Uloga tržišta osiguranja u zaštiti od poplava

ULOGA TRŽIŠTA OSIGURANJA U ZAŠTITI OD POPLAVA

Prof. dr Miodrag JOVANOVID

[email protected]

Dragoljub CVETKOVID

[email protected]

11.12.2015. Mere za smanjenje rizika od posledica ekstremnih padavina - Beograd, 11.12.2015. 1

mailto:[email protected]








Sadržaj 1. Uvod 2. Osnovne postavke osiguranja od poplava 3. Kartiranje ugroženosti i rizika od poplava 4. Procena verovatno najvedeg gubitka (PML) 5. Primena IT u upravljanju osiguranjem 6. Karte osiguranja 7. Osiguranje i klimatske promene 8. Perspektive našeg tržišta osiguranja 9. Zaključci


1. Uvod


Udeo poplava u prirodnim katastrofama na globalnom nivou


1. Uvod


Porast rizika od poplava u zadnjih 20-tak godina

Prolom nasipa na Tamišu (2005) Naselje Vitkovac na Južnoj Moravi (2009)


1. Uvod


Osiguranje je jedna od najvažnijih neinvesticionih mera zaštite od poplava.

Uloga osiguranja je ekonomska zaštita od rizika neizvesnih, ali ostvarivih, katastrofalnih događaja, kao što su poplave. Bez (re)osiguranja, štete od poplava bi bile preveliko opteredenje

kako za državnu ekonomiju, tako i za ugrožene pojedince. Tržište osiguranja je neophodan preduslov društvene solidarnosti,

tako što se rizik rasporedi na celu zajednicu osiguranih ugroženih pojedinaca, sa isplatom nadoknade onome kome se dogodi šteta.


2. Osnovne postavke osiguranja od poplava

Rizik od poplava


:

“Ugroženost” (“Hazard”)

(potencijal nanošenja štete)

“Ranjivost sistema” (šteta u najširem smislu:

materijalna, socijalna, ...)

RIZIK



Rizik od poplava


:

“Ugroženost” (potencijal nanošenja štete)

“Ranjivost sistema” (visina štete)

Nema preklapanja => Mali rizik

Veliko preklapanje => Veliki rizik

“Ugroženost” “Ranjivost sistema”

Kalenidka reka – pritoka V. Morave



Rizik od poplava


:

S(Q) - zavisnost štete S od protoka Q

f(Q) - gustina raspodele protoka Q

Q0 - protok pri kome plavljenje počinje da nanosi štetu

0

( ) ( )d ,Q

R S Q f Q Q



Očekivana godišnja šteta


max

0

1

1

( )d [€/god]2

mP

i iiP

i

S SS S P P P

P0 – verovatnoda najmanje poplave koja izaziva štetu [1/god],

Pmax – verovatnoda najvede razmatrane poplave [1/god], i – povratni period



Zadatak tržišta osiguranja i reosiguranja


pružanja finansijske nadoknade po zahtevu;

podsticanje povoljnim premijama građanstva i privrede da unaprede mere sopstvene zaštite;

pradenje i analiza šteta pomodu statističkih modela i odgovarajudih baza podataka;

društveni uticaj, posebno na donosioce odluka;

edukacija – širenje svesti o neminovnosti ,,življenja sa poplavama” (publikacije, seminari, predavanja).



Nepovoljna selekcija


Osnovni problem osiguranja od poplava je raskorak između ponude i tražnje. Stanovnici, koji su osetili poplave na svojoj koži, svesni su rizika, dok oni drugi, ignorišu opasnost od plavljenja, iako žive blizu reka. Čak i posle velike poplave, percepcija jednog broja stanovnika je da se takav događaj nede uskoro ponoviti. Samo u područjima u kojima se poplave dešavaju u skoro pravilnim razmacima, postoji potražnja za osiguranjem, jer je ona pozitivno korelisana sa gubicima. Ova pojava se u osiguranju naziva ,,nepovoljna selekcija” (eng. adverse selection).



Cena osiguranja imovine (1)


1 2 3

1

' (1 )(1 )(1 )i N

i

i

P E L k k k

E – operator statističkog očekivanja neke slučajne veličine; L’i – diskontovane nadoknade po i-tom zahtevu; k1 – učešde troškova poslovanja (admin., porezi, tržišni troškovi i dr.); k2 – udeo dobiti osuguravača; k3 – udeo u ceni usled neizvesnosti bududih tokova novca.

' 1/ (1 ) iT

i iL L r

Li – sadašnja vrednost gubitka (štete); r – kamatna stopa; Ti – period ispostavljanja i-tog, od N zahteva



Cena osiguranja imovine (2)


1 1 2 2

1 2

' ' 'N N

N

L p L p L pE p p p

Argument operatora E: 1

'i N

i

i

L

predstavlja ukupnu diskontovanu novčanu vrednost obeštedenja osiguranika

Statistički operator:

predstavlja težinsku srednju vrednost gubitka u periodu važnosti polise osiguranja, pri čemu su verovatnode p1, p2, …, pN – težinski faktori (∑pi = 1).

1 2 Np p p (ako svi ishodi slučajnih događaja imaju isto očekivanje: operator E se svodi na prostu aritmetičku sredinu.)


3. Kartiranje ugroženosti i rizika od poplava

Rangiranje stepena ugroženosti


Kartiranje ugroženosti od poplava (plavnih zona) i rizika (šteta) je sastavni deo hidrotehničke prakse. Plavna područja se defnišu na osnovu rezultata hidrauličkih proračuna pomodu numeričkih 1D i 2D modela.

Merodavni vršni protok poplavnog talasa (ili njegov hidrogram), koji se koriste kao

ulazni podaci za hidrauličke proračune, predstavljaju rezultat hidroloških proračuna. Obično su obuhvadene poplave povratnih perioda 10, 50, 100 god.

Nakon definisanja plavnih zona i prikupljenih podataka o štetama, pristupa se

izradi karata rizika, koje su osnova za tarifiranje premija osiguranja. Karte rizika nije lako izraditi, jer često ne postoji mogudnost pouzdane procene

direktne materijalne štete. Zato se rangiranje rizika od poplava razlikuje od slučaja do slučaja.



a) Rizik = Ugroženost


mala izloženost: područja koja se plave u proseku jednom (ili manje od jednom), u 50 godina; svi objekti u ovakvim

područjima su pogodni za osiguranje bez ikakvih ograničenja; umerena izloženost: područja pod udarom poplava čiji je

povratni period 10-50 godina; ugroženi objekti su uglavnom pogodni za osiguranje;

velika izloženost: područja podložna plavljenju sa povratnim

periodima do 10 godina; generalno, objekti u ovakvim područjima se mogu osigurati pod određenim uslovima.



Primer:

reka Jadar




b) Rizik definisan novčanim iznosom štete

Funkcije štete (HOWAS data base)


Rajna Elba

1 - naselja 2 - industrija 3 - saobradajna infrastruktura 4 - poljoprivreda 5 - šumarstvo



c) Rizik definisan prebrojavanjem „modula“

na nivou katastarske opštine

(nenovčano definisanje šteta)


„Modul“: stambeni objekat industrijski objekat dužni metar puta/pruge hektar poljoprivrednog zamljišta itd.




Primer: bujični vodotoci na TO Čačak

karta rizika

Karta ugroženosti




d) Rizik definisan visinom premije osiguranja

Nemačka: - prag umerenog rizika: 0,03 €/(m2 god), - prag visokog rizika: 1 €/(m2 god)




Primer: Topčiderska reka (Bgd)

karta rizika Karta ugroženosti I – 100-god. velika voda I+II – 1000 –god. velika voda


4. Procena verovatno najvedeg gubitka (PML)


Akumulacija rizika

... ukupni rizik koji nastaje kada je više pojedinačnih rizika korelisano (geografski i na drugi način), tako da jedan plavni događaj pokrene istovremeno sve te rizike i izazove kumulativni gubitak.




Kvantifikacija akumulacije rizika

(1) Određivanje merodavne poplave (2) Prostorna analiza ugroženosti (po adm. jed.) (3) Analiza portfelja

0

'ii

i

AL n S S

A

Ukupni očekivani gubitak u naseljenom delu administrativne jedinice ,,i” za dati plavni scenario:

A’ – poplavljena površina A – površina naselja n - zastuplenost gubitka (udeo poplavljenih objekata) S – prosečni gubitak S0 – stepen osiguranja




(4) Verovatno najvedi gubitak PML („probable maximum loss“)

Definišu se „Akumulacione Zone Gubitaka“ (LAZ-Loss Accumulation Zones) PML = zbir očekivanih gubitaka po adm. jedinicama unutar LAZ

Primer: Nemačka

LAZ PML

1–Rajna; 2–Dunav; 3–Veser-Ems; 4 –Elba; 5–Odra; 6–Južna; 7–Centralna; 8–Severna


5. Primena IT u upravljanju osiguranjem


Gubici usled velikih prirodnih katastrofa u periodu 1950 – 2005. Kriterijum: preko 100 žrtava i/ili 100 miliona U$




Cilj: donošenje odluka na dnevnoj osnovi u skladu sa portfeljom: automatska identifikacija i pradenje akumulacije rizika; kodiranje geografskih celina relevantnih za akumulaciju rizika; analiza inkrementalnog uticija novih rizika; automatska provera prekoračenja granice dozvoljenog rizika; procena gubitaka; izrada uputstava za razne scenarije osiguranja.

Primer: Swiss Re, Gerling-Konzern i Munich Re CRESTA („Catastrophe Risk Evaluation and Standardizing Target Accumulations“) globalni sistem za procenu akumulacije rizika od prirodnih katastrofa (uključujudi poplave). ,,CRESTA zone” služe za pregovore o reosiguranju, analizu portfelja, rangiranje rizika i utvrđivanje visine premija.




Shema IT platforme za analizu akumulacije rizika i donošenje odluka


6. Karte osiguranja


Posle poplava u Evropi 2002. god. pokrenuta je inicijativa kartiranja prekogranične ugroženosti od poplava. Rezultat: Priručnik sa najboljom praksom kartiranja plavnih područja i evropski atlas plavnih oblasti (od 2002.): EXCIMAP – European Exchange Circle on Flood Mapping


6. Karte osiguranja


Formiranje karte osiguranja (DFIRM – Digital Flood Insurance Rate Maps)

R = 1:1000 – 1:25000


6. Karte osiguranja


Primer: Internet portal projekta TAMIS (Trans-national Internet Map Information System)


6. Karte osiguranja


Primer: Internet portal CatNet (Swiss RE)


7. Osiguranje i klimatske promene


IPCC (The Intergovernmental Panel on Climate Change) Američka geofizička unija (American Geophysical Union AGU) Svetska meteorološka organizacija (The World Meteorological Org. WMO) .....

Činjenice: Povedana konc. CO2: 280 mg/L (1850.) na 380 mg/L (danas), čemu je

doprinelo sagorevanje fosilnih goriva i krčenje šuma. Povedanje konc. CO2 povedava temperaturu na površini Zemlje;

dupliranje konc. CO2 povedava srednju god. temperaturu na globalnom nivou za 1,5-4,5 Co (u 20. veku za 0,6 Co).




Lanac prirodnih procesa:

povedanje temperature

zagrevanje mora i okeana

vede isparenje povedanje vlažnosti vazduha

vedi intenzitet padavina

poremedaj vodnog režima

vede i češde poplave i suše

vede štete obaveze osiguranja




Godišnji broj velikih vremenskih nepogoda u Evropi sa štetom vedom od 500 m U$

... rizik usled klimatskih promena se u Engleskoj povedava svake godine za 2-4%, a u Nemačkoj, 5% !




Evolucija ka integrisanom sistemu osiguranja imovine


8. Perspektive našeg tržišta osiguranja


Zakon o osiguranju (ko može da se bavi osiguranjem pod kontrolom NB Srbije) Početna sredstva obezbeđuju osnivači, a redovna sredstva iz premija osiguranika

Kategorija „Osiguranje od poplava, bujica i visokih voda“ – posebno osiguranje

Predmet osiguranja: objekti u blizini reka, posebno oni plavljeni u poslednjih 10 god.

Nisu obuhvadeni objekti: pod zemljom, u inundacionim područjima i oni bez infrastrukture za odvodnjavanje atmosferskih voda u plavnom području

Osigurava se: građevinski objekat, oprema, zalihe, lična imovina i imovina tredih lica zatečena na mestu poplave.

U proceni štete uzima se sadašnja vrednost (cena gradnje/nabavke umanjena za amortizaciju)

Sadašnja praksa




adekvatno tarifiranje premija;

stimulativne olakšice u korist osiguranika, u zavisnosti od stepena izloženosti riziku;

kontrola akumulacije rizika;

uspostavljanje efikasnih procedura pogodbe i nadoknade po zahtevu;

izuzede pojedinih hazarda ili veoma hazardu izloženih područja;

ograničenje iznosa nadokande (odštetni limit);

reosiguranje;

olakšice oporezivanja novčanih fondova sa posebnom namenom;

novi vidovi osiguranja, nova tržišta(?)

Tržišni mehanizmi za odgovor osiguranja na povedanje odštetnih zahteva




Osiguranje kao aktivni učesnik u zaštiti od poplava Saradnja sa vodoprivrednim organizacijama koje su zadužene za kartiranje

plavnih zona i sa lokalnim samoupravama

Učešde u realizaciji jedinstvenog atlasa plavnih područja na nivu Srbije, koji bi bio merodavan za sve učesnike na tržištu osiguranja

Pružanje stručne i finansijske pomodi u izradi opšte prihvadene metodologije za procenu šteta od poplava, kroz definisanje funkcija štete

Učešde u izradi atlasa rizika od poplava, a zatim i atlasa osiguranja

Doprinos u tome da se karte ugroženosti i karte rizika od poplava, putem Interneta, učine dostupnim ne samo stručnim krugovima, ved i široj javnosti

Korišdenje atlasa osiguranja u svakodnevnom poslovanju

Uvođenje obaveznog osiguranja u plavnim područjima, da bi se visinom premija destimulisala gradnja u ovim područjima


9. Zaključci


1. Poplave su – i bide sve više – od velikog značaja za tržište osiguranja. Kod nas se očekuje povedanje zahteva za osiguranjem od poplava, što de iziskivati prilagođavanje politike osiguravajudih društava.


9. Zaključci


2. Preduslov za razvoj osiguranja od poplava je izrada karata ugroženosti i karata rizika, što zahtava saradnju sa vodoprivrednim institucijama i lokalnim samoupravama. Za primarno osiguranje, karte rizika su neophodne za struktuiranje premija, dok su za reosiguranje, neophodne za proračun gubitka u slučaju ekstremno velikog poplavnog događaja koji može da ugrozi opstanak primarnog osiguranja (2014. god!).


9. Zaključci


3. Osiguranje mora da ima u realnom vremenu sliku akumulacije rizika kroz višestruke linije osiguranja, sa ciljem pouzdane identifikacije i kvantifikacije rizika. To nije mogude bez korišdenja savremenih IT alata i Internet platformi sa kartama osiguranja.


9. Zaključci


4. Neophodno je da se na nivou cele zemlje razviju modeli verovatno najvedeg gubitka (PML) od poplava.


9. Zaključci


5. U narednom periodu, naša osigravajuda društva moraju da kroz svoju politiku osiguranja, destimulišu gradnju u plavnim područjima, što je jedan od osnovnih postulata neinvesticione zaštite od poplava.


HVALA NA PAŽNJI !

Prof. dr Miodrag JOVANOVID

[email protected] http://www.grf.bg.ac.rs/~mjovanovic/

Dragoljub CVETKOVID

[email protected]







Uloga tržišta osiguranja u zaštiti od poplava

Documents

Transcript of Uloga tržišta osiguranja u zaštiti od poplava