutna i privlaila ju je.Opinjena, posmatrala je jednu siunu priliku koja je hodala po tom uskomnasipu, jo vie umanjena njegovom velikom duinom i visinom, mala taka ili

potez tame koji pue ka crnim kulama sred sjajnog peska.Vetar je ovde bio manje hladan; suneva svetlost dopirala je kroz

provedrice na prostranom zapadu, klizei ulicama i krovovima ispod nje. Grad juje privlaio svojom udnovatou i ne zastavi da prikupi hrabrost ili doneseodluku, lakomisleno, Roleri bezbrino i brzo side niz planinski obronak i proekroz visoku kapiju.

I unutra je nastavila da koraa bezbrino, nehajno i lepravo, ali to je bilouglavnom zbog ponosa: srce joj je jako udaralo dok je koraala po sivim, potpunoravnim kamenovima tuinske ulice. Prelazila je pogledom sleva nadesno i zdesnanalevo, uurbano, po visokim kuama koje su sve bile sagraene iznad tla sa

otrim krovovima i prozorima od providnog kamena znai, ta pria je bilatana i po uskim komadima zemlje ispred pojedinih kua gde su se sjajnolisnikelem i hadunova loza, jarkocrveni i narandasti, peli uz zidove obojene u plavoili zeleno, ivopisne meu sivilom i sumornou jesenjeg predela. U bliziniistone kapije mnoge kue bile su prazne, dok se s njih boja ljutila i otpadala sakamena, a svetlucavi prozori nestali. Ali malo dalje niz ulicu i stepenice, ukuama se ivelo i ona ubrzo stade da prolazi pored dalekoroenih.

Pogledavali su je. ula je da dalekoroeni gledaju pravo u oi, ali nije

proveravala tu priu. Bar je niko nije zaustavio; odea joj se nije razlikovala odnjihove, a primetila je, bacajui brze poglede unaokolo, da se neki od njih nisumnogo razlikovali od ljudi. Ali na licima koja nije gledala nasluivala jenezemaljsku tamu oiju.

Odjednom, ulica kojom je ila zavri se ogromnim, otvorenim prostorom,irokim i ravnim, proaranim zlatnim i senovitim prugama zalazeeg sunca. Okoovog trga stajale su etiri kue, kue veliine omanjih brda, s proelja ukraenevelikim nizovima lukova iznad kojih se naizmenino smenjivalo sivo i providno

kamenje. Samo etiri ulice vodile su na ovaj trg, a svaka se mogla zatvoritikapijom privrenom za zidove etiri velike kue; tako je trg predstavljaotvravu u tvravi ili grad u gradu. Iznad svega toga deo jedne zgrade uzdizao se

pravo u vazduh, uznosei se tu, jarko obasjan suncem.Bilo je to mono mesto, ali gotovo prazno.U jednom peskovitom uglu trga, i samom velikom poput polja, igralo se

nekoliko deaka dalekoroenih. Dva momia su se ustro i vesto rvala, a skupinamlaih deaka u postavljenim kaputima i sa kapama isto tako ustro vebala jedrvenim maevima. Divno je bilo posmatrati rvae kako se njiu u laganom,

opasnom plesu jedan oko drugog da bi se iznenada vesto i skladno dohvatili.Roleri se zaustavila i stala da promatra zajedno sa jo dvoje dalekoroenih, vi-sokih i tihih u svojim krznima. Kada se najednom vei rva izvio unazad i opruio


11/103

na mrka leda njoj se ote uzdah koji se stopi s njegovim, a zatim se ona iznenaenoi zadivljeno nasmeja. Dobar zahvat, Jonkendi! povika dalekorodeni pored nje, aena s drugog kraja borilita pljesnu rukama. Potpuno obuzeti borbom, mlaideaci nastavie da se bore, gurajui se, udarajui i parirajui.

Nije znala da vradbinari odgajaju ratnike ili da cene snagu i vetinu. Madaje ula za njihovo rvanje, uvek ih je neodreeno zamiljala kao grbave i slinepaucima u mranoj izbi za grnarevim tokom, kako izrauju tanane komadegrnarije i bistrokamena koji bi posle stizali u atore ljudi. Bilo je pria i glasina,odlomaka predanja: lovac je bio srean kao dalekoroeni; odreena vrstazemlje nazivala se vradbinarska rudaa jer su je vradbinari cenili i trampili zanju. Ali bili su joj poznati samo odlomci. Mnogo pre njenog roenja ljudi izAskatevara odlutali su na istok i sever od svog podruja. Jo nijednom nije dolasa letinom do itita ispod brda Tevar, tako da nikada nije bila na ovoj zapadnojgranici sve do ove meseeve faze kada su svi ljudi iz podruja Askatevara zajedno

poli sa svojim stadima i porodicama da sagrade Zimski grad preko ukopanihambara. Ona odista nita nije znala o tuinskoj rasi, a kada je postala svesna da je

pobednik u rvanju, vitak mladi koga su zvali Jonkendi, netremice posmatra, onaokrenu glavu i povue se u strahu i gnuanju.

On joj prie, nagog tela koje se crno presijavalo od znoja. Dolazi izTevara, zar ne? upita on, govorom ljudi, ali polovina rei zvuala je pogreno.Srean zbog pobede, otirui pesak sa gipkih ruku, on joj se osmehnu.

Da.

ta moemo ovde da uinimo za tebe? Ima li neto to bi elela?Ona, svakako, nije mogla da gleda u njega iz takve blizine, ali njegov tonbio je i prijateljski i podrugljiv. Bio je to deaki glas i ona pomisli da jeverovatno mlai od nje. Nee dozvoliti da joj se podsmeva. Da ree onahladno. elim da vidim onu crnu stenu na pesku.

Poi. Nasip je otvoren.inilo joj se da nastoji da se zagleda u njeno pognuto lice. Ona se jo vie

okrenu od njega.

Ako te bilo ko zaustavi kai im da te je poslao Jonkendi Li ree on; ili da poem s tobom?Ona ak nije ni odgovorila na ovo. Uzdignute glave i oborena pogleda

krenula je ulicom koja je vodila sa trga prema nasipu. Niko od ovih iskeenihcrnih lanoljudi ne srne se ni usuditi da pomisli kako se ona plai...

Niko je nije sledio. Niko kao da je nije ni primeivao, prolazei pored nje utoj kratkoj ulici. Stigla je do velikih stubova nasipa, osvrnula se, pogledala napredi zastala.

Most je bio ogroman, pravi put za divove. Sa grebena izgledao je krhak,

premoujui polja, dine i pesak laganim ritmom svojih lukova; ali odavde jevidela da je bio dovoljno irok da dvadeset ljudi uporedo proe njime i vodio je

pravo do nadnetih crnih dveri kulostene. Nikakva ograda nije odvajala veliki


12/103

hodostup od vazdune provalije. Zamisao da se krene njime bila je naprostopogrena. Ona to nije mogla da uini; nije to bio put za ljudska stopala.

Jedna bona ulica odvede je do zapadne kapije u gradskim zidinama. Onapouri pored dugakih, praznih obora i staja i promae kroz kapiju, s namerom daobie zidine i krene kui.

Ali ovde gde su stene bile nie, sa mnogim stepenicama useenim u njih,polja u nizini leala su utihla i pravilno razmetena u ukastom poslepodnevu; atamo, preko dina pruala se iroka plaa, gde bi mogla pronai dugake, zelenemorske cvetove koje su ene iz Askatevara uvale u svojim krinjama, a osvetkovinama plele od njih vence kojima su uresa vale kosu. Omirisala je udanmiris mora. Nikada u ivotu nije koraala morskim peskom. Sunce jo nije zalo.Ona se spusti stepenitem u grebenu i krenu kroz polja, preko jendeka i dina ikonano izbi na ravan i sjajan pesak koji se prostirao unedogled prema severu,zapadu i jugu.

Duvao je vetar, bledo sunce je sijalo. Veoma daleko napred, na zapadu, onazau neki neprekidni zvuk, neki neizmeran, udaljeni glas koji je napevnomrmljao. Pod nogama joj je leao vrst, ravan i beskrajan pesak. Potrala je, jer

joj je tranje priinjavalo zadovoljstvo, a onda je zastala i pogledala uz razdraganismeh lukove nasipa koji su se, sveani i ogromni, pruali pored siunog,vijugavog traga njenih stopala. Opet je potrala, pa se opet zaustavila da bisakupila srebrnaste koljke koje su leale napola zakopane u pesku. Sjajan poput

pregrti raznobojnih oblutaka grad dalekoroenih gnezdio se na vrhu grebena iza

nje. Pre no to se umorila od slanog vetra, prostranstva i samoe, udaljila se vegotovo do stenokule, koja se sada uzdizala gusto crna izmeu nje i sunca.Hladnoa je vrebala u toj dugakoj senci. Ona zadrhta i stade ponovo da

tri kako bi izila iz senke, zaustavivi se tek podalje od crne mase stene. elela jeda vidi koliko je sunce nisko, koliko daleko mora da tri da bi ugledala prve talasemora.

Slabaan i dubok na vetru u uima joj odjeknu jedan glas, izvikujui neto,dozivajui tako udno i urno da je zastala u mestu i pogledala unazad sa

teskobom i strahom prema velikom crnom ostrvu koje se uzdizalo iz peska. Da lije to vradbinsko mesto nju pozivalo?Na neograenom nasipu, povrh jednog od stubova koji su uranjali u

kamenito ostrvo, visoko i udaljeno tamo gore, stajala je jedna crna prilika idozivala je.

Ona se okrete i potra, zatim zastade i osvrnu se. Obuzimao ju je uas. Sadaje elela da tri, a nije. Uas ju je skolio i nije mogla da pokrene ni ruku ni noguve je stajala drhtei, dok joj je u uima tutnjalo. Vradbinar crne kule pleo jesvoje paukovske arolije oko nje. Maui rukama on je ponovo pozva prodornim,

urnim recima koje nije razumela, slabanim na vetru poput galebovog poziva,staak, staak! Tutnjava u uima postajala je sve jaa i ona se uuri na pesku.


13/103

Tada, odjednom, jasan i tih u njenoj glavi, jedan glas ree: Tri. Ustani itri. Ka ostrvu... odmah, brzo. I pre no to je toga bila svesna, podigla se i

potrala. Tihi glas ponovo se javi kako bi je vodio. Ne gledajui kuda ide idahui, ona stie do crnih stepenica isklesanih u steni i stade da se hitro uspinjenjima. Na jednom okretitu crna prilika dotra joj u susret. Ispruila je ruke da bizatim bila napola voena napola vuena, uz jo jedno stepenite, a zatim putena.Ona pade uza zid, jer je noge vie nisu drale. Crna prilika je prihvati, pomoe jojda ustane i prozbori glasom kojim joj se obratila u lobanji:

Pogledaj ree on eno dolazi.Voda ispod njih se rasprskavala i kljuala uz tutnjavu od koje se tresla i

vrsta stena. Voda razdvojena ostrvom ponovo se spajala bela i tutnjava inastavljala dalje, itei, penuajui se i razbijajui o dugaku padinu to je vodilaka dinama, od ega se smirivala u njihanje svetlih talasa.

Roleri je stajala oslonjena o zid, drhtei. Nije mogla da prestane da drhti.

Plima ovde nailazi neto malo bre no to ovek moe da tri reetihi glas iza nje.

A kada doe, voda je oko dvadeset stopa duboka ovde oko hridine.Poimo ovuda gore... Vidi, zato smo ak ovde ive li u starim danima.

Polovinu vremena ovo je ostrvo. Obiavali smo da namamimoneprijateljsku vojsku ovamo na pesak malo pre plime, a ako nisu mnogo znali o

plimi i oseci... Jesi li dobro?Roleri blago slegnu ramenima. Izgleda da nije razumeo taj pokret, te ona

ree: Da. Mogla je da razume ono to govori, ali upotrebljavao je veomamnogo rei koje nikada nije ula, a veinu ostalih je pogreno izgovarao. Dolazi iz Te vara?Ona ponovo slegnu ramenima. Oseala je muninu i elela je da plae, ali

nije to uinila. Penjui se uz naredno stepenite useeno u crnu stenu, ona raspustikosu i zaklonjena njome na trenutak postrance odmeri lice dalekoroenog. Bilo jesnano, grubo i tamno, sa strogim, sjajnim oima, tamnim oima tuinca.

ta si radila na pesku? Zar te niko nije upozorio na plimu?

Nisam znala proaputa ona. Vai Stari znaju. Ili bar jesu do poslednjeg Prolea kada je tvoje pleme

ivelo ovde du obale. Ljudi imaju prokleto kratka seanja. Ono to je rekaobilo je oporo, ali glas mu je i dalje zvuao tiho i bez oporosti. Ovuda sada. Nebrini: nema nigde nikog. Prolo je mnogo vremena od kada je neko od tvojihkroio na hridinu...

Prooe kroz tamna vrata i tunel i stigoe do jedne prostorije za koju jemislila daje ogromna sve dok nisu stupili u sledeu. Prooe kroz kapiju iotvorena dvorita, pa du lunih galerija koje su se nadnosile duboko nad morem,

kroz odaje i zasvoene dvorane, sva utihla, prazna prebivalita morskog vetra.More je ljuljalo svoje namrekano srebro daleko se oamueno, nestvarno.

Zar ovde niko ne ivi? upita ona jedva ujno.


14/103

Sada ne. To je va Zimski grad? Ne. Mi i prezimljujemo tamo. Ovo je sagraeno kao tvrava. U starim

godinama imali smo mnogo neprijatelja... Zato si dola na pesak ? elela sam da vidim... ta da vidi? Pesak. Okean. Bila sam prvo u vaem gradu, elela sam da vidim... U redu! Nema nita loeg u tome. Vodio ju je kroz tako visoke

galerije da joj se za vrte lo u glavi. Kroz visoke, iljate lukove koji su odzvanjaliod leta galebova. Zatim proavi kroz poslednji uzani hodnik izbie ispod jednekapije i, preavi zveketavi most od mametala, dospee do nasipa.

Koraali su izmeu kule i grada, izmeu neba i mora, u tiini, praenivetrom koji ih je stalno gurao nadesno. Roleri je bilo hladno, smetala joj je visinai udnovatost puta, prisustvo tamnoputog dalekoroenog pored nje, koji je iao

ukorak s njom.Kada su uli u grad, on iznenada ree: Neu ti se vie obratiti govorom

uma. Onda sam morao. Kada si rekao da trim... zapoe ona, pa zastade, jer nije bila sigurna

o emu on govori, ni ta se dogodilo tamo na pesku. Pomislio sam da si jedna od naih ree on pomalo ljutito, ali se

odmah pribra. Nisam mogao samo da stojim i promatram kako se davi. Madasi to zasluila. Ali ne brini. Neu to ponoviti i nisam time stekao nikakvu mo nad

tobom. Bez obzira na to ta ti tvoji Stari mogu rei. Poi stoga, slobodna si poputvazduha i neprosveena kao i pre.Njegova oporost bila je stvarna i to zaplai Roleri. Ljuta na sebe zbog tog

straha ona upita, drhtavo ali drsko: Da li sam takoe slobodna da doemponovo?

Dalekoroeni je na to pogleda. Bila je svesna, mada nije mogla da muuzvrati pogled, da mu se izraz promenio. Da. Jesi. Mogu li znati tvoje ime,keri od Askatevara?

Roleri od Voldovog roda. Void ti je deda? Otac? Je li jo iv? Void zatvara krug pri udaranju kamenaO kamen ree ona oholo, pokuavajui da se suprotstavi njegovom

dranju potpune premoi. Kako moe jedan dalekoroeni, jedan lanoovek, bezroda i ispod zakona da bude tako starog i ponosan?

Prenesi mu pozdrave od Jakoba Agata Altere. Reci mu da u sutra doiu Tevar da govorim s njim. Zbogom, Roleri. I on isprui ruku u znak pozdravasa jednakima tako da je ne razmiljajui ona uinila isto, poloivi svoj otvoreni

dlan naspram njegovog.


15/103

Zatim se okrenula i pohitala uz strme ulice i stepenice, navukavi krznenukapuljau preko glave i okrenuvi se od nekolicine dalekoroenih pored kojih je

prola. Zato tako zure u lice, poput leeva ili ribe? Toplokrvne ivotinje i ljudskabia ne zure na taj nain jedni u druge. Prola je kroz kapiju koja je vodila premakopnu, osetivi silno olakanje i urno se uspela uz greben pri poslednjimcrvenkastim sunevim zracima, zatim nanie kroz umirue ume, pa stazom koja

je vodila do Tevara. Dok se sumrak pretapao u tamu, ona ugleda preko strnitamale zvezde ognjita iz atora koji su okruivali nedovrenih Zimski grad na

brdu. Ubrzala je korak ka toploti, veeri i ljudskom rodu. Ali ak i u velikomsestrinskom atoru njenog roda, kleei pored vatre i utoljujui glad kaom odmesa, medu enama i decom, jo je oseala prisustvo neeg udnog u svom umu.Stisnuvi desnu aku uinilo joj se da na dlanu dri pregrt tame i to na mestu gde

ju je dodirnula njegova ruka.


16/103

U CRVENOMATORU


17/103

Ovaj bukuri je hladan zabrunda on odgurnuvi ga. A onda primetistrpljivi pogled stare Kerli dok je uzimala iniju da je podgreje i nazva sam sebezlovoljnom, starom budalom. Ali nijedna od njegovih suprug a samo mu je jo

jedna ostala nijedna od njegovih keri, nijedna od ena, nije umela da skuvainiju bana onako kako je to akatani inila. Kakva je to kuvarica bila, pa jo imlada... njegova poslednja mlada ena. A umrla je, tamo u istonom podruju,umrla je mlada dok je on nastavljao da ivi i ivi, ekajui da stigne gorka Zima.

Proe jedna devojka u konoj tunici ukraenoj trolisnim znakom njegovogroda, verovatno unuka. Pomalo je liila na akatani. On joj se obrati, mada se nijeseao njenog imena. Jesi li ti to sino kasno dola, roakinjo?

Prepoznao je nain na koji je okrenula glavu i osmeh. Ona je bila ta koju jeuvek zadirkivao, koja je bila nehajna, drska, blage naravi, usamljenik; dete roenou pogreno vreme. Kako se, do avola, zvae?

Donosim ti poruku, Najstariji. iju poruku?Nazvao je sebe dugakim imenom: Gakat abot boltera? Ne mogu

celog da se setim. Altera? Tako dalekoroeni nazivaju svoje poglavare. Gde si videla tog

oveka?Nije to bio ovek, Najstariji, ve dalekoroeni. alje pozdrave i poruku

da e danas doi u Tevar na razgovor sa Najstarijim. Stvarno, sada? ree Void, lagano klimnuvi, divei se njenoj

drskosti. A ti si njegov glasonoa? Uluio je priliku da razgovara sa mnom... Da, da. Da li si znala, roakinjo, da meu ljudima u podruju Permek

neudata ena koja razgovara sa dalekoroenim biva... kanjena? Kako kanjena?Nije vano. Ljudi iz Permeka predstavljaju gomilu kloboderaca, a i briju glave. ta

oni, uostalom, znaju o dalekoroenima? Uopte ne dolaze na obalu... Jednom sam

ula u nekom atoru da je Najstariji iz mog roda imao dalekoroenu za enu. Udrugim danima. Istina je. U drugim danima. Devojka stade da eka, a Void se

zagleda unazad, daleko unazad u jedno drugo vreme: prolovreme, Prolee. Boje,davno iezli miomirisi, cvee koje nije cvetalo ve etrdeset meseevih faza,gotovo zaboravljeni zvuk jednog glasa... Bila je mlada. Umrla je mlada. Pre noto je uopte Leto dolo.

Posle kraeg vremena on dodade: Osim toga, nije isto kada jednanevenana devojka govori sa nekim dalekoroenim. Postoji razlika, roakinjo.

Zato je to tako?Mada je bila drska, zasluivala je odgovor.


18/103

Ima vie razloga, a neki od njih su vaniji od ostalih. Ponajpre ovaj:dalekoroeni uzima samo jednu enu, tako da prava ena udavi se za njega ne binikada rodila sinove.

Zato ne bi, Najstariji?.Zar ene vie ne razgovaraju u sestrinskom atoru? Zar ste sve tolike

neznalice? Jer ljudi i dalekoroeni ne mogu da zanu zajedniko potomstvo. Zarnikada nisi ula o tome? Ili jalovo sparivanje ili pobaaji, izobliena udovitakoja ne doekaju vreme raanja. Moja ena, Arilija, koja je bila dalekorodenaumrla je pri pobaaju. Kod njenog naroda nema pravila; njihove ene su poputmukaraca, udaju se za onog ko im se dopada. Ali meu ljudima postoji zakon:ene leu s ljudskim mukarcima, udaju se za ljudske mukarce, raaju ljudskudecu!

Na licu joj se pojavi izraz blage munine i tuge. A onda pogledavi premaguvi i komeanju na zidinama Zimskog grada, ona ree: Dobar zakon za ene

koje imaju ljudske mukarce s kojima e lei...Izgledala je stara oko dvadeset meseevih faza, to je znailo da je bila

roena u pogreno vreme, usred Letnjeg ugara kada se deca nisu raala. SinoviProlea su sada dvaput ili triput stariji od nje, oenjeni, ponovo oenjeni, plodni;roeni u Jesen jo su svi deca. Ali neko roen u Prolee uzeo bi je za treu ilietvrtu enu; nema potrebe da se ali. Moda bi mogao da ugovori venanje,mada je to zavisilo od njenih rodbinskih veza. Ko ti je majka, roakinjo?

Ona pogleda pravo u njegovu kopu na opasau i ree: akatani je bila

moja majka. Zar si je zaboravio?Ne, Roleri odgovori on posle kraeg vremena. Nisam. uj, keri,gde si razgovarala sa tim Alterom ? Da li mu je ime bilo Agat ?

To je bio deo njegovog imena. Poznavao sam njegovog oca i oca njegovog oca. On je iz roda ene...

dalekoroene o kojoj smo govorili. On bi moda mogao biti sin njene sestre ili sinnjenog brata.

Tvoj neak znai. Moj roak ree devojka i iznenada se nasmeja.Void se takoe isceri zbog groteskne logike ovog srodstva. Srela sam ga kada sam ila da vidim okean objasni ona tamo na

pesku. Pre toga sam videla glasnika koji je dolazio sa severa. Nijedna ena to nezna. Ima li novosti? Da li e zapoeti Najezda na jug?

Moda, moda ree Void. Ponovo je zaboravio njeno ime. Pouri,dete, pomozi sestrama tamo na polju ree on i zaboravivi na nju i na iniju

bana koju je ekao, on teko ustade i obie oko svog velikog crveno obojenogatora da baci pogled na uurbane radnike na zemljanim kuama i na zidinamaZimskog grada i iza njih prema severu. Severno nebo je ovog jutra bilo veoma

plavo, vedro, hladno nad ogolelim brdima.ivo se seao ivota u tim jazbinama iljatih krovova iskopanih u zemlji:

uurena tela stotinu spavaa, starice koje se bude i pale vatre ija toplota i dim


19/103

dopiru u sve njegove pore, prokljuale zimotrave, buka, smrad, bliska toplotazime u tim ukopinama pod smrznutim tlom. I hladna, jasna mirnoa gornjegsveta, razvetrenog i snegom pokrivenog, kada su on i ostali mladi lovci krstarilidaleko od Tevara lovei planinske zebe, korije i debele vesprije koje su pratilezamrznute reke iz najudaljenijih severnih krajeva. A tamo, pravo preko doline, izipraja snenog useva dizala se povijena bela glava snenog demona... A pretoga, pre snega, leda i belih zveri Zime, bilo je jednom ranije vedro vreme poputovog: vedar dan zlatnog vetra i plavog neba, hladan iznad brda. A on, jo neovek, samo deran meu deranima i enama zagledan prema pljosnatim belimlicima, crvenim perjanicama, kapama od udnog, pernatog, sivkastog krzna;glasovi su lajali poput zveri recima koje nije razumeo, dok su ljudi iz njegovogroda i Najstariji iz Askatevara odgovarali odsenim glasovima, nalaui

pljosnatim licima da produe. A pre toga trei je doao jedan ovek sa severaije je lice s jedne strane bilo spaljeno i krvavo, viui: Gaali, Gaali! Proli su

kroz na bivak u Pekni!...Jasnije od bilo kog sadanjeg glasa on zau taj promukao povik kako

odzvanja kroz njegov ivotni vek, kroz ezdeset meseevih faza to lee izmeunjega i tog zagledanog, u uvo pretvorenog derana, izmeu ovog vedrog dana ionog vedrog dana. Gde bee Pekna? Izgubljena pod kiama, snegovima; otapanjaProlea sprala su kosti masakriranih, istrulele atore, seanje, ime.

Ovog puta nee biti masakra kada Gaali pou prema jugu kroz podrujeAskatevara. Pobrinuo se za to. Bilo je i neeg dobrog u dugom ivljenju i seanju

na stara zla. Nijedan klan ni porodica ljudi iz celog ovog podruja nije bilaostavljena u letnjozemljama gde bi im zbog neopreznosti glave doli Gaali ili prvesnene meave. Svi su bili ovde. Dve hiljade njih, sa malianima roenim u Jesenkojih je bilo poput lia to se razlee naokolo pod nogama i enama kojeavrljaju i pabire na poljima poput jata ptica selica i mukarcima koji se trude da

podignu kue i zidine Zimskog grada od starog kamenja, na starim temeljima, daulove poslednje ivotinje zaostale u seobi, da poseku i uskladite silno drvo izuma i treset iz Suve kaljue, da prikupe i smeste hanove u velike staje i nahrane

ih dok ne pone da raste zimotrava. U ovom poslu koji je ve potrajao polameseeve faze, svi su se drali njegovih nareenja, a on se drao starog Putaoveka. Kada Gaali budu doli zatvorie gradske kapije; kada snene meave

budu dole, zatvorie vrata na zemljanicama i preivee do Prolea. Preivee.On sede na tie iza svog atora, spustivi se teko i ispruivi svoje

vornovate noge pune oiljaka na suncu. Sunce je izgledalo sitno i bledoliko,mada je nebo bilo potpuno vedro, inilo se da je upola manje od Letnjeg sunca,manje ak i od meseca. Sunce se smanjilo kao mesec, uskoro e doihladnoa... Tie je bilo natopljeno od dugotrajnih kia koje su ih morile cele ove

meseeve faze, a tu i tamo izbrazdano malim koloteinama ostalim posle seobekorenoga. ta ga je ono devojka pitala: o dalekoroenima, o glasniku, da, tako je.Momak je stigao zadihan jue... da li je to bilo jue?... sa priom o napadu Gaala


20/103

na Zimski grad Tlokna, gore na severu blizu Zelenih planina. U toj prii krila sela ili bar panika. Gaali nikada nisu napadali kamene zidine. Varvari pljosnatihnoseva, u svom perju i prljavtini, hitajui put juga kao beskune ivotinje prednadolazeom Zimom... oni nisu bili u stanju da zauzmu grad. U svakom sluaju,Pekna je bila samo mali lovaki bivak, ne grad opasan zidinama. Glasnik je lagao.Sve je bilo u redu. Preivee. Gde li je samo ta glupaa sa njegovim dorukom?Ovde je sada bilo toplo, ovde na suncu...

Voldova osma supruga ispuza sa kotaricom bana koji se puio, vide da jezaspao, zlovoljno uzdahnu i ponovo otpuza do ognjita.

Tog popodneva kada je dalekoroeni doao do njegovog atora okruenstrogim straarima i svetinom koja ga je gledala ispod oka, te decom koja su muse rugala vukui se za njim. Void se priseti onoga to je devojka rekla kroz smeh:

Tvoj neak, moj roak. Stoga se on pridie i uspravi da pozdravidalekoroenog odvrativi pogled i ispruivi ruku u znak pozdrava sa jednakima.

Tuinac ga bez oklevanja pozdravi kao sebi ravnog. Uvek su bili nadmeni,uvek su sebe smatrali jednakima ljudima, bez obzira na to da li su u to stvarnoverovali. Ovaj momak bio je visok, dobro graen, jo mlad; koraao je kao

poglavar. Neko bi mogao da pomisli da je ovek da nije bio tamnoput i imaotamne nezemaljske oi.

Ja sam Jakob Agat, Najstariji. Dobrodoao u moj ator i u atore moga roda, Altera. Sluam srcem ree dalekoroeni, nagnavi Volda da se osmehne; jo

od vremena svoga oca nije uo nikoga da izgovara te rei. udno je bilo to kakosu se dalekoroeni uvek seali starih puteva, iskopavajui stvari zapretene uprolovremenu. Kako je mogao ovaj mladi znati za izreku koje se jedino Void imoda nekolicina najstarijih mukaraca Tevara sea? Bio je to deo udnovatostidalekoroenih, koju su nazivali vradbinarstvom i zbog ega su se ljudi plailitamnoputog naroda. Ali Void ih se nikada nije plaio.

Plemkinja tvog roda prebivala je u mojim atorima, a ja sam mnogoputa kroio ulicama vaeg grada u Prolee. Seam se toga. Zato izjavljujem da

nijedan ovek iz Tevara nee naruiti mir meu naim narodima za moga ivota.Nijedan ovek iz Landina nee ga naruiti dok ja budem iv.Starog poglavara poneo je vlastiti kratki govor jo dok ga je izricao; u

oima mu se pojavie suze i on sede na svoj sanduk presvuen obojenom koomiskalj avaj ui se i trepui. Agat je stajao uspravno, u crnom ogrtau, tamnihoiju na tamnom licu. Mladi lovci koji su ga uvali vrpoljili su se, a deca su zuriladoaptavajui se i tiskajui se na otvorenom kraju atora. Jednim pokretom rukeVoid ih sve otera. atorsko krilo bilo je sputeno, a stara Kerli zapali atorskuvatru i ponovo otapka napolje, tako da on ostade sam sa tuincem. Sedi

ree on. Agat ne sede. Ree: Sluam i ostade da stoji. Poto ga Void nijeponudio da sedne pred drugim ljudima, on sada nije hteo da sedne kada ga nikone vidi. Void nije razmiljao o ovome niti je doneo odluku o tome; on je


21/103

jednostavno to oseao preko koe koja je postala osetljiva tokom dugog ivotaprovedenog u voenju ljudi i upravljanju ljudima.

On uzdahnu i ree: eno! svojim pucketavim napuklim basom. StaraKerli se ponovo pojavi, zurei. Sedi ree Void Agatu, koji sede prekrstivinoge pored vatre. Odlazi zarea Void na svoju enu, koja nestade.

Tiina. Pomno i marljivo, Void razveza spone na maloj konoj vrei kojamu je visila za pojasom tunike, izdvoji siuan grumen ovrslog gesinulja, odlomiod njega jo tanuniji komad, vrati grumen, ponovo sveza vreicu i poloi otkinutideo na vreli ugalj na ivici vatre. Mali pramen oporog zelenkastog dima stade da seuzdie; i Void i tuinac duboko udahnue i zatvorie oi. Void se nasloni o velikukatranom obloenu korpu za mokrau i ree: Sluam.

Najstariji, dobili smo vesti sa severa.I mi smo. Bio je glasnik jue. Da li to bee jue? Da li je pomenuo Zimski grad u Tlokni? Starac je neko vreme samo

sedeo posmatrajui vatru, duboko diui kao daje eleo da udahne i poslednjetragove gesina, nagrizajui unutranjost usana, lica (kao to je dobro znao) bez-izraajnog poput pareta drveta, praznog, senilnog.

Vie bih voleo da ne donosim loe vestiree tuinac mirnim, ozbiljnim glasom. I ne donosi. Ve smo ih uli. Veoma je teko, Altera, prepoznati istinu

u priama koje dolaze izdaleka, od drugih plemena i drugih oblasti. To jeosmodnevno putovanje ak i za glasnika od Tlokne do Tevara, a dvostruko due

sa atorima i hanom. Ko zna, Kapije Tevara moi e da se zatvore kada stigneNajezda. A vi u svom gradu koji nikada ne naputate, jeste li sigurni da su vamkapije dovoljno jake?

Najstariji, ovog puta bie potrebne vrlo jake kapije. Tlokna je imalazidine, kapije i ratnike. Sada ih vie nema. Ovo nisu glasine. Ljudi iz Lansina bilisu tamo, pre deset dana; osmatrali su granice oekujui prve Gaale. Ali Gaalidolaze svi odjednom...

Altera, sluao sam... Sada ti sluaj. Ljudi se ponekad uplae i pobegnupre no to se neprijatelj i pojavi. I mi smo uli svakojake prie. Ali ja sam star.Dvaput sam video Jesen, video sam dolazak Zime, video sam Gaale kako nadiruna jug. Ja u ti rei istinu.

Sluam prozbori tuinac. Gaali ive na severu, dalje i od najudaljenijeg podruja ljudi koji

govore naim jezikom. Oni tamo imaju velike travnate letnjozemlje, tako kaepria, ispod planina na ijim su vrhovima reke leda. Kad proe polovina Jesenihladnoa i zveri snega poinju da silaze u njihove zemlje sa najudaljenijeg severagde je uvek Zima i tada, poput naih zveri, Gaali kreu na jug. Nose atore, ali ne

grade gradove i ne skladite ito. Proie kroz podruje Tevar dok se zvezdeDrveta podiu u smiraj dana, a pre no to se Snena zvezda podigne na prelasku izJeseni u Zimu. Ako naiu na porodice koje putuju nezatiene, lovake bivake,


22/103

neuvana stada ili polja, ubijae i krasti. Ako ugledaju podignut Zimski grad iratnike na njegovim zidinama, proie maui kopljima i urlajui, a mi emoodapeti poneku strelu u leda poslednjih... Nastavie dalje i zaustavie se tek negdedaleko na jugu; neki ljudi kau da je toplije tamo gde oni provode Zimu... Kozna? Ali to je Najezda. Ja znam. Video sam to, Altera, i video sam ih kada su sevraali ponovo na sever u doba otapanja kada ume rastu. Oni ne napadajukamene gradove. Oni su poput vode, vode koja huno tee, ali koju kamenrazdvoji uopte se ne pomerivi. Tevar je kamen.

Mladi dalekoroeni sedeo je zamiljeno pognute glave, dovoljno dugo daga je Void mogao pogledati pravo u lice na trenutak.

Sve to kae, Najstariji, je istina, cela istina i uvek se pokazala kaotakva proteklih Godina. Ali ovo je... jedno novo vreme... ja sam voa mog narodakao to si ti tvog. Dolazim kao poglavar poglavaru, traei pomo. Veruj mi...

posluaj me, nai narodi moraju pomoi jedan drugome. Ima jedan veliki ovek

meu Gaalima, voa, zovu ga Kuban ili Koban. Ujedinio je sva njihova plemena iod njih nainio vojsku. Ovi Gaali ne kradu zalutale hane uz put, oni opsedaju izauzimaju zimske gradove u svim podrujima du obale, ubijajui ljude roene uProlee, porobljavajui ene, ostavljajui gaalske ratnike u svakom gradu da gadre u svojim rukama i upravljaju njime tokom Zime. U Prolee, kada Gaalikrenu ponovo na sever, oni e ostati ovde, te zemlje bie njihove zemlje... teume, polja, letnjozemlje, gradovi i svi ljudi u njima... ono to ostane od njih...

Starac nakratko pogleda u stranu, a zatim ree tvrdo, besno: Ti govori,

ja ne sluam. Kae da e moji ljudi biti potueni, pobijeni, porobljeni. Moj narodsu ljudi, a ti si dalekoroeni. Zadri svoju crnu priu za vlastitu crnu sudbinu! Ako su ljudi u opasnosti, mi smo jo u goroj. Zna li koliko nas ima

sada u Landinu, Najstariji? Manje od dve hiljade. Samo toliko? ta je sa ostalim gradovima? Tvoj narod je iveo du

obale sve do severa, kada sam bio mlad.Nema ih vie. Preiveli su doli k nama. Rat? Bolest? Vi dalekoroeni ne poboljevate.

Teko je preiveti na svetu za koji nisi sazdan ree Agat jezgrovito ismrknuto. U svakom sluaju malo nas je, brojano smo slabi: traimo da

budemo saveznici Tevara kada Gaali dou. A doi e za tridesetak dana. Ranije, ako su Gaali sada u Tlokni. Ve kasne, sneg e pasti svakog

dana. Pourie.Ne uri im se, Najstariji. Dolaze polako, jer dolaze svi zajedno...

pedeset, ezdeset, sedamdeset hiljada.Iznenada i u najgorem svetlu, Void uvide ta mu ovaj predoava: vide

beskrajne horde kako nadiru preko planinskog prevoja, predvoeni jednim

visokim poglavarom pljosnata lica, vide ljude Tlokne... ili je to bio Tevar?... kakolee poklani pod razruenim zidinama svog grada, dok se led obrazuje preko


23/103

usirene krvi... On zatrese glavom ne bi li odagnao ova prikazanja. ta ga je tospopalo? Na trenutak je sedeo u tiini grickajui unutranjost usana.

Pa, uo sam te, Altera.Ne u potpunosti, Najstariji. Bila je to varvarska neotesanost, ali on je

bio tuinac, ali i poglavar meu svojima. Void mu dozvoli da nastavi. Imamovremena da se pripremimo. Ako ljudi od Askatevara i ljudi od Alakskata i

Pernmeka sklope savez i prihvate nau pomo, moemo stvoriti vlastituvojsku. Ako ekamo s vojskom, spremni za Gaale, na severnoj granici vaa tri

podruja, onda bi moda cela Najezda, ne elei da se sukobi s tolikom silom,mogla skrenuti i otii niz planinske staze ka istoku. Prema naim zapisima u dvanavrata su ranijih Godina koristili istoni put. Budui da je kasno i postajehladnije, a i vie nema mnogo divljai, Gaali bi mogli skrenuti i pouriti dalje akosusretnu ljude spremne da se bore. ini mi se da Kuban sem iznenaenja imnotva nema nikakvu pravu taktiku. Moemo ga odvratiti.

Ljudi od Pernmeka i Alakskata ve su u svojim Zimskim gradovima,poput nas. Zar jo nisi upoznao Put ljudi? Zimi se ne vode bitke.

Saopti taj zakon Gaalima, Najstariji! Radi po svome, ali veruj mojimrecima! Dalekoroeni ustade, nagnan na to jainom svoje molbe i upozorenja.Voldu ga bi ao, kao to mu je esto bilo ao mladia koji jo nije video kako sestrast i namere stalno iznova troe, kako njihovi ivoti i postupci bivaju

proerdani izmeu elje i straha. Sasluao sam te ree on nepopustljivo i utivo. Najstariji mog

naroda ue ono to si rekao. Mogu li onda doi sutra da ujem... Sutra, narednog dana... Trideset dana, Najstariji! Najvie trideset dana!Altera, Gaali e doi i otii. Zima e doi i nee proi. Kakvo dobro eka

ratnika pobednika ako se vrati u nezavrenu kuu, kada se zemlja pretvori u led?Kada budemo spremni za Zimu brinuemo o Gaalima... Sada ponovo sedi. Onopet posegnu u vreicu kako bi uzeo novi mali grumen gesina za njihov oprotajni

dim. Da li je i tvoj otac bio Agat? Poznavao sam ga dok je bio mlad. A jednaod mojih bezvrednih keri ree mi da te je srela dok je hodala po pesku.Dalekoroeni prilino brzo podie pogled, a zatim ree: Da, tako smo se

sreli. Na pesku usred plime.


24/103

PRAVOIME SUNCA


25/103

ta izaziva plime i oseke du obale, veliko dnevno nadolaenje i povlaenjeod petnaest do pedeset stopa vode? Nijedan od Najstarijih iz grada Tevara ne bimogao da odgovori na to pitanje. Ali svako dete u Landinu bi moglo: uzrok plimei oseke jeste mesec, privlana sila meseca...

A mesec i zemlja krue jedno oko drugog, gizdavi krug kome je potrebnoetiri stotine dana da bi se zatvorio, jedna meseeva faza. A zajedno, dve planetekrue oko sunca, u velikom i sveanom okretnom plesu usred nitavila. Taj plestraje ezdeset meseevih faza, dvadeset etiri hiljade dana, jedan ivotni vek,

jednu Godinu. A ime sredita i sunca ime sunca glasi Eltanin Gama Drakonis.Pre no to je zaao pod sive granice ume, Jakob Agat podie pogled

prema suncu koje je tonulo u sumaglicu iznad zapadnog lanca brda i u svom umunazva ga njegovim pravim imenom, koje je oznaavalo da ono nije naprostosunce, ve jedno sunce: jedna zvezda meu zvezdama.

Glas nekog zaigranog deteta odjeknu iza njega na padinama brda Tevar,

podsetivi ga na podsmeljiva lica koja su ga posmatrala ispod oka, napodrugljive apate koji su skrivali strah, povike iza lea: Doao jedalekoroeni! Doite da ga vidite! Agat, sam pod drveem, poe bre,

pokuavajui da pretekne ponienje. Bio je ponien medu atorima Tevara, iobrvalo ga je oseanje izdvojenosti. Proivevi ceo svoj dotadanji ivot u malojzajednici svojih sunarodnika, gde je znao svako ime, lice i srce, bilo mu je tekoda se suoi sa strancima. Naroito sa neprijateljskim strancima razliitog soja,kada su bili u gomili, na vlastitom terenu. Obuze ga sada strah i ponienje te tako

zastade na trenutak.Neka sam proklet ako jo odem tamo!pomisli on.Neka stara luda ini posvome, neka sedi, pui i sui se na dimu u svom smrdljivom atoru dok Gaali nedodu. Neprosveeni, zatucani, prljavi, bledoliki, utooki varvari, tvrdoglavihilfovi, nek' svi sagorel

Altera!Devojka je bila pola za njim. Stajala je nekoliko jardi iza njega na stazi,

ake poloene na izbrazdano belo truplo drveta basuk. ute oi plamtele su od

uzbuenja i ruganja na glatkom belilu njenog lica. Agat je nepomino stajao. Altera? ponovi ona svojim laganim, slatkim glasom, gledajuipostrance.

Sta eli?Ona se malo povue. Ja sam Roleri ree ona. Na pesku...

Znam ko si. A zna li ti ko sam ja? Ja sam lanoovek, dalekoroeni.Ako te tvoji saplemenici vide sa mnom oni e ili mene kastrirati ili tebe obrednosilovati: ne znam koja pravila kod vas vae. A sada, vrati se natrag.

Moj narod ne radi to. A ti i ja smo i inae u srodstvu ree onatvrdoglavo, ali nesigurnim tonom.

On se okrete da poe. Sestra tvoje majke umrla je u naim atorima...


26/103

Na nau sramotu ree on i produi. Nije pola za njim.Kada je na ravalitu krenuo levom stazom uzbrdo on se zaustavi i pogleda

unazad. Nita se nije micalo u celoj umiruoj umi, sem jedne okasnele korenogetamo dole meu uvelim liem; gonjena tegobnom biljnom upornou vukla se,ostavljajui urezan tanuan trag iza sebe.

Rasni ponos branio mu je da oseti bilo kakav sram zbog naina na koji seponeo prema devojci, a u stvari oseao je olakanje i vratilo mu se pouzdanje.Morae da se navikne na uvrede hilfova i da prenebregava njihovu zatucanost.Oni tu nisu mogli nita da promene; bio je to njihov vlastiti nain izraavanjaupornosti, bila je to njihova priroda. Stari poglavar pokazao se, prema vlastitimmerilima, odista predusretljiv i strpljiv. On, Jakob Agat, mora biti isto takostrpljiv i isto tako uporan jer sudba njegovog naroda, ivot oveanstva na ovomsvetu zavisio je od toga ta e uiniti i ta nee uiniti ova plemena hilfova tokomsledeih trideset dana. Pre no to se podigne meseev srp, istorija jedne rase koja

traje ve est stotina meseevih faza, deset Godina, dvadeset pokolenja, dugaborba, dugi napori i muke mogli bi zavriti ukoliko ne bi imao sree, ukoliko nebude strpljiv.

Suvo, bezlisno, polomljenih grana, ogromno drvee stajalo je zbijeno i upravilnim redovima nizalo se miljama po ovim brdima, korenja usahnulog uzemlji. Bilo je spremno da padne pod naletom severnog vetra, da prelei podmrazom i snegom hiljade dana i noi, da trune u dugom, dugom otapanju Prolea,da obogati svojom neizmernom smru zemlju u kojoj, veoma duboko, veoma

duboko usnulo sada lei zapreteno njihovo semenje. Strpljenja, strpljenja...Praen vetrom spustio se niz svetle kamene ulice Landina do trga i proavipored aka koji su vebali u areni, ue u nadsvoenu zgradu sa kulama koja jenosila starinski naziv: Dvorana Lige.

Poput ostalih zgrada oko trga i ova je bila sagraena pre pet Godina kada jeLandin predstavljao prestonicu jednog snanog i naprednog malog naroda, uvreme snage. Ceo prvi sprat zauzimala je prostrana dvorana za sastanke. Svudaunaokolo na sivim zidovima stajali su veliki tanani crtei ureeni zlatom. Na

istonom zidu jedno stilizovano sunce koje je okruavalo devet planetasueljavalo se sa ustrojstvom na zapadnom zidu od sedam planeta koje oko svogsunca krue po veoma izduenim elipsama. Trea planeta svakog sistema bila jedvostruka sa umetnutim kristalom. Iznad vrata i na udaljenom kraju, kruni

brojanici asovnika sa krhkim i ukraenim kazaljkama pokazivali su da je togdana bio tri stotine devedeset prvi dan etrdeset pete meseeve faze desete lokalnegodine kolonije na Gami Drakonis III. Takode su pokazivali da je dve stotine idrugi dan hiljadu etiristo pete godine Lige svih svetova; kao i daje na matinomsvetu dvanaesti avgust.

Veina ljudi sumnjala je da Liga svih svetova jo postoji, a nekolicinaparadoksalista rado je volela da raspravlja o tome da li je ikada uopte i bilomatinog sveta. Ali asovnici, ovde, u velikoj skuptini i dole ispod zemlje u


27/103

Arhivi, koji neprekidno rade ve est stotina godina Lige, neumoljivo supokazivah' svojim poreklom i svojom postojanou da je Liga postojala, ba kao imatini svet, rodno mesto rase oveka. Strpljivo su merili asove jedne planeteizgubljene u ponoru tame i godina. Strpljenja, strpljenja...

Ostali Alterani ekali su ga gore u biblioteci ili su ubrzo pristigli okupivise oko ognjita u kome je gorelo naplavljeno drvo: njih desetoro ukupno. Seiko iAla Pasfal palile su jasne mlaznice i podeavale ih na najslabije. Iako Agat banita nije rekao, njegov prijatelj Huru Pilotson pridruio mu se pored vatre iobratio: Ne dozvoli da te slome, Jakobe. Stado glupih, tvrdoglavih nomada:nikada nee nauiti.

Zar sam odailjao?Ne, svakako da ne zakikota se Huru. Bio je hitar, slabaan, stidljiv

momak, odan Jakobu Agatu. Njih dvojica, ba kao i svako unaokolo, pa i svi uLandinu dobro su znali da je on homoseksualac dok Agat to nije.

Svako je u Landinu sve znao i iskrenost, mada muna i teka, predstavljalaje jedino mogue reenje tog problema prekomerne komunikacije.

Stvar je u tome to si previe oekivao kada si krenuo. Vidi se da sirazoaran. Ali ne dozvoli da te slome, Jakobe. Oni su samo hilfovi.

Videvi da i ostali sluaju, Agat glasno ree: Kazao sam starcu ta sam nameravao; on je pak rekao da e obavestiti

njihov savet. Koliko od toga je razumeo i koliko je poverovao, ne znam. Ako je uopte sasluao i to je vie no to sam se nadala ree Ala

Pasfal, koata i krhka, plavocrne koe i sede kose koja je kao kruna stajala nadnjenim izmodenim licem. Void je na ovom svetu podjednako dugo kao i ja ako ne i due. Ne oekujte od njega da pozdravlja dobrodolicom ratove i

promene. Ali trebalo bi da nam bude sklon: oenio se jednom ljudskom enom

ree Dermat. Da, mojom roakom Arilijom, Jakobovom tetkom: egzotini primerak

u Voldovom enskom zoolokom vrtu. Seam se prosidben ree Ala Pasfal;

njene rei priguie svaku nadu u Dermatu.Nije doneo ba nikakvu odluku o tome da nam pomogne? Da li si musaoptio svoj plan da ode do granice i presretne Gaale? promuca Jonkendi Li,naprasito i razoarano. Bio je veoma mlad i nadao se jednom dobrom ratu samariranjem i trubama. Kao i ostali. Bilo je to bolje nego umreti od gladi ili ivizgoreti.

Daj im vremena. Odluie ree Agat ozbiljno mladiu. Kako te je Void primio? upita Seiko Esmit. Bila je poslednja iz

velike porodice. Samo su sinovi prvog vode kolonije nosili to ime Esmit. S njom

e se ono ugasiti. Bila je Agatovih godina, lepa i nena ena, nervozna, srdita,puna potiskivanja. Kada bi se Alterani sastajali, njene oi uvek su poivale naAgatu. Bez obzira na to ko je govorio, ona je posmatrala Agata.


28/103

Primio me je kao sebi ravnog.Ala Pasfal klimnu odobravajui i ree: Uvek je imao vie pameti od

ostalih svojih mukaraca. Ali Seiko nastavi: A ostali? Da li si mogaojednostavno proi kroz njihov bivak? Seiko je uvek bila u stanju da ieprkaponienje koje je doiveo bez obzira na to koliko duboko ga je sakrio i zaboraviona njega. Njegova roaka na sto naina, njegova sestra, drugarica, ljubavnica,

prijateljica, posedovala je sposobnost da istog asa shvati svaku njegovu slabost isvaki bol koji je osetio, a njena naklonost i saaljenje obuhvatali su ga poputzamke. Bili su suvie bliski. Suvie bliski, Huru, stara Ala, Seiko, svi oni.Izdvojenost koja ga je danas obeshrabrila takoe mu je naas doarala udaljenost,samou, moda je ak probudila enju u njemu. Seiko ga pogleda, posmatrajuiga jasnim, mekim, tamnim oima, osetljivim za svako njegovo raspoloenje, re.Devojka hilf, Roleri, jo ga nijednom nije pogledala, jo im se nikada oi nisusrele. Uvek je gledala postrance, mimo njega, svetlucavim, zlatastim, tuinskim

oima. Nisu me zaustavljali odvrati on okratko Seiki. Moda u sutra

odluiti o naem predlogu. Ili prekosutra. Kako je prolo poslepodnevnoopskrbljivanje Hridine? Razgovor postade uopten, mada je stalno teio da seusredsredi i ponovo vrati na Jakoba Agata. Bio je mlai od veine njih, a svedesetoro Alterana imalo je ravnopravan poloaj tokom desetogodinjeg lanstva usavetu, ali on je oigledno i optepriznato predstavljao njihovog vou, njihovstoer. Nije se mogao razabrati nikakav poseban razlog za to, sem ako posredi

nije bila otresitost kojom se kretao i govorio; da li se autoritet ispoljava u ovekuili u ljudima koji ga okruuju? Posledice toga, meutim, iskazivale su se u njemukao izvesna napetost i sumornost, to je predstavljalo ishod tekog bremenaodgovornosti koji je dugo nosio i koji je svakim danom postajao sve tei.

Potkrala mu se jedna omaka ree on Pilotsonu, dok su Seiko iostale ene saveta pripravljale i sluile u malim oljama topli, svetkovinskinapitak zvani ij, koji se dobij ao potapanjem u toplu vodu lia basuke. Toliko sam se silno trudio da ubedim starca da Gaali stvarno predstavljaju

opasnost, da mi se ini da sam odailjao za trenutak. Ne govorimo; ali izgledao jekao da je video duha. Poseduje veoma monu ulnu projekciju, a slabu kontrolu kada si

napet. Verovatno i jeste video duha. Tako dugo nismo dolazili u dodir sa hilfovima: ovde smo pustili

korenje, prokleto smo izdvojeni. Ne mogu se uzdati u svoju kontrolu. Prvo sam sementalno obratio toj devojci dole na plai, zatim sam projektovao Voldu:okomice se na nas kao na vradbinare ako se to nastavi, onako kako su to uinili

prvih Godina... moramo ih nagnati da nam veruju. A vremena je tako malo. Da

smo bar neto ranije saznali za Gaale! Pa ree Pilotson na svoj obazriv nain budui da uz obalu nema

vie ljudskih naselja, samo zahvaljujui tvojoj dalekovidosti, to si poslao


29/103

izviae na sever, uopte imamo neko upozorenje. U tvoje zdravlje, Seiko dodade on, prihvatajui malu solju s vrelim napitkom koji mu je ponudila.

Agat uze poslednju solju s njenog posluavnika i iskapi je. Sveepripremljen ij bio je zainjen blagim podsticajnikom ula, tako da je namah ivopostao svestan njegove otrine, iste toplote u svom grlu, Seikinog prodornogpogleda, prazne, velike, vatrom osvetljene, odaje i sumraka s one strane prozora.olja u njegovoj ruci, od plavog porculana, bila je veoma stara, poticala je iz peteGodine. Runo tampane knjige u sanducima ispod prozora bile su stare. ak je istaklo u prozorskim okvirima bilo staro. Sav njihov rasko, sve ono to ih je inilocivilizovanima, sve to ih je odravalo Alteranima, bilo je staro. Za vremeAgatovog ivota i mnogo pre toga nije bilo energije ili slobodnog vremena zatanano i sloeno potvrivanje ovekovog umea i duha. Sve u emu su sada bilivini bilo je puko ouvanje, ivotarenje.

Postepeno, iz Godine u Godinu, tokom bar deset pokolenja broj im se

smanjivao; veoma postepeno, ali uvek se raalo nekoliko dece manje. Osipali suse, suavao im se ivotni prostor. Stari snovi o prevlasti bili su potpuno za-

boravljeni. Vraali su se... ako Zima i neprijateljska plemena hilfova ne bi prviiskoristili njihovu slabost... u staro sredite, prvu koloniju, Landin. Uili su decustarim znanjima i starim putevima, ali niem novom. iveli su sve poniznije,

poinjui da cene jednostavnost vie od sloenosti, mir vie od borbe, hrabrostvie od uspeha. Povlaili su se.

Zurei u oljicu u svojoj ruci, Agat vide u njenoj jasnoj, istoj providnosti,

savrenu vetinu kojom je napravljena i krhkost njene tvari, svojevrsno olienje umalom njegovog naroda. Vazduh s one strane visokih prozora bio je takoeprovidno plav. Ali hladan: plavi sumrak, ogroman i studen. Stari uas njegovogdetinjstva preplavi Agata, uas o kojem je, kada je odrastao, ovako razmiljao:ovaj svet na kojem je roen, na kome su njegov otac i dedovi ve dvadeset tri

pokolenja bili raani, nije predstavljao njegov dom. Njegova vrsta bila jetuinska. Duboko u sebi, uvek su bili svesni toga. Oni su bili dalekoroeni. Imalopomalo, kraljevskom sporou, biljnom upornou procesa evolucije, ovaj

svet ih je ubijao... odbacivao je nakalemljeno.Moda su bili i previe podloni ovom procesu, suvie voljni da izumru.Ali vrsta podlonosti... njihova gvozdena potinjenost zakonima Lige...

predstavljala je njihovu snagu od samog poetka i jo su bili snani, svaki od njih.Ali nisu posedovali ni znanje, ni vetinu da se bore protiv jalovosti i pobaaja kojisu smanjivali njihova pokolenja, jer nije sva mudrost bila zapisana u knjigamaLige i iz dana u dan i iz Godine u Godinu uvek bi se pomalo znanja gubilo;istisnula bi ga neka neposredno korisnija informacija u vezi sa svakodnevnim

postojanjem ovde i sada. I na kraju, nisu ak bili u stanju ni da razumeju mnogo

od onoga to su im knjige govorile. Sta je sada stvarno ostalo od njihovognaslea? Ako bi ikada brod, kao u starim nadanjima i priama, sleteo okruenvatrom sa zvezda, da li bi ljudi koji bi izili iz njega prepoznali u njima ljude?


30/103

Ali nikakav brod nije doao, niti e doi. Izumree; njihovo ovdanjeprisustvo, njihovo dugo izgnanstvo i borba na ovom svetu, bie svreni, slomljenipoput komada suve ilovae.

On veoma paljivo spusti oljicu na posluavnik i otra znoj sa ela. Seikoga je posmatrala. On se naglo okrete od nje i stade da slua Jonkedija, Dermata iPilotsona. Sred te sumorne plime zlih slutnji, naas se prisetio, nevano na izgled,ali kao objanjenja i znaka, lagane, okretne, preplaene prilike devojke Roleri,kako podie ruku ka njemu iz tamnog, morem zarobljenog kamenja.


31/103

VISOKI MLADII


32/103

Zvuk udaranja kamena o kamen, teak i potmuo, odzvanjao je meukrovovima i nezavrenim zidinama Zimskog grada do visokih crvenih atora

podignutih svuda oko njega.Ak ak ak ak, zvuk se dugo uo, sve dok mu se izne-nada ne pridrui u kontrapunktu novo udaranje, kadak ak ak kadak. Stie jo jedanzvuk, neto vii, stvarajui trostruki ritam, zatim jo jedan, pa jo jedan, jo, svedok merenje nije postalo nemogue u odzvanjanju stalnog zvuka, lavini visokogsuvog udaranja jednog kamena o drugi u kome je svaki pojedinani udarakiritam postajao potisnut, neraspoznatljiv.

Dok se zvuklavina neprekidno nastavljao, Najstariji ovek meu ljudimaAskatevara lagano izie iz svog atora i krenu prolazom izmeu atora i vatri nakojima se kuvalo i sa kojih se dim uzdizao kroz zakoenu svetlost poznog

popodneva kasne jeseni. Ukruen i nezgrapan starac sam proe bivakom svognaroda i ue kroz kapiju Zimskog grada; uputio se krivudavom stazom ili ulicommeu drvenim krovovima kua nalik na atore koje nisu imale bone zidove iznad

zemlje i stie do praznog prostora u sreditu vrhova krovova. Tamo je sedelostotinak mukaraca brada priljubljenih uz kolena, udarajui kamen o kamen,udarajui u hipnotikom bestonskom transu dobovanja. Void sede, zatvorivikrug. On podie manji od dva, vodom istroena, kamena ispred sebe i sazadovoljavajuom teinom spusti ga na onaj vei: Klak! Klak! Klak! Sleva izdesna od njega lupa se nastavljala i nastavljala, zveea grmljavina nasumine

buke, kroz koju se s vremena na vreme nakratko mogao razaznati odlomakizvesnog odreenog ritma. Ritma bi potom nestalo, zatim bi se ponovo vratio,

sluajno osmiljavanje buke.Void ga pri povratku uhvati, stopi se s njim i zadra ga. Sada je onpredvodio dobovanje. A onda njegov sused s leve strane ija su se dva kamenaskladno podizala i sputala; zatim sused zdesna, pa drugi s naspramne strane kojisu slono udarali. Dobovanje se jasno razdvojilo od buke, potinilo je, nagnalosve sueljene glasove da se pokore njegovom jedinstvenom, neprekidnom ritmu,saglasju, tekim otkucajima srca ljudi iz Askatevara koji su udarali i udarali. Bila

je to sva njihova muzika, sav njihova ples.

Konano jedan ovek poskoi i krenu ka sreditu prstena. Bio je do pojasanag, sa crnim prugama iscrtanim po rukama i nogama, dok mu je kosapredstavljala crni oblak oko lica. Ritam postade laki, a zatim oslabi i zamre.Tiina.

Glasnik sa severa doneo je vesti da Gaali idu du obale i nadiru savelikom silom. Doli su do Tlokne. Da li ste svi uli za ovo?

amor potvrivanja. Sada sasluajte oveka koji je sazvao ovo udaranje kamena o kamen

objavi aman-vesnik; Void teko ustade. Stajao je na svom mestu, zagledavi se

pravo pred sebe, ogroman, pun oiljaka, nepokretan, stara gromada od oveka.


33/103

Jedan dalekoroeni doao je u moj ator ree on konano svojimdubokim glasom, oslabljenim od starosti. On je njihov poglavar u Landinu.Rekao je da je dalekoroenih malo preostalo i zatraio je pomo ljudi.

Zau se mrmljanje svih stareina klanova i porodica koji su sedelinepokretno, sa kolenima uz bradu, u krugu. Iznad kruga, iznad drvenih vrhovakrovova oko njih, veoma visoko u hladnoj, zlatnoj svetlosti, kruila je jedna bela

ptica, vesnik zime. Dalekoroeni je kazao da Najezda ne dolazi po klanovima i plemenima,

ve svi u jednoj hordi, mnoge hiljade predvoene velikim poglavicom. Otkud on zna? zarea neko. Za tevarsko udaranje kamena o kamen

protokol nije bio strog; Tevarom nikada nisu vladali amani kao to je to biosluaj sa nekim drugim plemenima. Slao je izviae na sever! reanjemodvrati Void. Rekao je da Gaali opsedaju Zimske gradove i pokoravaju ih. To

je rekao i glasnik iz Tlokne. Dalekoroeni kae da ratnici Tevara treba da se

udrue sa dalekoroenima i da, sa ljudima Permeka i Alakskata, odu na severnaeg podruja i skrenu Najezdu u stranu na Planinski trag. To je rekao i ja samga uo. Da li ste svi uli?

Potvrivanje nije bilo jednoglasno; zavladalo je komeanje, a onda jepoglavar jednog klana skoio na noge. Najstariji, iz tvojih usta uvek sluamoistinu. Ali kada je jedan dalekoroeni govorio istinu? Kada su ljudi slualidalekoroene? Ne ujem nita od onog to je taj dalekoroeni rekao. Pa ta akonjegov grad nestane u najezdi. U njemu ni sada nema ljudi! Neka nestanu, a mi

ljudi emo tada preuzeti njihovo podruje.Govornik, Valmek, bio je krupan, tamnokos ovek, veoma govorljiv; Volduse nikada nije dopadao, te je ta odbojnost uticala i na njegov odgovor. uo samValmeka. Ne prvi put. Da li su dalekoroeni ljudi ili ne: ko zna? Moda su pali saneba kao to kae pria. Moda nisu. Ove Godine niko nije pao sa neba... Lie naljude; bore se kao ljudi. Njihove ene su kao nae ene, to vam ja kaem!Poseduju i izvesnu mudrost. Bilo bi bolje da ih posluamo... Njegova opaska oenama dalekoroenih nagna ih sve da se iscere dok su sedeli u sveanom krugu,

ali on poele da je nije izrekao. Bilo je glupo podseati ih na njegove stare veze satudincima. 1 bilo je pogreno... ona mu je ipak bila supruga...On sede, zbunjen, to je znailo da nee vie govoriti.

Na neke od ostalih mukaraca, meutim, glasnikova pria i Agatovoupozorenje ostavili su dovoljan utisak da se suprotstave onima koji su umanjivaliznaaj ili izraavali nepoverenje u novosti. Jedan od Voldovih prolenih sinova,Umaksuman koji je voleo pohode i borbu, smesta se sloi sa Agatovim planom oodlasku do granice.

To je trik kojim bi nae ljude odvukli u severni deo podruja gde bi ihzarobio prvi sneg, dok bi dalekoroeni pokrali ovde stoku i ene i opljakaliitnice. Oni nisu ljudi, u njima nema nieg dobrog! osu Valmek tiradu kad muse za to ukazao tako dobar povod.


34/103

To je ono to su oduvek eleli, nae ene. Nije ni udo da se proreuju iizumiru, kada im se raaju sama udovita. ele nae ene kako bi podizaliljudsku decu kao svoju! Ovo je bio jedan od mladih glava porodice, veomauzbuen. Aah zabrunda Void, kome se smuilo od ove zbrke pogrenihobavetenja, ali ostao je da sedi i prepustio Umaksumanu da uzme momku meru.

A ta ako je dalekoroeni govorio istinu? nastavi Umaksuman. ta ako Gaali prou kroz nae podruje svi zajedno, na hiljade njih? Da li smospremni da im se suprotstavimo?

Ali zidine nisu dovrene, kapije nisu podignute, poslednja letina nijeprikupljena ree jedan stariji ovek. Ovo je, vie od nepoverenja prematuincima, predstavljalo sr spora. Ako sposobni mukarci krenu na sever, moguli ene, deca i starci zavriti ceo posao oko sreivanja Zimskog grada pre no tostigne Zima? Moda da, a moda i ne. Bio je to prevelik ulog koji je trebalostaviti na re jednog dalekoroenog.

Sam Void jo nije bio doneo nikakvu odluku i gledao je da se prikloni onojkoju e doneti Najstariji. Dopadao mu se Agat dalekoroeni i pretpostavljao je daovaj nije bio ni varalica ni laov; ali ko to zna. Svi ljudi su, ponekad, tui jednidrugima, ne samo tuinci. Nisi mogao biti siguran. Moda Gaali dolaze kaovojska. Jedino je bilo izvesno da Zima dolazi. Koji e neprijatelj biti prvi?

Najstariji su bili za to da se nita ne preduzima, ali Umaksumanova klikaodnela je prevagu bar u toj meri da se glasnici poalju u dva susedna podruja,Alaksakat i Pernmek, da vide ta tamo kau o planu za zajedniku odbranu. To je

jedino i odlueno. aman je oslobodio mravog hana koga je uhvatio za sluaj dase donese odluka o ratovanju koju je valjalo zapeatiti kamenovanjem i Najstarijise razioe.

Void je sedeo u svom atoru sa mukarcima svoga roda nad toplim loncemdobrog bana, kada napolju nastade neko komeanje. Umaksuman izie, povieostalima da se raziu i ponovo se vrati u veliki ator iza Agata dalekoroenog.

Dobro doao, Altera ree starac i okrznuvi prepredenim pogledomsvoja dva unuka dodade: Hoe li nam se pridruiti u jelu ?

Voleo je da iznenauje ljude; oduvek je to voleo. Zato je u minulim danimauvek beao k dalekoroenima. Ovaj potez ga je oslobodio iznutra, odagnao muneodreeni sram koji ga je titio od kada je pred ostalim mukarcima govorio odalekorodenoj devojci koja mu je pre toliko vremena bila supruga.

Agat, miran i ozbiljan kao i ranije, prihvati ponudu; posluio se tamantoliko kako bi pokazao da je ozbiljno shvatio ukazano gostoprimstvo; saekao jeda svi zavre sa obedom i Ukvetova ena urno, pokupi ostatke, a zatim ree:

Najstariji, sluam.Nema bogzna ta da uje odvrati Void i podrignu. Glasnici idu

do Pernmeka i Alakskata. Ali malo ih je za rat. Iz dana u dan je sve hladnije:bezbednost je unutra, pod krovovima. Mi ne hodimo po prolovremenu kao tvojnarod, ali znamo kakav je oduvek bio i jeste Put oveka i drimo se toga.


35/103

Va Put je dobar ree dalekoroeni.Toliko dobar, moda, da su ga i Gaali nauili. Proteklih Zima bili ste

jai od Gaala jer su vai klanovi bili ujedinjeni protiv njih. Sada su i Gaali nauilida snaga lei u brojnosti.

Ako su te vesti tane ree Ukvet, jedan od Voldovih unuka, iakostariji od Voldovog sina Umaksumana.

Agat ga bez rei pogleda. Ukvet istog asa odvrati oi od tog prodornog,tamnog pogleda.

Ako nisu tane, zato onda Gaali tako kasno dolaze na jug? Da li suikada ranije ekali da se letina pokupi?

Ko zna? ree Void. Prole Godine doli su mnogo pre no to sepodigla Snena zvezda, seam se toga. Ali ko se sea pretprolih Godina?

Moda idu preko planina ree drugi unuk i uopte nee proikroz Askatevar.

Glasnik je rekao da su preuzeli Tloknu ree otro Umaksuman aTlokna se nalazi severno od Tevara na njihovom putu du obale. Zato neverujemo ovim vestima, zato nita ne preduzimamo?

Jer mukarci koji se bore Zimi ne doekaju Prolee proguna Void. Ali ako dou... Ako dou, boriemo se.Nastade kratka pauza. Agat prvi put ne uputi pogled nijednom od njih, ve

mu tamne oi ostae oborene kao u oveka.

Ljudi kau primeti Ukvet podrugljivim glasom zbog oseanjapobede da dalekoroeni poseduju udne moi. Ja ne znam ba nita o tome;roen sam u letnjozemljama i pre ove meseeve faze nisam video dalekoroene, akamoli da sam jeo s nekim. Ali ako su vradbinari i poseduju takve moi, zato biim bila potrebna naa pomo protiv Gaala?

Ne ujem te! zagrme Void, zajapurenog lica i iskolaenih oiju.Ukvet se udari po licu. Besan zbog ove drskosti prema atorskom gostu i zbogsvoje zbunjenosti i neodlunosti koja ga je nagnala da se spori sa obe strane, Void

sede teko diui, zurei zaarenog pogleda u mladog oveka koji je skrivao lice. Govorim ree konano Void, iji je glas jo bio jak i dubok, natrenutak lien promuklosti od starosti. Govorim: sluajte! Glasnici e poi duobalnog puta dok ne naiu na Najezdu. A za njima, na dva dana iza njih, ali nedalje od granica naeg podruja, pratie ih ratnici: svi mukarci roeni izmeusredine Prolea i Letnjeg ugara. Ako Gaali nastupaju kao vojska, ratnici e ihodvui na istok prema planinama; ako ne, vratie se u Tevar.

Umaksuman se glasno nasmeja i ree: Najstariji, samo nas ti vodi odsvih ljudi!

Void zabrunda, podrignu i sede: Mada e ti voditi ratnike ree onstrogo Umaksumanu.


36/103


37/103

SUMRAK UUMAMA


38/103

Dalekoroeni izie iz Umaksumanovog atora i na minut zastade urazgovoru sa mladim poglavarom; obojica su gledali prema severu, gotovosputenih onih kapaka kojima su se branili od udara sivog vetra. Agat je araoispruenom rukom kao da govori o planinama. Nalet vetra odnese redve odonoga to je govorio do Roleri koja je posmatrajui stajala na stazi to je vodilado gradske kapije. Kada ga je ula da govori drhtaj proe njome, mala plimastraha i tame kroz vene; prisetila se kako se taj glas javio u njenom umu, njenomtelu, zovui je k sebi.

Posle toga poput izoblienog odjeka u njeno seanje izbi otra zapovest,opipljiva poput amara, kada se na umskoj stazi okrenuo ka njoj govorei joj daide, da ode od njega.

Sasvim iznenada ona spusti korpe koje je nosila. Danas su se selili izcrvenih atora njenog nomadskog detinjstva u ograen prostor iljatih krovova i

podzemnih dvorana, tunela i prolaza Zimskog grada; sve njene sestreroake, tetke

i neakinje, vrzmale su se, dovikivale i trkarale goredole po stazama, ulazile uatore i izlazile iz njih i prolazile kroz kapije nosei krzna, kutije i grane koje su

joj cepale odeu, zakainjale kapuljau. Ona ostavi korpe pored staze i ode premaumi.

Roleri! Roooleri! vikali su glasovi koji su uvek vikali za njom,optuujui, dozivajui, kretei iza njenih lea. Uopte se nije okrenula, ve jenastavila putem. im je zala dovoljno u umu ona poe da tri. Kada se sviglasovi izgubie u uteoj, jeeoj tiini vetrom napadnutog drvea i kada je nita

vie nije podsealo na bivak njenog naroda, sem slabog, oporog mirisa spaljenogdrveta koji je raznosio vetar, ona uspori.Tu i tamo velika pala debla prepreila bi se po stazi, tako da se morala

penjati preko njih ili puzati ispod, dok su joj krute, mrtve grane cepale odeu ikaile se za kapuljau. uma nije bila bezbedna na ovom vetru; ak i sada, negdedaleko uz greben ona zau prigueni tresak drveta koje je padalo pod naletomvetra. Nije marila za to. Oseala se kao da ponovo odlazi na onaj sivi pesak, stojinepomino, potpuno nepomino i promatra zapenuani zid vode visok trideset

stopa kako se obruava na nju... Kao to je naglo krenula, tako je i stala i stajala jemirno na smrknutoj stazi.Vetar je duvao, prestajao, pa opet duvao. Mrano nebo pomicalo se i

sputalo nad mreom bezlisnih grana. Ovde je ve napola pao mrak. Sav bes iodlunost iilee iz devojke ostavivi je da stoji u svojevrsnoj zaplaenojukoenosti, povijenih ramena pod naletima vetra. Neto belo promae ispred nje iona viknu, ali se ne pomeri. Belo kretanje se ponovi, a zatim se umiri iznad nje na

jednoj krzavoj grani: neka velika zver ili ptica, krilata, potpuno bela, bela iznad iispod, sa kratkim, otrim povijenim kljunom koji se otvarao i zatvarao i sa

netreminim, srebrnastim oima. Drei se za granu s etiri gole kande stvorenjeje zurilo odozgo u nju, a ona odozdo u njega i nijedno se nije micalo. Srebrnasteoi uopte nisu treptale. Odjednom, velika bela krila se rairie, ira od ovekove


39/103

visine i zaleprae meu granama lomei ih. Stvorenje zamaha svojim belimkrilima i zakria, a onda ga nelet vetra podie u vazduh i ono stade da kri sebi

put kroz grane ka uskomeanim oblacima. Olujonosac prozbori Agat stojei na stazi nekoliko jardi iza nje.

Smatra se da donose meave.Veliko srebrnasto stvorenje odnese joj svu pamet. Mali potok suza koji je

pratio sva jaka oseanja u njenoj rasi zaslepi je za trenutak. Nameravala je da stojii ismeje ga, da mu se naruga kada je zapazila zlovolju pod njegovom lakomnadmenou za vreme dok su ga ljudi u Tevaru omalovaavali, ophodei se premanjemu kao to dolikuje, kao prema biu nie rase. Ali belo stvorenje, olujonosac,uplailo ju je i ona je briznula u pla, dok je zurila pravo u njega kao to je zurila iu to stvorenje: Mrzim te, ti nisi ovek, mrzim te!

Suze prestae da teku, ona odvrati pogled i oboje ostae da stoje bez reiizvesno vreme.

Roleri zau se miran glas pogledaj me.Nije posluala. On se priblii, a ona se povue, plaui. Ne dodiruj me!

povika ona glasom nalik na olujonoevo krianje, izoblienog lica. Priberise ree on.

Evo: uhvati me za ruku, uhvati! On je epa dok se borila da seizvue i uhvati je za oba zglavka. Opet su stajali bez pokreta.

Pusti me ree ona konano normalnim glasom. On je smestaoslobodi.

Ona duboko udahnu. Govorio si... ula sam te kako govori u meni. Tamo dole na pesku.Moe li to da ponovi?

On ju je posmatrao, na oprezi i miran. Zatim klimnu. Da. Ali rekao samti tada da to vie nikada neu uiniti.

Jo te ujem. Oseam tvoj glas. Ona poloi ruke preko uiju. Znam... ao mi je. Nisam znao da si hilf... Tevaranka, kada sam te

pozvao. To je protivzakonito. I u svakom sluaju nije trebalo da uspe...

ta je to hilf? Tako vas zovemo. Kako sebe zovete? Ljudi.Ona se osvrnu oko njih po jeeoj, sumranoj umi, sivim prohodima i

uskomeanom pokrovu oblaka. Ovaj sivi svet u pokretu bio je veoma udan, aliona se vie nije bojala. Njegov dodir, stvarni dodir njegovih aka koji je potirao

postojano, neopipljivo oseanje njegove prisutnosti, podario joj je mir koji jebivao postojaniji tokom njihovog razgovora. Ona tada shvati da je bila napola van

sebe poslednjeg dana i noi. Moe li tvoj narod to da ini... da govori na taj nain? Poneki mogu. To je vetina koja se moe nauiti. Potrebna je veba.


40/103

Doi, sedi malo. Prepala si se. Bio je uvek grub, ali sada se oseao prisenak,nagovetaj neeg sasvim razliitog u njegovom glasu. Kao da je hitnja kojom ju je

pozvao na pesku bila pretoena u beskrajno obuzdan, nesvestan priziv, posezanje.Sedoe na palo drvo basuka, nekoliko jardi od staze. Ona primeti da se ondrugaije kree i seda od ljudi njene rase; uvebanost njegovog tela, ukupnostkretnji, bili su sasvim malo, ali potpuno razliiti. Naroito je bila svesna njegovihtamnih aka, priljubljenih izmeu kolena. On nastavi: Tvoj narod je mogaonauiti govor uma da je hteo. Ali nikada nisu, nazivaju to vradbinarstvom,mislim... Nae knjige kau da smo mi sami to nauili od neke druge rase, veomadavno, na svetu zvanom Rokanon. To je, kako vetina, tako i nadarenost.

Moe li uti moj um kad zaeli? To je zabranjeno ree on tako neopozivo da se rasprio njen strah u

vezi s tim. Naui me toj vetini ree ona odjednom detinjasto. Bila bi nam potrebna cela Zima. Da li je tebi bila potrebna cela Jesen? I deo Leta nasmei se on blago. ta znai hilf? To je re iz naeg starog jezika. Znai visoko inteligentni oblik

ivota. Gde je taj drugi svet? Pa... ima ih mnogo. Tamo gore. S one strane sunca i meseca. Onda znai da ste ipak pali s neba? Zato? Kako ste dospeli s onestrane sunca na ovdanju morsku obalu? Ispriau ti ako te zanima, ali to nije samo pria, Roleri. Ima mnogo

toga to ne razumemo, ali ono to znamo o naoj istoriji, pouzdano je. Sluam proaputa ona obrednu frazu, pod utiskom, ali ne potpuno

predano. Pa, postojalo je mnogo svetova tamo meu zvezdama i mnogo vrsta

ljudi na njima. Pravili su brodove koji su bili u stanju da plove kroz tamu izmeu

svetova i putovali su unaokolo trgujui i istraujui. Ujedinili su se u Ligu kao tose vai klanovi ujedinjuju jedni s drugima da bi stvorili podruje. Ali postojao jeneprijatelj Lige svih svetova. Neprijatelj koji dolazi izdaleka. Ne znam kolikodaleko. Knjige su bile pisane za ljude koji su znali vie od nas...

Uvek je koristio rei koje su zvuale kao rei, ali nita nisu znaile. Rolerise pitala ta je to brod, ta je knjiga. Ali ozbiljan, enjiv ton kojim je priao svoju

priu delovao je na nju i ona ga je zadivljeno sluala. Dugo se Liga pripremala za borbu s tim neprijateljem. Jai svetovi

pomagali su slabijima da se naoruaju protiv neprijatelja, da se pripreme. Pomalo

nalik na ovo nae pripremanje za susret sa Gaalima ovde. Jedna od vetina koju suuili, bila je sluanje misli, znam to, a bilo je tu i oruja, knjige pominju vatrekoje su mogle da sagore itave planete i razore zvezde... I tako, u to vreme moj


41/103

narod je stigao sa svog matinog sveta na ovaj. Nije ih bilo mnogo. Nameravali suda se sprijatelje sa tvojim narodima i otkriju da li ovi ele da budu svet Lige i

pridrue se protiv neprijatelja. Ali neprijatelj je doao. Brod koji je doveo mojnarod vratio se odakle je poao, kako bi pomogao u ratu; neki su se vratili s njim,

ponevi sa sobom i... dalekozborac putem koga su mogli da razgovaraju sadrugim svetovima. Ali drugi su ostali ovde ili da pomognu ovom svetu ako bineprijatelj stigao ovamo ili zato to se nisu mogli vratiti: ne znamo. Njihovi zapisikau jedino da je brod otiao. Belo metalno koplje, due od jednog celog grada,koje stoji uspravno na pramenu vatre. Postoje slike. Mislim da su verovali kako ese brod uskoro vratiti... To je bilo pre deset Godina.

Kakav je bio ishod rata sa neprijateljem? Ne znamo. Ne znamo nita o onome to se dogodilo od dana kada je

brod otiao. Neki od nas pretpostavljaju da rat mora da je bio izgubljen, a drugi daje dobijen, ali na jedvite jade i da je nekolicina ovde ostavljenih ljudi zaboravljena

tokom godina vojevanja. Ko zna? Ako preivimo, jednog dana emo otkriti, akoniko nikada ne dode, napraviemo brod i otii da otkrijemo... Bio je punenje, ironian. Roleri se vrtelo u glavi od tih bezdana vremena, prostora inerazumevanja. S tim je teko iveti ree ona posle nekog vremena.

Agat se nasmeja kao da je iznenaen. Ne... to nam podstie ponos. Onoto je teko jeste preiveti na svetu kome ne pripada. Pre pet Godina bili smoveliki narod. Pogledaj nas sada.

Pria se da dalekoroeni nikada ne boluju, je li to istina? Da. Ne dobivamo vae bolesti, a nismo doneli svoje. Ali krvarimo kadase poseemo, zna... a i starimo, umiremo poput ljudskih bia... Pa naravno ree ona s odvratnou. On napusti dotadanji sarkazam. Naa nevolja je u tome to ne raamo dovoljno dece. Toliko pobaaja i

mrtvoroenih, a tako malo ih se rodi. ula sam za to. Razmiljala sam. udno se ponaate. Zainjete decu u

bilo koje doba godine, ak i za vreme zimskih ugara... zato je to tako?Nita mi tu ne moemo, takvi smo. On se ponovo nasmeja,

posmatrajui je, ali ona je sada bila veoma ozbiljna. Ja sam roena u nevreme,za vreme Letnjeg ugara ree ona. I kod nas se to deava, ali veoma retko;shvata... kada se Zima zavri biu prestara da rodim Proleno dete. Nikada neuimati sina. Jednog od ovih dana neki starac e me uzeti za petu enu, a zimskiugar je zapoeo, kada doe Prolee biu stara... Tako u umreti bez dece. Za enu

je bolje da se uopte ne rodi nego da se rodi u nevreme kao to je to bilo samnom... I jo neto, je li istina to kau, da dalekoroeni imaju samo po jednuenu?

On klimnu. Oigledno je to za njega imalo isto znaenje kao za nju sleganje

ramenima.


42/103

Pa, onda nije ni udo to izumirete! On se nasmei, ali ona jenavaljivala: Mnogo ena... mnogo sinova. Da si Tevaranin ve bi imao petoroili desetoro dece! Ima li koje?

Ne, nisam oenjen. Ali zar nikada nisi bio sa enom! Pa, jesam ree on, a zatim odsenije: Svakako! Ali kada elimo decu, venavamo se. Da si jedan od nas... Ali ja nisam jedan od vas ree on. Tiina dugo potraja. Konano on

ree, prilino neno: Nisu navike i obiaji ti koji prave razlike. Ne znamo tanije u redu, ali problem je u semenu. Neki lekari su mislili da je to zbog toga stojeovo sunce drugaije od sunca pod kojim je roena naa rasa, da ono utie na nas,menja malopomalo seme u nama. A ta promena je pogubna.

Ponovo meu njima zavlada tiina izvesno vreme. Kakav je bio taj drugi

svet... tvoj dom? Postoje pesme koje ga opisuju ree on, ali kada ga ona stidljivo upita

staje to pesma, on ne odgovori. Posle izvesnog vremena ree: Kod kue, svet je bio blii svom suncu i cela godina nije iznosila koliko

jedna meseeva faza. Tako kau knjige. Pomisli samo, cela Zima traje samodevedeset dana... To ih oboje nagna da se nasmeju. Ne bi imao vremena nivatru da zapali ree Roleri.

Prava tama uranjala je u mranu umu. Staza pred njima postala je

nerazluiva, majuan proek meu drveem koji je nalevo vodio ka njenom gradu,a nadesno ka njegovom. Ovde, izmeu, bio je samo vetar, suton, samoa. No sebrzo sputala. No, zima, rat, vreme umiranja. Plaim se Zime ree onaveoma tiho.

Svi se plaimo ree on. Kakva li e biti?... Poznavali smo samosunevu svetlost.

Niko meu njenima nikada nije prodro u njenu neustraivu, nehajnusamou uma; nemajui vrnjake, a i hotimice se izdvajajui, uvek je bila potpuno

sama, ila svojim putem i nije joj bilo nimalo stalo ni do koga. Ali sada kada jesvet postao siv i nita sem smrti nije bilo izvesno, sada kada je prvi put upoznalastrah, srela je njega, tamnu priliku blizu kulostene iznad mora i zaula glas koji joj

je prozborio u krvi. Zato me nikada ne pogleda? upita on. Pogledau ree ona ako ti to eli. Ali nije to uinila, mada je znala da njegov udan, senovit pogled poiva

na njoj. Konano ona isprui ruku i on je prihvati. Oi su ti zlatne ree on. elim, elim... Ali da znaju da smo

zajedno, ak i sada... Tvoj narod? Tvoji. Moji ne mare za to.


43/103

A moji ne moraju da saznaju. Oboje su gotovo aputali, ali

uurbano, bez zastajkivanja. Roleri. za dve noi od sada odlazim na sever. Znam. Kada se vratim... Ali ako se ne vrati! viknu devojka, pod pritiskom uasa koji ju je

obuzeo sa krajem Jeseni, straha od hladnoe, smrti. Drao ju je uza se tiho jojgovorei da e se vratiti. Dok je govorio oseala je otkucaje njegovog srca kao iotkucaje svoga. elim da ostanem s torbom ree ona, dok je on govorio: elim da ostanem s tobom.

Oko njih je bilo tamno. Kada su ustali lagano se uputie u sivkastu tminu.Pola je s njim, prema njegovom gradu. Kuda moemo da odemo? ree ongorko se nasmejavi. Ovo nije kao ljubav u Leto... Postoji zaklon za lovce

tamo niz greben... Nedostajae im u Tevaru. Ne proaputa ona neu im nedostajati.


44/103

SNEG


45/103

Glasnici su razaslati; sutra e ljudi Askatevara krenuti ka severu poirokom, nejasnom, utrtom putu koji je razdvajao njihovo podruje, dok e malagrupa iz Landina poi starim putem uz obalu. Poput Agata i Umaksuman je

procenio da je bolje da se dve sile dre razdvojene do vee pred borbu. Povezivaoih je samo Voldov autoritet; Veina Umaksumanovih ljudi, mada veterani izmnogih sukoba i okraja od pre zimskog mira, bili su nevoljni da pou u ovaj ratu nevreme; a jedna povea klika i to u njegovom rodu, toliko je prezirala ovajsavez sa dalekoroenima da su bili spremni da priinjavaju svakojake nevolje.Ukvet i ostali otvoreno su rekli da kada budu zavrili sa Gaalima svrie i savradbinarima. Agat se nije obazirao na ovo, predviajui da e pobeda izmeniti,a poraz okonati njihove predrasude; ali Umaksuman koji nije gledao tolikounapred bio je zabrinut.

Nai izviai drae vas sve vreme na oku. Konano, Gaali nas moda neeekati na granici.

Dugaka dolina ispod Vrholitice bila bi pogodna za bitku reeUmaksuman svojim blistavim osmehom. Sreno, Altera!

Sreno tebi, Umaksumane. Rastali su se kao prijatelji, ispod blatomobloene kamene kapije Zimskog grada. Dok se Agat okretao neto zalepra usumranom poslepodnevnom vazduhu s one strane luka, jedna talasava, lelujavakretnja. On podie pogled zbunjen, a zatim se okrenu natrag. Pogledaj.

Domorodac izie iz zidina i stade pored njega na trenutak, ugledavi prviput ono o emu govore prie staraca. Agat je drao ispruenu ruku sa dlanom

okrenutim navie. Treperava bela estica dodirnu mu zglavak i nestade. Dugakaledina strnita i iskoritenih panjaka, potok, tamni poetak ume i udaljena brdaka jugu i zapadu, sve ovo kao da je sasvim lako podrhtavalo, kao da se povlailo,kada su retke pahulje pale s niskog neba, kovitlajui se i pomalo koso padajui,mada nije bilo vetra.

Deji glasovi uzbueno su ciali iza njih meu visokim, iljatim, drvenimkrovovima.

Sneg je manji no to sam zamiljao ree konano Umaksuman

sanjalaki.Mislio sam da e biti hladnije. Vazduh kao da je topliji nego ranije... Agat se tre iz zlokobne i arobne opinjenosti uskovitlanog padanja snega. Do skorog susreta na severu ree on i zatitivi vrat podizanjem krznenogokovratnika od udnog, istraivakog dodira siunih pahulja, krenu stazom kaLandinu. Zaavi na pola kilometra u umu on ugleda jedva oznaenu bonu stazukoja je vodila do lovakog zaklona i prolazei pored nje oseti kao da mu ilamastruji tena svetlost. Hajde, hajde ree on sebi, nestrpljiv usled ponovljenoggubitka samokontrole. Raskrstio je do kraja sa elom stvari u kratkim razmacima

koje je danas imao za razmiljanje. Sino je bilo sino. U redu, to je bilo to i nitavie. Pored injenice da je ona bila, ipak, hilf a on ljudsko bie, te stoga cela stvarnije imala budunosti, bilo je budalasto i zbog drugih stvari. Od kada je prvi put


46/103

ugledao njeno lice, na crnim stepenicama iznad plime, mislio je na nju i udeo daje vidi, kao kakav junoa koji ezne za prvom devojkom; a ako je postojalo itato je mrzeo bila je to glupost, jogunasta glupost neobuzdane strasti. Ona jenavodila ljude da preduzimaju slepe rizike, da se kockaju odista vanim stvarimazbog jednog jedinog trenutka poude, da gube kontrolu nad onim to ine. I tako,

ba da bi sauvao kontrolu poao je sino s njom; bilo je to najpametnije to jemogao uiniti da bi se stvari sredile. Tako je to sebi jo jednom ponovio, hodajuiveoma brzo, visoko uzdignute glave, dok je redak sneg poigravao oko njega.

Noas e je ponovo sresti, iz istog razloga. Pri pomisli na to, bujica tople svetlostii bolna radost prostrujae mu telom i umom; nije se obazreo na to. Sutra e biti na

putu ka severu i ako se vrati, imae dovoljno vremena da objasni devojci kakosline noi vie nee biti mogue, kako vie nee biti zajednikog leanja nanjegovom krznenom ogrtau u zaklonu u srcu ume, sa zvezdama nad glavom,hladnoom i dubokom tiinom svuda unaokolo... ne, ne vie... Potpuna srea koju

mu je pruila stade da raste u njemu poput plime u kojoj su se gubile sve misli.On prestade da sebi bilo ta govori. Hodao je urno dugakim koracima kroz sveveu tamu ume i dok je koraao, tiho je pevuio, nesvestan da to ini, neku staruljubavnu pesmu svoje izgnane rase.

Sneg se jedva probijao kroz granje. Vrlo rano poelo je da se smrauje,mislio je pribliavajui se mestu gde se staza ravala i to je bila poslednja njegovamisao kada ga neto epa za lanak u pola koraka i baci ga napred. Doekao sena ruke i ve se bio napola pridigao kada senka s njegove leve strane postade

ovek, srebrnasto beo u sumraku, koji ga obori pre no to se uspravio. Pometenzvonjavom u uima, Agat stade da se otima neemu to ga je dralo i ponovopokua da ustane. Postao je sasvim oamuen i nije razumeo ta se deava, madaje imao utisak da se to ve ranije dogodilo, kao i da se uopte ne dogaa. Bilo jejo nekoliko srebrnastih ljudi sa prugama po rukama i nogama koji su ga drali zaruke dok je jedan drugi doao i udario ga neim preko usta. Osetio je bol, tama je

bila puna bola i besa. Divljim i vetim okretanjem celog tela on se oslobodiosrebrnastih ljudi, zakaivi jednog pesnicom ispod vilice i odbacivi ga sa

poprita okraja: ali bilo ih je sve vie i vie i drugi put nije uspeo da se oslobodi.Udarali su ga, a kada je lice zaklonio rukama i zagnjurio ga u blatnjavu stazu stalisu da ga mlate po bokovima. Leao je priljubljen uz blagosloveno, bezopasno

blato, pokuavajui da se sakrije, kada zau nekoga ko je veoma udno disao.Kroz tu buku takoe je uo Umaksumanov glas. ak i on, znai... Ali bilo mu jesvejedno, samo da odu i ostave ga. Smrkavalo se vrlo rano.

Bilo je mrano: potpuno mrano. Pokuao je da puzi napred. eleo je dastigne kui svojim ljudima koji bi mu pomogli. Bilo je toliko mrano da nijevideo svoje ake. Beumno i nevieno u potpunom crnilu sneg je padao na njega i

oko njega na blato i plesnivo lie. eleo je da stigne kui. Bilo mu je veomahladno. Pokuao je da ustane, ali za njega nije postojao ni istok ni zapad i obrvan

bolom on spusti glavu na ruku. Doi pokuao je da pozove govorom uma


47/103

Alterana, ali bilo je teko dozvati toliko daleko u tamu. Izgledalo je lake mirnoleati upravo ovde. Nieg lakeg.

U jednoj visokoj kamenoj kui u Landinu, kraj vatre u kojoj je gorelonaplavljeno drvo, Ala Pasfal iznenada podie glavu sa knjige. Imala je jasanutisak da joj Jakob Agat odailje, ali nikakva poruka nije stigla. Bilo je to udno.Postojalo je premnogo udnih nusproizvoda, posledica i neobjanjivosti u vezi sagovorom uma; mnogi ljudi ovde u Landinu nisu ga nikada nauili, a i oni koji jesuupotrebljavali su ga veoma retko. Severnije, u koloniji Atlantika koristili su govoruma mnogo slobodnije. Ona sama bila je izbeglica iz Atlantike i seala se kako jeza vreme Zime njenog detinjstva sve vreme razgovarala sa ostalima na taj nain.A posle smrti njene majke i oca od gladi, celu jednu meseevu fazu kasnije, stalnoiznova, oseala je kako odailju k njoj, oseala je njihovo prisustvo u svom umu

ali bez poruke, bez rei, tiina. Jakobe! Oslovila ga je, dugo i snano, ali odgovora nije bilo.

U isto vreme u oruarnici, proveravajui jo jednom zalihe za ekspediciju,Huru Pilotson odjednom dade maha nelagodnosti koja ga je titala celog dana i

povika: ta, do avola, Agat radi!Dosta kasni potvrdi jedan od momaka iz oruarnice. Da li je opet

otiao u Tevar?Utvruje odnose sa bledolikima ree Pilotson, neveselo se zakikota, a

zatim namrgodi. U redu, hajde da proverimo krznene kapute.U isto vreme, u sobi obloenoj drvetom nalik na saten boje slonovae Seiko

Esmit brinu u beumni pla, krei ruke i borei se da mu ne odailje, da ga neoslovi, ak i da ne izgovori glasno njegovo ime: Jakob!U isto vreme Rolerin um za trenutak preplavi potpuna tama. Ona

jednostavno unu i ostade nepokretna tamo gde se zatekla.Nalazila se u zaklonu za lovce. Mislila je da je njeno odsustvo i veoma

kasni povratak proao sino nezapaeno usled zbrke oko prelaska iz atora uograen prostor rodovskih kua grada. Ali danas je bilo drugaije; ponovo jeuspostavljen red i njen odlazak bio bi primeen. Stoga je otila jo za videla kao

to je to esto inila, verujui da niko nee na to obratiti naroitu panju; uputilase zaobilaznim putem do zaklona, sklupala se tamo u svom krznu i ekala dapadne mrak kada e on konano doi. Sneg je poeo da pada; gledajui ga,prispavalo joj se; posmatrala ga je pitajui se pospano ta e raditi sutra. Jer on eotii. A svi iz njenog klana znae da je odsustvovala celu no. Ali to je bilo sutra.Ve e se nekako samo od sebe srediti. Sada je noas, no

Ursula LeGvin_Hainski Ciklus 02_Planeta Izgnanstva

Documents

Transcript of Ursula LeGvin_Hainski Ciklus 02_Planeta Izgnanstva