23. januar 2018.

U "Jumku" pucaju od optimizma

Vranjski tekstilci rade punom parom i imaju obezbeđene poslove za budućnost. Uz trenutno 1.350

zaposlenih, angažovano i 500 radnika u kooperaciji

PRVI put posle 20 godina "Jumko" iz

Vranja ima ugovorene poslove i sigurnu

realizaciju za celu predstojeću godinu, pa

već pravi planove za 2019. i 2020. - kaže

generalni direktor kompanije Branislav

Trajković i ističe da je lane realizacija za

petinu bila veća u odnosu na 2016.

Izvoz je povećan za pet odsto, a najviše se

poslovalo sa armijama Finske, Nemačke i

Italije, kao i sa kupcima konca iz

Švajcarske i Nemačke.

Trajković tvrdi i to da "Jumko" odavno nije

beležio ovako veliku realizaciju poslova,

što će pratiti i povećanje broja zaposlenih, pa je već raspisan konkurs za prijem i do 150 novih radnika.

Traže se tekstilci sa iskustvom, ali i oni koji će se tek obučavati.

Za 1. februar je najavljeno otvaranje novog pogona u Bujanovcu.

- To je istorijski događaj i za Vranje jer, pored sigurnog posla za 1.350 naših i još najmanje 500 radnika u

kooperaciji, evo, planiramo nova zapošljavanja - procenjuje Trajković.

Inače, strateški plan "Jumka" za ovu godinu je realizacija Unapred pripremljenog plana reorganizacije i

formalan ulazak vranjske kompanije u sistem odbrambene industrije Srbije. Oba ova projekta se realizuju uz

podršku Ministarstva odbrane i Vlade Srbije koja je krajem prošle godine usvojila plan kojim se svi državni

poverioci "Jumka" pozivaju da konvertuju svoja potraživanja.

- Kompanija najveće obaveze ima prema državnim poveriocima, oko 80 odsto. Postupak se nastavlja pred

Privrednim sudom u Leskovcu i očekujemo da se vrlo brzo privede kraju - zaključuje Branislav Trajković.

ZAŠTITNA OPREMA

POGON balistike "Jumka", u kojem se izrađuje zaštitna oprema, otvoren je u septembru prošle godine, i

jedan kontingent opreme je već isporučen Ministarstvu odbrane Srbije, dok će u februaru početi izrada

opreme i za inostrane kupce.

UNIFORME VRANjSKI tekstilci su već prepoznati kao dugogodišnji partner odbrambenim snagama

Srbije, a ozvaničenje ove saradnje se očekuje vrlo brzo usvajanjem Zakona o prometu naoružanja i opreme.

"Jumko" će imati stabilnu proizvodnju i sigurno tržište za plasman uniformi i zaštitne balističke opreme, dok

će pripadnici odbrambenih snaga imati pouzdanog partnera.

Penzioneri besplatno tuže do Strazbura

Udruženje sindikata penzionisanih vojnih lica svima nudi pravnu pomoć. Planiraju i proteste za ukidanje

zakona o smanjenju primanja

PRAVNU pomoć onima koji budu tužili državu zbog

smanjenja penzija obezbeđuje Udruženje sindikata

penzionisanih vojnih lica Srbije (USPVLS). Do sada su se,

kako kažu, uključile 22 advokatske kancelarije. U sudskim

postupcima sve do Suda za ljudska prava u Strazburu i

Komiteta za ekonomska i socijalna prava u Briselu,

oštećene će zastupati advokati bez naknada do pozitivnog

završetka postupaka.

Prema tvrdnjama Jovana Tamburića, predsednika USPVLS, ukupna šteta za budžet, odnosno poreske

obveznike biće veća nego da je država uzela kredit od 800-900 miliona evra pod najnepovoljnijim uslovima.

U planu je i organizovanje protesta i narodne inicijative za stavljanje zakona van snage kako bi ponovo

skrenuli pažnju javnosti i institucija u Srbiji na problem.

Zakoni nisu doneti da bi se obezbedila finansijska stabilnost države, nego pre svega da se pripremi reforma

penzionog sistema u kojoj država neće biti garant stečenih prava po osnovu uplata u fond PIO, da se

obezbedi veći profit poslodavcima i investitorima po osnovu manjeg izdvajanja zaposlenih za PIO i podele

penzionera na bogate i siromašne, navode u USPVLS.

Oni smatraju da posle tri godine od donošenja i primene Zakona o smanjenju i obustavljanju redovnog

usklađivanja penzija Ustavni sud odlaže ocenjivanje ustavnosti ovog propisa, radi sprečavanja obraćanja

međunarodnim pravnim institucijama, jer, kako kažu, "da je Zakon ustavan, oni bi to sigurno brzo saopštili".

- Iako su donetim zakonima ugrožena i prava budućih penzionera, sindikati zaposlenih nisu reagovali - kaže

Jovan Tamburić. - Zbog pravosudnog sistema u kojem ne može biti povraćaja neisplaćenih penzija bez

odluka parničnih sudova, mogućim izmenama Zakona o PIO na štetu ostvarenih prava, a vođeni negativnim

iskustvom vojnih penzionera kada su nam sudovi bez osnova sudili zastarevanja za potraživanja po osnovu

penzija, starija od tri godine, pokrenuli smo kampanju "Stavimo tačku na pljačku".

TRAŽE I KAMATU

KRAJNjI cilj kampanje je prestanak važenja Zakona i povraćaj neisplaćenih delova penzije. Masovnim

obraćanjem Fondu PIO na osnovu člana 29 i 30 Zakona o PIO penzioneri traže izdavanje uverenja o visini i

načinu povraćaja neisplaćenih delova penzije.

Planiraju da se obrate i Državnom pravobranilaštvu sa predlogom za mirno rešenje spora sa državom,

odnosno isplate neisplaćenih delova penzije sa kamatom, a na kraju planirano je i pokretanje postupaka pred

parničnim sudovima.

Doživotnim izdržavanjem do stana

Veliki broj građana se odlučuje da čuva starije osobe, koje im zauzvrat posle smrti ostavljaju

nekretninu.

Veliki broj građana nema rešeno stambeno pitanje.

Najugroženiji su mladi bračni parovi. Krov nad

glavom stiču nasledstvom, kupovinom nekretnine

za keš ili na kredit.

Međutim, veliki broj nema šta da nasledi, a nema ni

novca za kupovinu, pa se odlučuje za doživotno

izdržavanje nekog starijeg rođaka, prijatelja ili komšije, sa željom da im omogući mirnu i bezbrižnu starost, i

zauzvrat dobije stan ili kuću.

Zakon o nasleđivanju Republike Srbije, ovakav vid sticanja imovine je jasno definisao.

- Ugovor o doživotnom izdržavanju, po svojoj zakonskoj definiciji predstavlja dokument kojim se jedno

lice,

primalac izdržavanja, obavezuje da se posle njegove smrti na davaoca

izdržavanja prenese svojina određenih stvari ili nekih prava -

objašnjava advokat Boris Košćal.

- Davalac izdržavanja se obavezuje, da će primaoca izdržavanja

izdržavati do smrti, odnosno da će se brinuti o njemu do kraja

njegovog života, te da će ga nakon smrti sahraniti, u skladu sa

njegovim željama.

Zakon pod "izdržavanjem" podrazumeva, obezbeđivanje stanovanja,

hrane, odeće i obuće, kao i odgovarajuće nege u bolesti i starosti. Ako

je ugovorom definisano, tu se računaju troškovi lečenja i davanja za

svakodnevne uobičajene potrebe.

Ovakav vid sticanja nepokretne imovine veoma je pouzdan i najteže ga

je oboriti na sudu. Odredbe ugovora, vezane za davanje izdržavanja,

stupaju na snagu istog trenutka kada se ugovor potpiše - inter vivos.

- Ugovor o izdržavanju je dvostrano obavezan i veoma je čest slučaj,

da primalac i davalac izdržavanja žive zajedno, zarad ispunjenja

dogovorenih obaveza, do primaočeve smrti - objašnjava Košćal.

RASKID ZBOG

ZANEMARIVANJA

Obaveza izdržavanja obuhvata

pored materijalnog izdržavanja i

obaveze u pogledu nege i pomoći

primaocu izdržavanja u vreme

bolesti, tako da se neizvršenje ovih

obaveza može uzeti kao osnov

pobijanja ugovora o doživotnom

izdržavanju. Ukoliko je davalac

izdržavanja propustio da izvršava

obaveze u pogledu nege i pomoći u

vreme bolesti koja je prethodila

smrti primaoca izdržavanja, makar

ono bilo i relativno kratkog

vremenskog trajanja, ne može se

govoriti o neispunjenju ugovora u

neznatnom delu.

Ovaj beogradski advokat objašnjava, ukoliko se desi, a nije redak slučaj, da davalac izdržavanja umre pre

primaoca, potomci davaoca izdržavanja su u obavezi da preuzmu ugovornu obavezu i nastave brigu o

primaocu. U slučaju da oni to odbiju, ugovor se smatra raskinutim i njima ne sleduje nikakva naknada.

Takođe, ovakvom vrstom ugovora izuzima se pravo nasleđivanja koje bi po zakonu imali bliski srodnici,

supružnici i ostali.

U srpskom pravosuđu beleži se veliki broj sporova u vezi sa ovakvim ugovorima. Obično ga pokreću

zakonski naslednici primaoca izdržavanja.

- Deca ili bliski rođaci smatraju da su obmanuti i prevareni činjenicom da neće naslediti ništa, pa

pribegavaju

tužbama zarad poništenja ugovora, kako po osnovu neispunjenja

obaveza davaoca, tako i zbog prevare, zablude, nesposobnosti

primaoca da rasuđuje - objašnjava naš sagovornik.

Biološki naslednici imaju rok od tri godine od smrti ostavioca ili jedne

godine od trenutka saznanja za ugovor o doživotnom izdržavanju da

zahtevaju poništaj ugovora na osnovu nedostatka aleatornosti. Sud

može, na zahtev naslednika, poništiti ugovor ukoliko on nije za

davaoca izdržavanja predstavljao nikakvu neizvesnost. Ovu

neizvesnost sud ceni u svakom konkretnom slučaju uzimajući u obzir i

druge okolnosti, tako da saznanje davaoca izdržavanja o skoroj smrti

primaoca izdržavanja ne mora uvek značiti da je ugovor nezakonit ili

nemoralan pravni posao.

Ugovor se može pobijati ukoliko je prilikom zaključenja dokumenta primalac izdržavanja bio potpuno

poslovno nesposoban. U ovom slučaju nebitni su motivi zbog kojih je primalac izdržavanja zaključio

ugovor. Ugovor se može pobijati i ako je pobuda iz kojih je on zaključen nedopuštena. Primer za ovakvu

pobudu bio bi zaključenje ugovora o doživotnom izdržavanju gde je na strani primaoca izdržavanja lice

kome ono nije ni u kom pogledu potrebno, davalac izdržavanja nema sopstvenih prihoda, a sve u cilju

izigravanja prava nužnih naslednika. Činjenica da je primalac izdržavanja imao materijalna sredstva za

izdržavanje nije od uticaja za punovažnost ugovora o doživotnom izdržavanju.

U poslednje vreme neki preduzetnici od doživotnog održavanja prave biznis. Imaju na svom platnom spisku

medicinsko osoblje, domaćice, domare koji obilaze starija lica u Beogradu. Plaćaju im račune i hranu, a

zauzvrat, dobijaju imovinu posle njihov smrti.

Praksa u sudovima je pokazala, da se svaki deseti ugovor o izdržavanju raskine jer jedna od dve ugovorne

strane ne bude zadovoljna.

OBAVEZNA OVERA KOD

NOTARA

Forma je bitan element ugovora o

doživotnom izdržavanju. Dokument

se zaključuje u pisanoj formi i

overava pred nadležnim javnim

beležnikom. Ukoliko se forma

predviđena Zakonom o nasleđivanju

ne ispoštuje, ugovor o izdržavanju

je ništavan.

OMRAŽENO ZANIMANJE, ZARADA ENORMNA Evo koliko

godina treba da radi prosečan građanin Srbije da bi zaradio

PLATU STEČAJNOG UPRAVNIKA

Građani Srbije sa prosečnom platom od 397 evra trebalo bi da rade čitavih 17 godina da bi zaradili

jednokratnu nagradu jednog stečajnog upravnika.

Upravo toliko novca ili oko 81.000 evra iznosi najveća nagrada koju je prošle godine dobio stečajni

upravnik, i to za postupak nad Industrijom hemijskih proizvoda "Prahovo đubriva". Kako ističu u Agenciji

za licenciranje stečajnih upravnika

(ALSU), ova konačna nagrada

stečajnom upravniku odobrena je

rešenjem Privrednog suda u Zaječaru i

iznosi tačno 9.718.518 dinara.

Iako se stečajni postupci vode po

nekoliko godina, zarada je enormna. To

je jasno i samo ako se ti iznosi uporede

sa prosečnim mesečnim platama u Srbiji.

Poslednji zvaničan iznos zarade, prema

Zavodu za statistiku, iz novembra prošle

godine je 47.575 dinara ili 397 evra, što

je godišnje 4.764 evra. Prema tome,

svaki građanin koji ima prosečna

mesečna primanja tek će za punih 17

godina rada doći do cifre od 81.000 evra.

Ništa manje vrtoglavo ne zvuči ni drugoplasirani nagrađeni stečajac u 2017. godini koji je inkasirao oko

osam miliona dinara, odnosno 67.000 evra. Radi se o stečaju nad Industrijom šećera i limunske kiseline

"Šelk 911" iz Ćuprije. A samo pet stečajnih upravnika koji su dobili najveće nagrade u 2017. godini ukupno

su dobili 34.778.202 dinara ili oko 290.000 evra.

Zanimljivo je i to da prema pravilniku o utvrđivanju maksimalnog broja predmeta, ALSU može istovremeno

angažovati jednu osobu kao poverenika u najviše osam aktivnih stečajnih predmeta. Najčešće, jedan stečajni

upravnik istovremeno vodi po četiri, pa i pet postupaka. To znači da, ukoliko mu se posreći, za par godina

rada može da zaradi i više desetina miliona dinara.

Ipak, sami stečajni upravnici objašnjavaju da se svaki postupak vodi po nekoliko godina, kao i to da su

troškovi koje imaju veliki.

- Veliki broj postupaka su bez ikakve imovine. To znači da se za taj posao ne dobija naknada, a troškovi

postoje. Tako stečajni upravnik pokriva sve izdatke preduzetničke radnje koju mora da ima, a to znači i

zakup poslovnog prostora i vozila, kancelarijski materijal, održavanje softvera, zarade zaposlenih i još dosta

toga - kaže jedan od aktivnih stečajnih upravnika koji trenutno vodi četiri postupka.

Prema njegovim rečima, ovaj posao nije nimalo popularan.

- To je ogroman posao. Kvalitet rada se ogleda u stepenu namirenja poverilaca, dužini trajanja postupka i u

tome koliki su troškovi stečajnog postupka. Neredovnost zarade je najveća mana ovog posla. On nije

posebno popularan i sve je manje ljudi koji žele to da rade - navodi naš sagovornik.

Inače, nagrada za rad i naknada troškova stečajnih upravnika definisana je Zakonom o stečaju. Kako se

navodi, konačnu visinu nagrade određuje stečajni sudija u vreme zaključenja stečajnog postupka. A

preliminarna visina nagrade može se odrediti u procentu od ukupne vrednosti stečajne mase.

- Ako se naknadno, s obzirom na dalji tok stečajnog postupka, pokaže da je tako određena preliminarna

visina nagrade nesrazmerno visoka ili niska, stečajni sudija je može na predlog stečajnog upravnika ili

odbora poverilaca smanjiti ili povećati. Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba - ističe se u zakonu.

Agencija imenuje stečajce

Agencije za licenciranje stečajnih upravnika imenovana je za stečajnog upravnika u ukupno 1.644 predmeta.

Kako navode, rešenje o zaključenju stečajnog postupka doneto je u 807 predmeta, dok je 61 postupak stečaja

obustavljen, a u 60 je ALSU razrešena dužnosti stečajnog upravnika.

DOGOVOR SINDIKATA I MINISTARSTVA Država ostaje

većinski vlasnik vojnih fabrika

Država Srbija zadržaće najmanje 51 odsto vlasništva u svim vojnim fabrikama tokom buduće privatizacije, a

otpuštanja radnika neće biti.

To je rezultat sastanka koji su u Ministarstvu odbrane imali

predstavnici sindikata šest srpskih fabrika namenske

industrije, uz obećanje Ministarstva da će ove odredbe biti

kroz amandmane unete u predlog zakona o proizvodnji i

prometu naoružanja i vojne opreme.

- Država će, kao većinski vlasnik u fabrikama namenske

industrije, postavljati svoje ljude u nadzorne odbore, što bi

trebalo da donese izvesnu sigurnost za radnike. Zakonom je

predviđeno i da nijedan pojedinačni suvlasnik ne može imati

više od 15 odsto akcija. I pored toga oni će biti

zainteresovani za ulaganja, jer se radi o profitabilnim

firmama - kaže Branko Petrović, predsednik samostalnog sindikata valjevskog “Krušika”.

Dogovor sa Ministarstvom odbrane, dodaje Petrović, znači da neće biti ništa i od najavljenog štrajka

upozorenja oružara povodom nacrta Zakona o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme. Sindikati

vojnih fabrika strahuju da se nacrtom koji omogućava pravnim i fizičkim licima da učestvuju u privatizaciji,

otvara prostor za ulazak „prljavog kapitala” u vojnu industriju.

On dodaje da je postignut dogovor i da se dugovi vojnih fabrika pretvore u državni kapital.

Veće plate od marta

Branko Petrović kaže i da je dogovor da srpske vojne fabrike budu izuzete sa spiska korisnika javnih

sredstava koji, pored ostalog, podležu propisima o umanjenju zarada. „One se bez razloga nalaze na tom

spisku, jer u potpunosti posluju na dohodovnom principu. Ministar odbrane je najavio da će od marta biti

ukinuto umanjenje zarada za te kompanije, pa će se stvoriti mogućnost da plate porastu“, kaže on.

Nova prodaja Jugoremedije

Stečajni upravnik oglasio je novu prodaju zrenjaninske fabrike lekova Jugoremedija u stečaju, javnim

prikupljanjem ponuda.

Vrednost fabrike lekova procenjena je na blizu 3,9 milijardi dinara. U imovinu Jugoremedije spada

industrijski kompleks fabrike, pripadajuća oprema, jedan stan, 28 vozila, inventar…

Prodajom je uključena i intelektualna svojina – 21 žig za lekove, kao i parnica koja se vodi pred Privrednim

sudom u Zrenjaninu za povraćaj dozvola za stavljanje 22 leka u promet.

Takođe, prodaju se i preparati koji predstavljaju lekove zaštićene robnim žigom, 9 komada, i 12 preparata

koji predstavljaju generičke lekove za koje Jugoremedija poseduje kompletan tehnološki postupak.

Ponude se dostavljaju do 19. februara.

"Policija reaguje na svaku pretnju na društvenim mrežama"

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović kaže da svi kojima stižu pretnje preko društvenih mreža to

treba da prijave policiji i tužilaštvu, koji reaguju na svaku prijavu.

"Apsolutno se reaguje na svaku pretnju koja se prijavi MUP- u i Tužilaštvu za visoko tehnološki kriminal.

Utvrđuje se identitet lica iza nekog profila na

društvenim mrežama i protiv njega podnosi prijava",

rekao je Stefanović.

On je dodao da se često dešava da isti ljudi prete svima

koji su na vlasti, a da se za njih utvrdi da nisu

psihofizički odgovorni za svoje ponašanje.

Kako kaže, Odeljenje za visokotehnološki kriminal postupa po svakoj tužbi u istom danu, a mnogi su

privedeni, protiv mnogih su podnete i krivične prijave.

"To je obično mala grupa ljudi kojima nije važno kome prete", rekao je Stefanović i dodao da se često pravi

lažna slika da nadležni organi ništa po tom pitanju ne preduzimaju.

"Efikasnost istrage zavisi od toga da li Fejsbuk i Tviter žele da sarađuju sa nama. Oni procenjuju da li treba

da nam daju podatke ko stoji iza profila, jer smatraju da treba da štite prava onih koji su pisali", kaže

Stefanović.

Dodaje da se, ukoliko se ne dobiju podaci na taj način, traži međunarodna pravna pomoć, ali u tom slučaju

postupak duže traje.

Deru samo sirotinju

Srpski ministar finansija Dušan Vujović je za lošu naplatu poreza u zemlji indirektno optužio 300.000

radnika koji rade na crno i za koje poslodavci ne uplaćuju doprinose. S druge strane, poznati

ekonomisti upozoravaju da radnici nisu krivi, jer da ne rade na taj način ostali bi bez hleba i završili

bi na tržištu rada. Vujović ističe da postoji

nedostatak "društvenog konsenzusa" da

porez treba plaćati.

- Ima najmanje 300.000 ljudi koji primaju

ilegalno plate, bez plaćenih doprinosa. Ako

bi svi oni plaćali doprinose, onda bismo

opterećenje plata mogli da spustimo sa

postojećih 71 odsto - izjavio je Vujović za "Danas".

Milan Ćulibrk, ekonomista, u izjavi za "Vesti" kaže da plaćanje poreza ne može biti stvar konsenzusa, nego

isključivo zakona.

- Plaćanje poreza nije stvar dobre volje nego zakonske regulative. Nažalost, u Srbiji poreze plaćaju

najsiromašniji, dok se velikima poreski dugovi opraštaju - kaže Ćulibrk.

Prema njegovim rečima, RTB Boru otpisan je dug od 900 miliona evra, od čega je bar 80 odsto bio dug

prema državi.

- S druge strane, 300.000 ljudi radi bez plaćenih doprinosa, veliki broj prima zakonski minimalac, dok

ostatak prima na ruke, a na žalost da ne rade na taj način, mnogi ne bi imali posao. Mlad čovek od 25 godina

ne razmišlja o penziji, ali kada napuni 65, država će iz budžeta morati da mu daje makar i minimalnu

penziju, jer moraju ljudi od nečeg da žive - kaže Ćulibrk.

Ćulibrk: Samo smrt sigurna

- Mada je mnogo puta citirano geslo da je Al Kapone pao na porezu, kao i da su "jedino smrt i porez izvesne

stvari" u Srbiji se u vezi plaćanja nameta ništa ne menja, pa je kod nas jedino smrt sigurna - kaže Ćulibrk.

Milan Kovačević, stručnjak za strana ulaganja, slaže da su ljudi primorani da rade na crno, a da bi država

smanjenjem poreza na plate mogla podstaći poslodavce da prijavljuju radnike.

- Manji porezi na plate i gazde bi sigurno bile motivisane da prijavljuju radnike. Nažalost, naša država

oprašta milione dinara poreza velikim preduzećima, a i pojedini strani ulagači su oslobođeni poreza. To je

pogrešna politika, jer treba rasterititi male poslodavce koji zapošljavaju radnike i na taj način smanjiti

ilegalan rad - zaključuje Kovačević.

Vujović: Povišice preče od rezova

Ministar je naveo neke od razloga koji koče poreske rezove.

- U poslednjoj godini aranžmana sa MMF-om, kada smo pravili budžet za 2018, nismo hteli mnogo da

menjamo poreze. Zato što bismo time skratili sebi prostor. Kada menjate poreske stope, onda se

konzervativne projekcije prihoda smanjuju i to vam sužava prostor za druge stvari koje hoćete da

sprovedete. Mi smo hteli da ove godine maksimalno povećamo prostor za investicije i za ovo zasluženo

podizanje plata i penzija - rekao je Vujović.

Na sajtu Ministarstva pravde

Objavljen Nacrt izmena Ustava

Ministarstvo pravde objavilo je na svojoj internet prezentaciji Radni tekst izmena Ustava u oblasti

pravosuđa.

Radni tekst izmena najvišeg pravnog akta Srbije rezultat je polugodišnje javne rasprave, u okviru koje je

Ministarstvo pravde u saradnji sa Kancelarijom za saradnju sa civilnim društvom Vlade Srbije organizovalo

šest okruglih stolova u nekoliko gradova Srbije, saopšteno je iz Ministarstva pravde.

"Na tim okruglim stolovima su predstavnici stručne javnosti i ostali zainteresovani mogli da iznesu svoje

stavove o promenama Ustava u oblasti pravosuđa. Ministarstvo pravde je Radni tekst izmena Ustava izradilo

u saradnji sa bivšim članom i stalnim ekspertom Venecijanske komisije Džejmsom Hamiltonom", navodi se

u saopštenju.

Nacrt izmena Ustava biće poslat na mišljenje Venecijanskoj komisiji, bez čijeg pozitivnog mišljenja se neće

ići u dalju proceduru usvajanja.

"Napominjemo da će Radni tekst izmena Ustava biti predmet novog kruga javne rasprave koju će

Ministarstvo pravde sprovesti. Ministarstvo pravde poziva sve zainteresovane da se upoznaju sa Radnim

tekstom izmena i daju svoje sugestije i mišljenja u predstojećoj javnoj raspravi", dodaju u saopštenju.

Tekst Nacrta može se pročitati na sajtu Ministarstva pravde.

USPR: Izvršitelj prodaje Železničko-tehničku školu

Unija sindikata prosvetnih radnika uputila je otvoreno pismo ministru prosvete Mladenu Šarčeviću u kojem

ga upozorava da je Komora izvršitelja Srbije objavila oglas o javnoj prodaji Železničko-tehničke škole u

Beogradu 24. januara.

Informaciju da je javna prodaja zakazana za

sredu 24. januar, zaposleni u školi su saznali u

nedelju 21. januara 2018. godine i to

neformalnim putem.

Nemamo nameru da ulazimo u problematiku

zašto se zgrada Železničko-tehničke škole u

Beogradu i dalje vodi kao vlasništvo

Železnica Srbije AD i zašto nadležni nisu

preduzeli potrebne radnje da se to promeni,

jer ćete ih to pitati Vi, navodi se u pismu.

Nas i 75 zaposlenih u Železničko-tehničkoj školi u Beogradu interesujue ako zgrada Železničko-tehničke

škole u Beogradu bude prodata, gde će se potom odvijati nastava? Da li će zaposleni, zajedno sa učenicima,

biti podstanari po beogradskim školama koje imaju slobodnog prostora, navodi se u pismu ministru

prosvete.

Nadamo se da nećete dozvoliti da se u Srbiji desi da, kako narod kaže, škola "ode na doboš" i da na mestu

jedne škole nikne tržni centar. Ako se to desi, to je početak kraja srpskog obrazovanja, ukazuju u sindikatu.

"Zaštita od malih boginja – eliminisati bolest i ojačati kolektivni

imunitet"

Od početka pojave malih boginja u oktobru, zaključno sa jučerašnjim danom, Institut za javno zdravlje

"Milan Jovanović Batut" beleži 1.255 slučajeva. Imunolog Dečje klinike u Tiršovoj Srđa Janković kaže za

RTS da je najsigurnija zaštita eliminisati bolest, kao i da je za to potreban kolektivni imunitet i visok

procenat vakcinisanih.

Srđa Janković je, gostujući u Dnevniku RTS-a, istakao da tragično i kada se desi jedan smrtni slučaj, jer su

male boginje bolest koja je bila eliminisana.

"Mi obično govorimo da je rizik ovakvih tragičnih ishoda približno jednak 1.000, ali ljudi nisu statistika i

varijacije postoje i ne možemo mi to nikada da kažemo sa sigurnošću niti treba time da se bavimo. Tragično

je i kada se desi jedan smrtni slučaj, saučešće porodicama svih žrtava, a najstrašnije je što to uopšte nije

bolest koja je morala da bude, ona je bila eliminisana i ostala bi eliminisana da nije nažalost, kao što sada

već svi znamo, došlo do gubitka poverenja u jedan važan aspekt naučne medicine – u vakcinaciju", naveo je

Janković.

Ukazao je da postoji mogućnost da nisu svi slučajevi malih boginja primećeni i registrovani.

"Neko ima atipičnu kliničku sliku, blagu formu, pa nije otišao kod lekara, ovo su potvrđeni slučajevi klinički

ili laboratorijski. Tako da je uvek moguće da je broj obolelih nešto veći, međutim ne može biti mnogo veći,

jer ipak nadzor funkcioniše", dodao je Janković.

Govoreći o žrtvama malih boginja u Srbiji, Janković kaže da se pretpostavlja da bi ishod bio drugačiji da su

bili vakcinisani.

"Na osnovu svega što znamo moramo da pretpostavimo da bi bilo drugačije, ali takođe moram da kažem da i

vakcinisani nekada mogu da obole, vakcina pruža zaštitu u visokom stepenu, ali ne apsolutnu", istakao je

Janković.

Za eliminaciju bolesti neophodan kolektivni imunitet

Naglasio je da je najvažniji razvoj kolektivnog imuniteta, jer se time štite i osobe koje ne mogu biti

vakcinisane.

"Najsigurnija zaštita je eliminisati bolest, a za to je potreban kolektivni imunitet, odnosno visok procenat

vakcinisanih ili zaštićenih osoba, bilo da su preležale ili su vakcinisane. U nekoj zajednici kada to imamo

onda čak i one osobe koje nisu smele da se vakcinišu, zbog kontraindikacija ili su se vakcinisale pa imuniski

sistem nije odgovorio na vakcinu dovoljno, bivaju zaštićene time što virus do njih ne može da dođe",

objasnio je Janković.

Smatra da je važno govoriti o malim boginjama, jer je iz ovoga potrebno da se izvuče pouka budući da male

boginje nisu jedina bolest koju vakcina sprečava.

Naveo je da u bolnici u Tiršovoj nema težih komplikacija koje su nastale kod pacijenata obolelih od malih

boginja.

"Teških nema, imali smo određeni broj dece i on se menja iz dana u dan, ali nije ovde u žiži sam broj, jer

svako dete želimo da zaštitimo. Imali smo određen broj dece koji je lečen u Tiršovoj pa smo onda shvatili da

imaju male boginje, bili su u inkubaciji kada su primljeni zbog nečeg drugog", rekao je Janković.

Dodao je da su izbegli širenje malih boginja unutar te ustanove.

"Za sada smo srećom uspeli da izbegnemo, delimično zahvaljujući rigoroznim merama, a delimično

zahvaljujući možda i sreći, širenje unutar same bolnice, ali naravno to nije uvek moguće sprečiti i mi ne

kožemo ne u kom slučaju biti sigurni da će i najrigoroznije mere to uspeti da spreče ako epidemija nastavi

da se zahuktava", naglasio je Janković.

Objasnio je da je cilj da se sva deca koja mogu da se leče negde drugde, a imaju male boginje, leče u

ustanovama gde ne dolaze u kontakt sa pacijentima koji boluju od drugih, ozbiljnijih bolesti i koje treba

odvojiti od izvora zaraze.

Maska i često pranje ruku mogu sprečiti širenje virusa

Na pitanje koja je zaštita pored vakcine, Janković kaže da maska i često pranje ruku mogu biti korisni.

"Maska može da pomogne donekle pri kontaktu sa osobom koja ima male boginje, međutim pranje ruku je

neobično važno bez obzira što je to kapljična infekcija, otprilike u polovini slučajeva virus se prenese preko

predmeta i ruku, pošto kapljice padaju svuda, tako da higijena jeste važna i izbegavanje kontakata, ako je

neko osetljiv i nije zaštićen", rekao je Janković.

Ukazao je da je sve veći broj dece obuhvaćen vakcinom, kao i da to svedoči o povratku poverenja u

vakcinaciju, kao i da ublažava epidemiju.

"Epidemija se verovatno, gotovo sigurno, neće širiti na školske kolektive, pošto je tamo visok kolektivni

imunitet, jer su to generacije koje su u visokom stepenu vakcinisane. Predškolski kolektivi su još izloženi,

tamo ima još dosta dece koja nisu vakcinisana, pa ja još jednom apelujem na roditelje dece koja nisu

vakcinisana, a nemaju medicinske razloge za to, da se deca vakcinišu i time zaštite sebe i druge", dodao je

Janković.

Kada je reč o najavama da se vakcinišu medicinski radnici, Janković kaže da podržava tu ideju.

"To je svakako na mestu i očekujem takvu odluku", zaključio je Janković.

U Nišu primljen pacijent sa upalom mozga

Direktor Klinike za infektivne bolesti u Nišu prof. dr Miodrag Vrbić kaže da je u toj klinici zbrinuto deset

pacijenata sa komplikacijama nastalim usled malih boginja, kao i da je njihovo stanje stabilno i da niko nije

vitalno ugrožen.

"Mada smo sinoć primili jednog pacijenta sa upalom mozga kao mogućom komplikacijom, ali bez nekih

izraženih krajnjih manifestacija takvog stanja", rekao je Vrbić.

U tom delu Srbije za 245 ljudi postoji potvrda da imaju male boginje, među koji je četvoro dece uključujući

i bebu porodilje koja je juče preminula.