GODINA u kojoj se pojavio roman “Der-vi{ i smrt” Me{e Selimovi}a nesum-wivo je jedna od onih kojima se ozna~a-vaju prazni~ne godine u kwi`evnom ka-

lendaru nekog naroda.Postavqaju}i pitawa: {ta biva kada

se neko na~elo zgusne u gvozdeni poredakvlasti, i kakve su {anse da ~ovek u okvi-ru takve vlasti opstane kao ~ovek, Me{aSelimovi} je svojim romanom zasekao ubolna mesta etike i psihologije jednogdoba koje obele`ava rad velikog mehani-zma vlasti u na{em prostoru. Ovde nijere~ samo o prodornosti i osetqivostiumetnikove percepcije, ve} i o intenzi-tetu umetni~ki sazdane strukture u kojojse slivaju u pokret epsko, lirsko i dram-sko u delu. Tim pokretom Me{a Selimo-vi} je - kako nam svedo~e i wegova “Sje}a-wa” - tek u “Dervi{u” pokazao da je osvo-jio jezik za “svoju du{u i za svoju ruku”.To osvajawe je posvedo~ilo da su u ovomumetni~kom delu svi eti~ki problemipro`eti jedinstvenom tonalno{}u. Onaima izvori{te u ose}awu da je svet ne-sravwivo ja~i od ~oveka i prepun neizve-snosti; a, naro~ito, opasan za ~oveka ko-ji ima razvijenu potrebu za istinom ipravdom. Skoro da bi se moglo re}i: in-tenzitet eti~kih problema u ovom roma-nu izvire iz jednostavnih pitawa: akoneki dru{tveni poredak nije human, akonije dom za ~ovekovo individualno po-stojawe - ~emu takav poredak? (...)

Ko ima pravo da ubije ~oveka, bez sudai bez prava na su|ewe? ^ak i kada neko izvlasti ima uverewe da je osumwi~eni zaneko delo kriv. Sudbina Nurudinovogbrata Haruna, kako je data u romanu“Dervi{ i smrt”, postavqa to pitaweizuzetnom ja~inom koja je posledica ~i-tavog niza apsurdnih postupaka delatnogporetka vlasti. ^oveka prvo bacaju u tvr|avubez optu`nice, zatim nikoga nema da mu obja-sni za{to je ba~en u tvr|avu. Nastojawa wego-vog brata Ahmeda Nurudina da ne{to o tomesazna bila su apsolutno bez rezultata. Ni mu-selim svojom arogancijom, kao predstavniksvetovne vlasti, ni kadija kao predstavniksudske vlasti, ni muftija kao predstavnik du-hovne vlasti, “nisu dali glasa” od sebe. AhmedNurudin u posetama ovim zvani~nicima videoje samo bezli~no lice bezli~ne sultanske prav-de; bio je pred istim zidom - niotkud pomo}iili bar qudske re~i samilosti. Nebo nad Nu-rudinom je bilo potpuno zatvoreno, mo`da usrpskoj i evropskoj kwi`evnosti nigde nije satakvom precizno{}u ispisan beznadan polo-`aj ~oveka koji moli pred qudima koji postajunaglo zidovi. Li~ni udeo iskustva Me{e Se-limovi}a koji je verovatno tako molio za dru-gog svoga brata neke savremene mo}nike, mo`ese pretpostaviti, ali ovde je, kao nigde pre,u~iweno `ivim poni`ewe ~oveka koji moli azna da mu nema pomo}i ni staze do samilostidrugih.(...)

Me{a Selimovi} je velikom imagi-nativnom snagom naslikao moral-ni poredak u duhu Ahmeda Nurudi-na i delatni poredak onih koji su

posedovali vlast i mo} nad ~ovekovim `ivo-tom i smr}u. Ono {to je odista za veliko div-qewe, jeste da je taj odnos moralnog poretka upotrebi Nurudinovoj i stvarno delatnog po-retka u postupawu vlasti li{en bilo kakvih

pi{~evih komentara moralisti~ke vrste. Sa-mo ~inovi onih koji ne{to ~ine govore o wi-ma, a svi oni oblikuju, poplo~avaju put za Nu-rudinovu smrt. (...) Pre nesre}e koja je zadesi-la Nurudinovog brata Haruna i drugi qudi su

stradali pod `rvwem mehanizma vla-sti, ali je tada u~eni i pravdoqubivi{ejh Nurudin }utao. Tek kada se svi-leni gajtan pojavio iznad glave dervi-{evog brata Haruna, “svjetlo vjere” jenaglo po~elo da trne - mehanizam jeotkrio svu svoju apsurdnost, i suro-vost, a dervi{a je zapqusnulo opasnosvetlo koje vodi pravce ka pobuni.

I naravno, dervi{ se pobunio - ka-sno na`alost - ali pobuna je izvelaovog “vojnika vjere” na brisani pro-stor opasnog `ivota. Nisu vi{e va-`ila na~ela iz “Kurana ~asnog”. Kadje na nesre}u uvideo da je zgrada verenapukla, da qudi vere dopu{taju ubi-jawe nevinih qudi, kakav je bio i we-gov brat Harun, Nurudin se odlu~ujeza osvetu, biraju}i put i metod u tojosveti kakav bi sigurno izabrali iwegovi protivnici, sa lozinkom:osveta je pravedna jer odr`ava pravduu `ivotu; koju su zvani~nici vlastigurnuli u tamu. Osnovni eti~ki pro-blem koji je postavqen u “Dervi{u ismrti” jeste: da li ~ovek ima pravo dasudi i osu|uje za prestupe koje drugiqudi ~ine iz straha ili ustaqenihobi~aja koje poredak nekog dru{tvaili dr`ave podr`ava i ~ini? (...)

Ima jedno mesto u romanu kojere~ito govori o tome {ta je~ovekova du`nost i kad od-li~no zna da je nesravwivo

slabiji od nemilosnog okru`ewa. Po-sle jedne krajwe pesimisti~ke ocene~ovekovog polo`aja u svetu koju izri-

~e Nurudin, wegov prijateq Hasan odgovara:“Ne, rekao je polako odmahuju}i glavom kao dase izviwava {to govori ozbiqno, ne treba ~o-vjek da se pretvori u svoju suprotnost... Mo`-da nije lako `ivjeti na svijetu, ali ako misli-mo da nam ovdje nije mesto, bi}e jo{ gore. A`eqeti snagu, bijes, bezosje}ajnost, zna~i sve-titi se sebi zbog razo~arawa. I onda to nijeizlaz, to je dizawe ruku od svega {to ~ovjekmo`e da bude. Odricawe od svega je prastaristrah, davna su{tina qudskog bi}a, koje `elimo}, jer se boji.”(...)

U ovom delu vidimo: jedan ~ovek se povijapod teretom fizi~kog i metafizi~kog nasiqa- metafizi~ka jeza {iri se sve vi{e kako sebli`i smrt glavnog junaka romana, on posr}ei pada pod tim teretom, ponovo ustaju}i po-put Kamijevog Sizifa, ali za one koju vide,koji imaju dubqe ~ulo vi|ewa, duhovno, ovokretawe Ahmeda Nurudina ka vlastitom pora-zu - jer je pokrenuto istinoqubqem, te`womka pravdi, jeste jedna ~asna, ~ista iako za ju-naka uzaludna borba. Krenuta sr~ano{}u pro-tiv sile, sa ose}awem da ~ovek zaslu`uje po-{tovawe zbog takve borbe a ne prezir i pod-smeh, ova istorija emituje izvesnu nostalgi~-nu, bolnu poeziju ~e`we za dostojanstvom ~o-veka. I za zajednicom u kojoj ~ovek ne {titisam `rtve ne~asnih re`ima i surovih poslu{-nika u wima.

(Iz teksta pro~itanog na skupu u SANU posve}enom stogodi{wici ro|ewa

Me{e Selimovi}a)

Subota,15. maj

2010.

Tra`io sam naslov za zbirku pesamaDa joj dam ime u kojoj jeKraj nenapisanog i sawano unapredIme Novoj godini Vra}enoj i UsamqenojSa beskrajnim pam}ewem Ime {to nijeVreme a vreme je zaokru`iloKamen koji }u postaviti kao pe~atNa prstenu od krvi dragog kamenaIme na koje se niko ne odazivaA u pustiwskoj ko{nici zvu~i kao ceo svetZvono koje }e povesti zvezde pred sanNa ispa{u u moj san Zov goni~a talasaKoji se protegao sa rado{}u prosutog okeanaJesam li mogao voleti pod mirnim zvezdamaOvde svuda i zauvekAli {ta je to prema Nikad koje se javqa i SadaJesam li mogao pevati kao Xon Milton koji jeKomunist u meni a ja lopovU Izgubqenom rajuVi{e nam nije potrebno ni da volimoTo bi se moglo i podnetiAli poezija }e ponovo imati vlaguI pesnici }e se iznova hvalitiQubavima koje su ih napustileAh mrakobesni prognosti~ariEvo nalazim Vi{e ne tra`im ImeTo je neki krhki organizamkao senka {to se u telu vetra uvijaSvako slovo na koncima igra pali se i gasiAli ja ne mogu da ga izgovorimMogu samo da ga dodirnem i oteram

(Iz rukopisa)

Ime dragog kamena

U IZDAWU “NOVOSTI”

^e`wa za dostojanstvom

Dad

o \

uri}

Crt

e`i

Gal

erij

a H

aos

Ako neki dru{tveni poredak nije human,ako nije dom za ~ovekovo individualno

postojawe - ~emu takav poredak

Bo`idar [ujica

Miroslav Egeri}

“DERVI[ I SMRT”, PRAZNIK U KWI@EVNOM KALENDARU

ME\U malobrojnim sa~u-vanim delima nastalimu starom Rimu je i zbor-nik biografija “Car-

ska povest”, koji je objavqen u edi-ciji “101. kolo” Srpske kwi`evnezadruge. Ova kwiga, koju je napisaonepoznati autor iz ~etvrtog veka,prvi put je prevedena sa latinskogoriginala na srpski. Prevodiocisu Miroslava Majher i dr @arkoPetkovi}.

Kako je konstatovao urednikMarko Nedi}, kwiga kojom su obu-hva}eni vladari dinastije Antoni-na (Hadrijan, Atonin Pio, Marko

Aurelije, Komod) jedno je od najzna-~ajnijih izvora za rekonstrukciju`ivota u Rimskom carstvu tokomdrugog veka.

- Kako su carevi iz dinastije An-tonina `iveli u vreme najve}eg us-pona Rimskog carstva, a zatim we-govog postepenog opadawa, najve}ideo tekstova iz carskih biografijaodnosi se na ratove koje su vodili

za pro{irewe i o~uvawe granica ina `ivot u Rimu - obja{wava Ne-di}. - U biografijama su tako|eopisani odnosi me|u ~lanovimavladarske porodice, wihove veze sapoznatim li~nostima rimskog se-nata, razli~ite intrige koje su vo-|ene protiv wih, intimni `ivotvladara i odnosi u rimskom viso-kom dru{tvu.

“Carska povest” na izvoran na-~in svedo~i o istorijskom, poli-ti~kom, vojni~kom, dru{tevnom,kulturnom, pravnom, religijskom,eti~kom, psiholo{kom i intimnomaspektu `ivota u vreme najve}e mo-}i imperije.

- Autor je, pre svega, hteo da zaba-vi ~itaoce i samoga sebe i zato supsiholo{ki portreti careva veoma

pitoreskni i kao da su deo neke po-zori{ne predstave koja se odvijapred o~ima ~italaca - ka`e @arkoPetkovi}. - Ciq autora je bio dapredo~i ~itaocima sve {to je znaoo tom dobu i qudima, ali prime}u-je se da je na po~etku, kada govori oprvim vladarima dinastije Anto-nina, bli`i istorijskim ~iweni-cama, zato {to su i izvori bili po-uzdaniji. Na osnovu unutra{weanalize teksta, stru~waci su utvr-dili da je “Carska povest” pisanaskoro dva veka kasnije, u ~etvrtom aima onih koji to osporavaju i stav-qaju delo na krajtre}eg veka. D. M.

TRI godine po{to se vratio iz Kine,44-godi{wi Marko Polo, veneci-janski trgovac i mleta~ki plemi},u pomorskoj bici protiv \enovqa-

na 1298. godine zarobqen je i utamni~en. Uzatvoru, a zatim i u ~itavoj \enovi, postaoje poznat kao pripoveda~ senzacionalnihpri~a o svojim putovawima po Aziji. Pre-tvoriv{i se u mu{ku [eherezadu, prepri-~avao je svoje avanture i zabavqao publikupripovestima o mongolskom carstvu i Ku-blaj-kanu, najmo}nijem vladaru sveta. ^uv-{i to, Rusti~elo, pisac avanturisti~kih iqubavnih romana, nagovorio ga je da zajed-no napi{u kwigu o wegovim putovawima. Itako je nastao putopis koji }e kasnije po-stati poznat pod jednostavnim imenom “Pu-tovawa”, koji vekovima op~iwava ~itaoce iistoriografe, uz uvek istu dilemu: {ta je uovom remek-delu istinito, a {ta plod bujnema{te.

Koriste}i autenti~ne izvore kao i isku-stva sa svog putovawa Markovim stopamapo Kini i Mongoliji, Lorens Bergrin(1950), vi{estruko nagra|ivan istori~ar ibiograf, ~ije su kwige prevedene na vi{eod 20 jezika {irom sveta, ispisao je kwigu“Marko Polo”, hroniku o prvom pravom

svetskom putniku ~ije je ime postalo sino-nim za avanturu i otkri}a. Ovu prvu i pou-zdanu biografiju ~oveka koji je pro{iriogranice qudskog znawa i ma{te, ovih danaje kod nas objavila “Laguna”.

Uspe{ni trgovci, Markov otac Nikolo istric Mateo napustili su Veneciju 1253.godine i krenuli na istok, a da prvi od wihverovatno nije ni znao da je ostavio trudnu`enu. Marko Polo se rodio slede}e 1254, adeceniju i po kasnije sva trojica su krenu-li u novu avanturu, u daleku mongolsku pre-stonicu do koje su putovali pune tri godi-ne. Idu}i na magarcima, kamilama ili pe-{ice, pro{li su Jermeniju, Tursku, Persi-ju, Avganistan, preko stepa, pustiwa i su-rovih planinskih vrhova, susre}u}i razli-~ite qude, civilizacije, egzoti~ne obi~aje,slu{aju}i iz prve ruke o nezamislivo veli-kim vojnim pohodima i silovitim vojsko-vo|ama. U Persiji je Marko zapazio nesva-kida{wu lepotu }ilima, ali i neobi~nureligijsku slobodu, oli~enu u mno{tvo naj-razli~itijih verovawa. ^uo je i preneopri~e o asasinima, opakoj sekti ~ija jeozlogla{enost postala poznata i u zemqa-ma zapadne Evrope posle neuspelog atenta-ta na princa Edvarda.

Usput je zapa`ao i lepotu `ena, a u Kamu-lu (dana{wi Hami, glavni grad istoimenekineske pokrajine) naro~ito su mu se dopa-

li qudi skloni zabavama, pesmi i igri, alii jednom neobi~nom obi~aju: “Ako nekistranac ovde do|e na kona~i{te, oni su ve-oma radosni i nare|uju svojim `enama da gau svemu uslu`e; mu` ode od ku}e i provodidva-tri dana na nekom drugom mestu, a stra-nac ostane sa `enom i radi s wom {ta mu jevoqa, kao da je wegova `ena, i do mile voqese nau`iva. Svi su qudi iz te pokrajine ro-gowe zbog svojih `ena, ali oni to ne sma-traju sramotom. @ene su im lepe i vesele iraduju se ovom obi~aju.” Sasvim sigurno suse radovale i mladom Marku Polu, koji tek{to je u{ao u mu`evno doba.

Na dvoru Kublaj-kana, o kome su na Zapa-du u to vreme ispredane najstra{nije pri~e,

Marko, wegov otac i stric bili su veomadobro primqeni. Marko je sa lako}om sa-vladao novi jezik i ubrzo bio postavqen za“izaslanika u va`nim carskim poslovima”.O mongolskom vo|i on pi{e sa mnogo uva-`avawa kao ~oveku koji je, strastveno `ele-}i da izvr{i reforme u carstvu, pozivaona svoj dvor zanatlije, umetnike i trgovcesa sve ~etiri strane sveta i podjednako sla-vio sve glavne verske praznike. Upitan za-{to to ~ini, Kublaj-kan, koji je bio unukXingis-kana, odgovorio je: “Postoje ~etiriproroka kojima se klawaju i ukazuju po{to-vawe. Hri{}anima je bog Isus Hrist; Sa-racenima Muhamed; Jevrejima Mojsije, aidolopoklonicima Burkan (Buda); a ja oda-

jem po~ast svoj ~etvorici.” Wegova presto-nica koju je Marko nazvao Kanbalikom (tj.Kanov grad), dana{wi Peking, ostavila jena wega silan utisak zbog veli~ine, lepotei rasko{i kakva se u Evropi te{ko mogla izamisliti.

Na svakom koraku putovawa kroz KinuMarko se susretao sa svilom, i to ne samosa tkaninom ve} i svilenim bubama i dudo-vim drvetom, kojim su se hranila ova ~udnastvorewa potpuno nepoznata u Evropi. Sa-ma tehnika svilarstva bila je strogo ~uva-na tajna, a smrtna kazna pretila je svimakoji bi se usudili da je otkriju strancimaili da prokrijum~are svilene bube. U jednojkineskoj provinciji detaqno opisuje kakoje video neobi~na stvorewa, ogromne zmijesa glavom, dve noge, stopalima u vidu kan-xi, a okom ve}im od hleba. Bili su to kro-kodili iz ~ijeg je tela va|ena `u~ koja jeslu`ila da se `ene lak{e porode i za le~e-we ~ireva.

Qudi u Evropi dugo nisu mogli da pove-ruju u wegove pri~e o Kvinsaju (Nebeskigrad), danas Hangxou, u kome se kraj trgo-va~kih tezgi “tiskalo toliko qudi da bi sewima lako moglo naseliti nekoliko evrop-skih gradova”. I zaista, kako je kasnije

utvr|eno, sa milion i po stanovnika, bio jeto najve}i i najrasko{niji grad na svetu,koji je u sebi spajao tr`nicu i javnu ku}u iimao izgled neprestanog karnevala. Impre-sivni su i wegovi opisi “ostrva po imenuCipago” (dana{weg Japana), Indonezije,Sumatre, Cejlona, Zanzibara...

Kada su se, posle ~etvrt veka odsustvova-wa, Nikolo, Mateo i Marko Polo kona~novratili ku}i, Venecijanci ih nisu prepo-znali jer je “wihov izgled podse}ao na Ta-tare, a skoro da su zaboravili svoj mater-wi jezik”. Kasnije se Marko o`enio, dobiodecu i do~ekao unuke, ali mu je s vremenompopularnost kod Venecijanaca slabila.Mongolsko carstvo je bilo u opadawu, Putsvile, kojim je i{ao, nije bio vi{e proho-dan, a istorijski doga|aji i li~nosti o ko-jima je pripovedao pali su u zaborav. Osta-la je legenda da su, dok je {etao ulicama,deca tr~ala za wim uzvikuju}i: “GospaMarko, ispri~aj nam jo{ jednu la`.” Ka`ui da je glumac preobu~en u Marka Pola za-bavqao publiku pri~aju}i joj najnevero-vatnije pri~e i izmi{qotine, prave}i seda ~vrsto veruje u wih. Ostalo je zabele`e-no da su ga na samrti prijateqi prekliwa-li da iz svog dela izbaci ono {to nije bi-lo istinito, a on im na to rekao: “Prijate-qi, nisam zabele`io ni polovinu onoga{to sam video i do`iveo.”

- DODATAK ”KULTURA”

KULTURANOVOSTI • Subota, 15. maj 2010.18

^udesna putovawaza sva vremena

PRVA POTPUNA I POUZDANA BIOGRAFIJA VELIKOG AVANTURISTE MARKA POLA

�

Dragan Bogutovi}

Stvarnost i ~udaMARKO je bio otvoren za razna iskustva stalno se prilago|avaju}i qu-

dima, mestima i doga|ajima na koja je nailazio. Nedostatak jasno odre|enogciqa i putawe napravili su od wega najdru{tvenijeg i najmiroqubivijegputnika. Iako je sebe na po~etku i na kraju `ivota smatrao hri{}aninom,to mu nije smetalo da brojne godine provede me|u muslimanima, budistimai ostalim verskim grupama. Svojim primerom je pokazao da su bezgrani~nemogu}nosti za samopronala`ewe. Po wegovom shvatawu, stvarnost se slo-bodno me{ala sa ~udima - ponekad harmoni~no, ponekad haoti~no, pi{eLorens Bergrin.

^emu sumweISTI^U]I da vi{e nije pitawe da li je Marko Polo stvarno bio u Ki-

ni jer je previ{e dokaza koji potvr|uju da jeste, ve} za{to i daqe postojisumwa u to, Bergrin pi{e: “Razlog mo`da le`i u posebnom na~inu na koji jeMarko posmatrao svet. U Mongolskom carstvu sazreo je u odraslog ~oveka,govorio je razne jezike koje je nau~io usput me|u raznim narodima koji su bi-li me{avina Mongola, Kineza, budista, hri{}ana i Indijaca. Svi ti uti-caji su mu oblikovali re~nik, pa samim tim i na~in razmi{qawa. Wegov pu-topis odslikava sazrevawe na mongolski na~in i pod mongolskim uticajem,pa je upravo zato tako ~udan i neobi~an za mnoge, za neke ~ak i sumwiv.

NEDAVNO OBJAVQENO ZNA^AJNO DELO ANTI^KE ISTORIOGRAFIJE “CARSKA POVEST” NEPOZNATOG AUTORA IZ 4. VEKA

Od Hadrijana do Komoda

Polazak Marka Pola iz Venecije 1271. (rukopis iz 15. veka) Marko Polo Detaq iz Katalonskog atlasa 1375

PRO[LO je trideset go-dina od smrti @an-Po-la Sartra (1905-1980),mislioca i kwi`evni-

ka koji je obele`io sredinu 20.veka svojom egzistencijalisti~-kom filozofijom i svojom neu-mornom politi~kom i dru{tve-nom anga`ovano{}u.

Veran svojim principima,oduvek je odbijao po~asti koje sumu dodeqivane - orden Legije ~a-sti, katedru na Francuskom ko-lexu, pa ~ak i Nobelovu nagraduza kwi`evnost 1964. godine.

Dana{wi svet vi{e ne zanima{ta }e napisati, re}i ili u~i-niti filozofi. Odnos po{tova-wa, ili strahopo{tovawa izme|uintelektualaca kao posebnogdru{tvenog sloja i mo}i svakevrste: politi~ke, medijske, eko-nomske, u na{em vremenu se sko-ro potpuno izgubio.

Zato se treba prisetiti Sar-tra kao primera intelektualcakoji u svom vremenu deluje kaosvest i savest, koji je u kriti~kojdistanci prema svakoj politici,koji }e bezinteresno da postavqapitawa.

- De Gol je odbio da gauhapsi kada se sa nekogbureta obra}ao pari-skim studentima, rekav-{i: “Francuska ne hap-si svog Voltera” - ka`eNenad Dakovi}, filo-zof.

[ezdesetih godinapro{log veka, podse}aDakovi}, nije bilo pabadu` Sene koji nije bioprepun ube|enih egzi-stencijalista. Egzisten-cijalizam je bio filozofska ikulturna moda i u Jugoslaviji.

- Sartr je jedan od posledwihvelikih filozofa u klasi~nomzna~ewu te re~i, neko ko mislida filozofija nije samo formi-rawe jednog pogleda na svet negoi `ivot u skladu sa wim. Inte-lektualac koji je mislio da inte-lektualci moraju biti svest i savest svoga vremena. Danastakvih nema skoro nigde u svetu. Intelektualci su margi-nalizovani skoro u svim dru{tvima, jer je o~igledno ta~noono {to je Hegel svojevremeno napisao da je te{ko mislitii da samo mi{qewestvara te{ko}e. A `ivi-mo u vremenu u kome je,na`alost, svako mi{qe-we pod senkom i pod sum-wom da je subverzivno,{to pravo govore}i i je-ste, ali pitawe je za ko-ga. Jer misliti zna~idovoditi u pitawe, a mi`ivimo u situaciji u ko-joj su pitawa koja posta-vqaju pravi intelektu-alci uvek neugodna oni-ma na vlasti - i u najra-zvijenijoj zemqi sveta iu jednoj od najnerazvije-nijih zemaqa sveta kao {to je Srbija - smatra Petar @iva-dinovi}, direktor izdava~ke ku}e “Paideia”, koja je obja-vila sva Sartrova prozna dela u jednom tomu, i u xepnom iz-dawu autobiografiju “Re~i”, odnosno “Razmi{qawa o je-vrejskom pitawu”.

Sartrov stvarala~ki put vezuje se za fenomenologiju, eg-zistencijalizam i marksizam, pri ~emu je u posledwem pe-

riodu (1960-1980) nastojao da po-ve`e odre|ene ideje i vrednostiegzistencijalizma i marksizma ida marksizam odvoji od staqini-sti~ke teorije i prakse.

Sartr je u Parizu studirao idoktorirao filozofiju, 1929, najednom od univerziteta “EcoleNormale Superieure”. Wegovo pri-jateqstvo, zatim i veza sa Simonde Bovoar (1908-1986), kako pod-se}a Du{an Pajin, po~iwe u stu-dentskim danima, u vreme kad jeona studirala na Sorboni. Odpo~etka tridesetih godina, to-kom narednih 50 godina, oni sustvorili velika dela i uticalina {irok krug autora u Francu-skoj, Evropi i vanevropskim zem-qama.

Tokom 1939. mobilisan je, a1940. dospeo u nema~ko zarobqe-ni{tvo, koje je proveo u logori-ma u Francuskoj. Godine 1941.pu{ten je iz zarobqeni{tva zboglo{eg zdravstvenog stawa, pa sevratio u Pariz, gde je radio u li-ceju Kondorse. Vratio se pisawui 1943. objavio je veliko filo-zofsko delo “Bi}e i ni{tavilo”,

zapo~eto 1939, u kasarni,kao i dramu “Muve”. Ak-tivno je u~estvovao u Po-kretu otpora, a posleoslobo|ewa Francuske de-finitivno napu{ta pro-fesorski poziv i posve}u-je se iskqu~ivo pisawu.

Sartr je izme|u 1956. i1969. dolazio ~etiri putau Beograd, sam, ili sa Si-mon de Bovoar. Susretaose sa na{im piscima, pru-`ao podr{ku nesvrstani-ma. Objavqivane su mu

kwige i izvo|ene drame: “Muve”,“Zato~enici iz Altone”, “Prqa-ve ruke”, “Iza zatvorenih vrata”,“\avo i gospod Bog”... Te pred-stave bile su dobro pose}ene imnogim Beogra|anima Sartr jebio poznat najpre po svojim dra-mama. Wegova prva kwiga naovim prostorima bila je “Mu~-

nina” (1952) u prevodu Tina Ujevi}a.Sartr je u nekoliko oblasti bio neprestano na vrhu.- U oblasti filozofije on je najve}i francuski filozof,

po svemu sude}i, posle Dekarta, u oblasti kwi`evnosti bezsumwe spada u red najve}ihfrancuskih pisaca posleIgoa, a kad je re~ o poli-ti~kom anga`ovawu i nanacionalnom francuskomnivou i na globalnomsvetskom, nema nijedneinicijative vredne pome-na u posleratnom vremenugde on nije bio u wenom za-~etku ili koju nije podr-`ao: pobunio se protivokupacije Ma|arske, pro-tiv rata koji su Francuzivodili u Al`iru da zadr-`e tu koloniju, bio ~lan~uvenog Raselovog suda,

1968. godine podr`ao je velike pobune u studentskoj Evro-pi... Odbio je i Nobelovu nagradu za kwi`evnost, u strahuda ne}e to delovati kao neka vrsta korupcije. Bio je pravi~ovek za savremeni svet - svuda gde je ugro`ena istina jav-qao bi se da je za{titi, svuda gde je ugro`ena pravda bio jeadvokat onih koji su ugro`eni, svuda gde je trebalo di}iglas protiv mo}nih tu se nalazio - smatra @ivadinovi}.

19NOVOSTI • Subota, 15. maj 2010.KULTURA

- DODATAK ”KULTURA”

Dah pro{logDara Sekuli}

Kad se igra zavr{i

na ivici ni~ega

po~nu da iskrsavaju naprsline,

nepoznate do tada. One rastu,

mewaju se}awe i ugao gledawa,

osvajaju nove predele i potiskuju

sve ono {to je slovilo kao realno.

Telo, jo{ uvek u stawu gr~a,

zahteva istrajne ve`be

da se relaksira do normale;

napor koliki i onaj da se do`ivi igra.

Tako, u nastojawu da se odr`i slika

onog izgubqenog zamaha

koga se se}amo kao stvarnog,

prolazi ova etapa

nalik pokretima uli~nog pantomimi~ara

koji to kao profesionalnu ve{tinu

prikazuje.

(Iz rukopisa)

EtapaDragan Babi}

Dolazim po ze~ijem tragu: uhoda:

ne gase}i vo{tanicu, patrqak svetlosti.

I pergamente, pra{wave, razvijam,

podozriv prema usnulim glasnicima.

Stra`im nad u`arenom posteqom:

pozvao bih, ali se ne}e odazvati

potamnela, pre}utkivana, princeza: Umiru,

umesto mene, taoci bratstva savr{enih:

kamen sam: qubav je katapult. An|eo

kalemi vo}ke, ogleda se, u kapi rose,

na somotnoj ko`i breskve: tiho, tiho,

lupka srce, pamukom oblo`en ~eki}: ostaje mi

samo glava: vrh ~iode na mapi beskraja.

Qubav je katapultSa{a Jelenkovi}

Drve}e je bijelo prolistalo,

zasawano disati prestalo;

i korijewe uspavano sawa,

bijeli cvijet iznad crnog grawa.

Drhti ~asak kada }e da sklizne,

kad pupoqak prvo sunce lizne;

nema vjetra koji }e ga stresti,

topla zraka kap }e mu zamesti.

Hvala tebi, nebo, {to mi dade,

da do`ivim ove dane swe`ne;

zagledana u krhke dograde -

u starosti tihe stope, we`ne.

(Iz rukopisa)

Nema nijedne inicijativevredne pomena u vremenuposle rata da u wenomza~etku nije bio Sartr

Stvarnost u reklami i medijimaT

EMATSKI dvobroj ~asopisa“Kultura” pod nazivom “Kultureritmova i spektakla” objedinio jeeminentne teoreti~are i prakti-

~are kulturne scene kod nas i iz okru`e-wa.

Predstavqene su studije o uticaju masov-nih medija na savremenu kulturu, o umetno-sti, filmu, pozori{tu, Sajmu kwiga, o tan-gu, latinoameri~kim telenovelama, oper-skoj inscenaciji...

U tekstu “Spektakl i medijska kultura”,Ratko Bo`ovi} pi{e da su novim na~inomelektronskog izra`avawa, vizuelnim sred-stvima komunikacije, masovni mediji ve}odigrali presudnu ulogu, ne samo u napu-{tawu tradicionalne kulture, nego i ustvarawu wene audiovizuelne naslednice.[tavi{e, ova kultura sve vi{e postajeosnova celokupne kulture na{eg vremena.

Ovaj autor pi{e o reklami koja je uveli-ko zagospodarila masovnim medijima i

svakodnevqem savremenika. Ve} se mo`e re-}i, smatra Bo`ovi}, da {to ne postoji u re-klamama, toga nema ni u stvarnosti. Ana-lizira i rijaliti {ou, kao po{ast na{egvremena, zatim Internet, kao centralnu istrate{ku ta~ku savremene komunikacije.A u svetu Interneta, posebno obra|uje i“Fejsbuk” koji je danas, sa milionima svo-jih korisnika, postao gotovo statusni sim-bol, odrednica `ivotnog stila i nezaobi-lazno sredstvo komunikacije. B. \.

TRIDESET GODINA OD SMRTI FILOZOFA @AN-POLA SARTRA

***

***

Danas takvihnigde nema

Bane \or|evi}

Dvorac od ogledalaOBO@AVAN od svih, odba~en od svakog, ja sam bio nekakav prire-

pak i, u svojoj sedmoj godini, mada jo{ nisam postojao, jedino sam uto-~i{te nalazio u samom sebi, u tom pustom dvorcu od ogledala u komese odra`avala dosada stole}a koje se ra|alo. Rodih se da podmirim ve-liku potrebu koju sam ose}ao za samim sobom; do tada sam znao samo zasujetu salonskog psa; oteran u oholost, ja postadoh Oholi. Kako me ni-ko nije ozbiqno zahtevao za sebe, ja stadoh uobra`avati da sam neopho-dan Vasioni. [ta mo`e biti uzvi{enije? A {ta glupqe? U su{tini,nisam imao da biram. Ja, slepi putnik, bio sam se uspavao na sedi{tui kondukter me je drmusao: “Va{u kartu!” Morao sam priznati da je ne-mam - pi{e Sartr u autobiografiji “Re~i”.

NOVI BROJ ^ASOPISA “KULTURA” POD NASLOVOM “KULTURE RITMOVA I SPEKTAKLA”

�

USOMBORU, gradu Milana Kowo-vi}a i Save Stojkova, nije lakoposti}i slikarsku originalnost,a zadr`ati Vojvodinu kao lajtmo-

tiv na svojim platnima. Pavle Blesi} je utome uspeo.

Umesto `itnih poqa i sala{a oprede-lio se za vojvo|anske {kriwe, zapise izdavnina, medaqone, stare somborske ka-pije koje govore re~itije nego qudi ~iji`ivot se odvija iza wih. Oni su wegovslikarski motiv ve} {est decenija, aliovaj umetnik i daqe traga za ne~im no-vim. U Muzeju Vojvodine u Novom Saduovih dana traje Blesi}eva postavka “Iko-nografski zapisi”. Sedamdesetak slikainspirisanih Hilandarom, na{im naj-zna~ajnijim ikonama, nova su umetnikovaporuka o neprolaznosti umetnosti.

- Sve moje slike su zapisi o prolazno-sti, a vreme i ~ovek neumitno prolaze, sa-mo umetnost opstaje - poruka je slikaraPavla Blesi}a, danas 86-godi{waka.

Poput ve}ine umetnika, isku{avao jesebe u razli~itim fazama. Kao |ak ~uve-nog vajara JovanaSoldatovi}a nijeodoleo magijiskulpture i reqe-fa, te je u po~etkunajradije izlagaona otvorenom pro-storu. Prvu izlo-`bu u Somboru jepriredio 1959. go-dine. Potom seokrenuo ne~em no-vom - zapisimavremena na plat-nu. Na oktobar-skom salonu 1965.u Beogradu izlo-`io je samo jednusliku - medaqon.I dok su se mnogipitali ko je tajBlesi} s jednomslikom, kriti~ar Zoran Marku{ jedinije u to vreme uo~io posebnu nijansu u Ble-si}evom slikarstvu, do{ao u wegov som-borski ateqe, ohrabrio ga i posavetovao.

Docnije je Marku{ ocenio Blesi}evoumetni~ko dostignu}e kao mnogo bli`e“starim majstorima” nego koloritu sa-vremenika.

Afirmisani slikar Blesi} danas jenaro~ito ponosan na ciklus “Iz poro-di~nog albuma”. U wemu je nijansiraosvoje tegobno detiwstvo, glad ~e{}u od

sitosti, oca koji se odao boemskom `ivo-tu i majku po`rtvovanu, koja je u jednomdanu radila tri posla da bi prehranilaporodicu.

- Ona me je inspirisala za novo temat-sko opredeqewe: album moje porodice.Kao sin ve~no sam joj du`an, kao slikarodu`io sam joj se portretom sa medaqo-nom kojim sam je ja, wen sin, odlikovao zatoliku privr`enost. Sve majke wenog sen-zibiliteta zaslu`uju odlikovawe - sa se-tom danas govori Pavle Blesi}.

Potom je uronio u tajnovitost starihsomborskih kapija, ali ne o~uvanih inaknadno restauriranih, ve} onih nakojima je vidqiv beleg vremena. Nasli-kao ih je stotinak i na svakoj je vidqi-va i gotovo opipqiva patina prohuja-log vremena.

- Nikada nisam po`eleo da dubqe upo-znam qude koji iza wih `ive. @ivot im semo`e ~itati i sa wihovih kapija - pri~anam slikar u svom somborskom ateqeu.

Blesi} je umetnik koji slika nagonski.Ne pro|e dan, ni u ovim poznim godinama,

da ne provede ba-rem nekoliko sa-ti u ateqeu. Pri-znaje da ne te`i,poput nekih sli-kara, da naslikajednu sliku dnev-no, ali dan bezbarem nekolikopoteza bojom poplatnu, za wega jeizgubqen. Probu-di se, ponekad,usred no}i i tadamora u ateqe.Trenutno je zao-kupqen novimciklusom “Sin-teze”. Ka`e:

- Na petnaestakslika osvrnu}u sena sve svoje faze.

Ne, nije to moj tihi opro{taj. Jo{ me ve-oma uzbu|uje trenutak kada dovr{im nekusliku. To je za mene naj~udesniji trenutaku slikarstvu.

KULTURANOVOSTI • Subota, 15. maj 2010.22

- DODATAK ”KULTURA”

SOMBORSKI SLIKAR PAVLE BLESI] DU@E OD [EST DECENIJA VAJA I SLIKA VOJVODINU

Medaqa za privr`enost

Portret sa medaqonom - odlikovawe za majku

UO^I PREMIJERNE OBNOVE “KATE KAPURALICE”, BRANKA [ELI] SE POVREDILA NA GARDO[U

Oma` prijatequSINO] su u poznatom “umetni~-

kom dvori{tu” Bojane Ivanovi},istori~arke umetnosti na Gardo{u(Sin|eli}eva 19) prijateqi slika-ra Miroslava D. Savi}a [iqe(1950-2010) otvorili izlo`bu wego-vih radova iz svojih kolekcija.“Objekti”, kako je Ivanovi}eva na-slovila izlo`bu, predstavqaju we-gove trodimenzionalne radove, kaoi niz slika vezanih za same umetni-kove po~etke. Ova izlo`ba je tek“skica” sveobuhvatne retrospekti-ve koju bi `eleli da mu priredeprijateqi.

Kako “matica” likovnog `ivotaZemuna - “Galerija “Stara kapeta-nija” ne}e biti otvorena za No} mu-zeja, zemunske entuzijaste, koje dr`edo identiteta svog dela grada, odlu-~ile su da [iqinom izlo`bom tonadoknade, u dvori{tu sa autenti~-nim ambijentom Gardo{a. S. P.

Kate sa nogom u gipsuMuci Dra{ki} je Jago{u sugerisaoda sa ovim tekstom ide u Sombor

ENGLESKA “kletva” (za te-rawe malera) pred premi-jeru, koja glasi “slomi no-gu” - i bukvalno se desila

beogradskoj glumici Branki [e-li}. I to uo~i premijerne obnoveve} ~uvene “Kate Kapuralice” (re-

`ija Jago{ Markovi}) u kojoj igraglavnu ulogu!

- Slu~aj je hteo da nedavno i{~a-{im ~lanak na pe{a~kom prelazu,

da bi mi se pre dva dana naprobi desila nezgoda i napru-snuo sko~ni zglob. Po savetulekara, trenutno sam u gipsudo ponedeqka, a onda mi sledu-ju lagane ve`be do izvo|ewapredstave 24. maja na “Mucije-vim danima” - ka`e, uprkossvemu, raspolo`ena Branka[eli}.

Ova manifestacija (koja seod 18. do 23. maja odr`ava uAteqeu 212, u znak se}awa nadugogodi{weg rediteqa iupravnika Qubomira - MucijaDra{ki}a), bila je i povod dase obnovi nekada veoma popu-laran naslov na repertoarusomborskog Narodnog pozori-{ta. Jer, upravo je Muci bioinicijator da se ovaj komadpostavi na tamo{woj sceni, paje rediteq Du{an Petrovi}predlo`io da se ista predsta-

va obnovi ovom prigodom.- Bilo je veoma stresno kada smo

se prvi put okupili - otkriva glu-

mica koja je proslavila ovu pred-stavu koliko i ona wu. - Kao dasmo u{li u neki vremeplov, repli-ke su nam se vra}ale u fle{evima.Usput smo se setili i svih onihkojih nema me|u nama... Ina~e, ka-da nam je Du{an predlo`io obno-vu, skupili smo se “na jedan”! Za-sad je izvesno da }e imati dvaizvo|ewa (u Beogradu i Somboru),a sve ostalo je neizvesno budu}i daje re~ o sedmoro glumaca iz tri ra-zli~ita grada.

Kako saznajemo, rediteq i an-sambl se u obnovi dosledno dr`eprve verzije, a svi glumci su do{-li ve} spremni - sa nau~enim tek-stom i spiskom rekvizite!

- Prvu probu pro{li smo samo

sa jednim zaustavqawem. Gardero-berka koja je u me|uvremenu oti{-la u penziju, sa~uvala je sve na{ekostime. I to petnaest godina odpremijere! Da podsetim, predstavaje na repertoaru ostala tri sezonei za to vreme izvedena vi{e od stoputa. “Kate Kapuralica” je zapra-vo bila Mucijev projekat. On je Ja-go{u sugerisao da sa ovim tekstomide u Sombor, prepoznav{i da }eansambl umeti to generacijski dauradi i u onoj koncepciji kako juje zamislio rediteq. Predstavusmo uradili u jednom dahu i za dva-deset dana. Jago{ je ta~no znao{ta ho}e, a i sve nas je pre togaupoznao rade}i predstavu “Roken-rol za decu” u Somboru. V. STRUGAR

�

Jovanka Simi}

BiografijaBLESI] je ro|en 1924. godi-

ne u Somboru. U rodnom graduzavr{io je Gra|ansku {kolu(1940), diplomirao na dr`av-noj trgova~koj {koli (1945), agodinu dana kasnije i u sombor-skoj U~iteqskoj {koli. Jednovreme bio je prosvetar. Obrazo-vawe je nastavio na Vi{oj pe-dago{koj {koli u Novom Sadu(likovni odsek), a od 1967. do1971. studirao je na Filozof-skom fakultetu u Beogradu.Imao je vi{e od 200 samostal-nih i kolektivnih izlo`bi una{oj zemqi i u inostranstvu.U~estvuje na mnogim humani-tarnim izlo`bama.

FLE[

BEOGRAD - Na sceni “Ra{a Plaovi}” uNarodnom pozori{tu danas u 11 ~asovabi}e predstavqena nova kwiga - dramaza decu sa sedam songova “To, dobrodrvo” Miodraga-Mi}e Jak{i}a. Uprogramu u~estvuju Miwa Subota,Milovan Vitezovi}, Ra{a Popov, glumciRada \uri~in, Svetlana Sretenovi},Branko \uri} i Danijel Si~, kao i Ana,Mihajlo i Mi}a Jak{i}. D. Bt.

KULTURA NOVOSTI • Subota, 15. maj 2010. 23

Generalni direktor i glavni urednik Kompanije “Novosti” a. d.: Manojlo Vukoti}Urednik dodatka: Dejana Vukovi}; Tehni~ki urednik: Aleksandar Vuli}evi}

Telefoni: 3398-180, 3028-036; E-mail: kult-dodatak@novosti.rs

Srbijaotvorenascena

Izlo`be, performansi, degustacije, predstave i

koncerti u vi{e od 40 gradova

SPISI francuskih kraqeva, sabqa ~ovekakoji je bombardovao Beograd, li~ne stvariTita i Dra`e, duva~i stakla i kova~i ma-~eva samo su deli} kulturnog “va{ara” ko-

ji nas ve~eras o~ekuje. Vi{e od 40 gradova uzelo jeu~e{}e u ovogodi{woj “No}i muzeja” tokom koje }eposetioci mo}i da obi|u vi{e od 150 lokacija nakojima ih o~ekuju izlo`be, performansi, degusta-cije, predstave i koncerti. Koliki zna~aj ima ovo-godi{wa manifestacija najboqe govori i to da }eu Subotici “No}i muzeja” prisustvovati predsed-nik Tadi} i premijer Cvetkovi}, dok }e ministarkulture Bradi} biti u Vaqevu.

Najbogatiju ponudu, kao i dosad, pripremio je BE-OGRAD. Prvi put svoja vrata od{krinu}e Olimpij-ski muzej sa izlo`bom “Kako nastaje legenda”. Qu-biteqi istorije u`iva}e u Vojnom muzeju gde iho~ekuje uniforma u kojoj je ubijen kraq Aleksan-dar, Titove i Dra`ine li~ne stvari, ma{ina za{ifrovawe Enigma i sabqa Aleksandra fon Lera.U Belom dvoru bi}e organizovana izlo`ba posve}e-na kraqici Mariji Kara|or|evi}, a za pivopijeglavna lokacija }e biti ku}a \or|a Vajferta.

Na ukupno 47 lokacija u NOVOM SADU bi}e organi-zovano vi{e od 80 sadr`aja. U Galeriji Maticesrpske, gde je u toku izlo`ba slike Paje Jovanovi}a,neki od posetilaca mo}i }e da obuku i kostime izvremena u kojem su one nastale.

U Muzeju savremene umetnosti, bi}e predstavqe-ni predmeti ~uvene ma|arske radionice nakita“@olnai”. U Pozori{nom muzeju Vojvodine prode-filova}e parovi iz drama, opera i baleta prikazi-vanih prethodnih decenija, u autenti~nim kosti-mima.

U Istorijskom arhivu u NI[U bi}e izlo`eno 110eksponata iz ni{kog i Arhiva Srbije. Izlo`ba podnazivom “Od ~aslovca do bukvara” svedo~i o po~e-cima i razvoju pismenosti u Ni{u.

U SREMSKOJ MITROVICI gosti }e mo}i da se upozna-ju sa izradom duvanog stakla, pred wima }e se kova-ti ma~evi i ostala ratni~ka oprema i praviti mo-zaici kao u rimsko doba za potrebe carskog gradaSirmijuma.

U Gradskom muzeju u SUBOTICI bi}e postavqeneizlo`be “Lice vremena”, “Papirni teatar” i “Ske-let u`ivo”, dok }e u Suvenirnici posetioci imatipriliku da vide postavku savremenog {lingeraja“Hiqadu `dralova”.

ZREWANINSKO Narodno pozori{te “To{a Jovano-vi}” omogu}i}e najmla|im sugra|anima da nau~e

kako se prave giwol lutke.Za VAQEVCE samo ve~eras bi}e otvorena Kula

Nenadovi}a. U podno`ju kule bi}e odr`ana pre-zentacija streli~arstva.

PIRO]ANCI }e u no}u muzeja mo}i da posete Ko-nak Malog Riste i vide izlo`bu starih instru-menata. U Loznici gra|ani }e imati priliku dase prisete starih svadbarskih obi~aja i pogle-daju kako izgleda Jadarska no{wa.

U SMEDEREVU goste o~ekuje “No} u tvr|avi des-pota \ur|a”. Na uzbudqivom putovawu u pro{-lost mo}i }e da pro{etaju bedemima sredwove-kovnog utvr|ewa u pratwi kostimiranih likova\ur|a i Proklete Jerine.

[AP^ANI }e mo}i da u`ivaju u izlo`bi plaka-ta od 1905. do 2000. godine u Me|uop{tinskomistorijskom arhivu i postavci starih fotogra-fija [apca i [ap~ana u Biblioteci.

U VRAWU }e premijerno za “No} muzeja” bitiizlo`ena najve}a zbirka rimskog srebrnog nov-ca pod nazivom “Pribojska ostava”.

PO@AREVQANE o~ekuje postavka posve}ena gr~-koj koloniji u ovom gradu, kao i program pod na-zivom “Igra kroz vekove”.

SVILAJNAC ove godine prvi put u~estvuje u “No-}i muzeja”, a prava poslastica bi}e zbirka doku-menata sa potpisima poznatih svetskih li~no-sti od kojih su neki stari i 400 godina.

U NOVOM PAZARU bi}e organizovan performans“Slika grada”. Na trgu }e biti postavqeno ve-liko platno, a posetoci }e mo}i da slobodno na-bacuju boje i tako naprave “sliku grada” koja }epotom biti izlo`ena na zgradi Gradske skup-{tine.

KRU[EVQANI }e mo}i da u`ivaju u delima naj-starijeg `ivog naivca Pala Hamonaija. U sused-nom Aleksandrovcu na manifestaciji “Koznik -grad vitezova”, o`ive}e sredwovekovni gradiznad Milentije.

U TRSTENIKU }e studenti scenografije Fakulte-ta primewenih umetnosti prirediti perfor-mans pod nazivom “Kraj Morave kese rastu” koji}e trajati ~etiri dana. Oni }e od otpada sakup-qenog kraj reke napraviti veliko scensko drvo.

@iteqi PRIJEPOQA ve~eras }e mo}i da videizlo`bu trofeja wihovog najpoznatijeg sugra-|anina Vlade Divca. U U@ICU gosti }e mo}i davide postavku muzi~kih instrumenata i pribo-ra za pu{ewe s po~etka 20. veka pod nazivom“Merak mi je”. E. V. N.

VE^ERAS SE NA VI[E OD 150 LOKACIJA SEDMI PUT ODR@AVA “NO] MUZEJA”

Osmeh sa “Novostima”I OVE godine “Novosti” }e se u “No}i muzeja” dru`iti

sa svojim ~itaocima i truditi da im vrate osmeh na lice.Ispred oglasnog odeqewa na Trgu Nikole Pa{i}a 7 bi}epostavqena izlo`ba najboqih radova 42. konkursa karika-ture “Pjer”. Afirmisani karikaturisti Goran ]eli~anin,Svetlana Krsti} i [piro Radulovi} besplatno }e portre-tisati posetioce, a prednost }e imati posetioci koji buduimali primerak na{eg lista. Mladi umetnici - Pavle Pa-|in, Milan Radovanovi}, Aleksandra Petrovi} i Igor De-vi}, polaznici {kole crtawa stripa i ilustracija “\uroSalaj”, pokaza}e svoje ume}e i nacrtati omiqene likove izstripova.

Fotoreporteri “Ve~erwih novosti” slika}e posetioce, a“nosilac” najlep{eg osmeha (~ija }e fotografija biti objav-qena uz reporta`u o “No}i muzeja”) bi}e nagra|en kompletomkwiga u izdawu na{e kompanije. Svakog punog sata nagra|iva-}emo odabrane posetioce, a mnogima }e Radio “Novosti” ispu-niti muzi~ku `equ.

U ^AST MIROSLAVA ^ANGALOVI]A FESTIVAL POEZIJE I KWIGE

UDRU@EWE gra|ana Tre}i trg i redakcije~asopisa “Tre}i trg” i “Poezija” organizuju~etvrti Beogradski festival poezije i kwige“Trgni se! Poezija!”, pod sloganom “O svetlo-sti, o ne`nosti, o mraku”, koji po~iwe danas itraja}e do 21. maja. Direktor festivala DejanMati} najavio je da }e ovogodi{wi program“Oma`” biti posve}en pesniku Du{anu Vukaj-lovi}u iz ~ije pesme je uzet ovogodi{wi sloganfestivala.

U bogatom programu u~estvova}e pesnici:Adam Videman (Poqska), Gonsalo M. Tavare{(Portugal), Brajan Henri (SAD), Igor Isa-kovski (Makedonija), Najal Mekdevit (VelikaBritanija), Kater`ina Rud~enkova (^e{ka),Marko Poga~ar (Hrvatska), @arko Mileni}(Bosna i Hercegovina), @aume Alorda ([pa-nija), Ana Ristovi} (Srbija), Milena Marko-vi} (Srbija), Jasmina Topi} (Srbija), DraganRadovan~evi} (Srbija)... Specijalni gost ovo-godi{weg festivala bi}e kwi`evnik KoqaMi}evi}.� B. \.

Nezaboravni glasPROGRAM “Se}awe

na Miroslava ^anga-lovi}a” po~iwe danasu podne na Velikoj sce-ni beogradskog Narod-nog pozori{ta, gde }euz klavirsku pratwuDu{ana Trbojevi}a,Aleksandra Kolarevi-}a, Arsena ^arki}a iDarija Humewuka na-stupiti Radmila Bako-~evi}, Radmila Smi-qani}, Du{an Trboje-vi}, @ivan Saramandi}, MiomirNikoli}, Sini{a Paji} i AleksaVasi}.

^angalovi}ev operski reperto-ar obuhvatao je gotovo stotinuuloga u kojima se isticao rasko{-nim glasom, dramskom snagom i do-

`ivqenom interpreta-cijom, a nezaboravne surole Borisa Godunovaiz istoimene opereMusorgskog, i Dosife-ja iz opere “Hovan{~i-na” istog kompozito-ra. Mnogi muzi~kikriti~ari smatraju ga,posle [aqapina, naj-boqim Borisom Godu-novom.

Koncertna karijera^angalovi}a, koji je

preminuo 1999. godine, trajala jevi{e od ~etiri decenije i obuhva-tila oko tri hiqade koncerata nateritoriji biv{e Jugoslavije i vi-{e od 150 nastupa {irom sveta. We-gov koncertni repertoar bio je sa-~iwen od 520 kompozicija.�M. N. M.

Praznik stihova17. FESTIVAL POZORI[TA ZA DECU

NA sceni “Jadran” Narodnog pozori{ta u Suboti-ci, u nedequ po~iwe 17. me|unarodni festival pozori-{ta za decu, koji }e otvoriti Nikolaj Naumov, dekanFakulteta za lutkarstvo iz Sankt Peterburga.

Gostu iz Rusije, kao i Igoru Bojovi}u (dramskompiscu i upravniku beogradskog “Pinokija”) iste ve~e-ri pripa{}e nagrada za `ivotno delo “Mali princ”.U narednih pet dana u okviru takmi~arskog programabi}e izvedeno dvadeset predstava za najmla|e iz trina-est zemaqa - Slovenije, Izraela, [panije, ^e{ke,Francuske, Rusije, Belorusije, Ma|arske, Poqske, Ru-munije, Bugarske, Slova~ke i na{e zemqe.

Predstave iz ovog programa konkuri{u za sedam na-grada, izme|u ostalih najboqe ostavarewe u celini,re`iju, scenografiju i gluma~ko majstorstvo. O pobed-nicima }e odlu~ivati `iri: akademik prof. dr Hen-rik Jurkovski (Poqska), Anatolij Kuli{ (Rusija),akademik Luko Paqetak (Hrvatska), An- Fransoaz Ka-banis (Francuska) i mr Miroslav Radowi} (Srbija).

- Okupi}emo vi{e od 2.500 u~esnika, a da festivalsvake godine dobija u zna~aju svedo~i vi{e od 200prijava za u~e{}e - ka`e Slobodan Markovi}, direk-tor i selektor manifestacije.� V. V. S. - J. L.

Fe{ta za najmla|e

KULTURANOVOSTI • Subota,15. maj 2010.24

BESTSELERI

HITOVI U SRBIJI

SEDAM KWIGA ZA SEDAM DANA

“POTAMAN” “SAMO NAS TROJE” “ZA[TO JE BETOVEN PROSUO PAPRIKA[“

Moderni kaubojPREMA jednodu{noj oceni kwi`evnih

znalaca, Eni Pru (1935) pripada samomvrhu savremene ameri~ke proze. Dobitni-ca je mnogobrojnih kwi`evnih nagrada,me|u kojima je i Pulicerova, a {iroj pu-blici poznata je po pri~i “Planina Bro-ukbek”, koju je Ang Li ekranizovao, a filmdobio tri “Oskara” i ~etiri “Zlatna glo-busa”. “Potaman” je tre}a kwiga pri~a izVajominga, gde spisateqica `ivi od 1995,u kojoj je pokazala izuzetnu pronicqivostu razumevawu qudskih sudbina i uvrnutsmisao za humor.

To su pri~e o modernim kaubojima iz ru-

ralnog dela Vajominga, ~iji junaci nisu he-roji nego mali qudi sputani svakodnevnimnevoqama, po~esto za~udnim i bizarnim.Oni poku{avaju da se otrgnu od bede i o~a-ja, ali ih ne{to uvek osuje}uje. Autorka ihprihvata onakve kakvi jesu i, uprkos wiho-voj sirovosti, grubosti i nasilnosti, opi-suje ih sa simpatijama i saose}a sa wihovimpoku{ajima da pre`ive na tom negostoqu-bivom mestu, ka`e urednik i recenzent Ne-nad [apowa. Prevodilac je Alen Be{i}.

PROFESIONALNU karijeru irskaspisateqica Kler Dauling (1968) po~elaje u pozori{tu, na filmu i radiju, a me|u-narodnu popularnost stekla romanom“Moj ~udesni razvod”, koji je i kod nasbio hit. Ovih dana iza{ao je wen drugiroman “Samo nas troje” koji }e predstav-qati posebno zadovoqstvo za ~itaoce ko-ji vole nepretenciozne, {armantne alinikako i sladuwave qubavne pri~e.

Sticajem okolnosti Debs Mening kojase jo{ od detiwstva nosi sa vi{kom ki-lograma upoznaje Boba, 40-godi{weg pri-vla~nog i seksi mu{karca, ali o`ewenog,

{to woj isprva mnogo i ne smeta. Wegovasupruga Geri o svom mu`u misli tako|eda je veoma drag i dobar iako joj je posle17 godina braka seks postao pomalo neza-nimqiv. Imaju dvoje tinejxera, a wihov`ivot po~eo je da se pretvara u rutinu.Kada kona~no po~ne da sumwa da ne{tonije u redu, ona isprva ignori{e sve zna-ke “opasnosti” ube|ena da Bob nikada nebi mogao da povredi wena ose}awa. Pre-vodilac je Nemawa Rabrenovi}.

RO\EN i odrastao u porodici muzi~a-ra (otac je svirao violinu, majka klavir,starija sestra violu, mla|a violinu),Stiven Iserlis je, da se, kako ka`e, ne biose}ao kao otpadnik, odlu~io za violon-~elo. Danas je on umetnik svetskog glasai autor izuzetno duhovite kwige “Za{toje Betoven prosuo paprika{“ u kojoj jekroz urnebesne biografske portrete ianegdote o`iveo {est svojih omiqenihkompozitora: Baha, Mocarta, Betovena,[umana, Bramsa i Stravinskog.

O `ivotima ovih kompozitora i ne tre-ba izmi{qati stvari, oni su sami po se-

bi bili ~udesniji no bilo {ta {to bih jamogao da izmislim, ka`e Iserlis. ^itaj-te, dakle, pa }ete saznati ne samo za{to jeBetoven prosuo paprika{, ve} i za{to jeBah pe{ice pre{ao 400 kilometara i za-{to mu je sin nadenuo nadimak “Stara pe-rika”, za{to se mu~io Mocartov frizer,za{to je Stravinski bio uhap{en sa jed-nim poznatim slikarom, kako je [umanizmislio na~in za ja~awe prstiju. Prevo-dilac je Zoran Paunovi}.

Seksi, ali o`ewen Sme{ni kompozitoriSTIVEN ISERLIS

Izdava~: “Agora”Strana: 228Cena: 450 dinara

Izdava~: “Evro-\unti”Strana: 380Cena: 570 dinara

Izdava~: “Ru`no pa~e”Strana: 190Cena: 400 dinara

[VEDSKI pisac Hening Mankel (1948) poznatje ~itaocima {irom sveta po krimi-romanima, anaro~ito po serijalu o inspektoru Valenderu kojije do sada prodat u 25 miliona primeraka i preve-den na vi{e od 40 jezika. Iz tog serijala, u kojemValander re{ava {okantne slu~ajeve ubistava, je i“Pogre{an trag” za koji je autor 1995. godine do-bio nagradu [vedske akademije kriminalisti~kihpisaca za najboqi {vedski kriminalisti~ki ro-man. Istovremeno autor je dobitnik i nagrade“Gold Dagger”, koju dodequje britansko Udru`ewepisaca kriminalisti~kih romana.

Slavni inspektor Kurt Valander bespomo}ni jesvedok u`asa: mlada devojka se u poqu poliva ben-zinom i tik pred wegovim o~ima pretvara u bukti-wu. Duboko uznemiren, poku{ava da otkrije wenidentitet i motive samospaqivawa. U isto vreme,u le|a biv{eg ministra pravde zariva se sekira ion postaje prva `rtva serijskog ubice koji svojim`rtvama skida skalpove.

Krajwe realisti~ni prikazi istrage, Valandero-

vog ko{mara samoispitivawa i pogre{nih trago-va, psiholo{ki prodori u jednu tragi~no poreme-}enu svest, ali i zahvatawe problema nasiqa i sla-bosti institucija ~ak i u tako ure|enim dru{tvi-ma kao {to je {vedsko - ~ine ovaj roman vrhunskimtrilerom, ali i romanom koji potragu za ubicomrazvija u potragu za odgovorima na neka bolna pi-tawa savremenog sveta.

Hening Mankel je veoma cewen i kao de~ji pisacdramati~ar i izdava~. O`ewen je Evom Bergman,}erkom proslavqenog rediteqa Ingmara Bergma-na, a veliki deo zarade od romana, kao i svoje vre-me, izdvaja i posve}uje u humanitarne svrhe. Nedav-no je, ulo`io 15 miliona {vedskih kruna za izgrad-wu sela za decu besku}nike u Mozambiku. Osim u[vedskoj, Mankel ve}i deo godine `ivi u Maputu,glavnom gradu Mozambika, gde sara|uje u pozori-{tu i pi{e kwige. Osnovao je i sopstvenu izdava~-ku ku}u kako bi podr`ao mlade spisateqske talen-te, kako u [vedskoj, tako i {irom Afrike.

Roman su preveli D. Hajdu i @. ^irikova~ki.

“EVROPA DRIM” “PESNIK TAMNIH STVARI” ”BROJAWE DO JEDAN”

ZORAN BELA]EVI] RADIVOJE MIKI]

Gorka iskustva Demonska pozornica Sumwa i igraU SVOM petom romanu “Evropa Drim”

Zoran Bela}evi} (1958), ina~e in`ewerinformatike, bavi se te{kim iskustvi-ma mladih qudi koji su {ezdesetih godi-na pro{loga veka ispuwewe svojih snovapotra`ili na Zapadu, ali na pogre{anna~in.

Pri~u kazuje Vojkan Petrovi} nesta-bilni mladi} iz ugledne beogradske po-rodice, koji posle jedne dirqive qubavi,vo|en avanturisti~kim duhom, ilegalnoprelazi granicu. Iz Trsta odlazi u Fi-rencu gde nekoliko meseci `ivi u samo-

stanu, pre`ivqava gorko iskustvo emi-gracije u sabirnom logoru, a zatim se se-li u Mec gde se zapo{qava kao moler.Put ga zatim vodi u Lion... ^esto na ivi-ci zakona, mewaju}i zanimawa i `ene, iposle pet godina stranstvovawa ne uspe-va da prona|e sebe. Wegova lutawa, i fi-zi~ka i emotivna, nastavqaju se i poslebraka sa Draganom sa kojom je dobio dvo-je dece... Bela}evi}ev je junak, kako dobroprime}uje urednik Jovan Zivlak, satkanod kontroverzi idolatrije i cinizmastvarnosti, snova o qubavi i ironi~nihracionalizacija.

PRE vi{e od dve decenije RadivojeMiki} (1950), jedan od najboqih zna-laca na{e savremene poezije, objavioje kwigu “Pesma i mit o svetu”, o {estdotada{wih pesni~kih zbirki Novi-ce Tadi}a. Kako je kwiga ostala ma-we-vi{e nepoznata, a Tadi} do danasobjavio jo{ devet kwiga, javila se po-treba za dopuwavawem, pa je tako na-stala studija “Pesnik tamnih stva-ri”.

Lirski junaci Novice Tadi}a ~estodruguju sa ni{tavilom i, kad god su u

prilici da vrednuju svoj `ivot, oni uprvi plan stavqaju ba{ to {to se mo-`e “vezati” za “pepeo i ni{ta”, isti-~e Miki}. U gradskom prostoru, oniose}aju teskobu i nelagodnost, jer jetaj prostor vi|en ne samo kao demon-ska pozornica ve} i kao podloga zaspecifi~ni bestijarijum, koji je po-sledica sklonosti qudi da ~ine zlo,da qudima oko sebe postanu izvor pa-klenih muka. U ovoj poeziji vrlo ~e-sto sre}emo i jednu vrstu gorkog hu-mora, koji ima ciq da razobli~i,isti~e Miki}.

VI[E od ~etiri decenije SlobodanStojadinovi} (1948) ispisuje stihove,likovnu i kwi`evnu kritiku, prozu ipri~e i za to vreme objavio je, izme|uostalog, jedanaest pesni~kih zbirkiiz kojih je na~iwen reprezentativanizbor pod nazivom “Brojawe do je-dan”.

Zahvaquju}i neobi~noj sklonosti dao ozbiqnim temama raspravqa gotovonehajno i uzgredno, naj~e{}e kroz pa-rodijsku, prividno lakonsku distan-

cu, ova poezija se name}e kao doslednai istrajna obnova umetnosti igre una{em savremenom pesni{tvu. Po mi-{qewu kriti~ara Gorana Maksimo-vi}a, Stojadinovi} je po svemu osobeni atipi~an pesnik, onaj koji sumwa ipreispituje, koji je cini~an i nepri-lagodqiv. Onaj koji se poigrava sakonvencijama i razobli~ava la`i, ko-ji uvek `udi za time da pronikne uono {to je maglovito i nejasno, a we-gova lirika je izrasla u ekskluzivanglas savremenog srpskog pesni{tva.

SLOBODAN STOJADINOVI]

Izdava~: “Adresa”Strana: 207Cena: 470 dinara

HITOVI U BRITANIJI

ENI PRU KLER DAULING

Izdava~:Kompanija“Novosti” Strana: 242Cena: 390 dinara

7.

8.

9.

10.

KWIGA NEDEQE

Izdava~: “^arobna kwiga”Strana: 446Cena: 788 din.

Ubica skida skalpove

2.

1.

3.

4.

5.

Podaci:“Gardijan”

6.

Dragan BOGUTOVI]

Izdava~:“Gramatik”Strana: 231Cena: 470 dinara

Izdava~:“Simon & Schuster”Strana: 304Cena: 9,99 funti

ProsvetqeweSlobodan Stojadinovi}

“POGRE[AN TRAG” HENING MANKEL

“BELA GARDA”Mihail Bulgakov (Kompanija „Novosti“)

“LOVAC NA ZMAJEVE”Haled Hoseini („Laguna”)

“KAO I SVA RAVNICA”Nenad ^anak („YuTop agencija)

“POBEDNIK JE SAM”Paulo Koeqo („Paideia”)

“VODA IZ KAMENA”Qiqana Habjanovi}-\urovi} („Aleksandrija”)

“GLASOVI U VETRU”Grozdana Oluji} (SKZ)

“KOLIBA”Vilijam P. Jang („Laguna”)

“KONSTANTINOVO RASKR[]E”Dejan Stojiqkovi} („Laguna”)

“MARINA”Karlos Luis Safon („^arobna kwiga”)

“TAJNA”Ronda Bern („Dejadora”)

Izdava~: “Slu`beni glasnik”Strana: 161Cena: 432 dinara

Pri~a o dolasku Ali u SAD u potra-zi za novim `ivotom, i problemimana koje nailazi u poku{aju prilago-

|avawa novoj kulturi - ali i kontro-verzna analiza islama...

Frenk Sinatra poklonio je Meri-lin Monro ku~e koje pokazuje intere-

sovawe za politiku i literaturu,dar za ure|ewe enterijera, instinktepsihoanaliti~ara - a uz to pru`a ne-svakida{wi pogled na `ivot Mer-

linke i zlatno doba Holivuda...

1.

PAS MAF I WEGOVAPRIJATEQICA MERILIN

Endru O’Hagan

NOMADAjan Hirsi Ali

2.

Pri~a o novinarki koja je zauvek iz-menila svet izdava{tva kwiga za decu

i donela radost ~itawa milionimamali{ana, dok je sama poku{avala dase izbori sa emocionalnim potresimakoji su nagrizali wen privatni `ivot.

VO@WA KROZ ZEMQUPeter Hesler3.

PREVI[E TOGA ZA RE]IValeri Grov4.

Autor je 2001. polo`io test vo`weu Kini i proveo punih sedam godinavoze}i se uzdu` i popreko tom zem-

qom - od ruralnih provincija do na-jurbanijih sredina na svetu, te sro-~io ovu duhovitu pri~u o qudima i

mestima koje je video...

Ceweni psiholog i bestseler au-tor ulazi u samu sr` problema ko-ji preti da iz korena poquqa bri-tansko dru{tvo, pokazuju}i da se-bi~no pona{awe u javnom `ivotu

vu~e korene iz detiwstva,pozivaju-}i na empatiju i odgovornost.

5. SEBI^NO DRU[TVOSu Gerhart

Desih se u kr~mi punoj po~etakaGde kraj miri{e na glagolsku rimuZa stolom sa vinom rujnim od oblakaI s bogovima su{enim na dimu

Glad je kopala rovove i spletkaZanosno je plela i `ezlo i krunuPio sam polako i od svog imetkaBirah za dru`inu muziku i bunu

Kad stadoh pred kasom prinose}i `rtvuSlu~aju sudbini i wihovoj bra}iShvatih da sam model za prirodu mrtvu

I da sam u{ao i za glavu kra}iAli ne u kr~mu nego u idealGde bi i Hristos rado otvorio bal

ULASKOM u reprezentativ-nu publikaciju “Istorijascenografije i pozori{netehnologije Evrope i Ameri-

ke”, kao jedini umetnik sa ovih pro-stora, Miodrag Taba~ki je pored tripriznawa za `ivotno delo (Steriji-na nagrada, ULUPUDS-a i “JoakimVuji}”) dobio jo{ jedno, dostojno `i-votnog zna~aja i po{tovawa. U po-glavqu koje nosi naziv “U i{~ekiva-wu 21. stole}a”, na{ ugledni sceno-graf na{ao se u dru{tvu devetorosvetskih umetnika i to sa scenogra-fijom predstave “Figarova `enidbai razvod”, u izvo|ewu ansambla Na-rodnog pozori{ta u Beogradu.

Put do ovog elitnog dru{tva vo-dio je preko izlo`be u Torontu 2005.godine, na kojoj su bili vi|eni ekspo-nati Taba~kog iz predstave “Nigdjenikog nemam” CNP. Na istom mestupromovisana je i wegova rasko{namonografija, oven~ana iste godinenagradom “Zlatno pero” Ameri~koginstituta za pozori{nu tehnologiju.

- Pre dve godine obratili su mi seizdava~i “Istorije”, pozivaju}i seupravo na tu me|unarodnu izlo`buscenskog dizajna u Torontu i zamoli-li me da im dam dozvolu za kori{}e-we radova koji su kao i ostali bilidigitalno pristupa~ni - obja{wavana{ umetnik. - Bez razmi{qawa samto i uradio, a uz dozvolu (za “Nigdjenikog nemam”) poslao sam novogodi-{wu ~estitku sa scenografijom iz“Figarove `enidbe i razvoda”, kojaje u tom trenutku bila moja najnovijapredstava. Narednog dana stigla mije zahvalnica i molba da je uvrste uizbor, da bi mi nedavno po{tom sti-gla i kwiga.� Pre desetak godina ste kao jedi-

ni pozori{ni umetnik s prostorabiv{e Jugoslavije u{li u “Svetsku

enciklopediju umetnosti spektakladruge polovine 20. veka” (u izdawufrancuske ku}e “Kare”). U “Istori-ji” ste tako|e jedini predstavnikovog kraja sveta, i to od anti~kihvremena do danas?

- To je, zaista, ne{to veliko. Ali,kao kad vam se desi da stanujete u so-literu: onog momenta kada u|ete u tuzgradu i postane na neki na~in va{a,mawe je velika i zastra{uju}a...Sva-ko, pa i ovo priznawe je dobar pod-strek za rad, a prava nagrada je zapra-vo mogu}nost da se bavite poslom zakoji ste se opredelili. Priznawa nemogu da budu dominantan motiv za us-pe{nost.� Sada ste i zvani~no pravi ~ovek

za odgovor {ta mo`emo da “i{~eku-jemo” u 21. stole}u?

- To je te{ko pitawe. Bez obzira na~iwenicu da pratim zbivawa kod nasi u svetu, tek od momenta kad sam do-bio ovu kwigu u ruke, uo~avam nekakretawa i odnose kroz istoriju sce-nografije, pogotovo moderne. Ipak,veoma bi mi bilo te{ko da anali-ti~ki pri|em svom radu i prona|emono {to bih ja uvrstio u najavu 21.

veka. Imam poverewa u izdava~e iautore, ali dozvoqavam mogu}nostda je neka predstava koju sam radio upro{lom veku, tako|e mogla da nago-vesti pravac kojim }e se pozori{tekretati.� A taj pravac je...- Moj li~ni utisak je da je pozori-

{na scenografija na putu izrazitih

autorskih re{ewa i nepridr`avawaodre|enih op{tih stavova, estetika,trendova. Mislim da }e naredni pe-riod odlikovati razli~iti autor-ski personaliteti i pristupi. Kadpogledam ostale autore u poglavqu o21. veku, zajedni~ko nam je upravo toda nam ni{ta nije zajedni~ko! Osim- druga~ijeg pristupa i izraza... [tose minimalizma u scenografiji ti-~e,mislim da smo postigli maksimumi da se daqe vi{e ne mo`e i}i.� Pripadate onim umetnicima

koji se bri`qivo bave i dizajnom li~-nog imixa?

- Estetika je nerazdvojni deo svakeli~nosti koja se bavi vizuelnomumetno{}u, pa je i oko mene uvek ono{to mi vizuelno prija i ono {to vo-lim. Po~ev od viqu{ke, no`a i sal-vete, pa do otira~a za cipele. Me|u-tim, mada u pozori{tu mewam svojelikovne izraze od komada do komada,~ini mi se kad se o meni li~no radi,da sam mnogo skromniji i uzdr`ani-ji. Modu pratim i veoma me zanima,ali iznad svega zbog mog profesio-nalnog rada. Kroz modu saznajem oukusu okru`ewa u kojem se nalazim iu odnosu na to kreiram vizuelnukomponentu predstave. Kad god ra-dim u nekoj novoj sredini obilazimizloge, skupqam podatke i ako, reci-mo, zakqu~im da je moderna i aktuel-na crvena boja - ja }u znati da odlu-~im da li }u je i kako primeniti nasceni.� A na sebi?- [to se mene li~no ti~e, va`no mi

je da ne isko~im iz vremena. Toga sepla{im, jer neke stvari puno volim i~uvam, pa de ne bude ono “gle, do{ao utatinom smokingu”! Nisam rob bren-da, ali verujem da se brend ne sti~ebez razloga - to je garancija za potro-{a~a. Nemam neki ekstravagantan

ukus, dopada mi se ono {to je i drugi-ma dopadqivo. Volim stvari sa {to-som, poput viqu{ke koja ima “{i-qak” vi{i ili mawi od uobi~ajene.� Pred kojom ste premijerom?- Trenutno pred Ibzenovim “Per

Gintom” u skopskoj Albanskoj dra-mi, u re`iji Slobodana Unkovskog.Skopqe je meni dobro poznata sredi-na, prvi put sam tu, tako|e sa Unkov-skim, 1977. godine radio sam “Ham-leta” u Dramskom teatru. Kasnije suusledile mnoge dramske, operske, ba-letske, ~ak i lutkarske predstave uovom gradu. Kako je krenulo, mo`da}u jednog dana imati ve}i broj pred-stava u Makedoniji nego u Sloveni-ji. Jer, do rata sam u Hrvatskoj iSloveniji imao vi{e radova nego uSrbiji...

21

- DODATAK ”KULTURA”

20

- DODATAK ”KULTURA”

NOVOSTI • Subota, 15. maj 2010. NOVOSTI • Subota, 15. maj 2010.KULTURA

PAVIQON “Cvijeta Zu-zori}” udomio je ovihdana tek mali, aliatraktivan deo Kolek-

cije Trajkovi}: velika platna uparteru, konceptualna umetnostna galeriji. Zna~aj ove kolekci-je do{ao je do punog izra`ajaprethodnih godina kad je bilonezamislivo organizovati re-trospektive Ne{e Paripovi}a,Bore Iqovskog, Du{ana Ota{e-vi}a... i to u Muzeju savremeneumetnosti, bez pozajmice kodSlavice i Danijela Trajkovi}a.

U “Cvijeti” je stotinak rado-va iz Kolekcije koja broji vi{eod 500 dela najzna~ajnijih doma-}ih umetnika druge polovine 20.veka. No, ne samo po imenima ve}i po zna~aju dela ova kolekcijabi mogla da se do`ivi i kao pro-mi{qeni “nastavak” kolekcijeBeqanski koja je usredsre|ena naprvu polovinu pro{log stole}a.� Imate najzna~ajnija dela

umetnosti u Srbiji, po~ev od {e-ste decenije pro{log veka...

- Iz dana{we perspektive tojeste “mejn strim”, ali kad smopo~eli da stvaramo kolekciju,ti umetnici nisu bili u fokusujavnosti, nisu bili afirmisani.Ve}inu wih cenio je tek uskikrug istori~ara umetnosti, aliwihova dela nisu bila predmetpotra`we.� Vi ste in`ewer i niste se

kretali u krugu istori~ara i te-oreti~ara umetnosti pa ipak,danas izgleda kao da je iza formi-rawa zbirke stajao ekspertskitim Miodraga B. Proti}a?

- U studentskim danima dostasam vremena provodio u SKC-u,

tu sam se, na neki na~in, “infi-cirao” umetno{}u. Kolekcioni-sawe krene sasvim slu~ajno. Ku-pi se jedna ili dve slike kojimase dekori{e stan. Ali, tada supostojale galerije sa odli~nimprogramima, pre svega GalerijaDoma omladine.� Za va{u zbirku je vezano i ma-

lo mistike: u gradu se naga|a ko suvam bili savetnici, pomiwe se iSlavko Timotijevi}?!

- Zahvaquju}i Milanu Damwa-novi}u, novinaru NIN-a upoznaosam nekoliko slikara, pre svihPe|u Ne{kovi}a od kojeg sam ikupio prvu ozbiqnu sliku. Po-tom sam upoznao Kostu Bogdano-vi}a, Ne{u Paripovi}a... I mno-ge druge od kojih su neki ostavqa-li ja~i, neki ble|i utisak, {to jeuticalo i na izbor dela. Va`anuticaj na mene su imali i ~asopi-si, posebno “Moment”. Cela scenaje bila `iva, dinami~na, pa ~oveknaprosto nije mogao a da ne po`e-li da ne{to ima od tih radova.Sad se jasno vidi da je umetnost{ezdesetih, sedamdesetih, osamde-setih, devedesetih - u tzv “zatvo-renom dru{tvu” bila i boqa iinteresantnija i plodnija negoumetnost u sada{wem - “otvore-nom dru{tvu”.� Gde prestaje kupovina slika

za dekorisawe stana i po~iwe ko-lekcionisawe?

- Ve}ina se zadovoqi sa nekoli-ko slika, a oni koji se “infici-raju” kupuju i vi{e nego {to imtreba. Onda to postaje strast, na-~in `ivota.� Povodom ove izlo`be uradi-

li ste monografiju posve}enuzbirci.

- Ceo taj jednogodi{wi posaona monografiji i izlo`bi bilisu mi potrebni kao suo~avawe saonim ~emu smo bili posve}eni vi-

{e od dve decenije. Da se suo~imlicem u lice sa tom zbirkom, davidim {ta smo zapravo radili igde }emo daqe.� Gde prestaje kolekcionisawe

a po~iwe trgovina?- Nemogu}e je biti kolekcio-

nar a pri tom ne trgovati. Ve}je i kupovina dela trgovina.Tokom vremena, ~ovek neke ra-dove prevazi|e ili mu se uka`eprilika da nabavi ne{to zna-~ajniji i, naravno, proda jednoda bi kupio drugo. Mi smo pro-

dali jedno delo Tabakovi}a dabismo kompletirali Damwanovopus.� Ali, pri~a se da tr`i{te

slika ne postoji?- Ono postoji ali nije toliko

javno. Nije toliko izra`eno krozaukcije. Nema ga u galerijama.Prodaju umetnici, prodaju tr-govci, ali prodaju i kupuju i ko-lekcionari. Umesto da aukcijebudu “buvqe pijace” na wima suslike skupqe nego kod trgovacakoji nemaju prijavqene radwe,skupqe nego kod kolekcionara iumetnika. A, da ne govorim da sena aukcijama ne pojavquje novaprodukcija mladih umetnika.� Na galeriji gde ste predsta-

vili deo kolekcije konceptualneumetnosti nema Marine Abramo-vi}?

- Imali smo fotografije sawenog performansa “Ritam nu-la”, ali za wega se zainteresovaojedan wujor{ki kolekcionar. Idanas `alimo {to smo taj radprodali, ali smo novac ulo`iliu zna~ajno pro{irewe kolekcije.� “Lewin u Budimpe{ti” Ba-

linta Sombatija, trenutnoizlo`en u Boburu, jedno je od de-la iz va{e bogate zbirke koncep-tualne umetnosti s vojvo|anskelikovne scene?

- Ta dela niko nije kolekcio-nisao. Nisu ih kupovali ~ak nimuzeji. Kada smo mi nabavqaliumetni~ka dela ona nisu bilaskupa, mnoga su nabavqana u vre-me kad su nastajala. Recimo, pr-vu skulpturu Mr|ana Baji}a ku-pili smo sa jedne od wegovih pr-vih izlo`bi. Danas je kupovinadela tako velikog umetnika ve-rovatno veoma velika investi-cija koju mi sebi ne bismo moglida priu{timo.� Da li ste pomi{qali da u

nekom javnom prostoru va{a ko-lekcija stalno bude dostupnajavnosti?

- Svakodnevno razmi{qamo ka-ko da je sa~uvamo. Ali kad vidimo{ta se zbiva sa zbirkama i lega-tima koji zavr{avaju u depoimapripadne nam muka. Naravno kadbi nam grad ustupio neki pro-stor, napu{teno skladi{te ilimali proizvodni pogon - to bibilo izvodqivo.�

MIODRAG TABA^KI, JEDINI NA[ SCENOGRAF ZASTUPQEN U SVETSKOJ PUBLIKACIJI

^INI nam se da je, mo`-da, svako od nas u jed-nom trenutku bar, po-`eleo da bude deo veli-

ke, blistave mo}i carstva “sanajve}om nevidqivom vojskomna svetu”. Iz bliskog kontaktasa “Vatikanom” nastala je smelakwiga “Autonomija mi{qewa”u izdawu Kolekcija Odgovori,satkana od pitawa publicisteMilo{a Jefti}a i odgovorabiv{eg ambasadora u VatikanuDarka Tanaskovi}a. U obiqutema koje opsedaju Tanaskovi}akao evropskog intelektualca,ono {to mo`e da bude najintri-gantnije je autorovo iskustvo sakriptom “Svete Stolice” i ra-zra|en, negovani mehanizam ko-ji tu mo} odr`ava. Autor “Odgo-vora”, posmatraju}i katolici-zam bez predrasuda i bez predu-be|ewa, neoptere}eno, sagledav-{i wegove vrline i mane, i u do-

ticaju i pro`imawu sa drugimfenomenima savremenog sveta,kao {to su islam, terorizam, imnoge teme postmodernog sveta,istan~anim senzorom za nevid-qivo, otkriva odnose sila, kojese, u doba dana{we svetske “ci-vilizaciologije” squbquju ilisukobqavaju.

“Za{to ratovi i mr`wa ako jeova civilizacija do{la do svograciocentri~nog vrhunca, doneslu}enih tehnolo{ko-tehni~-kih mogu}nosti savremenog ~o-veka? Na ~emu po~ivaju stalni,vekovni sukobi me|u verama? Za-{to su pitawa mira, dobrote,milosr|a i empatije i daqe ne-dosti`an ideal qudskog moder-niteta?”, mada krajwe prirodna,postavqena pitawa mogu da za-zvu~e pretenciozno pa i pate-ti~no. No, vrhunska eruditiv-nost, skoro nevidqiva u tkawuteksta, prepokrivena velikomskromno{}u autora “Odgovo-ra”, ~ini da je “autonomija mi-{qewa”, godinama marqivo sa-kupqano i obra|ivano znawepretopqeno u mudrost, u mate-matiku `ivota, posve razumqi-vo ~itaocu i da se autor, ispi-suju}i ove stranice u isto vremei bori da povrati samopo{to-vawe svim onima koji su posled-wih 20 godina te{ko pre`ivqa-vali potrese na rubovima Bal-kana, izgubiv{i pritom dah,ritam i radost `ivota.

U ovo, vreme povr{nosti ipustopa{ja, ili kako ga autor

“Odgovora” naziva, fenomen“civilizaciologije” - globali-zacije, u kome je ~ovek motivi-san gla|u za novcem i otimawemmaterijalnih dobara, “autono-mija mi{qewa” retka je u svetumisaonog.

Dobri poznavaoci svekolikogopusa Darka Tanaskovi}a shva-ti}e da uvidi do kojih je ovajsvestrani mislilac do{ao uovoj dijalo{koj kwizi svoje naj-dubqe korene imaju i u Tanasko-vi}evoj opsesivnoj vezanosti zaarapski svet, {to je za posledi-cu imalo i prevod jedne odkqu~nih kwiga koje su, verovat-no presudno uticale na fleksi-bilnost, {irinu i nedogmati~-nost Tanaskovi}evog duhovnogsvetonazora. Re~ je o “ Kwizipouke” kwi`evnika i islamskogheroja iz 12. veka Usama IbnMunkiza, ve{tog politi~arakoji je “pokretan snagom iskre-

ne ube|enosti u vi{i smisaosopstvene misije” kako je jezgro-vito u predgovoru za “Kwigu po-uke” napisao Tanaskovi}.

Autor “Pouke” Usama IbnMunkiz ~ast smatra vrhunskomvredno{}u: “^ast, koja razumomupravqa uzdignuta je iznad `i-vota i smrti, iznad prostora ivremena”. A tamo gde ima ~asti,ima i nade. Ako nade ipak ima“... a ja duboko verujem da je ima,bar unutar vremenskih i pro-stornih me|a do kojih najdaqese`e na{e mi{qewe, onda ose-}am da je treba tra`iti upravou ovladavawu ta~kom presekaizme|u egzistencijalne nemo}ina koju je ~ovek osu|en i razum-ske mo}i koja mu je, za uzvrat,{tedro podarena. Podjednako jepotrebno izbe}i predavawe fa-talizmu, usled krhkosti i nemo-}i, a ne mawe i trijumfalisti~-ku opsenu, opijenost sopstvenomrazumskom mo}i, do`ivqenomkao svemo}. ^ovek mora po{to-vati sebe, svoje bli`we i okru-`ewe u kome `ivi trude}i seistovremeno, svako na svome po-slu i onoliko koliko najvi{emo`e, da doprinese ukupnom ra-zumevawu sveta i koracima ko-jima se ~ove~anstvo nesigurno,ali zasad ipak istrajno kre}e kaispuwewu svoje sudbine” - (Au-tonomiji mi{qewa)

Svoj sudbinski zadatak DarkoTanaskovi} ispuwava svakomsvojom kwigom, a ovom posled-wom u nizu, ponajvi{e.

“AUTONOMIJA MI[QEWA” DARKA TANASKOVI]A

Od{krinuti VatikanNajzanimqivije autorovo iskustvo sakriptom “Svete Stolice” i razra|eni

mehanizam koji tu mo} odr`ava

�

Sad se jasno vidi da je umetnost i {ezdesetih i devedesetih u

tzv “zatvorenom dru{tvu” bila i boqai interesantnija i plodnija od ove

u sada{wem, “otvorenom”

Vesna Jankovi}

Vukica Strugar

IzvoriNEKADA[WI oktobarski

saloni su kolekcionarima bilivrlo interesantni jer se moglavideti godi{wa produkcija uSrbiji. Ono {to je bila tradi-cija 40 godina sad je pretvorenou “me|unarodno op{te mesto”.Ukinuto je i vrlo zna~ajno Bije-nale mladih. SKC prakti~novi{e i ne postoji. Nekolikoprivatnih galerija koje su poprostoru ravne kroja~kim salo-nima ni ne mogu predstavqatiaktuelnu produkciju.

Ime slikeLAKO je napraviti spisak

100 autora i nabaviti po sli-ku ili dve od svakog i takonapraviti zbirku dobrih ime-na i prose~nih radova. Mismo stavqaju}i u monografijiime slike pre imena autora, ai to je posve legalno, hteli daka`emo da koliko god nam jeva`no ime autora toliko jebitno izboriti se i do}i doreprezentativnog dela. To jemo`da i najte`e.

Branka Filipovi}a nismovideli u na{oj kolekciji, alikad smo ugledali jednu wegovusliku koja je bila na Bijenaluu Veneciji - nije bilo dileme.Kupili smo je.

KolekcijeO PRIVATNIM zbirkama se ovde malo zna, ponajvi{e se

stvari prepri~avaju. Na{a zbirka je jedina koja ima monogra-fiju i sad jedan wen deo mo`e i da se vidi javno. Jo{ {ezde-setih je privatna kolekcija Urvarter u Beogradu predstavqa-la [vajcarsku, ovde me|utim niko ne prepoznaje zna~aj privat-nih kolekcija. Mi smo se jo{ u januaru stidqivo obratiliMinistarstvu kulture za pomo} oko pripremawa izlo`be alido danas nam niko nije ni odgovorio.

Kolekcionisawe mrtvih slikara, onih izme|u dva rataosim {to je problemati~no u umetni~kom smislu jer su wiho-va najboqa dela ve} zavr{ila u muzejima, problemati~no je ijer je tu re~ iskqu~ivo o profitu. Niko nije napravio reper-nu kolekciju kupuju}i mrtve slikare, ali jeste bazu za okre-tawe para. Beqanski je kupovao `ive slikare, a Smodlaka jekupovao Damwana kad je ovaj imao mawe od 30 godina...

Va`no mi je dane isko~im iz vremena

Kad god radim u novoj srediniobilazim izloge, skupqam podatkei ako, recimo, zakqu~im da je

moderna crvena boja - ja }u znatida odlu~im da li }u je i kako

primeniti na sceni

Fot

o I

. Mar

inko

vi}

Inficiraniumetno{}u

Savo Popovi}

DANIJEL TRAJKOVI] O PREDSTAVQAWU PRIVATNE KOLEKCIJE U “CVIJETI ZUZORI]”

Mil

an M

ilet

i} U

met

ni~k

i pr

ost

or p

aris

ki k

rug