Tamo gde se seku drva mora biti i iverja i to se ne može izbeći. SS GRUPENFIRER HAJNRIH MILER ŠEF GESTAPOA Mi nismo izviñači. Da smo želeli da budemo izviñači bili bismo u Izviñačkom savezu. RIČARD HELMS BIVŠI DIREKTOR CIA PRVI DEO ČOVEK IZ KAFEA CENTRAL BEČ KANCELARIJU nije bilo lako naći i namerno je tako urañeno. Smeštena je skoro na kraju uske krivudave uličice u bečkoj četvrti poznatijoj po noćnom životu nego po svojoj tragičnoj prošlosti a ulaz je obeležen jedino malom mesinganom pločom s natpisom Ratne odštete i istrage. Znatan i vrlo vidljiv sigurnosni sistem instalirala je neka nepoznata firma iz Tel Aviva. Kamera iznad ulaza preteći gleda. Niko ne može da uñe ukoliko nema zakazan sastanak i ne donese preporuku. Posetioci moraju proći kroz fino podešeni magnetometar. Torbe i aktentašne ozbiljno i spretno pregleda jedna od dve razoružavajuće lepe devojke. Jedna se zove Reveka a druga Sara. Kad uñe posetilac se u pratnji kroz klaustrofobični hodnik ispunjen tamnosivim ormarima za spise uvodi u veliku tipičnu bečku prostoriju svetlog patosa i visokih tavanica gde su police ulegnute pod težinom bezbrojnih knjiga i fascikli. Nered nalik profesorskom je privlačan mada ponekog uznemirava zelenkasto neprobojno staklo na prozorima koji gledaju na žalosno dvorište. Čovek koji ovde radi neuredan je i lako ga je prenebregnuti. Za to je posebno nadaren. Ponekad kad uñete stoji na vrhu bibliotečkih merdevina i prelistava knjigu. Obično sedi za svojim stolom obavljen dimom cigarete zadubljen u hrpu spisa I fascikli koja se izgleda nikad ne smanjuje. Na miru završi rečenicu ili nažvrlja neodreñenu belešku na margini spisa pa ustaje i pruža sitnu šaku a brze smeñe oči obasjaju posetioca. Eli Lavon skromno kaže dok se rukuje mada svi u Beču znaju ko je na čelu Ratnih odšteta i istraga. Da nije Lavonovog čuvenog ugleda njegov bi izgled košulja stalno umrljana pepelom otrcani crvenkasti džemper na raskopčavanje s ojačanjima na laktovima i odrpanim porubom delovao uznemiravajuće. Neki pretpostavljaju da Lavon nema dovoljno sredstava drugi za njega misle da je asketa ili čak pomalo lud. Jedna žena koja je htela pomoć pri povraćaju imovine od jedne švajcarske banke zaključila je da Lavon pati od nepovratno slomljenog srca. Kako drugačije

objasniti to da se nikad nije ženio? Ucveljeni izraz koji se ponekad vidi kad on misli da ga niko ne gleda? Ma šta da pretpostavlja posetilac ishod je obično isti. Većina ga se čvrsto drži plašeći se da im ne odlebdi. Pokaže vam da sednete na udobnu sofu. Zamoli devojke da mu ne prebacuju telefonske pozive a zatim spoji palac i kažiprst i prinese ih ka ustima. Kafu molim. Kad se dovoljno odmaknu da posetioci ne mogu da ih čuju devojke se raspravljaju na koju je red. Reveka je Izraelka iz Haife maslinaste kože crnooka tvrdoglava i vatrena. Sara je imućna američka Jevrejka iz programa Bostonskog univerziteta za proučavanje holokausta umnija od Reveke te stoga i strpljivija. Nije joj strano da posegne za obmanom ili čak otvorenom laži ne bi li izbegla posao za koji smatra da joj je ispod časti. Reveku iskrenu i temperamentnu lako je nadmudriti pa je obično Reveka ta koja tresne srebrni poslužavnik na stočić za kafu i zlovoljno se povuče. Lavon nema osmišljeni obrazac po kojem vodi svoje sastanke. Dopušta da posetilac odredi tok Ne smeta mu da odgovara na pitanja o samom sebi i ukoliko mora objašnjava kako se dogodilo da se izuzetno darovit izraelski mladi arheolog opredelio da prebira po nezavršenim poslovima holokausta umesto po nemirnom tlu svoje otadžbine. Meñutim njegova voljnost da razgovara o svojoj prošlosti ide samo dotle. Ne priča posetiocima da je jedno kraće vreme početkom sedamesetih radio za poznatu izraelsku obaveštajnu službu. Ni da ga i dalje smatraju najboljim čovekom za uličnu prismotru koga je služba ikad imala. Ili da dvaput godišnje kad ode u Izrael da vidi ostarelu majku posećuje dobro obezbeñenu zgradu u severnom delu Tel Aviva gde svoje tajne odaje novom naraštaju. U službi se o njemu govori kao o Duhu. Njegov mentor čovek po imenu Ari Šamron uvek je govorio da Eli Lavon ume da nestane dok se rukujete s njim. To nije bilo daleko od istine. Pred svojima je tih jednako kao i pored ljudi koje je uhodio za Šamrona. Cigarete puši jednu za drugom ali uzdržaće se ukoliko to smeta gostu. Budući da je poliglota sluša posetioce na kojem god jeziku im je zgodnije da se izražavaju. Pogled mu je saosećajan i staložen premda je moguće primetiti kako iza tih očiju delovi slagalice dolaze na svoje mesto. Ne postavlja pitanja dok posetilac ne iznese svoj slučaj. Njegovo vreme je dragoceno i odluke brzo donosi. Zna kad je u stanju da pomogne. Zna i kada je bolje ne dirati prošlost. Ako prihvati vaš slučaj traži mali novčani iznos za finansiranje početnih faza istrage. To čini s primetnom nelagodom a ukoliko ne možete da platite potpuno se odriče nadoknade. Glavninu operativnih sredstava prima od darodavaca ali Ratne odštete teško da su profitabilno preduzeće pa je Lavon u hroničnoj novčanoj oskudici. Izvor njegovih sredstava je sporno pitanje u izvesnim krugovima u Beču gde ga grde kao spoljnog smutljivca koga finansira meñunarodna jevrejska zajednica i koji stalno gura nos tamo gde mu nije mesto. U Austriji bi mnogi voleli da Ratne odštete zauvek zatvore svoja vrata. Upravo zbog takvih Eli Lavon provodi dane iza zelenkastih stakala otpornih na metke. U snežno veče početkom januara Lavon je bio sam u kancelariji pognut nad

hrpom fascikli. Tog dana nije bilo posetilaca. U stvari proteklo je mnogo dana otkako je Lavon prihvatio poslednji sastanak pošto je gotovo sve svoje vreme posvetio jednom jedinom slučaju. U sedam sati je Reveka provirila kroz vrata. Gladne smo reče bez ikakvog uvoda što je tipično za Izraelce. Daj nam nešto da jedemo. Iako zadivljujućeg pamćenja Lavon je često zaboravljao na hranu. Ne dižući pogled sa spisa mahnuo je olovkom po vazduhu kao da piše Spremi mi spisak Reveka. Trenutak kasnije zatvorio je fasciklu i ustao. Gledao je kroz prozor i posmatrao kako sneg lagano pada po crnim ciglama u dvorištu. Zatim je obukao kaput dvaput obmotao šal oko vrata i na glavu s proreñenom kosom staviokapu. Hodnikom je otišao do sobe u kojoj su devojke radile. Revekin sto je bio zatrpan nemačkim vojnim fasciklama; Sara večiti diplomac krila se iza hrpe knjiga. Svañale su se kao i obično. Reveka je htela indijsku hranu iz restorana koji se nalazio odmah s druge strane Dunavskog kanala; Sara je žudela za pastom iz italijanskog kafea u Karntnerštrase. Ne obraćajaći pažnju na njih Lavon je proučavao novi računar na Sarinom stolu. Kad je to stiglo? reče prekidajući im raspravu. Jutros. Zašto imamo novi računar? Zato što si stari kupio kad su još Habzburgovci vladali Austrijom. Jesam li odobrio kupovinu novog računara? Pitanje nije bilo preteče. Devojke su vodile kancelariju. Papiri su mu stavljani pod nos i obično ih je potpisivao i ne gledajući. Ne Eli nisi ti odobrio kupovinu. Moj otac je platio računar. Lavon se osmehnu. Tvoj otac je velikodušan čovek. Molim te zahvali mu u moje ime. Devojke nastaviše svoju raspravu. Kao i obično resile su je u Sarinu korist. Reveka je napravila spisak i pretila da će je prikačiti na Lavonov rukav. Umesto toga ugurala mu ga je u džep kaputa i blago ga gurnula da krene. I nemoj usput da piješ kafu reče. Umiremo od gladi. Izaći iz zgrade Ratnih odšteta i istraga bilo je gotovo jednako teško kao i u nju ući. Lavon je ukucao niz brojeva u tastaturu na zidu pored ulaza. Kad se oglasio zvuk otvorio je unutrašnja vrata i ušao u sigurnosnu odaju. Spoljna vrata se neće otvoriti dok ne proñe deset sekundi od zatvaranja unutrašnjih. Lavon prisloni lice uz neprobojno staklo i pogleda napolje. Na suprotnoj strani ulice skriven u senci na početku uskog prolaza stajao je čovek širokih ramena sa šeširom i u nepromočivom kišnom mantilu. Eli Lavon nije mogao da hoda ulicama Beča ili nekog drugog grada a da gotovo ritualno ne proverava prati li ga ko i da ne primećuje lica koja se prečesto pojavljuju u previše različitih situacija. Bila je to profesionalna deformacija. Čak i izdaleka čak i pri slaboj svetlosti znao je da je ovog čoveka s druge strane ulice poslednjih dana video u nekoliko navrata. Prebirao je po pamćenju gotovo kao bibliotekar po karticama dok se nije setio

prilika u kojima gaje video. Da tako je. Judenplac pre dva dana. Ti si me pratio pošto sam popio kafu s onim novinarom iz Amerike. Zatim se setio druge prilike. Prozor bara u Šterngase. Isti muškarac bez šešira opušteno gleda iznad krigle piva kako Lavon žuri po biblijskom potopu posle sasvim propalog dana u kancelariji. Malo duže je trajalo dok se nije prisetio treće prilike ali je ipak uspeo. Tramvaj broj dva večernja gužva. Lavona je uz vrata prikovao rumeni Bečlija koji miriše na kobasice i kajsijevaču. Čovek sa šeširom je nekako uspeo da sedne i mirno je čistio nokte odsečkom tramvajske karte. On je čovek koji uživa u čišćenju pomislio je tada Lavon. Možda zarañuje čisteći. Lavon se okrenu i pritisnu interfon. Niko se nije javio. Hajdemo devojke. Ponovo pritisnu dugme pa se osvrnu. Muškarac u kišnom mantilu sa šeširom više nije bio tu. Sa zvučnika se začu glas. Reveka. Jesi li već izgubio spisak Eli? Lavon palcem pritisnu dugme. Izlazite! Smesta! Posle nekoliko sekundi Lavon je čuo bat koraka u hodniku. Devojke se pojaviše od njega razdvojene staklenim zidom. Reveka je mirno ukucavala šifru. Sara je ćutke stajala pored nje s rukom na staklu očiju uprtih u Lavonove. Uopšte se nije sećao zvuka eksplozije. Reveku i Saru je progutala vatrena kugla a zatim ih je odneo udarni talas. Vrata su izletela napolje. Lavon je odleteo uvis kao dečja igračka raširenih ruku leña izvijenih kao kod gimnastičara. Njegov let je bio poput sna. Osetio je kako se okreće. Nije se sećao udarca. Znao je samo da leži na leñima u snegu i da po njemu kao grad pada slomljeno staklo. Moje devojke šapnuo je dok je polako tonuo u tamu. Moje lepe devojke. VENECIJA CRKVA je bila mala od terakote grañena za siromašnu parohiju sestiere Kanareño. Restaurator zastade pored bočnog ulaza iznad kojeg je u divnoj srazmeri urañena lineta i izvadi ključeve iz džepa nepromočive jakne. Otključao je hrastova vrata ukrašena velikim klinovima i ušao. Obraze mu pomilova dašak hladnog vazduha prepun mirisa vlage i starog voska od sveca. Načas je nepomično zastao u polutami a zatim krenuo prijatnim crkvenim brodom u obliku ravnokrakog krsta ka malenoj kapeli svetog Jeronima na desnoj strani crkve. Restaurator se kretao lako naizgled bez ikakvog napora. Blaga isturenost njegovih nogu upućivala je na brzinu i siguran korak. Dugo lice sužavalo se ka bradi a tanki nos je izgledao kao istesan od drveta. Jagodice su mu bile široke a u nemirnim zelenim očima nazirao se nagoveštaj ruskih stepa. Crna kratko podšišana kosa na slepoočnicama bila je prošarana sedim vlasima. Bilo je to lice koje je moglo poticati s mnogih mesta što je restaurator uz svoj dar za jezike valjano koristio. U Veneciji je bio poznat kao Mario Delvekjo. To mu nije bilo

pravo ime. * Fr. lunette kod nas luneta ili lineta polukružni deo iznad vrata ili prozora oivičen kamenim okvirom oslikan ili ukrašen reljefom; mali prozor na svodu ili iznad vrata u obliku polumeseca. (Prim. prev.) Oltarsku ikonu zaklanjala je skela prekrivena nepromočivim platnom. Restaurator se uhvatio za aluminijsku cev i nečujno popeo. Platforma na kojoj je radio izgledala je isto kako ju je prethodnog popodneva ostavio tu su mu stajali četkice i paleta pigmenti i rastvarači. Uključio je niz fluorescentnih lampi. Slika poslednja velika oltarska ikona Đovanija Belinija blistala je pod jakim svetlom. S leve strane stoji sveti Kristofer a na ramenima mu sedi mali Hrist. Na suprotnoj strani je sveti Luj od Tuluze s biskupskim obeležjima štapom u ruci i kapom na glavi i ogrtačem od crvenog i zlatnog brokata koji mu pada s ramena. Iznad svega toga u drugoj naporednoj ravni ispred otvorene Knjige psalama sedi sveti Jeronim okružen treperavim plavim nebom prošaranim sivosmeñim oblacima. Sveci su jedan od drugog izdvojeni stoje sami pred Bogom toliko samotni da ih je gotovo bolno gledati. Ovo zadivljujuće delo naslikao je osamdesetogodišnjak. Restaurator je nepomično stajao ispred visoke ploče kao četvrta figura koju je oslikala Belinijeva vesta ruka i prepuštao se prizoru. Posle nekoliko trenutaka izlio je malo rastvarača na paletu dodao pigment pa razredio mešavinu arkosolvom dok nije postigao odgovarajuću gustinu i boju. Zatim je ponovo pogledao sliku. Toplina i raskoš boja navele su istoričara umetnosti Rajmonda van Marlea na zaključak da je ovo delo Ticijanovih ruku. Uz sve dužno poštovanje Van Marle je napravio žalosnu grešku smatrao je restaurator. Retuširao je dela obojice umetnika i poznavao njihove poteze četki-com kao bore oko roñenih očiju. Oltarska slika u crkvi svetog Jovana Zlatoustog bio je rad Belinija i nikog drugog do Belinija. Osim toga u vreme kad je nastala Ticijan je očajnički nastojao da zauzme Belinijevo mesto najznačajnijeg venecijanskog slikara. Restaurator je iskreno sumnjao da bi Đovani pozvao mla-dog tvrdoglavog Ticijana da mu pomaže u tako važnom poslu. Van Marle bi da je sve dobro proučio poštedeo sebe neprijatnosti zbog ovako besmislenog stava. Restaurator je spustio uveličavajući vizir i usredsredio se na ružičastu tuniku svetog Kristofera. Slika je bila izložena višedecenijskom nemaru velikim temperaturnim razlikama i stalnom uticaju dima tamjana i sveca. Kristoferova odeća izgubila je mnogo od prvobitnog sjaja a videla su se oštećenja od pentimenti koji su izbijali na površinu.* Restaurator je dobio dozvolu da izvrši opsežnu popravku. Njegov zadatak bio je da povrati slici prvobitnu slavu. Pri tom je morao da se potrudi da to izvede tako da slika ne deluje kao da ju je jeftino i na brzinu uradio falsifikator. Ukratko želeo je da doñe i ode ne ostavivši traga o svom prisustvu da se čini kao da je retuširanje obavio Belini lično. Dva sata je restaurator sam radio a tišinu su narušavali samo bat koraka koji je dopirao s ulice i zveket podizanja aluminijumskih zaštitnih rolovrata. Prekidanja su počela u deset sati kad je pristigla Adrijana Zineti u Veneciji čuvena po

veštini s kojom je umela da očisti oltar. Provirila je iza restauratorovog zastora i poželela mu ugodno jutro. Ometen u radu podiže uveličavajući vizir i pogleda preko ivice platforme. Adrijana se namestila tako da je bilo nemoguće izbeći pogled na njen dekolte i izuzetne grudi. Restaurator ozbiljno klimnu glavom posmatrajući je kako se sigurna poput mačke uspinje uz skelu. Adrijana je znala da on živi sa drugom ženom Jevrejkom iz starog geta ali je ipak u svakoj prilici flertovala s njim kao da će još jedan privlačan pogled ili još jedan slučajan dodir biti upravo onaj koji će mu srušiti odbranu. Ipak zavideo joj je na jednostavnosti s kojom je gledala na svet. Adrijana je volela umetnost venecijansku hran u i da je muškarci obožavaju. Izuzev toga za malo šta je marila. Zatim je došao mladi restaurator po imenu Antonio Politi s naočarima za sunce i reklo bi se mamuran rok zvezda * Ital. pentimento (mn. pentimenti) u slikarstvu skica crtež ili donji sloj preko kojeg je slikano i koji s vremenom izbija na površinu. (Prim. prev.) koja stiže na još jedan intervju koji bi najradije otkazao. Antonio se nije potrudio da restauratoru poželi dobro jutro. Jedan drugog nisu voleli. U projektu Zlatousti Antonio je bio zadužen za glavnu oltarsku sliku Sebastijana del Pjomba. Restaurator je verovao da mladić za to nije spreman i svake večeri pre no što bi otišao iz crkve potajno bi se peo na Antonijevu platformu da proveri šta je uradio. Frančesko Tijepolo voña projekta Sveti Jovan Zlatousti poslednji je stigao teška koraka bradat raspojasane bele košulje i svilenog šala oko snažnog vrata. Na venec ijanskim ulicama turistima bi se često učinilo da je on Lučano Pavaroti. Venecijanci su retko pravili takvu grešku jer je Frančesko Tijepolo vodio najuspešnije preduzeće za restauracije u čitavoj oblasti Veneto. U venecijanskim umetničkim krugovima Tijepolo je bio institucija. Buongiorno zapevao je Tijepolo dubokim glasom koji je odjekivao visoko u centralnoj kupoli. Zgrabio je restauratorovu platformu golemom šakom i snažno je zatresao. Restaurator sličan gargojlu poviri sa strane. Zamalo da mi uništiš sve što sam ćelo jutro radio Frančesko. Zato koristimo izolacioni lak. Tijepolo podiže belu papirnu kesu uvis. Cornetto? Popni se. Tijepolo zaglavi nogu na prvu prečku skele i podiže se. Restaurator je slušao kako se aluminijske cevi naprežu pod Tijepolovom ogromnom težinom. Tijepolo otvori kesu pruži jedan cornetto sa bademima restauratoru a sam uze drugi. U jednom zalogaju je pojeo pola. Restaurator je sedeo na platformi dok su mu noge visile preko ivice. Tijepolo je stajao ispred oltarske slike i pažljivo posmatrao njegov rad. Da ne znam mislio bih da se sinoć ovamo ušunjao stari Đovani i sam naneo novu boju.To i jeste cilj Frančesko. Jeste ali samo retki imaju dar da u tome zaista uspeju. Ostatak cornetto mu nestade u ustima. Otresao je šećer u prahu s brade. Kad će biti gotovo? Za tri meseca možda četiri.

S moje tačke gledišta bolje za tri nego za četiri. Ali bože sačuvaj da požurujem velikog Marija Delvekja. Ima li planova za putovanje? Restaurator besno pogleda Tijepola preko cornetto i lagano odmahnu glavom. Pre godinu dana je bio prisiljen da Tijepolu oda svoje pravo ime i zanimanje. Italijan je to poverenje opravdao i nikad nikome nije otkrio taj podatak mada je s vremena na vreme kad su bili sami i dalje molio restauratora da kaže nekoliko reci na hebrejskom samo da bi se podsetio da je legendarni Mario Delvekjo zapravo Gabrijel Alon Izraelac iz Doline Jezrel. Po krovu crkve iznenada zadobova pljusak. S vrha platforme visoko u apsidi kapele kiša je zvučala kao bubnjanje doboša. Tijepolo podiže ruke prema nebesima kao da ponizno moli. Još jedna oluja. Bog neka nam pomogne. Kažu da će aqua alta uskoro dostići metar i po. Nisam se ni od prošle osušio. Volim ovaj grad ali čak ni ja ne znam koliko ću još ovo moći da izdržim. Bila je posebno teška sezona visoke vode. Venecija je poplavljena više od pedeset puta a do kraja zime ostala su još tri meseca. Gabrijelova kuća je poplavljena toliko puta da je sve morao iz prizemlja da premesti i stavi vodootporne barijere oko vrata i prozora. Umrećeš u Veneciji baš kao i Belini reče Gabrijel. A ja ću te sahraniti ispod čempresa na San Mikele u ogromnoj kripti kako dolikuje čoveku tvojih postignuća. Tijepolu se izgleda ova slika dopala iako je znao da će i on kao i većina savremenih Venecijanaca morati da bude nedostojno sahranjen na kopnu. A ti Mario? Gde ćeš ti umreti? Uz malo sreće to će biti u vreme i na mestu koje ću sam odabrati. To je najbolje čemu se čovek poput mene može nadati. Učini mi samo jednu uslugu. Koju? Tijepolo je razgledao oštećenu sliku. Završi oltarsku sliku pre nego što umreš. Duguješ to Đovaniju. NEKOLIKO MINUTA POSLE ČETIRI SATA oglasiše se s vrha bazilike San Marko sirene za poplavu. Gabrijel je žurno očistio četkice i paletu ali kad je sišao sa skele i crkvenim brodom prišao glavnom ulazu ulicom je već tekla voda visine preko deset centimetara. Vratio se unutra. Kao i većina Venecijanaca i on je imao nekoliko pari gumenih čizama koje je držao na nekoliko strateških tačaka kako bi ih odmah imao na raspolaganju. Par koji je čuvao u crkvi bile su njegove prve gumene čizme. Pozajmio mu ih je Umberto Konti najveći venecijanski restaurator kod koga je Gabrijel šegrtovao. Gabrijel je bezbroj puta pokušao da mu ih vrati ali Umberto nikad nije hteo da ih uzme. Zadrži ih Mario kao i umeće koje sam ti dao. Dobro će ti poslužiti veruj mi. Navukao je Umbertove izbledele stare čizme i ogrnuo se zelenim nepromočivim pončom. Sledećeg trenutka je do pola listova u vodi gacao kroz Salicada San

Đovani Krizostomo kao maslinastomrki duh. Na Strada Nova je gradska higijenska služba tek trebalo da postavi drvene brodske stepenice zvane passerelle loš znak Gabrijel je znao jer to znači da se očekuje toliko snažna poplava da ćepasserelle otplutati. Kad je stigao na Rio Tera San Leonardo voda mu je stigla skoro do vrha čizama. Skrenuo je u uličicu u kojoj se nije čulo ništa izuzev šljiskanja vode i stigao do privremenog pešačkog mosta preko Rio di Geto Nuovo. Grupa neosvetljenih stambenih zgrada uzdizala se pred njim značajnih jer su bile više od svih ostalih u Veneciji. Pregazio je preplavljeni prolaz i izašao na veliki trg. Mimoišao se s dva bradata studenta ješive koji su preko poplavljenog trga na prstima išli ka sinagogi a rese njihovih tallit katan su im visile uz nogavice.* Skrenuo je levo i prišao vratima s brojem 2899. Na maloj mesinganoj ploči je pisalo: COMUNITA EBRAICA Dl VENEZIA JEVREJSKA ZAJEDNICA VENECIJE. Zazvonio je i s interfona se začu glas starice. Mario je. Ona nije ovde. Gde je? Pomaže u knjižari. Jedna od devojaka se razbolela. Ušao je u stakleni dovratak nekoliko koraka dalje i navukao kapuljaču. Sleva mu je bio ulaz u najskromniji muzej u getu; zdesna ugodna mala knjižara topla i sjajno osvetljena. Devojka kratke plave kose sedela je na visokoj stolici za pul-tom žurno prazneći kasu pre nego što je zalazak sunca spreči da rukuje novcem. Zvala se Valentina. Nasmešila se Gabrijelu i vrhom olovke pokazala prema velikom izlogu koji se protezao od patosa do tavanice i gledao na kanal. Žena je četvoronoške skupljala vodu koja je procurila kroz navodno nepropusne šavove kojima je staklo spojeno. Bila je upadljivo lepa. Rekao sam im da ovi šavovi neće izdržati reče Gabrijel. Bilo je to pravo bacanje novca. Kjara oštro podiže pogled. U tamnoj i kovrdžavoj kosi bleskali su joj se crvenkasti i kestenjasti pramenovi. Jedva sputana šnalom na potiljku neobuzdano joj se rasula po ramenima. Oči boje prženog šećera bile su joj prošarane zlatnim tačkicama. Menjale su boju u zavisnosti od njenog raspoloženja. Ne stoj tu kao idiot. Doñi ovamo i pomozi mi. Ne očekuješ valjda od čoveka mojih sposobnosti... Beli peškir natopljen vodom bačen iznenañujućom snagom i preciznošću pogodi ga posred grudi. Gabrijel ga iscedi * Hebr. tallit katan mali talit molitveni ogrtač. (Prim. prev.) u kofu i kleknu pored nje. U Beču je eksplodirala bomba prošaputa Kjara usana stisnutih uz Gabrijelov vrat. Došao je. Želi date vidi. VODA je zapljuskivala ulični ulaz kuće na kanalu. Kad je Gabrijel otvorio vrata voda se zatalasa po mermernom hodniku. Pogledom obuhvati štetu a zatim umorno krenu stepenicama za Kjarom. Dnevna soba bila je u dubokoj senci.

Starac je stajao u kišom poprskanom prozoru koji gleda na kanal nepomičan kao figura s Belinijeve slike. Na sebi je imao tamno poslovno odelo i srebrnu kravatu. Ćelava glava mu je imala oblik metka; lice veoma preplanulo i puno pukotina i vijuga izgledalo je kao isklesano iz pustinjske stene. Gabrijel mu priñe. Starac ga nije primetio. Umesto toga posmatrao je dizanje vode u kanalu fatalistički namrštenog lica kao da prisustvuje početku Velikog potopa koji stiže da uništi zlo u čoveku. Gabrijel je znao da će ga Ari Šamron obavestiti o nečijoj smrti. Smrt je s njima bila od početka i smrt je ostala temelj njihovog odnosa. VENECIJA U HODNICIMA i konferencijskim salama izraelskih obaveštajnih službi Ari Šamron je bio legenda. I zaista njega je iskovala služba. Prodirao je u kraljevske dvorove krao tajne tiranima i ubijao neprijatelje Izraela ponekad i golim rukama. Svoj krunski uspeh ostvario je jedne kišne noći maja 1960. godine u bednom predgrañu na severu Buenos Ajresa kad je skočio sa zadnjeg sedišta automobila i zgrabio Adolfa Ajhmana. Septembra 1972. premijer Golda Meir mu je naredila da pronañe i pobije palestinske teroriste koji su oteli i ubili jedanaest Izraelaca na Olimpijskim igrama u Minhenu. Gabrijel tada student Umetničke škole Betsalel u Jerusalimu koji je mnogo obećavao nevoljno se pridružio Šamronovoj operaciji prikladnog tajnog naziva Božji gnev. U hebrejskom rečniku operacije Gabrijel je bio aleph asasin. Naoružan jedino beretom kalibra dvadeset dva u potaji je ubio šestoro ljudi. Šamronova karijera nije bila glatki uspon uz stepenice slave. Usput je bilo dubokih dolina i pogrešnih putovanja po operativnom pustopolju. Stekao je ugled čoveka koji najpre puca pa onda razmišlja o posledicama. Nestalni temperament bio mu je jedna od najvećih odlika. Taj temperament je izazivao strah podjednako i kod prijatelja i kod neprijatelja. Neki političari nisu podnosili Šamronovu nepostojanost. Rabin je često izbegavao njegove pozive plašeći se vesti koje će rmožda čuti. Pereš ga je smatrao primitivnim i prognao ga je u judejsku divljinu u penziju. Barak je kad je Kancelarija počelai da tone Šamrona rehabilitovao i vratio ga da spase brod. Zvanično je sada bio u penziji a njegova voljena Kancelarija u rukama potpuno modernog i nečasnog tehinokrate Leva. Ali u mnogim krugovima Šamron će uvek biti Memuneh glavni. Trenutni premijer mu je stari prijatelj i sapurtnik. Šamronu je dao neodreñenu titulu i taman toliko autoritet.a da od sebe pravi opštu napast. Neki iz Bulevara kralja Saula su se kleli da se Lev potajno moli da Šamron brzo umre i da se Šamron tvrdoglavi Šamron čelične volje održava u životu samo da bi njega mučio. Sada stojeći ispred prozora Šamron je staloženo rekao Gabrijelu šta zna o dogañajima u Beču. Prethodne večeri je eksplodirala bomba u Ratnim odštetarma i istragama. Eli Lavon je u dubokoj komi u jedinici za intenzivnu

negu u Bečkoj opštoj bolnici a izgledi da preživi su u najboljem slučaju jedan prema dva. Njegove dve asiste ntkinje Reveka Gazit i Sara Grinberg poginule su u eksploziji. Odgovornost za napad preuzeo je ogranak Bin Ladenove organizacije Al Kaida nepoznata grupa pod nazivom Islamske borbene ćelije. Šamron je s Gabrijelom razgovarao na engleskom svojim ubistvenim naglaskom. U venecijanskoj kući na kanalu hebrejski nije bio dozvoljen. Kjara je u dnevnu sobu unela kafu i rugelach* i smestila se izmeñu Gabrijela i Šamrona. Od njih troje trenutno je jedino Kjara bila u službi Kancelarije. U svojstvu bat leveyha njen rad * Rugelach hebr. kiflice od testa koje se prave sa krem sirom ili češće bez mlečnih dodataka pa se jedu uz jela od mesa ili posle njih. Pune se orasima suvim grožñem čokoladom marcipanom ili džemom od kajsija. (Prim. prev.) je podrazumevao ulogu ljubavnice ili supruge operativca. Kao i sve osoblje Kancelarije bila je obučena za fizičku borbu i upotrebu oružja. Činjenica da je na poslednjem ispitu iz pucanja osvojila više poena od Gabrijela bila je izvor odreñene napetosti u njihovom domaćinstvu. Njeni tajni zadaci često su zahtevali izvesnu intimnost sa partnerom kao što je pokazivanje prisnosti u restoranima i noćnim klubovima i spavanje u istom krevetu u hotelskim sobama ili sigurnim kućama. Romanse izmeñu operativaca i agenata koji su ih pratili zvanično su bile zabranjene ali Gabrijel je znao da ih život u malom prostoru i stres koji prati rad na terenu često zbližava. I sam je jednom imao vezu sa svojom bat leveyha dok je bio u Tunisu. Ona je bila prelepa Jevrejka iz Marselja zvala se Žaklin Delakroa i ta veza mu je bezmalo uništila brak. Kad bi Kjara odsustvovala Gabrijel bi je često zamišljao u krevetu sa drugim muškarcem. Premda nije bio sklon ljubomori potajno je željno iščekivao dan kada će u Bulevaru kralja Saula odlučiti da je terenski rad za Kjaru preopasan. Ko tačno predstavlja Islamske borbene ćelije? upita. Šamron napravi grimasu. Uglavnom sitni operativci aktivni u Francuskoj i još ponekim evropskim zemljama. Vole da pale sinagoge skrnave jevrejska groblja i tuku jevrejsku decu na ulicama Pariza. Ima li ičeg korisnog u izjavi o preuzimanju odgovornosti? Šamron odmahnu glavom. Uobičajeno baljezganje o nevoljama Palestinaca i uništenju cionističke tvorevine. Najavljuju se neprestani napadi na jevrejske ciljeve u Evropi do osloboñenja Palestine. Lavonova kancelarija je bila tvrñava. Kako je grupa koja koristi Molotovljeve koktele i konzerve boje u spreju uspela da ubaci bombu u Ratne odštete i istrage? Šamron prihvati solju od Kjare. U austrijskoj državnoj policiji još nisu sigurni ali veruju da je bomba možda bila nisu podnosili Šamronovu nepostojanost. Rabin je često izbegavao njegove pozive plašeći se vesti koje će možda čuti. Pereš ga je smatrao primitivnim i prognao ga je u judejsku divljinu u penziju. Barak je kad je Kancelarija počela

da tone Šamrona rehabilitovao i vratio ga da spase brod. Zvanično je sada bio u penziji a njegova voljena Kancelarija u rukama potpuno modernog i nečasnog tehnokrate Leva. Ali u mnogim krugovima Šamron će uvek biti Memuneh glavni. Trenutni premijer mu je stari prijatelj i saputnik. Šamronu je dao neodreñenu titulu i taman toliko autoriteta da od sebe pravi opštu napast. Neki iz Bulevara kralja Saula su se kleli da se Lev potajno moli da Šamron brzo umre i da se Šamron tvrdoglavi Šamron čelične volje održava u životu samo da bi njega mučio. Sada stojeći ispred prozora Šamron je staloženo rekao Gabrijelu šta zna o dogañajima u Beču. Prethodne večeri je eksplodirala bomba u Ratnim odštetama i istragama. Eli Lavon je u dubokoj komi u jedinici za intenzivnu negu u Bečkoj opštoj bolnici a izgledi da preživi su u najboljem slučaju jedan prema dva. Njegove dve asistentkinje Reveka Gazit i Sara Grinberg poginule su u eksploziji. Odgovornost za napad preuzeo je ogranak Bin Ladenove organizacije Al Kaida nepoznata grupa pod nazivom Islamske borbene ćelije. Šamron je s Gabrijelom razgovarao na engleskom svojim ubistvenim naglaskom. U venecijanskoj kući na kanalu hebrejski nije bio dozvoljen. Kjara je u dnevnu sobu unela kafu i rugelach* i smestila se izmeñu Gabrijela i Šamrona. Od njih troje trenutno je jedino Kjara bila u službi Kancelarije. U svojstvu bat leveyha njen rad * Rugelach hebr. kiflice od testa koje se prave sa krem sirom ili češće bez mlečnih dodataka pa se jedu uz jela od mesa ili posle njih. Pune se orasima suvim grožñem čokoladom marcipanom ili džemom od kajsija. (Prim. prev.) je podrazumevao ulogu ljubavnice ili supruge operativca. Kao i sve osoblje Kancelarije bila je obučena za fizičku borbu i upotrebu oružja. Činjenica da je na poslednjem ispitu iz pucanja osvojila više poena od Gabrijela bila je izvor odreñene napetosti u njihovom domaćinstvu. Njeni tajni zadaci često su zahtevali izvesnu intimnost sa partnerom kao što je pokazivanje prisnosti u restoranima i noćnim klubovima i spavanje u istom krevetu u hotelskim sobama ili sigurnim kućama. Romanse izmeñu operativaca i agenata koji su ih pratili zvanično su bile zabranjene ali Gabrijel je znao da ih život u malom prostoru i stres koji prati rad na terenu često zbližava. I sam je jednom imao vezu sa svojom bat leveyha dok je bio u Tunisu. Ona je bila prelepa Jevrejka iz Marselja zvala se Žaklin Delakroa i ta veza mu je bezmalo uništila brak. Kad bi Kjara odsustvovala Gabrijel bi je često zamišljao u krevetu sa drugim muškarcem. Premda nije bio sklon ljubomori potajno je željno iščekivao dan kada će u Bulevaru kralja Saula odlučiti da je terenski rad za Kjaru preopasan. Ko tačno predstavlja Islamske borbene ćelije? upita. Šamron napravi grimasu. Uglavnom sitni operativci aktivni u Francuskoj i još ponekim evropskim zemljama. Vole da pale sinagoge skrnave jevrejska groblja i tuku jevrejsku decu na ulicama Pariza. Ima li ičeg korisnog u izjavi o preuzimanju odgovornosti? Šamron odmahnu glavom. Uobičajeno baljezganje o nevoljama Palestinaca i

uništenju cionističke tvorevine. Najavljuju se neprestani napadi na jevrejske ciljeve u Evropi do osloboñenja Palestine. Lavonova kancelarija je bila tvrñava. Kako je grupa koja koristi Molotovljeve koktele i konzerve boje u spreju uspela da ubaci bombu u Ratne odštete i istrage? Šamron prihvati solju od Kjare. U austrijskoj državnoj policiji još nisu sigurni ali veruju da je bomba možda bila sakrivena u računar koji je ranije u toku dana dopremljen u kancelariju. Verujemo li mi da su Islamske borbene ćelije sposobne da sakriju bombu u računar i prokrijumčare je u bezbednu zgradu u Beču? Šamron je žustro promešao šećer u kafi i polako odmahnuo glavom. Pa ko je to onda uradio? Očigledno je da bih i ja voleo da znam odgovor na to pitanje. Šamron je skinuo sako i zavrnuo rukave. Poruka je bila nedvosmislena. Gabrijel skrenu pogled sa Šamrona koji ga je posmatrao ispod nadvijenih veña i pomisli na poslednji put kad ga je starac poslao u Beč. Bilo je to januara 1991. Kancelarija je doznala da irački obaveštajac koji je radio u gradu namerava da na izraelske ciljeve izvrši niz terorističkih napada koji će se poklopiti sa prvim ratom u Persijskom zalivu. Šamron je Gabrijelu naredio da prati Iračanina i uko-liko bude potrebno preduzme preventivne radnje. Ne želeći ponovo da bude dugo razdvojen od svoje porodice Gabrijel je sa sobom poveo svoju suprugu Leu i malog sina Danija. Ne shvativši uleteo je u zamku palestinskog teroriste po imenu Tarik al Hurani. Izgubljen u sopstvenim mislima Gabrijel posle podužeg trenutka najzad pogleda Šamrona. Jesi li zaboravio da je Beč za mene zabranjeni grad? Šamron pripali jednu od svojih smrdljivih turskih cigareta i spusti ugašeno palidrvce na tanjirić pored kašičice. Gurnuo je naočari na čelo i skrstio ruke. Još su bile snažne kao isprepleteni čelik ispod tankog sloja mlitave preplanule kože. Takve su mu bile i šake. Taj pokret je Gabrijel mnogo puta video. Šamron nepomerljivi. Šamron nesavladivi. Istu pozu je zauzeo kad je Gabrijela poslao u Rim da prvi put ubije. Čak je i tada bio starac. On zapravo nikad nije ni bio mlad. Umesto da juri devojke po plaži u Netanji on je bio komandant jedinice Palmaha borio se u prvoj bici izraelskog rata bez kraja. Mladost su mu ukrali. Zauzvrat on je ukrao Gabrijelovu. Ponudio sam se da lično odem u Beč ali Lev za to nije hteo ni da čuje. Zna da sam zbog naše žaljenja vredne tamošnje istorije ja nekakva vrsta parije. Računao je da bi Državna policija bolje sarañivala ukoliko nas zastupa manje ekstremna ličnost. I tvoje rešenje je da pošalješ mene? Naravno ni u kakvom službenom svojstvu. Ovih dana Šamron gotovo ništa nije radio u službenom svojstvu. Ali ja bih se osećao mnogo bolje ukoliko neko kome verujem nadzire ono što se dogaña. Imamo osoblje Kancelarije u Beču.

Imamo ali njima je nadreñen Lev. On i jeste šef. Šamron sklopi oči kao da ga je Gabrijel podsetio na bolnu temu. Lev trenutno ima previše drugih problema da bi ovome posvetio zasluženu pažnju. Dečak car u Damasku pravi nezgodnu buku. Iranske mule pokušavaju da naprave Alahovu bombu a Hamas pretvara decu u bombe i diže ih u vazduh po ulicama Tel Aviva i Jerusalima. Jedna mala eksplozija bombe u Beču neće dobiti pažnju koju zaslužuje čak i ako je meta bio Eli Lavon. Šamron je samilosno posmatrao Gabrijela preko ruba šolje. »Znam da nemaš nikakvu želju da se vratiš u Beč pogotovo ne posle još jedne eksplozije bombe ali tvoj prijatelj leži u bečkoj bolnici i bori se za život! Mislio sam da želiš da saznaš ko ga je tamo smestio. * Hebr. Palmach akronim za Plugot Mahatz regularne borbene snage Hagane nezvanične vojske Jevrejske zajednice za vreme britanske uprave u Palestini osnovane maja 1941. za odbranu Palestine od nacističke Nemačke i kao pomoć saveznicima u planiranoj invaziji na Siriju i Liban tada pod vlašću višijevske Francuske. Značajne vode Palmaha bili su izmeñu ostalih Moše Dajan i Jicak Rabin. (Prim. prev.) . Gabrijel pomisli na poludovršenu Belinijevu oltarsku sliku u crkvi svetog Jovana Zlatoustog i oseti kako mu izmiče. Kjara se okrenula od Šamrona i pažljivo ga je posmatrala. Gabrijel je izbegavao njen pogled. Ako idem u Beč tiho reče treba mi identitet. Šamron slegnu ramenima kao da kaže da postoji način očigledan način dragi dečko da se prenebregne mali problem kao što je lažni identitet. Gabrijel je očekivao da će Šamron tako reagovati. Ispružio je ruku. Šamron otvori aktentašnu i pruži mu žuti koverat. Gabrijel podiže preklop i istrese sadržaj na stočić za kafu: avionske karte kožni novčanik izraelski pasoš koji je odavao utisak da je vlasnik mnogo putovao. Otvorio je pasoš i ugledao sopstveno lice. Novo ime mu je bilo Gideon Argov. Oduvek mu se dopadalo ime Gideon. Čime se Gideon bavi? Šamron pokaza glavom na novčanik. Meñu uobičajenim predmetima kreditnim karticama vozačkom dozvolom članskim kartama za teretanu i videoklub pronašao je vizitkartu: GIDEON ARGOV RATNE ODŠTETE I ISTRAGE MENDELEOVA17 JERUSALIM 921475427618 Gabrijel pogleda Šamrona. Nisam znao da EH ima kancelar iju u Jerusalimu. Sad ima. Pozovi broj. Gabrijel odmahnu glavom. Verujem ti. Zna li Lev za ovo? Još ne ali nameravam da mu kažem čim stigneš u Beč. Dakle obmanjujemo i Austrijance i Kancelariju. Zadivljujuće čak i za tebe Ari. Šamron se sramežljivo osmehnu. Gabrijel otvori avionsku kartu i pregleda plan

putovanja. Mislim da nije pametno da direktno odavde letiš za Beč. Otpratiću te ujutro u Tel Aviv naravno nećemo zajedno sedeti. Okrenućeš se i uhvatiti popodnevni let za Beč. Gabrijel podiže pogled i zamišljeno se zagleda u Šamrona. A ako me prepoznaju na aerodromu i odvuku u sobu gde će mi ukazati naročitu austrijsku pažnju? Ta mogućnost uvek postoji ali postoji već trinaest godina. Osim toga nedavno si bio u Beču. Sećam se našeg sastanka prošle godine u Elijevoj kancelariji u vezi sa neposrednom životnom opasnošću koja je pretila Njegovoj svetosti papi Pavlu Sedmom. Bio sam ponovo u Beču složi se Gabrijel podižući lažni pasoš. Ali nikad ovako i nikad nisam sleteo na aerodrom. Gabrijel je očima restauratora malo poduže procenjivao lažni pasoš. Najzad ga zatvori i gurnu u džep. Kjara ustade i izañe iz sobe. Šamron ju je posmatrao kako odlazi a onda pogleda Gabrijela. Izgleda da sam opet uspeo da ti poremetim život. Zašto bi sad bilo drugačije nego inače? Želiš li da ga porazgovaram s njom? Gabrijel odmahnu glavom. Preboleće reče. Ona je profesionalac. U GABRIJELOVOM ŽIVOTU bilo je trenutaka delića vremena koje je slikao na platna i izlagao u podrumu svoje podsvesti. Svojoj galeriji sećanja dodao je i Kjaru dok ju je gledao sada opkoračenu na svom telu okupanu rembrantovskim svetlom uličnih svetiljki iza prozora njihove spavaće sobe bokova prekrivenih satenskim pokrivačem obnaženih grudi. Druge slike su se nametale. Šamron im je otvorio vrata a Gabrijel kao i uvek nije imao snage da ih odgurne. Bio je tu Vadal Adel Cvajter mršavi intelektualac u kariranom sakou koga je Gabrijel ubio u predvorju stambene kuće u Rimu. Zatim Ali Abdel Hamidi koji je poginuo od Gabrijelove ruke u ciriškoj uličici pa Mahmud alHurani stariji brat Tarika al Huranija koga je Gabrijel ubio u Kelnu pucajući mu u oko dok je ležao u naručju ljubavnice. Bogata kosa pade preko Kjarinih grudi. Gabrijel pruži ruku i nežno je skloni. Kjara ga pogleda. Bilo je previše mračno da bi se videla boja njenih očiju ali Gabrijel je osećao njene misli. Šamron ga je obučio da prepoznaje tuña osećanja baš kao što ga je Umberto Konti naučio da podražava stare majstore. Čak ni u naručju ljubavnice Gabrijel nije mogao da obuzda neprestanu potragu za upozoravajućim znacima izdaje. Ne želim da ideš u Beč. Stavila je ruke na Gabrijelove grudi. Gabrijel je osećao kako mu srce kuca uz hladnu kožu njenog dlana. Tamo nisi bezbedan. Šamron bi to više od svih morao znati. Šamron je u pravu. To je bilo davno. Da bilo je ali ako odeš tamo i počneš da se raspituješ o eksploziji bombe staćeš na žulj austrijskoj policiji i službi bezbednosti. Šamron te koristi da bi ostao u igri. Ne misli staje za tebe dobro.

Zvučiš kao čovek koji radi za Leva. Stalo mi je do tebe. Sagnula se i poljubila ga u usta. Usne su joj imale ukus behara. Ne želim da odeš u Beč i izgubiš se u prošlosti. Nakon trenutka oklevanja dodade: Bojim se da ću te izgubiti. Zbog koga? Podigla je prekrivač do ramena i pokrila grudi. Leina senka pade meñu njih. Kjarina namera je bila daje pusti u sobu. Kjara je o Lei govorila jedino u krevetu gde je verovala da je Gabrijel neće slagati. Gabrijelov čitav život je bio laž; sa svojim ljubavnicama je uvek bio bolno iskren. Mogao je da vodi ljubav sa ženom jedino ukoliko je bila svesna daje ubijao ljude u ime svoje zemlje. Nikad nije lagao o Lei. Smatrao je svojom dužnošću da o njoj iskreno govori čak i ženama koje su zauzele njeno mesto u krevetu. Znaš li uopšte koliko je ovo za mene teško? upita Kjara. Svi znaju za Leu. U Kancelariji je ona legenda baš kao i ti i Šamron. Koliko treba da živim sa strahom da ćeš jednog dana odlučiti da ovako više ne možeš? Šta želiš da uradim? Oženi me Gabrijele. Ostani u Veneciji i restauriraj slike. Reci Šamronu da te ostavi na miru. Telo ti je prepuno ožiljaka. Zar svojoj zemlji nisi dovoljno dao? Zatvorio je oči. Pred njim se otvoriše vrata galerije. Nevoljno je ušao i zatekao se na ulici u staroj Jevrejskoj četvrti u Beču sa Leom i Danijem pored sebe. Upravo su večerali pada sneg. Lea je na ivici živaca. U baru restorana nalazio se televizor i sve vreme dok su večerali gledali su kako irački projektili pljušte po Tel Avivu. Lea ne može da dočeka da se vrati kući i telefonira majci. Požuruje Gabrijelovu uobičajenu pretragu stajnog trapa njegovih kola. Hajde Gabrijele požuri. Hoću da razgovaram s majkom. Želim da joj čujem glas. On ustaje Danija vezuje sigurnosnim pojasom za njegovo malo sedište a Leu ljubi. Čak i sada može da oseti ukus maslina na njenim usnama. On se okreće i polazi prema katedrali gde što mu je deo lažnog identiteta restaurira oltarsku sliku na kojoj je predstavljeno mučeništvo svetog Stefana. Lea okreće ključ. Motor okleva. Gabrijel se okreće i viče joj da stane ali Lea ga ne vidi jer je sneg napadao na vetrobran. Ponovo okreće ključ... Čekao je da se slike vatre i krvi izgube u tami; zatim je rekao Kjari ono što je želela da čuje. Kad se vrati iz Beča otići će u bolnicu da poseti Leu i objasniće joj da se zaljubio u drugu ženu. Kjarino lice se smračilo. Volela bih da postoji neki drugi način. Moram da joj kažem istinu reče Gabrijel. Ona drugo ne zaslužuje. Hoće li razumeti? Gabrijel slegnu ramenima. Lea je patila od psihotične depresije. Njeni lekari su verovali da se noć kad je eksplodirala bomba neprestano vrti u njenom sećanju kao neprekidna videotraka. Tu nije bilo mesta za utiske i zvuke stvarnog sveta. Gabrijel se često pitao kako ga je videla te noći. Je li ga videla kako odlazi prema tornju katedrale ili je mogla da oseti kako iz kola izvlači njeno pocrnelo telo? U jedno je bio siguran. Lea s njim nije htela da govori. Za trinaest godina

mu nije rekla ni jednu jedinu reč. To radim zbog sebe reče. Moram to da izgovorim. Moram da joj kažem istinu o tebi. Nemam čega da se stidim a svakako se ne stidim tebe. Kjara spusti prekrivač i vatreno ga poljubi. Gabrijel joj oseti napetost u telu i u dahu ukus telesnog uzbuñenja. Kasnije je ležao pored nje milujući joj kosu. Nije mogao da spava ne noć pre povratka u Beč. Ali bilo je tu još nečeg. Osećao se kao da je upravo počinio seksualnu izdaju. Kao da je bio u ženi drugog muškarca. Tada shvati da je u mislima već postao Gideon Argov. Kjara mu je na trenutak bila potpuna neznanka. BEČ Pasoš molim. Gabrijel blago gurnu pasoš preko pulta okrenuvši grb nadole. Službenik umorno baci pogled na pohabane korice i prelista stranice dok ne nañe vizu. Dodao je još jedan pečat s malo više žestine nego što je potrebno pomisli Gabrijel i vratio ga bez reci. Gabrijel ubaci pasoš u džep kaputa i krenu niz hol za dolaske vukući za sobom kofer na točkićima. Po izlasku iz aerodromske zgrade zauzeo je mesto u redu za taksi. Napolju je bilo veoma hladno padao je sneg i duvao vetar. Do ušiju su mu dopirali delovi rečenica na nemačkom izgovorenih bečkim naglaskom. Za razliku od mnogih njegovih sunarodnika Gabrijela zvuk nemačkih reci nije obespokojavao. Nemački mu je bio prvi jezik koji je naučio i ostao je jezik na kojem su mu se snovi odvijali. Govorio gaje savršeno s berlinskim naglaskom kako je naučio od svoje majke. Pomerio se na početak reda. Beli mercedes se zaustavi pred njim. Gabrijel zapamti broj registarskih tablica i smesti se na zadnje sedište. Torbu je stavio pored sebe a vozaču dao adresu nekoliko ulica dalje od hotela u kojem je rezervisao sobu. Taksi jurnu autoputem kroz ružnu industrijsku zonu pored fabrika električnih centrala i gasnog postrojenja. Nedugo zatim Gabrijel spazi kako se osvetljeni toranj katedrale svetog Stefana uzdiže iznad Inner Stadt gradskog jezgra. Nasuprot većini evropskih gradova Beč je u velikoj meri ostao neukaljan ur-banim bolestima. Uistinu njegov izgled i način života malo se promenio od prethodnog veka kada je bio administrativni centar imperije koja se pružala centralnom Evropom i Balkanom. Još se popodne moglo provesti uz kolač i slatku pavlaku kod Demela ili uz kafu i novine kod Landmana ili u Centralu. U Inner Stadt je najbolje zaboraviti na automobil i voziti se tramvajem ili hodati blistavim pešačkim bulevarima prepunim primera barokne i gotičke arhitekture i ekskluzivnih prodavnica. Muškarci su i dalje nosili suknena odela i tirolske šešire s perjem a žene smatrale da je još pomodno nositi široke suknje stegnute u struku. Brams je govorio da živi u Beču jer više voli da radi na selu. Beč je i danas selo pomisli Gabrijel sa seoskim prezirom prema promenama i seoskom

ozlojeñenošću na strance. Za Gabrijela će Beč uvek biti grad duhova. Stigli su do Ringštrase širokog bulevara koji okružuje jezgro grada. Lepo lice Petera Meclera kandidata za kancelara iz ultracdesničarske Austrijske nacionalne stranke smešilo se Gabrijelu sa uličnih stubova pored kojih su prolazili. Bilo je vreme izbora i avenija je bila oblepljena stotinama političkih plakata. U Meclerovoj bogato finansiranoj kampanji očito se nije štedelo. Lice mu se posvuda videlo a pogled mu je bio neizbežan. Kao i njegov slogan: EINE NEUE ORDNUNG FUR EINNEUES OSTERREI'CH! NOVI POREDAK ZA NOVU AUSTRIJU! Austrijancima je pomisli Gabrijel suptilnost potpuno strana. Gabrijel je iz taksija izašao u blizini zgrade opere i prepešač:io kratku razdaljinu do uske ulice Vajburgase. Imao je utisak dia ga niko ne prati iako je iz iskustva znao da je vestu prismotru gotovo nemoguće otkriti. Ušao je u mali hotel. Recepcioner je v devši izraelski pasoš zauzeo stav ožalošćenog i promrmljao nekoliko saosećajnih reci o strašnoj eksploziji bombe u Jevrejskioj četvrti. Igrajući ulogu Gideona Argova Gabrijel provede nekoliko minuta ćaskajući s recepcionerom na nemačkom a tim se pope stepeništem u svoju sobu na drugom spratu. U obi Je drveni patos bio boje meda a francuski prozor gledao • na mračno unutrašnje dvorište. Gabrijel je navukao zavese i torbu ostavio na krevet na vidno mesto. Pre no što je otišao u dovratak je namestio znak koji će mu pokazati ukoliko neko u njegovom odsustvu bude ulazio u sobu. Vratio se u predvorje hotela. Recepcioner se nasmešio kao da se nisu videli pet godina a ne samo pet minuta. Napolju je počeo da pada sneg. Hodao je mračnim ulicama Inner Stadt proveravajući da li ga neko prati. Zaustavljao se pred izlozima kako bi bacio pogled preko ramena ušao u telefonsku govornicu pre-tvarajući se da razgovara sve vreme pretražujući pogledom okolinu. U novinskom kiosku kupio je Die Presse a potom ga sto metara dalje bacio u korpu za otpatke. Najzad je uveren da ga niko ne prati na Štefansplacu ušao u podzemnu železnicu. Nije morao da gleda jasno osvetljene mape bečkog javnog prevoza pošto ih se sećao. Kupio je kartu iz automata prošao kroz ulaz sa metalnim graničnikom i otišao na peron. Ušao je u vagon i popamtio lica oko sebe. Na petoj stanici kod Vestbanhofa prešao je u voz koji je linijom U6 išao na sever. Bečka opšta bolnica imala je zasebnu stanicu. Pokretnim stepenicama se polako popeo i izašao na sneg nekoliko koraka od glavnog ulaza na adresi Veringer Girtel 1820. Više od trista godina je bolnica zauzimala ovo zemljište u zapadnom delu Beča. Car Leopold Prvi je 1693. godine zabrinut nevoljama gradske sirotinje naredio izgradnju Doma za siromahe i invalide. Vek kasnije car Jozef Drugi preimenovao je objekat u Opštu bolnicu. Stara zgrada je ostala nekoliko ulica dalje u Alzerstrašse ali je oko nje podignut savremeni univerzitetski bolnički kompleks koji se pružao kroz nekoliko gradskih blokova. Gabrijel ga je dobro poznavao. Covek iz ambasade se sklonio pod trem ispod natpisa ŠAL 17TIET SOLATIO

AEGRORUM LEČITII UTEŠITI BOLESNE. Diplomata je bio omalen naoko nervozan i zvao se Zvi. Rukovao se s Gabrijelom i pošto mu je letimično pregledao pasoš i vizitkartu izrazio je žaljenje zbog smrti njegovih dveju koleginica. Ušli su u glavno predvorje. Nije bilo nikog izuzev starca retke bele brade koji je sedeo u uglu sofe skupljenih nogu sa šeširom na kolenima nalik putniku koji čeka veoma zakasneli voz. Mrmljao je sebi u bradu. Dok je Gabrijel prolazio starac podiže pogled i oči im se načas susretoše. Zatim Gabrijel uñe u lift i starac nestade kad se vrata zatvoriše. Kad su se vrata lifta na osmom spratu otvorila Gabrijela dočeka utešan prizor visok svetlokos Izraelac u dvodelnom odelu i s prislušnim ureñajem u uvetu. Na ulazu u odeljenje za intenzivnu negu stajao je još jedan čovek iz obezbeñenja. Treći nizak tamnokos u odelu koje mu nije dobro stajalo bio je ispred vrata Elijeve sobe. Pomerio se kako bi propustio Gabrijela i diplomatu. Gabrijel zaslade i upita zašto ga niko nije pretresao. Vi ste sa Zvijem. Ne moram da vas pretresam. Gabrijel podiže ruke. Pretresite me. Čovek iz obezbeñenja nakrivi glavu i pristade. Gabrijel je prepoznao obrazac pretresa. Obavljen je tačno po propisu. Meñunožje bi pretraženo malo silnije no što je neophodno ali Gabrijel je to očekivao. Kad je pretres završen reče: Pretresite svakoga ko ulazi u ovu sobu. Zvi čovek iz ambasade posmatrao je čitav prizor. Očigledno više nije verovao da je muškarac iz Jerusalima Gideon Argov iz Ratnih odšteta i istraga. Gabrijela to nije mnogo brinulo. Njegov prijatelj je bespomoćno ležao s druge strane vrata. Bolje da nekoga iznervira nego da dopusti da Eli umre zbog nečijeg samozadovoljstva. Za Zvijem je ušao u sobu. Krevet se nalazio iza staklenog zida. Pacijent nije mnogo ličio na Elija ali Gabrijela to nije iznenadilo. Kao i većina Izraelaca i on je video šta bomba može da uradi ljudskom telu. Elijevo lice je sakrivala maska za kiseonik na očima je imao povez od gaze a glava mu je bila u zavojima. Vidljivi deo obraza i vilice govorio je da su mu u lice eksplodirali predmeti od stakla. Bolničarka kratke crne kose i jasnoplavih očiju proveravala je infuziju. Pogledala je u deo za posetioce kratko zadržavši pogled na Gabrijelu i nastavila da radi. Njene oči ništa nisu odavale. Pošto je Gabrijelu dopustio jedan trenutak Zvi priñe i obavesti ga o stanju njegovog kolege. Govorio je sa preciznošću čoveka koji je na televiziji video previše serija s lekarima. Ne skidajući pogled s Elijevog lica Gabrijel je čuo samo pola onoga što je diplomata govorio dovoljno da shvati da mu je prijatelj u smrtnoj opasnosti i da čak i ako preživi nikad neće biti isti. Trenutno ga na kraju reče Zvi u životu održavaju aparati. Zašto ima povez na očima? Delići stakla. Većinu su uspeli da odstrane ali u očima mu je ostalo još petšest

komada. Postoji li mogućnost da će biti šlep? Ne znaju dok se ne bude osvestio reče Zvi. Zatim pesimistično dodade: ^Ako se osvesti. U sobu uñe lekar. Pogleda Gabrijela i Zvija žustro im klimnu glavom pa otvori staklena vrata i uñe kod bolesnika. Sestra se odmaknula od kreveta a njeno mesto zauze lekar. Obišla je krevet i stala ispred stakla. Po drugi put je pogledala Gabrijela u oči a zatim je oštrim pokretom ruke navukla zavesu. Gabrijel izañe u hodnik a za njim i Zvi. Je li vam dobro? Biće mi. Samo moram malo da budem sam. Diplomata se vrati u sobu. Gabrijel je sklopio ruke na potiljku kao vojnik u stavu voljno i polako koračao poznatim hodnikom. Prošao je pored sobe za bolničarke. Pored prozora je visila ista jeftina slika bečke ulice. I miris je bio isti miris dezinfekcionogsredstva i smrti. Stigao je do poluotvorenih vrata s oznakom 2602C. Vrhovima prstiju ih blago odgurnu i vrata se nečujno otvoriše. U pustoj sobi je vladao mrak. Gabrijel se osvrnu. Nije bilo nijedne bolničarke. Uñe i zatvori vrata za sobom. Nije upalio svetio čekao je da mu se oči priviknu na mrak. Uskoro je razaznavao prostoriju prazan krevet niz neuključenih monitora stolica prekrivena plastikom. Najneudobnija stolica u čitavom Beču. U toj stolici je proveo deset noći uglavnom besanih. Lea je samo jednom došla svesti. Pitala je za Danija a Gabrijel joj je nerazumno rekao istinu. Suze su joj lile niz izranavljene obraze. S njim više nikada nije progovorila. Ne smete da budete ovde. Iznenañen Gabrijel se trgnu. Glas je pripadao bolničarki koja je malo ranije bila uz Elija. Obratila mu se na nemačkom. Odgovorio joj je na istom jeziku. Izvinite samo sam... Znam šta ste radili. Poćutala je kratko. Sećam vas se. Naslonila se na vrata i skrstila ruke. Glavu je nakrivila. Da nije imala vrećastu bolničarsku uniformu i stetoskop oko vrata Gabrijel bi pomislio da flertuje s njim. Vaša supruga je pre nekoliko godina stradala u kolima od podmetnute bombe. Tada sam bila mlada bolničarka tek sam počinjala. Noću sam se brinula o njoj. Ne sećate se? Gabrijel ju je za trenutak posmatrao. Najzad reče: Verujem da ste pogrešili. Prvi put sam u Beču. I nikad nisam bio oženjen. Izvinite žurno dodade krenuvši ka vratima nije trebalo ovamo da ulazim. Samo mi je bilo potrebno da saberem misli. Dok je prolazio mimo nje stavila je svoj dlan na njegovu ruku. Recite mi upita. Je li živa? Vaša supruga naravno. Izvinite reče odlučno ali vi ste me s nekim zamenili.

Klimnula je glavom kao da kaže: Kako hoćete. Plave oči su joj bile vlažne i sjajne u polumraku. On vam je prijatelj Eli Lavon? Da jeste. Vrlo blizak prijatelj. Radimo zajedno. Ja živim u Jerusalimu. Jerusalim ponovi kao da joj se dopada zvuk reci. Volela bih jednom da odem u Jerusalim. Moji prijatelji misle da sam luda. Znate zbog bombaša samoubica i svega ostalog... Glas joj utihnu. Ipak želim da odem. I treba reče Gabrijel. Grad je čudesan. Ponovo mu dodirnu ruku. Vaš prijatelj ima ozbiljne povrede. Glas joj je bio nežan s prizvukom tuge. Veoma će mu biti teško. Hoće li preživeti? Ja ne smem da odgovaram na takva pitanja. Jedino lekari mogu davati prognoze. Ali ako želite moje mišljenje budite malo uz njega. Ispričajte mu nešto. Nikad se ne zna možda će vas čuti. OSTAO je još jedan sat zureći kroz staklo u Elijevo nepomično telo. Bolničarka se vratila. Nekoliko minuta je proveravala Elijevo stanje a zatim pokaza Gabrijelu da uñe u stakleni deo. Ovo je protiv propisa zaverenički mu reče. Paziću da neko ne naiñe. Gabrijel nije govorio Eliju samo ga je držao za otečenu ruku prekrivenu modricama. Nema reci što bi izrazile bol koji je osećao gledajući kako u krevetu bečke bolnice umire još jedna osoba koju voli. Posle pet minuta bolničarka se vratila spustila dlan na Gabrijelovo rame i rekla mu da je vreme da ode. Napolju u hodniku kazala je da se zove Margerit. Radim sutra uveče reče. Nadam se da ću vas tada videti. Zvi je otišao; na dužnosti je bila nova grupa stražara. Gabrijel se liftom spusti u prizemlje i izañe iz zgrade. Noć je bila studena. Zabio je ruke u džepove kaputa i ubrzao korak. Upravo je hteo da stupi na pokretne stepenice i siñe u stanicu pod-zemne železnice kad oseti nečiju ruku na ramenu. Okrenuo se očekujući Margerit ali se umesto s njom nañe licem u lice sa starcem koji je u predvorju bolnice mrmljao sebi u bradu kad je Gabrijel stigao. Čuo sam kad ste govorili hebrejski s onim čovekom iz ambasade. Njegov nemački s bečkim naglaskom zvučao je izbezumljeno a oči su mu bile razrogačene i vlažne. Vi ste Izraelac zar ne? Prijatelj Elija Lavona? Nije sačekao odgovor. Zovem se Maks Klajn i za sve ovo sam ja kriv. Molim vas morate mi verovati. Sve je ovo moja greška. BEČ MAKS KLAJN JE ŽIVEO jednu tramvajsku stanicu dalje u otmenoj staroj četvrti odmah iza Ringštrase. Stanovao je u lepoj staroj stambenoj zgradi grañenoj u bidermajer stilu s prolazom koji vodi u veliko unutrašnje dvorište.

Dvorište je bilo u mraku obasjano samo blagim svetlom što dopire iz stanova iznad njihovih glava. Drugi prolaz je vodio u malo uredno predvorje. Gabrijel baci pogled na spisak stanara. Negde na pola spazi reci: M. Klajn 3B. Nije bilo lifta. Klajn se držao za drvenu ogradu dok se uporno peo uz stepenice stupajući teškim korakom po izlizanoj prostirci. Na odmorištu na trećem spratu naiñoše na dvoja drvena vrata sa špijunkama. Okrećući se ka desnim vratima Klajn izvadi ključeve iz džepa kaputa. Ruka mu se toliko tresla da su ključevi zveckali kao kakav udarački instrument. Otključao je vrata i ušao. Gabrijel je malo oklevao na pragu. Dok je sedeo u tramvaju s Klajnom palo mu je na pamet da pod ovakvim okolnostima nikad nije imao poslovni sastanak. Iskustvo i surove lekcije su ga naučili da se čak i očit jevrejski osamdesetogodišnjak mora smatrati mogućom pretnjom. Meñutim Gabrijelove brige brzo su nestale dok je posmatrao kako Klajn pali praktično sva svetla u stanu. Tako nešto ne radi čovek koji priprema zamku pomisli. Maks Klajn se plaši. Gabrijel je ušao u stan i zatvorio vrata. Na jarkom svetlu ga je najzad jasno video. Klajnove crvene vodnjikave oči uvećavao je par debelih crnih naočara. Čuperci bele brade više nisu skrivali tamnoljubičaste mrlje na obrazima. Gabrijel je znao i pre nego što mu je Klajn ispričao daje preživeo logor. Jednako kao i meci i vatra i glad je ostavljala ožiljke. Gabrijel je video slična lica u svom poljoprivrednom gradu u Dolini Jezrel. I njegovi roditelji su imali takva lica. Skuvaču čaj reče Klajn pa nestade kroz dvostruka vrata u kuhinju. Čaj u ponoć pomisli Gabrijel. Ovo će biti duga noć. Prišao je prozoru i razmaknuo roletne. Sneg je zasad prestao i ulica je bila pusta. Seo je. Soba ga je podsećala na Elijevu kancelariju visoka bidermajer tavanica nasumičan raspored knjiga na policama. Otmen intelektualni nered. Klajn se vratio i spustio srebrni čajni servis na niski sto. Seo je naspram Gabrijela i načas ga ćurke posmatrao. Vrlo dobro govorite nemački reče napokon. U stvari govorite ga kao Berlinac. Moja majka je iz Berlina iskreno reče Gabrijel ali ja sam roñen u Izraelu. Klajn ga je pomno proučavao kao da i on traži ožiljke na preživelom. Zatim upitno podiže dlanove kao da poziva Gabrijela da ispuni praznine. Gde je ona bila? Kako je preživela? Je li bila u logoru ili je pobegla pre ludila? Ostali su u Berlinu i na kraju su deportovani u logore reče Gabrijel. Moj deda je bio prilično poznat slikar. Nikad nije verovao da će Nemci narod za koji je smatrao daje meñu najcivilizovanijima na svetu otići toliko daleko. Kako vam se deda zvao? Frankel odgovori Gabrijel opet govoreći istinu. Viktor Frankel. Klajn zaklima glavom prepoznavši ime. Video sam njegove radove. Bio je učenik Maksa Bekmana zar ne? Izuzetno nadaren. Da tako je. Nacisti su veoma rano procenili da su mu slike izopačene pa su mnoge uništene. Takoñe je izgubio posao u berlinskom umetničkom institutu gde je predavao.

Ali je ostao. Klajn zavrte glavom. Niko nije verovao da se to može dogoditi. Zastade na tren misli mu odlutaše. I šta se s njima desilo? Deportovani su u Aušvic. Moju majku su poslali u ženski logor Birkenau gde je provela više od dve godine dok nije osloboñena. A vaši baka i deda? Usmrćeni su gasom odmah po dolasku. Sećate li se datuma? Verujem da se to desilo januara 1943 reče Gabrijel. Klajn pokri oči. Je li taj datum važan zbog nečega her Klajn? Jeste odsutno odgovori Klajn. Bio sam tamo te noći kad je stigao transport iz Berlina. Vrlo dobro se sećam toga. Vidite gospodine Argov ja sam bio violinista u orkestru logora Aušvic. Svirao sam za ñavole u orkestru prokletih. Svirao sam serenadu osuñenima dok su se polako vukli ka gasnoj komori. Gabrijelovo lice ostade mirno. Maks Klajn je očevidno čovek koji pati od ogromne grize savesti. Verovao je da snosi nekakvu odgovornost za smrt onih koji su prolazili mimo njega na putu ka gasnim komorama. Bila je to ludost naravno. Njegova krivica nije bila ništa veća od krivice Jevreja koji su kulučili u ropskim fabrikama ili na poljima Aušvica ne bi li preživeli još jedan dan. Ali to nije razlog zbog kojeg ste mi se obratili večeras kod bolnice. Želeli ste da mi kažete nešto o eksploziji bombe u Ratnim odštetama i istragama? Klajn potvrdno klimnu glavom. Kao što sam rekao sve je to moja greška. Ja sam odgovoran za smrt onih dveju lepih devojaka. Zbog mene vaš prijatelj Eli Lavon leži na samrti u bolničkom krevetu. Hoćete li da mi kažete da ste vi podmetnuli bombu? Gabrijel je ovo namerno izrekao glasom punim neverice. Pitanje je trebalo da zazvuči kao prava besmislica. Naravno da nisam! obrecnu se Klajn. Ali bojim se da sam pokrenuo dogañaje koji su druge naveli da je tamo stave. Zašto mi jednostavno ne ispričate sve što znate her Klajn? Dozvolite mi da prosudim ko je kriv. Jedino je Bog u stanju da sudi reče Klajn. Možda ali ponekad je čak i Bogu potrebna mala pomoć. Klajn se nasmeši i nasu čaj. Zatim je priču ispričao iz početka. Gabrijel je čekao svoju priliku i nije požurivao sagovornika. Eli Lavon bi se isto tako ponašao. Starcima je sećanje kao porculanski servis uvek je govorio Lavon. Ako pokušaš da izvučeš tanjir iz sredine ceo servis će se polomiti. STAN je pripadao njegovom ocu. Pre rata Klajn je živeo s roditeljima i dve mlañe sestre. Njegov otac Solomon bio je uspešan tekstilni trgovac i Klajnovi su živeli lepim životom više srednje klase: popodnevne štrudle u najboljim bečkim kafeterijama večeri u pozorištu ili u operi leta u skromnoj porodičnoj vili na jugu. Mladi Maks Klajn bio je violinista koji je obećavao Nisam baš bio spreman za simfonijski orkestar ili operu gospodine Argov ali bio sam dovoljno

dobar da nañem posao u manjim bečkim kamernim orkestrima. Čak i kad bi se umoran vratio nakon celodnevnog rada moj otac je retko propuštao nastup. Klajn se prvi put osmehnu sećajući se kako ga otac gleda dok svira. Bio je izuzetno ponosan što mu je sin bečki muzičar. Njihov idili čni život naglo se prekinuo 12. marta 1938. Bila je subota sećao se Klajn i za gotovo sve Austrijance pogled na trupe Vermahta koje prolaze ulicama Beča bio je razlog za slavlje. Za Jevreje gospodine Argov... za nas sam užas. Najveća strahovanja zajednice ubrzo su se ostvarila. U Nemačkoj se napad na Jevreje odvijao postepeno. U Austriji je bio trenutan i divljački. Za samo nekoliko dana sva jevrejska preduzeća obeležena su crvenom bojom. Svaki nejevrejin koji bi u njih ušao izložen je napadima smeñih košulja i SSa. Mnogi su bili prisiljeni da nose kartone oko vrata s natpisom: Ja arijevska svinja kupovao sam u jevrejskoj prodavnici. Jevrejima je zabranjeno da poseduju nekretnine da rade u bilo kojoj profesiji ili da zaposle nekog drugog ulaze u restorane ili kafeterije kroče nogom u bečke javne parkove. Jevrejima je zabranjeno da poseduju pisaće mašine i radioaparate pošto bi im to olakšalo veze sa spoljnim svetom. Jevreji su odvlačeni iz svojih domova i sinagoga i na ulicama prebijani. Gestapo je 14. marta razvalio vrata istog ovog stana i pokrao naše najveće dragocenosti naše ćilime srebro slike čak i naše menore. Moga oca i mene su nakratko pritvorili i prisilili da ribamo pločnike vrelom vodom i četkicama za zube. Rabin iz naše sinagoge isteran je na ulicu a bradu su mu počupali s lica dok ga je gomila Austrijanaca gledala i ismevala. Pokušao sam da ih zaustavim ali su me gotovo na smrt pretukli. Naravno nisu mogli da me odvedu u bolnicu. To je po novim antijevrejskim zakonima bilo zabranjeno. Za manje od nedelju dana razbijena je jevrejska zajednica u Austriji jedna od najvažnijih i najuticajnijih u celoj Evropi: opštinski centri i jevrejska društva zatvoreni su voñe pohapšene sinagoge zatvorene molitvenici spaljeni na lomačama. Stotinu istaknutih javnih ličnosti i poslovnih ljudi su 1. aprila deportovani u Dahau. Za mesec dana pet stotina Jevreja je odlučilo da se radije ubije nego da doživi još jedan dan mučenja a meñu njima je bila i četveročlana porodica koja je živela u stanu do Klajnovih. Ubili su se pištoljem jedno po jedno reče Klajn. Ležao sam u krevetu i sve čuo. Pucanj pa jecaji. Još jedan pucanj opet jecaji. Posle četvrtog pucnja nije preostao niko ko bi plakao niko izuzev mene. Više od polovine zajednice odlučilo je da napusti Austriju i iseli se u druge zemlje. Maks Klajn je bio medu njima. Dobio je vizu za Holandiju i tamo otputovao 1939. Za nepunu godinu dana ponovo će se naći pod nacističkom čizmom. Moj otac je odlučio da ostane u Beču pričao je Klajn. Vidite verovao je u zakon. Mislio je da će ukoliko se samo pridržava zakona sve biti u redu i da će oluja na kraju i proći. Bilo je sve gore naravno a kad je konačno odlučio da ode bilo je prekasno. Klajn je pokušao da sebi sipa još čaja ali ruka mu se žestoko tresla. Gabrijel mu

je nasuo čaj i nežno ga upitao šta se dogodilo s njegovim roditeljima i dve sestre. Ujesen 1941. deportovani su u Poljsku i zatvoreni u jevrejski geto u Loñu. Januara 1942. deportovani su poslednji put u Helmno logor za istrebljenje. A vi? Klajn nakrivi glavu A ja? Ista sudbina drugačiji kraj. Uhapšen u Amsterdamu juna 1942. godine pritvoren u tranzitni logor Vesterbork a zatim poslan na istok u Aušvic. Na železničkom peronu polumrtav od žeñi i gladi glas. Muškarac u zatvoreničkoj odeći pita ima li muzičara u vozu koji stiže. Klajn se hvata za glas udavljenik se hvata za slamku. Ja sam violinista kaže muškarcu u prugama. Imaš li instrument? Podiže pohabanu kutiju jedino što je poneo iz Vesterborka. Poñi sa mnom. Danas ti je srećan dan. Moj srećan dan odsutno ponovi Klajn. Naredne dve i po godine dok ih je više od milion odlazilo u dim moje kolege i ja smo svirali. Svirali smo na selekcijama pomažući nacistima da stvore iluziju kako novopridošli stižu na prijatno mesto. Svirali smo dok su osuñeni na smrt odlazili u prostorije gde su se skidali. Svirali smo u dvorištu dok su trajale beskrajne prozivke. Ujutro smo svirali dok su kolone robova odlazile na rad a po podne kad su se teturali nazad u svoje barake dok im je iz očiju virila smrt mi smo svirali. Čak smo svirali pre pogubljenja. Nedeljom smo svirali za komandanta i njegovo osoblje. Samoubistva su neprestano proreñivala naše redove. Uskoro sam ja dočekivao gomilu koja dolazi tražeći muzičare da popune prazna mesta. Jedne nedelje po podne To je negde u leto 1942. godine izvinite gospodine Argov ne mogu da se setim tačnog datuma Klajn odlazi u svoju baraku posle nedeljnog koncerta. Jedan SS oficir mu prilazi otpozadi i obara ga na zemlju. Klajn ustane i stane u stav mirno izbegavajući pogled esesovca. Ipak vidi mu lice dovoljno da shvati kako je tog čoveka jednom sreo. Bilo je to u Beču u Centralnoj kancelariji za jevrejsku emigraciju ali tog dana bio je u lepom sivom odelu i stajao je pored nikog drugog do Adolfa Ajhmana. Šturmbanfirer mi je rekao da želi da izvede eksperiment reče Klajn. Nareñuje mi da sviram Bramsovu Sonatu broj jedan za violinu i klavir u Gduru. Vadim violinu iz kutije i počinjem da sviram. Jedan logoraš prolazi pored nas. Šturmbanfirer ga pita za ime dela koje sviram. Logoraš kaže da ne zna. Šturm-banfirer vadi pištolj i puca logorašu u glavu. Zatim nalazi drugog logoraša i postavlja mu isto pitanje. Koji komad svira ovaj dobar violinista? I tako se nastavlja čitav sat. Oni koji su tačno odgovorili na pitanje pošteñeni su. Oni koji nisu znali dobili su metak u čelo. Kad je završio oko mene je ležalo petnaest tela. Kad je ugasio žeñ za jevrejskom krvlju muškarac u crnom se nasmešio i udaljio. Legao sam pored mrtvih i za njih izgovorio kaddish.* KLAJN je dugo ćutao. Neki automobil prošišta ulicom. Klajn podiže glavu i opet poče da govori. Još nije bio sasvim spreman da poveže zverstvo u Aušvicu sa eksplozijom bombe u Ratnim odštetama i istragama ali Gabrijel je već jasno osećao kuda vodi priča. Nastavio je redom jedan po jedan porculanski tanjir * Hebr. kaddish jevrejska molitva za mrtve. (Prim. prev.)

kako bi Lavon rekao. Preživljavanje u Aušvicu. Osloboñenje. Njegov povratak u Beč. Zajednica je brojaa 185.000 pre rata rekao je. Holokaust je odneo šezdeset pet hiljada života. U Beč se 1945. posrćući vratilo hiljadu sedamso slomljenih duša da bi ih tu dočekalo otvoreno neprijateljsko i novi talas antisemitizma. Oni koji su se iselili pred nemačkm oružjem odgovarani su od povratka. Zahtevi za finansijsku ladoknadu nailazili su na tišinu ili su uz podsmeh upućivani na Berlin. Po povratku kući u Drugu četvrt Klajn je u stanu zateka: austrijsku porodicu. Kad ih je zamolio da napuste stan odbili ;u. Deset godina je prošlo dok konačno nisu otišli. Posao sa tekalom kojim se bavio njegov otac zauvek je izgubljen i nikada me dobio nikakvo obeštećenje. Prijatelji su ga ohrabrivali da odt u Izrael ili u Ameriku. Klajn je odbio. Zakleo se da će ostati: Beču kao živi spomenik onima koji su isterani ili pobijeni t logorima smrti. Ostavio je svoju violinu u Aušvicu i više nilad nije svirao. Izdržavao se radeći kao službenik u prehramberoj prodavnici a kasnije kao agent osiguravajućeg društva. Ni pedesetu godišnjicu kraja rata 1995. godine vlada je pristala ia svim preživelim austrijskim Jevrejima isplati po nekih šest Hljada dolara. Klajn je Gabrijelu pokazao ček. Nikada ga nije cnovčio. Nisam želeo njihov aovac reče. Šest hiljada dolara? Za šta? Za moju majku i oa? Za moje dve sestre? Za moj dom? Imetak? Bacio je ček na sto. Gabrijel kradom pogleda na svoj sat i shvati da je pola tri ujutrc Klajn se približavao svome cilju. Gabrijel je obuzdao želju da ta malo požuri plašeći se da bi starac onako nesiguran mogao posrnuti da se nikada više ne povrati. Pre dva meseca sam otišao na kafu u kafe Central. Dobio sam divan sto pored štula. Naručio sam pharisaer. Zastade nabravši čelo. Znate li štćje pharisaer gospodine Argov? Kafa sa šlagom poslužena s milom čašicom ruma. Izvinjavao se zbog alkohola. Bilo je kasno popodne vidite i hladno... Jedan muškarac je ušao u kafe visok lepo odeven nekoliko godina stariji od Klajna. Austrijanac stara škola ako znate šta hoću da kažem gospodine Argov. Nadmenost u njegovom hodu je Klajna naterala da spusti novine. Konobar je pohitao da ga pozdravi kršeći ruke skakućući s noge na nogu kao dečak kome se piški. Dobro veće her Vogel. Već sam pomislio da vas danas nećemo videti. Vaš uobičajeni sto? Da pogañam jedan einspanner? A nešto slatko? Kažu mi da je saher torta danas izvrsna her Vogel... I tada je starac izgovorio nekoliko reci a Maks Klajn je osetio kako mu se krv ledi. Bio je to isti onaj glas koji mu je naredio da svira Bramsa u Aušvicu isti onaj glas koji je mirno tražio od Klajnovih drugova logoraša da prepoznaju komad ili da snose posledice. I ovde je ovaj ubica imućan i zdrav naručivao ein-spanner i saher tortu u Centralu. Mislio sam da ću se ispovraćati nastavio je Klajn. Bacio sam novac na sto i isteturao se na ulicu. Pogledao sam jednom kroz izlog i video kako čudovište zvano her Vogel čita svoje novine. Bilo je kao da se susret uopšte nikad nije ni

odigrao. Gabrijel se jedva suzdržao da ne pita kako je posle toliko vremena Klajn mogao s takvom sigurnošću da tvrdi kako je čovek iz kafea Central isti čovek koji je pre šezdeset godina bio u Aušvicu. Je li Klajn bio u pravu ili ne nije bilo toliko važno koliko ono što se zatim desilo. Šta ste uradili u vezi s tim her Klajn? Postao sam prilično redovan gost kafea Central. Uskoro su i mene pozdravljali po imenu. Uskoro sam i ja imao uobičajeni sto odmah pored uvaženog her Vogela. Počeli smo jedan drugog da pozdravljamo. Ponekad smo dok smo čitali novine razgovarali o politici ili dogañajima u svetu. Uprkos godinama bio je britkog uma. Rekao mi je da je poslovan čovek da se bavi nekakvim investicijama. I kad ste saznali koliko ste mogli pijući kafu pored njega otišli ste kod Elija Lavona u Ratne odštete i istrage. Klajn polako klimnu glavom. Saslušao me je i obećao da će .se time pozabaviti. U meñuvremenu me zamolio da ne odlazim n Central na kafu. Nije mi bilo milo. Plašio sam se da će opet pobeći. Ali sam uradio kako je vaš prijatelj tražio. A onda? Prošlo je nekoliko nedelja. Najzad sam primio telefonski poziv. Pozvala me jedna od devojaka iz kancelarije Amerikanka koja se zvala Sara. Obavestila me da Eli Lavon ima vesti za mene. Zamolila me da narednog jutra u deset sati doñem u kancelariju. Rekao sam joj da ću doći i spustio slušalicu. Kada je to bilo? Istog dana kad je eksplodirala bomba. Jeste li nešto od ovoga ispričali policiji? Klajn odmahnu glavom. Kao što pretpostavljate gospodin Argov uniformisani Austrijanci mi nisu mili. Takoñe dobro zr..im da moja zemlja ima prilično lošu ocenu kad je u pitanju krivično gonjenje ratnih zločinaca. Ćutao sam. Otišao sam u Bečku opštu bolnicu i posmatrao kako dolaze i odlaze izraelsfc službenici. Kad je ambasador stigao pokušao sam da mu pr. Jem ali me je odgurnuo njegov čovek iz obezbeñenja. I tako sam čekao da naiñe pravi čovek Učinilo mi se da ste to vi. Jeste li ri taj gospodine Argov? STAMBENA KUĆA preko puta bila je bezmalo istovetna kao ona u kojoj je živeo Maks Klajn. Na drugom spratu je u zamračenom prozoru stajao muškarac držeći fotoaparat. Usmerio je teleobjektiv na osobu koja je iz prolaza Klajnove zgrade izašla na ulicu. Napravio je nekoliko snimaka spustio fotoaparat i seo ispred kasetofona. U mraku mu je trebalo malo vremena da čañe dugme za preslušavanje trake. Tako sam čekao da naiñe pravi čovek. Učinilo mi se da ste to i. teste li vi taj gospodine Argov? Her Klajn. Ja sam taj. Ne brinite ja ću vam pomoći. Ništa se ne bi dogodilo da mene nije bilo. One devojke su mrtve zbog mene. Eli Lavon je u bolnici zbog mene.

To nije tačno. Ništa loše niste uradili. Ali s obzirom na ono što se zbilo brinem se za vašu bezbednost. I ja. Je li vas iko pratio? Ne koliko znam ali nisam siguran da bih znao i da jeste. Jeste li dobij ali preteče pozive? Ne. Je li iko pokušao da kontaktira s vama nakon eksplozije? Samo jedna osoba žena po imenu Renate Hofman. STOP. PREMOTAVANJE. PRESLUŠAVANJE. Samo jedna osoba žena po imenu Renate Hofman. Dali je poznajete? Ne nikad za nju nisam čuo. Jeste li razgovarali s njom? Ne ostavila mi je poruku na telefonskoj sekretarici. Štajehtela? Da razgovara. Je li ostavila svoj broj? Da zapisao sam ga. Sačekajte trenutak. Da evo ga. Renate Hofman pettritrijedandevetnulasedam. STOP. PREMOTAVANJE. PRESLUŠAVANJE. Renate Hofman pettritrijedandevetnulasedam. STOP. BEČ KOALICIJA ZA bolju Austriju imala je sve osobine plemenitog ali u krajnjem slučaju beznadežnog cilja. Nalazila se na drugom spratu oronulog starog skladišta u Dvadesetoj četvrti; čañavi prozori gledali su na železničku manevarsku stanicu. Radni prostor bio je otvoren i zajednički i nemoguće je bilo valjano ga zagrejati. Gabrijel koji je stigao siedećeg jutra zatekao je većinu mladog osoblja u debelim džemperima i vunenim kapama. Renate Hofman bila je pravni direktor grupe. Gabrijel joj je ranije tog jutra telefonirao predstavljajući se kao Gideon Argov iz Jerusalima i ispričao joj za svoj susret prethodne večeri sa Maksom Klajnom. Renate Hofman je odmah pristala da se s njim sastane a zatim prekinula vezu kao da ne želi da o tome razgovara telefonom. Kancelarija joj je bila smeštena u mali boks. Kad su Gabrijela uveli razgovarala je telefonom. Izgrizenim vrhom olovke pokazala mu je na praznu stolicu. Trenutak kasnije je završila razgovor i ustala da ga pozdravi. Bila je visoka i bolje odevena od ostalog osoblja crni džemper i suknja crne čarape ravne crne cipele. Kosa joj je bila svetloplava i nije dosezala do četvrtastih atletskih ramena. Razdeljena sa strane padala joj je prirodno oko lica a levom rukom je pridržavala neposlušni pramen dok se desnom rukovala s Gabrijelom. Na prstima nije imala prstenje na privlačnom licu nije bilo šminke niti je mirisala na nešto drugo izuzev na duvan. Gabrijel je procenio da još nije napunila trideset petu. Ponovo su seli i ona postavi niz oštrih advokatskih pitanja. Otkad poznajete Elija Lavona? Kako ste pronašli Maksa Klajna? Koliko vam je on rekao? Kad ste stigli u Beč? S kim ste se sastali? Jeste li o ovome razgovarali sa austrijskim vlastima? Sa zvaničnicima izraelske ambasade? Gabrijel se pomalo osećao kao

optuženik na klupi ali odgovarao je učtivo i t.tčno koliko je mogao. Pošto je završila unakrsno ispitivanje Renate Hofman ga je načas sumnjičavo posmatrala. Zatim je naglo ustala i navukla dugi sivi kaput izrazito četvrtasto krojenih ramena. Hajde da prošetamo. Gabrijel pogleda kroz zagaravljeni prozor i vide da pada susnežica. Renate Hofman strpa nekoliko fascikli u kožnu tašnu i prebaci je preko ramena. Verujte mi reče osećajući da je zabrinut. Bolje je da prošetamo. RENATE HOFMAN je na Zaleñenoj pešačkoj stazi Augartena objasnila Gabrijelu kako je postala najdragocenija pomoć Eliju Lavonu u Beču. Nakon što je na bečkom univerzitetu diplomirala kao najbolja u generaciji zaposlila se u austrijskom državnom tužilaštvu gde je odlično radila sedam godina. Zatim je pre pet godina dala otkaz rekavši prijateljima i kolegama da žudi za slobodom privatne prakse. U stvari Renate Hofman više nij«e mogla da radi za vladu koja je mnogo manje marila za pravdu nego za zaštitu interesa države i njenih najmoćnijih grañana. Slučaj Veler bio je presudan. Veler je bio detektiv Staatpo>lizei sklon da od zatvorenika priznanja izvlači mučenjem i da lično sprovodi pravdu kad je smatrao da redovni sudski postupak nije valjan. Renate Hofman je pokušala protiv nj ega da podnese krivičnu prijavu nakon što je nigerijski azilant prem inuo u njegovom pritvoru. Nigerijcu su ruke bile vezane a usta zapušena i bilo je dokaza da je izlagan batinama i da se ugušio. Njeni nadreñeni su stali na Velerovu stranu i odbacili prijavu. Umorna od unutrašnje borbe protiv poretka Renate Hofman je zaključila da se borba bolje vodi spolja. Osnovala je malu advokatsku kancelariju kako bi imala izvor prihoda ali je glavninu vremena i snage posvetila Koaliciji za bolju Austriju reformističkoj grupi posvećenoj buñenju čitave zemlje iz kolektivne amnezije o nacističkoj prošlosti. Istovremeno je sklopila tajni savez sa Ratnim odštetama i istragama Elija Lavona. Renate Hofman je i dalje imala prijatelje u državnom aparatu prijatelje koji su voljni da joj čine usluge. Ti prijatelji su joj omogućili pristup državnim podacima i arhivama koji su Lavonu bili nedostupni. Čemu tajnost? upita Gabrijel. Nevoljnost da se razgovara telefonom? Duge šetnje u parku po ovako očajnom vremenu? Zato što je ovo Austrija gospodine Argov. Nepotrebno je reći da mnogi u austrijskom društvu ne odobravaju ovo što mi radimo baš kao ni ono stoje Eli radio. Shvati daje upotrebila prošlo vreme i brzo se izvinila. Mi se ne dopadamo ekstremnoj desnici u ovoj zemlji a njih mnogo ima u policiji i bezbednosnim službama. Obrisala je nekakve mrvice sa klupe pa su oboje seli. Eli me je posetio pre dva meseca. Ispričao mi je za Maksa Klajna i muškarca koga je Klajn video u kafeu Central her Vogela. Bila sam sumnjičava najblaže rečeno ali sam odlučila da to proverim samo da bih pomogla Eliju.

Šta ste saznali? Zove se Ludvig Vogel. On je direktor nečega što se zove Trgovinska i investiciona korporacija Dunavskog basena. Preduzeće je osnovano početkom šezdesetih nekoliko godina nakon posleratne okupacije Austrije. Uvozio je stranu robu u Austriju i bio ovdašnji predstavnik kompanija koje su želele da posluju u Austriji pogotovo nemačkih i američkih. Kad je austrijska ekonomija doživela procvat sedamdesetih godina Vogel je bio u savršenom položaju da na najbolji način iskoristi situaciju. Njegovo preduzeće je obezbedilo početni kapital za stotine projekata. On sada poseduje znatan udeo u mnogim najprofitabilnijim austrijskim korporacijama. Koliko mu je godina? Roñen je u malom selu u Gornjoj Austriji 1925. i kršten je u tamošnjoj katoličkoj crkvi. Otac mu je bio običan radnik. Porodica je očigledno bila vrlo siromašna. Mlañi brat mu je umro od upale pluća kad je Ludvigu bilo dvanaest godina. Majka mu je dve godine kasnije umrla od šarlaha. Hiljadu devetsto dvadeset pete? Znači da je 1942. imao samo sedamnaest godina i bio premlad da bi bio SS šturmbanfirer. Tačno. A prema informacijama koje sam otkrila o njegovoj ratnoj prošlosti on i nije bio u SSu. Kakvim informacijama? Počela je tiše govoriti i nagnula se ka njemu. Gabrijel je u njenom dahu osetio jutarnju kafu. U prethodnom životu sam ponekad morala da proverim fascikle koje se čuvaju u Državnom arhivu Austrije. Tamo i dalje poznajem neke ljude koji su pod odreñenim okolnostima voljni da mi pomognu. Pozvala sam jednu takvu osobu koja je bila ljubazna da fotokopira dosije Ludviga Vogela kao pripadnika Vermahta. Vermahta? Ona klimnu glavom. Prema dokumentima iz Državnog arhiva Vogel je regrutovan krajem 1944 kad je imao devetnaest godina i poslan u Nemačku da služi u odbrambenim snagama Rajha. Borio se protiv Rusa u Bici za Berlin i preživeo. U poslednjim časovima rata pobegao je na zapad i predao se Ame-rikancima. Interniran je u pritvorsku jedinicu Američke vojske južno od Berlina ali je uspeo da pobegne i vrati se u Austriju. Činjenica da je pobegao Amerikancima izgleda da ga nije omela pošto je od 1946. do 1955 do Državnog sporazuma* Vogel radio kao grañansko lice za američke okupacione vlasti. Gabrijel je naglo pogleda. Američke? Kakav posao je obavljao? Počeo je kao običan službenik u upravi da bi na kraju radio kao oficir za vezu izmeñu Amerikanaca i nove austrijske vlade. Je li oženjen? Ima li dece? Odmahnula je glavom. Večiti neženja. Je li ikada imao nevolje? Nekakve finansijske nepravilnosti? Grañanske parnice? Bilo šta? Dosije mu je izuzetno čist. Imam prijatelja u Staatspolizei. Zamolila sam ga da

proveri Vogela. Ništa nije našao što je samo po sebi značajno. Vidite bezmalo svaki istaknuti grañanin u Austriji ima Staatspolizei dosije. Ali ne i Ludvig Vogel. Šta znate o njegovim političkim stavovima? Renate Hofman je jedan duži trenutak obazrivo posmatrala okolinu pre nego što je odgovorila. Isto pitanje sam i sama postavila svojim kontaktima u hrabrijim bečkim novinama i časopisima ljudima koji odbijaju da poslušno rade kako im vlada kaže. Ispostavilo se da Ludvig Vogel pruža značajnu finansijsku podršku Nacionalnoj partiji Austrije. U stvari on je praktično sam finansirao kampanju Petera Meclera. Zastala je za trenutak da pripali cigaretu. Ruke su joj se tresle od hladnoće. Ne znam pratite li ovdašnju kampanju ali ukoliko se nešto * Državni sporazum potpisan 15. maja 1955 zabranio je ujedinjenje sa Nemačkom obnovu habzburške vlasti i nalagao zaštitu hrvatske i slovenačke nacionalne manjine. Austrijski ustav je izmenjen zakonom donetim 26. oktobra 1955. kojim se zabranjuje postojanje stranih vojnih baza na austrijskoj teritoriji i proglašava trajna neutralnost Austrije. Potpisivanje ovih akata omogućilo je prekid savezničke okupacije i povlačenje savezničkih snaga iz Austrije. Zbog političkog sukoba 1948. Jugoslavija je izgubila podršku Sovjetskog Saveza i u okviru ovog sporazuma nije ostvarila svoje teritorijalne zahteve prema Austriji. (Prim. prev.) dramatično ne promeni u naredne tri nedelje Peter Mecler će biti sledeći kancelar Austrije. Gabrijel je sedeo bez reci upijajući informacije koje je upravo čuo. Renate Hofman je povukla jedan jedini dim i bacila cigaretu na gomilicu prljavog snega. Pitali ste me zašto izlazimo po ovakvom vremenu gospodine Argov. Sada vam je jasno. USTALA je bez upozorenja i pošla. Gabrijel ustade i krenu za njom. Smiri se pomislio je. Zanimljiva teorija mučne okolnosti ali nije bilo dokaza izuzev jednog velikog i to oslobañajućeg. Prema podacima u Staatspolizei Ludvig Vogel nikako ne može biti čovek za koga ga Maks Klajn optužuje da jeste. Je li moguće da je Vogel saznao da Eli istražuje njegovu prošlost? Razmišljala sam o tome odgovori Renate Hofman. Pretpostavljam da je mogao dobiti dojavu o mom istraživanju. Čak i da Ludvig Vogel zaista jeste čovek koga je Maks Klajn video u Aušvicu šta bi mu se najgore moglo dogoditi sada šezdeset godina posle zločina? U Austriji? Gotovo ništa. Što se tiče krivičnog gonjenja ratnih zločinaca ponašanje Austrije je sramotno. Mišljenja sam da je Austrija bila utočište za nacističke ratne zločince. Jeste li ikad čuli za doktora Hajnriha Grosa? Gabrijel odmahnu glavom. Ispričala mu je da je Hajnrih Groš bio lekar u Špigelgrund klinici za hendikepiranu decu. Za vreme rata klinika je služila kao centar za eutanaziju gde je sprovedena nacistička doktrina o istrebljenju patološkog genotipa. Tu je ubijeno gotovo osam stotina dece. Posle rata je Groš

nastavio istaknutu karijeru dečjeg neurologa. Glavnina njegovog istraživanja rañena je na moždanom tkivu koje je uzimao od žrtava u Špigelgrundu i čuvao u velikoj biblioteci mozgova. Austrijski državni tužilac je 2000. godine najzad odlučio da je vreme da se Groš privede pravdi. Optužen je za saučesništvo u devet ubistava izvršenih u Špigelgrundu i izveden pred sud. Jedan sat nakon što je postupak počeo sudija je presudio da je Groš u početnoj fazi demencije i da nije u stanju da se brani pred sudom reče Renate Hofman. Obustavio je predmet na neodreñeno vreme. Doktor Groš je ustao nasmešio se svom advokatu i izašao iz sudnice. Na stepeništu suda je o svom slučaju razgovarao s novinarima. Bilo je sasvim jasno da doktor Groš potpuno vlada svojim mentalnim sposobnostima. Šta hoćete da kažete? Nemci vole da kažu kako je jedino Austrija mogla da ubedi svet da je Betoven Austrijanac a da je Hitler Nemac. Volimo da se pretvaramo da smo bili prva Hitlerova žrtva a ne njegov dobrovoljni saučesnik. Odlučili smo da se ne sećamo da su Austrijanci pristupali nacističkoj partiji u jednakoj meri kao i naši nemački roñaci i da je zastupljenost Austrijanaca u SSu bila nesrazmerno velika. Odlučili smo da se ne sećamo da je Adolf Ajhman Austrijanac daje osamdeset procenata njegovog osoblja bilo iz Austrije i da su Austrijanci predstavljali sedamdeset pet procenata komandanata u logorima smrti. Zatim tiše reče: Doktora Grosa su decenijama štitili austrijska politička elita i sudski sistem. Bio je uvaženi član Socijaldemokratske partije a čak je radio i kao sudski psihijatrijski veštak Svi su u bečkoj lekarskoj zajednici znali izvor takozvane biblioteke mozgova dobrog doktora i svi su znali šta je radio za vreme rata. Čovek poput Ludviga Vogela čak i da bude razotkriven kao lažov mogao bi očekevati da se i prema njemu isto ponašaju. Izgledi da mu u Austriji ikad bude suñeno za počinjene zločine ravni su nuli. Pretpostavimo da je saznao za Elijevu istragu? Čega se mogao plašiti? Ničega izuzev sramote zbog razotkrivanja. Znate li gde on živi? Renate Hofman zavuče nekoliko neposlušnih vlasi pod svoju beretku i pažljivo se zagleda u njega. Ne nameravate da se s njim sastanete zar ne gospodine Argov? Pod ovim okolnostima to bi bilo neverovatno nepromišljeno. Samo želim da znam gde živi. Ima kuću u Prvoj četvrti i još jednu u bečkoj šumi. Prema katastarskim podacima takoñe poseduje nekoliko stotina jutara zemlje i vilu u Gornjoj Austriji. Nakon stoje kratko pogledao preko ramena Gabrijel je upitao Renate Hofman može li da dobije kopiju svih dokumenata koje je sakupila. Pogledala je u vrhove svojih cipela kao da je očekivala pitanje. Recite mi nešto gospodine Argov. Za sve godine koliko sam radila sa Elijem nijednom nije spomenuo da u Jerusalimu postoji ogranak Ratnih odšteta i istraga.

Nedavno je otvoren. Baš zgodno. U glasu joj se jasno osećao sarkazam. Nezakonito posedujem dokumenta. Ako ih predam agentu strane vlade ovde ću biti u nezavidnom položaju. Ako vam ih dam dajem li ih agentu strane vlade? Renate Hofman je pomisli Gabrijel veoma inteligentna i dovitljiva žena. Dajete ih prijatelju gospoñice Hofman prijatelju koji neće uraditi baš ništa čime bi ugrozio vaš položaj. Znate li šta će se dogoditi ako vas Staatspolizei uhapsi i kod vas pronañe poverljiva dokumenta Državnog arhiva? Provešćete mnogo vremena iza rešetaka. Pogleda ga pravo u oči. A i ja ću ako saznaju od koga ste ih dobili. Ne nameravam da me uhapsi Staatspolizei. Niko nikad ne namerava ali ovo je Austrija gospodine Argov. Naša policija se ne ponaša po istim pravilima kao ostale u Evropi. Iz tašne je izvadila žuti koverat i pružila ga Gabrijelu. Koverat nestade ispod njegove jakne a zatim nastaviše da hodaju. Ne verujem da ste vi Gideon Argov iz Jerusalima. Zato sam vam dala dokumenta. Ja s njima više ništa ne mogu učiniti ne u ovakvoj klimi. Ipak mi obećajte da ćete biti vrlo oprezni. Ne želim da Koalicija i njeno osoblje dozive istu sudbinu kao Ratne odštete. Zastala je i nakratko se okrenula ka njemu. I još nešto gospodine Argov. Molim vas ne zovite me više. NA OBODU Augartena u Vaznergase stajao je kombi za prismotru. Fotograf je sedeo pozadi sakriven iza stakla kroz koje se nije moglo pogledati u kombi. Napravio je poslednji snimak dok su se njegove mete razdvajale pa slike prebacio na laptop i pregledao ih. Ona na kojoj se videlo preuzimanje koverta snimljena je otpozadi. Lep kadar dobro svetio prava lepota. BEČ SAT KASNIJE u nepoznatoj neobaroknoj zgradi u Ringštrase fotografija je dostavljena u kancelariju čoveka koji se zove Manfred Kruz. Fotografiju u neobeleženom žutom kovertu Kruzu je bez reci predala njegova privlačna sekretarica. Kao i obično na sebi je imao tamno odelo i belu košulju. Nepomično lice i oštre jagodice u spoju sa ubičajenom sumornom odećom davali su mu mrtvački izgled što je obespokojavalo potčinjene. Njegove mediteranske crte skoro crna kosa maslinast ten i tamnosmeñe oči bile su povod za glasine unutar službe da mu je neko od predaka Ciganin ili možda čak i Jevrejin. Bila je to kleveta koju je ohrabrivala čitava legija njegovih neprijatelja a Kruzu nije bila ni najmanje zabavna. Nije bio omiljen meñu osobljem ali za to i nije mario. Kruz je imao dobre veze jednom nedeljno je odlazio na ručak sa ministrom a prijatelji su mu pripadali bogatim krugovima i političkoj eliti. Ako bi se čovek zamerio Kruzu mogao bi završiti pišući kazne za parking u nekoj koruškoj zabiti. Njegova jedinica je zvanično bila poznata kao Peto odeljenje ali su je viši službenici Staatspolizei i njihovi gospodari u Ministarstvu unutrašnjih poslova

zvali jednostavno Kruzova banda. U trenucima samoveličanja slabosti koju je Kruz po sopstvenom priznanju imao sebe je zamišljao kao zaštitnika svega austrijskog. Kruzov posao se sastojao upravo u tome da spreči da problemi ostatka sveta procure preko granica u spokojnu Osterreich. Peto odeljenje bilo je odgovorno za kontraterorizam kontraekstremizam i kontraobaveštajni rad. Manfred Kruz imao je moć da prisluškuje kancelarije i telefonske razgovore otvara poštu i organizuje fizičku prismotru. Stranci koji su u Austriju dolazili u potrazi za nevoljom mogli su očekivati da ih poseti neko od Kruzovih ljudi. Jednako kao i roñeni Austrijanci čije su političke aktivnosti odstupale od propisanih smernica. Znao je za gotovo sve što se dogaña u zemlji pa tako i da je u Beč nedavno stigao Izraelac koji tvrdi da je kolega Elija Lavona iz Ratnih odšteta i istraga. Kruzovo uroñeno nepoverenje prema ljudima odnosilo se i na njegovu ličnu sekretaricu. Sačekao je dok nije izašla pa tek onda otvorio koverat i istresao fotografiju na svoju beležnicu. Pala je tako da je najpre video poleñinu. Okrenuo ju je stavio pod oštro belo svetio halogene lampe i pažljivo posmatrao. Kruza nije zanimala Renate Hofman. Nju je Peto odeljenje redovno nadziralo a Kruz se više nije ni sećao koliko je vremena proveo proučavajući fotografije snimljene tokom prismotre i slušajući transkripte razgovora koji su se odvijali u prostorijama Koalicije za bolju Austriju. Ne Kruza je više zanimao tamni snažni muškarac koji je hodao pored nje čovek koji se predstavlja kao Gideon Argov. Potom je ustao i okrenuo bravu na zidnom sefu iza stola. Unutra se uglavljen izmeñu hrpe predmetnih fascikli i svežnja ljubavnih pisama od devojke koja je radila u odeljenju za isplatu plata nalazio videosnimak saslušanja. Kruz baci pogled na datum na nalepnici JANUAR 1991 pa namesti traku u videoureñaj i pusti je. Nekoliko trenutaka se vrtela prazna traka a onda poče snimak. Kamera je bila nameštena visoko u uglu sobe za saslušanja na spoju zida i tavanice pa je pod oštrim uglom bila usmerena na ono što se odvijalo. Slika je bila unekoliko zrnasta tehnologija prethodne generacije. Prostorijom je preteći sporo koračao mlañi Kruz. Za stolom je sedeo Izraelac rukupocrnelih od vatre očiju mračnih od smrti. Kruz je bio sasvim siguran da je to isti čovek koji se sad predstavlja kao Gideon Argov. Protivno običaju prvo pitanje je postavio Izraelac a ne Kruz. T sada kao i onda Kruza je iznenadio savršen nemački koji je Izraelac govorio s jasnim berlinskim naglaskom. Gdejemojsin? Bojim se da je mrtav. A moja žena? Vaša žena je zadobila teške povrede. Neophodna joj je hitna medicinska nega. Pa zastoje ne dobiju? Najpre moramo da saznamo neke informacije pre nego što joj bude ukazana pomoć. Zašto joj se odmah ne ukaže pomoć? Gdeje ona?

Ne brinite ona je u dobrim rukama. Samo su nam potrebni odgovori na izvesna pitanja. Naprimer? Za početak možete da nam kažete ko ste vi zapravo. I molim vas nemojte nas više lagati. Vaša žena nema mnogo vremena. Sto puta ste me pitali kako se zovem! Vi znate moje ime! Bože moj dozvolite da joj se ukaže pomoć. Hoćemo ali najpre nam recite svoje ime. Svoje pravo ime ovog puta. Bez pseudonima i lažnih imena. Nemamo vremena ne ako vaša žena treba da živi. Zovem se Gabrijel kopile jedno! Je li vam to ime ili prezime? Ime. A prezime? Alon. Alon? Hebrejsko ime zar ne? Vi ste Jevrejin. Pretpostavljam da ste i Izraelac. Da ja sam Izraelac. Ako ste Izraelac šta radite u Beču s {talijanskim pasošem? Očigledno vi ste agent izraelske obaveštajne službe. Za koga radite gospodine Alon? Šta radite ovde? Zovite ambasadora. On zna s kim će stupiti u kontakt Pozvaćemo vašeg ambasadora. I vašeg ministra spoljnih val vaseg premijera. AH ovog trenutka ako želite da vaša žena dobtje neophodnu medicinsku negu reći ćete nam za kova radi te i zašto ste u Beču. Zovite ambasadora! Pomozite mojoj ženi do ñavola! Za koga radite? dozvolite da Njen život je u vašim rukama gospodine Alon Ti si mrtav ñubre jedno! Ako moja žena večeras umre tisi mrtav. Čuješ li me? Ti se jebote mrtav/ Umesto slike pojavi se srebrnocrni sneg. Kruz je dugo sedeo ne mogavši da odvoji od od ekrana. Na kraju je prebaci telefon na sigurnu vezu i pozvao broj koji je napamet znao. Prepoznao odmah su Bojim se da imamo problem. Kaži. Kruz je rekao. Zašto ga ne uhapsiš? U zemlji je ilegalno s krivotvorenim pasošem i prekršio je dogovor izmeñu svoje i naše službe I sta onda? Da ga predam kancelariji državnog tužilaštva pa da ga zvedu na suñenje? Nešto mi govori da bi on tako nešto iskoristio u svoju korist kao odskočnu dasku. Šta predlažeš? Nešto malo suptilnije. Smatraj da je Izraelac tvoj problem Manfrede Resi ea A šta sa Maksom Klajnom? Veza se prekinula. Kruz je spustio slušalicu. U MIRNOM zaleñu katedrale svetog Stefana baš u senci sever nog tornja katedrale prolaz je bio toliko uzan da su njime modi prolaziti jedino pešaci. Na početku prolaza u prizemlju veličanetvene stare barokne kuće nalazila se mala prodavnica gde se trgovalo isključivo antiknim časovnicima kakve kupuju

kolekcionari. Znak iznad vrata je neupadljiv radno vreme nepredvidivo. Nekim danima prodavnica uopšte nije bila otvorena. Nije bilo drugih zaposlenih izuzev vlasnika. On je jednom krugu ekskluzivnih klijenata bio poznat kao her Gruber. Drugom kao Časovničar. Bio je niskog rasta i mišićav. Radije je nosio džemper i široki sako od tvida jer mu košulja i kravata nisu najbolje stajali. Bio je skoro sasvim ćelav izuzev venca kratko ošišane sede kose dok su mu obrve bile guste i tamne. Nosio je naočari uokvirene kornjačevinom. Šake su mu bile veće nego kod mnogih u tom poslu ali spretne i veoma veste. Radionica mu je bila uredna poput operacione sale. Na radnoj površini pod snopom jake svetlosti stajao je zidni časovnik nojšatel star dvesta godina. Trodelno kućište ukrašeno kamejama sa cvetnom šarom bilo je u savršenom stanju kao i brojčanik od emajla sa rimskim ciframa. Časovničar je ušao u poslednju fazu opsežne popravke nojšatelovog mehanizma sa dva tega. Kad bude gotov dostići će cenu od skoro deset hiljada dolara. Kupac kolekcionar iz Liona već je čekao. Zvonce na vratima prodavnice prekinu Časovničara u poslu. Provirio je iza dovratka i video kako ispred vrata na ulici stoji čovek kurir na motociklu čija je kožna jakna na kiši blistala kao fokina koža. Pod rukom je držao paket. Časovničar priñe vratima i otključa ih. Kurir mu je bez reci predao paket seo na motocikl i odjurio. Časovničar opet zaključa vrata i vrati se za radni sto. Paket je otvorio polako zapravo je bezmalo sve radio polako i podigao poklopac kutije. U njoj se nalazio francuski zidni sat luj petnaesti. Vrlo lep. Odstranio je kućište i izvadio mehanizam. Unutra su bili sakriveni dosije i fotografija. Nekoliko minuta je pregledao dokument a zatim ga sakrio u veliku knjigu pod nazivom Putni časovnici u doba kraljice Viktorije. Luja petnaestog je dostavio Časovničarev najvažniji klijent. Časovničar nije znao njegovo ime već samo da je bogat i da ima političke veze. Te dve osobine su krasile većinu njegovih klijenata. Ovaj je meñutim bio drugačiji. Pre godinu dana je Časovničaru dao spisak imena muškaraca rasutih od Evrope do Bliskog istoka i Južne Amerike. Časovničar je istrajno radio po spisku. Ubio je jednog čoveka u Damasku drugog u Kairu. Ubio je Francuza u Bordou jednog Španca u Madridu. Prešao je Atlantik da bi ubio dva bogata Argentinca. Na spisku je osta-lo jedno ime švajcarski bankar u Cirihu. Časovničar još nije dobio konačnu potvrdu da na njega krene. Dosije koji mu je večeras donet sadržao je novo ime malo bliže njegovom domu nego što je voleo ali mu to nije predstavljalo nikakvu teškoću. Odlučio je da prihvati zadatak. Podigao je slušalicu i pozvao broj. Primio sam časovnik. Kada želite da bude gotov? Smatrajte da je popravka hitna. Hitne popravke se dodatno plaćaju. Pretpostavljam da ste voljni da platite više? Koliko više?

Moj uobičajeni honorar i još pola tog iznosa. Za ovaj posao? Hoćete li da se uradi ili ne? Ujutro ću vam poslati pola sume. Ne poslaćete je večeras. Ako zahtevate. Časovničar je spustio slušalicu dok je stotinu zvona u istom trenutku odzvonilo oglašavajući da je četiri časa. BEČ GABRIJEL NIKAD nije voleo bečke kafeterije. Smetalo mu je nešto u mirisu mešavini ustajalog duvanskog dima kafe i alkohola. I mada je po prirodi bio tih i miran nije voleo dugo da sedi i gubi dragoceno vreme. Na javnim mestima nije čitao pošto se plašio da ga neprijatelji uhode. Kafu je pio jedino ujutro da se razbudi a od teških kolača bilo mu je muka. Šaljiva ćaskanja išla su mu na živce a skoro do ludila ga je dovodilo ukoliko mora da sluša tuñe razgovore pogotovo pseudointelektualne. Za Gabrijela bi bilo ravno paklu kad bi ga zatvorili u sobu i prisilili da sluša kako o umetnosti raspravljaju ljudi koji o tome ništa ne znaju. Prošlo je više od trideset godina kad je poslednji put bio u kafeu Central. Pokazalo se daje kafeterijabila mesto poslednje etape njegovog šegrtovanja kod Šamrona portal izmeñu života koji je vodio pre Kancelarije i sveta sumraka gde će živeti posle. Šamron je na kraju Gabrijelove obuke osmislio poslednju proveru da vidi je li Gabrijel spreman za svoj prvi zadatak. Ostavljen u ponoć na obodu Brisela bez dokumenata i bez ijednog santima u džepu Gabrijel je imao nareñenje da se narednog jutra susretne sa agentom na Lajdenskom trgu u Amsterdamu. Iskoristivši novac i pasoš koji je ukrao nekom američkom turisti uspeo je da stigne jutarnjim vozom. Agent koji ga je čekao bio je Šamron. Oduzeo je Gabrijelu pasoš i preostali novac a zatim mu rekao da sledeće popodne bude u Beču odeven u drugu odeću. Sastali su se na klupi u Stadtpark i otišli u Central. Za stolom pored visokog zasvoñenog prozora Šamron je dao Gabrijelu avionsku kartu za Rim i ključ za pretinac u aerodromskoj garderobi gde će naći pištolj beretu. Dve noći kasnije u predvorju stambene zgrade na Piazza Annabaliano Gabrijel je prvi put ubio. I tada je kao i sad padala kiša kad je Gabrijel stigao u kafe Central. Seo je na kožom obloženu klupu ugrañenu u zid a na okrugli stočić stavio nekoliko novina na nemačkom jeziku. Naručio je schlagobers crnu kafu sa šlagom. Poslužena mu je na srebrnom poslužavniku sa čašom ledene vode. Otvorio je prve novine Die Presse i počeo da čita. Udarna priča bila je eksplozija bombe u Ratnim odštetama i istragama. Ministar unutrašnjih poslova obećavao je da će počinioci biti brzo pohapšeni. Politička desnica je zahtevala strože imigracione mere kako bi se sprečilo da arapski teroristi i drugi smudjivci prelaze austrijske granice. Gabrijel je pročitao prve novine. Poručio je još jedan schlagobers i otvorio

časopis Profil. Pogledao je po kafeu. Mesta su brzo popunjavali bečki kancelarijski službenici koji su odlazeći s posla kući svraćali na kafu ili piće. Nažalost niko nije ni približno izgledao onako kako je Maks Klajn opisao Ludviga Vogela. Do pet časova Gabrijel je popio tri šolje kafe i počeo očajavati da Ludviga Vogela neće ni videti. Tada primeti kako konobar od uzbuñenja krši ruke i premešta se s noge na nogu. Prateći konobarovpogled Gabrijel ugleda kako se na vratima pojavljuje stariji gospodin Austrijanac stara škola ako znate šta hoću da kažem gospodine Argov. Da znam pomisli Gabrijel. Dobar dan her Vogel. GOTOVO SASVIM BELU KOSU koju je u velikoj meri izgubio češljao je tako da mu je bila skoro zalepljena za glavu. Usta su mu mala i stroga a odeća skupa i elegantna sive flanelske pantalone dvoredni sako oko vrata crvenkastoljubičasta ešarpa. Konobar mu je pomogao da skine kaput i odveo ga za sto nedaleko od Gabrijela. Jedan einspanner Karl. Ništa više. Samouveren baritonski glas naviknut da izdaje nareñenja. Mogu li vam ponuditi saher tortu? Ili štrudlu od jabuka? Večeras je vrlo sveza. Umorno odmahnu glavom jednom ulevo jednom udesno. Danas ne Karl. Samo kafu. Kako želite her Vogel. Vogel je seo. Istog trenutka dva stola dalje seo je i njegov telohranitelj. Klajn nije pominjao telohranitelja. Možda ga nije primetio. Možda ga ranije nije ni bilo. Gabrijel se prisili da spusti pogled na svoj časopis. Raspored sedenja bio je daleko od savršenog. Slučaj je hteo da Vogel bude licem okrenut tačno ka Gabrijelu. Da je bio malo više okrenut Gabrijel bi mogao da ga posmatra bez straha da će biti primećen. Štaviše telohranitelj je sedeo odmah iza Vogela i budno posmatrao. Sudeći po izbočini na levoj strani njegovog sakoa nosio je oružje u futroli o ramenu. Gabrijel je razmišljao da promeni sto ali se plašio da bi to izazvalo Vogelovu sumnjičavost pa je ostao gde jeste i povremeno preko ivice časopisa krišom bacao pogled na njega. I to je tako trajalo narednih četrdeset pet minuta. Gabrijel je pročitao i poslednje novine i ponovo uzeo Die Presse. Naručio je četvrti schlagobers. U jednom trenutku je postao svestan da i njega posmatraju ali ne telohranitelj već sam Vogel. Narednog trena je čuo kako Vogel govori: Večeras je prokleto hladno Karl. Može li čašica rakije pre nego što krenem? Naravno her Vogel. I jedna za gospodina za onim stolom tamo Karl. Gabrijel podiže pogled i vide kako ga proučavaju dva para očiju sitne mutne oči konobara ulizice i Vogelove plave i beskrajno duboke. Mala usta su se iskrivila u neveseli osmeh. Gabrijel nije bio siguran kako da reaguje a Ludvig Vogel je očigledno uživao u njegovoj nelagodi. Upravo se spremam da krenem reče Gabrijel na nemačkom ali vam u svakom slučaju veliko hvala.

Kako želite. Vogel pogleda konobara. Kad malo bolje razmislim Karl mislim da ču i ja krenuti. Vogel naglo ustade. Pruži konobaru nekoliko novčanica i priñe Gabrijelovom stolu. Hteo sam da vas častim pićem pošto sam primetio da me gledate reče Vogel. Znamo li se odranije? Ne mislim da se ne poznajemo reče Gabrijel. A ako sam vas gledao to nije ništa značilo. Jednostavno volim da razgledam lica u bečkim kafeterijama. Zastao je a zatim dodade: Čovek nikad ne zna koga može sresti. Sasvim se slažem. Još jedan neveseli osmeh. Jeste li sigurni da se ne poznajemo? Vaše lice mi je vrlo poznato. Zaista ne verujem da se poznajemo. Novi ste u Centralu sa sigurnošću reče Vogel. Dolazim ovamo svako popodne. Moglo bi se reći da sam Karlova najbolja mušterija. Znam da vas ovde nikad nisam video. Obično pijem kafu u Sperl. Ah Sperl. Imaju odličnu štrudlu ali bojim se da mi zvuk bilijarskih stolova narušava tok misli. Moram reći ja volim Central. Možda ćemo se ponovo videti. Možda odgovori Gabrijel neobavezno. Ovde je često sedeo jedan starac. Otprilike je mojih godina. Vodili smo lepe razgovore. Već neko vreme ga nema. Nadam se da je dobro. Kad je čovek star začas nešto poñe naopako. Gabrijel slegnu ramenima. Možda je samo promenio kafeteriju. Možda reče Vogel. Zatim je Gabrijelu poželeo prijatno veće i izašao na ulicu. Telohranitelj ga je diskretno pratio. Gabrijel ugleda kroz staklo kako se mercedes sedan pomeri ka njemu. Vogel baci još jedan pogled ka Gabrijelu a onda se smesti na zadnje sedište. Vrata se zatvoriše i automobil odjuri. Gabriiel je ostao da sedi još trenutak razmišljajući o pojedinostima neočekivanog susreta. Zatim je platio račun i izašao u hladno veče. Znao je da mu je upravo upućeno upozorenje. Takoñe je bio svestan da mu je vreme u Austriji ograničeno. AMERIKANAC je poslednji napustio kafe Central. U dovratku je zastao i podigao okovratnikbarberi mantila trudeći se da ne izgleda kao špijun i posmatrao kako Izraelac nestaje u mračnoj ulici. Zatim se okrenu i ode u suprotnom smeru. Popodne je bilo zanimljivo. Hrabar potez Vogela ali Vogel je uvek takav. Ambasada se nalazila u Devetoj četvrti što nije blizu ali je Amerikanac mislio da je noć stvorena za šetnju. Voleo je da pešači po Beču. Odgovaralo mu je. Nije želeo ništa više izuzev da bude špijun u gradu špijuna i mladost je proveo pripremajući se za to. Nemački je naučio sedeći u bakinom krilu a sovjetsku politiku u Harvardu od najvećih umova na tom polju. Nakon što je diplomirao vrata Agencije su mu bila širom otvorena. Zatim se Imperija srušila a nova pretnja pojavila iz peska Bliskog istoka. Tečan nemački i diploma sa Harvarda

nisu mnogo značili u novoj Agenciji. Današnje zvezde su mašine u ljudskom obliku koje su u stanju da žive na crvima i larvama i hodaju po sto pedeset kilometara s nekakvim brdskim plemenom ne požalivši se ni na žulj. Amerikanac je dobio Beč ali Beč koji ga je čekao više nije imao svoj stari značaj. Odjednom je postao samo još jedna evropska bara šlepa ulica mesto gde se karijera ne pravi već mirno završava. Hvala bogu na slučaju Vogel. Uneo je malo živahnosti makar i privremeno. Amerikanac je skrenuo u Bolcmangase i zaustavio se ispred snažne sigurnosne kapije. Marinac na straži proverio je njegovu iskaznicu i dozvolio mu da uñe. Amerikanac je imao zvanično pokriće. Radio je u Odeljenju za kulturu. To je samo učvrstilo njegovo osećanje zastarelosti. Špijun koji kao paravan koristi posao u Odeljenju za kulturu u Beču. Baš zastarelo. Liftom se popeo na četvrti sprat i zastao ispred vrata koja su imala bravu sa šifrom. Iza njih se nalazilo srce bečke ispostave Agencije. Amerikanac je seo za računar uneo lozinku i otkucao kratku poruku za Upravu. Poruka je naslovljena na Kartera zamenika direktora za operacije. Karter je mrzeo besmislene poruke. Naredio je Amerikancu da sazna jednu jedinu informaciju. Amerikanac je to izvršio. Poslednje što Karteru treba jeste detaljan izveštaj o njegovom mukotrpnom radu u kafeu Central. Nekad je to bilo privlačno. Više ne. Otkucao je četiri reci Abrahamje u igri i poslao ih u bezbedni etar. Čekao je odgovor. U meñuvremenu se zabavljao analizom predstojećih izbora. Sumnjao je da je to neophodno štivo na sedmom spratu u Lengliju. Računar mu se oglasi. Čekala ga je poruka. Pritisnuo je dugme i reci se ukazaše na ekranu. Motri na Eliju. Amerikanac žurno otkuca poruku: Šta ako Elija ode iz grada? Posle dva minuta: Motri na Eliju. Amerikanac je prekinuo vezu. Odložio je izveštaj o izborima. Ponovo je u igri. Barem zasad. . GABRIJEL JE ostatak večeri proveo u bolnici. Margerit noćna sestra stigla je na posao sat nakon njega. Kad je lekar obavio pregled dozvolila je Gabrijelu da sedi pored Elijevog kreveta. Ponovo mu je savetovala da priča Eliju a zatim izašla iz sobe da mu omogući nekoliko trenutaka nasamo sa njim. Gabrijel nije znao šta da kaže pa se sagnuo i Eliju na uvo na hebrejskom šaputao o slučaju Maks Klajn Renate Hofman Ludvig Vogel... Eli je ležao nepomično povezane glave zavijenih očiju. Kasnije u hodniku Margerit je otkrila Gabrijelu da nema poboljšanja kod Elija. Gabrijel je u susednoj prostoriji sedeo još jedan sat posmatrajući Elija kroz staklo a zatim se taksijem vratio u hotel. Seo je za sto u svojoj sobi i uključio lampu. U gornjoj noći je našao nekoliko listova papira i olovku. Na trenutak je sklopio oči i zamišljao Vogela onako kako gaje video tog popodneva u kafeu Central. Jeste li sigurni da se ne poznajemo? Vaše lice mi je vrlo poznato. Zaista ne verujem da se poznajemo.

Gabrijel otvori oči i poče da crta. Posle pet minuta ga je s papira gledalo Vogelovo lice. Kako li je izgledao kao mladić? Opet se baci na crtanje. Napravio mu je gušću kosu uklonio podočnjake i bore s očiju. Izravnao brazde na čelu zategnuo kožu na jagodicama i bradi izbrisao duboke bore od nosa do uglova malih usta. Zadovoljan postavio je novi crtež pored prvog. Započeo je treći Vogel u esesovskoj tunici s visokim okovratnikom i kapom sa širitom. Gledajući u završen crtež osetio je kako mu vrelina nadire u glavu. Otvorio je fasciklu koju mu je dala Renate Hofman i pročitao ime sela gde se nalazi Vogelova kuća. Na turističkoj mapi koju je pronašao u noći pogledao je gde se nalazi selo pozvao agenciju za iznajmljivanje automobila i rezervisao jedna kola za ujutro. Odneo je crteže u krevet naslonio glavu na jastuk i zurio u tri različite verzije Vogelovog lica. Poslednje lice Vogela u uniformi SSa bilo mu je odnekud poznato. Nije ga napuštao osećaj da je negde već video ovog muškarca. Sat kasnije je ustao i odneo crteže u kupatilo. Iznad umivaonika ih je spalio redom kojim ih je stvarao: Vogel kao uspešan bečki gospodin Vogel pedeset godina mlañi Vogel esesovski ubica... Narednog jutra Gabrijel je otišao u kupovinu u Kerntnerštrase. Nebo je ličilo na svetloplavu kupolu prošaranu alabasterom. Dok je išao preko Štefansplaca umalo ga nije oborio vetar. Bio je to arktički vetar koji je prešavši hladne fjordove i lednike Norveške i uhvativši zalet preko smrznutih ravnica Poljske udarao na kapije Beča nalik varvarskoj hordi. Gabrijel je ušao u robnu kuću pogledao raspored odeljenja i pokretnim stepenicama se popeo do sprata gde su prodavali kapute i jakne. Tu je odabrao tamnoplavu skijašku jaknu debeli vuneni džemper teške rukavice i nepromočive čizme za pešačenje. Platio je i izašao šetajući po Kerntnerštrase i proveravajući prati li ga ko. Agencija za iznajmljivanje automobila nalazila se nekoliko ulica od njegovog hotela. Srebrni opel karavan ga je čekao. Ubacio je torbe na zadnje sedište potpisao neophodne papire i odjurio. Pola sata se vozio ukrug tražeći znakove nadzora a zatim se odvezao na izlaz za autoput A l i uputio na zapad. Oblaci su se postepeno zgušnjavali zaklanjajući jutarnje sunce. Kad je stigao u Linč sneg je uveliko padao. Zaustavio se na benzinskoj pumpi i presvukao u odeću koju je kupio u Beču pa nastavio vožnju autoputem i krenuo u Salcburg. Stigao je po podne. Ostavio je opel na parkingu i ostatak popodneva proveo lutajući ulicama i trgovima starog grada izigravajući turistu. Popeo se uklesanim stepenicama koje su vodile na Menhsberg i uživao u pogledu na Salcburg s visine crkvenih tornjeva. Zatim je otišao na Univerzitetplac da vidi barokna remekdela Fišera fon Erlaha.* Kad je pao mrak vratio se u stari grad i večerao tirolske raviole u zanimljivom restoranu po čijim su zidovima obloženim tamnim drvetom visili lovački trofeji. U osam časova je ponovo seo za volan opela uputivši se istočno od Salcburga u

srce Salckamerguta. Kako se autoput peo u planine sneg je sve žešće padao. Prošao je kroz selo Hof na južnoj obali jezera Fušl a nekoliko kilometara dalje naišao na jezero Volfgang. Gradić po kojem je nazvano Sveti Volfgang nalazio se s druge strane jezera. U mraku je jedva razaznao toranj crkve Hodočašća. Prisetio se da je u njoj jedna od najlepših gotičkih oltarskih slika u čitavoj Austriji. U usnulom selu Cihenbahu skrenuo je udesno na uski put koji se oštro uzdizao uz planinsku padinu. Gradić je ostao za njim. Po krovovima kućica duž puta napadao je sneg a iz dimnjaka se vio dim. Iz jedne istrča pas i zalaja dok je Gabrijel prolazio. Prešao je preko mosta koji je imao samo jednu traku a zatim usporio i stao. Drum je izgleda ovde posustao. Još uža staza jedva dovoljna za jedan automobil nastavljala se u brezovu šumu. Tridesetak metara dalje bila je kapija. Isključio je motor. Duboka tišina šume delovala je nepodnošljivo. Iz pretinca za rukavice izvadio je baterijsku lampu i izašao. Kapija je bila do visine ramena i napravljena od starog drveta. * Johann Bernard Fischer von Erlach (16561723) izuzetno značajan austrijski barokni arhitekta. Pored crkve Svetog Trojstva i Univerzitetske crkve u Salcburgu na koje se ovde misli i ostalih dela po njegovom projektu je sagrañen i čuveni dvorac Šenbrun. (Prim. prev.) Znak je upozoravao daje vlasništvo s druge strane ograde privatno i da su lov i pešačenje za koje su zaprećene novčane i zatvorske kazne strogo verboten. Gabrijel stavi nogu na srednju prečagu prebaci se i skoči u mekani sneg s druge strane ograde. Uključio je baterijsku lampu i osvetlio stazu. Uzdizala se pod oštrim nagibom i krivudala udesno gubeći se iza reda breza. Nije bilo tragova ljudskih koraka niti automobilskih guma. Gabrijel ugasi lampu i zastade načas dok mu se oči nisu privikle na mrak pa opet krenu. Posle pet minuta izbio je na veliku čistinu. Na vrhu čistine stotinak metara dalje stajala je kuća tradicionalna planinska vila vrlo velika kosog krova i s nadstrešnicom što dobrano prelazi spoljne zidove zgrade. Zastade na tren osluškujući je li njegovo prisustvo primećeno. Zadovoljan produžio je rubom čistine držeći se drveća. Kuća je bila u potpunom mraku. Unutra a ni spolja nije gorelo nijedno svetio. Nije video nijedno vozilo. Trenutak je oklevao razmišljajući da li da napravi krivično delo na austrijskom tlu i provali u kuću. Prazna vila je bila prilika da se zaviri u Vogelov život prilika koja mu se sigurno neće ponovo u skorije vreme ukazati. Prisetio se sna koji je stalno sanjao. Ticijan želi da se s Gabrijelom posavetuje oko restauracije ali Gabrijel to stalno odlaže jer veoma kasni s izvršenjem obaveza i nema vremena za sastanak. Ticijan je strašno uvreñen i u besu odustaje od ponude. Gabrijel sam pred beskonačnim platnom napreduje bez pomoći majstora. Krenu preko čistine. Bacivši pogled preko ramena uverio se u ono što je već znao za sobom je ostavljao očigledne tragove koraka od ivice drveća do zadnjeg

ulaza u kuću. Ukoliko ubrzo ne padne sneg tragovi će svima biti vidljivi. Nastavi dalje. Ticijan čeka. Stigao je do zadnjeg dela vile. Duž spoljnog zida naslagano je isečeno drvo za ogrev. Na kraju gomile nalazila su se vrata. Gabrijel je probao da ih otvori ali su naravno bila zaključana. Skinuo je rukavice i izvadio tanko parče metala koje je uvek nosio u novčaniku. Polako gaje zavukao u ključaonicu i pomerao dok brava nije popustila. Pritisnuo je kvaku i ušao. UPALIO JE baterijsku lampu i shvatio da stoji u sobici za odlaganje kaljave obuće. Tri para gumenih čizama stajala su uredno poslagana uza zid. Debeli vuneni kaput visio je s kukice. Gabrijel je pretražio džepove sitnina zgužvana maramica umazana starčevom pljuvačkom. Prošao je kroz dovratak gde ga je sačekalo stepenište. Hitro se popeo s lampom u ruci i naišao na sledeća vrata. Nisu bila zaključana. Gabrijel ih je lako otvorio. Škripa nepodmazanih šarki naruši duboku tišinu u kući. Obreo se u ostavi koja je izgledala kao da ju je poharala vojska u povlačenju. Police su bile gotovo sasvim prazne i prekrivene tankim slojem prašine. Susedna kuhinja predstavljala je spoj modernog i tradicionalnog nemački ureñaji spreda ojačani nerñajućim čelikom a iznad velikog otvorenog ognjišta obešeni lonci od livenog gvozda. Otvorio je frižider poluprazna flaša austrijskog belog vina komad sira pozeleneo od budi nekoliko tegli prastarog džema. Kroz dnevnu sobu je ušao u veliku lepu prostoriju. Pod svetlošću lampe ugleda antikni pisaći sto. Imao je jednu fioku. Izvitoperena od hladnoće bila je čvrsto uglavljena. Gabrijel snažno povuče i gotovo je izvali iz žljeba. Osvetlio je sadržaj penkala i olovke zarñale spajalice svežanj papira sa zaglavljem Trgovin-skog i investicinog preduzeća Dunavskog basena hartije sa ličnim zaglavljem Sa radnog stola Ludviga Vogela.... Gabrijel zatvori fioku i osvetli sam sto. U drvenom držaču za papire bila je hrpa pisama. Prelistao ih je nekoliko ličnih pisama dokumenta koja se izgleda odnose na Vogelovo poslovanje. Uz neka dokumenta prikačeni su memorandumi svi ispisani istim tankim iskošenim rukopisom. Uzeo je papire presavio ih na pola i gurnuo u jaknu. Telefon je imao ugrañenu automatsku sekretaricu i digitalni displej. Casovnik je pokazivao netačno vreme. Iz iskustva je znao da automatske sekretarice nikad u potpunosti ne izbrišu trake i da dobar tehničar s pravom opremom mnoge dragocene informacije koje se zadrže lako može otkriti. Izvadio je kasete i gurnuo ih u džep. Zatim je zatvorio poklopac i pritisnuo dugme za ponovno biranje poslednjeg pozvanog broja. Začu se glasan zvuk a za njim neskladna pesmica automatskog birača. Na displeju blesnu broj 5124124. Broj u Beču. Gabrijel ga zapamti. Zatim se čula jednolična zvonjava austrijskog telefona. Pre nego što je treći put zazvonilo javio se muški glas. Halo... Halo... Koje to? Ludviže ti si? Ko je to?

Gabrijel prekinu vezu. USPEO SE glavnim stepeništem. Koliko vremena ima dok čovek na drugom kraju veze ne shvati da je pogrešio? Koliko je brzo u stanju da sakupi svoje snage i započne protivnapad? Gabrijel je gotovo mogao čuti kako sat otkucava. Na vrhu stepeništa nalazilo se predvorje nalik niši opremljeno kao mali prostor za sedenje. Pored fotelje je naslagana gomila knjiga a na knjigama prazna čaša za konjak. S obe strane niše nalazila su se po jedna vrata koja su vodila u spavaće sobe. Gabrijel je ušao u sobu sa svoje desne strane. Tavanica je bila kosa i odražavala ugao pod kojim je stajao krov. Na zidovima nije bilo ničega izuzev velikog raspeća iznad nenameštenog kreveta. Na noćnom stočiću budilnik je treptao 12:00... 12:00... 12:00... Sklupčana poput zmije ispred časovnika ležala je brojanica od crnih perli. U dnu kreveta je na postolju stajao televizor. U rukavicama Gabrijel je prstom prešao preko ekrana i ostavio tamnu liniju u prašini. Nije bilo plakara već samo jedan veliki edvardijanski garderobni ormar. Gabrijel je otvorio vrata i osvetlio unutrašnjost uredno složeni džemperi sakoi svečane košulje i pantalone na vešalicama. Otvorio je fioku. Unutra ugleda filcom postavljenu kutiju za nakit potamnela dugmad za manšete prsteni pečatnjaci antikni sat s kaišem od popucale crne kože. Okrenuo je sat i pregledao poleñinu. Erihu s obožavanjem Monika. Podigao je jedan prsten teški pečatnjak od zlata ukrašen orlom. S unutrašnje strane ugravirana sitna slova 1005 bravo Hajnrih. Gabrijel pohrani sat i prsten pečatnjak u džep. Izašao je iz spavaće sobe i zastao u niši. Brzo pogleda kroz prozor ali se na stazi nije opažalo nikakvo kretanje. Uñe u drugu spavaću sobu. Tu ga dočeka težak prepoznatljiv miris ruža i lavande. Patos je bio zastrt svetlim mekim tepihom a krevet cvetnim perjanim prekrivačem. Edvardijanski ormar bio je istovetan kao i u prvoj spavaćoj sobi ali je ovaj na vratima imao ogledala. Gabrijel unutra pronañe žensku odeću. Renate Hofman mu je ispričala da je Vogel večiti neženja. Kome li pripada ova odeća? Gabrijel priñe stočiću pored kreveta. Na čipkanoj podlozi stajala je velika Biblija u kožnom povezu. Podigao je knjigu i žestoko je istresao. Jedna fotografija odleprša na patos. Gabrijel ju je zagledao pri svetlu baterijske lampe. Prikazivala je ženu dečaka tinejdžera i sredovečnog muškarca kako u letnje doba sede na planinskoj livadi. Sve troje su se smešili prema fotoaparatu. Žena je prebacila ruku preko muškarčevih ramena. Premda je snimljena pre tridesetčetrdeset godina bilo je očito da je na fotografiji Ludvig Vogel. A žena? Erihu s obožavanjem Monika. Dečak zgodan i lepo doteran bio mu je neobično poznat. Spolja se začu zvuk prigušena buka i Gabrijel žurno priñe prozoru. Razmaknu zavesu i ugleda farove kako se polako uspinju kroz drveće. GABRIJEL GURNU fotografiju u džep i požuri niz stepenište. Farovi vozila već su osvetlili veliku sobu. Vratio se putem kojim je i došao kroz kuhinju ostavu pa niz stepenice u zadnjem delu dok se opet nije našao u predsoblju s gumenim

čizmama. Odozgo je čuo bat koraka po patosu; neko je bio u kući. Otvorio je vrata i iskrao se pa ih tiho zatvori za sobom. Držeći se strehe prikradao se pročelju. Nekoliko metara od ulaza bilo je parkirano sportsko vozilo s pogonom na četiri točka. Farovi su bili upaljeni a vozačka vrata otvorena. Gabrijel je čuo elektronski zvuk alarma. Ključevi su bili u bravi. Prikrao se vozilu izvadio ključeve i zavitlao ih u mrak. Prešao je livadu i spuštao se niz planinsku padinu. Hod u teškim čizmama po napadalom snegu bio je deo njegovih košmara. Hladni vazduh mu je stezao grlo. Dok je išao poslednjom krivinom na stazi video je da je kapija otvorena i da jedan muškarac stoji pored njegovih kola i baterijskom lampom osvetljava unutrašnjost. Gabrijel se nije plašio suočavanja s jednim muškarcem. S dvojicom meñutim to izgleda potpuno drugačije. Resio je da krene u napad pre nego što onaj u kući uspe da side s planine. Povika na nemačkom: Vi tamo! Šta to radite s mojim kolima? Muškarac se krenu i uperi snop svetlosti na Gabrijela. Nijedan pokret nije upućivao da će posegnuti za oružjem. Gabrijel nastavi da trči izigravajući čoveka koji besni što mu neko dira kola. Zatim izvadi baterijsku lampu iz džepa i zamahnu ka muškarčevom licu. Ovaj braneći se podiže ruku i ublaži udarac rukavom debelog kaputa. Gabrijel ispusti lampu i snažno ga udari u unutrašnju stranu kolena. Čovek zaječa od bola i izbezumljeno zamahnu. Gabrijel uzmaknu lako izbegavši udarac pazeći da ne izgubi ravnotežu u snegu. Njegov protivnik je krupan čovek petnaestak centimetara viši od Gabrijela i barem dvadeset kilograma teži. Ako bi došlo do rvanja pitanje je kako bi se završilo. Muškarac još jednom snažno zamahnu sa strane i udarcem zakači vrh Gabrijelove brade. Čovekje izgubio ravnotežu nagnuo se ulevo a desna ruka mu je bila spuštena. Gabrijel mu ščepa ruku i zakorači napred. Laktom je muškarca dvaput udario u jagodicu pazeći da mu ne zada smrtonosan udarac pored uveta. Muškarac se ošamućen sruši u sneg. Gabrijel ga povrh toga udari baterijskom lampom po glavi i čovek izgubi svest. Gabrijel se osvrnu i vide da na stazi nema nikog. Otkopčao je rasjferšlus na muškarčevoj jakni i tražio novčanik Pronašao ga je u unutrašnjem džepu. Unutra se nalazila iskaznica. Ime mu nije bilo važno već za koga radi. Muškarac koji je bez svesti ležao u snegu bio je službenik Staatspolizei. Gabrijel je pretražio ostale džepove onesvešćenog muškarca i u prednjem džepu u jakni pronašao malu policijsku beležnicu u kožnom povezu. Na prvoj strani štampanim slovima rukopisom poput dečjeg bio je zapisan registarski broj automobila koji je Gabrijel iznajmio.

BEČ NAREDNOG JUTRA po povratku u Beč Gabrijel je obavio dva telefonska razgovora. Najpre je pozvao broj u Izraelskoj ambasadi. Predstavio se kao Kugel što je bilo jedno od brojnih imena koje je koristio u telefonskim razgovorima i rekao da zove kako bi potvrdio sastanak sa gospodinom Rubinom iz Konzularnog odeljenja. Trenutak kasnije glas s druge strane upita: Opernpassage znate li gde je to? Gabrijel je pomalo razdraženo naznačio da zna. Opernpasaž je bio prljavi pešački prolaz ispod Karlsplaca. Uñite u prolaz sa severne strane reče glas. Na pola puta s vaše desne strane videćete prodavnicu šešira. Proñite pored te prodavnice tačno u deset časova. Gabrijel prekinu vezu pa pozva stan Maksa Klajna u Drugoj četvrti. Nije se javljao. Vratio je slušalicu na mesto i načas stajao pitajući se gde bi Klajn mogao biti. Imao je devedeset minuta do sastanka s kurirom. Odlučio je da vreme upotrebi korisno vozeći se iznajmljenim kolima. Morao je raditi oprezno. Gabrijel je uzeo beležnicu službenika Staatspolizei. Daje nekim slučajem policajac uspeo da zapamti registarski broj nakon što je izgubio svest trebalo bi mu svega nekoliko minuta da poveže vozilo sa agencijom za iznamljivanje u Beču a zatim i sa Izraelcem po imenu Gideon Argov. Gabrijel je prešao Dunav i vozio oko modernog kompleksa Ujedinjenih nacija tražeći na ulici prostor za parking. Našao ga je na pet minuta hoda od ulaza u podzemnu železnicu i parkirao se. Podigao je haubu i otkačio kablove akumulatora pa ponovo seo za volan i okrenuo ključ. Motor je ćutao te je spustio haubu i otišao. Iz telefonske govornice na stanici podzemne železnice pozvao je agenciju za iznajmljivanje kola i obavestio ih da je njihov opel pokvaren i da treba da ga preuzmu. Izgovorio je to pomalo ozlojeñenim glasom zbog čega se službenik zdušno izvinjavao. U službenikovom glasu nije bilo ničeg što bi upućivalo da je policija zvala agenciju zbog sinoćnjeg obijanja kuće u Salckamergutu. U stanicu je ušao voz. Gabrijel sačeka i uñe u poslednji vagon. Petnaest minuta kasnije ušao je u Opernpasaž sa severne strane baš kako mu je naložio čovek iz ambasade. Prolaz je bio prepun jutarnjih putnika koji su pristizali iz podzemne stanice Karlsplac a vazduh je mirisao na brzu hranu i cigarete. Neki Albanac narkomanskog pogleda zatražio je od Gabrijela evro da kupi hranu. Gabrijel proñe bez reci i krenu ka šeširdžiji. Čovek iz ambasade je izlazio dok je Gabrijel prilazio. Plavokos i plavook u nepromočivom kišnom mantilu sa šalom čvrsto umotanim oko vrata. U desnoj ruci mu je bila plastična kesa s nazivom prodavnice šešira. Njih dvojica su se poznavali. Muškarac se zvao Ben Avraham. Hodali su jedan pored drugog prema drugom kraju prolaza. Gabrijel je predao koverat sa svim materijalom koji je sakupio od svog dolaska u Austriju dosije

koji mu je dala Renate Hofman sat i prsten koji je uzeo iz velikog ormara Ludviga Vogela fotografiju skrivenu u Bibliji. Ben Avraham spustikoverat u plastičnu kesu. Pošalji to kući reče Gabrijel. Hitno. Ben Avraham kratko klimnu glavom. A ko je primalac u Bulevaru kralja Saula? To ne ide u Bulevar kralja Saula. Ben Avraham zamišljeno nabra čelo. Znaš pravila. Sve ide preko Uprave. Ovo ne reče Gabrijel pokazujući glavom na plastičnu kesu. To ide Starcu. Stigli su do kraja prolaza. Gabrijel se okrenu i poñe u suprotnom smeru. BenAvraham krenu za njim. Gabrijel je shvatio o čemu razmišlja. Da li da prekrši beznačajno pravilo Kancelarije i rizikuje Levov gnev koji je više i od čega voleo da nameće beznačajna pravila Kancelarije ili da učini malu uslugu Gabrijelu Alonu i Ariju Šamronu? BenAvraham se nije dugo premišljao. Gabrijel to nije ni očekivao. Lev nije bio čovek koji u svojim ljudima budi osećaj odanosti. Lev je bio čovek trenutka a Šamron je Memuneh a Memuneh je večan. Gabrijel pogleda iskosa BenAvrahama dajući mu znak da se raziñu. Deset minua je hodao po Opernpasažu proveravajući da li ga neko prati a zatim se vrati na ulicu. Iz javne govornice je ponovo pozvao broj Maksa Klajna. I dalje se nije javljao. Ušao je u tramvaj koji je prolazio i vozio se centrom grada do Druge četvrti. Trebalo mu je nekoliko trenutaka da pronañe Klajnovu zgradu. U predvorju je pozvonio na interfon ali mu niko nije odgovorio. Nadstojnica sredovečna žena u cvetnoj haljini provirila je iz stana i sumnjičavo odmerila Gabrijela. Koga tražite? Gabrijel iskreno odgovori. Ujutro obično odlazi u sinagogu. Jeste li ga tamo tražili? Jevrejska četvrt nalazila se s druge strane Dunavskog kanala na svega desetak minuta hoda. Kao i obično sinagoga je bila pod stražom. I pored izraelskog pasoša Gabrijel je pre ulaska morao da proñe kroz magnetometar. Iz korpe je uzeo kippah i stavio je na glavu pre no što je ušao u hram.* Nekoliko stari * Hebr. kippah kapica koju Jevreji nose u odreñenim prilikama ili uvek ukoliko se radi o ortodoksnim vernicima. (Prim. prev.) ih muškaraca molilo se nedaleko od bimah* Maks Klajn nije hio meñu njima. U predvorju je pitao stražara je li pre podne video Klajna. Stražar odmahnu glavom i predloži Gabrijelu da ga potraži u centru zajednice. Gabrijel je otišao do susednih vrata gde ga je dočekala ruska Jevrejka Natalija. Da rekla mu je Maks Klajn obično pre podne bude u centru ali ga danas nije videla. Ponekad stari odlaze na kafu u kafe Šotenring reče. Nalazi se u broju devetnaest. Možda ćete ga tamo pronaći. U kafeu Šotenring)e zaista grupa starijih bečkih Jevreja pila kafu ali Klajn nije bio meñu njima. Gabrijel ih je upitao je li Klajn dolazio a šest sedih glava odmahnuše kao jedna.

Uznemiren ponovo je preko Dunavskog kanala otišao u Drugu četvrt i vratio se do Klajnove zgrade. Pozvonio je na interfon ali ponovo nije dobio odgovor. Tada je zakucao na vrata nadstojničinog stana. Ugledavši Gabrijela i drugi put lice joj se naglo uozbilji. Sačekajte ovde reče. Uzeću ključ. NADSTOJNICA JE otključala vrata i pre no što je prekoračila prag uzviknula Klajnovo ime. Kako nije bilo odgovora ušli su u stan. Zavese su bile navučene dnevna soba u dubokoj senci. Her Klajn? ponovo je uzviknula. Jeste li kod kuće? Her Klajn? Gabrijel je otvorio dvostruka vrata koja su vodila u kuhinju i povirio unutra. Na malom stolu se nalazila večera Maksa Klajna netaknuta. Otišao je niz hodnik zastajući da proviri u prazno kupatilo. Vrata spavaće sobe bila su zaključana. Gabrijel pesnicom zalupa na vrata i pozva Klajna po imenu. Nije bilo odgovora. * Hebr. bimah postolje u sinagogi sa kojeg se čitaju svici Tore. (Prim. prev.) Nadstojnica mu je prišla. Pogledali su jedno u drugo. Ona klimnu glavom. Gabrijel obema šakama zgrabi kvaku i ramenom gurnu vrata. Drvo se razlete a on posrćući ulete u spavaću sobu. Ovde su kao i u dnevnoj sobi zavese bila navučene. Gabrijel je rukom pipao po zidu tražeći u mraku prekidač. Mala noćna lampa osvetli telo koje je ležalo na krevetu. Nadstojnica glasno uzdahnu. Gabrijel krenu napred. Glava Maksa Klajna bila je pokrivena providnom plastičnom kesom a vrat obavljen zlatom protkanim gajtanom. Otvorene oči zurile su kroz zamagljenu plastiku u Gabrijela. Pozvaću policiju reče nadstojnica. Gabrijel sede na ivicu kreveta i zari lice u dlanove. PRVI POLICAJCI su stigli posle dvadeset minuta. Njihovo ravnodušno ponašanje upućivalo je na to da pretpostavljaju da je u pitanju samoubistvo. U izvesnoj meri to je bila srećna okolnost za Gabrijela pošto bi sumnja na zločin značajno promenila prirodu susreta. Dvaput su ga saslušali najpre uniformisani policajci koji su prvi odgovorili na poziv a zatim detektiv Griner iz Staatspolizei. Gabrijel je rekao da se zove Gideon Argov i da radi za jerusalimsku kancelariju Ratnih odšteta i istraga. Došao je u Beč posle eksplozije bombe kako bi bio sa svojim prijateljem Elijem Lavonom. Da je Maks Klajn stari prijatelj njegovog oca i da mu je otac predložio da potraži Klajna i vidi kako je starac. Nije spomenuo da se pre dve večeri video s Klajnom niti je policiju obavestio o Klajnovim sumnjama u vezi s Ludvigom Vogelom. Pasoš su mu pregledali kao i vizitkartu. Telefonske brojeve su zapisali u male crne beležnice. Izjavili saučešće. Nadstojnica je skuvala čaj. Sve je bilo vrlo uljudno. Ubrzo posle podneva dvojica bolničara iz hitne pomoći došla su da preuzmu telo. Detektiv je Gabrijelu dao vizitkartu I rekao mu da može ići. Gabrijel je izašao na ulicu i skrenuo iza ugla. U mračnoj uličici se naslonio na čañave cigle

i zatvorio oči. Samoubistvo? Ne čovekkoji je preživeo užase Aušvica nije izvršio samoubistvo. Ubijen je i Gabrijel se delimično osećao odgovornim. Bio je budala što je Klajna ostavio bez zaštite. Krenuo je nazad u hotel. Slike čitavog slučaja vrtele su mu se u glavi kao delovi nedovršenog slikarskog dela: Eli Lavon u bolničkom krevetu Ludvig Vogel u kafeu Central čovek iz Staatspolizei u Salckamergutu Maks Klajn leži mrtav s plastičnom kesom na glavi. Svaki dogañaj je nalikovao još jednom tegu dodatom na tas vage. Ravnoteža će se uskoro promeniti a Gabrijel je pretpostavljao da će on biti sledeća žrtva. Bilo je vreme da ode iz Austrije dok još može. Ušao je u hotel i zamolio službenika za recepcijom da mu spremi račun a zatim se popeo u svoju sobu. Premda je na kvaku bila zakačena oznaka NE UZNEMIRAVAJ vrata su bila odškrinuta a iznutra su se čuli glasovi. Gurnuo ih je vrhovima prstiju. Dvojica muškaraca u civilnoj odeći upravo su podizala dušek s kreveta. Treći očito njihov nadreñeni sedeo je za stolom posmatrajući prizor kao navijač koji se dosañuje na sportskom takmičenju. Videvši Gabrijela kako stoji u vratima polako je ustao i stavio ruke na bokove. Poslednji teg je upravo spušten na tas. Dobar dan Alone reče Manfred Kruz. BEČ AKO RAZMIŠLJATE o mogućnostima za bekstvo otkrićete da su svi izlazi blokirani i da je u dnu stepeništa veoma krupan čovek koji bi uživao u prilici da vas savlada. Kruz se malo pomeri. Posmatrao je Gabrijela kao mačevalac preko ramena i pomirljivo podigao dlan. Nema potrebe da ovo izmakne kontroli. Uñite i zatvorite vrata. Glas mu je bio jednoličan prigušen i neprirodno miran nalik pogrebniku koji pomaže ožalošćenom roñaku da izabere kovčeg. Za ovih trinaest godina je ostario bilo je više bora oko lukavih usana i poneki kilogram viška na vitkom telu i sudeći po dobro skrojenom odelu i nadmenom stavu unapreñen je. Gabrijel je gledao pravo u Kruzove tamne oči. Osećao je da mu iza leña stoji još jedan čovek Prekoračio je prag i snažno zalupio vrata. Čuo se udarac i psovka promrmljana na nemačkom. Kruz opet podiže dlan. Ovog puta je time naredio Gabrijelu da prestane. Jeste li naoružani? Gabrijel umorno odmahnu glavom. Ne smeta vam da proverim kako bih bio miran? upita Kruz. Na kraju krajeva vi uživate stanovit ugled. Gabrijel podiže ruke iznad ramena. Policajac koji je u hodniku stajao iza njega uñe u sobu i pretraži ga. Pretres je obavljen profesionalno i vrlo detaljno počev od vrata pa do gležnjeva. Kruza je izgleda rezultat razočarao. Skinite kaput i ispraznite džepove.

Gabrijel je oklevao ali ga podstače bolni udarac u bubreg. Otkopčao je kaput i predao ga Kruzu koji je pretražio džepove i opipao postavu tražeći tajne pregrade. Izvrnite džepove pantalona. Gabrijel posluša. Iz džepova je ispalo nekoliko novčića i odsečak tramvajske karte. Kruz pogleda dvojicu policajaca koji su držali dušek i naredi im da nameste krevet. Gospodin Alon je profesionalac reče. Ništa nećemo naći. Policajci baciše dušek na krevet. Kruz im rukom mahnu da izañu iz sobe. Ponovo je seo za sto i pokazao na krevet. Izvolite sedite. Gabrijel je i dalje stajao. Koliko ste već u Beču? Recite vi meni. Kruz prihvati profesionalni kompliment kratko se osmehnuvši. Stigli ste preksinoć letom s aerodroma Ben Gurion. Najpre ste otišli u hotel pa u Bečku opštu bolnicu gde ste proveli nekoliko sati uz svog prijatelja Elija Lavona. Kruz zaćuta. Gabrijel se pitao šta Kruz još zna o njegovim aktivnostima u Beču. Zna li za sastanke sa Maksom Klajnom i Renate Hofman? Susret sa Ludvigom Vogelom u kafeu Central i izlet u Salckamergut? Ako i zna nešto više verovatno neće reći. On nije od ljudi koji će bez ikakvog razloga nekome pružiti korisnu informaciju. Gabrijel gaje doživljavao kao hladnog i bezosećajnog kockara. Zašto me ranije niste uhapsili? Ni sad vas ne hapsim. Kruz pripali cigaretu. Bili smo spremni da previdimo to što ste prekršili naš dogovor pošto smo mislili da ste došli u Beč kako biste bili uz povreñenog prijatelja. Ali ubrzo je postalo jasno da nameravate da vodite ličnu istragu o eksploziji bombe. To ne mogu da dopustim iz očiglednih razloga. Da složi se Gabrijel iz očiglednih razloga. Kruz je načas zamišljeno posmatrao dim koji se vio iz žara njegove cigarete. Dogovorili smo se gospodine Alon da se u ovu zemlju ne vraćate ni pod kakvim okolnostima. Ovde niste dobrodošli. Ovde ne treba da budete. Baš me briga što ste potreseni zbog vašeg prijatelja Elija Lavona. Ovo je naša istraga i ne treba nam ni vaša ni pomoć vaše službe. Kruz pogleda na sat. Avion ElAla poleće za tri sata. Vi ćete biti u tom avionu. Pravicu vam društvo dok se pakujete. Gabrijel pogleda svoju odeću razbacanu po patosu. Otvori kofer i ugleda isečenu postavu. Kruz slegnu ramenima Šta si očekivao? Gabrijel se sagnu i poče da skuplja svoje stvari. Kruz je gledao kroz francuski prozor i pušio. Trenutak kasnije Kruz upita: Je li još živa? Gabrijel se polako okrenu i pogleda Kruzove sitne tamne oči: Mislite li na moju ženu? Da. Gabrijel lagano zavrte glavom. Ne govorite o mojoj ženi Kruz. Kruz se hladno osmehnu. Nećete opet početi da pretite Alone? Mogao bih doći u

iskušenje da vas privedem i malo podrobnije ispitam o vašim ovdašnjim aktivnostima. Gabrijel ništa ne reče. Kruz ugasi cigaretu. Spakujte se Alone. Ne želite da zakasnite na avion. DRUGI DEO DVORANA IMENA JERUSALIM SVETLA AERODROMA Ben Gurion isticala su se u tami priobalja. Gabrijel je naslonio glavu na prozor i posmatrao pistu koja se lagano približavala. Asfalt je blistao poput stakla u kišnoj noći. Dok se avion zaustavljao Gabrijel primeti čoveka iz Bulevara kralja Saula kako stoji pod kišobranom u podnožju stepe-nica. Postarao se da poslednji izañe iz aviona. Ušli su u pristanišnu zgradu kroz poseban ulaz za više vladine službenike i strane zvaničnike. Čovek iz uprave bio je Levov ñak sav važan i savremeno opremljen s držanjem kao da je iz upravnog odbora kakve velike korporacije i uverenjem da su operativci jednostavno tupi predmeti kojima upravljaju viša bića. Gabrijel je išao korak iza njega. Šef želi da te vidi. Siguran sam u to ali dva dana nisam spavao i umoran sam. Šefa baš briga što si umoran. Alone šta misliš ko si ti do ñavola? Čak ni u sigurnosti aerodroma Ben Gurion Gabrijel nije voleo da mu se obraćaju njegovim pravim imenom. Brzo se okrenu. Čovek iz uprave podiže ruke kao da se predaje. Gabrijel se okrenu i nastavi da hoda. Čovek iz uprave imao je dovolj-no razuma da ne ide za njim. Napolju je kiša pljuštala po pločnicima. Levova posla nema sumnje. Gabrijel se zakloni pod strehu taksi stanice i razmisli kuda da ide. U Izraelu nije imao stan; Kancelarija je bila njegov jedini dom. Obično je odsedao u nekom sigurnom stanu ili u Šamronovoj vili u Tiberijasu. Crni pežo skrenu u kružni tok. Zbog težine zaštitnog metalnog sloja imao je nisko i teško vešanje. Automobil se zaustavio ispred Gabrijela a neprobojno staklo zadnjeg prozora se spusti. Gabrijel oseti gorki poznati miris turskog duvana. Zatim ugleda šaku s tamnim pegama i izraženim venama kako mu umorno pokazuje da se skloni s kiše. AUTOMOBIL POJURI pre nego što je Gabrijel uspeo da zatvori vrata. Šamron nikada nije bio za mirovanje. Ugasio je cigaretu zbog Gabrijela i na nekoliko sekundi otvorio prozore da se kola provetre. Kad su prozori opet zatvoreni Gabrijel mu ispriča o Levovom neprijatnom dočeku. Šamronu se najpre obratio na engleskom; a onda setivši se gde se nalazi preñe na hebrejski.

Očigledno želi da razgovara sa mnom. Da znam reče Šamron. I sa mnom hoće da se vidi. Kako je saznao za Beč? Izgleda da je Manfred Kruz ljubazno pozvao ambasadu posle tvoje deportacije i napravio scenu. Kažu mi da nije bilo lepo. Ministarstvo spoljnih poslova besni a čitavposlednji sprat u Bulevaru kralja Saula traži moju krv a i tvoju. Šta mogu da mi urade? Ništa i to je razlog što si ti moj savršen saučesnik to i tvoji očigledni talenti naravno. Automobil je ubrzao izlazeći s aerodroma na autoput. Gabrijel se pitao zašto idu ka Jerusalimu ali bio je preumoran da bi dalje o tome razmišljao. Malo kasnije su se uspinjali Judejskim planinama. Uskoro se kola ispuniše mirisom eukaliptusa i pokislih borova. Gabrijel je gledao kroz prozorsko okno poprskano kišom pokušavajući da se seti kad je poslednji put kročio u svoju zemlju. Bilo je to nakon što je pronašao Tarika al Huranija. Proveo je mesec dana u sigurnom stanu odmah izvan zidina Starog grada oporavljajući se od rane u grudima koju je zadobio od metka. Od tada su prošle tri godine. Shvatio je da su oslabile niti koje ga vezuju za ovo mesto. Pitao se hoće li i on kao Frančesko Tijepolo umreti u Veneciji i nedostojno biti sahranjen na kopnu. Nešto mi govori da će se Lev i Ministarstvo spoljnih poslova malo manje ljutiti na mene kad saznaju staje ovde. Šamron podiže koverat. Izgleda da si bio vredan za vreme kratkog boravka u Beču. Ko je Ludvig Vogel? Naslonivši glavu na prozor Gabrijel je Šamronu ispričao sve počev od susreta sa Maksom Klajnom do napetog suočavanja sa Manfredom Kruzom u hotelskoj sobi. Šamron je uskoro opet pripalio cigaretu i premda na zadnjem sedištu zamračene limuzine Gabrijel nije bio u stanju da mu jasno vidi lice starac se zapravo smešio. Umberto Konti je možda i osposobio Gabrijela da postane veliki restaurator ali Šamron je zaslužan za njegovo besprekorno pamćenje. Nije čudo što je Kruz jedva čekao da te izbaci iz Austrije reče Šamron. Islamske borbene ćelije? Podrugljivo se nasmeja. Baš zgodno. Vlada prihvati izjavu o preuzimanju odgovornosti i čitav dogañaj sakrije pod tepih kao čin islamskog terora na austrijskom tlu. Stoga se trag ne približava previše Austrijancima ni Vogelu i Mecleru pogotovo kad su izbori ovako blizu. Ali šta je s dokumentima iz Državne arhive? Sudeći po njima Ludvig Vogel je sasvim čist. Pa zašto je onda podmetnuo bombu u Elijevu kancelariju i ubio Maksa Klajna? Ne znamo je li išta od toga on uradio. Tačno ali činjenice svakako upućuju na tu mogućnost. Možda ne možemo to dokazati na sudu ali priču bi kupile mnoge novine. Predlažeš da informacija procuri? Zašto ne zapalimo vatru ispod Vogela i vidimo kako će reagovati? Loša zamisao reče Gabrijel. Sećaš se Valdhajma i otkrivanja njegove nacističke prošlosti? Sve je odbačeno kao strana agitacija i spoljno mešanje u austrijske

poslove. Obični Austrijanci su se zbili oko njega kao i austrijske vlasti. Afera je takode pojačala antisemitizam u zemlji. Pustiti da informacija procuri Ari ne bi bila dobra ideja. Pa šta predlažeš da uradimo? Maks Klajn je bio ubeñen da je Ludvig Vogel esesovac koji je počinio zverstva u Aušvicu. Prema dokumentima iz Državnog arhiva Ludvig Vogel je bio premlad da bi mogao biti taj čovek i bio je u Vermahtu a ne u SSu. No pretpostavimo da je Maks Klajn bio u pravu. To bi značilo da je Ludvig Vogel neko drugi. Tačno reče Gabrijel. Hajde da otkrijemo koje zapravo on. Kako nameravaš to da izvedeš? Nisam siguran odgovori Gabrijel ali sadržaj te koverte može pružiti dragocene tragove ako bi bio u pravim rukama. Šamron zamišljeno klimnu. U Jad Vašemu postoji čovek s kojim treba da se vidiš. On će moći da ti pomogne. Ujutro ću ti odmah zakazati sastanak Ima još nešto Ari. Moramo da izvedemo Elija iz Beča. To sam i ja mislio. Šamron uze slušalicu iz konzole i pritisnu dugme za brzo biranje. Ovde Šamron. Moram da razgovaram s premijerom. JAD VAŠEM smešten na Herclovoj gori u zapadnom delu Jerusalima jeste zvanični izraelski spomenik podignut za šest miliona stradalih u Shoah.* To je takode vodeći svetski centar * Hebr. shoah doslovce nesreća propast. Upotrebljava se u značenju holokaust ili genocid. (Prim. prev.) za istraživanje i dokumentaciju o holokaustu. Biblioteka sadrži preko sto hiljada tomova što je na svetu najveća i najpotpunija zbirka literature o holokaustu. U arhivu se čuva više od pedeset osam miliona stranica originalnih dokumenta uključujući i hiljade svedočenja koje su u Izraelu i po čitavom svetu napisali izdiktirali ili snimili videokamerom oni koji su preživeli Šoa. Moše Rivlin ga je očekivao. Okrugli bradati akademik govorio je hebrejski s jakim bruklinskim naglaskom. Specijalnost mu nisu bile žrtve holokausta već njegovi počinioci Nemci koji su opsluživali nacističku mašinu smrti i hiljade nenemačkih pomagača koji su dobrovoljno i poletno učestvovali u uništavanju evropskih Jevreja. Radio je kao plaćeni konsultant u Odeljenju za posebne istrage pri Ministarstvu pravde Sjedinjenih Država na prikupljanju dokaza protiv optuženih nacističkih ratnih zločinaca i krstario Izraelom u potrazi za živim svedocima. Kad nije pretraživao arhiv Jad Vašema Rivlin se obično mogao naći kako meñu preživelima traži nekoga ko se seća. Rivlin je Gabrijela uveo u arhivsku zgradu. Otišli su u glavnu čitaonicu iznenañujuće skučen prostor ali dobro psvetljen zahvaljujući prozorima od patosa do tavanice koji gledaju na brežuljke zapadnog Jerusalima. Dvojica naučnika sedela su povijena nad otvorenim knjigama; treći je zapanjeno zurio u ekran ureñaja za očitavanje mikrofilmova. Kad je Gabrijel predložio da popričaju negde nasamo Rivlin ga je odveo u malu bočnu sobu i zatvorio debela

staklena vrata. Verzija dogañaja koju je Gabrijel ispričao Rivlinu bila je vrlo pročišćena ali dovoljno podrobna da ništa značajno ne bude izostavljeno. Pokazao je Rivlinu ceo materijal koji je prikupio u Austriji fasciklu iz Državnog arhiva fotografiju ručni sat i prsten. Kad je Gabrijel pokazao reci ugravirane s unutrašnje strane prstena Rivlin ih pročita i naglo podiže pogled. Neverovatno prošaputa. Šta to znači? Moram da uzmem neka dokumenta iz arhiva. Rivlin ustade. Trebaće mi malo vremena. Koliko? Arhivar slegnu ramenima. Jedan sat možda manje. Jeste li ikada bili u Memorijalnom centru? Kad sam bio školarac. Prošetajte. Rivlin potapša Gabrijela po ramenu. Vratite se za jedan sat. GABRIJEL JE išao stazom u senci borova i spustio se kamenim prolazom u tamu Dečjeg memorijalnog odeljenja. Pet sveca čiji su se bezbrojni odrazi videli u ogledalima stvaralo je iluziju zvezdane galaksije dok je snimljeni glas čitao imena mrtvih. Vratio se na sunčevu svetlost i otišao u Dvoranu sećanja gde je nepomično stajao pred večnim plamenom što svetluca usred crnog bazalta na kojem su uklesana neka od najozloglašenijih imena na svetu: Treblinka Sobibor Majdanek BergenBelzen Helmo Aušvic... U Dvorani imena ne postoji plamen ni statue već samo bezbrojne fascikle prepune Stranica svedočenja od kojih svaka nosi priču jednog mučenika: ime mesto i datum roñenja imena roditelja mesto boravka zanimanje mesto smrti. Blaga žena po imenu Šošana pronašla je u bazi podataka Stranice svedočenja za Gabrijelovog dedu i baku Viktora i Saru Frankel. Odštampala ih je i tužno ih pružila Gabrijelu. U dnu svake strane nalazilo se ime osobe koja je dostavila podatke Irena Alon Gabrijelova majka. Platio je malu nadoknadu za štampanje dva šekela po strani i otišao u susedni Muzej umetnosti Jad Vašema koji poseduje najveću svetsku zbirku umetničkih predmeta izrañenih za vreme holokausta. Dok je lutao iz galerije u galeriju gotovo mu je bilo nemoguće da pronikne u besmrtni ljudski duh koji uspeva da stvara umetnička dela u uslovima opšte gladi ropstva i nezamislivog zverstva. Odjednom mu se sopstveni rad učini beznačajnim i potpuno besmislenim. Kakav uopšte značaj imaju mrtvi sveci u muzeju neke crkve? Mario Delvekjo nadmeni gordi Mario Delvekjo delovao je sasvim nevažno. U poslednjoj prostoriji bila je posebna izložba dečjih umetničkih radova. Jedan prizor ga je obuzeo kao da ga nešto guši crtež ugljenom bespolno dete šćućureno pred gorostasnim oficirom SSa. Pogledao je na ručni časovnik. Jedan sat je prošao. Izašao je iz Muzeja umetnosti i pohitao u arhiv da čuje šta je pronašao Moše Rivlin. RIVLINA JE zatekao kako ispred arhivske zgrade uznemireno korača po

dvorištu od peščara. Rivlin zgrabi Gabrijela za ruku i uvede ga u malu prostoriju gde su bili pre jednog časa. Čekale su ih dve debele fascikle. Rivlin otvori jednu i pruži Gabrijelu fotografiju Ludvig Vogel u uniformi SS šturmbanfirera. To je Radek prošaputa Rivlin ne mogavši da obuzda uzbuñenje. Mislim da ste zapravo pronašli Eriha Radekala. BEČ HER KONRAD BEKER iz Bekera i Pula Talštrase 26 Cirih stigao je u Beč tog istog jutra. Bez zadržavanja je prošao pasošku kontrolu i izašao u hol za dolaske gde je pronašao uniformisanog vozača kako drži karton na kojem piše HER BAUER. Klijent je zahtevao dodatnu predostrožnost. Bekeru se klijent nije dopadao niti je imao ikakvih iluzija o poreklu njegovog računa no takva je priroda privatnog švajcarskog bankarstva a her Konrad Beker je bio istinski vernik. Da je kapitalizam religija Beker bi bio voña ekstremističke sekte. Po Bekerovom učenom mišljenju čovek ima božansko pravo da stvara novac neometan državnim propisima krijući ga gde god i kako god mu drago. Izbegavanje poreza nije bilo pitanje izbora već moralna obaveza. U tajanstvenom svetu ciriškog bankarstva bio je poznat po apsolutnoj diskreciji. To i jeste razlog zbog kojeg je Konradu Bekeru poveren ovaj račun. Posle dvadeset minuta automobil se zaustavi ispred sivog kamenog zdanja u Prvoj četvrti. Po Bekerovim uputstvima vozač je dvaput pritisnuo sirenu i nakon kratkog čekanja metalna kapija se otvorila. Dok su kola ulazila na prilazni put na glavnom ulazu se pojavio čovek koji je sišao niz nekoliko stepenika. Poznih je četrdesetih godina grañen i kočoperan kao takmičar u spustu. Klaus Halder. Halder je otvorio vrata automobila i uveo Bekera u predvorje. Kao i obično zamolio je bankara da otvori aktentašnu kako bi je pregledao. Zatim je bankar morao da zauzme ponižavajući položaj i raširi i ruke i noge ne bi li ga podrobno pregledali ručnim magnetometrom. Najzad je odveden u primaću sobu svečani bečki salon veliki i pravougaon intenzivno žutih zidova sa bledožućkastom šarom u obliku krune. Barokni nameštaj bio je presvučen raskošnim brokatom. Pozlaćeni časovnik tiho je otkucavao na polici iznad kamina. Svaki komad nameštaja svaka lampa i ukrasni predmet bili su u skladu sa susednim predmetom i čitavom prostorijom. Bila je to soba čoveka koji je očigledno imao i novca i ukusa u podjednakoj meri. Klijent her Vogel sedeo je ispod portreta koji je po mišljenju her Bekera izgledao kao da je delo Lukasa Kranaha Starijeg.* Klijent polako ustade i ispruži ruku. Nisu izgledali kao prirodan par Vogel visok germanski tip jasnoplavih očiju i sede kose a Beker nizak i ćelav sa kosmopolitskom sigurnošću nastalom iz raznovrsne prirode njegove klijentele. Vogel je pustio bankarovu šaku i pokazao na praznu stolicu. Beker je seo i iz aktentašne izvadio knjigu u kožnom povezu. Klijent strogo klimnu glavom. On nikada nije gubio vreme na učtivo ćaskanje.

Sa današnjim danom reče Beker na računu je ukupno dve i po milijarde dolara. Otprilike jedna milijarda u gotovini pola u dolarima a pola u evrima. Ostatak novca je uložen uobičajeno u hartije od vrednosti i obveznice a znatan iznos i u nekretnine. Pripremajući likvidaciju računa i raspodelu sredstava započeli smo prodaju nekretnina. S obzirom na stanje globalne ekonomije proces traje duže nego što smo očekivali. Kada će taj proces biti završen? * Lucas Cranach (14721553) nemački slikar. (Prim. prev.) Mi očekujemo da to bude krajem meseca. Čak i ako ne ostvarimo plan raspodela novca će početi odmah po prijemu pisma iz kancelarovog kabineta. U tom pogledu instrukcije su veoma jasne. Pismo se mora lično dostaviti mojoj kancelariji u Cirihu najkasnije nedelju dana nakon što kancelar položi zakletvu. Mora biti napisano na kancelarskom memorandumu i nositi kancelarov potpis. Uveravam vas da ćete kancelarove pismo dobiti. U očekivanju pobede her Meclera započeo sam težak posao na pronalaženju svih koji očekuju isplatu. Kao što znate raštrkani su od Evrope i Bliskog istoka do Južne Amerike i Sjedinjenih Država. Takoñe sam stupio u vezu sa direktorom Vatikanske banke. Kao što možete pretpostaviti s obzirom na trenutno finansijsko stanje Svete stolice veoma rado je odgovorio na moj poziv. A zašto i ne bi? Četvrt milijarde dolara je mnogo novca. Bankar se oprezno osmehnu. Jeste ali čak ni Sveti otac neće znati pravo poreklo novca. Što se Vatikana tiče novac je dao bogati darodavac koji želi da ostane anoniman. A tu je i vaš deo reče Vogel. Bančin deo je sto miliona dolara koje treba platiti nakon raspodele svih sredstava. Sto miliona dolara plus svi troškovi za transakcije koje ste godinama naplaćivali i procenat koji uzimate od godišnjeg profita. Zahvaljujući ovom računu postali ste veoma bogat čovek. Vaši drugovi su bili izdašni prema onima koji im pomažu u ovom poslu. Bankar zatvori knjigu proizvodeći prigušen udarac. Prekrstio je ruke posmatrajući ih načas zamišljeno pa progovori: Ali bojim se da ima nekih neočekivanih... komplikacija. Kakvih komplikacija? Izgleda da su neki od onih koji treba da dobiju novac nedavno preminuli pod tajanstvenim okolnostima. Poslednji je bio Sirijac. Ubijen je u jednom klubu za gospodu u Istanbulu u naručju ruske prostitutke. I devojka je ubijena. Stravičan prizor. Vogel setno odmahnu glavom. Sirijca je trebalo posavetovati da se kloni takvih mesta. Naravno kao nosilac broja računa i lozinke vi ćete zadržati kontrolu nad svim sredstvima koja ne budu raspodeljena. Tako nalažu instrukcije. Baš povoljno po mene.

Nadajmo se da Sveti otac neće doživeti sličnu nesreću. Bankar je skinuo naočari i pregledao nečistoće na staklima. Osećam se dužnim da vas podsetim her Vogel da sam ja jedina osoba ovlašćena za raspodelu sredstava. U slučaju moje smrti ovlašćenje prelazi u ruke moga partnera her Pula. Ukoliko umrem nasilnom ili sumnjivom smrću račun će biti zamrznut dok se ne ustanove okolnosti moje smrti. Ako se okolnosti ne mogu odrediti račun nećete moći da aktivirate. A vi znate šta se u Švajcarskoj dogaña s neaktivnim računima. Na kraju postaju vlasništvo same banke. Tako je. Oh pretpostavljam da biste mogli da pokrenete sudski postupak ali to bi izazvalo niz neprijatnih pitanja o poreklu novca pitanja koja švajcarska bankarska industrija a i vlasti radije ne bi objavljivali javnosti. Kao što možete zamisliti takva istraga bi bila neugodna za sve umešane. Onda se her Beker molim vas za moje dobro čuvajte. Meni su vaše dobro zdravlje i bezbednost od najveće važnosti. Veoma mi je drago da to čujem. S radošću očekujem prijem kancelarovog pisma. Bankar je vratio knjigu računa u aktentašnu i zatvorio je. Izvinite ali postoji još jedna formalnost koju sam smeo s uma. Kad razgovaramo o računu neophodno je da mi kažete broj računa. Zvanično her Vogel hoćete li mi ga sada reći? Da naravno. Zatim s nemačkom preciznošću: Šest dva devet sedam četiri tri pet. A lozinka? Jedan nula nula pet. Hvala vam her Vogel. DESET MINUTA KASNIJE Bekerov automobil se zaustavi ispred hotela Ambasador. Sačekajte ovde reče bankar vozaču. Vraćam se za dvatri minuta. Ušao je u hotelsko predvorje i liftom se popeo na četvrti sprat. Visoki Amerikanac u izgužvanom sakou i prugastoj kravati primio gaje u sobu 417. Ponudio je Bekeru piće koje je bankar odbio a zatim i cigaretu na kojoj se takoñe zahvalio. Beker nikad u životu nije pušio. Možda bi mogao da počne. Amerikanac je ispružio ruku prema aktentašni. Beker mu je dade. Amerikanac je otvori i podiže lažnu kožnu postavu otkrivajući mikrokasetofon. Zatim izvadi traku i namesti je u mali plejer. Premotao je i pustio traku. Zvanično her Vogel hoćete li mi ga sada reći? Da naravno. Šest dva devet sedam četiri tri pet. A lozinka? Jedan nula nulapet. Hvala vam her Vogel. STOP. Amerikanac podiže pogled i osmehnu se. Bankar je izgledao kao daje upravo uhvaćen u preljubi s najboljom prijateljicom svoje žene. Odlično ste ovo obavili her Beker. Zahvalni smo. Upravo sam prekršio toliko švajcarskih bankarskih zakona o čuvanju tajne da ne mogu ni da ih prebrojim.

Tačno ali to su govnjivi zakoni. Osim toga ipak ćete dobiti sto miliona dolara. / svoju banku. Ali to više nije moja banka zar ne? Sada je to vaša banka. Amerikanac je seo i prekrstio ruke. Nije vreñao Bekera poricanjem ove izjave. JERUSALIM GABRIJEL NIJE znao ko je Erih Radek. Rivlin mu je rekao. Erih Vilhelm Radek roñen je 1917. u selu Alberndorf pedeset kilometara severno od Beča. Radek sin policajca pohañao je lokalnu gimnaziju pokazujući izrazitu sklonost prema matematici i fizici. Dobio je stipendiju za Univerzitet u Beču gde je studirao mašinstvo i arhitekturu. Prema univerzitetskim podacima Radek je bio nadaren student i imao visoke ocene. Takoñe je bio aktivan u politici katoličke desnice. Molbu za prijem u članstvo Nacionalsocijalističke partije podneo je 1937. Primljen je i dobio partijsku knjižicu s brojem 57984567. Radek je takoñe postao član i Austrijske legije ilegalne nacističke paravojne organizacije. Marta 1938 u vreme Anšlusa prijavio se za SS. Plavog i plavookog vitkog i atletske grañe Radeka je Komisija SSa za rasna pitanja proglasila čistim Nordijcem a nakon brižljive provere njegovog porekla ustanovljeno je da u njemu ne kola jevrejska ili kakva druga nearijevska krv te je primljen u elitno bratstvo. Ovo je kopija Radekovog partijskog dosijea i upitnika koji je popunio u vreme kad je predao molbu. Dosije je dobijen iz Berlinskog dokumentacionog centra najvećeg svetskog depoa nacističkih i esesovskih dokumenata. Rivlin je podigao dve fotografije jednu slikanu spreda i jednu iz profila. Ovo su njegove zvanične fotografije iz SSa. Liči na našeg čoveka zar ne? Gabrijel klimnu glavom. Rivlin vrati fotografije u fascikle i nastavi s lekcijom iz istorije. Radek je u novembru 1938. napustio studije i radio u Centralnoj kancelariji za jevrejsku emigraciju nacističku ustanovu koja je vodila kampanju terora i ekonomskog osiromašenja austrijskih Jevreja osmišljenu da ih natera da dobrovoljno napuste zemlju. Radek je ostavio povoljan utisak na šefa Centralne kancelarije nikog drugog nego Adolfa Ajhmana. Kad je Radek izrazio želju da ide u Berlin Ajhman je pristao da mu pomogne. Uz to Ajhman je imao sposobnog pomoćnika u mladom austrijskom nacisti Alojzu Bruneru koji će na kraju biti umešan u deportaciju i ubistvo 128.000 Jevreja iz Grčke Francuske Rumunije i Mañarske. Maja 1939 na Ajhmanovu preporuku Radek je premešten u Glavnu kancelariju bezbednosti Rajha u Berlinu gde je dodeljen nacističkoj bezbednosnoj službi Sicherheitsdienst poznatoj kao SD.* Uskoro mu je neposredni nadreñeni postao ozloglašeni šef SDa Rajnhard Hajdrih. Juna 1941. Hitler je započeo operaciju Barbarosa invaziju na Sovjetski Savez. Erihu Radeku je dodeljena komanda u operacijama SDa u onome što je postalo poznato kao Ukrajinski komesarijat Rajha veliki deo Ukrajine koji je uključivao

oblasti Volina Žitomira Kijeva Nikolajeva Tavrije i Dnjepropetrovska. Radek je bio odgovoran za bezbednost na terenu i antipartizanske operacije. Takoñe je stvorio kolaboracionističku Pomoćnu policiju Ukrajine i kontrolisao njihove aktivnosti. Za vreme priprema za Barbarosu Hitler je tajno naredio Hajnrihu Himleru da istrebi Jevreje iz Sovjetskog Saveza. Dok je * Sicherheitsdienst (Ziherhajtsdinst) Služba bezbednosti obaveštajna služba SSa. Prva obaveštajna služba Nacističke partije. Smatrana je sestrinskom službom Gestapoa. Osnovao ju je Rajnhard Hajdrih 1932. (Prim. prev.) Vermaht nadirao na svetsku teritoriju četiri Ajnzacgrupen pokretne jedinice za ubijanje išle su neposredno za njim. Jevreji su hapšeni i transportovani na usamljena mesta obično blizu protivtenkovskih rovova napuštenih kamenoloma ili dubokih tesnaca gde su ubijani mitraljeskom vatrom i na brzinu sahranjivani u masovnim grobnicama. Erih Radek je dobro znao za aktivnosti Ajnzacgrupen jedinica u Rajhskomesarijatu reče Rivlin. Na kraju krajeva to je bio njegov teren. A on nikako nije ubijao radeći birokratski posao za svojim stolom. Po svim podacima Radek je zapravo uživao gledajući kako ubijaju na hiljade Jevreja. Meñutim nje-gov najznačajniji doprinos holokaustu tek dolazi. U čemu se sastojao? Odgovor na to pitanje imate u svom džepu. Ugraviran je s unutrašnje strane prstena koji ste uzeli iz kuće u Gornjoj Austriji. Gabrijel izvadi prsten iz džepa i pročita posvetu 1005 bravo Hajnrih. Pretpostavljam da Hajnrih nije niko drugi do Hajnrih Miler šef Gestapoa. Ali za nas najvažniji podatak u toj posveti jesu ona četiri broja na početku jedan nula nula pet. Šta ona predstavljaju? Rivlin otvori drugu fasciklu. Na njoj je bila oznaka AKTION1005. Počelo je prilično neobično s pritužbama suseda. Početkom 1942. prolećno otopljavanje otkrilo je niz masovnih grobnica u oblasti Vartegau u zapadnoj Poljskoj duž reke Ner. Hiljade leševa isplivalo je na površinu a užasan smrad širio se kilometrima unaokolo. Neki Nemac koji je živeo u blizini poslao je anonimno pismo Ministarstvu spoljnih poslova u Berlinu žaleći se na ovakvo stanje. U grobovima su bili posmrtni ostaci hiljada i hiljada Jevreja ubijenih u pokretnim vozilima na gas koja su u to vreme korišćena u Helmnu logoru za istrebljivanje. Konačno rešenje najbrižljivije čuvana tajna nacističke Nemačke dovedeno je u opasnost da bude razotkriveno usled otapanja snežnog pokrivača. Prvi izveštaji o masovnim ubistvima Jevreja već su dopirali do spoljnog sveta zahvaljujući sovjetskom diplomatskom telegramu koji je upozorio saveznike o strašnim nedelima koje nemačke snage vrše na poljskom i sovjetskom tlu. Martin Luter koji je u ime nemačkog Ministarstva spoljnih poslova bio zadužen za jevrejska pitanja znao je da otkriveni grobovi u blizini Helmna predstavljaju

ozbiljnu pretnju tajnom Konačnom rešenju. Kopiju anonimnog pisma poslao je Hajnrihu Mileru u Gestapo i zatražio da se smesta nešto preduzme. Rivlin je imao kopiju Milerovog odgovora Martinu Luteru. Stavio ju je na sto okrenuo da Gabrijel može da vidi i pokazao na važan odlomak: Anonimno pismo poslano Ministarstvu spoljnih poslova u vezi s očiglednim rešenjem jevrejskog pitanja u oblasti Vartegau koje ste mi dostavili 6. februara 1942 odmah sam prosledio kako bi se mogle preduzeti odgovarajuće mere. Rezultati će se videti blagovremeno. Tamo gde se seku drva mora biti i iverja i to se ne može izbeći. Rivlin pokaza na zaglavlje u gornjem levom uglu memoranduma IV B4 43/42 gRs [l 005]. Adolf Ajhman je gotovo sigurno primio kopiju Milerovog odgovora Martinu Luteru. Vidite Ajhmanovo odeljenje Glavne kancelarije bezbednosti Rajha pojavljuje se u naslovu pisma. Brojevi '43/42' predstavljaju datum četrdeset treći dan 1942. ili 28. februar. Slova 'gRs' označavaju da je predmet Geheime Reichssache strogo poverljivo pitanje Rajha. A ovde u zagradi na kraju reda stoje četiri broja koja će na kraju biti upotrebijena kao tajno ime za strogo poverljivu Aktion jedan nula nula pet. Rivlin vrati memorandum u fasciklu. Ubrzo pošto je Miler poslao ovo pismo Martinu Luteru Erih Radek je razrešen komande u Ukrajini i premešten nazad u Glavnu kancelariju bezbednosti Rajha. Nakon što je dodeIjen Ajhmanovom odeljenju započeo je razdoblje intenzivnog proučavanja i planiranja. Vidite prikrivanje najvećeg slučaja masovnog ubistva u istoriji nije bilo mali posao. U junu se po Milerovom neposrednom ovlašćenju vratio na istok i prionuo na posao. Upravu Sonderkommando 1005 Radek je smestio u poljskom gradu Loñu osamdesetak kilometara od logora smrti Helmno. Tačna adresa je bila Geheime Reichssache poznata samo nekolicini visokih ličnosti u SSu. Sva prepiska išla je preko Ajhmanovog odeljenja u Berlinu. Radek se odlučio za kremaciju kao najdelotvorniji metod za uklanjanje leševa. Spaljivanje je i ranije isprobano obično pomoću bacača plamena ali nije dalo zadovoljavajuće rezultate. Radek je dobro iskoristio svoje graditeljsko znanje i osmislio metod prema kojem se na visokim aerodinamičnim lomačama odjednom spaljivalo po dve hiljade leševa. Debele drvene grede duge po sedamosam metara natapane su benzinom i postavljane na betonske blokove. Leševi su slagani izmeñu greda leševi grede leševi grede leševi... Drvo za potpalu natopljeno benzinom stavljano je u osnovu konstrukcije i paljeno. Kad bi vatra izgorela ugljenisane kosti drobila je i rasturala teška mašinerija. Prljavi posao obavljali su Jevreji na prisilnom radu. Radek je Jevreje organizovao u tri ekipe jedna je otvarala rake druga donosila leševe iz grobova na lomaču a treća prosejavala pepeo kako bi se izdvojile kosti i dragocenosti. Na završetku svake operacije teren je zaravnjen i pošumljen ne bi li se prikrilo ono što se tamo dogodilo. Zatim su prinudni radnici ubijani i njihova tela uklanjana.

Na taj način je sačuvana tajnost Aktion 1005. Kad je posao u Helmnu obavljen Radek i njegov Sonderkommando 1005 krenuli su u Aušvic kako bi raščistili tamošnje grobnice koje su se velikom brzinom punile. Do kraja leta 1942. došlo je do velikih zagañenja i zdravstvenih problema u Belzecu Sobiboru i Treblinki. Izvori nedaleko od logora odakle su stražari i obližnje jedinice Vermahta dobijali pijacu vodu zagañeni su usled blizine masovnih grobnica. U nekim slučajevima otvarao se tanki završni sloj zemlje pa bi nahrupio ubitačan zadah. U Treblinki se SS i ukrajinske ubice nisu ni trudili da sahrane sve leševe. Na dan kad je komandant logora Franc Štangl došao da preuzme dužnost Treblinka se mogla namirisati s udaljenosti od trideset kilometara. Put do logora bio je prepun leševa a na železničkom peronu dočekale su ga gomile raspadnutih tela. Štangl se pobunio da ne može početi da radi u Treblinki dok neko ne raščisti taj nered. Radek je naredio da se grobne jame otvore i leševi spale. U proleće 1943. napredovanje Crvene armije prinudilo je Radeka da pažnju s logora za istrebljenje u Poljskoj skrene na istočnije locirana mesta ubistva na okupiranoj sovjetskoj teritoriji. Uskoro se našao na domaćem terenu u Ukrajini. Radek je znao gde su tela sahranjena i to doslovno pošto je dve godine ranije on koordinisao operacije Ajnzacgrupen odreda smrti. Krajem leta Sonderkommando 1005 premešta se iz Ukrajine u Belorusiju a u septembru deluje u baltičkim državama Litvaniji i Letoniji gde je zbrisano celokupno jevrejsko stanovništvo. Rivlin je zatvorio fasciklu i s gañenjem je odgurnuo. Nikad nećemo saznati koliko su leševa Radek i njegovi ljudi uklonili. Zločin je bio prevelik da bi se mogao u potpunosti prikriti ali Aktion 1005 je uspela da izbriše mnogobrojne dokaze i doslovce onemogućila da se posle rata tačno proceni broj mrtvih. Radekov rad je bio toliko temeljan da u nekim slučaje vima poljske i sovjetske komisije koje su istraživale holokaust nisu mogle naći nikakve tragove masovnih grobnica. U Babjem Jaru je Radekovo čišćenje bilo toliko podrobno da su Sovjeti posle rata mogli da ga pretvore u park. I sada nažalost ekstremne grupe nalaze nadahnuće upravo u tom nedostatku fizičkih posmrtnih ostataka tvrdeći da se holokaust nikad i nije dogodio. Radekova dela nas proganjaju do dana današnjeg. Gabrijel pomisli na Stranice svedočenja u Dvorani imena jedinim nadgrobnim spomenicima za milione žrtava. Maks Klajn se kleo da je Ludviga Vogela video u Aušvicu u leto ili početkom jeseni 1942 reče Gabrijel. To je sasvim moguće na osnovu onoga što ste mi vi ispričali. Jeste pod pretpostavkom naravno da su Vogel i Radek zapravo jedna te ista osoba. Radekov Sonderkommando 1005 je 1942. sigurno delovao u Aušvicu. Verovatno je nemoguće dokazati je li odreñenog dana Radek bio tamo. Šta znamo o Radekovoj sudbini posle rata? Ne mnogo bojim se. Pokušao je da pobegne iz Berlina prerušen u kaplara

Vermahta. Uhapšen je pod sumnjom da je pripadnik SSa i interniran u logor za ratne zarobljenike u Manhajmu. Odatle je pobegao negde početkom 1946 kad mu se gubi svaki trag. Izgleda da je uspeo da pobegne iz Evrope. Navodno je viñen na uobičajenim mestima u Siriji Egiptu Argentini Paragvaju ali ništa od toga nije pouzdano. Lovci na naciste tragali su za velikim ribama poput Ajhmana Bormana Mengelea i Milera. Radek je uspeo da nestane s radara. Uz to tajna Aktion 1005 toliko je dobro čuvana da se o tome jedva i govorilo na suñenjima u Nirnbergu. Niko o tome zapravo nije mnogo znao. Ko je vodio Manhajm? To je bio američki logor. Znamo li kako je uspeo da pobegne iz Evrope? Ne ali treba da pretpostavimo da je imao pomoć. ODESA?* Možda je bila ODESA ili neka druga tajna mreža za pomoć nacistima. Rivlin je za trenutak oklevao a onda reče: Ili je možda u pitanju bila veoma poznata i stara ustanova sa sedištem u Rimu koja je u posleratnom periodu vodila najuspešnije pacovske kanale. Vatikan? Rivlin klimnu glavom. U pogledu finansiranja i obezbeñivanja puteva za bekstvo iz Evrope ODESA se nije mogla meriti s Vatikanom. Pošto je Radek bio Austrijanac gotovo sigurno mu je pomagao biskup Hudal. KojeHudal? Alojz Hudal je Austrijanac antisemita i vatreni nacista. Koristio je svoj položaj rektora nemačkog semeništa u Rimu Pontificio Santa Maria dell'Anima kako bi pomogao stotinama SS oficira da izbegnu pravdu uključujući i Franca Štangla komandanta Treblinke. Kakvu pomoć im je pružao? Za početak pasoš Crvenog krsta na novo ime i s vizom za ulazak u neku daleku zemlju. Takoñe im je davao nešto novca i plaćao put. Je li vodio evidenciju? Izgleda da jeste ali se njegovi papiri čuvaju pod ključem u Animi. Treba mi sve što imate o biskupu Alojzu Hudalu. * ODESSA (akronim izveden iz nemačkog naziva Organisation der ehemaligen SSAngehorigen) Organizacija za bivše pripadnike SSa. Meñunarodna nacistička mreža koju je grupa SS oficira navodno osnovala pred kraj Drugog svetskog rata kako bi izbegla suñenja za ratne zločine. Za razliku od Simona Vizentala koji je smatrao daje stvorena 1946. i da je jedinstvena organizacija drugi izvori poput nemačke televizije ZDF upućuju da ODESA obuhvata nekoliko organizacija uključujući CIA vlade nekoliko latinoameričkih država i mrežu katoličkih sveštenika sa sedištem u Italiji. (Prim. prev.) Pripremiću vam predmet. Gabrijel uze Radekovu fotografiju i pažljivo je pogleda. Ovo lice mu je bilo poznato. To ga je mučilo sve vreme sastanka sa Rivlinom. Zatim pomisli na

crteže ugljenom koje je ranije ujutro video u Muzeju umetnosti holokausta na dete šćućureno pred čudovištem iz SSa i istog trenutka shvati odakle mu je poznato Radekovo lice. Naglo ustade prevrnuvši stolicu. Šta nije u redu? upita Rivlin. Ja poznajem ovog čoveka reče Gabrijel ne skidajući pogled s fotografije. Odakle? Gabrijel se ne osvrnu na pitanje. Moram ovo da pozajmim reče. Zatim ne sačekavši Rivlinov odgovor umače kroz vrata i nestade. JERUSALIM NEKADA DAVNO bi išao brzim putem na sever preko Ramale Nablusa i Dženina. Sada bi čak i čovek s Gabrijelovim umećem za preživljavanje bio bezuman kad bi pokušao da na takav put krene bez blindiranih kola i oružane pratnje. Stoga se uputio zaobilaznicom niz zapadnu padinu Judejskih planina prema Tel Avivu uz priobalje do Hadere a zatim severoistočno preko grebena planine Karmel do Megida Armagedona. Pred njim se ukazala dolina koja se pružala od Samarijskih gora na jugu do padina Galileje na severu zelenosmeña mešavina zasejanih njiva voćnjaka i šuma koje su zasadili prvi jevrejski naseljenici u vreme britanskog mandata nad Palestinom.* Uputio se ka Nazaretu pa na istok u Ramat David mali poljo-privredni grad na ivici Balfurove šume. Trebalo mu je nekoliko minuta da pronañe svoje odredište. Prizemna kuća koja je sagrañena za Alonove porušena je i zamenjena jednospratnicom od peščara u kalifornijskom stilu sa satelitskim tanjirom na krovu a na prilaznoj stazi stajao je * Status Palestine regulisan je odlukom Društva naroda koje je 1919. u Versaju ratifikovalo deklaraciju lorda Balfura tadašnjeg britanskog ministra spoljnih poslova iz 1917. i poverilo Engleskoj mandat da upravlja Palestinom. (Prim. prev.) minikombi američke proizvodnje. Dok je Gabrijel posmatrao vojnik se pojavi na vratima i žustro krenu travnjakom ispred kuće. U Gabrijelovom sećanju sinu uspomena. Video je svog oca kako jedne tople junske večeri ide istim putem i premda u to vreme Gabrijel nije shvatio tada je poslednji put oca video živog. Pogledao je u susednu kuću. U toj kući je živela Ciona. Plastične igračke na travnjaku pred kućom govorile su da tu više ne živi Ciona koja nije udata i nema dece. Ali kako Izrael zapravo najviše nalikuje široj svadljivoj porodici Gabrijel je bio uveren da će ga novi stanari makar usmeriti na pravi put. Pozvonio je. Debeljuškasta mlada žena koja je hebrejski govorila s ruskim naglaskom nije ga razočarala. Ciona živi u Safedu. Ruskinja je imala njenu novu adresu. JEVREJI SU još od drevnih dana živeli u centru Safeda. Otomanski Turci su mnogim Jevrejima dozvolili da se ovde nastane nakon što su 1492. proterani iz

Španije a grad je cvetao kao središte jevrejskog misticizma učenosti i umetnosti. Za vreme Rata za nezavisnost Safed umalo nije pao pod nadmoćnim arapskim snagama ali je zajednica tada pod opsadom dobila pojačanje u vidu voda boraca Palmaha koji su pod okriljem noći hrabro došli u grad iz garnizona na Hananejskoj gori. Voña jedinice Palmaha dogovorio se sa najuticajnijim safedskim rabinima da se o Pashi radi na ojačanju gradske utvrde. Zvao se Ari Šamron. Cionin stan nalazio se u Umetničkoj četvrti i do njega se dolazilo kaldrmisanim stepeništem. Ogromna žena ogrnuta belim kaftanom neobuzdane sede kose imala je na rukama toliko narukvica da su glasno zazvečale kad je zagrlila Gabrijela. Uvukla ga je unutra u prostoriju koja je bila i dnevna soba i grnčarska radionica a zatim ga posela na kamenu terasu da gleda zalazak sunca nad Galilejom. U vazduhu se osećao miris zapaljenog lavandinog ulja. Tanjir hleba i humusa* masline i boca golanskog vina. Gabrijel se istog trena opustio. Ciona Levin je za Gabrijela bila nešto poput sestre. O njemu je vodila računa kad je njegova majka radila ili kad bolesna od depresije nije bila u stanju ni da ustane iz kreveta. Ponekad bi se noću iskradao kroz prozor i uvlačio u Cionin krevet. Zagrlila bi ga i držala u naručju kako njegova majka nikad nije mogla. Kad mu je otac poginuo u Junskom ratu Ciona je bila ta koja je Gabrijelu obrisala suze. Iz obližnje sinagoge dopirao je ritmični hipnotički zvuk večernje molitve Ma'ariv. Ciona je u svetiljku dosula još lavandinog ulja. Pričala je o matsav situaciji. O borbama na teritorijama i teroru u Tel Avivu i Jerusalimu.** O prijateljima koje su ubili shaheed*** i o prijateljima koji su odustali od traženja posla u Izraelu i odselili se u Ameriku. Gabrijel je pio vino i posmatrao kako vatreno sunce zalazi nad Galilejom. Slušao je Cionu ali je u mislima bio uz svoju majku. Prošlo je skoro dvadeset godina od njene smrti i u tom razdoblju je sve manje i manje mislio na nju. Nije mogao da se seti njenog lica kao mlade žene lišenog boje i izlizanog poput starog izbledelog platna izloženog nevremenu koje ga razjeda. U mašti je jedino mogao da vidi njenu samrtničku masku. Posle muka i bolova od raka na iznurenom licu se video spokoj kao u žene koja pozira za portret. Činilo se da je smrt s radošću dočekala. Konačno joj je pružila izbavljenje od patnji koje su besnele u njenom sećanju. * Humus namaz od leblebija rasprostranjen u zemljama Bliskog istoka i Mediterana. (Prim. prev.) ** Teritorije misli se na područje koje obuhvata Zapadnu obalu pojas Gaze i istočni Jerusalim. (Prim. prev.) *** Arap. shaheed doslovce svedok; upotrebljava se u značenju mučenik i ovde se odnosi na bombaše samoubice koji ovaj naziv stiču posle smrti. (Prim. prev.) Je li ga volela? Sada je smatrao da jeste ali tada je bila okružena zidovima i utvrñenjima koje on nije bio u stanju da savlada. Bila je sklona melanholiji i naglim promenama raspoloženja. Noću nije dobro spavala. Nije mogla da

pokaže zadovoljstvo u radosnim prilikama niti je kušala jaku hranu i piće. Na levoj ruci uvek je nosila povez preko izbledelih brojeva utetoviranih u kožu. O njima je govorila kao o svom obeležju jevrejske slabosti svom znamenju jevrejskog stida. Gabrijel se počeo baviti slikanjem da bi njoj bio bliži. Uskoro ju je to vreñalo kao nedopušten upad u njen lični svet; a zatim kad je njegova nadarenost sazrela i postala izazov njenoj nevoljno je priznala njegov očigledni talenat. Gabrijel ju je podstakao na nove poduhvate. Njen bol tako vidljiv u životu nalazio je izraza u njenom radu. Gabrijel je postao opsednut košmarnim prizorima koji su se iz njenog sećanja izlivali na platna. Počeo je da traga za izvorom. U školi je saznao za mesto koje se zove Birkenau. Pitao ju je o povezu koji uvek nosi na levoj ruci o bluzama s dugim rukavima koje nosi čak i po paklenoj vrućini u Dolini Jezrel. Pitao ju je šta joj se dogodilo za vreme rata šta se dogodilo s njenim roditeljima. Najpre je odbijala da odgovori ali je najzad popu-stila pod njegovim upornim pitanjima. Svoju priču je ispričala žurno i nerado; Gabrijel je iako je bio veoma mlad u njenim recima primetio ton izbegavanja i duboki trag grize savesti. Da bila je u logoru Birkenau. Njeni roditelji su ubijeni istog dana kad su stigli. Ona je radila. Ona je preživela. To je sve. Željan da sazna više pojedinosti o onome što mu je majka preživela Gabrijel je počeo da izmišlja sve moguće situacije koje bi opravdale to što je ona preživela. I on je počeo da oseća stid i grizu savesti. Njen jad je tako poput nasledne bolesti prenet i na sledeći naraštaj. O tome više nikad nisu razgovarali. Kao da su teška čelična vrata s treskom zatvorena kao da se holokaust nikada nije odigrao. Pala je u depresiju koja je trajala duže nego inače I mnoge dane provela ne listajući iz kreveta. Kad se najzad pojavila povukla se u svoj atelje i počela da slika. Radila je neumorno dan i noć. Gabrijel je jednom povirio kroz odškrinuta vrata i ugledao ju je kako leži na patosu ruku umrljanih od boje i drhti pred platnom. To platno je bilo razlog što je sada stigao u Safed da se vidi sa Cionom. Sunce je zašlo. Na terasi postade prohladno. Ciona je ogrnula ramena šalom i upitala Gabrijela namerava li ikad da se vrati kući. Gabrijel je promrmljao nešto u smislu kako mora da radi kao Cionini prijatelji koji su se odselili u Ameriku. A za koga radiš ovih dana? Nije odgovorio na izazov. Restauriram slike starih majstora. Moram da budem tamo gde su slike. U Veneciji. U Veneciji reče podrugljivo. Venecija je muzej. Podigla je čašu s vinom prema Galileji. Ovo je pravi život. Ovo je umetnost. Dosta više tih restauracija. Trebalo bi da sve svoje vreme i snagu usredsrediš na sopstveni rad. Moj rad ne postoji. To je davno iz mene nestalo. Meñu najboljim sam restauratorima sveta. Za mene je to sasvim dobro. Ciona podiže ruke. Narukvice zazveckaše kao nanizani zvončići na vetru. To je laž. Ti si laž. Ti si umetnik Gabrijele. Doñi u Safed i pronañi svoju umetnost. Pronañi sebe.

Postalo mu je neugodno zbog njenog navaljivanja. Mogao joj je reći da sada u njegovom životu postoji žena ali to bi načelo čitavu novu temu koju je Gabrijel želeo da izbegne. Umesto toga dozvolio je da nastupi tišina koju je ispunjavao samo utešni zvuk večernje molitve. Šta radiš u Safedu? najzad ga upita. Znam da nisi došao čak ovamo da bi ti tvoja doda Ciona držala predavanje.* Upitao je jesu li slike i crteži njegove majke još kod Cione. Naravno Gabrijele. Čuvam ih sve ove godine i čekam da doñeš i uzmeš ih. * Hebr. doda tetka teta. (Prim. prev.) Nisam još spreman da ih uzmem. Moram samo da ih vidim. Prinela je svecu njegovom licu. Nešto od mene kriješ Gabrijele. Ja sam jedina osoba na svetu koja zna kad ti nešto tajiš. Uvek je tako bilo naročito kad si bio dečak. Gabrijel je sipao sebi još vina i ispričao Cioni šta se dogodilo u Beču. OTVORILA JE vrata ostave i povukla uzicu kojom se palila visoko postavljena sijalica. Prostorija je od poda do tavanice bila ispunjena slikama i crtežima. Gabrijel je počeo da ih pregleda. Zaboravio je koliko mu je majka bila talentovana. Prepoznavao je uticaj Bekmana Pikasa Egona Šilea i naravno njenog oca Viktora Frankela. Bilo je tu čak i varijacija na teme koje je Gabrijel svojevremeno istraživao u sopstvenom radu. Njegova majka ih je proširila a u nekim slučajevima potpuno razrušila. Od njene nadarenosti je zastajao dah. Ciona ga je pomerila i izvukla hrpu slika i dva velika koverta prepuna skica. Gabrijel je čučao na kamenom podu i pregledao ih dok mu je Ciona virila preko ramena. Bili su tu prizori iz logora. Deca natrpana na uzane krevete. Žene robuju za mašinama u fabrikama. Leševi naslagani poput trupaca čekaju da ih zavitlaju u vatru. Zbijena porodica oko koje se obavija gas. Poslednje platno prikazivalo je jednu jedinu figuru esesovca odevenog od glave do pete u crno. Bila je to slika koju je Gabrijel video onog dana u majčinom ateljeu. Dok su ostali radovi bili mračni i apstraktni ovde je težila realizmu i otkrovenju. Gabrijel je uhvatio sebe kako se divi njenom besprekornom zanatskom umeću i potezima kičice a zatim je najzad pogled spustio na lice naslikanog čoveka. Pripadalo je Erihu Radeku. CIONA JE Gabrijelu namestila za spavanje sofu u dnevnoj sobi i ispričala mu priču iz Midraša o slomljenom sudu.* Pre no što je Bog stvorio svet postojao je samo Bog. Kad je Bog odlučio da stvori svet povukao se da bi najpre stvorio prostor za svet. U tom prostoru nastao je svet. No Boga sada u tom prostoru nije bilo. Bog je stvorio božanske iskre svetlost koja će opet biti postavljena u Božijem delu. Kad je Bog stvorio svetlost i svetlost stavio u svoje delo napravljeni su naročiti sudovi u kojima se čuvala. Ali dogodila se nesreća. Kosmička nesreća. Sudovi su slomljeni. Svet je ispunjen iskrama Božije božanske svetlosti i krhotinama slomljenih sudova. To je divna priča reče Gabrijel pomažući Cioni da zavuče čaršav ispod jastuka

sofe. Ali kakve to ima veze s mojom majkom? Midraš nas uči da zadatak stvaranja neće biti dovršen sve dok se ne prikupe iskre Božije svetlosti. Nama Jevrejima to je uzvišena dužnost. Mi to zovemo Tikkun Olam Popravka sveta. Ja mnogo štošta mogu da popravim Ciona ali bojim se da je svet preveliko platno s previše oštećenja. Pa počni s malim delom. Kako? Prikupi iskre svoje majke Gabrijele I kazni čoveka koji je slomio njen sud. NAREDNOG JUTRA Gabrijel se iz Cioninog stana iskrao ne budeći je i noseći pod miškom Radekov portret nečujno sišao niz kaldrmisane stepenike na sivu svetlost koja u osvit dana ne baca senke. Žureći na jutarnju molitvu jedan ortodoksni * Hebr. tnidrash tumačenje. Ogromna zbirka parabola priča i propovedi u klasičnom judaizmu zasnovanih na obrazlaganju biblijskih tekstova. (Prim. prev.) Jevrejin pomislio je za njega da je bezumnik i Ijutito mu zapreti pesnicom. Gabrijel je sliku smestio u prtljažnik automobila i krenuo iz Safeda. Krvavocrveno sunce rañalo se iznad grebena. Ispod u dnu doline plamtelo je Galilejsko more. Zaustavio se da doručkuje u Afuli i ostavio na telefonskoj sekretarici poruku Mošeu Rivlinu obaveštavajući ga da se vraća u Jad Vašem. Stigao je nešto pre podneva. Rivlin ga je čekao. Gabrijel mu pokaza platno. Ko je ovo naslikao? Moja majka. Kako se zvala? Irena Alon ali je njeno nemačko prezime glasilo Frankel. Gde je bila? U ženskom logoru Birkenau od januara 1943. do kraja. Marš smrti? Gabrijel klimnu potvrdno. Rivlin uhvati Gabrijela za ruku i reče: Poñite sa mnom. RIVLIN JE Gabrijela smestio za sto u glavnoj čitaonici arhiva a sam je seo za računan U bazu podataka je uneo reci Irena Alon i nestrpljivo dobovao zdepastim prstima po tastaturi čekajući odgovor. Posle nekoliko sekundi zapisao je pet brojeva na parče papira i ne rekavši Gabrijelu ni reci nestao kroz vrata što vode u skladišni prostor arhiva. Dvadeset minuta kasnije vratio se i stavio spis na sto. Kroz providan plastični omot videle su se reci ARHIVA JAD VAŠEMA i na hebrejskom i na engleskom kao i broj spisa 03/812. Gabrijel pažljivo otvori spis na prvu stranu. Kad ugleda naslov naglo ga obuze studen SVEDOČENJE IRENE ALON DATO 19. MARTA 1957. Rivlin mu položi ruku na rame i iskrade se iz prostorije. Gabrijel je načas oklevao a zatim spusti pogled i poče da čita.

SVEDOČENJE IRENE ALON 19. MART 1957. Neću ispričati sve što sam videla. Ne mogu. Barem toliko dugujem mrtvima. Neću vam pričati sve o neizrecivoj okrutnosti koju smo trpeli u rukama takozvane više rase niti ću vam govoriti o onome što su neki od nas činili ne bi li preživeli još samo jedan dan. Jedino će oni koji su to preživeli razumeti kako je zaista bilo i mrtve ne želim još jednom ponižavati. Ispričaću samo ono što sam ja radila i ono što je meni učinjeno. Provela sam dve godine u logoru AušvicBirkenau dve godine u dan dve godine gotovo tačno u sat. Zovem se Irena Alon. Nekad sam se zvala Irena Frankel. Ovome sam bila svedok januara 1945. na maršu smrti iz logora Birkenau. Da bi se razumela nesreća marša smrti najpre morate znati ponešto od onoga što se prethodno dogodilo. Čuli ste priču od drugih. Ni moja se mnogo ne razlikuje. Kao i svi ostali i ja sam stigla vozom. Naš je krenuo iz Berlina usred noći. Kazali su nam da idemo na istok na rad. Verovali smo im. Rekli su nam da će voz biti pravi sa sedištima. Uveravali su nas da ćemo dobiti hranu i vodu. Moj otac slikar Viktor Frankel spakovao je blok za skice i nekoliko olovaka. Otpustili su ga s mesta predavača a njegov rad su nacisti proglasili izopačenim. Većina njegovih slika oduzeta je i spaljena. Nadao se da će mu nacisti dozvoliti da se na istoku opet bavi svojim radom. Naravno nije bilo pravih vagona sa sedištima i nije bilo ni hrane ni vode. Ne sećam se tačno koliko je trajalo putovanje. Zaboravila sam koliko je puta sunce izašlo pa zašlo koliko puta smo putovali u mrak i iz njega izlazili. Nije bilo nužnika već samo jedna kofa jedna kofa za nas šezdesetoro. Možete zamisliti šta smo podneli. Možete zamisliti nesnosan smrad. Možete zamisliti za čim su posezali neki od nas kad nas je žeñ dovodila do bezumlja. Drugoga dana je umrla starica koja je stajala pored mene. Zatvorila sam oči i molila se za nju. Posmatrala sam svoju majku Hanu Frankel i čekala da i ona umre. Gotovo polovina iz našeg vagona umrla je pre nego što se voz uz škripu zaustavio. Neki su se molili. Neki su zapravo zahvaljivali bogu što je putovanje najzad završeno. Deset godina smo živeli pod Hitlerovom čizmom. Iskusili smo Nirnberške zakone.* Prošli smo košmar Kristalne noći. Gledali smo kako gore naše sinagoge. I pored svega toga nisam bila pripremljena na prizor koji me dočekao kad su skinuli reze i vrata se najzad otvorila. Ugledala sam visoki konusni dimnjak od crvene opeke kako bljuje gusti dim. Ispod dimnjaka se nalazila zgrada užarena od pomamnog skakutavog plamena. U vazduhu se osećao užasan smrad. Nismo mogli da prepoznamo od čega potiče. I dandanas ga osećam u nozdrvama. Na peronu je stajao natpis. Aušvic. Tada sam shvatila da sam stigla u pakao. Juden raus raus! Esesovac me bičem udara po butini. Izlazite iz vagona Juden. Skačem na peron pokriven snegom. Noge * Nem. Nurnberger Gesetze Zakon o zaštiti nemačke krvi i nemačke časti i

Zakon o grañanima Rajha doneti 1935. (Prim. prev.) mi popuštaju posle višednevnog stajanja. Esesovac me ponovo udara bičem ovog puta po ramenima. Bol se ne može uporediti ni sa čim što sam dotad doživela. Ustajem. Nekako uspevam da ne zaplačem. Pokušavam da pomognem majci da siñe iz vagona. Esesovac me odgurne. Moj otac skače na peron i pada. Za njim i moja majka. Kao i ja i oni ustaju pod udarcima biča. Ljudi u prugastim pižamama penju se u voz i počinju da izbacuju naš prtljag. Pomislim ko su ovi ludi ljudi koji pokušavaju da ukradu ovo malo stvari što su nam dozvolili da ponesemo? Izgledaju kao ljudi iz nekog azila za umobolne obrijanih glava upalih lica trulih zuba. Moj otac se obraća oficiru SSa: Pogledajte oni ljudi nam uzimaju stvari. Zaustavite ih! Oficir SSa mirno uzvraća da nam prtljag ne kradu već ga vade kako bi ga složili. Dostaviće nam ga čim budemo smešteni. Moj otac zahvaljuje oficiru SSa. Palicama i bičevima nas razdvajaju muškarce od žena i kažu nam da se razvrstamo u redove po pet. Tada nisam znala ali veliki deo naredne dve godine sam provela stojeći u redovima po pet. Uspevam da se probijeni i stanem pored svoje majke. Pokušavam da je uhvatim za ruku. Esesovac me palicom udara po ruci prekidajući naš dodir. Čujem muziku. Kamerni orkestar negde svira Šuberta. Ispred vrste se nalazi sto i nekoliko oficira SSa. Jedan se posebno ističe. Ima crnu kosu i kožu boje alabastera. Na lepom licu mu titra prijatan osmeh. Uniforma mu je uredno ispeglana jahačke čizme blistaju pod jakim svetlom železničkog perona. Na rukama su mu rukavice od jareće kože besprekorne bele. Zvižduće valcer Na lepom plavom Dunavu. Dandanas ne mogu da podnesem da ga čujem. Kasnije ću saznati njegovo ime. To je Mengele glavni lekar Aušvica. Mengele odlučuje ko je sposoban za rad a ko će odmah otići u gas. Desno i levo život i smrt. Moj otac dolazi na red. Mengele ga zviždućući pogleda i ljubazno kaže: Levo molim. Rekli su mi da idem u porodični logor kaže moj otac. Hoće li moja supruga ići sa mnom? Da li biste to želeli? Da naravno. Ko je vaša supruga? Moj otac pokazuje na moju majku. Mengele kaže: Vi tamo izañite iz reda i idite s vašim mužem levo. Požurite molim nemamo ćelu noć. Gledam kako moji roditelji odlaze levo sledeći druge. Stari ljudi i mala deca eto ko odlazi na levu stranu. Mladi i zdravi se šalju na desnu. Stajem ispred lepog muškarca u besprekornoj uniformi. Odmerava me od glave do pete izgleda zadovoljno i bez reci pokazuje desno. Ali moji roditelji su otišli levo. Đavo se smeši. Prednja dva zuba su mu razmaknuta. Ubrzo ćeš im se i ti pridružiti ali veruj mi zasad je bolje da ideš desno.

Izgleda tako ljubazno prijatno. Veruj em mu. Odlazim desno. Preko ramena se osvrćem ne bih li ugledala roditelje ali već ih je progutala masa prljavih iznurenih ljudi koji u tišini teškim korakom u redovima po petoro odlaze prema gasu. Nemoguće je da vam ispričam sve što se dogodilo u naredne dve godine. Nešto ne pamtim. Nešto sam odlučila da zaboravim. U logoru Birkenau vladao je nemilosrdan ritam jednolična surovost koja se odvijala po strogom i vestom rasporedu. Smrt je bila stalno prisutna pa je čak i ona postala jednolična. Obrijani smo ali nisu nam obrijane samo glave već sve ruke noge čak i stidne dlake. Izgleda da im je svejedno što nam se brijači zasecaju u kožu. Izgleda da ne čuju našu vrisku. DodeIjuju nam brojeve i tetoviraju levu ruku odmah ispod lakta. Prestajem da budem Irena Frankel. Sada sam oruñe Rajha poznato kao 29395. Prskaju nas dezinfekcionim sredstvom daju nam zatvorsku odeću načinjenju od teške grube vune. Moja miriše na znoj i krv. Trudim se da ne dišem duboko. Naše cipele su komadi drveta sa kožnim remenima. Ne možemo da hodamo u njima. Ko bi i mogao? Dobijamo po metalnu zdelu i nareñuju nam da je nosimo u svako doba. Ako zaturimo svoju zdelu kažu nam da će nas odmah streljati. Verujemo im. Odvode nas u barake koje nisu ni za životinje. Žene koje nas dočekuju nešto su manje od ljudskih bića. Izgladnele su praznih očiju usporenih pokreta i beživotne. Pitam se za koliko vremena ću i ja izgledati poput njih. Jedno od ovih poluljudskih bića pokazuje mi na prazan ležaj. Pet devojaka nagurano na drvenu policu gde je postelja tek malo slame zaražene bubama. Upoznajemo se. Dve su sestre Roza i Regina. Druge dve se zovu Lena i Rahela. Sve smo Nemice. Sve smo ostale bez roditelja na rampi za selekciju. Te noći osnivamo novu porodicu. Držimo se jedna za drugu i molimo. Niko od nas ne spava. Budimo se narednog jutra u četiri sata. Naredne dve godine ću se svakog jutra buditi u četiri sata izuzev onih noći kad su posebne noćne prozivke pa nas teraju da satima stojimo u stavu mirno na ledenom dvorištu. Podcijene smo u kommandos i poslane na rad. Uglavnom marširamo do okolne seoske zemlje i prosejavamo pesak za gradnju ili radimo na logorskim poljoprivrednim projektima. Ponekad gradimo drumove ili premeštamo kamen s mesta na mesto. Ni jedan jedini dan ne prolazi a da ne dobijem batine palicom bičem preko leña udarac nogom u rebra. Prekršaj može biti kad mi ispadne kamen ili kad se predugo odmaram naslonjena na lopatu. Te dve zime su studene. Ne daju nam nikakvu dodatnu odeću da se zaštitimo od zime čak ni kad radimo napolju. Leta su užasno vrela. Dobijamo malariju. Komarči ne prave razliku izmeñu nemačkih gospodara i jevrejskih robova. Čak i Mengele oboleva od malarije. Ne daju nam dovoljno hrane da preživimo samo toliko da nas polako izgladnjuju a da i dalje služimo Rajhu. Gubim menstruaciju a zatim gubim i grudi. Uskoro i ja izgledam kao ona poluljudska bića koja sam videla prvog dana u logoru Birkenau. Za doručak nam daju sivu vodu koju zovu čaj. Za ručak užeglu supu koju jedemo tamo gde radimo. Ponekad se nañe majušno parčence mesa. Neke

devojke neće da ga jedu jer nije košer. Ja se u logoru AušvicBirkenau ne pridržavim propisa o ishrani. U logorima smrti Boga nema a ja mrzim Boga što nas je prepustio našoj sudbini. Ako se u mojoj zdeli nañe meso jedem ga. Za večeru nam daju hleb. To je uglavnom strugotina. Učimo da jedemo pola hleba uveče a ostatak sačuvamo za jutro kako bismo nešto imale u stomacima dok marširamo u polja na rad. Ako padnete dok radite tuku vas. Ako ne možete da ustanete bace vas na kolica i odvoze u gasnu komoru. Takav je naš život u ženskom logoru Birkenau. Budimo se. Uklanjamo mrtve sa ležaja srećne jer su mirno otišle u snu. Pijemo sivi čaj. Odlazimo na prozivku. Marširamo na rad u stroju po petoro. Ručamo. Tuku nas. Vraćamo se u logor. Odlazimo na prozivku. Jedemo hleb i čekamo da sve to ponovo počne. Primoravaju nas da radimo na sabat. Nedeljom kad je njihov sveti dan nema rada. Svake treće nedelje nas briju. Sve se odvija po rasporedu. Sve izuzev selekcija. Naučili smo da ih predvidimo. Kao kod životinja i naš nagon za opstanak je veoma izoštren. Broj logoraša najpouzdanije je upozorenje. Kad je logor prepun biće selekcija. Nikada ih ne najavljuju. Posle prozivke nam narede da se postrojimo na Lagerštrase i sačekamo svoj red pred Mengeleom i njegovim timom za selekcije da sačekamo priliku da dokažemo da smo još sposobni za rad još vredni života. Selekcije traju po čitav dan. Ne daju nam ni hranu ni piće. Do stola za kojim Mengele izigrava boga neki ni ne stignu. Njih su esesovski sadisti mnogo ranije odabrali. Zver zvana Taube s uživanjem nas tera da radimo vežbe dok čekamo kako bismo bili snažni pred selektorima. Primorava nas da radimo sklekove pa nam nareñuje da lice gurnemo u blato i tako ležimo. Taube ima posebnu kaznu za svaku devojku koja se pomeri. Stane joj svom težinom na glavu i smrska joj lobanju. Najzad stojimo pred našim sudijom. Odmerava nas zagleda nam broj. Otvori usta Jevrejko. Podigni ruke. Trudimo se da u ovom slivniku vodimo računa o zdravlju ali to je nemoguće. Ako vas boli grlo možete završiti u gasnoj komori. Melemi i masti suviše su dragoceni da bi se trošili na Jevreje pa posekotina na ruci može biti karta za gasnu komoru kad naredni put Mengele odlučuje ko je dovoljno slab da ga odabere kao stoku za klanje. Ako proñemo vizuelni pregled naš sudija ima još jednu proveru. Pokaže na jarak i kaže: Skači Jevrejko. Stojim pred jarkom i skupljam poslednje mrvice snage. Ako preskočim živeću makar do naredne selekcije. Upadnem li baciće me na kolica i odvesti u gasnu komoru. Prvi put dok proživljavam ovo ludilo razmišljam ja sam nemačka Jevrejka iz Berlina iz dobre porodice. Moj otac je poznati slikar. Zašto preskačem ovaj šanac? Posle toga ne razmišljam ni o čemu nego samo kako da stignem na drugu stranu i dočekam se na noge. Roza je prva iz naše nove porodice koja će biti odabrana. Ima nesreću da je teško obolela od malarije u vreme velike selekcije i nema načina da se to sakrije od Mengeleovog stručnog pogleda. Regina preklinje Đavola da i nju uzme kako

joj sestra ne bi sama umrla u komori. Mengele se smeši otkriva razmaknute zube. Ići ćeš i ti uskoro ali najpre moraš još malo da radiš. Idi desno. Prvi put u životu se radujem što nemam sestru. Regina prestaje da jede. Izgleda kao da ne primećuje kad je na poslu tuku. Prešla je liniju. Već je mrtva. Na sledećoj velikoj selekciji strpljivo čeka u beskrajnom redu. Izdržava Taubeove vežbe i zabija lice u blato da joj ne smrska lobanju. Kad najzad stigne do selekcionog stola baca se na Mengelea i pokušava da mu u oko zabode dršku kašike. Esesovac joj puca u stomak. Mengele je očigledno prestravljen. Ne trošite gas na nju! Živu je bacite u vatru! Neka ispari kroz dimnjak! Bacaju Reginu na kolica. Gledamo kako odlazi i molimo se da umre pre nego što stigne u krematorijum. Ujesen 1944. do nas dopiru zvuči ruskih topova. U septembru se u logoru prvi put oglašavaju sirene za vazdušni napad. Posle tri nedelje opet ih čujemo a logorski protivavionski topovi ispaljuju prve hice. Istog dana diže bunu Zonderkomando u Krematorijumu IV. Napadaju esesovce čuvare pijucima i čekićima i uspevaju da zapale svoje barake i krematorijume pre nego što ih pobije mitraljeska vatra. Nedelju dana kasnije bombe padaju na sam logor. Naši gospodari pokazuju znake nemira. Više ne deluju nepobedivo. Ponekad čak izgledaju i pomalo uplašeno. Ovo nam pričinjava izvesno zadovoljstvo i mrvicu nade. Gasne komore se ne koriste. I dalje nas ubijaju ali moraju to lično da čine. Zatvorenici izdvojeni na selekciji streljaju se u gasnim komorama ili blizu Krematorijuma V. Ubrzo počinju demontažu krematorijuma. Naše nade da ćemo preživeti sve više rastu. Situacija se pogoršava tokom jeseni i zime. Svakoga dana mnoge žene padaju i umiru od izgladnelosti i iscrpljenosti. Tifus odnosi brojne žrtve. U decembru savezničke bombe padaju na I.G. Parben fabriku za sintetička goriva i gumu. Posle nekoliko dana saveznici ponovo napadaju ali ovoga puta nekoliko bombi pada na barake za bolesne esesovce koji se nalaze unutar logora Birkenau. Petorica esesovaca gine. Stražari su sve razdražljiviji njihovo ponašanje sve nepredvidljivije. Izbegavam ih. Trudim se da budem nevidljiva. Nova godina stiže hiljadu devetsto četrdeset četvrtu smenjuje 1945. Osećamo da Aušvic umire. Molimo se da se to brzo dogodi. Razgovaramo šta nam je činiti. Treba li da čekamo da nas Rusi oslobode? Treba li da pokušamo da pobegnemo? I ako uspemo da preñemo preko bodljikave žice kuda da idemo? Poljski seljaci nas mrze upravo koliko i Nemci. Čekamo. Šta drugo možemo da činimo? Sredinom januara osećam miris dima. Pogledam kroz vrata barake. Lomače bukte po čitavom logoru. Miris je drugačiji. Prvi put ne spaljuju ljude. Spaljuju papire. Spaljuju dokaze svojih zločina. Pepeo kao sneg pada na Birkenau. Prvi se put posle dve godine osmehujem. Mengele odlazi 17. januara. Kraj je blizu. Nešto posle ponoći počinje prozivka. Govore nam kako se čitav logor Aušvic evakuiše. Rajhu su i dalje potrebna naša

tela. Zdravi će se evakuisati peške. Bolesni će ostati i sačekati svoju sudbinu. Mi se postrojavamo i marširamo u redovima po pet. Ujedan čas ujutro poslednji put prolazim kroz kapije pakla tačno dve godine nakon dolaska posle dve godine gotovo tačno u sat. Još nisam slobodna. Moram da izdržim još jedan ispit. Sneg obilno i neumoljivo pada. U daljini čujemo grmljavinu artiljerijske borbe. Hodamo naizgled beskrajan niz poluljudi odevenih u prugaste rite i drvene cipele. Pucnjava je nemilosrdna kao i sneg. Trudimo se da brojimo pucnjeve. Sto... dvesta... trista... četiristo... petsto... Posle toga prestajemo da brojimo. Svaki pucanj predstavlja još jedan ugašeni život još jedno ubistvo. Kad smo krenuli bilo nas je sedam hiljada. Plašim se da ćemo svi umreti pre nego što stignemo na odredište. Lena mi korača sleva Rahela zdesna. Ne usuñujemo se da posrnemo. Sve koji posrću streljaju smesta i bacaju u jarak. Ne usuñujemo se da ispadamo iz reda i da zaostajemo. One kojima se to dogodi takoñe ubijaju. Drum je zatrpan mrtvima. Preskačemo ih i molimo se da se ne spotaknemo. Jedemo sneg da ugasimo žeñ. Ničim ne možemo da se zaštitimo od užasne studeni. Neka žena se sažalila i dobacuje nam kuvane krompire. Oni koji su dovoljno nerazumni da ih podignu na mestu bivaju streljani. Spavamo po štalama ili u napuštenim barakama. Oni koji pri buñenju ne ustanu dovoljno brzo bivaju streljani. Mislim da mi glad izjeda rupu u stomaku. Ovo je mnogo gore od gladi u logoru Birkenau. Nekako prikupljam snagu da stavljam nogu pred nogu. Da želim da preživim ali to je i pitanje prkosa. Oni žele da se srušim kako bi me streljali. Ja želim da vidim rušenje njihovog hiljadugodišnjeg Rajha. Želim da se radujem smrti Rajha baš kako se Nemci raduju našoj. Mislim na Reginu kako se baca na Mengelea za vreme selekcije i pokušava da ga ubije svojom kašikom. Reginina hrabrost mi daje snage. Svaki korak predstavlja pobunu. Trećega dana kad padne mrak on dolazi po mene. Na konju je. Sedimo na snegu pored puta odmaramo se. Lena je naslonjena na mene. Oči su joj zatvorene. Bojim se da je gotova. Rahela joj pritiska sneg na usne ne bi li je oživela. Rahela je najjača. Praktično je nosila Lenu čitavo to popodne. On me gleda. On je šturmbanfirer SSa. Posle dvanaest godina života pod nacistima naučila sam da raspoznajem njihove oznake. Trudim se da budem nevidljiva. Okrećem glavu i posvećujem se Leni. On trgne uzde i namešta se tako da me još malo gleda. Pitam se šta vidi na meni. Da nekad sam bila lepa devojka ali sada sam odvratna iznurena prljava bolesna živi les. Ni sama ne podnosim svoj smrad. Znam da će se loše završiti ukoliko nam se pogledi susretnu. Spuštam glavu na kolena i pravim se da spavam. Previše je pametan i prozreva me. Ti tamo dovikuje. Podižem pogled. Čovek na konju pokazuje pravo na mene. Da ti. Ustaj. Polazi sa mnom.

Ustajem. Mrtva sam. Znam to. I Rahela to zna. Vidim joj to u očima. Više ni suza nema. Sećaj me se šapnem joj dok polazim za čovekom na konju u šumarak. Na svu sreću ne traži da idem daleko već samo nekoliko metara dalje od puta pored velikog drveta koje je palo. Sjaše i vezuje konja. Seda na oboreno deblo i nareñuje mi da sednem pored njega. Oklevam. Nijedan esesovac tako nešto nikad nije tražio. Tapše deblo dlanom. Sednem ali petnaestak centimetara dalje nego što je zapovedio. Plašim se ali me je i sramota što smrdim. Primiče se. U zadahu mu se oseća alkohol. Gotova sam. Pitanje je samo trenutka. Gledam pravo ispred sebe. On skida rukavice i dodiruje mi lice. Za dve godine u Birkenau nijedan me esesovac nikada nije dodirnuo. Zašto me ovaj čovek jedan šturmbanfirer dodiruje? Izdržala sam mnoga mučenja ali ovo je daleko najgore. Gledam pred sebe. Telo mi gori. Kakva šteta kaže. Jesi li nekad bila lepa? Ne znam šta da kažem. Dve godine u Birkenau naučile su me da u ovakvim situacijama ne postoji pravi odgovor. Ako kažem da jesam optužiće me za jevrejsku nadmenost i ubiti. Ako kažem da nisam ubiće me što lažem. Odaću ti jednu tajnu. Oduvek su me privlačile Jevrejke. Da mene pitaš trebalo je da pobijemo muškarce a žene iskoristimo za vlastita zadovoljstva. Jesi li imala dete? Mislim na svu decu koju sam gledala kako odlaze u gasnu komoru u logoru Birkenau. On zahteva odgovor tako što mi palcem i ostalim prstima stiska lice. Zatvaram oči i trudim se da ne zaplačem. Ponavlja pitanje. Odmahujem glavom a on popušta stisak. Ako si u stanju da preživiš nekoliko narednih sati možda ćeš jednog dana imati dete. Hoćeš li tom detetu ispričati šta ti se dogodilo za vreme rata? Ili ćeš se i previše stideti? Dete? Kako je devojka u mom položaju mogla i da pomisli na rañanje deteta? Poslednje dve godine provela sam jednostavno pokušavajući da preživim. Dete mi nije ni padalo na pamet. Odgovori mi Jevrejko! Glas mu je odjednom strog. Osećam kako će situacija svakog trenutka izmaći kontroli. Ponovo me hvata za lice i okreće ga ka sebi. Pokušavam da skrenem pogled ali me trese; primorava me da ga gledam u oči. Nemam snage da mu se oduprem. Njegovo lice mi se trenutno urezuje u pamćenje. A i njegov glas i njegov nemački s austrijskim naglaskom. Još ga u mislima čujem. Šta ćeš ispričati svom detetu o ratu? Šta želi da čuje? Šta želi da kažem? Stiska mi lice. Govori Jevrejko! Šta ćeš svom detetu reći o ratu? Istinu her šturmbanfireru. Svom detetu ću ispričati istinu. Ne znam odakle su ove reci stigle. Znam samo da ću umreti i da ću umreti s mrvicom dostojanstva. Mislim ponovo na Reginu kako se baca na Mengelea naoružana kašikom.

Popušta stisak. Čini se da je prva opasnost prošla. Duboko odahne kao da gaje iscrpeo celodnevni posao a zatim vadi pljosku iz džepa šinjela i dobro poteže. Na svu sreću mene ne nudi. Vraća pljosku u džep i pali cigaretu. Ne nidi mi ni cigaretu. Imam duvan i piće kaže mi. Ti nemaš ništa. Istinu? Staje Jevrejko istina po tvom mišljenju? Birkenau je istina her šturmbanfireru. Ne draga moja Birkenau nije istina. Birkenau je glasina. Birkenau su izmislili neprijatelji Rajha i hrišćanstva. To je staljinistička ateistička propaganda. A gasne komore? Krematorijumi? Oni ne postoje u Birkenau. Ja sam ih videla her šturmbanfireru. Svi mi smo ih videli. Niko u to neće poverovati. Niko neće verovaa da je moguće ubiti toliko mnogo ljudi. Hiljade? Naravno smrt hiljada ljudi jeste moguća. Na kraju krajeva ovo je bio rat. Stotine hiljada? Možda. Ali milione? Povuče dim. Da ti kažem istinu video sam sve roñenim očima i čak ni ja ne mogu u to da pwerujem. Pucanj odjekne šumom a zatim još jedan. Još dve devojke su mrtve. Šturmbanfirer otpija još jedan veliki gutljaj iz pljoske. Zašto pije? Pokušava li da se ugreje? Ili se priprema da me ubije? Ja ću ti reći šta ćeš pričati o ratu. Govorićeš da si prebačena na istok. Da si imala posao. Da si imala mnogo hrane i valjanu medicinsku negu. Da smo se prema tebi odnosili dobro i čovečno. Ako je to istina her šturmbanfireru zašto sam onda ja živi les? Na to nema odgovor izuzev da izvadi pištolj i prisloni mi ga na slepoočnicu. Izdeklamuj mi šta ti se dogodilo za vreme rata Jevrejko. Prebačena si na istok. Imala si mnogo hrane i valjanu medicinsku negu. Gasne komore i krematorijumi su boljševičkostaljinističke izmišljotine. Izgovaraj ove reci Jevrejko. Znam da se iz ove situacije ne mogu izvući živa. Čak i da kažem ove reci mrtva sam. Neću ih izgovoriti. Neću mu pružiti zadovoljstvo. Zatvaram oči i čekam da mi njegov metak napravi rupu u glavi i oslobodi me muka. Spušta pištolj i dovikuje. Jedan esesovac dolazi trčeći. Šturmbanfirer mu nareñuje da me čuva. Okreće se i hoda kroz drveće do puta. Kad se vrati prate ga dve žene. Jedna je Rahela. Druga je Lena. Nareñuje esesovcu da ode a zatim stavlja pištolj Leni na čelo. Lena me gleda pravo u oči. Njen život je u mojim rukama. Izgovori reci Jevrejko! Prebačena si na istok. Imala si mnogo hrane i valjanu medicinsku negu. Gasne komore i krematorijumi su boljševičkojevrejske laži. Ne mogu da dozvolim da svojim ćutanjem ubijem Lenu. Zaustim ali pre no što uspem da izgovorim reci Rahela vikne: Ne govori to Irena. Ionako će nas ubiti. Ne daj mu to zadovoljstvo. Šturmbanfirer sklanja pištolj s Leninog čela i stavlja ga na Rahelino. Kaži ih ti jevrejska kučko. Rahela ga gleda pravo u oči i ćuti. Sturmbanfirer povlači obarač i Rahela pada mrtva na sneg. Stavlja pištolj na

Leninu glavu i ponovo mi nareñuje da govorim. Lena lagano odmahuje glavom. Nas dve se opraštamo pogledima. Još jedan pucanj i Lena pada pored Rahele. Na mene je red da umrem. Sturmbanfirer uperi pištolj na mene. Sa puta se čuju uzvici. Raus! Raus! Esesovci teraju devojke da ustanu. Ja znam da je moj put završen. Znam da odavde neću otići živa. Na ovom mestu ću pasti pored poljskog puta i ovde će me sahraniti a moj grob neće obeležavati mazevoth* Šta ćeš reći svom detetu o ratu Jevrejko? Istinu her šturmbanfireru. Svom detetu ću reći istinu. Niko ti neće verovati. Vraća pištolj u futrolu. Tvoja kolona kreće. Treba da im se pridružiš. Znaš šta se dešava onima koji zaostanu. Uzjaše konja i povlači dizgine. Padam na sneg pored tela svojih dveju prijateljica. Molim se za njih i preklinjem ih za oproštaj. Kraj kolone prolazi. Teturam se kroz drveće i zauzimam mesto. Hodamo ćele te noći u urednim redovima po pet. Lijem suze od leda. Pet dana nakon izlaska iz logora Birkenau stižemo do železničke stanice u šleskom selu Voñislavu. Uterani smo u otvorene vagone za prevoz uglja i putujemo čitavu noć izloženi žestokoj januarskoj zimi. Nemci više nisu morali da svoju dragocenu municiju troše na nas. U mom vagonu je samo od hladnoće pomrlo pola devojaka. Stižemo u novi logor Ravensbrik ali za nove zatvorenike nema dovoljno hrane. Posle nekoliko dana neki od nas idu dalje ovog puta kamionima. Završavam svoju odiseju u logoru u Nojštat Gleveu. Budimo se 2. maja 1945. i otkrivamo da * Hebr. mazevoth nadgrobni spomenik. (Prim. prev.) su naši esesovski mučitelji pobegli iz logora. Kasnije toga dana oslobañaju nas američki i ruski vojnici. Prošlo je dvanaest godina. Ne proñe nijedan jedini dan a da ne vidim lica Rahele i Lene i lice čoveka koji ih je ubio. Njihova smrt mi je veliko breme. Da sam izdeklamovala šturmbanfirerove reci možda bi one bile žive a ja ležala u neobeleženom grobu pored poljskog puta kao tek još jedna bezimena žrtva. Na godišnjicu njihovog ubistva izgovorim kaddish za njih. Činim to iz navike a ne iz vere. Svoju veru u Boga izgubila sam u logoru Birkenau. Zovem se Irena Alon. Nekad sam se zvala Irena Frankel. U logoru su me znali kao zatvorenicu broj 29395 a ovome sam bila svedok januara 1945. na maršu smrti iz logora Birkenau. TIBERIJAS IZRAEL BIO JE SABAT. Šamron je Gabrijelu naredio da doñe na večeru u Tiberijas. Dok je lagano vozio strmom prilaznom stazom Gabrijel je pogledavši u Šamronovu terasu ugledao kako plamen gasnih svetiljki poigrava na vetru koji dopire s jezera a zatim spazi Šamrona večnog stražara kako polako korača

izmeñu svetiljki. Pre nego što im je poslužila večeru Gila je upalila dve svece u trpezariji i izgovorila molitvu.* Gabrijel je odrastao u kući u kojoj nije bilo religije ali u tom trenutku pomisli kako ništa lepše nije video od Šamronove supruge koja zatvorenih očiju dlanovima privlači svetlost sveca ka svom licu. Šamron je za vreme obroka bio ćutljiv i zaokupljen mislima te nije bio raspoložen za ćaskanje. Čak i sada pred Gilom ne govori o svom poslu ne zato što joj ne veruje već iz straha da će prestati da ga voli ako sazna sve što je uradio. Gila je povremeno prekidala tišinu pričajući o kćerki koja se odselila na Novi Zeland da bi pobegla od oca i živela s nekim čovekom na farmi pilića. Gila je znala da je Gabrijel nekako povezan sa Kancelarijom ali nije bila svesna prave prirode njegovog posla. * Pažljiviji čitalac će primetiti da se Šamronova žena u prethodnom romanu Ispovednik zove Geula a u ovom Gila. Do promene je došlo po odluci autora. (Prim. prev.) Mislila je da je on nekakav službenik koji provodi mnogo vremena u inostranstvu i voli umetnost. Poslužila ih je kafom i donela tanjir kolača i suvog voća zatim pospremila sto i otišla da opere sudove. Gabrijel je uz zvuke vode iz slavine i čangrljanja porcelana koji su dopirali iz kuhinje ispričao Šamronu novosti. Razgovarali su tiho a izmeñu njih su svetlucale subotnje svece. Gabrijel mu je pokazao spise o Erihu Radeku i Aktion 1005. Šamron je prineo fotografiju svetlosti svece i zaškiljio a zatim podigao naočari za čitanje na ćelavu glavu i ponovo spustio strogi pogled na Gabrijela. Koliko znaš o onome što se mojoj majci dogodilo za vreme rata? Šamronov proračunati pogled preko šoljice kafe jasno je govorio da ne postoji ništa što ne zna o Gabrijelovom životu uključujući i ono što se dogodilo njegovoj majci za vreme rata. Bila je iz Berlina reče Šamron. Deportovana je u Aušvic januara 1943. i provela je dve godine u ženskom logoru Birkenau. Iz logora Birkenau otišla je na marš smrti. Za razliku od hiljada drugih uspela je da preživi i oslobodili su je ruski i američki vojnici u Nojštat Gleveu. Jesam li nešto zaboravio? Nešto joj se dogodilo na maršu smrti nešto o čemu sa mnom nikad nije razgovarala. Gabrijel podiže fotografiju Eriha Radeka. Kad mi je Rivlin ovo pokazao u Jad Vašemu znao sam da to lice odnekud poznajem. Trebalo mi je vremena da se setim ali na kraju sam uspeo. Video sam ga dok sam bio dečak na platnima u ateljeu moje majke. I zato si otišao u Safed kod Cione Levin. Otkud znaš? Šamron uzdahnu i otpi gutljaj kafe. Uznemiren Gabrijel ispriča Šamronu da je tog jutra ponovo posetio Jad Vašem. Kad je na sto stavio stranice sa svedočenjem njegove majke Šamron je i dalje posmatrao Gabrijelovo lice. I Gabrijel tada shvati da je Šamron svedočenje već pročitao. Memuneh je znao za njegovu majku. Memuneh je znao sve.

Trebalo je da ti bude dodeljen jedan od najvažnijih zadataka u istoriji Kancelarije reče Šamron. U glasu mu nije bilo ni traga kajanja. Morao sam o tebi da saznam sve što sam mogao. U tvom vojnom psihološkom profilu opisan si kao vuk samotnjak gord emocionalno hladan kao roñeni ubica. Moj prvi susret s tobom je to i potvrdio premda sam ustanovio da si i nepodnošljivo neučtiv i bolesno stidljiv. Želeo sam da saznam zašto si takav. Mislio sam da bi bilo dobro početi od tvoje majke. Pa si potražio njeno svedočenje u Jad Vašemu? Zatvorio je oči i kratko klimnuo glavom. Zašto mi nikad ništa nisi rekao? Nije bilo moje da ti govorim reče Šamron bez nežnosti. Jedino ti je majka mogla tako nešto ispričati. Očigledno je do smrti nosila užasno breme krivice. Nije želela da saznaš. Nije bila jedina. Bilo je mnogo njih koji su preživeli baš kao tvoja majka ali nikad nisu mogli da se prisile na istinsko suočenje sa svojim uspomenama. U godinama posle rata pre nego što si se ti rodio činilo se da je u ovoj zemlji podignut zid tišine. Holokaust? O tome se beskrajno raspravljalo. Ali oni koji su to zaista izdržali očajnički su nastojali da pokopaju svoje uspomene i idu dalje. Bio je to drugi oblik preživljavanja. Nažalost njihov bol je prenet narednom naraštaju sinovima i kćerima preživelih. Ljudima poput Gabrijela Alona. Šamrona prekinu Gila koja je provirila u sobu i pitala žele li još kafe. Šamron podiže ruku. Gila shvati da razgovaraju o poslu i povuče se u kuhinju. Šamron je skrstio ruke i nagnuo se na sto. Sigurno si pretpostavljao da je dala izjavu. Zašto te tvoja uroñena radoznalost nije odvela u Jad Vašem da sam potražiš? Na Gabrijelovo ćutanje Šamron sam odgovori na svoje pitanje. Zato što si kao i sva deca preživelih uvek pazio da ne narušiš krhko emotivno stanje svoje majke. Plašio si se da ćeš je ukoliko budeš mnogo navaljivao gurnuti u depresiju iz koje se nikad neće izvući? Zastade. Ili zato što si strahovao šta ćeš otkriti? Jesi li se zaista plašio da saznaš istinu? Gabrijel naglo podiže pogled ali ništa ne reče. Šamron se zagleda u kafu pa ponovo progovori. Da budem iskren prema tebi Gabrijele kad sam pročitao svedočenje tvoje majke znao sam da si savršen. Ti za mene radiš zbog nje. Nije bila sposobna da te u potpunosti voli. Kako je i mogla? Plašila se da će te izgubiti. Oduzeti su joj svi koje je ikad volela. Izgubila je roditelje na rampi za selekciju a devojke s kojima se sprijateljila u logoru su joj oduzete jer nije htela da izgovori reci koje joj je SS šturmbanfirer zapovedio da kaže. Razumeo bih da je pokušala da mi ispriča. Šamron lagano odmahnu glavom. Ne Gabrijele niko to ne može istinski da razume. Grizu savesti stid. Tvoja majka je uspela da pronañe svoj put u ovom svetu posle rata ali život joj se umnogome okončao te noći pored poljskog puta. Spustio je dlan na sto dovoljno snažno da zazvecka preostalo posuñe. Dakle šta ćemo raditi? Hoćemo li se samosažaljevati ili nastaviti da radimo i otkriti je li

ovaj čovek zaista Erih Radek? Mislim da znaš odgovor na to pitanje. Misli li Moše Rivlin da postoji mogućnost daje Radek umešan u evakuaciju Aušvica? Gabrijel klimnu glavom. U januaru 1945. posao Aktion 1005 uglavnom je bio okončan pošto su sve osvojene teritorije na istoku preplavili Sovjeti. Moguće je da je otišao u Aušvic da poruši gasne komore i krematorijume i pripremi preostale zatvorenike za evakuaciju. Na kraju krajeva oni su bili svedoci zločina. Znamo li kako je to ñubre uspelo da pobegne iz Evrope posle rata? Gabrijel mu je preneo Rivlinovu teoriju da je Radek budući austrijski katolik iskoristio usluge biskupa Alojza Hudala u Rimu. Zašto ne bismo pratili taj trag reče Šamron i videli da li se ponovo vraća u Austriju? O tome sam i ja razmišljao. Mislio sam da počnem u Rimu. Želim da pogledam Hudalove papire. To bi mnogi želeli. Ali oni nemaju privatni broj čoveka koji živi na poslednjem spratu Apostolske palate. Šamron slegnu ramenima. To je tačno. Potreban mi je čist pasoš. Nema problema. Imam vrlo dobar kanadski pasoš koji možeš da upotrebiš. Kakav ti je sad francuski? Pas mal maisje doispratiquer l'accent d'un Quebecois.* Ponekad uspevaš da uplašiš čak i mene. To nešto govori. Noćas ostaješ ovde a sutra odlaziš u Rim. Odvešću te u Lod. Usput ćemo svratiti do američke ambasade i porazgovarati s lokalnim šefom ispostave. čemu? Prema spisima iz Državnog arhiva za vreme okupacije Vogel je radio za Amerikance u Austriji. Zamolio sam naše prijatelje u Lengliju da pregledaju svoje podatke i provere pojavljuje li se Vogelovo ime. Mali su izgledi za uspeh ali možda ćemo imati sreće. Gabrijel spusti pogled na svedočenje svoje majke: Neću ispričati sve što sam videla. Ne mogu. Barem toliko dugujem mrtvima... Tvoja majka je bila veoma hrabra žena Gabrijele. Zato sam te odabrao. Znao sam da si izvrsnog roda. Bila je mnogo hrabrija od mene. Da složi se Šamron. Bila je hrabrija od svih nas. * Franc. ;Nije loš aH Mbfota da vežbam kvebečki naglasak (Prim. prev.) PRAVO ZANIMANJE Brusa Kroforda bilo je jedna od najgore čuvanih tajni u Izraelu. Visoki otmeni Amerikanac bio je šef ispostave CIA u Tel Avivu. Kako su i izraelska vlada i palestinske vlasti znale šta radi često je služio kao kanal izmeñu dve zaraćene strane. Retko bi prošla noć a da Krofordov telefon ne

zazvoni u nekom nezgodnom trenutku. Bio je umoran a tako je i izgledao. Šamrona je dočekao odmah iza kapije ambasade u Ulici Harajkon i otpratio ga u zgradu. Krofordova kancelarija bila je velika i za Šamronov ukus preterano ukrašena. Više je ličila na kancelariju potpredsednika kakve korporacije nego na špijunsku jazbinu ali takav je američki stil. Šamron je utonuo u kožnu fotelju i prihvatio čašu hladne vode s limunom koju mu je donela sekretarica. Razmišljao je da li da zapali tursku cigaretu ali primeti znak ZABRANJENO PUŠENJE istaknut na prednjem delu Krofordovog stola. Kroford se nije žurio da preñe na stvar. Šamron je to i očekivao. Meñu špijunima je postojalo nepisano pravilo kad čovek od prijatelja zatraži uslugu onda mora da bude spreman i da je uzvrati. Pošto je zvanično bio van igre Šamron nije mogao da ponudi ništa opipljivo izuzev saveta i mudrosti čoveka koji je napravio mnogo grešaka. Napokon posle čitavog sata Kroford reče: U vezi sa onim Vogelom. Amerikanac utihnu. Primetivši notu neuspeha u Krofordovom glasu Šamron se s iščekivanjem nagnu napred. Kroford je kupovao vreme vadeći spajalicu iz specijalnog magnetnog držača i marljivo je ispravljajući. Pregledali smo podatke koje imamo reče Kroford ne dižući pogled sa stola. Čak smo poslali tim u Merilend da pretraži dodatni arhiv. Bojim se da smo promašili. Promašili? Šamron je smatrao da je upotreba američkog sportskog žargona neprimerena ozbiljnom poslu kao što je špijunaža. U Šamronovom poslu agenti nisu promašivali ispuštali loptu ni zakucavali. Postojao je samo uspeh ili neuspeh a cena neuspeha u okruženju kakvo je Bliski istok obično je bila krv. Šta to tačno znači? To znači reče Kroford kruto da ništa nismo našli. Žao mi je Ari ali ponekad se i to s ovakvim stvarima dogaña. Podigao je ispravljenu spajalicu zagledajući je pomno kao da se ponosi svojim postignućem. GABRIJEL JE ČEKAO na zadnjem sedištu Šamronovog pežoa. Kako je bilo? Šamron pripali cigaretu i odgovori na pitanje. Veruješ li mu? Znaš da mi je rekao da su našli uobičajene lične spise ili izveštaj o bezbednosnoj proveri možda bih mu poverovao. Ali ništa'? Šta on misli s kim razgovara? Uvreñen sam Gabrijele. Zaista sam uvreñen. Misliš da Amerikanci nešto znaju o Vogelu? Brus Kroford nam je upravo to potvrdio. Šamron besno pogleda na ručni sat od nerñajućeg čelika. Do ñavola! Bio mu je potreban jedan sat da se osmeli da me slaže a sada ćeš još i ti zakasniti na let. Gabrijel pogleda na telefon u konzoli. Uradi to promrmlja. Izazivam te. Šamron zgrabi telefon i pozva broj. Ovde je Šamron odbrusi. El Al ima avion koji iz Loda leti za trideset minuta u Rim. Upravo je otkriven mehanički kvar pa će jedan sat kasniti u odlasku. Jasno?

DVA SATA KASNIJE zazvrjao je telefon Brusa Kroforda. Prislonio je slušalicu na uvo. Prepoznao je glas. Javljao se čovek odreñen da prati Šamrona. Opasna igra pratiti bivšeg šefa Kancelarije u njegovoj zemlji ali Kroford je slušao nareñenja. Po odlasku iz ambasade otišao je u Lod. Šta je radio na aerodromu? Odvezao je putnika. Jesi li ga prepoznao? Čovek je dao do znanja da jeste. Bez spominjanja putnikovog imena uspeo je da prenese činjenicu da je dotični muškarac istaknuti agent Kancelarije koji je nedavno radio u jednom gradu srednje Evrope. Jesi li siguran daje on? Nema sumnje. Kuda je otišao? Nakon što je čuo odgovor Kroford prekinu vezu. Trenutak kasnije sedeo je za računarom i kucao šifrovanu poruku za Upravu. Tekst je bio kratak i jasan baš kako primalac voli. Elija ide u Rim. Stiže večeras letom El Ala iz Tel Aviva. RIM GABRIJEL NIJE ŽELEO da se s čovekom iz Vatikana sretne u njegovoj kancelariji na poslednjem spratu Apostolske palate već negde drugde. Dogovorili su se da se nañu u Pipernu starom restoranu na mirnom trgu blizu Tibra nekoliko ulica dalje od drevnog jevrejskog geta. Takvo decembarsko popodne može se doživeti jedino u Rimu i Gabrijel se stigavši prvi odlučio da sedne napolju na toplom blistavom suncu. Nekoliko minuta kasnije na trgu se pojavio sveštenik i odlučnim brzim korakom krenuo prema restoranu. Bio je visok i vitak i zgodan kao italijanska filmska zvezda. Kroj njegovog crnog svešteničkog odela i okovratnika upućivao je da premda skroman nije sasvim lišen lične ili profesionalne taštine. I s dobrim razlogom. Monsinjor Luiñi Donati lični sekretar Njegove svetosti pape Pavla Sedmog bio je verovatno drugi najmoćniji čovek u Rimokatoličkoj crkvi. Luiñi Donati je delovao hladno i nepopustljivo pa je Gabrijelu bilo teško da ga zamisli kako krštava bebe ili miropomazuje bolesne u nekakvoj prašnjavoj umbrijskoj varoši. Tamne oči su zračile žestokom i neumoljivom inteligencijom a odlučna brada otkrivala da bi bilo opasno prevariti ga. Gabrijel je iz ličnog iskustva znao da je to tačno. Prethodne godine zahvaljujući slučaju na kojem je radio dospeo je u Vatikan i u Donatijeve sposobne ruke i zajedno su uništili ozbiljnu opasnost koja je pretila papi Pavlu Sedmom. Luiñi Donati je Gabrijelu dugovao uslugu. Gabrijel se mogao opkladiti da je Donati čovek koji ne ostaje dužan. Donati je takoñe bio čovek koji ni u čemu nije toliko uživao kao u tome da

dvatri sata provede u suncem obasjanom rimskom kafeu. Njegova zahtevnost donela mu je malobrojne prijatelje u Kuriji a kao i njegov šef i on bi se kad god bi mogao iskradao iz stega Vatikana. Gabrijelov poziv na ručak prihvatio je kao davljenik koji se hvata za slamku. Gabrijel je stekao snažan utisak da je Luiñi Donati usamljen čovek. Ponekad se Gabrijel pitao žali li Donati što je odabrao ovakav životni put. Sveštenik pripali cigaretu zlatnim skupim upaljačem. Kako posao? Opet radim na Beliniju. Oltarska slika u crkvi svetog Jovana Zlatoustog. Da znam. Pre no što je postao papa Pavle Sedmi kardinal Pjetro Lukezi bio je venecijanski patrijarh. Luiñi Donati je bio uz njega. I dalje je imao jake veze sa Venecijom. Malo toga se dogañalo u njegovoj staroj nadbiskupiji a da on za to nije znao. Verujem da Frančesko Tijepolo vodi računa o vama. Naravno. AKjara? Dobro je hvala na pitanju. Pomišljate li vas dvoje da... ozvaničite svoju vezu?| Komplikovano je Luiñi. Jeste ali šta nije komplikovano? Znate za trenutak ste zvučali kao pravi sveštenik. Donati zabaci glavu i nasmeja se. Počeo je da se opušta. Sveti otac vas pozdravlja. Žao mu je što ne može da nam se pridruži. Piperno mu je jedan od omiljenih restorana. Preporučuje da najpre probamo filetti di baccola. Kune se da su najbolji u Rimu. Da li se nepogrešivost odnosi i na preporuke za predjela? Papa je nepogrešiv jedino kad je u svojstvu vrhovnog učitelja za pitanja vere i morala. Bojim se da se doktrina ne odnosi na pržene filete bakalara. Ali on zaista ima veliko svetovno iskustvo u ovim pitanjima. Da sam na vašem mestu probao bihfiletti. Priñe im konobar u belom sakou. Donati je poručio za obojicu. Uz fraskati se i Donati razgalio kao blago popodne. Nekoliko minuta je Gabrijela zabavljao kurijskim glasinama i pričama o zakulisnim kavgama i spletkama. Sve je to bilo veoma poznato. Vatikan se nije mnogo razlikovao od Kancelarije. Gabrijel je najzad usmerio razgovor ka temi koja je njega i Donatija prvobitno zbližila ulozi Rimokatoličke crkve u holokaustu. Kako napreduje rad Istorijske komisije? Dobro koliko se može očekivati. Mi ih snabdevamo dokumentima iz tajnih arhiva oni ih analiziraju a mi nastojimo da se što je moguće manje mešamo. Preliminarni izveštaj o njihovom radu očekuje se za šest meseci. Posle toga počinju da rade navišetomnoj istoriji. Ima li naznaka kako će izgledati preliminarni izveštaj? Kao što rekoh trudimo se da se Apostolska palata što manje mesa u rad istoričara.

Gabrijel podozrivo pogleda Donatija preko vinske čaše. Da monsinjor nema svešteničko odelo i okovratnik Gabrijel bi pretpostavio da je Donati profesionalni špijun. Pomisao da Donati meñu osobljem Komisije nema najmanje dva izvora bila je uvredljiva. Izmeñu gutljaja fraskatija Gabrijel je monsinjoru Donatiju rekao šta misli. Sveštenik priznade. U redu recimo da nisam u potpunom mraku u vezi s radom Komisije. Izveštaj će uzeti u obzir ogromne pritiske na Pija ali neće preterano laskavo opisati njegove postupke niti postupke nacionalnih crkava u centralnoj i istočnoj Evropi. Ne zvučite staloženo Luiñi. Sveštenik se nagnu preko stola i vrlo pažljivo probranim recima kaza: Otvorili smo Pandorinu kutiju prijatelju moj. Kad se jednom ovakav proces pokrene nemoguće je predvideti gde će se završiti i na koje će druge oblasti Crkve uticati. Liberali koriste postupke Svetog oca i traže više Treći vatikanski koncil. Nazadnjaci viču da je to jeres. Nešto ozbiljno? Monsinjoru je ponovo trebalo neobično mnogo vremena da odgovori. Dobijamo znake ozbiljnog nezadovoljstva od izvesnih nazadnjaka u francuskoj oblasti Langedok nazadnjaka koji veruju daje Vatikan Dva bio delo Đavola i daje svaki papa posle Jovana Dvadeset Trećeg jeretik. Mislio sam da je Crkva puna takvih ljudi. I sam sam imao sukob s ljubaznom grupom prelata i svetovnjaka koja se zove Crux vera. Donati se osmehnu. Bojim se daje ova grupa od istog soja osim što za razliku od Crux vera nema sedište moći unutar Kurije. Ovo su ljudi spolja varvari koji udaraju na kapije. Sveti otac nad njima ima malo kontrole a počelo je da se zakuvava. Javite mi ako mogu nekako da vam pomognem. Oprezno prijatelju moj mogao bih da vas držim za reč. Posluženi su \mfiletti di baccala. Donati je nacedio limunov sok po tanjiru i ceo jedan filet strpao u usta. Ribu je zalio fraskatijem i zavalio se u stolicu a na njegovom lepom licu se video izraz čistog zadovoljstva. Za sveštenika koji radi u Vatikanu ovozemaljski svet nudio je malo lepših iskušenja od ručka na rimskom trgu okupanom suncem. Prešao je na drugi filet i upitao Gabrijela šta radi u gradu. Mislim da bih mogao reći da se bavim pitanjem povezanim sa radom Istorijske komisije. Kako to? Imam razloga da pretpostavim da je ubrzo po okončanju rata Vatikan možda pomogao traženom esesovcu Erihu Radeku da pobegne iz Evrope. Donati prestade da žvaće a lice mu se naglo uozbilji. Pazite na reci koje koristite i pretpostavke koje pravite prijatelju moj. Sasvim je moguće daje ovome Radeku pomogao neko u Rimu ali to nije bio Vatikan. Verujemo daje u pitanju biskup Hudal iz Anime.

Napetost na Donatijevom licu popusti. Nažalost dobri biskup jeste pomogao brojnim nacističkim beguncima. To se ne može poreći. Zašto mislite da je pomogao i ovom Radeku? Logična pretpostavka. Radek je bio austrijski katolik. Hudal je bio rektor Nemačkog semeništa u Rimu i ispovednik nemačke i austrijske zajednice. Ako je Radek došao u Rim tražeći pomoć logično je da se obratio biskupu Hudalu. Donati klimnu glavom složivši se. To ne mogu da osporim. Biskup Hudal je želeo da zaštiti svoje sunarodnike od onoga za šta je verovao da su osvetničke namere savezničkih pobednika. Ali to ne znači da je znao da je Erih Radek ratni zločinac. Otkud je mogao znati? Italiju su posle rata preplavili milioni raseljenih lica i svi oni su tražili pomoć. Ako se Radek obratio Hudalu i ispričao mu tužnu priču verovatno mu je pružio utočište i pomoć. Zar Hudal nije trebalo da pita zašto je čovek poput Radeka u bekstvu? Možda je trebalo ali naivni ste ako mislite da bi Radek odgovorio istinito. Lagao bi a biskup Hudal ne bi imao načina da sazna istinu. Čovek ne postaje begunac bez ikakvog razloga Luiñi a holokaust nije bio nikakva tajna. Biskup Hudal je trebalo da shvati da ratnim zločincima pomaže da izbegnu ruku pravde. Donati je sačekao da im konobar posluži pastu a zatim odgovorio: Morate shvatiti da je u to vreme bilo mnogo organizacija i pojedinaca koji su pomagali izbeglicama u Crkvi i izvan nje. Hudal nije bio jedini. Gde je nabavljao novac za fmansiranje svoje operacije? Tvrdio je da je sav novac sa računa semeništa. I vi ste u to poverovali? Svakom esesovcu kome je Hudal pomogao morala se obezbediti gotovina put do broda viza i novi život u stranoj zemlji da ne spominjemo troškove njihovog utočišta u Rimu do trenutka kad su mogli da isplove. Za Hudala se smatra daje na taj način pomogao stotinama esesovaca. To je mnogo novca Luiñi stotine hiljada dolara. Teško mi je da poverujem da je Anima imala toliko novca koji je za to mogla izdvojiti. Dakle pretpostavljate da mu je novac neko dao reče Donati vesto namotavajući pastu na viljušku. Neko poput Svetog oca naprimer. Novac je odnekud morao stići. Donati spusti viljušku i zamišljeno prekrsti ruke. Postoje dokazi koji upućuju da je biskup Hudal zaista dobio sredstva od Vatikana za troškove njegovog rada s izbeglicama. Oni nisu bili izbeglice Luiñi. Barem ne svi. Mnogi su počinili neizrecive zločine. Hoćete da mi kažete kako Pije pojma nije imao da Hudal pomaže traženim ratnim zločincima da umaknu pravdi? Recimo samo da bi na osnovu raspoloživih dokaza i iskaza preživelih svedoka takvu optužbu bilo veoma teško dokazati. Nisam znao da ste proučavali kanonske zakone Luiñi. Gabrijel ponovi pitanje polako naglašavajući važne reci poput tužioca. Je li papa znao da Hudal pomaže ratnim zločincima da umaknu pravdi?

Njegova svetost se protivila Nirnberškom suñenju jer je verovao da će ono samo još više oslabiti Nemačku a komuniste ohrabriti. Takoñe je verovao da je saveznike zanimala osveta a ne pravda. Sasvim je moguće da je Sveti otac znao da biskup Hudal pomaže nacistima i da se s tim slagao. Dokazati tu tvrdnju meñutim nešto je sasvim drugo. Donati viljuškom pokaza na pastu koju Gabrijel nije ni dodirnuo. Bolje jedite dok se ne ohladi. Bojim se da sam izgubio apetit. Donati zaroni viljušku u Gabrijelovu pastu. I staje taj Radek navodno uradio? Gabrijel je u kratkim crtama opisao sjajnu karijeru SS šturmbanfirera Eriha Radeka počev od rada u Ajhmanovoj Kancelariji za jevrejsku emigraciju u Beču pa do komande u Aktion 1005. Kad je Gabrijel završio priču i Donati je izgubio apetit. Jesu li zaista verovali da mogu sakriti sve dokaze onako krupnog zločina? Ne znam jesu li verovali daje moguće ali su u velikoj meri uspeli. Zbog ljudi kakav je Erih Radek nikad nećemo saznati koliko je ljudi zaista stradalo u Shoah. Donati se zagleda u vino. Šta želite da saznate o pomoći koju je Radek dobio od biskupa Hudala? Možemo pretpostaviti da je Radeku bio potreban pasoš. Za to bi se Hudal obratio Meñunarodnom crvenom krstu. Želim da znam na koje je ime pasoš izdat. Radeku je trebalo i mesto na koje će otići. I viza mu je bila potrebna. Gabrijel zastade. Znam da je to bilo davno ali biskup Hudal je sačuvao podatke zar ne? Donati lagano klimnu glavom. Privatni spisi biskupa Hudala pohranjeni su u arhiv Anime. Kao što možete pretpostaviti zapečaćeni su. Ako postoji neko u Rimu ko ih može otpečatiti onda ste to vi Luiñi. Ne možemo tek tako upasti u Animu i tražiti biskupove spise. Sadašnji rektor j e biskup Teodor Dreksler a on nije budala. Potreban nam je izgovor paravan kako kažu u vašem poslu. Imamo ga. A to je? Istorijska komisija. Predlažete da kažem rektoru da Komisija traži Hudalove spise? Tačno. A ako odbije? Onda stupa na scenu ugledno ime. ; A ko vi treba da budete? Gabrijel zavuče ruku u džep i izvadi plastifkiranu iskaznicu s fotografijom. Šmuel Rubenstajn profesor komparativne religije na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu. Donati vrati iskaznicu Gabrijelu i zavrte glavom. Teodor Dreksler je briljantan teolog. Želeće da porazgovara s vama možda o zajedničkim korenima dve najstarije religije zapadnog sveta. Sasvim sam ubeñen da ćete omanuti a biskup će prozreti vašu malu predstavu. Vaš je zadatak da to sprečite.

Precenjujete moje sposobnosti Gabrijele. Pozovite ga Luiñi. Moram da vidim spise biskupa Hudala. Hoću ali najpre imam jedno pitanje. Zašto? Kad je čuo Gabrijelov odgovor Donati pozva broj sa svog mobilnog i zatraži da ga povezu s Animom. RIM CRKVA Santa Marija del Anima nalazi se u Centra Storico zapadno od Piazza Navona. Već je četiri veka to nemačka crkva u Rimu. Papa Hadrijan Četvrti sin nemačkog brodograditelja iz Utrehta i poslednji neitalijanski papa pre Jovana Pavla Drugog sahranjen je u veličanstvenoj grobnici desno od glavnog oltara. U susedno semenište ulazi se iz Via della Pače i upravo su se tu narednog jutra stojeći u hladu dvorišta ispred zgrade susreli sa biskupom Teodorom Drekslerom. Monsinjor Donati ga je pozdravio na odličnom nemačkom s italijanskim naglaskom i predstavio Gabrijela kao učenog profesora Šmuela Rubenstajna sa Hebrejskog univerziteta. Dreksler je pod takvim uglom pružio ruku da Gabrijel načas nije bio siguran da li da se rukuje ili da poljubi prsten. Posle kratkog oklevanja čvrsto se rukovao. Koža je bila hladna poput crkvenog mermera. Rektor ih je poveo na sprat u skromnu kancelariju obloženu knjigama. Sutana mu je šuškala dok se smeštao u najveću stolicu u delu za sedenje. Veliki zlatni naprsni krst blistao je na sunčevoj svetlosti koja je ukoso padala kroz visoke prozore. Bio je nizak i uhranjen sedamdesetih godina paučinaste bele kose i izrazito rumenih obraza. Uglovi tankih usana neprestano su mu bili podignuti u osmeh čak i sad kad je očito bio nesrećan a bledoplave oči blistale su od snishodljive inteligencije. Bilo je to lice koje je moglo utešiti bolesne i strah od Boga uterati u grešnika. Monsinjor Donati je bio u pravu. Gabrijel će morati da pazi na svaki pokret. Donati i biskup su nekoliko minuta učtivo ćaskali o Svetom ocu. Biskup je obavestio Donatija da se moli za dobro zdravlje pontifeksa a Donati je izjavio da je Njegova svetost izuzetno zadovoljna radom biskupa Drekslera u Animi. Biskupu se obraćao sa Vaša milosti koliko je god puta bilo moguće. Do kraja ovog dela razgovora Dreksler se toliko opustio da se Gabrijel uplašio da će skliznuti sa stolice. Kad je monsinjor Donati najzad prešao na svrhu njihove posete Animi Drekslerovo raspoloženje brzo se pomutilo kao daje oblak zaklonio sunce premda mu je osmeh i dalje bio na licu. Ne razumem kako će polemičke proučavanje posleratnog rada biskupa Hudala sa nemačkim izbeglicama pomoći procesu isceljenja izmeñu rimokatolika i Jevreja. Glas mu je bio blag i suv a nemački je govorio s bečkim naglaskom. Pravedna i uravnotežena istraga delovanja biskupa Hudala otkriće da je pomogao i brojnim Jevrejima.

Gabrijel se nagnu napred. Bilo je vreme da se učeni profesor Hebrejskog univerziteta uključi u razgovor. Hoćete da kažete vaša milosti da je biskup Hudal krio Jevreje za vreme hapšenja u Rimu? Pre hapšenja i posle. Mnogi Jevreji su živeli unutar zidina Anime. Pokršteni Jevreji naravno. A oni koji nisu bili kršteni? Oni se nisu mogli kriti ovde. To ne bi bilo ispravno. Oni su poslani na druga mesta. Oprostite mi vaša milosti ali kako se tačno razlikovao kršteni Jevrejin od običnog Jevrejina? Monsinjor Donati prekrsti noge i pažljivo ispravi nabor na nogavici signal Gabrijelu da prestane i odustane od ovakvih pitanja. Biskup udahnu i odgovori na pitanje. lo im se postaviti nekoliko jednostavnih pitanja o veri i katoličkoj doktrini. Moglo im je biti zatraženo da izgovore Očenaš ili Zdravo Marija. Obično je vrlo brzo postajalo očigledno ko govori istinu a ko laže ne bi li u semeništu dobio utočište. Umesto Luiñija Donatija razgovor je prekinulo kucanje na vratima. Mladi iskušenik je ušao unoseći srebrni poslužavnik. Sipao je čaj Donatiju i Gabrijelu. Biskup je pio vruću vodu s tankom kriškom limuna. Kad je mladić izašao Dreksler reče: Ali siguran sam da vas ne zanimaju napori biskupa Hudala da zaštiti Jevreje od nacista zar ne profesore Rubenstajn? Vas zanima pomoć koju je pružio nemačkim oficirima nakon rata? Ne nemačkim oficirima. Traženim esesovskim ratnim zločincima. On nije znao da su zločinci. Bojim se vaša milosti da to opravdanje naginje lakovernosti. Biskup Hudal bio je predani antisemita i pobornik Hitlerovog režima. Zar nije logično da bi rado pomogao Austrijancima i Nemcima posle rata bez obzira na zločine koje su počinili? Njegov otpor prema Jevrejima bio je teološke prirode a ne društvene. Što se tiče njegove podrške nacističkom režimu ne nudim nikakvo opravdanje. Biskupa Hudala osudile su sopstvene reci i spisi. »I njegov automobil dodade Gabrijel iskoristivši podatke koje mu je dao Moše Rivlin. Biskup Hudal je na službenoj limuzini istaknuo zastavu ujedinjenog Rajha. Nije tajio kojoj strani je naklonjen. Dreksler je otpio gutljaj vruće vode s limunom i ukočeno Pogledao Donatija. Kao i mnoge druge u Crkvi i mene brine Istorijska komisija Svetog oca ali iz poštovanja prema Njegovoj svetosti ja svoje brige zadržavam za sebe. Izgleda da je sada Anima pod mikroskopom. Moram da povučem liniju. Neću dozvoliti da se ugled ove velike institucije razvlači po blatu istorije. Monsinjor Donati je načas proučavao svoju nogavicu a zatim podigao pogled. Ispod mirne spoljašnosti papski sekretar je ključao zbog rektorove drskosti. Biskup je napao; Donati se spremao da uzvrati napad. Nekako je uspeo da

govori tiho kao da je u kapeli. Bez obzira na vaše brige u vezi s ovim vaša milosti želja Svetog oca je da se profesoru Rubenstajnu dozvoli pristup spisima biskupa Hudala. Zavlada duboka tišina. Dreksler je prstima prebirao po naprsnom krstu tražeći izlaz. Nije ga bilo; poslušnost je bila jedini častan postupak. Srušio je svoga kralja. Ne želim da prkosim Njegovoj svetosti u ovom pitanju. Ne ostavljate mi drugu mogućnost do da sarañujem monsinjore Donati. Sveti otac ovo neće zaboraviti biskupe Dreksler. Neću ni ja monsinjore. Donati se načas ironično osmehnu. Razumeo sam da su biskupovi lični spisi ostali ovde u Animi. To je tačno. Pohranjeni su u našem arhivu. Biće potrebno nekoliko dana da ih pronañemo i organizujemo tako da ih može čitati i razumeti naučnik kakav je profesor Rubenstajn. Vrlo pažljivo od vas vaša milosti reče monsinjor Donati ali želeli bismo da ih vidimo sada. POVEO IH JE niz spiralno kameno stepenište koje je do te mere izlizalo vreme da su stepenici bili glatki poput leda. U dnu su stajala teška hrastova vrata ojačana kovanim gvozdeni. Sagrañena su da izdrže napad ovnom ali pokazalo se da ne mogu da odole svešteniku iz Veneta i profesoru iz Jerusalima. Biskup Dreksler je otključao vrata i gurnuo ih ramenom. Načas je pipao po mraku a zatim pritisnuo prekidač uz oštar prasak koji odjeknu. Niz sijalica što su se upalile iznad njihovih glava zujeći od naglog dotoka struje osvetlio je dugi podzemni prolaz s lučnim kamenim svodom. Biskup im ćutke dade znak da krenu. Prolaz je bio sagrañen za ljude sitnije grañe. Omaleni biskup je hodao prolazom ne menjajući držanje. Gabrijel je morao samo da povije glavu kako bi izbegao svetiljke ali je monsinjor Donati visok skoro sto devedeset centimetara bio prisiljen da se povije u struku nalik čoveku koji boluje od ozbiljnog oštećenja kičme. Ovde je stanovalo institucionalno sećanje Anime i njenog semeništa četvorovekovni izvodi iz knjiga krštenih venčanih i umrlih. Podaci o sveštenicima koji su ovde radili i studentima koji su učili u semeništu. Neki su odloženi u ormare od borovine neki u drvene sanduke ili obične kartonske kutije. Spisi novijeg datuma čuvani su u modernim plastičnim kutijama za dokumenta. Sve je prožimao miris vlage i truleži a odnekud se u zidovima pojavio curak vode. Gabrijel koji je ponešto znao o pogubnom uticaju hladnoće i vlage na papir brzo je gubio nadu da će spise biskupa Hudala pronaći neoštećene. Pred kraj prolaza nalazila se mala odaja nalik katakombi. U njoj je smešteno nekoliko velikih sanduka sa zarñalim katancima. Biskup Dreksler je imao alku s ključevima. Gurnuo je jedan u prvu bravu. Nije se okrenuo. Mučio se nekoliko trenutaka dok najzad nije predao ključeve profesoru Rubenstajnu koji nije imao

poteškoće s otvaranjem starih brava. Biskup Dreksler je načas obigravao oko njih nudeći se da im pomogne u potrazi za dokumentima. Monsinjor Donati ga je potapšao po ramenu i rekao da im ne treba pomoć. Gojazni mali biskup se prekrstio i polako otišao niz lučni prolaz. DVA SATA KASNIJE Gabrijel je pronašao spis. Erih Radek je u Animu stigao 3. marta 1948. Papska komisija za pomoć vatikanska organizacija za pomoć izbeglicama izdala je Radeku 24. maja vatikansku ličnu kartu s brojem 9645/99 i imenom Oto Krebs. Tog istog dana zahvaljujući biskupu Hudalu i vatikanskoj iskaznici Oto Krebs je došao do pasoša Crvenog krsta. Naredne nedelje mu je odobrena viza za ulazak u Arapsku Republiku Siriju. Novcem koji je dobio od biskupa Hudala kupio je kartu drugog razreda i krajem juna isplovio iz italijanske luke Đenove. Krebs je u džepu imao pet stotina dolara. Biskup Hudal je sačuvao priznanicu za novac s Radekovim potpisom. Poslednje u Radekovoj fascikli bilo je pismo s pečatom Sirije i poštanskom markom Damaska kojim zahvaljuje biskupu Hudalu i Svetom ocu za pomoć i obećava da će jednog dana dug vratiti. Pismo je potpisao Oto Krebs. RIM BISKUP DREKSLER je poslednji put preslušao audiosnimak a zatim pozvao broj u Beču. Bojim se da imamo problem. Kakav problem? Dreksler je muškarcu iz Beča rekao za posetioce koji su tog jutra došli u Animu monsinjor Donati i neki profesor sa Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu. Kako je rekao da se zove? Rubenstajn. Kazao je da je istraživač iz Istorijske komisije. Nije on nikakav profesor. To sam shvatio ali nikako nisam bio u položaju da dovedem u pitanje njegove bonafides. Monsinjor Donati je vrlo moćan čovek u Vatikanu. Samo je jedan moćniji od njega a to je jeretik za koga Donati radi. Šta su tražili? Dokumentaciju o pomoći koju je biskup Hudal pružio izvesnom austrijskom izbeglici posle rata. Prošlo je mnogo vremena pre nego što je muškarac iz Beča postavio sledeće pitanje. Jesu li otišli iz Anime? Jesu pre jednog sata. Zašto si toliko čekao da telefoniraš? Nadao sam se da ću ti pružiti neke korisne informacije. Možeš li to da učiniš? Da verujem da mogu. Reci. Profesor je odseo u hotelu Kardinal u Via Giulia. Sobu je uzeo pod imenom Rene Diran s kanadskim pasošem.

TREBA DA preuzmeš časovnik u Rimu. Kad? Odmah. Gde se nalazi? U hotelu Kardinal u Via Giulia je jedan čovek. Prijavio se kao Rene Diran ali ponekad se predstavlja kao Rubenstajn. Koliko ostaje u Rimu? Ne zna se i zato treba smesta da kreneš. Alitalija ima let za Rim za dva sata. Rezervisana ti je karta u poslovnoj klasi. Ako putujem avionom neću moći da ponesem alat neophodan za popravku. Neko u Rimu će morati da me snabde alatom. Imam pravog čoveka za to. Muškarac je izdiktirao broj telefona koji je Casovničar zapamtio. Vrlo je profesionalan i što je najvažnije veoma diskretan. Inače te ne bih slao kod njega. Imate li fotografiju ovog čoveka Dirana? Za nekoliko trenutaka će ti stići faksom. Casovničar je spustio slušalicu i ugasio svetla ispred prodavnice. Potom je ušao u radionicu i otvorio ormar. Unutra je bila mala torba sa presvlakom i priborom za brijanje. Faks se oglasio. Casovničar je oblačio kaput i stavljao šešir dok se lice mrtvog čoveka pojavljivalo na papiru koji je lagano izlazio iz faksa. RIM GABRIJEL JE NAREDNOG JUTRA seo za sto u restoranu Đoni i poručio kafu. Posle pola sata ušao je jedan muškarac i otišao za šank. Kosa mu je bila nalik čeličnoj vuni a na širokim obrazima videli su se ožiljci od bubuljica. Odeća mu jeste bila skupa ali loše mu je stajala. Žurno je ispio dva espresa ne gaseći pri tom cigaretu. Gabrijel je spustio pogled na Republiku i nasmešio se. Šimon Pazner je već pet godina bio Kancelarijin čovek u Rimu ali je i dalje imao neljubaznu spoljašnost doseljenika iz Negeva. Pazner je platio račun i otišao u toalet. Kad se vratio nosio je naočari za sunce signal da se mogu sastati. Izašao je kroz pokretna vrata zastao na pločniku ulice Veneto pa se okrenuo udesno i pošao. Gabrijel je ostavio novac na stolu i krenuo za njim. Pazner je prešao Corso d'Italia i ušao u Vilu Borgeze. Gabrijel je produžio Korzom i sa drugog mesta ušao u park Susreo je Paznera na pešačkoj stazi s drvoredom i predstavio se kao Rene Diran iz Montreala. Zajedno su išli ka galeriji. Pazner pripali cigaretu. Kola glasina da si pre neku noć imao bliski susret u Alpima. Glasine brzo putuju. Kancelarija je kao jevrejsko krojačko društvo znaš to. Ali imaš veći problem. Lev je doneo zakon. Alon je dobio zabranu. Ukoliko zakuca na vrata Alona treba ostaviti na ulici. Pazner pijunu na zemlju.

Ovde sam iz odanosti Starcu a ne tebi monsieur Duran. Bolje bi bilo da je ovo nešto dobro. Seli su na mermernu klupu ispred galerije Borgeze i pogledali u suprotnim smerovima proveravajući prati li ih ko. Gabrijel je Pazneru ispričao za esesovca Eriha Radeka koji je otputovao u Siriju pod imenom Oto Krebs. Nije otišao u Damask da proučava drevnu civilizaciju reče Gabrijel. Sirijci su ga s razlogom primili. Ako je bio blizak režimu možda o njemu ima traga u dokumentaciji. I želiš da proverim možemo li ga locirati u Damasku? Tačno. A kako očekuješ da tražim proveru a da Lev i Bezbednost za to ne saznaju? Gabrijel pogleda Paznera kao da pitanje smatra uvredljivim. Pazner se povuče. U redu recimo da možda imam jednu devojku u Odeljenju za istraživanje koja će zbog mene diskretno pregledati dokumentaciju. Samo jednu devojku? Pazner slegnu ramenima i baci cigaretu na pošljunčanu stazu. Ipak mi deluje da su mali izgledi za uspeh. Gde si odseo? Gabrijel mu reče. Na severnom kraju Campo dei Fiori nalazi se La Carbonara blizu vodoskoka. Znam gde je. Budi tamo u osam sati. Rezervacija će biti napravljena za pola devet na ime Brunači. Ako je rezervacija za dvoje znači da je provera propala. Ako je za četvoro doñi na Pjacu Farneze. NA SUPROTNOJ obali Tibra na malom trgu nekoliko koraka od Kapije svete Ane Časovničar je sedeo u hladnoj senci kasnog popodneva ispred kafea i pijuckao kapućino. Za susednim stolom su dva sveštenika u odeždama bila zaneta živim razgovorom. Časovničar koji nije govorio italijanski pretpostavljao je da su vatikanske birokrate. Ulična mačka se povijenih leña mazila oko Časovničarevih nogu moleći hranu. Stisnuo ju je gležnjevima lagano povećavajući pritisak dok mačka nije ispustila urlik kao da se guši i pobegla. Sveštenici ga prekorno pogledaše; Časovničar ostavi novac na sto i ode. Zamislite samo mačke u kafeu. Jedva je čekao da okonča posao u Rimu i da se vrati u Beč. Hodao je uz ivicu Berninijeve kolonade i načas zastao zagledavši se niz široku Via della Conciliazione prema Tibru. Neki turista je gurao jeftini aparat ka njemu i molio na nekom nerazumljivom slovenskom jeziku da ga Časovničar slika ispred Vatikana. Austrijanac bez reci pokaza na svoj ručni sat dajući do znanja da kasni na sastanak i okrenu se na drugu stranu. Prešao je veliki bučni trg odmah iza otvora u kolonadi. Nosio je ime jednog skorašnjeg pape. Premda ga je malo šta zanimalo izuzev antiknih satova Časovničar je znao da je taj papa bio kontroverzna ličnost. Intrige koje su ga pratile Časovničaru su bile vrlo zabavne. Tačno nije pomagao Jevrejima za vreme rata. Otkad je papina dužnost da pomaže Jevrejima? Na kraju krajeva oni su neprijatelji Crkve.

Skrenuo je kroz ulaz u usku ulicu koja je vodila od Vatikana prema podnožju Janikulskog parka. Bila je u dubokoj senci a mrkožute zgrade prekrivala je fina prašina. Časovničar je koračao napuklim pločnikom tražeći adresu koja mu je ranije tog jutra saopštena telefonom. Pronašao ju je ali je oklevao da uñe. Na čañavom staklu bile su ispisane reci ARTICOLIRELIGIOSI. Ispod manjim slovima stajalo je ime ĐUZEPE MONDIJANI. Časovničar pogleda parče papira na kojem je zapisao adresu. Via Borgo Santo Spirito broj 22. Došao je na pravo mesto. Prislonio je lice na staklo. Unutra se videla prostorija prepuna raspeća statua Bogorodice izrezbarenih likova odavno mrtvih svetaca brojanica i kolajni i svaki predmet je imao potvrdu da ga je blagoslovio lično H papa. Činilo se da je sve prekriveno finom uličnom prašinom nalik brašnu. Premda odrastao u strogoj austrijskoj katoličkoj porodici Časovničar se zapitao šta li nagoni neku osobu da se moli statui. Nije više verovao ni u Boga ni u Crkvu a ni u sudbinu božanske sile zagrobni život ili sreću. Smatrao je da ljudi kontrolišu svoj životni put kao što rad točkica u časovniku kontroliše pomeranje kazaljki. Otvorio je vrata i ušao praćen zveckanjem malog zvona. Iz stražnje sobe se pojavi muškarac odeven u džemper boje ćilibara ispod kojeg nije nosio košulju i bež gabardenske pantalone koje više nisu imale bug. Čak i na udaljenosti od nekoliko koraka Časovničar namirisa muškarčev napadni losion nanet posle brijanja. Pitao se znaju li ljudi iz Vatikana da njihove blagoslovene religiozne predmete prodaje takvo jedno stvorenje dostojno svakog prekora. Izvolite? . Tražim sinjor Mondijanija. Čovek klimnu glavom kao da kaže Časovničaru da je pronašao onoga koga je tražio. Bledi osmeh otkri da mu nedostaje nekoliko zuba. Vi mora da ste gospodin iz Beča reče Mondijani. Prepoznajem vam glas. Pruži mu ruku. Bila je mekana i vlažna baš kako se Časovničar i plašio da će biti. Mondijani zaključa ulazna vrata i obesi na izlog natpis koji je i na engleskom i na italijanskom obaveštavao da je prodavnica zatvorena. Zatim povede Časovničara kroz dovratak i uz klimave drvene stepenice. Na kraju stepeništa nalazila se mala kancelarija. Zavese su bile navučene a vazduh zagušljiv od ženskog parfema. I još nečega kiselkastog i nalik amonijaku. Mondijani pokaza na sofu. Časovničar spusti pogled i kroz glavu mu prolete slika. Nije seo. Mondijani slegnu uskim ramenima Kako hoćeš. Italijan je seo za sto ispravio neke papire i zagladio kosu. Bila je ofarbana u neprirodnu nijansu narandžastocrne. Izgleda da je pored Časovničara kome je od kose ostao sedi venac bio svesniji svoje kose nego inače. Vaš kolega iz Beča kaže da vam treba oružje. Mondijani otvori fioku u stolu izvadi tamni metalni predmet i pažljivo ga položi na beležnicu umraljnu kafom kao daje sveta relikvija. Verujem da ćete ovim biti zadovoljni. Časovničar ispruži ruku. Mondijani mu stavi oružje na dlan. Kao što vidite to je devetomilimetarski glok. Verujem da vam glok nije stran.

Na kraju krajeva proizvodi se u Austriji. Časovničar podiže pogled s pištolja. Je li i njega blagoslovio Sveti otac kao i ostatak vašeg inventara? Sudeći po smrknutom licu Mondijaniju primedba nije bila duhovita. Iz otvorene fioke je izvadio kutiju municije. Treba li vam još jedan šaržer? Časovničar nije nameravao da se upušta u revolveraški obračun ali ipak čovek se bolje oseća kad mu je u džepu rezervni okvir municije. Klimnuo je glavom i drugi okvir se pojavi na beležnici. Časovničar otvori kutiju s municijom i poče da slaže metke u okvire. Mondijani ga upita treba li mu prigušivač. Ne dižući pogled Časovničar potvrdno klimnu glavom. Za razliku od samog pištolja ovo nije proizvedeno u Austriji. Ovde je napravljeno reče Mondijani s preteranim ponosom. U Italiji. Veoma je delotvoran. Kad se puca pištolj je neznatno glasniji od šapata. Časovničar primaknu prigušivač i pogleda niz cev. Zadovoljan izradom stavi ga na sto pored ostalih predmeta. Treba li vam još nešto? Časovničar podseti Mondijanija da je zahtevao motocikl. Ah da motorino reče Mondijani podižući ključeve uvis. Parkiran je ispred prodavnice. Ima dve kacige kao što ste tražili različitih boja. Odabrao sam crnu i crvenu. Nadam se da to odgovara. Časovničar baci pogled na svoj ručni sat. Mondijani shvati i ubrza se. Na beležnici je izgrizenom olovkom pripremio fakturu. Pištolj je čist i ne može mu se ući u trag reče škripeći olovkom po papiru. Predlažem da ga bacite u Tibar kad završite. Policia di Stato ga tamo nikad neće naći. A motocikl? Ukraden odgovori Mondijani. Ostavite ga na javnom mestu s ključevima u bravi na nekoj prometnoj pjaci na primer. Siguran sam da će za nekoliko minuta dobiti novi dom. Mondijani zaokruži konačan iznos i okrenu beležnicu ka Časovničaru. Bio je izražen u evrima hvala bogu. Uprkos činjenici daje i sam poslovan čovek Časovničar je oduvek prezirao transakcije u lirama. Prilična suma zar ne sinjor Mondijani? Mondijani slegnu ramenima i počasti Časovničara još jednim odurnim osmehom. Časovničar uze prigušivač i pažljivo ga namesti na kraj cevi. Ovaj iznos ovde reče Časovničar kuckajući po beležnici kažiprstom slobodne ruke. Za staje to? To je moj honorar za posredovanje. Mondijani je ovo uspeo da izgovori sasvim ozbiljno. Za glok mi tražite triput više nego što bih platio u Austriji. To je sinjor Mondijani vaš honorar za posredovanje.

Mondijani prkosno skrsti ruke. Tako radimo u Italiji. Želite li oružje ili ne? Želim uzvrati Časovničar ali po razumnoj ceni. Bojim se da su u Rimu cene sada ovakve. Za Italijane ili samo za strance? Možda je bolje da poslujete na nekom drugom mestu. Mondijani ispruži ruku. Drhtala je. Dajte mi pištolj molim vas i idite. Časovničar uzdahnu. Možda je ovako bolje. Uprkos uveravanjima čoveka iz Beča Mondijani nije bio čovek koji uliva poverenje. Časovničar brzim pokretom gurnu okvir u glok i prvi metak skliznu u ležište. Sinjor Mondijani podiže ruke kao da se brani. Meci su mu najpre prošli kroz dlanove a zatim se zabili u lice. Dok je izlazio iz kancelarije Časovničar shvati da je Mondijani u jednom bio iskren. Kad se puca pištolj je neznatno glasniji od šapata. IZAŠAO JE iz prodavnice i zaključao vrata za sobom. Sada je već skoro pao mrak; kupola bazilike je nestajala na sve tamnijem nebu. Stavio je ključ u bravu motocikla i upalio ga. Trenutak docnije jurio je niz Via della Conciliazione prema Anñeoskoj tvrñavi. Prevezao se preko Tibra probijao se uskim ulicama istorijskog jezgra grada dok nije stigao do Via Giulia. Parkirao se ispred hotela Kardinal skinuo kacigu ušao u predvorje pa skrenuo desno u mali bar nalik katakombi čiji su zidovi bili od drevnog rimskog granita. Od šankera je naručio kokakolu bio je uveren da ovaj podvig može da izvede ne otkrivajući svoj austrijskonemački naglasak i odneo piće do malenog stola pored prolaza izmeñu hotelskog predvorja i bara. Čekajući da mu proñe vreme grickao je pistaće i prelistavao italijanske novine. U pola osam iz lifta je izašao muškarac kratka tamna kosa posedela na slepoočnicama veoma zelene oči. Na recepciji je ostavio ključ i izašao na ulicu. Časovničar je ispio kokakolu i izašao napolje. Opkoračio je motorino sinjor Mondijanija i upalio ga. Crna kaciga je visila o remenu na volanu. Časovničar je iz stražnjeg spremišta izvadio crvenu kacigu i stavio je na glavu a crnu odložio u spremište i zatvorio poklopac. Podigao je pogled i video zelenookog muškarca kako lagano odlazi u mrak Via Giulia. Zatim blago dodade gas i polako krenu za njim. RIM REZERVACIJA U restoranu La Carbonara napravljena je za četvoro. Gabrijel je otišao na Pjacu Farneze i pronašao Paznera koji gaje čekao kod Francuske ambasade. Otišli su u AlPompiere i seli za miran sto u stražnjem delu restorana. Pazner je poručio crno vino i polentu a Gabrijelu pruži običan koverat. Trebalo je malo vremena reče Pazner ali na kraju su našli da se Krebs pominje u izveštaju o nacisti po imenu Alojz Bruner. Znaš li mnogo o Bruneru? Bio je Ajhmanov prvi pomoćnik odgovori Gabrijel stručnjak za deportacije izuzetno vest u uterivanju Jevreja u geto a zatim u gasne komore. Kasnije se u ratu bavio deportacijama u Solunu i višijevskoj Francuskoj.

Očito zadivljen Pazner nabode parče polente. I posle rata je pobegao u Siriju gde je živeo pod imenom Georg Fišer i radio kao savetnik režima. Najvažnije karakteristike savremenih sirijskih obaveštajnih i bezbednosnih službi stvorio je Alojz Bruner. Je li Krebs radio za njega? Tako izgleda. Otvori koverat. I usput budi rečeno postaraj se da se prema tom izveštaju odnosiš s dužnim poštovanjem. Čovek koji ga je poslao platio je veliku cenu. Pogledaj tajno ime agenta. MENAŠE JE BILO tajno ime legendarnog izraelskog špijuna Elija Koena. Roñen 1924. u Egiptu Koen je 1957. emigrirao u Izrael i odmah se dobrovoljno prijavio da radi za izraelsku obaveštajnu službu. Rezultati njegovog psihološkog testa bili su dvojaki. Pokazalo se da je izuzetno inteligentan i da ima izvanredno pamćenje kad su u pitanju pojedinosti. Ali uočena je i opasna crta preterana uobraženost pa je predviñeno da se Koen na terenu može izložiti nepotrebnom riziku. Koenov dosije je skupljao prašinu do 1960. kada je sve veća napetost na sirijskoj granici navela ljude iz izraelske obaveštajne službe na odluku da im je očajnički potreban špijun u Damasku. Dugo ispitivanje kandidata nije dalo odgovarajuće rezultate. Tada je potraga proširena na one koji su bili odbijeni iz drugih razloga. Ponovo je otvoren Koenov dosije i on se uskoro našao na pripremama za zadatak koji će ga na kraju odvesti u smrt. Posle šest meseci intenzivnog kursa Koen je u ulozi Kamala Amina Tabita poslan u Argentinu da stvori lažni identitet uspešni sirijski biznismen koji je čitav život proveo u inostranstvu sada j e j edino želeo da se preseli u otadžbinu. Zadobio je poverenje velike sirijske zajednice u Buenos Ajresu i stvorio važna prijateljstva s mnogima uključujući i majora Amina al Hafeza koji će jednog dana postati predsednik Sirije. Januara 1962. Koen se preselio u Damask i otvorio preduzeće za uvoz i izvoz. Snabdeven preporukama sirijske zajednice u Buenos Ajresu ubrzo je postao omiljena ličnost na društvenoj i političkoj sceni Damaska i sklapao prijateljstva s visokim pripadnicama vojske i vladajuće partije Baat. Oficiri sirijske vojske vodili su Koena u obilaske vojnih objekata pokazujući mu čak utvrñenja na strateški važnoj Golanskoj visoravni. Kad je major Al Hafez postao predsednik nagañalo se da će Kamal Amin Tabit postati član kabineta možda čak i ministar odbrane. Sirijska obaveštajna služba nije ni slutila da je predusretljivi Tabit zapravo izraelski špijun koji neprestano šalje izveštaje svojim gospodarima s druge strane granice. Hitni izveštaji dostavljani su Morzeovom azbukom u obliku šifrovanih radioporuka. Duži i detaljniji izveštaji pisani su nevidljivim mastilom i sakrivani u sanduke s nameštajem iz Damaska i otpremani na izraelske adrese po Evropi. Obaveštajni podaci koje je Koen dostavljao pružili su izraelskim vojnim stratezima izuzetan uvid u političke i vojne prilike u Damasku. Na kraju se pokazalo da su upozorenja o Koenovoj sklonosti prema

nepotrebnom riziku tačna. Postao je nemaran pri upotrebi radiopredajnika pa je poruke svakog jutra slao u isto vreme ili bi u jednom jedinom danu poslao više poruka. Slao je pozdrave porodici i žalio zbog poraza izraelske fudbalske reprezentacije u meñunarodnoj utakmici. Sirijske bezbednosne snage naoružane najnovijom sovjetskom opremom za otkrivanje radiotalasa počele su da tragaju za izraelskim špijunom u Damasku. Pronašli su ga 18. januara 1965. i provalili u njegov stan dok je slao poruku svojim kontrolorima u Izraelu. Sirijska televizija je maja 1965. uživo prikazala Koen ovo vešanje. Gabrijel je prvi izveštaj pročitao uz svetlost svece koja je stajala na stolu. Poslan je preko evropskog kanala maja 1963. U detaljnom izveštaju o politici i spletkama unutar partije Baat nalazio se odlomak o Alojzu Bruneru: Upoznao sam her Fišera na koktelu koji je priredio visoki zvaničnik partije Baat. Her Fišer nije izgledao veoma dobro pošto je nedavno u Kairu izgubio nekoliko prstiju na jednoj ruci pri otvaranju pisma bombe. Za pokušaj ubistva krivio je osvetoljubivo jevrejsko ñubre iz Tel Aviva. Tvrdio je da će posao koji je obavljao u Egiptu više nego srediti račun sa izraelskim agentima koji su pokušali da ga ubiju. Her Fišer je te večeri bio u društvu čoveka po imenu Oto Krebs. Krebsa nikada pre nisam video. Bio je visok i plavook izrazite germanske spoljašnosti za razliku od Brunera. Neprestano je pio viski i deiovao ranjivo kao čovek koji bi se mogao ucenjivati ili preobratiti nekom drugom metodom. To je sve? upita Gabrijel. Viñen je jednom na nekom koktelu? Očigledno ali ne obeshrabruj se. Koen ti je dao još jedan trag. Pogledaj sledeći izveštaj. Gabrijel spusti pogled i pročita ga. Prošle nedelje sam video her Fišera na prijemu u Ministarstvu odbrane. Pitao sam ga za njegovog prijatelja her Krebsa. Rekao sam mu da smo Krebs i ja razgovarali o nekom poslu i da sam razočaran što mi se nije javio. Fišer je rekao da ga to ne iznenañuje pošto se Krebs nedavno odselio u Argentinu. Pazner nasu Gabrijelu čašu vina. Čujem da je u Buenos Ajresu u ovo doba godine predivno. GABRIJEL I PAZNER su se rastali na Pjaci Farneze nakon čega je Gabrijel sam pešačio duž Via Giulia ka svom hotelu. Tokom večeri je zahladnelo a na ulici je bilo vrlo mračno. Duboka tišina u spoju s neravnim kamenini pločnikom pod njegovim nogama navela gaje da zamišlja Rim kakav je bio pre sto pedeset godina kada su ljudi iz Vatikana još imali vrhovnu vlast. Razmišljao je o Erihu Radeku kako hoda ovom istom ulicom čekajući na pasoš i kartu za slobodu. Ipak je li zaista Radek bio taj koji je došao u Rim? Prema spisima biskupa Hudala Radek je došao u Animu 1948. i uskoro otišao kao Oto Krebs. Eli Koen smešta Krebsa u Damask 1963. Zatim se Krebs navodno seli u Argentinu. Činjenice su otkrile očiglednu možda i nepomirljivu protivrečnost u slučaju Ludviga Vogela. Prema dokumentima austrijskog Državnog arhiva Vogel je živeo u Austriji do 1946. gde je radio za američke

okupacione vlasti. Ako je to tačno onda Vogel i Radek nikako ne mogu biti ista osoba. Kako onda objasniti uverenost Maksa Klajna daje Vogela video u logoru Birkenau? Prsten koji je Gabrijel uzeo iz Vogelove vile u Gornjoj Austriji? 1005 bravo Hajnrih... Ručni sat? Erihu s obožavanjem Monika... Je li neki drugi muškarac došao u Rim predstavljajući se kao Erih Radek? I ako jeste zašto7. Mnogo pitanja pomisli Gabrijel a samo jedan mogući trag Fišerje rekao da ga to ne iznenañuje pošto se Krebs nedavno odselio u Argentinu. Pazner je u pravu. Gabrijel nema druge mogućnosti do da nastavi potragu u Argentini. Tešku tišinu naruši insektoidno zujanje jednog motorino. Gabrijel pogleda preko ramena dok je motocikl zaokretao iza ugla i skretao u Via Giulia. Tada naglo ubrza i pojuri prema njemu. Gabrijel stade i izvadi ruke iz džepova. Morao je da odluči. Da li da se ne pomera kao običan Rimljanin ili da se okrene i beži? Odluka mu se nametnula nekoliko sekundi kasnije kad je vozač s kacigom zavukao ruku u jaknu i izvadio pištolj s prigušivačem. GABRIJEL JURNU u usku ulicu a iz pištolja se triput ukaza plameni jezičak. Tri metka su pogodila temelje neke zgrade. Gabrijel pognu glavu i potrča. Motorino je išao prebrzo da bi skrenuo. Zakočio je posle ulaza u ulicu a zatim nesigurno napravio krug što je Gabrijelu omogućilo nekoliko ključnih sekundi da se malo udalji od napadača. Skrenuo je desno u ulicu paralelnu sa Via Giulia a onda naglo ulevo. Nameravao je da stigne do Korza Vitorija Emanuela Drugog jedne od najvećih saobraćajnica u Rimu. Na kolovozu će biti vozila a na pločnicima pešaka. Na Korzu će moći da nañe mesto gde će se sakriti. Sve se glasnije čulo cviljenje motocikla. Gabrijel se brzo osvrnu. Motorino ga je i dalje pratio i opasno smanjivao razdaljinu. Gabrijel se dade u nagli trk mašući rukama i dišući teško i isprekidano. Far motocikla ga osvetli. Ugleda sopstvenu senku na kamenom pločniku ispred sebe nalik razmahanom bezumniku. Drugi motor uñe u ulicu pravo ispred njega i zakoči u mestu. Vozač s kacigom izvuče pištolj. Dakle tako će to izgledati zamka dvojica ubica bez nade za beg. Osetio se kao meta u streljani čekao da ga obore. Nastavi da trči prema svetlu. Podigavši ruke načas ugleda sopstvene šake iskrivljene i napete nalik šakama izmučene figure na kakvoj espresionističkoj slici. Zvuk se odbijao od gipsanih radova i opeka okolnih zgrada i titrao mu u ušima pa više nije čuo zvuk motocikla iza sebe. Pred očima mu prolete slika pored druma u Poljskoj na slepoočnicu njegove majke Erih Radek prislanja pištolj. Tek tada shvati da viče na nemačkom. Na jeziku svojih snova. Na jeziku svojih košmara. Drugi asasin podiže pištolj i spusti vizir kacige. Gabrijel začu svoje ime. Lezi! Lezi! Gabrijele! Shvati da je glas Kjarin. Baci se na ulicu. Kjarini meci mu prozviždaše iznad glave i pogodiše motorino koji je nailazio. Motocikl nekontrolisano skrenu i udari u zgradu. Asasin je odleteo preko

upravljača i otkotrljao se na pločnik. Pištolj se zaustavi blizu Gabrijela koji posegnu za njim. Ne Gabrijele! Ostavi ga! Požuri!'1 Podiže pogled i ugleda kako mu Kjara pruža ruku. Pope se na motorino i kao dete se uhvati za njene bokove i motocikl pojuri uz Korzo prema reci. ŠAMRON je za sigurne kuće imao pravilo nije smelo da bude fizičkog kontakta izmeñu muških i ženskih agenata. Te noći u stanu Kancelarije u severnom delu Rima gde je Tibar lagano skretao Gabrijel i Kjara su prekršili Šamronovo pravilo sa žestinom kakvu raña strah od smrti. Tek kasnije se Gabrijel potrudio da upita Kjaru kako ga je pronašla. Šamron mije rekao da dolaziš u Rim. Molio me da ti čuvam leña. Pristala sam naravno. Lično mi je stalo da preživiš. Gabrijel se pitao kako nije primetio da ga prati italijanska boginja visoka sto sedamdeset centimetara ali Kjara Zoli je svoj posao veoma dobro radila. Želela sam da ti se pridružim za ručak u Pipernu reče nestašno. Mislila sam da to ne bi bila baš dobra zamisao. Koliko znaš o slučaju? Jedino da su se moji najveći strahovi o Beču obistinili. Zašto mi ne ispričaš ostalo? Tako je i uradio počevši od leta iz Beča do podataka koje je ranije te večeri saznao od Šimona Paznera. I ko je poslao onog čoveka u Rim da te ubije? Mislim da se sa sigurnošću može pretpostaviti da je ista osoba koja je osmislila ubistvo Maksa Klajna. Kako su te pronašli ovde? Gabrijel se i sam pitao. Sumnjao je na rumenolikog austrijskog rektora Anime biskupa Teodora Drekslera. I kuda ćemo dalje? upita Kjara. Šamron mi je rekao da ti čuvam leña. Želiš da ne poslušam nareñenje koje je izdao Memuneh lično? Rekao ti je da na mene pripaziš u Rimu. Zadatak nije time ograničen odgovori a u glasu joj se oseti prkos. Gabrijel je načas ležao milujući joj kosu. Istina je da bi mu dobrodošao saputnik i još jedan par očiju na terenu. S obzirom na očigledan rizik draže bi mu bilo da to ne bude žena koju voli. A s druge strane ona se dokazala kao dragocen partner. Na noćnom stočiću nalazio se telefon sa bezbednom vezom. Pozvao je Jerusalim i iz dubokog sna probudio Mošea Rivlina. Rivlin mu je dao ime čoveka u Buenos Ajresu kao i broj telefona i adresu u barrio San Telmo.* Gabrijel je zatim pozvao predstavništvo argentinskog avioprevoznika i rezervisao dve karte u poslovnoj klasi u avionu koji poleće naredne večeri. Spustio je slušalicu. Kjara mu je naslonila glavu na grudi. Vikao si nešto tamo u onoj uličici kad si trčao prema meni reče. Sećaš li se šta si

govorio? Nije bio u stanju. Imao je osećaj kao da se probudio zbog sna kojeg ne može da se seti. Dozivao si je reče Kjara. Koga? Tvoju majku. Setio se prizora koji mu je sevnuo pred očima dok je sumanuto bežao od muškarca na motociklu. Pretpostavljao je da je zaista moguće da je dozivao majku. Otkako je pročitao njeno svedočenje uglavnom je na to i mislio. Jesi li siguran da je Erih Radek ubio te sirote devojke u Poljskoj? Siguran koliko je to moguće šezdeset godina posle svega. A ako je Ludvig Vogel zaista Erih Radek? Gabrijel podiže ruku i isključi lampu. 1 Špan. barrio četvrt kraj grada. (Prim. prev.) RIM VIA DELLA PAČE je bila pusta. Časovničar je stao pred kapiju Anime i ugasio motorino. Pružio je drhtavu ruku i pritisnuo dugme na interfonu. Nije bilo odgovora. Ponovo je pozvonio. Ovog puta ga vrlo mladi glas pozdravi na italijanskom. Časovničar na nemačkom zatraži da vidi rektora. Bojim se da to nije moguće. Molim vas da telefonom ujutro zakažete sastanak i biskup Dreksler će vas rado primiti. Buonanotte signore. Časovničar snažno pritisnu dugme interfona. Biskupov prijatelj iz Beča mi je rekao da ovamo doñem. U pitanju je hitan slučaj. Kako se zove taj prijatelj ? Časovničar iskreno odgovori na pitanje. Tišina a zatim: Silazim za trenutak sinjore. Časovničar otkopča jaknu i pogleda nabore rane ispod desne ključne kosti. Vrelina metka spalila je površinske krvne sudove. Krvi je bilo malo ali je usled šoka i groznice osećao snažno probadanje i hladnoću. Malokalibarski pištolj pretpostavljao je verovatno .22.* Takvo oružje ne nanosi teške unutrašnje povre * Oznaka .22 zapravo znači 22 stota dela inča što je 56 milimetara. (Prim. prev.) de. Ipak lekar mu mora izvaditi metak i potpuno očistiti ranu kako ne bi došlo do sepse. Podiže pogled. U dvorištu ispred zgrade pojavila se osoba u svešteničkoj odeždi i oprezno prilazila kapiji iskušenik dečak od svojih petnaestak godina s licem anñela. Rektor kaže da nije zgodno da sada dolazite u semenište reče iskušenik. Rektor predlaže da potražite neko drugo mesto za večeras. Časovničar izvadi glok i uperi ga u anñeosko lice. Otvaraj kapiju prošaputa. Smesta. DA ALI ZAŠTO si ga poslao ovamo? Biskup naglo podiže glas kao da upozorava pastvu na opasnosti greha. Za sve umešane bolje bi bilo da on odmah

napusti Rim. Ne može da putuje Teodore. Potreban mu je lekar i mesto na kojem će se oporaviti. To mi je jasno. Pogled mu se kratko zaustavi na muškarcu koji je sedeo s druge strane njegovog stola čoveku s prosedom kosom i širokim ramenima cirkuskog snagatora. Ali moraš shvatiti da dovodiš Animu u veoma neprijatnu situaciju. Anima će biti u mnogo goroj situaciji ako naš prijatelj profesor Rubenstajn uspe. Biskup teško uzdahnu. Može da ostane ovde dvadeset četiri časa ni minut duže. I naći ćeš mu lekara? Nekog diskretnog? Poznajem pravog čoveka. Pomogao mi je pre nekoliko godina kad je jedan od dečaka bio u nevolji s nekim rimskim siledžijom. Siguran sam da mogu računati na njegovu diskreciju premda prostrelna rana nije svakodnevna pojava u semeništu. Siguran sam da ćeš smisliti kako to da objasniš. Snalažljiv si ti Teodore. Mogu li s njim na trenutak da govorim? Biskup ispruži slušalicu. Časovničar je zgrabi krvavom rukom. Zatim pogleda prelata i glavom mu dade znak da izañe iz sopstvene kancelarije. Asasin prisloni slušalicu na uvo. Čovek iz Beča upita šta je pošlo naopako. Niste mi rekli da je meta pod zaštitom. Eto šta je pošlo naopako. Časovničar je opisao kako se iznenada pojavila druga osoba na motociklu. Za trenutak nastupi tišina a onda čovek iz Beča progovori glasom kao da se ispoveda. Žureći da vas pošaljem u Rim zanemario sam da prenesam važan podatak o meti. Kad pogledam unazad bila je to moja loša procena. Važan podatak? A šta bi to moglo biti? Čovek iz Beča obznani da je meta nekad bila povezana sa izraelskom obaveštajnom službom. Sudeći po večerašnjim dogañajima u Rimu reče te veze su i dalje jednako jake. Za ljubavBožiju pomisli Časovničar. Izraelski agent? Nije to bila nekakva mala pojedinost. Pomisli da se vrati u Beč i ostavi starca da sam raščišćava ovu zbrku. Umesto toga odluči da okrene situaciju u svoju finansijsku korist. No postojalo je tu još nešto. Nikada dosad mu se nije desilo da ne izvrši zadatak. Nije u pitanju samo profesionalni ponos i ugled. Jednostavno je smatrao da nije pametno da potencijalnog neprijatelja ostavi tek tako naročito ne neprijatelja povezanog sa nemilosrdnom obaveštajnom službom kakva je izraelska. Oseti kako ga probada bol u ramenu. Jedva je čekao da ispali metak u onog smrdljivg Jevrejina. J u njegovog prijatelja. Moja je cena za ovaj zadatak upravo porasla reče Časovničar. Znatno. To sam očekivao odgovori čovek iz Beča. Udvostručiću honorar. Utrostručite uzvrati Časovničar i posle trenutka kolebanja čovek iz Beča pristade. Ali možete li ga opet pronaći? Imamo jednu značajnu prednost.

A taje? Mi znamo koji trag on prati i znamo kuda će sada otići. Biskup Dreksler će se postarati da vam rana bude zbrinuta. U meñuvremenu se odmarajte. Siguran sam da ću vam se uskoro ponovo javiti. BUENOS AJRES ALFONSO RAMIREZ je odavno trebalo da bude pokojni. Bio je nesumnjivo jedan od hrabrijih ljudi u Argentini i u čitavoj Latinskoj Americi. Novinar i pisac je u pravom krstaškom duhu posvetio život rušenju zidova oko Argentine i njene krvave prošlosti. Smatran i suviše kontroverznim i opasnim da bi radio za argentinske izdavače svoja dela je uglavnom objavljivao u Sjedinjenim Državama i Evropi. Izuzev političke i finansijske elite malo koji Argentinac je pročitao i reč onoga što je Ramirez napisao. Lično je iskusio argentinsku brutalnost. Za vreme Prljavog rata je zbog protivljenja vojnoj hunti završio u zatvoru gde je proveo devet meseci i bio toliko mučen da je umalo umro.* Njegovu suprugu levičarsku političku aktivistkinju oteo je vojni odred smrti i živu je iz aviona bacio u ledene vode Južnog Atlantika. Da nije intervenisao Amnesti internešnel i Ramirez bi sigurno doživeo istu sudbinu. Umesto toga pušten je skrhan i gotovo neprepoznatljiv ali je nastavio svoj krstaški pohod * Prljavi rat uobičajeni naziv za vojnu diktaturu od 1976. do 1983. godine obeleženu teškim kršenjem ljudskih prava hapšenjima i ubistvima. Prema umerenijim procenama u Argentini je u ovom razdoblju uhapšeno ili tajno bez suñenja ubijeno izmeñu deset i trideset hiljada ljudi. (Prim. prev.) na generale. Godine 1983. generali silaze s vlasti a demokratski izabrana civilna vlada dolazi na njihovo mesto. Ramirez je doprineo da se vlada ohrabri i desetine oficira izvede na suñenje za zločine počinjene za vreme Prljavog rata. Meñu njima je bio i kapetan koji je suprugu Alfonsa Ramireza bacio u more. Poslednjih godina Ramirez je svoje izuzetne veštine posvetio obelodanjivanju još jednog neprijatnog poglavlja argentinske istorije koje su vlasti štampa i većina grañanstva svesno zanemarivale. Posle pada Hitlerovog Rajha hiljade ratnih zločinaca Nemaca Francuza Belgijanaca i Hrvata sjatilo se u Argentinu što je Peronova vlada oduševljeno odobrila a Vatikan neumorno pomagao. Ramireza nisu podnosili u argentinskim četvrtima gde je i dalje vladao veliki uticaj nacista a njegov rad se pokazao jednako opasnim kao i istraživanje o generalima. Dva puta je bombama izazvan požar u njegovoj kancelariji a u pošti mu je bilo toliko pisama bombi da je poštanska služba odbijala daje prima. Da ih nije povezao Moše Rivlin Gabrijel je sumnjao da bi Ramirez pristao da se sa njim sretne. Ispostavilo se da je Ramirez rado prihvatio poziv na ručak i predložio obližnji kafe u San Telmu. U kafeu je crnobeli patos bio poput šahovske table a četvrtasti drveni stolovi nisu bili složeni po nekom jasnom redu. Na zidovima okrečenim u

belo visile su police s praznim vinskim bocama. Velika vrata su vodila na bučnu ulicu a na pločniku ispod platnene nadstrešnice nalazili su se stolovi. S tavanice su tri ventilatora okretala zagušljivi vazduh. Pored šanka je dašćući ležao nemački ovčar. Gabrijel je stigao na vreme u pola tri. Argentinac je kasnio. U Argentini je u januaru sredina leta pa je bilo nepodnošljivo vruće. Odrastao u Dolini Jezrel i provodeći leta u Veneciji Gabrijel se navikao na vrelinu ali svega nekoliko dana posle boravka u Austrijskim Alpima klimatska promena predstavljala je pravo iznenañenje za njegovo telo. Kroz otvorena vrata kafea od saobraćaja su dopirali talasi vreline. Sa svakim kamionom koji je prošao temperatura kao da je rasla za stependva. Gabrijel nije skinuo naočari za sunce. Košulja mu je bila zalepljena za leña. Pio je hladnu vodu i žvakao limunovu koru gledajući na ulicu. Pogled mu se kratko zadržao na Kjari. Pijuckala je kampari i sodu i bezbrižno grickala empanade.* Na sebi je imala kratke pantalone. Duge noge je ispružila na suncu i butine su počele da joj gore. Kosu je uplela u nasumičnu punñu. Na levoj ruci je nosila sat. Bio je to unapred dogovoreni znak. Sat na levoj ruci značio je da nije otkrila da ih neko prati ali je Gabrijel znao da će čak i agentu vestom poput Kjare biti teško da opazi profesionalca u podnevnoj gužvi San Telma. Ramirez je stigao tek u tri. Nije se izvinio što kasni. Bio je krupan muškarac snažnih podlaktica i tamne brade. Gabrijel je tražio ožiljke mučenja ali ih nije zapazio. Kad je naručio dva odreska i bocu crnog vina učinio je to ljubaznim glasom i toliko glasno da se učinilo da su zazveckale boce na policama. Gabrijel se pitao jesu li odrezak i vino mudar izbor s obzirom na veliku vrućinu. Ramirez ga je gledao kao da je pitanje smatrao skandaloznim. Govedina je jedino što je u ovoj zemlji pravo reče. Osim toga kako privreda ide... Ostatak njegove rečenice nadglasao je bučni kamion koji je prevozio cement. Konobar je stavio vino na sto. Na zelenoj boci nije bilo etikete. Ramirez je sipao dve čaše i pitao Gabrijela za ime čoveka koga traži. Začuvši odgovor Argentinac usredsreñeno nabra obrve. Oto Krebs a? Je li mu to pravo ili izmišljeno ime?i Izmišljeno. Jeste li sigurni? * Empanada testo polukružnog oblika punjeno mesom ribom ili povrćem kao slano predjelo odnosno voćem ako se služi kao dezert. Argentinske empanade obično se pune mlevenom ili seckanom govedinom. Takoñe je popularna empanada gallaga kod nas poznata i pod nazivom galicijska pita. (Prim. prev.) Gabrijel mu pruži dokumenta koja je uzeo iz Santa Marija del Anime u Rimu. Ramirez stavi umašćene naočari za čitanje koje je izvadio iz džepa košulje. Videći dokumenta tako otvoreno pokazana Gabrijel se uznemiri. Bacio je pogled u Kjarinom pravcu. Sat joj je i dalje bio na levoj ruci. Kad je podigao pogled s papira bilo je očigledno da je Ramirez zadivljen. Kako ste dobili pristup spisima biskupa Hudala? Imam prijatelja u Vatikanu.

Ne imate veoma moćnog prijatelja u Vatikanu. Jedini čovek koji može postići da biskup Dreksler milom otvori Hudalove spise jeste U papa lično! Ramirez podiže vinsku čašu u Gabrijelovom pravcu. Dakle 1948. SS oficir Erih Radek dolazi u Rim i pada u naručje biskupa Hudala. Posle nekoliko meseci odlazi iz Rima pod imenom Oto Krebs i isplovljava za Siriju. Šta još znate? Sledeći dokument koji je Gabrijel stavio na drveni sto izazvao je sličan izraz zaprepašćenja na licu argentinskog novinara. Kao što vidite izraelska obaveštajna služba locirala je čoveka sada poznatog pod imenom Oto Krebs u Damasku čak 1963. Izvor je veoma dobar niko drugi do Alojz Bruner. Prema Brunerovim recima Krebs je 1963. napustio Siriju i došao ovamo. I imate razloga da verujete da je možda još ovde? To je ono što moram da saznam. Ramirez prekrsti snažne ruke i pogleda Gabrijela preko stola. Tišinu koja meñu njima zavlada ispuni vrelo zujanje uličnog saobraćaja. Argentinac je namirisao priču. Gabrijel je ovo očekivao. Dakle kako jedan Rene Diran iz Montreala dolazi do tajnih dokumenata iz Vatikana i izraelske obaveštajne službe? Očigledno imam dobre izvore. Ja sam vrlo zauzet čovek monsieur Duran. Ako želite novac... Argentinac prekorno podiže ruku. Ne želim vaš novac monsieur Duran. Mogu i sam da zaradim. Ono što ja želim jeste priča. Objavljivanje moje istrage u novinama očigledno bi predstavljalo izvesnu smetnju. Ramirez je delovao uvreñeno. Monsieur Duran uveren sam da imam mnogo više iskustva od vas u traženju ljudi kao što je Erih Radek. Ja znam kada da istražujem diskretno a kada da pišem. Gabrijel je na trenutak oklevao. Nije bio voljan da uñe u odnos quidpro quo sa argentinskim novinarom ali takoñe je znao da se Alfonso Ramirez može pokazati kao dragocen prijatelj. Odakle počinjemo? upita Gabrijel. Pa pretpostavljam da treba da saznamo je li Alojz Bruner govorio istinu o svm prijatelju Otu Krebsu. Što znači je li Krebs uopšte i došao u Argentinu? Tačno. I kako ćemo to uraditi? U tom trenutku stiže konobar. Odrezak koji je stavio ispred Gabrijela bio je dovoljno velik da se nahrani četveročlana porodica. Ramirez se nasmeši i poče da seče. Bon appetit monsieur Duran. Jedite! Nešto mi govori da će vam trebati snage. ALFONSO RAMIREZ JE VOZIO poslednji folksvagen tipa široko na zapadnoj

hemisferi. Nekad je verovatno bio tamnoplav ali je izbledeo do boje plavog kamena. Vetrobran je na sredini imao naprslinu u obliku munje. Gabrijelova vrata bila su ulubljena pa je trebalo dobro da zagrabi u osiromašene zalihe snage da ih otvori. Klimaureñaj više nije radio a motor je urlao kao propelerski avion. Prozori na kolima bili su otvoreni dok su se vozili širokom Avenijom 9. jul. Oko njih su se uskovitlali papiri s beleškama. Ramirez izgleda nije primetio ili mu nije bilo važno kad je nekoliko stranica odletelo iz automobila. U kasno popodne bilo je još toplije. Gabrijela je od teškog vina bolela glava. Okrenuo je lice ka otvorenom prozoru. Bulevar je bio ružan. Fasade lepih starih zgrada kvario je beskrajan niz reklamnih panoa koji su nemačke luksuzne automobile i američka bezalkoholna pića nudili na prodaju stanovništvu čiji je novac naglo postao bezvredan. Grane drveća koje je pružalo hlad kao pijane su visile pod navalom zagañenja i vrućine. Skrenuli su prema reci. Ramirez pogleda u retrovizor. Zahvaljujući bežanju od vojnih razbojnika i nacističkih simpatizera usavršio je nagone za preživljavanje na ulici. Prati nas devojka na skuteru. Da znam. Ako ste znali zašto ništa niste rekli? Zato što ona radi za mene. Ramirez se pažljivije zagleda u retrovizor. Prepoznajem te butine. Ta devojka je bila u kafeu zar ne? Gabrijel lagano klimnu. U glavi mu je bubnjalo. Vi ste veoma zanimljiv čovek monsieur Duran. l veoma srećan. Prelepa je. Samo se usredsredite na vožnju Alfonso. Ona će vam čuvati leña. Pet minuta docnije Ramirez se parkirao u ulici uz obod luke. Kjara projuri mimo njih pa se okrenu i zaustavi u senci drveta. Ramirez ugasi motor. Sunce je nemilosrdno peklo u krov automobila. Gabrijel je želeo da izañe ali Argentinac je najpre hteo da ga uputi. Većina spisa o nacistima u Argentini čuva se pod ključem u Informacionom birou. I dalje su zvanično zabranjeni spisi za novinare i naučnike iako je i tridesetogodišnja zabrana na otvaranje dosijea odavno istekla. Čak i da uspemo da uñemo u arhiv Informacionog biroa verovatno nećemo pronaći mnogo podataka. Po svim izveštajima Peron je sve spise koji su mogli naneti najviše štete uništio 1955 kad je u državnom udaru svrgnut s vlasti. S druge strane ulice jedan automobil je usporio a muškarac za volanom je zagledao devojku na motociklu. I Ramirez je to primetio. Posmatrao je automobil u retrovizoru a zatim nastavio. Vlada je 1997. osnovala Komisiju za rasvetljavanje nacističkih aktivnosti u Argentini. Komisija je od samog početka naišla na veliki problem. Vidite vlada je 1996. spalila sve opasne spise koje je još posedovala. Čemu uopšte i osnivanje komisije? Želeli su naravno da im se oda priznanje da su pokušali. Ali u Argentini potraga

za istinom ide samo do izvesne granice. Istinska istraga pokazala bi pravu meru Peronovog saučesništva u posleratnom egzodusu nacista iz Evrope. Takoñe bi otkrila činjenicu da mnogi nacisti i dalje ovde žive. Ko zna? Možda je i vaš čovek tu. Gabrijel pokaza na zgradu. A staje ovo? Hotel za useljenike prva stanica za milione useljenika koji su stigli u Argentinu u devetnaestom i dvadesetom veku. Vlasti su ih najpre ovde smeštale dok ne nañu posao i stan. Sada Imigraciona služba koristi zgradu kao skladište. Za šta? Ramirez otvori pretinac za rukavice i izvadi gumene hirurške rukavice i papirne sterilne maske. Ovo nije najčistije mesto na svetu. Nadam se da se ne plašite pacova. Gabrijel podiže kvaku pa ramenom gurnu vrata. Na drugoj strani ulice Kjara je ugasila motor i spremila se da čeka. POLICAJAC koji se dosañivao stražario je na ulazu. Devojka u uniformi sedela je ispred pokretnog ventilatora u prijavnici i čitala modni časopis. Gurnula je knjigu posetilaca preko prašnjavog stola. Ramirez se potpisao i naznačio vreme. Dobili su dve plastificirane kartice s metalnim štipaljkama. Na Gabrijelovoj je bio broj 165. Pričvrstio je karticu za džep košulje i pošao za Ramirezom prema liftu. Dva sata do zatvaranja doviknu devojka pa okrenu stranicu časopisa. Ušli su u teretni lift. Ramirez zatvori sigurnosnu rešetku i pritisnu dugme za poslednji sprat. Lift se polako njihao uvis. Trenutak kasnije kad su se uz tresak zaustavili u vazduhu se osećala tolika vrelina i zagušljivost da se teško disalo. Ramirez navuče rukavice i stavi masku. Gabrijel učini isto. Prostor u koji su ušli bio je otprilike veličine dva gradska bloka prepun beskonačnih redova čeličnih polica povijenih pod teretom drvenih sanduka. Galebovi su uletali i izletali kroz polomljene prozore. Gabrijel je čuo grebanje malih šapica s kandžama i mjaukanje mačaka koje su se tukle. Miris prašine i papira koji se raspada prodirao je kroz zaštitnu masku. Podzemni arhiv Anime u Rimu delovao je kao raj u poreñenju s ovim zapuštenim mestom. Šta je ovo? Ono što Peron i njegovi duhovni naslednici u Menemovoj vladi nisu smatrali da treba uništiti.* U ovoj prostoriji su useljeničke kartice koje je popunio svaki putnik koji se iskrcao u luku Buenos Ajres od 1920. do sedamdesetih godina. Jedan sprat niže su spiskovi putnika sa svakog broda. Mengele Ajhman svi su oni ovde ostavili otiske prstiju. Možda i Oto Krebs. Zašto je ovakav nered? * Carlos Saul Menem (roñen 1930) predsednik Argentine od 1989. do 1999. Sin sirijskih imigranata muslimana prešao u katoličanstvo da bi mogao postati predsednik države. Resio teritorijalni sukob sa Čileom i obnovio diplomatske odnose sa Velikom Britanijom. Ozloglašen je i kritikovan zbog korupcije pomilovanja bivših diktatora Videie Masere i drugi osuñenih zločinaca iz Prljavog rata neuspešne ekonomske politike koja je dovela do najveće recesije u

istoriji Argentine kao i sumnjivog voñenja istrage o bombaškom napadu na Izraelsku ambasadu 1992. i zgradu Izraelskoargentinskog društva 1994. (Prim. prev.) Verovali ili ne bilo je i gore. Pre nekoliko godina je hrabra duša po imenu Čela složila kartice po abecednom redu i po godinama. Sada ovu prostoriju nazivaju Čelina soba. Imigracione kartice za 1963. godinu su ovamo. Za mnom. Ramirez zastade i pokaza na patos. Pazite na mačja govna. Prošli su pola gradskog bloka. Imigracione kartice za 1963. ispunjavale su nekoliko desetina čeličnih polica. Ramirez je pronašao drvene sanduke sa karticama putnika čije je prezime počinjalo na slovo K pa ih skinuo sa police i pažljivo stavio na pod. Pronašao je četiri useljenika koji su se svi preživali Krebs. Nijedan se nije zvao Oto. Je li moguće da je odložena na pogrešno mesto? Naravno. Je li moguće da ju je neko uklonio? Ovo je Argentina prijatelju moj. Sve je moguće. Gabrijel se nasloni na police obeshrabren. Ramirez je vratio imigracione kartice u sanduk a zatim ga podigao na policu. Tada pogleda na ručni sat. Imamo još sat i četrdeset pet minuta do zatvaranja. Vi počnite posle 1963. a ja ću pre. Ko izgubi plaća piće. GRMLJAVINA se začula s reke. Kroz polomljeni prozor Gabrijel ugleda munju koja zasvetle izmeñu dizalica na obali. Teški oblak je zaklonio kasno popodnevno sunce. U Čelinoj sobi se gotovo ništa nije videlo. Kiša je počela kao eksplozija. Padala je kroz razjapljene prozore i natapala dragocene spise. Gabrijel restaurator zamisli razliveno mastilo zauvek izgubljene podatke. Pronašao je useljeničke kartice za još tri muškarca s prezimenom Krebs jednu iz 1965. a dve iz 1969. Nijedan se nije zvao Oto. Tama je veoma usporila njihovo traganje. Da bi pročitao useljeničke kartice morao je da tegli sanduke do prozora gde je još bilo malo svetlosti. Tu bi čučnuo leñima okrenut kiši i pretraživao kartice. Devojka s prijavnice pojavila se i upozorila ih da za deset minuta moraju da završe. Gabrijel je stigao tek do 1972. Nije želeo da sutra ponovo dolazi. Ubrzao je rad. Oluja je prestala naglo kao što je i počela. Vazduh je bio hladniji i svežiji. Tišinu je narušavao samo zvuk napadale kiše koja je grgotala niz slivnike. Gabrijel je i dalje pretraživao: 1973... 1974... 1975... 1976... Nije bilo putnika s prezimenom Krebs. Ništa. Devojka se ponovo pojavila terajući ih napolje ovog puta. Gabrijel je vratio poslednji sanduk na policu gde je zatekao Ramireza i devojku kako ćaskaju na španskom. Išta? upita Gabrijel. Ramirez odmahnu glavom. Dokle ste stigli?

Do kraja. Vi? Gabrijel mu reče. Mislite li da vredi da i sutra dolazimo? Verovatno ne. Zagrli Gabrijela. Hajdemo vodim vas na pivo. Devojka je uzela njihove plastificirane oznake i spustila se teretnim liftom s njima. Prozori automobila ostavljeni su otvoreni. Oneraspoložen neuspehom Gabrijel je seo na pokislo sedište. Grmljavina motora naruši tišinu ulice. Kjara je vozila za njima. Odeća joj je bila natopljena kišom. Dva bloka od arhiva Ramirez iz džepa košulje izvadi useljeničku karticu. Razvedrite se monsieur Duran reče dajući karticu Gabrijelu. Ponekad se u Argentini isplati primeniti istu nepoštenu taktiku koju koriste ljudi na vlasti. U onoj zgradi postoji samo jedan ureñaj za kopiranje i na njemu radi devojka s prijavnice. Ona bi napravila jednu kopiju za mene a drugu za svog šefa. I Oto Krebs bi ukoliko je još u Argentini i još živ možda saznao da ga tražimo. Tačno. Gabrijel podiže karticu. Gde je bila? U podacima za 1949. Pretpostavljam da je Čela jednu složila u pogrešnu kutiju. Gabrijel spusti pogled i poče da čita. Oto Krebs je u Buenos Ajres stigao decembra 1963. na brodu koji je doplovio iz Atine. Ramirez pokaza na broj u dnu rukom ispisan: 245276/62. To je broj njegove dozvole za iskrcavanje. Verovatno ju je izdao argentinski konzulat u Damasku. 'Šezdeset dva' na kraju broja je oznaka godine kad je dozvola odobrena. Šta sad? Znamo da je stigao u Argentinu. Ramirez slegnu teškim ramenima. Hajde da vidimo možemo li ga naći. ODVEZLI SU SE mokrim ulicama nazad u San Telmo i parkirali ispred stambene zgrade u italijanskom stilu. Poput mnogih zgrada u Buenos Ajresu nekad je i ova bila lepa. Sada joj je fasada bila boje Ramirezovih kola a zagañenje je ostavilo svoje tragove. Uspeli su se uz slabo osvetljeno stepenište. Vazduh u stanu bio je ustajao i topao. Ramirez za njima zaključa vrata i širom otvori prozore puštajući da uñe večernja svežina. Gabrijel pogleda na ulicu i vide da se Kjara parkirala preko puta. Ramirez nestade u kuhinji i vrati se noseći dve flaše argentinskog piva. Jednu je pružio Gabrijelu. Staklo se već orosilo. Gabrijel ispi pola flaše. Alkohol mu malo ublaži glavobolju. Ramirez ga je uveo u svoju kancelariju. Izgledala je onako kako je Gabrijel i očekivao velika i pohabana kao i sam Ramirez s knjigama naslaganim po stolicama i velikim stolom zatrpanim papirima koji je delovao kao da čeka svog para. Teške zavese prigušile su buku i svetla ulice. Ramirez je prišao da tele-fonira a Gabrijel seo i ispio ostatak piva. Ramirezu je trebalo sat i po da doñe do prvog traga. Oto Krebs se 1964. prijavio u ispostavi Nacionalne policije u Bariloceu u severnoj Patagoniji. Posle

četrdeset pet minuta još jedan deo slagalice 1972. u molbi za argentinski pasoš Krebs je kao adresu naveo Puerto Blest gradić nedaleko od Bariločea. Do sledećeg podatka došli su za svega petnaest minuta. Pasoš je istekao 1982. Zašto? upita Gabrijel. Zato što je vlasnik pasoša umro. ARGENTINAC je preko stola raširio mapu zavrnutih krajeva i škiljeći kroz umazane naočari za čitanje tražio po zapadnim delovima zemlje. Evo ga reče lupkajući po mapi. San Karlos de Bariloče ili skraćeno samo Bariloče. Odmaralište u severnoj jezerskoj oblasti Patagoniji koje su osnovali švajcarski i nemački doseljenici u devetnaestom veku. Još je poznato kao argentinska Švajcarska. Sada se tu zabavljaju skijaši za naciste i njihove saputnike bilo je nešto poput Valhale. Mengele je obožavao Bariloče. Kako da stignem donde? Najbrže je avionom. Postoji aerodrom i svakog sata leti avion iz Buenos Ajresa. Posle kratke stanke dodade: Dug je put da bi se video jedan grob. Želim da ga vidim roñenim očima. Ramirez klimnu: Odsednite u hotelu Edelvajs. Edelvajs? To je nemačka enklava odgovori Ramirez. Nećete verovati da ste u Argentini. Zašto ne poñete i vi? Bojim se da ću samo smetati. Ja sam persona non grata u izvesnim krugovima u Bariločeu. Proveo sam malo više vremena čačkajući tamo ako znate na šta mislim. Moje lice i suviše dobro poznaju. Argentinčevo držanje naglo postade ozbiljno. I vi treba da čuvate leña monsieur Duran. Bariloče nije mesto gde se pitanja olako postavljaju. Oni ne vole strance koji se raspituju o izvesnim meštanima. Takoñe treba da znate da ste stigli u Argentinu u napetom trenutku. Ramirez je prebirao po hrpi papira na svom stolu dok nije našao šta je tražio primerak meñunarodnog izdanja časopisa Njuzvik od pre dva meseca. Pružio ga je Gabrijelu i rekao: Moj članak je na strani trideset šest. Zatim je otišao u kuhi-nju da donese još dva piva. PRVI je umro čovek po imenu Enrike Kalderon. Nañen je u spavaćoj sobi kuće u četvrti Palermo Ciko u Buenos Ajresu. Četiri metka u glavu vrlo profesionalno. Gabrijel koji nije mogao da čuje za ubistvo a da ne zamisli sam čin skrenu pogled na Ramireza. A drugi? upita. Gustavo Estrada. Ubijen dve nedelje kasnije na poslovnom putu u Meksiko Sitiju. Telo mu je pronañeno u hotelskoj sobi pošto se nije pojavio na sastanku zakazanom u vreme doručka. Ponovo četiri metka u glavu. Ramirez zastade. Dobra priča zar ne? Dva istaknuta poslovna čoveka ubijena na zapanjujuće sličan način jedan za drugim u razmaku od dve nedelje. Argentinci vole takva sranja. Neko vreme je to svima skrenulo misli sa činjenice da im je životna ušteñevina propala a novac postao bezvredan. Jesu li ubistva povezana?

Nikad nećemo sa sigurnošću znati ali verujem da jesu. Enrike Kalderon i Gustavo Estrada nisu se dobro poznavali ali njihovi očevi jesu. Alehandro Kalderon je bio blizak saradnik Huana Perona a Martin Estrada bio je šef argentinske nacionalne policije u godinama posle rata. I zašto su im sinovi ubijeni? Da budem potpuno iskren nemam pojma. U stvari nemam nijednu teoriju koja bi imala nekakvog smisla. Ali ono što znam jeste da su optužbe letele na sve strane unutar stare nemačke zajednice. Živci su istanjeni. Ramirez otpi veliki gutljaj piva. Ponavljam pazite na svaki korak u Bariločeu monsieur Duran. Još su razgovarali dok se mrak lagano spuštao a zvuči saobraćajne gužve zbog kiše dopirali s ulice. Gabrijelu se nisu dopadali mnogi ljudi koje je sretao u svom poslu ali Alfonso Ramirez je bio izuzetak. Jedino je žalio što mora da ga obmanjuje. Razgovarali su o Bariločeu Argentini i prošlosti. Kad je Ramirez pitao za zločine Eriha Radeka Gabrijel mu je ispričao sve što je znao. To je kod Argentinca izazvalo dugo ćutanje i zamišljenost kao da ga boli činjenica što ljudi poput Radeka mogu da nañu utočište u zemlji koju on toliko voli. Dogovorili su se da popričaju nakon Gabrijelovog povratka iz Bariločea a onda se rastali u mračnom hodniku. Napolju je barrio San Telmo počeo da oživljava na večernjoj svežini. Gabrijel je neko vreme hodao pločnicima kroz gužvu dok se devojka na crvenom motociklu nije zaustavila pored njega i potapšala sedište iza sebe. BUENOS AJRES, RIM,BEČ KONZOLA sofisticirane elektronske opreme proizvedena je u Nemačkoj. Mikrofoni i predajnici sakriveni u stanu mete bili su najboljeg kvaliteta osmislila ih je i napravila obaveštajna služba Zapadne Nemačke na vrhuncu Hladnog rata kako bi pratila aktivnosti neprijatelja na istoku. Opremom je rukovao muškarac roñen u Argentini čije se poreklo moglo pratiti do austrijskog sela Braunau na Inu. Činjenica da je u tom istom selu roñen Adolf Hitler davala mu je izvestan ugled meñu drugovima. Kad je Jevrejin zastao na ulazu u stambenu zgradu čovek koji ga je nadzirao slikao ga je fotoaparatom sa teleobjektivom. Malo kasnije kad se devojka na motociklu odvezla od ivičnjaka uspeo je i nju da slika iako od toga nije bilo mnogo koristi pošto joj je lice sakrivala crna zaštitna kaciga. Proveo je nekoliko trenutaka razmatrajući razgovor obavljen u stanu mete a zatim zadovoljan uzeo telefon. Broj koji je pozvao bio je u Beču. Zvuk nemačkog s bečkim naglaskom bio je najlepša muzika za njegove uši. U PONTIFICIO Santa Maria dell'Anima u Rimu iskušenik je hitao hodnikom na drugom spratu spavaonice i zastao ispred vrata sobe u kojoj je odseo posetilac iz Beča. Oklevao je pre no što je pokucao a zatim sačekao dozvolu da uñe. Snop svetlosti pade na snažnu figuru ispruženu na uzanom ležaju. Oči su mu u mraku

blistale poput dva crna jezerceta ulja. Imate telefonski poziv. Dečak je govorio ne gledajući ga. Svi u semeništu su čuli za sinocni dogañaj na ulaznoj kapiji. Možete ga preuzeti u rektorovoj kancelariji. Muškarac se uspravi i jednim pokretom spusti noge na patos. Debeli mišići ramena i leña nabraše se pod svetlom kožom. Načas je dodirnuo zavoj na ramenu pa navukao džemper s rolkragnom. Iskušenik je posetioca poveo niz kameno stepenište pa preko malog dvorišta. Rektorova kancelarija je bila prazna. Na stolu je gorela jedna svetiljka. Telefonska slušalica ležala je na beležnici. Posetilac je podiže. Dečak nečujno izañe iz sobe. Pronašli smo ga. Gde? Čovek iz Beča mu kaza. Ujutro kreće u Bariloče. Čekaćeš ga kad stigne. Časovničar brzo pogleda na svoj sat i sračuna razliku u vremenu. Kako je to moguće? Iz Rima avion leti tek po podne. Zapravo jedan avion kreće za nekoliko minuta. O čemu pričate? Koliko ti treba do Fjumičina? DEMONSTRANTI su čekali ispred hotela Imperijal kada su tri vozila u koloni stigla na skup odanih članova stranke. Peter Mecler koji je sedeo na zadnjem sedištu limuzine marke mercedes pogleda kroz prozor. Upozorili su ga ali očekivao je uobičajenu bednu grupu a ne gomilu razbojnika brojnu poput brigade i naoružanu transparentima i megafonima. Ovo je bilo neizbežno: blizina izbora; aura nepovredivosti sazdana oko kandidata. Austrijsku levicu obuzela je potpuna panika kao i njihove pristalice u Njujorku i Jerusalimu. Diter Graf na sklopivom sedištu naspram Meclera delovao je zabrinuto. A kako i ne bi? Dvadeset godina se borio da preobrazi Austrijski nacionalni front iz beživotnog saveza bivših SS oficira i neofašističkih sanjara u čvrstu i savremenu konzervativnu političku snagu. Gotovo je sasvim sam preoblikovao partijsku ideologiju i ulepšao javnu sliku stranke. Pažljivo je osmislio poruku koja je istrajno privlačila one austrijske glasače koje je oportuna koalicija Narodne i Socijaldemokratske stranke lišila prava glasa. Sada sa Meclerom kao njegovim kandidatom stajao je na pragu vrhunske nagrade u austrijskog politici položaja kancelara. Poslednje što je Graf želeo sada tri nedeIje pre izbora bio je gadan sukob sa gomilom levičarskih idiota i Jevreja. Znam o čemu razmišljaš Ditere reče Mecler. Misliš kako bi trebalo da igramo na sigurno da izbegnemo ovu rulju ulazeći na zadnji ulaz. To mi je zaista palo na pamet. U prednosti smo tri poena i to je stabilno. Ne bih voleo uzalud da potrošim dva od ta tri poena na gadnu scenu u Imperijalu koja se lako može izbeći. Tako što ćemo otići na zadnji ulaz? Graf potvrdno klimnu. Mecler pokaza na televizijskog snimatelja i fotografe.

I znaš kakvi bi naslovi osvanuli sutra u Die Presse? Meclera potukli bečki demonstranti! Reći će da sam kukavica Ditere a ja nisam kukavica. Niko te nikad nije optužio za kukavičluk Petere. Jedino je u pitanju trenutak. Predugo smo ulazili na zadnja vrata. Mecler zategnu kravatu i ispravi okovratnik košulje. Uostalom kancelari ne koriste zadnja vrata. Idemo na glavna visoko podignute glave i brade spremne za borbu ili ne idemo uopšte. Postao si pravi govornik Petere. Imao sam dobrog učitelja. Mecler se nasmeši i stavi ruku Grafu na rame. Ali bojim se da je duga kampanja počela da mu utiče na instinkte. Zašto to kažeš? Pogledaj ove huligane. Većina čak i nisu Austrijanci. Pola transparenata je na engleskom a ne na nemačkom. Očito ovaj mali protest su upriličili provokatori iz inostranstva. Ako budem imao sreće da se suočim s ovim ljudima ujutro ćemo imati prednost od pet poena. Nisam o tome tako razmišljao. Samo kaži obezbeñenju da se opusti. Važno je da demonstranti izgledaju kao smeñe košulje' a ne mi. Peter Mecler otvori vrata i izañe iz kola. Iz gomile se podiže urlik besa a transparenti zalelujaše. Nacistička svinjo! Rajhsfirer Mecler! Kandidat je išao napred kao da ne primećuje nemire oko sebe. Mlada devojka naoružana krpom natopljenom crvenom bojom oslobodi se iz gomile. Zavitlala je krpu na Meclera koji ju izbegao toliko vesto da se činilo da ni ritam koraka nije poremetio. Krpa udari policajca na oduševljenje demonstranata. Devojku koja ju je bacila zgrabiše dvojica policajaca i brzo je odguraše. Mecler miran uñe u hotelsko predvorje i ode do balske sale gde je hiljadu pristalica tri sata čekalo njegov dolazak. Zastao je načas ispred vrata da se sabere a zatim ušao u prostoriju koja je odzvanjala od veselih pozdrava. Graf se odmaknuo i posmatrao svog kandidata kako se s lakoćom kreće meñu obožavaocima. Muškarci su se gurali da mu stisnu ruku ili ga potapšu PO leñima. Žene su ga ljubile u obraz. Mecler je svakako doprineo da konzervativci opet postanu seksi. Put do čela prostorije trajao je pet minuta. Kad se Mecler popeo na podijum lepa devojka u tirolskoj nošnji pružila mu je ogromnu kriglu piva. Podigao ju je iznad glave što je dočekano izbezumljenim urlikom odobravanja. Popio je malo piva i to ne gutljajčić za fotografisanje već dobar veliki austrijski gutljaj a zatim prišao mikrofonu. Želim svima vama da zahvalim što ste večeras došli ovamo. I takode želim da zahvalim našim dragim prijateljima koji su priredili toplu dobrodošlicu ispred hotela. Talas smeha proñe prostorijom. Ono što ovi ljudi izgleda ne razumeju jeste da je Austrija za Austrijance i da ćemo mi izabrati sopstvenu budućnost na osnovu austrijskog morala i austrijskih merila pristojnosti. Stranci i kritičari iz

inostranstva nemaju pravo da govore o unutrašnjim poslovima ove naše blagoslovene zemlje. Mi ćemo iskovati sopstvenu budućnost austrijsku budućnost a ta budućnost počinje za tri nedelje od večeras! Pandemonijum. BARILOĆE ARGENTINA SLUŽBENICA NA PRIJAVNICI u Barilocher Tageblatt odmerila je Gabrijela s više zanimanja od usputnog pogleda kad se pojavio na vratima i krenuo prema njoj. Imala je kratku tamnu kosu svetloplave oči i privlačno preplanulo lice. Izvolite? rekla je na nemačkom što nije bilo iznenañujuće s obzirom da su Tageblat kako samo ime upućuje novine na nemačkom jeziku. Gabrijel joj je odgovorio na istom jeziku vesto prikrivajući činjenicu da ga kao i ona govori tečno. Kazao je da je došao u Bariloče kako bi obavio genealoško istraživanje. Tražio je tvrdio je čoveka za koga je verovao da mu je ujak čoveka po imenu Oto Krebs. Imao je razloga da veruje da je her Krebs umro u Bariločeu oktobra 1982. Da li bi bilo moguće da potraži u arhivi čitulju ili nekrolog? Službenica mu se nasmešila otkrivajući dva niza blistavih jednakih zuba a zatim podiže slušalicu i ukuca trocifreni broj lokala. Gabrijelov zahtev je na brzom nemačkom prosleñen višem službeniku. Žena je nekoliko sekundi ćutala a zatim spustila slušalicu i ustala. Poñite za mnom. Povela ga je kroz mali desk glasno lupkajući potpeticama po izbledelom linoleumu. Petšest zaposlenih neformalno odevenih lenstvovalo je u različitim stanjima opuštenosti pušeći cigarete i ispijajući kafu. Niko izgleda nije obraćao pažnju na posetioca. Vrata koja su vodila u arhiv bila su poluotvorena. Službenica upali svetio. Sad imamo računare pa se svi tekstovi automatski odlažu u bazu podataka koja se može pretraživati. Bojim se da to ide samo do 1998. Kad ste rekli daje čovek umro? Verujem daje to bilo 1982. Imate sreće. Svi nekrolozi su složeni po abecednom redu ručno naravno na starinski način. Prišla je stolu i podigla korice debelog registratora u kožnom povezu. Stranice s linijama bile su prepune oznaka unetih sitnim rukopisom. Kako ste rekli da se zvao? Krebs Oto reče okrećući listove ka stranicama s podacima na slovo K. Krebs Oto... Ah evo ga. Sudeći po ovome umro je u novembru 1983.1 dalje želite da vidite nekrolog? Gabrijel klimnu glavom. Žena je zapisala referentni broj i otišla do niza kartonskih kutija. Prstom je prelazila po nalepnicama dok nije našla ono što je tražila a zatim je zamolila Gabrijela da skine kutije naslagane iznad tražene. Kad je podigla poklopac zapahnuo ih je miris prašine i starog papira. Isečci su čuvani

u trošnim požutelim fasciklama. Nekrolog napisan za Ota Krebsa bio je pocepan. Službenica ga spoji providnom lepljivom trakom i pokaza ga Gabrijelu. Je li to čovek koga tražite? Ne znam iskreno odgovori Gabrijel. * Engl. desk doslovce radni sto; kod nas odomaćen izraz za prostoriju u štampanim i elektronskim medijima u kojoj se obavljaju priprema i izbor vesti za objavljivanje. (Prim. prev.) Uzela je isečak od Gabrijela i brzo ga pročitala. Ovde piše da je bio jedinac. Pogledala je Gabrijela. To ništa ne mora da znači. Mnogi su morali da izbrišu svoju prošlost kako bi zaštitili porodicu koja je ostala u Evropi. Moj deda je imao sreće. Makar je mogao da zadrži sopstveno ime. Ispitivački je pogledala Gabrijela u oči. Bio je iz Hrvatske reče glasom u kojem se osećao saučesnički ton. Posle rata su komunisti želeli da ga osude i obese. Srećom Peron mu je dozvolio da doñe ovamo. Odnela je isečak do aparata za kopiranje i napravila tri primerka. Zatim je original odložila u fasciklu koju je vratila u odgovarajuću kutiju. Kopije nekrologa je dala Gabrijelu. Čitao je u hodu. Prema nekrologu sahranjen je na katoličkom groblju u Puerto Blestu. Službenica klimnu glavom. To je odmah s druge strane jezera nekoliko kilometara od čileanske granice. Tamo je upravljao velikim estancia* I to piše u nekrologu. Kako da stignem tamo? Idite autoputem zapadno od Bariločea. Autoput ubrzo prestaje. Nadam se da imate dobar automobil. Pratite put uz jezero pa skrenite na sever. Stižete pravo u Puerto Blest. Ako odmah krenete stići ćete pre mraka. Rukovali su se u predvorju. Poželela mu je sreću. Nadam se da je on čovek koga tražite reče. A možda i nije. Mislim da se to u ovakvim situacijama nikad ne zna. NAKON ŠTO JE posetilac otišao službenica je podigla slušalicu i pozvala jedan broj. Upravo je otišao. Kako si to obavila? ' Špan. estancia imanje posed. (Prim. prev.) Uradila sam ono što si mi rekao. Bila sam veoma ljubazna. Pokazala sam mu ono što je želeo da vidi. A šta je želeo da vidi? Ona mu reče. Kako je reagovao? Pitao je kako da stigne do Puerto Blesta. Veza se prekinu. Službenica polako spusti slušalicu. Odjednom je osetila prazninu u želucu. Znala je šta očekuje ovog čoveka u Puerto Blestu. Čekala ga je ista sudbina kao i druge koji su došli u ovaj kraj severne Patagoni e u potrazi

za ljudima koji nisu želeli da budu pronañeni. Nije oj ga bilo žao; smatrala ga je budalom. Zar je zaista mislio da ikoga može obmanuti onom luckastom pričom o genealoškc.n istraživanju? Šta on misli ko je? Sam je kriv. Ali uvek je tako s Jevrejima. Uvek sami sebi natovare nevolju na leña. U tom trenutku se otvoriše glavna vrata i u predvorje uñe žena u letnjoj haljini. Službenica je pogleda i osmehnu se. Izvolite? PEŠICE SU SE vraćali u hotel po jarkom suncu. Gabrijel je Kjari prevodio nekrolog. Piše daje roñen 1913. u Gornjoj Austriji daje bio policajac i da ga je Vermaht regrutovao 1938. Učestvovao je u pohodima na Poljsku i Sovjetski Savez. Takoñe piše da je dvaput dobio odlikovanje za hrabrost jednom od firera lično. Pretpostavljam daje to nešto čime se može hvalisati u Bariločeu. A posle rata? Ništa do dolaska u Argentinu 1963. Dve godine je radio u hotelu u Bariločeu a zatim se zaposlio na estancia blizu Puerto Blesta. Imanje je 1972. kupio od vlasnika i vodio ga do smrti. Je li ovde ostao neko od porodice? Prema ovome nikada se nije ženio i nije imao živih roñaka. Stigli su u hotel Edelvajs. Sagrañen je u stilu švajcarske vile s kosim krovom i nalazio se dve ulice dalje od obale jezera na aveniji San Martin. Gabrijel je ranije ujutro na aerodromu iznajmio automobil tojotu s pogonom na četiri točka. Zamolio je čuvara parkinga da ga doveze iz garaže a zatim skočio do hotelskog predvorja da pronañe mapu okolnih autoputeva. Puerto Blest se nalazio tačno gde je žena iz novina i rekla na suprotnoj strani jezera u blizini čileanske granice. Krenuli su uz obalu jezera. Kako su se udaljavali od Bariločea drum se postepeno pogoršavao. Velikim delom puta vodu je zaklanjala gusta šuma. A onda bi Gabrijel izašao iz krivine ili bi se šuma odjednom proredila i ispod sebe bi načas ugledali jezero blesak plavetnila koje bi ponovo nestalo iza drveća. Gabrijel je obišao najjužniji kraj jezera i nakratko usporio posmatrajući eskadrilu ogromnih kondora koji su kružili oko visokog vrha Čero Lopez. Zatim je pratio zemljanu stazu preko otvorene zaravni prekrivene sivozelenim bodljikavim žbunjem i skupinama drveća arraydn* Na visokim livadama stada otpornih patagonijskih ovaca pasla se letnju travu. U daljini prema čileanskoj granici zasvetluca munja iznad vrhova Anda. Kad su stigli u Puerto Blest sunce je zašlo pa je selo bilo u senci i tišini. Gabrijel je ušao u neki kafe da se raspita za put. Šanker nizak muškarac rumenog lica izañe na ulicu i pokaza mu put služeći se pokretima ruku. UPRAVO u tom kafeu za stolom blizu vrata Časovničar je pio pivo iz flaše i posmatrao sporazumevanje koje se odigravalo na ulici. Prepoznao je vitkog muškarca kratke crne kose posedele na slepoočnicama. Na suvozačkom sedištu tojote s pogonom na četiri točka sedela je žena duge tamne kose. Je li moguće da

* Špan. arrayan mirta. (Prim. prev.) ga je u Rimu ona pogodila u rame? To i nije bilo toliko važno. Čak i da nije uskoro će biti mrtva. Izraelac je seo za volan tojote i odjurio. Šanker se vratio u kafe. Časovničar upita na nemačkom: Kuda su ovo dvoje krenuli? Šanker mu odgovori na istom jeziku. Časovničar je ispio ostatak piva i ostavio novac na stolu. Čak i od najmanjeg pokreta kao što je vañenje dvetri novčanice iz džepa sakoa osećao je vrelo pulsiranje u ramenu. Izašao je na ulicu i malo stajao na svežem večernjem vazduhu a zatim lagano krenuo prema crkvi. CRKVA NAŠE GOSPE OD PLANINA mala belo okrečena kolonijalna crkva sa zvonikom s leve strane zasvoñeng trema nalazila se na zapadnom obodu sela. Ispred crkve su dva platana bacala senku na kameno dvorište s ogradom od kovanog gvozda. Gabrijel je otišao iza crkve. Groblje se pružalo niz blagu padinu brežuljka prema šumarku guste borovine. Hiljadu nadgrobnih ploča i spomenika virilo je iz zemlje obrasle korovom nalik vojsci u povlačenju. Gabrijel je načas zastao s rukama na bokovima oneraspoložen mogućnošću da luta po groblju po sve većem mraku tražeći oznaku s imenom Ota Krebsa. Vratio se pred crkvu. Kjara ga je čekala u senovitom dvorištu. Pritisnuo je kvaku na teškim hrastovim vratima i otkrio da su otključana. Kjara uñe za njim. Na licu oseti hladan vazduh i miris koji nije osetio otkako je otišao iz Venecije mešavinu voska tamjana politure i plesni osobeni miris katoličke crkve. Koliko se ovo razlikovalo od crkve svetog Jovana Zlatoustog u Kanareñu. Nema pozlaćenog oltara ni mermernih stubova niti visoke apside i veličanstvenih oltarskih slika. Strogo drveno raspeće visilo je nad neukrašenim oltarom a niz sveca upaljenih za pokoj duše bacao je blagi odsjaj ispred statue Deviće. Boja vitraža na prozorima duž crkvenog broda bledela je u sve tamnijem sumraku. Gabrijel je oklevajući pošao niz središnji prolaz izmeñu klupa. U tom trenutku tamna figura se pojavi iz sakristije i priñe oltaru. Zastade ispred raspeća savi se u kolenima u znak poštovanja pa se okrenu ka Gabrijelu. Bio je omalen i mršav a na sebi je imao crne pantalone crnu košulju kratkih rukava i sveštenički okovratnik. Kosa mu je bila uredno ošišana seda na slepoočnicama lice lepo i tamnoputo a na obrazima tek nagoveštaj rumenila. Izgleda da ga prisustvo dvoje stranaca u njegovoj crkvi nije iznenadilo. Gabrijel mu je polako prišao. Sveštenik ispruži ruku i predstavi se kao otac Ruben Morales. Zovem se Rene Diran reče Gabrijel. Iz Montreala sam. Sveštenik na to klimnu glavom kao da je navikao na posetioce iz inostranstva. Izvolite monsieur Duran7. Gabrijel mu je ispričao isto što i ženi u listu Barilocher Tageblatt ranije tog jutra daje došao u Patagoniju tražeći čoveka za koga je verovao da mu je ujak čoveka po imenu Oto Krebs. Dok je Gabrijel govorio sveštenik je prekrstio ruke i posmatrao ga toplim i blagim očima. Koliko se ovaj čovek sa sela razlikuje od monsinjora Donatija profesionalnog birokrate Crkve i biskupa Drekslera jetkog

rektora Anime. Gabrijelu je bilo neprijatno što ga obmanjuje. Dobro sam poznavao Ota Krebsa reče otac Morales. I žao mi je što vam moram reći da on nikako ne može biti čovek koga tražite. Vidite her Krebs nije imao ni braće ni sestara. Uopšte nije imao porodicu. Kad je najzad dospeo u položaj da može izdržavati ženu i decu više nije bio... Sveštenik utihnu. Kako ovo da pažljivo sročim? Više nije bio tako dobra prilika. Godine su ostavile trag na njemu. Je li ikad govorio o svojoj porodici? Gabrijel zastade pa dodade: Ili ratu? Sveštenik nabra čelo. Bio sam mu ispovednik i prijatelj monsieur Duran. Razgovarali smo o mnogim stvarima u godinama pre njegove smrti. Her Krebs je kao i mnogi njegovi savremenici video mnoge smrti i razaranja. Takoñe je počinio dela kojih se duboko stideo i za koje je tražio oprost. I vi ste mu taj oprost dali? Dao sam mu mir monsieur Duran. Čuo sam njegovu ispovest zadao pokoru. U okvirima katoličke vere pripremio sam njegovu dušu za susret s Hristom. No da li ja običan sveštenik iz seoske parohije zaista posedujem moć da za takve grehe dam oprost? Čak ni sam nisam u to siguran. Smem li da vas pitam o čemu ste razgovarali? pokuša Gabrijel. Znao je da je na klizavom teološkom tlu i očekivao je odgovor koji je dobio. Mnogi moji razgovori sa her Krebsom voñeni su pod pečatom ispovesti. Ostali su voñeni pod pečatom prijateljstva. S moje strane ne bi bilo u redu da sada vama prenosim prirodu tih razgovora. Ali on je umro pre dvadeset godina. Čak i mrtvi imaju pravo na privatnost. Gabrijel je čuo glas svoje majke uvodnu rečenicu njenog svedočenja: Neću ispričati sve što sam videla. Ne mogu. Barem toliko dugujem mrtvima. Moglo bi mi pomoći da ustanovim je li taj čovek moj ujak Otac Morales se razoružavajuće osmehnu. Ja sam običan seoski sveštenik monsieur Duran ali nisam baš sasvim budala. Takoñe svoje parohijane veoma dobro poznajem. Verujete li zaista da ste prva osoba koja je ovamo došla pretvarajući se da traži izgubljenog roñaka? Sasvim sam siguran da Oto Krebs nikako ne može biti vaš ujak. Nisam toliko siguran da ste vi zaista Rene Diran iz Montreala. A sad izvinite me. Kad je zakoračio Gabrijel mu dodirnu ruku. Hoćete li mi makar pokazati njegov grob? Sveštenik uzdahnu pa pogleda u prozore s vitražima. Postali su sasvim tamni. Mrak je reče. Dajte mi trenutak. Prošao je pored oltara i nestao u sakristiji. Trenutak kasnije se pojavio noseći veliku baterijsku lampu odeven u bledožućkastu vetrovku. Poveo ih je napolje kroz bočni ulaz pa niz pošljunčanu stazu izmeñu crkve i župnog dvora. Na kraju staze se nalazila mala natkriljena kapija. Otac Morales podiže rezu upali baterijsku lampu i uvede ih u groblje. Gabrijel je pored sveštenika hodao po uskoj stazi zarasloj u korov. Kjara je išla korak iza njih.

Jeste li mu vi obavili pogrebni obred oče Morales? Jesam naravno. U stvari morao sam sve sam da pripremim. Nije imao ko drugi. Mačka skliznu iza grobne oznake i stade pred njih na stazu a oči joj kao dva žuta svetionika zasjaše na svetlosti sveštenikove lampe. Otac Morales viknu na nju i mačka nestade u visokoj travi. Približili su se šumarku u dnu groblja. Sveštenik skrenu ulevo i povede ih kroz travu visoku do kolena. Ovde je staza bila preuska da bi hodali rame uz rame pa su se kretali jedno za drugim Kjara oslanjajući se na Gabrijelovu ruku. Primaknuvši se kraju jednog reda nadgrobnih spomenika otac Morales zastade i uperi lampu pod uglom od četrdeset pet stepeni. Snop svetlosti pade na jednostavnu nadgrobnu ploču sa imenom Ota Krebsa. Pisalo je daje roñen 1913. a umro 1983. Iznad imena je ispod malog ovalnog stakla izgrebanog i dotrajalog stajala fotografija. GABRIJEL čučnu i obrisavši sloj fine prašine zagleda se u lice. Fotografija je očigledno snimljena mnogo pre njegove smrti jer je čovek na slici bio sredovečan možda u poznim četrdesetim. Gabrijel je u jedno bio siguran. Ovo nije bilo lice Eriha Radeka. Pretpostavljam da to nije vaš ujak monsieur Duran? Jeste li sigurni da je ovo njegova fotografija? Jesam naravno. Lično sam je našao u sefu u kojem je bilo malo njegovih ličnih stvari. Pretpostavljam da mi ne biste dozvolili da ih pogledam? Više nisu u mom posedu. A čak i da jesu... Ne završivši misao otac Morales pruži Gabrijelu baterijsku lampu. Sada ču vas napustiti. Ja mogu da se snañem i bez lampe. Budite ljubazni pa je ostavite na ulazu u župni dvor kad budete odlazili. Drago mije da sam vas upoznao monsieur Duran. S tim recima se okrenu i nestade meñu nadgrobnim spomenicima. Gabrijel pogleda Kjaru. Trebalo bi da bude Radekova slika. Radek je otišao u Rim i pribavio pasoš Crvenog krsta pod imenom Oto Krebs. Krebs je 1948. otišao u Damask a zatim 1963. emigrirao u Argentinu. Krebs se prijavio argentinskoj policiji u ovom okrugu. Ovo bi morao biti Radek. Što znači? Neko drugi je otišao u Rim predstavljajući se kao Radek. Gabrijel pokaza na fotografiju na nadgrobnom spomeniku. To je uradio ovaj čovek. Ovo je Austrijanac koji je otišao u Animu i zatražio pomoć od biskupa Hudala. Radek je negde drugde verovatno se još krije u Evropi. Zašto bi se inače toliko trudio? Želeo je da ljudi veruju kako je odavno umro. A u slučaju da ga iko ikad bude tražio pratiće trag od Rima do Damaska i Argentine i naći pogrešnog čoveka Ota Krebsa skromnog hotelskog radnika koji je jedva sakupio dovoljno novca da kupi nekoliko jutara zemlje pored čileanske granice. I dalje imaš jedan veliki problem reče Kjara. Ne možeš dokazati daje Ludvig Vogel zapravo Erih Radek.

Polako jedno po jedno reče Gabrijel. Učiniti da neko nestane nije baš jednostavno. Radeku je pomoć bila neophodna. Za ovo mora znati još neko. Da ali je li još živ? Gabrijel se uspravi i pogleda prema crkvi. Video se obris zvonika. Zatim primeti kako kroz nadgrobne spomenike neko ide prema njima. Najpre je pomislio da je to otac Morales; ali je kad se muškarac približio shvatio da je neko drugi. Sveštenik je bio omalen i mršav. Ovaj čovek je bio zdepast i snažno grañen brzog i lakog koraka kojim se bez teškoća spuštao niz brežuljak mimo grobnih oznaka. Gabrijel podiže baterijsku lampu i uperi svetlost u njega. Nakratko mu je video lice pre no što ga je muškarac zaklonio velikom šakom ćelav s naočarima guste sedocrne obrve. Gabrijel iza sebe začu šumove. Okrenu se i uperi svetlost ka drveću uz obod groblja. Dva muškarca u tamnoj odeći trkom su izlazila iz šumarka s malim automatima u rukama. Gabrijel još jednom osvetli muškarca koji je prilazio izmeñu nadgrobnih spomenika i ugleda kako iz jakne izvlači oružje. U tom trenutku čovek se iznenada ukopa u mestu. Pogled mu nije bio uprt u Gabrijela i Kjaru već u onu dvojicu koja su izašla iz šumarka. Nepomično je stajao ne duže od sekunde a onda naglo skloni oružje okrenu se i potrča u suprotnom smeru. Kad se Gabrijel ponovo okrenuo dvojica s automatima su bila udaljena metardva i svom snagom trčala na njih. Prvi se sudario s Gabrijelom i pri tom ga oborio na tvrdu grobljansku zemlju. Kjara je uspela da zaštiti lice kad je drugi na nju naleteo i oborio je. Gabrijel je osetio kako mu šaka u rukavici zatvara usta a zatim i vreo dah napadača u uvetu. Opusti se Alone meñu prijateljima si. Govorio je engleski s američkim naglaskom. Ne otežavaj nam ovo. Gabrijel smaknu ruku s usta i pogleda napadača u oči. Ko ste vi? Možeš nas smatrati anñelima čuvarima. Čovek koji vam je prilazio je profesionalni asasin i hteo je oboje da vas ubije. A šta ćete vi s nama da uradite? Napadači pomogoše Gabrijelu i Kjari da ustanu i povedoše ih s groblja u šumarak. TREĆI DEO REKA PEPELA PUERTO BLEST ARGENTINA ŠUMA SE OD OBODA groblja oštro spuštala u prazninu mračnog tesnaca. S naporom su silazili niz strmu padinu pažljivo koračajući izmeñu drveća. Veče je bilo bez mesečine mrak potpun. Hodali su jedno za drugim jedan Amerikanac na

čelu za njim Gabrijel i Kjara a na kraju drugi Amerikanac. Amerikanci su nosili naočari pomoću kojih su mogli da vide u mraku. Kretali su se po Gabrijelovom mišljenju kao elitni vojnici. Stigli su do malog dobro sakrivenog logora crni šator crne vreće za spavanje ni traga od vatre ili ureñaja za kuvanje. Gabrijel je razmišljao otkad su ovde koliko već osmatraju groblje. Ne dugo sudeći po neobrijanim licima. Četrdeset osam sati možda i manje. Amerikanci počeše da se pakuju. Gabrijel je ponovo pokušao da ustanovi ko su i za koga rade. Umesto odgovora dobio je umorne osmehe i kamenu tišinu. Za svega nekoliko minuta su rasformirali logor i uništili svaki trag svoga prisustva. Gabrijel se ponudio da ponese jedan od paketa. Amerikanci su odbili. Ponovo su krenuli. Posle deset minuta stajali su u dnu tesnaca u stenovitom koritu potoka. Čekalo ih je vozilo sakriveno ispod kamuflažnog platna i borovih grana. Bio je to stari rover s rezervnom gumom pričvršćenom na haubi i metalnim rezervnim kantama benzina u zadnjem delu. Amerikanci su odredili kako će sedeti Kjara napred Gabrijel pozadi s pištoljem uperenim u stomak u slučaju da iznenada izgubi veru u namere svojih spasilaca. Nekoliko kilometara su se truckali po koritu potoka pljuskajući po plitkoj vodi a zatim skrenuli na zemljanu stazu. Malo kasnije su izašli na autoput koji je vodio iz Puerto Blesta. Amerikanac skrenu desno prema Andima. Idete ka Čileu primeti Gabrijel. Amerikanci se nasmejaše. Deset minuta docnije granica: jedan čuvar drhti u stražarnici od opeke. Rover projuri preko granice i ne usporivši i krenu niz Ande ka Pacifiku. NA SEVERNOM kraju zaliva Ankud leži Porto Mont letovalište i luka u koju svraćaju brodovi za krstarenje. Odmah izvan grada je aerodrom čija je pista dovoljno dugačka i za mlazni avion tipa Gulfstream G500. Upravo je takav upaljenih motora čekao pred hangarom kad je rover stigao. Sedokosi Amerikanac je stajao na ulazu. Gabrijelu i Kjari je poželeo dobrodošlicu u avion a sebe predstavio ne baš uverljivo kao gospodina Aleksandra. Pre no što se smestio u udobno kožno sedište Gabrijel upita kuda idu. Idemo kući gospodine Alon. Predlažem da vi i vaša prijateljica pokušate da se odmorite. Dug je let. ČASOVNIČAR JE telefonirao u Beč iz svoje hotelske sobe u Bariločeu. Jesu li mrtvi? Bojim se da nisu. Šta se dogodilo? Da budem sasvim iskren odgoy9ri Časovničar jebiga pojma nemam. PLEJNSVIRDŽINIJA SIGURNA KUĆA se nalazi u kutku virdžinijske zemlje čuvene po konjima gde se bogatstvo i povlastice susreću sa surovom zbiljom seoskog južnjačkog života. Do nje se dolazi krivudavim talasastim drumom okruženim trošnim

ambarima i kućama sklepetanim od dasaka u čijim dvorištima stoje pokvareni automobili. Na ulazu se nalazi kapija koja upozorava daje imanje u privatnom vlasništvu ali se ne spominje daje strogo govoreći to zapravo državni posed. Pošljunčana staza duga je gotovo kilometar i po. Zdesna je gusta šuma sleva pašnjak s ogradom. Ova ograda je gotovo izazvala sablazan lokalnih zanatlija kad je vlasnik za njenu izgradnju unajmio preduzeće koje nije iz mesta. Na pašnjaku su živela dva crvenkastosmeña konja koja su govorile su šaljivdžije iz Agencije kao i svi ostali službenici jednom godišnje prolazili poligrafski test kako bi se proverilo jesu li otišli na drugu stranu ma šta ta druga strana bila. Kuća u kolonijalnom stilu nalazila se na najvišoj tački imanja okružena visokim senovitim drvećem. Imala je krov od bakra i dve verande. Opremljena je rustično i udobno i bila pravo mesto za saradnju i druženje. Ovde su odsedale delegacije iz prijateljskih službi. Takoñe i ljudi koji su izdali svoju zemlju. Poslednji je bio Iračanin koji je pomagao Sadamu u pokušaju da napravi nuklearnu bombu. Njegova supruga se nadala stanu u čuvenoj zgradi Votergejt i sve vreme boravka ogorčeno je jadikovala. Njegovi sinovi su zapalili ambar. Uprava je bila presrećna kad su otišli. Tog popodneva je po pašnjaku napadao nov sneg. Krajolik čije se boje nisu mogle videti kroz vrlo zatamnjene prozore glomaznog džipa Gabrijelu je delovao kao skica napravljena ugljenom. Aleksandar koji se izvalio na prednje sedište odjednom se trgnuo iz sna. Zevnuo je i zaškiljio gledajući u ručni sat a zatim se namrštio shvativši da mu sat ne pokazuje lokalno vreme. Upravo je Kjara koja je sedela pored Gabrijela spazila ćelavog muškarca sličnog stražaru koji je stajao pored ograde na gornjoj verandi. Gabrijel se nagnu preko zadnjeg sedišta da ga pogleda. Šamron podiže ruku i zadrža je tako načas pa se okrenu i nestade u kući. Dočekao ih je u ulaznom hodniku. Pored njega je stajao vitak muškarac u somotskim pantalonama i džemperu na raskopčavanje sedih kovrdža i sedih brkova. Smeñe oči su mu bile spokojne a stisak ruke hladan i kratak Izgledao je kao profesor fakulteta ili možda klinički psiholog. Nije bio nijedno ni drugo. U stvari bio je zamenik direktora za operacije Centralne obaveštajne agencije i zvao se Adrijan Karter. Nije delovao zadovoljno ali s obzirom na trenutno stanje u svetu retko je i bio. Pozdravili su se oprezno kako su ljudi iz sveta tajni skloni da čine. Oslovljavali su se pravim imenima pošto su se svi meñusobno poznavali a upotreba njihovih radnih imena susretu bi dala atmosferu farse. Karterov spokojni pogled pao je načas na Kjaru kao da je ona nezvani gost za koga će se dodatno morati naći mesto. Nije ni pokušao da prikrije neodobravanje. Nadao sam se da će u ovome učestvovati samo stariji službenici reče Karter. Govorio je tiho da bi ga čuo čovek je morao biti nepomičan i slušati pažljivo. Takoñe sam se nadao da će pristup podacima koje treba da podelim s vama biti ograničen. Ona je moj partner reče Gabrijel. Zna sve i ostaće sa nama.

Karterov pogled polako s Kjare preñe na Gabrijela. Posmatramo vas već izvesno vreme tačnije od vašeg dolaska u Beč. Naročito nam se dopala vaša poseta kafeu Central. Onako se licem u lice obratiti Vogelu bilo je ravno dobroj pozorišnoj predstavi. Zapravo Vogel se obratio meni. Tipično za Vogela. Ko je on? Ti si taj koji je tragao. Zašto ti meni ne kažeš? Verujem daje SS ubica po imenu Erih Radek i vi ga iz nekog razloga štitite. Ako moram da pogañam razlog rekao bih da je bio vaš agent. Karter položi ruku Gabrijelu na rame. Doñi reče. Očigledno vreme je da razgovaramo. LAMPA UPALJENA u dnevnoj sobi bacala je senke. U ognjištu je gorela velika vatra a na stočiću uza zid bila postavljena uobičajena posuda s kafom. Karter je sebi sipao kafu i poput profesora se smestio u izdvojenu fotelju. Gabrijel i Kjara se seli na sofu a Šamron večiti stražar pred kojim je duga noć koračao je po prostoriji. Želim da ti ispričam priču Gabrijele započe Karter. To je priča o zemlji koja je uvučena u rat u kojem nije htela da se bori o zemlji koja je pobedila najveću vojsku koju je svet video samo da bi se za svega nekoliko meseci našla u oružanom ćorsokaku sa svojim bivšim saveznikom Sovjetskim Savezom. Istini za volju usrali smo se bili od straha. Vidiš pre rata nismo imali obaveštajnu službu u svakom slučaju ne pravu. Do ñavola vaša služba postoji koliko i naša. Pre rata su naše obaveštajno delovanje u Sovjetskom Savezu predstavljala dvatri momka sa Harvarda i teleprinter. Kad smo se odjednom zatekli licem u lice sa ruskim baukom ništa pod milim bogom o njemu nismo znali. Njegove jake strane slabosti namere. Štaviše nismo ni znali kako da ih saznamo. Unapred je zaključeno da predstoji još jedan rat. A šta smo mi imali? Gotovo ništa. Nismo imali ni mrežu ni agente. Ništa. Bili smo izgubljeni lutali po pustinji. Bila nam je potrebna pomoć. Tada se na horizontu pojavio Mojsije čovek koji će nas povesti preko Sinaja u Obećanu zemlju. Šamron je načas zastao da kaže ime tog Mojsija general Rajnhard Gelen šef Istočnog ogranka nemačkog generalštaba za strane vojske. Hitlerov glavni špijun na ruskom frontu. Vodi ovog čoveka na piće. Karter glavom pokaza na Šamrona. Gelen je spadao u nekolicinu ljudi koji su imali muda da Hitleru kažu istinu o pohodu na Rusiju. Hitler je na njega toliko besneo da je pretio kako će ga zatvoriti u ludnicu. Kako se kraj bližio Gelen je odlučio da spašava svoju kožu. Naredio je svom osoblju da arhivu Generalštaba sakupljenu o Sovjetskom Savezu prebaci na mikrofilmove i materijal zapečati u nepromočive burice. Burici su zakopani u planinama Bavarije i Austrije a potom su se Gelen i njegovo visoko osoblje predali timu Kontraobaveštajne službe. A vi ste ga dočekali raširenih ruku reče Šamron.

I ti bi isto uradio Ari. Karter je prekrstio ruke i načas se zagledao u vatru. Gabrijel ga je bezmalo čuo kako u sebi broji do deset i suspreže bes. Gelen je bio odgovor na naše molitve. Čovek je radni vek proveo špijunirajući Sovjetski Savez a sada je tome i nas trebalo da nauči. Doveli smo ga u ovu zemlju i smestili nekoliko kilometara odavde u Fort Hant. Čitava američka bezbednosna elita jela mu je iz ruke. Rekao nam je ono što smo hteli da čujemo. Staljinizam je zlo kojem nema premca u ljudskoj istoriji. Staljin je nameravao da zemlje zapadne Evrope uruši iznutra a onda i vojno krene na njih. Imao je globalne ambicije. Ne bojte se rekao nam je Gelen. Ja imam mreže ja imam spavače' i ćelije koje su ostale pošto su svi otišli. Znam sve što se može znati o Staljinu i njegovim sledbenicima. Zajedno ćemo ga zdrobiti. Karter ustade i priñe stolu da naspe svezu kafu. Gelen je u Fort Hantu deset meseci bio u centru pažnje. Tražio je mnogo kad se pogañao a moji prethodnici su bili toliko opčinjeni da su pristali na sve njegove zahteve. Organizacija Gelen je roñena. Preselio se u zidom opasano imanje nedaleko od Pulaha u Nemačkoj. Finansirali smo ga davali mu direktive. Vodio je Organizaciju i angažovao agente. Organizacija je na kraju postala pravi produžetak Agencije. Karter se noseći kafu vratio u fotelju. Očigledno pošto je prvenstveni cilj Organizacije Gelen bio Sovjetski Savez general je angažovao ljude koji su tamo već imali iskustvo. Jedan od ljudi koje je želeo bio je pametni energični mladi čovek po imenu Erih Radek Austrijanac koji je bio šef SDa u Ukrajinskom komesarijatu Rajha. U to vreme smo Radeka držali u logoru za internirana lica u Manhajmu. Osloboñen je i predat Gelenu pa se uskoro našao iza zidina sedišta Organizacije u Pulahu i obnavljao svoju staru mrežu unutar Ukrajine. Radek je bio u SDu reče Gabrijel. SS SD i Gestapo su proglašeni za kriminalne organizacije posle rata i svi njihovi pripadnici morali su smesta biti uhapšeni a vi ste Gelenu ipak dozvolili da ga angažuje. Karter lagano klimnu glavom kao kad učenik tačno odgovara na pitanje ali ne shvata veći važniji smisao. U Fort Hantu se Gelen zavetovao da neće angažovati bivše pripadnike SSa SDa i Gestapoa ali to je bilo obećanje na papiru a mi nismo ni očekivali da će ga Gelen ispuniti. Jeste li znali da je Radek povezan s aktivnostima Ajnzacgrupen jedinica u Ukrajini? upita Gabrijel. Jeste li znali da je ovaj pametni energični mladi čovek pokušao da prikrije najveći zločin u istoriji? Karter odmahnu glavom. Opseg nemačkih zverstava u to vreme nije bio poznat. Za pojam Aktion 1005 niko nije čuo a Radekov SS dosije nije sadržao podatke o premeštaju u Ukrajinu. Za Rajh je Aktion 1005 bio strogo poverljivo pitanje a strogo poverljiva pitanja nisu se stavljala na papir. Ali gospodine Karter reče Kjara valjda je general Gelen morao biti upoznat s Radekovim radom? Karter nabra čelo kao da je iznenañen što Kjara ume da govori. Možda i jeste ali

sumnjam da bi to uticalo na Gelenovo mišljenje. Radek nije bio jedini bivši esesovac koji je na kraju radio za Organizaciju. Za nju je radilo još najmanje njih pedeset uključujući neke poput Radeka koji su povezani sa Konačnim rešenjem. Bojim se da to nije mnogo uticalo na mišljenje Gelenovih poslodavaca reče Šamron. Odgovara im svako kopile samo da je antikomunista. Zar to nije bilo jedno od vodećih načela Agencije u vezi s regrutovanjem agenata koji su radili za vreme Hladnog rata? Po ozloglašenim recima Ričarda Helmsa: 'Mi nismo izviñači. Da smo želeli da budemo izviñači bili bismo u Izviñačkom savezu.' Gabrijel reče: Ne zvučiš kao strašno potresen Adrijane. Teatralnost mi nije jača strana Gabrijele. Ja sam profesionalac kao ti i ovaj tvoj legendarni šef. Ja se bavim stvarnim svetom a ne svetom kakav bih voleo da bude. Ja se ne izvinjavam zbog postupaka svojih prethodnika baš kao što se ti i Šamron ne izvinjavate zbog svojih. Obaveštajne službe ponekad moraju koristiti usluge loših ljudi kako bi ostvarili dobre ciljeve stabilniji svet bezbednost otadžbine zaštitu dragocenih prijatelja. Ljudi koji su odlučili da zaposle Rajnharda Gelena i Eriha Radeka igrali su igru koja postoji otkako je sveta igru koja se zove realpolitik i igrali su je dobro. Ne bežim od njihovih postupaka a sasvim sigurno neću dozvoliti da ih od svih ljudi ti osuñuješ. Gabrijel se nagnu napred prekrštenih ruku laktovima oslonjen na kolena. Osećao je vrelinu vatre na licu. Ona je samo raspirila njegov bes. Nije isto kad se loši ljudi koriste kao izvori i kad se angažuju kao obaveštajni oficiri. A Erih Radek nije bio običan ubica već masovni krvnik. Radek nije bio neposredno umešan u istrebljenje Jevreja već u dogañaje posle zločina. Kjara je vrtela glavom i pre no što je Karter dovršio rečenicu. On se namršti. Očito je počeo da žali što je uključena u raspravu. Želite da osporite nešto što sam rekao gospoñice Zoli? Da želim reče. Očigledno ne znate mnogo o Aktion 1005. Koga mislite da je Radek koristio da otvori one masovne grobnice i uništi leševe? Sta mislite da je uradio s njima nakon što je posao obavljen? U tišini koja je nastupila ona objavi presudu. Erih Radek je masovni ubica a vi ste ga zaposlili kao špijuna. Karter lagano klimnu glavom kao da predaje utakmicu na poene. Šamron otpozadi priñe sofi i stavi ruku na Kjarino rame obuzdavajući je. Zatim pogleda Kartera i zatraži objašnjenje za Radekovo lažno bekstvo iz Evrope. Činilo se daje Karteru nova tema donela olakšanje. Ah da reče bekstvo iz Evrope. Ovde postaje zanimljivo. ERIH RADEK je ubrzo postao najvažniji zamenik generala Gelena. Želeći da svog blistavog štićenika zaštiti od hapšenja i sudskog progona Gelen i njegovi američki šefovi stvorili su mu novi identitet Ludvig Vogel Austrijanac koga je Vermaht regrutovao i koji je poslednjih dana rata nestao. Radek je dve godine živeo u Pulahu pod imenom Vogel i činilo se da je njegov novi identitet

neprobojan. To se promenilo 1947. sa početkom Slučaja broj 9 u docnijem nirnberškom procesu sudskog postupka za Ajnzacgrupen. Radekovo ime se stalno pominjalo za vreme suñenja kao i šifra tajne operacije uništavanja dokaza o ubistvima Ajnzacgrupen jedinica Aktion 1005. Gelen se uznemirio reče Karter. Radek je zvanično voden kao nestalo lice i Gelen je želeo da tako i ostane. Pa ste u Rim poslali čoveka koji se predstavio kao Radek reče Gabrijel i potrudili se da ostavite dovoljno tragova koji će svakoga ko ga bude tražio odvesti na krivi put. Upravo tako. Šamron i dalje hodajući po prostoriji upita: Zašto ste koristili Vatikanski put umesto svog Pacovskog kanala? Misliš na Pacovski kanal Kontraobaveštajne službe? Šamron načas sklopi oči i klimnu glavom. Pacovski kanal Kontraobaveštajne službe korišćen je uglavnom za ruske dezertere. Da smo Radeka poslali tim putem obelodanilo bi se da radi za nas. Upotrebili smo Vatikanski put kako bi bio uverljiviji kao nacistički ratni zločinac koji beži od savezničke pravde. Mudro od vas Adrijane. Izvini što sam te prekinuo. Molim te nastavi. Radek je nestao reče Karter. Organizacija je povremeno dopunjavala priču o njegovom bekstvu proturajući raznim lovcima na naciste lažne glasine da je viñen da se krije po prestonicama Južne Amerike. Živeo je u Pulahu naravno i radio za Gelena pod imenom Ludvig Vogel. Bedno promrmlja Kjara. To je bilo 1948 reče Karter. Tada je bilo drugačije. Nirnberška suñenja su okončana i sve strane su izgubile zanimanje za dalji sudski progon. Nacistički lekari su se vratili svom poslu. Nacistički su teoretičari ponovo predavali na univerzitetima. Nacističke sudije su opet bile u sudnicama. A nacistički masovni ubica po imenu Erih Radek sada je bio značajan američki agent kome je bila potrebna zaštita reče Gabrijel. Kad se vratio u Beč? Konrad Adenauer je 1956. Organizaciju pretvorio u zvaničnu obaveštajnu službu Zapadne Nemačke Bundesnachrichtendienst poznatiji kao BND. Erih Radek sada poznat kao Ludvig Vogel ponovo je radio za nemačku vladu. U Beč se vratio 1965. kako bi napravio mrežu i postarao se da zvanična neutralnost nove austrijske vlade i dalje naginje prema NATOu i Zapadu. Vogel je bio zajednički BNDCIA projekat. Zajedno smo radili na njegovom lažnom identitetu. Doterali smo njegov dosije u Državnom arhivu. Stvorili smo mu kompaniju kojom će upravljati Trgovinsku i investicionu korporaciju Dunavskog basena i obezbeñivali mu dovoljno posla da preduzeće bude uspešno. Vogel je bio sposoban poslovni čovek pa je uskoro profit Korporacije finansirao sve naše austrijske mreže. Ukratko Vogel nam je bio jedna od najvažnijih dragocenosti u Austriji i jedna od najvećih u Evropi. Bio je vrhunski špijun. Kad je srušen Berlinski zid njegov posao je okončan. Takoñe je i ostario.

Prekinuli smo odnos zahvalili mu na dobro obavljenom poslu i rastali se. Karter podiže ruke. I tu se bojim se priča završava. Ali to nije istina Adrijane reče Gabrijel. Inače ne bismo bili ovde. Misliš na optužbe koje je Maks Klajn izneo protiv Vogela? Znao si za to? Vogel nas je upozorio da bismo mogli imati situaciju u Beču. Tražio je da posredujemo i zataškamo optužbe. Obavestili smo ga da to ne možemo učiniti. Pa je stvar uzeo u svoje ruke. Hoćeš da kažeš da je Vogel naredio da se postavi bomba u Ratnim odštetama i istragama? Takoñe hoću da kažem i da je naredio ubistvo Maksa Klajna kako bi ga ućutkao. Karter načas zastade pre no što je odgovorio. Ako je Vogel umešan radi preko toliko posrednika i predstavnika da nikada nećeš uspeti da mu prikačiš optužbu. Osim toga eksplozija bombe i smrt Maksa Klajna austrijska su pitanja a ne izraelska i nijedan austrijski tužilac neće protiv Ludviga Vogela pokrenuti istragu o ubistvu. To je šlepa ulica. Njegovo ime je Radek Adrijane a ne Vogel a pitanje je zašto. Zašto je Radeka toliko zabrinula istraga Elija Lavona da je pribegao ubistvu? Čak i da su Eli i Maks Klajn mogli nesumnjivo dokazati da je Vogel zapravo Erih Radek austrijski državni tužilac ga nikad ne bi izveo na suñenje. Prestar je. Previše je vremena prošlo. Nema svedoka nikoga izuzev Klajna a Radek nikako ne bi bio osuñen u Austriji na osnovu reci jednog starog Jevrejina. Dakle zašto pribegavati nasilju? Izgleda mi da imaš teoriju. Gabrijel pogleda preko ramena i promrmlja nekoliko reći Šamronu na hebrejskom. Šamron mu pruži fasciklu u kojoj je bio sav materijal koji je Gabrijel prikupio za vreme istrage. Gabrijel je otvori i izvadi jedan jedini predmet fotografiju koju je uzeo iz Radekove kuće u Salckamergutu Radek sa ženom i tinejdžerom. Stavio ju je na sto i okrenuo je kako bi je Karter video. Karter pogleda fotografiju pa Gabrijela. Ko je ona? upita Gabrijel. Njegova žena Monika. Kad se njome oženio? Za vreme rata odgovori Karter u Berlinu. U njegovom dosijeu se nigde ne spominje brak koji je odobrio SS. Mnogo toga nije dospelo u Radekov SS dosije. A posle rata? Nastanila se u Pulahu pod svojim pravim imenom. Dete je roñeno 1949. Kad se Vogel vratio u Beč general Gelen je smatrao da nije bezbedno da Monika i njihov sin otvoreno idu s njim a nije ni Agencija. Za nju je ureñen brak sa čovekom koji je radio u Vogelovoj mreži. Živela je u Beču u kući iza Vogelove. On ih je posećivao uveče. Na kraju su sagradili prolaz izmeñu kuća tako da su se Monika i dečak mogli slobodno kretati izmeñu dva stana ne plašeći se da će ih

otkriti. Nikad nismo znali ko osmatra. Rusima bi bilo veoma drago da su ga kompromitovali i preobratili. Kako se dečak zvao? Peter. A agent za koga se Monika Radek udala? Molim te Adrijane reci nam kako se on zove. Mislim da već znaš kako se zove Gabrijele. Karter oklevajući zastade pa reče: Njegovo ime je Mecler. Peter Mecler čovek koji treba da postane kancelar Austrije sin je nacističkog ratnog zločinca koji se zove Erih Radek a Eli Lavon je nameravao da obelodani tu činjenicu. Čini se da je tako. Meni to zvuči kao motiv za ubistvo Adrijane. Bravo Gabrijele reče Karter. Ali šta možeš da učiniš u vezi s tim? Da ubediš Austrijance da podnesu tužbu protiv Radeka? Srećno! Da obelodaniš da je Peter Mecler Radekov sin? Ako to uradiš takoñe ćeš otkriti činjenicu daje Radekbio naš čovek u Beču. To će Agenciji naneti veliku sramotu u javnosti u vreme kad je uključena u globalnu kampanju protiv sila koje žele da unište moju zemlju / tvoju. To će takoñe dovesti do velikog zahlañenja u odnosima tvoje službe i moje u trenutku kada vam je naša podrška očajnički potrebna. Meni to zvuči kao pretnja Adrijane. Ne već samo dobar savet uzvrati Karter. To je realpolitik. Ostavi se toga. Okreni glavu. Sačekaj da on umre i zaboravi da se to ikada dogodilo. Ne reče Šamron. Karterov pogled s Gabrijela preñe na Šamrona. Zašto sam znao da će to biti tvoj odgovor? Zato što sam ja Šamron a ja nikad ne zaboravljam. Onda pretpostavljam da treba da nañemo način na koji ćemo resiti situaciju a koji moju službu neće odvući u nužnik istorije. Karter pogleda na sat. Kasno je. Ja sam gladan. Hajde da jedemo. NAREDNOG SATA uz pečenu pačetinu i divlji pirinač u trpezariji osvetljenoj svećama nije pominjano ime Eriha Radeka. Šamron je uvek govorio kako ovakve poslove prati ritual ritam koji se ne srne prekidati ni požurivati. Postoji vreme za stroge pregovore i vreme da se opusti i uživa u društvu saputnika koji kad se sve uzme u obzir obično vodi računa o vašim interesima. I tako je uz veoma blagi Karterov podsticaj Šamron za večerom dobrovoljno preuzeo ulogu zabavljača. Nakratko je igrao ulogu koja se od njega očekivala. Pričao je kako se noću prelazilo na neprijateljsko tle o ukradenim tajnama i uništenim neprijateljima o krahovima i nevoljama koje prate svaku karijeru pogotovo kad je duga i promenljiva kao Šamronova. Karter je očaran spustio viljušku i ogrejao ruke na Šamronovoj vatri. Sa svog mesta u dnu stola Gabrijel je ćutke posmatrao susret. Znao je da je svedok vrbovanja a savršeno vrbovanje kako je Šamron uvek govorio u suštini je savršeno zavoñenje. Počinje pomalo

kao flert otkrivanje osećanja o kojima je bolje ne govoriti. Tek kad je tle sasvim pripremljeno sadi se seme izdaje. Uz vruću pitu od jabuka i kafu Šamron više nije pričao o svojim podvizima već o sebi detinjstvu u Poljskoj žaoki žestokog poljskog antisemitizma dolasku olujnih oblaka preko granice nacističke Nemačke. Moji otac i majka su 1936. odlučili da iz Poljske odem u Palestinu kazao je Šamron. Oni će ostati s moje dve starije sestre i sačekati da vide hoće li se stanje poboljšati. Kao i mnogi drugi i oni su predugo čekali. Septembra 1939. na radiju smo čuli da su Nemci zauzeli Poljsku. Znao sam da više nikad neću videti svoju porodicu. Šamron načas zaćuta. Dok je pripaljivao cigaretu ruke su mu blago podrhtavale. Njegov usev je zasejan. Njegov zahtev iako neizrečen bio je jasan. On iz ove kuće neće izaći a da Eriha Radeka nema u šaci a Adrijan Karter će mu u tome pomoći. KAD SU SE VRATILI u dnevnu sobu da započnu noćni deo sastanka ispred sofe je na stočiću za kafu stajao magnetofon. Smestivši se opet u fotelju pored vatre Karter je napunio lulu engleskim duvanom. Kresnuo je šibicu i držeći lulu u zubima glavom pokazao prema magnetofonu i zamolio Gabrijela da ga uključi. Gabrijel pritisnu dugme. Dva muškarca započeše razgovor na nemačkom jedan s naglaskom Švajcarca iz Ciriha a drugi s bečkim. Gabrijel je prepoznao glas čoveka iz Beča. Čuo ga je pre nedelju dana u kafeu Central. Glas je pripadao Erihu Radeku. Sa današnjim danom na računu je ukupno dve i po milijarde dolara. Otprilike jedna milijarda u gotovini pola u dolarima a pola u evrima. Ostatak novca je uložen uobičajeno u hartije od vrednosti i obveznice a znatan iznos u nekretnine... DESET MINUTA DOCNIJE Gabrijel je isključio magnetofon. Karter je sadržaj lule istresao u kamin i lagano stavljao novi duvan. Ovaj razgovor se vodio prošle nedelje u Beču reče Karter. Bankar se zove Konrad Beker. Iz Ciriha je. A račun? upita Gabrijel. Posle rata se hiljade odbeglih nacista krilo po Austriji. Sa sobom su doneli plen nacističke pljačke vredan nekoliko stotina miliona dolara zlato gotovinu umetnička dela nakit srebrninu ćilime i tapiserije. Sve je bilo sakriveno u Alpima. Mnogi od ovih nacista želeli su da ožive Rajh i želeli su da im ova opljačkana sredstva u tome pomognu. Malobrojni su shvatili da su Hitlerovi zločini toliko veliki da će morati da stasa najmanje čitav jedan naraštaj pre no što nacionalsocijalizam opet bude politički održiv. Odlučili su da veliki iznos novca stave u cirišku banku i za račun dali jedinstvena uputstva. Račun može aktivirati jedino pismo austrijskog kancelara. Vidite oni su verovali da je revolucija započela u Austriji sa Hitlerom i da će Austrija biti izvor njene obnove. U početku su petorici ljudi povereni broj računa i lozinka. Od njih su četvorica umrla. Kad se peti razboleo potražio je nekoga ko će postati opunomoćenik.

Eriha Radeka. Karter klimnu glavom i zastade da pripali lulu. Radek će sada dobiti svog kancelara ali nikad neće videti ni novčić od tog plena. Za račun smo saznali pre nekoliko godina. Jedno je zatvoriti oči pred njegovom prošlošću 1945 ali nismo hteli da mu dozvolimo da oslobodi račun sa dve i po milijarde vrednim plenom opljačkanim za vreme holokausta. Diskretno smo stupili u vezu sa her Bekerom i njegovom bankom. Radek to još ne zna ali nikad neće videti ni delić tog novca. Gabrijel premota traku pa je ponovo pusti: Vaši drugovi su bili izdašni prema onima koji im pomažu u ovom poslu. Ali bojim se da ima nekih neočekivanih... komplikacija. Kakvih komplikacija? Izgleda da su neki od onih koji treba da dobiju novac nedavno umrli pod tajanstvenim okolnostima... STOP. Gabrijel upitno pogleda Kartera. Ljudi koji su račun stvorili želeli su da nagrade one pojedince i institucije koji su posle rata pomagali nacistima u bekstvu. Radek je smatrao da je to sentimentalno sranje. Nije nameravao da pokrene udruženje za dobrotvornu pomoć. Zavet nije mogao da promeni pa je izmenio okolnosti na terenu. Je li trebalo da Enrike Kalderon i Gustavo Estrada dobiju novac s ovog računa? Vidim da si mnogo saznao dok si bio sa Alfonsom Ramirezom. Karter se pokajnički osmehnu. Pratili smo te u Buenos Ajresu. Radek je bogat čovek kome nije preostalo mnogo života reče Gabrijel. Poslednje što mu treba jeste novac. Očigledno namerava da veliki deo s računa da svome sinu. A ostatak? Hoće da ga preda svom najvažnijem agentu za izvršenje prvobitnih planova ljudi koji su račun stvorili. Karter zastade. Verujem da ste se ti i on upoznali. Njegovo ime je Manfred Kruz. Karterova lula se ugasila. On je pogleda namršti se i ponovo je pripali. To nas dovodi do našeg prvobitnog problema. Karter dunu dim ka Gabrijelu. Šta ćemo da uradimo s Erihom Radekom? Ako zatražite da ga Austrijanci izvedu na sud oni će na tome lagano da rade i sačekaju da Radek umre. Ako kidnapujete starog Austrijanca na bečkim ulicama i odvezete ga u Izrael na suñenje na vas će se stuštiti gomila govana. Ako mislite da sada imate nevolje s Evropskom zajednicom vaši problemi će se udesetostručiti ako ga otmete. A ako mu se bude sudilo njegova odbrana će nesumnjivo podrazumevati obelodanjivanje naših veza sa njim. Dakle gospodo šta da radimo? Možda postoji i treće rešenje reče Gabrijel. A to je? Ubediti Radeka da dobrovoljno doñe u Izrael. Karter je preko lule sumnjičavo posmatrao Gabrijela. A kako misliš da bismo mogli ubediti jedno prvoklasno govno kakvo je Erih

Radek da to učini? RAZGOVARALI SU čitave noći. Plan je bio Gabrijelov pa je stoga on morao da ga iznese i odbrani. Šamron je dodao nekoliko dragocenih saveta. Karter koji se najpre protivio ubrzo je pristupio Gabrijelovoj družini. Privlačna mu je bila upravo smelost plana. Njegova služba bi verovatno ispalila metak u službenika koji bi izneo tako neuobičajenu zamisao. Svaki čovek ima neku slabost rekao je Gabrijel. Radek je svojim postupcima pokazao da poseduje dve: požudu za novcem skrivenim na ciriškom računu i želju da vidi kako mu sin postaje kancelar Austrije. Gabrijel je smatrao da je ova potonja navela Radeka da napadne Elija Lavona i Maksa Klajna. Radek nije želeo da mu na sina padne ljaga njegove prošlosti i dokazao je da će uraditi gotovo sve da ga zaštiti. Plan je podrazumevao i gorku pilulu dogovor sa čovekom koji nema prava da zahteva ustupke ali to je bilo moralno opravdano i donosilo je željeni ishod Erih Radek će biti iza rešetaka za zločine koje je počinio protiv jevrejskog naroda. Vreme je bilo presudni faktor. Radek je morao biti u izraelskim rukama pre no što u Austriji počne glasanje. U suprotnom će njihova nadmoć nad njim nestati. Pred svitanje je Karter postavio pitanje koje ga je mučilo otkako mu je na sto stigao prvi izveštaj o Gabrijelovoj istrazi. Zašto? Zašto je Gabrijel asasin Kancelarije toliko rešen da posle svih godina Radek bude izveden pred lice pravde? Želim da ti ispričam priču Adrijane reče Gabrijel najednom uzdržanog glasa i pogleda. U stvari možda je bolje da ti sama ispriča svoju priču. Pružio je Karteru kopiju svedočenja svoje majke. Sedeći pored vatre koja je gotovo zgasla Karter ga je pročitao od početka do kraja ne progovorivši ni reci. Kad je najzad podigao pogled s poslednje strane oči su mu bile vlažne. Pretpostavljam da je Irena Alon tvoja majka? Bila mi je majka. Odavno je umrla. Kako možeš biti siguran da je esesovac iz šumarka zaista bio Radek? Gabrijel mu ispriča za slike svoje majke. Pretpostavljam da ćeš ti biti taj koji će voditi pregovore s Radekom. A šta ako odbije da sarañuje? Šta onda Gabrijele? Njegov izbor će biti ograničen Adrijane. U svakom slučaju Erih Radek više nikad neće kročiti u Beč. Karter vrati svedočanstvo Gabrijelu. Plan je izvrstan reče. No hoće li vaš premijer pristati? Siguran sam da će se neki glasovi protiviti reče Šamron. Lev? Šamron potvrdno klimnu glavom. Moja umešanost će mu pružiti sve osnove koje su mu potrebne da na ovo stavi veto. Ali verujem da će Gabrijel moći da prikloni premijera našem načinu razmišljanja. Ja? Ko je rekao da ću ja izvestiti premijera? Ja reče Šamron. Uostalom ako si u stanju da ubediš Kartera da ti na tanjiru preda

Radeka sigurno si u stanju da premijera ubediš da prisustvuje gozbi. On je čovek ogromnog apetita. Karter ustade i protegnu se a zatim polako priñe prozoru poput lekara koji je čitavu noć proveo u operacionoj sali a ishod operacije je pod znakom pitanja. Razmaknuo je zavese. U sobu se probi siva svetlost. Postoji još nešto poslednje o čemu moramo razgovarati pre nego što krenemo u Izrael reče Šamron. Karter se okrenu obris u staklu. Novac? Šta ste tačno nameravali s njim da uradite? Još nismo doneli konačnu odluku. Ja jesam. Dve i po milijarde dolara je cena koju plaćate što ste koristili čoveka poput Eriha Radeka znajući da je ubica i ratni zločinac. Taj novac je ukraden od Jevreja na putu u gasne komore a ja želim da se vrati. Karter se ponovo okrenu i pogleda na snegom pokriveni pašnjak. Ti si jedan bedni ucenjivač Ari Šamrone. Šamron ustade i obuče kaput. Bilo mije zadovoljstvo poslovati s tobom Adrijane. Ako se u Jerusalimu sve bude odvijalo po planu videćemo se ponovo u Cirihu za četrdeset osam sati. JERUSALIM SASTANAK je sazvan te večeri za deset časova. Šamron Gabrijel i Kjara ometeni vremenskim prilikama stigli su posle besomučne vožnje s aerodroma Ben Gurion dva minuta ranije da bi ih dočekao pomoćnik koji im je saopštio da premijer kasni. Očigledno je došlo do još jedne krize u njegovoj krhkoj vladajućoj koaliciji pošto se u predsoblju ispred njegove kancelarije osećala atmosfera privremenog utočišta pre propasti. Gabrijel je izbrojao ništa manje nego pet zvaničnika kabineta a svaki je bio okružen svitom pomoćnika i slepih pristalica. Svi su vikali jedni na druge poput posvañanih roñaka na porodičnom venčanju a u vazduhu je visila zavesa duvanskog dima. Pomoćnik ih je uveo u prostoriju rezervisanu za bezbednosno i obaveštajno osoblje i zatvorio vrata. Gabrijel zavrte glavom. Izraelska demokratija na delu. Verovao ili ne večeras je mirno. Obično je gore. Gabrijel se srušio u fotelju. Odjednom je shvatio da se dva dana nije ni istuširao ni presvukao. Pantalone su mu bile umrljane prašinom groblja u Puert Blestu. Kad je ovo rekao Šamronu starac se nasmeši. To što si prekriven prljavštinom Argentine samo povećava verodostojnost tvoje poruke reče Šamron. Premijer je čovek koji ume da ceni takve stvari. Nikada ranije nisam podnosio izveštaj premijeru Ari. Voleo bih da sam makar mogao da se istuširam. Ti si stvarno nervozan. Ovo je izgleda zabavljalo Šamrona. Mislim da te nikad nisam video nervoznog. Dakle ipak si ljudsko biće.

Naravno da sam nervozan. On je luñak. U stvari on i ja smo sličnog temperamenta. Da li to treba da me umiri? Mogu li da ti dam savet? Ako moraš. On voli priče. Ispričaj mu dobru priču. Kjara se smesti na oslonac za ruke na Gabrijelovoj fotelji. Ispričaj sve premijeru onako kako si meni ispričao u Rimu reče sotto voće. Tada si mi bila u naručju odgovori Gabrijel. Nešto mi govori da će večerašnji brifing biti malo zvaničniji. Osmehnu se pa reče: Barem se nadam. Bila je skoro ponoć kad je premijerov pomoćnik provirio u čekaonicu i objavio da je veliki čovek najzad spreman da ih primi. Gabrijel i Šamron ustadoše i krenuše ka otvorenim vratima. Kjara je ostala da sedi. Šamron se zaustavi i okrenu prema njoj. Šta ti čekaš? Premijer je spreman da nas primi. Kjara razrogači oči. Ja sam samo bat leveyha\ pobuni se. Ja ne idem tamo da podnosim izveštaj premijeru. Bože moj nisam čak ni Izraelka. Svoj život izlažeš opasnosti u odbrani ove zemlje mirno reče Šamron. Imaš sva prava da budeš u njegovom društvu. Ušli su u premijerovu kancelariju. Bila je prostrana i neočekivano jednostavna u mraku izuzev osvetljenog dela oko radnog stola. Lev je nekako uspeo da se uvuče pre njih. Njegova ćelava koščata lobanja sijala se na slabom svetlu a duge šake sklopio je ispod prkosne brade. S naporom je ustao i rukovao se bez oduševljenja. Šamron Gabrijel i Kjara sedoše. Pohabane kožne fotelje još su bile tople od tela prethodnih posetilaca. Premijer je bio u košulji kratkih rukava i delovao umorno posle duge noći političke borbe. I on je kao i Šamron bio nepopustljiv ratnik. Pravo je čudo kako je uspevao da upravlja toliko raznolikim i neposlušnim mestom kao što je Izrael. Pogled mu odmah pade na Gabrijela. Šamron je na ovo navikao. Gabrijelov upadljivi izgled bio je jedino što je Šamrona brinulo kad ga je vrbovao za operaciju Božji gnev. Ljudi su Gabrijela gledali. Gabrijel i premijer su se već jednom sreli iako pod veoma drugačijim okolnostima. Premijer je bio načelnik štaba Izraelskih odbrambenih snaga u aprilu 1988. kada je Gabrijel u pratnji tima komandosa provalio u vilu u Tunisu i izvršio atentat na Abu Džihada zamenika komandanta PLOa pred njegovom ženom i decom. Premijer je bio u specijalnom avionu za komunikacije koji je kružio iznad Sredozemnog mora a pored njega se nalazio Šamron. Čuo je kako se atentat odvijao preko mikrofona koji je Gabrijel nosio za komunikaciju. Takoñe je slušao kako je Gabrijel posle ubistva nekoliko dragocenih sekundi odvojio da uteši histeričnu ženu i kćerku Abu Džihada. Gabrijel je odbio odlikovanje koje mu je dodeljeno. Sada je predsednik vlade hteo da zna zašto je to učinio. Smatrao sam da nije prikladno predsedniče s obzirom na okolnosti.

Abu Džihad je na svojim rukama imao mnogo jevrejske krvi. Zaslužio je da umre. Jeste ali ne pred svojom ženom i decom. Sam je izabrao život koji je vodio reče premijer. Njegova porodica nije trebalo da bude tamo s njim. A tada kao da je odjednom shvatio da je zalutao na minsko polje pokuša da izañe na prstima. Njegova veličina i uroñena grubost neće mu omogućiti da se neopaženo izvuče. Stoga se odlučio za naglu promenu teme. Dakle Šamron mi kaže da hoćeš da kidnapuješ nacistu reče premijer. Da predsedniče. On podiže dlanove kao da kaže Da čujemo. AKO JE I BIO nervozan Gabrijel to nije pokazao. Njegovo izlaganje je bilo jasno kratko i samouvereno. Premijer poznat po strogosti prema podnosiocima izveštaja sve vreme je sedeo kao opčinjen. Čuvši kako Gabrijel priča da su u Rimu pokušali da ga ubiju premijer se napetog lica nagnu napred. Priznanje Adrijana Kartera da su Amerikanci umešani vidljivo ga je rasrdilo. Kad je došao trenutak da otkrije dokumentovane dokaze Gabrijel je stao pored premijera i jedan po jedan stavljao na njegov sto osvetljen lampom. Šamron je bez reci sedeo stiskajući naslone za ruke kao čovek koji se muči da ne prekrši zavet ćutanja. Lev je ostavljao utisak kao da se nadmeće da ne skrene pogled pred Teodorom Herclom* čiji je veliki portret visio na zidu iza premijerovog stola. Beleške je pisao zlatnim penkalom i jednom s dosadom pogledao na svoj ručni sat. Možemo li ga uhvatiti upita premijer a zatim dodade a da pri tom ne nastane pakao? Da gospodine verujem da možemo. Kažite mi kako nameravate to da učinite. Gabrijel je detaljno izložio plan. Premijer je ćutke sedeo punačkih ruku prekrštenih na stolu pažljivo slušajući. Kad je Gabrijel završio premijer jednom klimnu glavom i skrenu pogled na Leva kao da kaže: Pretpostavljam da se ti s ovim ne slažeš? Lev večiti tehnokrata na trenutak je sreñivao misli pre nego što je odgovorio. Kad je to najzad učinio govorio je bezosećajno * Binyamin Ze'ev Herzl (18601904) jevrejski novinar i pisac pokretač cionizma i začetnik ideje o izraelskoj državi. Zanimljivo je da je roñen u Budimpešti u porodici iz Zemuna koji je u to vreme bio pod AustroUgarskom. U Zemunu se i danas nalaze grobovi dede i bake Teodora Hercla. (Prim. prev.) i metodično. Da je nekako mogao da nacrta grafikon na tabli Lev bi sigurno ustao s pokazivačem u ruci i jednoličnim glasom pričao do zore. Ovako je ostao da sedi i ubrzo svoje prisustvo sveo na mučnu dosadu. Rečenice je prekidao zastajući da ukrštene kažiprste prisloni uz beskrvne usne. Zadivljujući istražni rad rekao je Lev nerado odajući priznanje Gabrijelu no sada nije trenutak da se gubi dragoceno vreme i politički kapital tako što će se izmirivati računi s ostarelim nacistima. Osnivači su izuzev u Ajhmanovom

slučaju odoleli želji da se love počinioci holokausta jer su znali da će to umanjiti prvenstvenu ulogu Kancelarije što je zaštita države. Ista načela važe i danas. Radekovo hapšenje u Beču dovelo bi do povratne reakcije u Evropi gde podrška Izraelu visi o koncu. To će takoñe ugroziti malu bespomoćnu jevrejsku zaje-dnicu u Austriji gde su antisemitističke struje snažne i duboke. Šta ćemo ako Jevreje napadnu na ulicama? Mislite li da će austrijske vlasti i prstom mrdnuti da to spreće? I najzad njegov adut zašto je dužnost Izraela da sudi Radeku? To treba prepustiti Austrijancima. Što se tiče Amerikanaca neka kusaju čorbu koju su sami skuvali. Radeka i Meclera treba razotkriti i udaljiti se. Cilj će biti postignut a posledice neće biti toliko teške kao operacija kidnapovanja. Premijer je nekoliko trenutaka ćuteći razmišljao a zatim pogleda Gabrijela. Nema sumnje da je ovaj čovek Ludvig Vogel zaista Radek? Ni najmanje predsedniče. Obrati se Šamronu. I sigurni smo da se Amerikanci neće predomisliti? Amerikancima je takoñe stalo da se ovo pitanje razreši. Premijer spusti pogled na dokumenta pred sobom a zatim izreče svoju odluku. Prošlog meseca sam obilazio Evropu reče. Dok sam bio u Parizu posetio sam sinagogu koja je nekoliko nedelja ranije zapaljena. Sutradan je u jednim francuskim novinama osvanuo uvodnik u kojem me optužuju da kopam po ranama antisemitizma i holokausta kad god to odgovara mojim političkim ciljevima. Možda je vreme da podsetimo svet zašto živimo na ovom pojasu zemlje okruženom morem neprijatelja i borimo se za opstanak. Dovedite Radeka ovamo. Neka svetu ispriča o zločinima koje je počinio da bi zataškao holokaust. Možda će to jednom zauvek ućutkati one koji tvrde da je to zavera koju su izmislili ljudi poput Arija i mene kako bi opravdali svoje postojanje. Gabrijel se nakašlja. Ovde nije reč o politici predsedniče. Ovde je reč o pravdi. Premijer se osmehnu na neočekivani izazov. Tačno Gabrijele ovde jeste reč o pravdi ali pravda i politika često idu ruku pod ruku a kad pravda služi političkim potrebama u tome nema ničeg nemoralnog. Izgubivši prvu rundu Lev je pokušao da pobedi u drugoj grabeći se za kontrolu nad operacijom. Šamron je znao da mu je cilj isti da je uništi. Na nesreću po Leva toga je i premijer bio svestan. Gabrijel nas je dovde doveo. Neka Gabrijel i završi. Uz sve dužno poštovanje predsedniče Gabrijel je kidon* od kojeg boljeg nema ali nije operativni planer a to je ono što nam treba. Njegov operativni plan meni zvuči dobro. Da ali može li ga pripremiti i sprovesti? Sve vreme će imati Šamrona uz sebe. Toga se i plašim jetko reče Lev. Premijer ustade a i ostali za njim. Dovedite Radeka ovamo. I šta god da radite ne pomišljajte da pravite nered po Beču. Dovedite ga bez gužve bez krvi bez srčanih napada. Zatim se obrati Levu: Postaraj se da imaju

* Hebr. kidon doslovno bajonet pripadnik Mosadove supertajne jedinice asasina. (Prim. prev.) sve što im je potrebno da ovaj posao obave. Nemoj da misliš da ćeš guzicu izvući zato što si glasao protiv plana. Ako Gabrijel i Šamron padnu i ti ćeš pasti s njima. Dakle bez birokratskih budalaština. Svi ste u ovome zajedno. Skalom. PREMIJER uhvati Šamrona za lakat dok je izlazio i povuče ga u ugao. Jednu rukuje stavio na zid iznad Šamronovog ramena preprečivši mu tako svaki pravac za bekstvo. Je li dečak sposoban za ovo Ari? On nije dečak predsedniče više nije. Znam ali može li ovo da uradi? Može li zaista da ubedi Radeka da doñe ovamo? Jeste li pročitali svedočenje njegove majke? Jesam i znam šta bih ja uradio na njegovom mestu. Bojim se da bih ja ispalio metak u glavu tog ñubreta kao što je Radek mnogima uradio i na tome bi se završilo Da li bi takav postupak po vašem mišljenju bio opravdan? Postoji pravda civilizovanih ljudi pravda koju u sudnicama dele ljudi u togama a opet postoji pravda proroka. Božja pravdu. Kako se može deliti pravda za tako velike zločine? Koja kazna bi bila prikladna? Život u zatvoru? Bezbolna egzekucija? Istina predsedniče. Istina je ponekad najbolja osveta. A ako Radek ne prihvati dogovor? Šamron slegnu ramenima. Dajete li mi uputstva? Ne treba mi još jedna afera Demjanjuk. Ne treba mi šou suñenje za holokaust koje će se pretvoriti u meñunarodni medijski cirkus. Bilo bi bolje da Radek jednostavno izbledi. Izbledi predsedniče? Premijer teško uzdahnu Šamronu u lice. Jesi li siguran da je to on Ari? U to nema sumnje. Onda ga ako bude potrebno uklonite. Šamron pogleda prema svojim cipelama ali ništa nije video izuzev premijerovog izbočenog trbuha. On nosi teško breme naš Gabrijel. Bojim se da sam ga ja tamo stavio 1972. Nije sposoban za atentat. Erih Radek je to breme naturio Gabrijelu mnogo pre no što si se ti pojavio Ari. Gabrijel sada ima priliku da ga se jednim delom oslobodi. Da jednostavno izrazim svoje želje. Ako Radek ne pristane da doñe ovamo reci princu ognja da ga ukloni i ostavi da mu se psi napiju krvi. BEČ PONOĆ U Prvoj četvrti potpuni mir tišina moguća samo u Beču veličanstvena praznina. Za Kruza je to bilo umirujuće. Osećanje nije dugo potrajalo. Starac ga

je retko zvao na kućni broj i nikada ga usred noći nije izvlačio iz kreveta. Kruz nije verovao da će čuti dobre vesti. Pogledao je niz ulicu i nije video ništa neobično. Pogled u retrovizor ga je uverio da ga niko nije pratio. Izašao je iz kola i prišao kapiji starčeve veličanstvene kuće od sivog kamena. U prizemlju su iza navučenih zavesa gorela svetla. Na drugom spratu bilo je upaljeno samo jedno. Kruz pozvoni. Imao je osećaj da ga nešto gotovo neprimetno posmatra poput daha za vratom. Osvrnu se. Ništa. Ponovo je posegnuo da pozvoni ali pre nego što je pritisnuo zvonce automatska brava se oglasi i otključa. Otvorio je kapiju i krenuo dvorištem. Kad je stigao do trema vrata se širom otvoriše i na pragu se ukaza čovek u otkopčanom sakou i razvezane kravate. Nije se trudio da sakrije kako mu s ramena visi crni kožni remen u kojem je pištolj glok. Kruza prizor nije uznemirio; muškarca je dobro poznavao. Bio je to bivši službenik Državne policije Klaus Halder. Upravo gaje Kruz zaposlio kao starčevog telohranitelja. Halder je pratio starca jedino kad bi ovaj izlazio ili očekivao posetioce u kući. Njegovo prisustvo u ponoć kao ni telefonski poziv Kruzovoj kući nije bilo dobar znak. Gde je on? Halder bez reci pogleda u pod. Kruz razveza kaiš na kišnom mantilu i uñe u starčevu radnu sobu. Lažni zid se pomeri u stranu. Mali lift nalik kapsuli čekao je. Uñe unutra i pritiskom na dugme lagano poče da se spušta. Vrata se otvoriše posle nekoliko sekundi otkrivajući malu podzemnu odaju ukrašenu nežnim žutilom i pozlatom starčevih omiljenih baroknih predmeta. Amerikanci su mu je sagradili kako bi važne sastanke mogao održavati ne plašeći se da ga Rusi prisluškuju. Sagradili su i prolaz onaj do kojeg se dolazilo kroz zaštitna vrata od nerñajućeg čelika na kojima se nalazila brava sa šifrom. Kruz je bio jedan od šačice ljudi u Beču koji je znao kuda prolaz vodi i ko živi u kući na drugom kraju prolaza. Starac je sedeo za malim stolom a ispred njega se nalazila čaša s pićem. Kruz je video da je starac uznemiren pošto je okretao čašu pred sobom dvaput udesno dvaput ulevo. Desno desno levo levo. Čudna navika pomisli Kruz. Đavolski opasna. Mislio je da ju je starac stekao u prethodnom životu u drugom svetu. U Kruzovim mislima iskrsnu prizor: ruski komesar lancem privezan za sto za saslušanje starac sedi s druge strane od glave do pete odeven u crno okreće čašu s pićem i onim beskrajno dubokim plavim očima zuri u svoj plen. Kruz oseti kako mu srce zatreperi. Sirota kopilad su se verovatno useravala i pre no što bi došlo do grubosti. Starac podiže pogled prestajući da okreće čašu. Hladni pogled mu se zaustavi na Kruzovoj košulji. Kruz pogleda i primeti da mu dugmad nisu dobro zakopčana. Oblačio se u mraku kako ne bi probudio svoju suprugu. Starac pokaza na praznu stolicu. Kruz dotera dugmad na košulji i sede. Okretanje opet poče dvaput udesno dvaput ulevo. Desno desno levo levo. Progovorio je bez pozdrava i uvoda. Činilo se kao da su nastavili razgovor koji

je prekinulo kucanje na vratima. U posle dnja sedamdeset dva sata rekao je starac dvaput je pokušano ubistvo Izraelca najpre u Rimu a zatim u Argentini. Nažalost Izraelac je oba puta preživeo. U Rimu ga je očigledno spasao kolega iz izraelske obaveštajne službe. U Argentini su stvari bile složenije. Bilo je dokaza koji su upućivali na to da su sada Amerikanci umešani. Kruz je prirodno imao pitanja. Pod običnim okolnostima držao bi jezik za zubima i čekao da starac kaže šta ima. Sada trideset minuta nakon što je izvučen iz postelje nije ispoljio svoje uobičajeno strpljenje. Šta je Izraelac radio u Argentini? Starčevo lice kao da se ukočilo a ruka mu se umiri. Kruz je prekoračio liniju liniju koja je delila njegova saznanja o starčevoj prošlosti i ono što nikad neće saznati. Oseti kako ga u grudima steže pod pritiskom netremičnog pogleda. Nije se svakog dana dogañalo da neko uspe da naljuti čoveka koji je u stanju da za sedamdeset dva sata organizuje dva pokušaja atentata na dva kontinenta. Nije neophodno da ti znaš zašto je Izraelac bio u Argentini ni čak je li uopšte i bio tamo. Ono što treba da znaš jeste da je u ovom poslu došlo do opasnog preokreta. Okretanje čaše se nastavi. Kao što možeš da pretpostaviš Amerikanci znaju sve. Moj pravi identitet ono što sam radio za vreme rata. Od njih se ništa nije krilo. Bili smo saveznici. Zajedno smo radili na krstaškom pohodu protiv komunista. U prošlosti sam uvek računao na njihovu diskreciju ali ne iz osećanja odanosti prema meni već iz jednostavnog straha od sramote. Ja nemam nikakvih iluzija Manfrede. Za njih sam ja kao kurva. Meni su se obratili kad su bili sami i u nevolji ali sad kad se Hladni rat završio ja sam kao žena koju bi rado zaboravili. A ako sada sarañuju na isti način s Izraelcima... Nije završio misao. Shvataš li šta govorim Manfrede? Kruz klimnu glavom. Pretpostavljam da znaju za Petera? Oni znaju sve. Imaju moć da unište i mene i mog sina ali jedino ako su voljni da istrpe bol koji će sami sebi naneti. Nekad sam bio sasvim siguran da nikada neće krenuti protiv mene. Sada više nisam. Šta želite da uradim? Stavi izraelsku i američku ambasadu pod stalni nadzor. Organizuj fizičko praćenje sveg poznatog obaveštajnog osoblja. Osmatraj aerodrome i železničke stanice. Takoñe stupi u kontakt sa svojim doušnicima u novinama. Mogli bi da pribegnu štetnom novinskom izveštavanju. Ne želim da me zateknu nespremnog. Kruz pogleda u sto i na uglačanoj površini ugleda sopstveni odraz. A kad me ministar upita zašto tolike snage posvećujem Amerikancima i Izraelcima šta da mu kažem? Treba li da te podsećam šta je u opasnosti Manfrede? Šta ćeš reći ministru tvoja je stvar. Samo obavi ovo. Neću dopustiti da Peter izgubi na ovim izborima. Razumeš li me? Kruz pogleda u neumoljive plave oči i ponovo ugleda čoveka od glave do pete odevenog u crno. Zatvori oči i klimnu glavom.

Starac prinese čašu usnama i pre no što je otpio nasmeši se. Osmeh je bio prijatan koliko i iznenadno pucanje prozorskog okna. Zavukao je ruku u gornji džep sakoa izvadio parče papira i bacio ga na sto. Kruz pogleda papir koji se okrenu na stolu pa podiže pogled. Šta je to? Telefonski broj. Kruz ne dodirnu papir. Telefonski broj? Nikad se ne zna kako se ovakva situacija može razrešiti. Možda će biti potrebno da se pribegne nasilju. Sasvim je moguće da neću biti u položaju da naredim da se preduzmu takve mere. U tom slučaju Manfrede odgovornost će pasti na tebe. Kruz uze parče papira i podiže ga uvis držeći ga s dva prsta. Ako pozovem ovaj broj ko će se javiti? Starac se osmehnu. Nasilje. CIRIH HER KRISTIJAN CIGERLI koordinator za posebne prilike u hotelu Dolder Granñ umnogome je nalikovao samom hotelu gord i uzvišen odlučan i umeren čovek koji je uživao u svom visokom položaju koji mu je omogućavao da na druge gleda s visine. Takode je bio i čovek koji nije voleo iznenañenja. Po pra-vilu je zahtevao da se posebne rezervacije i konferencije najave sedamdeset dva sata ranije ali kad je Preduzeće Heler izrazilo želju da konačne pregovore o kupovini kompanije Sistek Vajrles vodi u Dolderu her Cigerli je pristao da prenebregne odredbu o sedamdeset dva sata u zamenu za dodatnih petnaest procenata. Umeo je da bude predusretljiv kad je hteo ali predusretljivost je kao i sve ostalo u Dolderu imala svoju cenu. Preduzeće Heler je želelo da kupi Sistek Vajrles pa je Heler napravio rezervaciju naravno ne stari Rudolf Heler lično već blistava Italijanka lična asistentkinja koja se predstavila kao Elena. Her Cigerli je brzo stvarao mišljenje o ljudima. Tako umeo je da kaže čini svaki dobar hotelijer. U načelu nije voleo Italijane a agresivna i zahtevna Elena hitro je stekla visoko mesto na njegovoj dugoj listi neomiljenih klijenata. Preko telefona je govorila glasno što je za njega predstavljalo težak prestup i čini se da je verovala kako joj sam čin trošenja ogromnih iznosa novca njenog gazde donosi posebne povlastice. Zaista je Jelovalo da dobro poznaje hotel čudno pošto se her Cigerli čije je pamćenje bilo izuzetno nije mogao setiti da je ikada odsela u Dolde.ru a njeni zahtevi su bili do mrcvarenja precizni. Tražila je četiri susedna apartmana blizu terase što gleda na golf stazu s dobrim pogledom na jezero. Kad ju je her Cigerli obavestio da je to nemoguće dva i dva ili tri i jedan ali ne četiri apartmana u nizu pitala je mogu li se trenutni gosti preseliti kako bi se njoj izašlo u susret. Hotelijer je rekao da mu je žao ali da Dolder Grand nema običaj da od svojih gostiju pravi izbeglice. Na kraju je pristala na tri susedna apartmana i jedan malo dalje niz hodnik. Delegacije stižu sutra po podne u dva sata rekla je. Žele da im se posluži

lagani radni ručak Zatim je deset minuta govorila šta se misli pod laganim radnim ručkom. Kad je jelovnik bio gotov Elena mu je postavila još jedan zahtev. Ona će doći četiri sata pre delegacija u društvu Helerovog šefa obezbeñenja kako bi pregledala sobe. Kad pregled bude gotov više niko od hotelskog osoblja neće moći da uñe unutra izuzev u pratnji Helerovog obezbeñenja. Her Cigerli je duboko uzdahnuo i pristao a zatim spustio slušalicu i zatvorivši i zaključavši vrata svoje kancelarije izveo niz vežbi dubokog disanja ne bi li smirio živce. Jutro kada će pregovori početi osvanulo je sivo i hladno. Skladne stare kule Doldera prekrila je ledena magla a savršeni asfalt na prilaznoj stazi sijao se poput uglačanog crnog granita. Her Cigerli je stražario u predvorju odmah iza blistavih staklenih vrata stopala razdvojenih u širini ramena ruku uz telo spreman za borbu. Zakasniće ona mislio je. Uvek kasne. Trebaće joj još neki apartman. Želeće da promeni jelovnik. Biće sasvim užasna. Crni mercedes sedan bešumno se pojavi na stazi i zaustavi ispred ulaza. Her Cigerli diskretno pogleda na ručni sat. Tačno deset sati. Zadivljujuće. Vratar je otvorio zadnja vrata automobila i prvo što je ugledao bila je crna čizma od glatke kože Bruno Malji zapazi Cigerli a potom se ukaza lepo koleno pa butina. Her Cigerli se blago nagnu napred prebacivši težinu na prednji deo stopala i zagladi kosu preko ćelavog mesta na glavi. Video je mnoge lepe žene kako ulaze na čuvena vrata hotela Dolder Grand ali ih je malo to učinilo sa više ljupkosti i stila od lepe Elene iz Preduzeća Heler. Imala je bujnu kestenjastu kosu prikupljenu šnalom na potiljku i kožu boje meda. Smeñe oči su joj bile poprskane zlatnim tačkicama a izgledalo je da su posvetlele kad se s njim rukovala. Njen glas bučan i zahtevan preko telefona sada je bio nežan i uzbudljiv kao i njen italijanski naglasak. Pustila mu je ruku i okrenula se ka pratiocu ozbiljnog lica. Her Cigerli ovo je Oskar. Oskar je zadužen za obezbeñenje. Oskar izgleda nije imao prezime. I ne treba mu pomisli Cigerli. Bio je grañen kao rvač imao crvenkastoplavu kosu i pege na širokim obrazima. Her Cigerli izvežbani posmatrač ljudskog tela ugledao je nešto prepoznatljivo u Oskaru. Saplemenika. Mogao ga je zamisliti kako pre dva veka odeven kao šumar grabi stazom kroz Crnu šumu. Kao i svi umešni ljudi iz obezbeñenja Oskar je pustio da govore njegove oči a one su her Cigerliju rekle da jedva čeka da se baci na posao. Odvešću vas u vaše sobe reče hotelijer. Molim vas poñite za mnom. Her Cigerli je odlučio da ih povede stepenicama a ne liftom. Te stepenice su bile jedna od najlepših odlika Doldera a šumar Oskar nije delovao kao neko ko uživa čekajući liftove kad postoji stepenište. Sobe su se nalazile na četvrtom spratu. Na odmorištu je Oskar ispružio ruku tražeći elektronske kartice za otključavanje. Ako nemate ništa protiv odavde ćemo ići sami. Nema potrebe da nas vodite u sobe. Svi smo i ranije odsedali u hotelima. Znalački mig srdačno tapšanje po ramenu. Samo nam pokažite kuda da idemo. Mi ćemo se snaći. hoćeš pomisli Cigerli. Oskar je bio čovek koji je izazivao poverenje drugih ljudi.

A i žena pretpostavljao je Cigerli. Pitao se je li slatka Elena o kojoj je već mislio kao o svojoj Eleni bila jedna od onih koje je Oskar osvojio. Cigerli položi kartice na Oskarov ispruženi dlan i pokaza im kuda da idu. Her Cigerli je bio čovek mnogih izreka jedna od omiljenih mu je bila: Ćutljiv gost je zadovoljan gost i stoga je ćutanje koje je usledilo na četvrtom spratu protumačio kao dokaz da su Elena i njen prijatelj Oskar zadovoljni smeštajem. To mu je izazvalo zadovoljstvo. Sada mu se dopadalo da Elenu čini srećnom. Ostatak jutra je obavljao druge dužnosti ali mu je ona ostala u mislima kao i trag njenog parfema koji mu se zadržao na dlanu. Uhvatio je sebe kako žudi za nekakvim problemom nekakvom luckastom pritužbom koja bi iziskivala razgovor s njom. Ali nije bilo ničeg izuzev tišine zadovoljstva. Sada je imala svoga Oskara. Nije joj bio potreban koordinator za posebne dogañaje u naj-boljem evropskom hotelu. Her Cigerli je još jednom svoj posao obavio i previše dobro. Nije ih čuo ni video do dva sata po podne kad su se okupili u hotelskom predvorju i napravili neprirodan odbor za doček delegacija. Ispred hotela se sada kovitlao sneg. Cigerli je smatrao da nevreme samo naglašava privlačnost hotela koji je delovao poput utočišta od oluje kao i sama Švajcarska. Prva limuzina se zaustavila i iz nje su izašla dva putnika. Jedan je bio sam her Rudolf Heler onizak postariji gospodin u skupom tamnom odelu sa srebrnkastom kravatom. Blago zatamnjene naočari su otkrivale stanje njegovog vida; žustar nestrpljiv hod ostavljao je utisak muškarca koji je uprkos odmaklim godinama u stanju da se sam o sebi stara. Her Cigerli mu je poželeo dobrodošlicu u Dolder i prihvatio ispruženu ruku. Činilo se kao daje napravljena od kamena. Her Heler je stigao u društvu smrknutog her Kepelmana. Bio je možda dvadeset pet godina mlañi od Helera i imao kratko podšišanu kosu prosedu na slepoočnicama i izrazito zelene oči. Her Cigerli je video dovoljno telohranitelja u Dolder u a her Kepelman je izvesno delovao kao jedan od njih. Miran ali oprezan tih poput crkvenog miša pouzdan i snažan. Smaragdnozelene oči bile su spokojne ali u neprestanom pokretu. Her Cigerli je pogledao Elenu i vide kako joj pogled počiva na her Kepelmanu. Možda je pogrešio za Oskara. Možda je ćutljivi her Kepelman najsrećniji čovek na svetu. Zatim su stigli Amerikanci Bred Kantvel i Šelbi Somerset izvršni i operativni direktori kompanije Sistek komunikacije iz Restona u Virdžiniji. Delovali su prefinjeno na šta Cigerli nije navikao kad su Amerikanci u pitanju. Nisu bili preterano srdačni niti su kao volovi rikali na mobilne telefone pri ulasku u predvorje. Kantvel je govorio nemački jednako dobro kao i her Cigerli i izbegavao je pogled. Somerset je bio pristupačniji. Putni plavi blejzer i blago pogužvana prugasta kravata kao i blago otegnuti govor više klase otkrivali su da je iz bogate kuće sa Istočne obale. Her Cigerli i njima uputi nekoliko rečenica u znak dobrodošlice a zatim se

povuče u drugi plan. To je činio izuzetno vesto. Dok je Elena vodila grupu ka stepeništu otišao je u svoju kancelariju i zatvorio vrata. Zadivljujuća grupa ljudi pomislio je. Očekivao je velike stvari od ovog posla. Njegova uloga u svemu ovome iako mala odigrana je tačno mirno i umešno. U današnjem svetu su takve odlike imale malu vrednost ali su u mikrokosmosu her Cigerlija predstavljale kamen temeljac. Pretpostavljao je da verovatno isto misle i ljudi iz Preduzeća Heler i Sistek komunikacija. U CENTRU CIRIHA u mirnoj ulici blizu mesta gde teške zelene vode reke Limat utiču u jezero Konrad Beker je u svojoj privatnoj banci završavao poslove za to veče kad je telefon na njegovom stolu nežno zapreo. Zapravo pošto je ostalo još pet minuta do zatvaranja banke bio je u iskušenju da se ne javi lično već da poziv zabeleži telefonska sekretarica. Iz iskustva je znao da tako kasno po podne zovu samo problematični klijenti a on je ionako već imao težak dan. No kao svaki dobar švajcarski bankar podigao je slušalicu i kao robot je prineo na uvo. Beker i Pul. Konrade ovde Šelbi Somerset. Kako si do ñavola? Beker proguta knedlu. Somerset je bilo ime Amerikanca iz CIA barem se predstavljao kao Somerset. Beker je duboko sumnjao da mu je to pravo ime. Izvolite gospodine Somerset? Za početak možeš da izostaviš formalnosti Konrade. A zatim? Možeš da izañeš na Talštrase i sedneš pozadi u srebrni mercedes koji tamo čeka. Zašto bih to uradio? Treba da se vidimo s tobom. Kuda će me taj mercedes odvesti? Na prijatno mesto uveravam te. Kako da se obučem? Poslovno odelo je prihvatljivo. I Konrade? Da gospodine Somerset? Ne pomišljaj da se prenemažeš. Ovo je stvarnost. Izañi iz zgrade. Uñi u kola. Posmatramo te. Mi te uvek posmatramo. Sad mi je lakše gospodine Somerset reče bankar ali se veza već prekinula. DVADESET MINUTA DOCNIJE her Cigerli je stajao kod recepcije kad je primetio jednog od Amerikanaca Šelbija Somerseta kako nestrpljivo korača po prilaznoj stazi. Već narednog trenutka se pojavio srebrni mercedes na čijem zadnjem sedištu je sedeo sitan ćelavi muškarac. Sjajne balijeve mokasine aktentašna otporna na eksplozije. Bankar pomisli Cigerli. Kladio bi se u svoju platu da je tako. Somerset se pridošlici drugarski osmehnu i potapša ga po ramenu. Uprkos srdačnom dočeku omaleni muškarac je izgledao kao da ga vode na pogubljenje. Ipak računao je her Cigerli razgovori teku dobro. Stigao je čovek s novcem. DOBAR DAN HER BEKER. Drago mije da vas vidim. Ja sam Heler. Rudolf

Heler. Ovo je moj saradnik gospodin Kepelman. Onaj čovek tamo je naš američki partner Bred Kantvel. Vi i gospodin Somerset se očigledno već poznajete. Bankar brzo zatrepta nekoliko puta a zatim pronicljivo pogleda Šamrona kao da pokušava da odredi kolika mu je neto vrednost. Držao je aktentašnu ispred genitalija kao da očekuje neminovni napad. Moji saradnici i ja se spremamo da započnemo zajednički posao. Problem je u tome što ga ne možemo obaviti bez vaše pomoći. To je ono što bankari rade zar ne her Beker? Pomažu da se započnu veliki poslovi? Pomažu ljudima da ostvare svoje snove i svoje mogućnosti? Zavisi od posla her Heler. Shvatam reče Šamron smešeći se. Na primer pre mnogo godina kod vas je došla grupa ljudi. Nemci i Austrijanci. Oni su takoñe želeli da započnu veliki posao. Poverili su vam ogroman iznos novca i ovlastili vas da ga pretvorite u još veći iznos. Posao ste obavili izvanredno dobro. Taj iznos ste pretvorili u brdo novaca. Pretpostavljam da pamtite tu gospodu? Takoñe pretpostavljam da znate kako su došli do tog novca? Švajcarčev pogled otvrdnu. Izračunao je Šamronovu vrednost. Vi ste Izraelac zar ne? Volim da o sebi mislim kao o grañaninu sveta odgovori Šamron. Živim na mnogim mestima govorim jezike mnogih zemalja. Moja odanost kao i moji poslovni interesi ne poznaje državne granice. Uveren sam da vi kao Švajcarac razumete moje gledište. Razumem ga reče Beker ali vam ništa ne verujem. A da sam zaista iz Izraela? upita Šamron. Da li bi to uticalo na vašu odluku? Bi. Kako? Ne volim Izraelce bez uvijanja reče Beker. A ni Jevreje kad smo već kod toga. Žao mi je što to čujem her Beker ali svako ima pravo na svoje mišljenje i neću vam to zameriti. Nikad ne dozvoljavam da mi se politika mesa u poslove. Meni treba pomoć u poslu a vi ste jedina osoba koja mi može pomoći. Beker upitno podiže obrve. Kakva je tačno priroda vašeg posla her Heler? Zapravo je vrlo jednostavna. Želim da mi pomognete da kidnapujem jednog od vaših klijenata. Verujem her Heler da bi posao koji predlažete predstavljao kršenje švajcarskih bankarskih zakona o tajnosti a i još nekoliko drugih švajcarskih zakona. Onda pretpostavljam da ćemo vašu umešanost čuvati kao tajnu. A ako odbijem da sarañujem? Tada ćemo biti prisiljeni da kažemo svetu da ste bankar ubica da čuvate plen u vrednosti dve i po milijarde dolara koji je opljačkan za vreme holokausta. Pustićemo na vas pse tragače iz Svetskog jevrejskog kongresa. Kad oni završe s vama vi i vaša banka ćete ostati u dronjcima. Švajcarski bankar molećivo pogleda Šelbija Somerseta. Imali smo dogovor.

I još ga imamo otezao je visoki mršavi Amerikanac ali se oblik našeg dogovora promenio. Tvoj klijent je veoma opasan čovek. Moraju se preduzeti mere da se on onesposobi. Potreban si nam Konrade. Pomozi nam da raščistimo nered. Hajde da zajedno učinimo nešto dobro. Bankar je dobovao prstima po aktentašni. U pravu ste. On jeste opasan čovek a ukoliko vam pomognem da ga kidnapujete mogu i da iskopam sopstveni grob. Mi ćemo biti pored tebe Konrade. Mi ćemo te štititi. A šta ako se 'oblik dogovora' opet promeni? Ko će me onda zaštititi? Šamron se umeša. Trebalo je da dobijete sto miliona dolara nakon raspodele sredstava sa računa. Sada neće biti konačne raspodele sredstava pošto ćete sav taj novac dati meni. Ako budete sarañivali dozvoliću vam da zadržite polovinu od onoga što je trebalo da dobijete. Pretpostavljam da umete da izračunate her Beker? Umem. Pedeset miliona dolara je više nego što zaslužujete ali voljan sam da vam ih dam kako bih vas pridobio za saradnju na ovom poslu. Za pedeset miliona se može kupiti mnogo obezbedenja. Želim to napismeno garancijsko pismo. Šamron tužno zavrte glavom kao da kaže da se neke stvari A ti bi to dragi moj prijatelju morao da znaš bolje od svih ne stavljaju na papir. Šta želite od mene? upita Beker. Pomoći ćete nam da uñemo u njegov dom. Kako? Moraćete hitno da ga vidite u vezi s računom. Možda zbog nekih papira koje treba potpisati nekih konačnih pojedinosti u pripremi za likvidaciju i raspodelu sredstava. A kad budem ušao u kuću? Vaš posao je završen. Vaš novi pomoćnik će posle toga sve uraditi. Moj novi pomoćnik? Šamron pogleda u Gabrijela. Možda je vreme da her Bekera upoznamo s njegovim novim partnerom. IMAO je mnoga imena i identitete. Her Cigerli ga je znao kao Oskara šefa Helerovog obezbedenja. Kućepazitelj njegovog stana u Parizu gde je povremeno boravio znao ga je kao Vinsenta Lafonta honorarnog putopisca poreklom iz Bretanje koji je uglavnom živeo putujući. U Londonu je bio poznat kao Klajd Bridžiz evropski marketinški direktor nepoznatog kanadskog proizvoñača poslovnih softvera. U Madridu je bio Nemac koji je živeo od sredstava što su mu donosile investicije i imao nemirnu dušu pa je sate i sate provodio lenstvujući po kafeima i barovima i putovanjima razbijao dosadu. Njegovo pravo ime bilo je Uzi Navot. U hebrejskom rečniku izraelske tajne obaveštajne službe Navot je bio katsa obaveštajac na terenu. Njegov teren je bila zapadna Evropa. Naoružan znanjem niza jezika nestašnim šarmom i fatalističkom nadmenošću Navot je prodirao u palestinske terorističke ćelije i

vrbovao agente u arapskim ambasadama po čitavom kontinentu. Imao je izvore u bezmalo svim evropskim bezbednosnim i obaveštajnim službama i nadzirao veliku mrežu sayanim dobrovoljnih pomoćnika regrutovanih iz lokalnih jevrejskih zajednica. Uvek je mogao računati da će dobiti najbolji sto u pariškom Ricu pošto je šef restorana bio plaćeni doušnik jednako kao i šef sobarica. Konrade Bekeru predstavljam vam Oskara Langea. Bankar je poduže nepomično sedeo kao da se iznenada pretvorio u bronzani kip. Zatim se pametne sitne oči zaustaviše na Šamronu i tada podiže ruke izražavajući zapitanost. Šta treba da uradim s njim? Recite vi nama. On je veoma dobar naš Oskar. Može li da odglumi advokata? Uz dobru pripremu mogao bi da odglumi i vašu majku. Koliko treba da traje ova šarada? Pet minuta možda i kraće. Kad ste sa Ludvigom Vogelom pet minuta izgleda kao večnost. Čuo sam reče Šamron. A šta ćemo sa Klausom? Klausom? Vogelovim telohraniteljem. Šamron se osmehnu. Otpor je nestao. Švajcarski bankar se pridružio timu. Sada se zakleo na vernost zastavi her Helera i njegovom plemenitom cilju. On je vrlo profesionalan reče Beker. Bio sam u kući petšest puta ali on me svaki put detaljno pregleda i traži da otvorim aktentašnu. Dakle ako mislite da unesete oružje u kuću... Šamron ga prekinu. Nemamo nameru da unosimo oružje u kuću. Klaus je uvek naoružan. Sigurni ste u to? Glok rekao bih. Bankar se potapša po levoj strani grudi. Upravo ovde ga nosi. I ne trudi se da ga sakrije. Lepa pojedinost her Beker. Bankar prihvati kompliment blago nagnuvši glavu kao da kaže Pojedinosti i jesu moj posao her Heler. Izvinjavam se ako sam drzak her Heler ali kako se zapravo može kidnapovati čovek koga štiti telohranitelj ako je telohranitelj naoružan a kidnaper nije? Her Vogel će iz kuće izaći dobrovoljno. Dobrovoljno kidnapovanje? Bekerov glas je odavao nevericu. Jedinstveno. A kako se neko može nagovoriti da bude dobrovoljno kidnapovan? Šamron skrsti ruke. Samo omogućite da Oskar uñe u kuću a ostalo prepustite nama. MINHEN

BILA JE TO STARA stambena zgrada u lepoj maloj minhenskoj četvrti Lehel s kapijom na ulici i glavnim ulazom iz urednog dvorišta. Lift je bio nepouzdan i nesiguran pa su češće umesto liftom na treći sprat stizali zavojitim stepeništem. Nameštaj je delovao bezlično kao u hotelskoj sobi. U spavaćoj sobi su se nalazila dva kreveta a sofa u dnevnoj sobi mogla se rastvoriti u krevet za spavanje. U plakaru su bila još četiri poljska kreveta. Ostava je bila prepuna nekvarljive hrane a u kuhinjskim ormarićima tanjiri i pribor za osmoro. Prozori dnevne sobe gledali su na ulicu ali su roletne uvek bile spuštene pa je u stanu vladalo beskrajno veče. Telefoni nisu imali zvono već su opremljeni crvenim lampicama koje su svetlele najavljujući nečiji poziv. Na zidovima dnevne sobe visile su mape centar Beča grad Beč s predgrañima istočna Austrija Poljska. Na zidu naspram prozora stajala je veoma velika mapa centralne Evrope na kojoj se videla čitava putanja za bekstvo koja se protezala od Beča do baltičke obale. Šamron i Gabrijel su se kratko raspravljali o boji dok se nisu dogovorili za crvenu. Iz daljine je izgledala kao reka krvi a upravo je zato Šamron i želeo da bude crvena reka krvi koja je tekla kroz ruke Eriha Radeka. U stanu su govorili jedino nemački. Šamron je tako odlučio. O Radeku se govorilo isključivo kao o Radeku i nikako drugačije nego kao o Radeku; Šamron ga neće oslovljavati imenom koje je kupio od Amerikanaca. Šamron je i druge odluke doneo. Ovo je bila Gabrijelova operacija i stoga će je Gabrijel i voditi. Gabrijel je berlinskim naglaskom svoje majke dao uputstva timovima Gabrijel je pregledao izveštaje o prismotri iz Beča i Gabrijel je donosio sve konačne operativne odluke. Prvih nekoliko dana Šamron se mučio da prihvati sporednu ulogu ali kako je njegovo poverenje u Gabrijela raslo bilo mu je sve lakše da se povuče u pozadinu. Ipak svaki agent koji je prošao kroz sigurni stan primetio je tamni veo koji ga je obavijao. Izgledalo je da nikad ne spava. Satima je stajao ispred mapa ili sedeo za kuhinjskim stolom u mraku paleći cigaretu za cigaretom kao čovek koga muči nečista savest. Izgleda kao pacijent na samrti koji priprema sopstvenu sahranu primetio je Oded agent veteran koji je govorio nemački i koga je Gabri-jel odabrao da vozi kola kojima će pobeći. A ako ovo ode do ñavola uklesaće mu to na nadgrobni spomenik odmah ispod Davidove zvezde. U idealnim okolnostima ovakva operacija bi se nedeljama pripremala. Gabrijel je pak na raspolaganju imao dane. Dobro ga je pripremila operacija Božji gnev. Teroristi Crnog septembra neprestano su se kretali pojavljivali se i nestajali s izluñujućom učestalošću. Kad bi jedan bio lociran i pouzdano identifikovan tim za egezekuciju bi se brzinom svetlosti bacio na posao. Timovi za prismotru bi se sjatili vozila i sigurni stanovi bi bili iznajmljeni putevi za bekstvo planirani. Ta riznica iskustva Gabrijelu je dobro služila u Minhenu. Malo obaveštajaca je o planiranju i brzim akcijama znalo više od njega i Šamrona. Uveče bi gledali vesti na nemačkoj televiziji. Izbori u susednoj Austriji bili su u žiži interesovanja nemačkih gledalaca. Mecler je napredovao. Svetina koja se

pojavljivala na mestima prema planu kampanje rasla je iz dana u dan kao i njegovo vodstvo prema anketama. Austrija je izgleda bila na ivici da učini nezamislivo da izabere kancelara iz redova krajnje desnice. U minhenskom stanu su se Gabrijel i njegov tim našli u čudnoj situaciji da se raduju Meclerovom usponu jer bi im se bez Meclera zatvorila vrata koja vode do Radeka. Ubrzo pošto bi se vesti završile redovno bi se javio Lev iz Bulevara kralja Saula i Gabrijela podvrgavao zamornom unakrsnom ispitivanju o dogañajima toga dana. To je bilo jedino vreme kada je Šamron osećao olakšanje što ne nosi teret rukovoñenja operacijom. Gabrijel bi koračao držeći slušalicu na uvetu i strpljivo odgovarao na svako pitanje koje bi Lev postavio. I ponekad kad bi svetio bilo pogodno Šamron bi video Gabrijelovu majku kako korača pored njega. Ona je bila jedini član tima koga niko nikad nije spominjao. JEDNOM DNEVNO obično kasno po podne Gabrijel i Šamron bi utekli iz sigurnog stana da prošetaju po Engleskim vrtovima. Nad njih se nadvijala senka Ajhmana. Gabrijel je pretpostavljao da je od početka bio prisutan. Došao je u Beč one noći kad je Maks Klajn ispričao Gabrijelu priču o oficiru SSa koji je ubio desetinu zatvorenika u logoru Birkenau a sada svako popodne uživao u kafi u kafeu Central. Ipak Šamron je zdušno izbegavao da mu čak i ime izgovori sve do sada. Gabrijel je mnogo puta slušao priču o hvatanju Ajhmana. Šamron ju je iskoristio septembra 1972. kako bi podstaknuo Gabrijela da se pridruži timu za operaciju Božji gnev. Verzija koju mu je Šamron ispričao za vreme ovih šetnji pešačkim stazama meñu drvoredima Engleskih vrtova bila je detaljnija od svih koje je Gabrijel ranije čuo. Gabrijel je znao da ovo nije puko brbljanje starca koji pokušava ponovo da proživi staru slavu. Šamron se nikada nije hvalisao sopstvenim uspesima i izdavači će uzalud čekati na njegove memoare. Gabrijel je znao da mu Šamron o Ajhmanu kazuje s razlogom. Ja sam prošao put kojim ti treba da kreneš govorio je Šamron. U drugo vreme na drugom mestu u društvu drugih ljudi ali postoje stvari koje treba da znaš. Gabrijel se povremeno nije mogao otresti osećaja da seta s istorijom. Najteži deo je čekanje da stigne avion za bekstvo. Bili smo zarobljeni u sigurnoj kući s ovim pacovom od čoveka. Neki iz tima nisu mogli ni da ga pogledaju. Ja sam morao iz noći u noć da sedim u njegovoj sobi i da ga čuvam. Lancem je bio vezan za gvozdeni krevet u pižami s mutnim naočarima na nosu. Bilo nam je strogo zabranjeno da s njim razgovaramo. Jedino je ispitivaču bilo dozvoljeno da s njim priča. Nisam mogao da poslušam ta nareñenja. Vidiš morao sam da znam. Kako je ovaj čovek kome pozli kad vidi krv ubio šest miliona ljudi iz mog naroda? Moju majku i oca? Moje dve sestre? Pitao sam ga zašto je to uradio. I znaš šta je rekao? Kazao mi je da je to uradio zato što je to bio njegov posao njegov posao Gabrijele kao da nije bio ništa više od bankarskog činovnika ili konduktera železnice. I kasnije stojeći pored balustrade krivog mosta iznad reke: Samo jednom sam

poželeo da ga ubijem Gabrijele kad je pokušao da mi kaže da ne mrzi jevrejski narod da zapravo voli jevrejski narod i divi mu se. Kako bi mi pokazao koliko mu je stalo do Jevreja počeo je da govori naše reci: Shema Visrael Adonai Eloheinu Adonai Echadl* Nisam mogao da podnesem da te reci izgovaraju ta usta usta koja su izdala nareñenje da se ubije šest miliona. Šakom sam mu stegnuo lice dok nije ućutao. Počeo je da se trese i grči. Mislio sam da sam mu izazvao srčani napad. Pitao me je hoću li ga ubiti. Molio me da mu ne povre * Shema Yisrael Adonai Eloheinu Adonai Echadl (U prevodu Đure Daničića: Čuj Izrailju: Gospod je Bog naš jedini Gospod.) stih 6:4 iz Pete knjige Mojsijeve. Pojam Shema odnosi se na čitav deo jutarnje molitve koja počinje sa Shema Visrael i sastoji se od stihova 6:49 i 11:1321 iz Pete knjige Mojsijeve (koja se zove Ponovljeni zakoni) i 15:3741 iz Četvrte knjige Mojsijeve (koja se zove U pustinji ili Brojevi). Ove reci su okosnica svih jutarnjih i večernjih molitvi i smatraju se najvažnijom molitvom u Judaizmu. (Prim. prev.) dim sina. Ovaj čovek koji je otimao decu iz roditeljskog naručja i bacao ih u vatru brinuo se za svoje dete kao da ćemo se mi ponašati poput njega kao da bismo mi ubijali decu. Pa za izgrebanim drvenim stolom u opusteloj pivnici: Želeli smo da pristane da se s nama dobrovoljno vrati u Izrael. Naravno nije hteo da ide. Želeo je da mu se sudi u Argentini ili u Nemačkoj. Rekao sam mu da to nije moguće. Ovako ili onako sudiće mu se u Izraelu. Svoju karijeru sam doveo u opasnost dozvolivši mu da popije malo crnog vina i da popuši cigaretu. Nisam pio sa krvnikom. Nisam mogao. Uveravao sam ga da će dobiti priliku da ispriča svoju stranu priče da će mu se propisno suditi i da će imati valjanu odbranu. Nije imao zabluda o ishodu ali zamisao da sebe objašnjava svetu nekako mu se dopala. Takoñe sam istakao kako će dostojno saznati da će umreti što je on uskratio milionima koji su otišli u svlačionice i gasne komore dok im je Maks Klajn svirao. Potpisao je pismo stavio datum na njega kao pravi nemački birokrata i tako se okončalo. Gabrijel je pažljivo slušao podignutog okovratnika ruku nabijenih u džepove. Šamron je sa Adolfa Ajhmana prešao na Eriha Radeka. Ti si u prednosti pošto si se s njim već jednom video licem u lice u kafeu Central. Ja sam Ajhmana video samo jednom izdaleka dok smo motrili na njegovu kuću i pripremali otmicu ali zapravo nikad nisam razgovarao s njim niti čak stajao pored njega. Tačno sam znao koliko je visok ali nisam mogao da ga zamislim. Imao sam osećaj kako će mu glas zvučati ali nisam stvarno znao. Ti poznaješ P.adeka ali nažalost zahvaljujući Manfredu Kruzu i on zna ponešto o tebi. Želeće više da sazna. Osetiće se ogoljeno i ugroženo. Pokušaće da postavljanjem pitanja i on dobije priliku. Želeće da zna zašto ga goniš. Ni pod kakvim okolnostima se ne upuštaj ni u šta nalik običnom razgovoru. Ne zaboravi Erih Radek nije bio nikakav logorski čuvar niti radnik u gasnoj komori. On je bio pripadnik Sda vest ispitivač. Pokušaće da još jednom poslednji put iskoristi te veštine kako bi izbegao svoju sudbinu. Ne dozvoli da mu padneš u

ruke. Sada ti sve kontrolišeš. Takav obrt će za njegov sistem biti šok Gabrijel spusti pogled kao da čita reci urezane u sto. A zašto Ajhman i Radek zaslužuju pravedan postupak najzad reče a Palestinci iz Crnog septembra samo odmazdu? Ti bi Gabrijele lepo proučavao Talmud. A ti izbegavaš da odgovoriš na moje pitanje. Očigledno naša odluka da ubijemo teroriste iz Crnog septembra delimično jeste čista odmazda ali nije bila samo to. Oni su predstavljali stalnu opasnost. Da mi nismo ubili njih oni bi ubili nas. To je bio rat. Zašto ih nismo uhapsili sudili im? Pa da iz izraelskog suda bljuju svoju propagandu? Šamron lagano odmahnu glavom. To su već uradili podiže ruku i pokaza na toranj koji se uzdiže nad Olimpijskim parkom upravo ovde u ovom gradu pred kamerama čitavog sveta. Naš posao nije bio da im pružimo još jednu priliku da opravdaju masakr nedužnih žrtava. Spustio je ruku i nagnuo se preko stola. Tada je saopštio Gabrijelu premijerove želje. Dah mu se ledio dok je govorio. Ne želim da ubijem starca reče Gabrijel. On nije starac. On nosi staračku odeću i krije se iza staračkog lica ali on je i dalje Erih Radek čudovište koje je ubilo desetinu ljudi u Aušvicu zato što nisu prepoznali Bramsov komad. Čudovište koje je ubilo dve devojke pored poljskog puta zato što nisu htele da poriču zverstva koja su se dogodila u logoru Birkenau. Čudovište koje je otvorilo grobove miliona i izvrglo njihova tela još jednom poslednjem poniženju. Nemoć ne opravdava takve grehove. Gabrijel podiže pogled i susrete se sa Šamronovim postojanim zurenjem. Znam da je čudovište. Samo ne želim da ga ubijem. Želim da svet sazna šta je ovaj čovek uradio. Onda se bolje pripremi da se s njim boriš. Šamron besno pogleda na svoj ručni sat. Dovodim nekoga ko će ti pomoći da se pripremiš. U stvari trebalo bi uskoro da stigne. Zašto mi se ovo tek sad saopštava? Mislio sam da ja donosim sve operativne odluke. I donosiš reče Šamron. Ali ponekad moram da ti pokažem put. Tome starci služe. NI GABRIJEL ni Šamron nisu verovali u predznake i znamenja. Da jesu operacija koja je dovela Mošea Rivlina iz Jad Vašema u sigurnu kuću u Minhenu bacila bi sumnju na sposobnost tima da izvrši zadatak koji im predstoji. Šamron je želeo da se Rivlinu priñe bez mnogo buke. Nažalost Bulevar kralja Saula je poverio zadatak dvojici novajlija tek izašlih sa Akademije i oba izrazito sefardske spoljašnosti. Odlučili su da priñu Rivlinu kad ide kući iz Jad Vašema u stan blizu Jehudine pijace. Rivlin koji je odrastao u bruklinskom kraju Bensonherst i dalje oprezan kad hoda ulicom brzo je primetio da ga prate

dvojica u kolima. Pretpostavio je da su bombaši samoubice iz Hamasa ili ulični kriminalci. Kad su se kola zaustavila pored njega i čovek sa suvozačkog sedišta zamolio da porazgovaraju Rivlin se dao u nepravilan trk. Na opšte iznenañenje punački arhivar se pokazao kao neuhvatljiv plen i nekoliko minuta izmicao hvatačima dok ga najzad u Ulici Ben Jehuda nisu nahvatala dva agenta Kancelarije. Stigao je u sigurni stan u Lehelu kasno te večeri noseći dva kofera prepuna istraživačkog materijala i ljut zbog načina na koji je pozvan. Kako očekujete da otmete čoveka poput Eriha Radeka ako ne možete da uhvatite jednog debelog arhivara? Hajdemo reče povlačeći Gabrijela u mir spavaće sobe na kraju stana. Imamo mnogo posla a malo vremena da sve uradimo. SEDMOG DANA je u Minhen stigao Adrijan Karter. Bila je sreda; u sigurni stan je došao kasno po podne dok je sumrak prelazio u mrak. Pasoš u džepu njegovog barberi mantila i dalje je glasio na ime Breda Kantvela. Gabrijel i Šamron su se upravo vraćali iz šetnje po Engleskim vrtovima i bili su umotani u kape i šalove. Gabrijel je ostatak tima poslao na položaje koje će zauzimati u poslednjoj fazi operacije pa u sigurnom stanu nije bilo osoblja Kancelarije. Ostao je samo Rivlin. U košulji koju nije uvukao u pantalone i bez cipela na nogama pozdravio je zamenika direktora CIA i predstavio se kao Jakov. Arhivar se dobro prilagodio disciplini koju je operacija iziskivala. Gabrijel je skuvao čaj. Karter je otkopčao sako i sam detaljno obišao stan. Dugo se zadržao ispred mapa. Karter je verovao mapama. Mape nikad ne lažu. Mape nikad ne govore ono što se očekuje da čovek želi da čuje. Dopada mi se kako ste uredili stan her Heler. Karter je napokon skinuo mantil. Neomodernistička beda. I miris. Siguran sam da ga mogu prepoznati. Hrana doneta iz Bečke šume malo dalje niz ulicu ako se ne varam. Gabrijel mu pruži solju s kesicom čaja čiji je končić visio preko ivice. Zašto si ovde Adrijane? Mislio sam da svratim i vidim mogu li da pomognem. Gluposti. Karter napravi mesta na sofi i umorno sede kao trgovački putnik posle dugog i neuspešnog putovanja. Istini za volju ovde sam po zapovesti svog direktora. Izgleda da ima ozbiljan napad uzbuñenja pred operaciju. Misli da smo zajedno izloženi opasnosti a da ste vi momci oni koji drže motornu testeru. Želi da Agencija bude uključena. Što znači? Želi da zna plan igre. Ti znaš plan igre Adrijane. Rekao sam ti plan u Virdžiniji. Nije se promenio. Znam okvire plana reče Karter. Sada bih želeo da vidim detaljnu razradu. Hoćeš da kažeš da tvoj direktor želi da pregleda plan i odobri ga. Tako nešto. Takoñe želi da budem pored Arija kad plan propadne. A ako mu kažemo da ide do ñavola? Rekao bih da su šanse pedesetpedeset da će Erihu Radeku neko došapnuti

upozorenje pa ćete ga izgubiti. Igraj s direktorom Gabrijele. Jedino ćeš tako doći do Radeka. Mi smo spremni za akciju Adrijane. Sada nije vreme za korisne savete sa sedmog sprata.* Šamron je seo pored Kartera. Da tvoj direktor ima mrvicu mozga od ovoga bi se držao što dalje može. Pokušao sam da mu to objasnim ne tim recima naravno ali slično. Neće ni da čuje. On je stigao iz Vol strita naš direktor. Voli o sebi da misli kao o nekome ko je lično uključen ko ima kontrolu. Uvek je znao šta koje odeljenje u kompa-niji radi. Pokušava da vodi i Agenciju na isti način. A kao što znate predsednikov je prijatelj. Ako ga naljutite pozvaće Belu kuću i svemu će biti kraj. Gabrijel pogleda Šamrona koji zaškrguta zubima i klimnu glavom. Karter je dobio izveštaj. Šamron je nekoliko minuta sedeo a zatim ustao i hodao po sobi kao kuvar čiji se tajni recepti daju konkurentu u obližnjem restoranu. Kad se to završilo Karter je polako napunio lulu duvanom. Meni izgleda da ste vi gospodo spremni reče. Šta čekate? Da sam ja na vašem mestu pokrenuo bih operaciju pre nego što moj direktor koji voli da bude lično uključen poželi da bude deo tima za otmicu. Gabrijel se složio. Podigao je slušalicu i pozvao Uzija Navota u Cirihu. * Misli se na kancelariju direktora koja se nalazi na sedmom spratu u zgradi Centralne obaveštajne agencije. (Prim. prev.) BEČ,MINHEN KLAUS HALDER je nežno zakucao na vrata radne sobe. Glas s druge strane dade mu dozvolu da uñe. Otvorio je vrata i ugledao starca kako sedi u polutami očiju uperenih u treperavi televizijski ekran Meclerov miting tog popodneva u Gracu gomila obožavalaca govor koji se već pretvara u stvaranje Meclerovog kabineta. Starac ugasi televizor daljinskim upravljačem i okrenu plave oči na telohranitelja. Halder baci pogled na telefon. Zelena lampica je treptala. Koje? HerBeker zove izCiriha. Starac podiže slušalicu. Dobro veče Konrade. Dobro veče her Vogel. Izvinjavam se što vas uznemiravam ovako kasno ali bojim se da ne može da čeka. Nešto nije u redu? Ah ne upravo suprotno. S obzirom na nedavne vesti o izborima iz Beča odlučio sam da ubrzam svoje pripreme i postupam kao daje pobeda Petera Meclera/Yaccompli. Mudra odluka Konrade. Slutio sam da ćete se složiti. Imam neka dokumenta koje treba da potpišete. Mislio sam da je bolje da sada započnemo postupak nego da čekamo do

poslednjeg trenutka. Kakva dokumenta? Moj advokat će moći da vam to objasni bolje od mene. Ako se slažete došao bih u Beč na sastanak. Potrebno nam je svega nekoliko minuta. Možeš li u petak? Odgovara mi u petak ali samo da bude kasno po podne. Ujutro imam sastanak koji ne mogu da odložim. U četiri sata? Meni više odgovara u pet her Vogel. U redu onda u petak u pet. Vidimo se. Konrade? Da her Vogel. Ovaj advokat kaži mi molim te kako se zove. Oskar Lange her Vogel. Vrlo je nadaren. Ranije sam često koristio njegove usluge. Pretpostavljam da je čovek koji razume značenje reci 'diskrecija'? Za njega je malo reći da je diskretan. Vi ste u vrlo sposobnim rukama. Do viñenja Konrade. Starac spusti slušalicu i pogleda Haldera. Dovodi nekoga sa sobom? Lagano klimanje glavom. Ranije je uvek dolazio sam. Zašto sad odjednom dovodi pomoćnika? Her Beker će za neki dan dobiti sto miliona dolara Klause. Ako postoji iko na svetu kome možemo verovati onda je to ovaj gnom iz Ciriha. Telohranitelj krenu ka vratima. Klause? Da her Vogel? Možda si u pravu. Pozovi naše prijatelje u Cirihu. Pogledaj je li iko čuo za advokata Oskara Langea. SAT DOCNIJE snimak Bekerovog telefonskog razgovora je iz kancelarije Beker i Pul u Cirihu preko bezbednog predajnika poslat u sigurni stan u Minhenu. Preslušali su ga jednom pa ponovo pa još jednom. Adrijanu Karteru se nije dopalo ono što je čuo. Shvatate daje Radek čim je spustio slušalicu pozvao broj u Cirihu da proveri Oskara Langea. Nadam se da ste na to računali. Šamron je izgledao razočaran Karterom. Šta misliš Adrijane? Da ovako nešto nikad nismo radili? Da smo deca koju treba učiti? Karter prinese šibicu luli i ispusti dim čekajući odgovor. Jesi li ikad čuo pojam sayan? upita Šamron. Ili sayanim*. Karter klimnu glavom ne ispuštajući lulu iz zuba. Vaši mali dobrovoljni pomagači reče. Hotelski službenici koji vam daju sobe a ne prijave vas u knjigu gostiju. Službenici u agencijama za rentiranje kola koji vam daju vozila kojima

se ne može ući u trag. Lekari koji lece vaše agente kad imaju rane koje bi mogle izazvati teška pitanja. Bankari koji vam daju hitne pozajmice. Šamron potvrdno klimnu glavom. Mi smo mala obaveštajna agencija hiljadu dvesta stalno zaposlenih službenika to je sve. Ne bismo mogli da činimo to što činimo bez pomoći sayanim. Oni su jedna od nekoliko prednosti dijaspore moja privatna vojska malih dobrovoljnih pomagača. A Oskar Lange? On je ciriški advokat za poreze i nekretnine. Takoñe je Jevrejin. To je nešto o čemu on ne priča mnogo u Cirihu. Pre nekoliko godina sam Oskara odveo na večeru u mirni restorančić na jezeru i dodao ga na spisak mojih pomagača. Pro-šle nedelje sam ga zamolio za uslugu. Želeo sam da pozajmim njegov pasoš i kancelariju i da on nestane na nekoliko nedeIja. Kad sam mu rekao zašto to tražim bio je više nego voljan da pomogne. U stvari hteo je lično da ide u Beč i pomogne u hvatanju Radeka. Nadam se da je na bezbednom mestu. Moglo bi se reći Adrijane. On je ovog trenutka u sigurnom stanu u Jerusalimu. Šamron premota magnetofonsku traku zaustavi je i ponovo pusti: Možeš li u petak? Odgovara mi u petak ali samo da bude kasno po podne. Ujutro imam sastanak koji ne mogu da odložim. U četiri sata? Meni više odgovara upet her Vogel. U redu onda u petak u pet. STOP. MOŠE RIVLIN je otišao narednog jutra iz sigurnog stana i vratio se letom El Ala u Izrael a na sedištu pored njega putovao je telohranitelj iz Kancelarije. Gabrijel je ostao do sedam sati u četvrtak uveče kada se folksvagenov kombi sa dva para skija pričvršćenih na krov zaustavio ispred stana i dvaput pritisnuo sirenu. Zadenuo je beretu za pojas pantalona. Karter mu je poželeo sreću; Šamron ga je poljubio u obraz i poslao ga napolje. Šamron je rastvorio zavese i pogledao na mračnu ulicu. Gabrijel se pojavio iz prolaza i prišao vozačevom prozoru. Posle kratkog razgovora vrata su se otvorila i izašla je Kjara. Obišla je spreda kombi i načas su je osvetlili farovi pre nego što je sela na mesto suvozača. Kombi je krenuo. Šamron ga je pogledom pratio dok krvavocrvena zadnja svetla nisu nestala iza ugla. Nije se pomerio. Čekanje. Uvek čekanje. Njegov upaljač blesnu i uz staklo se privi oblak dima. CIRIH KONRAD BEKER i Uzi Navot izašli su iz prostorija Bekera i Pula tačno u jedan sat i četiri minuta u petak po podne. Osmatrač iz Kancelarije po imenu Zalman u sivom fijatu sedanu na suprotnoj strani Talštrase zabeležio je i vreme i

vremenske prilike užasan pljusak a zatim poslao vest Šamronu u sigurni stan u Minhenu. Beker je bio odeven za pogreb sivo prugasto odelo i tamnosiva kravata. Oponašajući stil odevanja Oskara Langea Navot je nosio Armanijevo odelo odgovarajuću svetloplavu košulju i kravatu. Beker je naručio taksi do aerodroma. Šamronu bi bilo draže da ih privatnim kolima vozi čovek iz Kancelarije ali Beker se uvek do aerodroma vozio taksijem a Gabrijel nije želeo da se taj običaj sada prekida. I tako su se iz centra Ciriha preko reke obavijene maglom odvezli do aerodroma Kloten običnim gradskim taksijem za čijim volanom je bio Turčin doseljenik dok ih je pratio Gabrijelov osmatrač. Ubrzo su se suočili s prvom neprilikom. Hladni talas se nadvio nad Cirih i kišu pretvorio u bljuzgavicu i led primoravajući nadležne na aerodromu Kloten da nakratko obustav rad. Meñunarodni let švajcarske aviokompanije broj 1578 z Beč ukrcao se na vreme ali je stajao na pisti. Prateći situacij na računarima u minhenskom sigurnom stanu Šamron i jan Karter su razgovarali o narednom potezu. Treba li da keru da pozove Radeka i upozori ga na kašnjenje? Šta ako iek ima druge planove pa odluči da otkaže sastanak i zakaže za drugi put? Timovi i vozila nalazili su se na položajima za oslednju fazu operacije. Privremeni zastoj će ugroziti bezbe dnost operacije. Šamron je savetovao da čekaju pa su i čekali. Vremenske prilike su se poboljšale u pola tri. Kloten je ponovo otvoren i let broj 1578 zauzeo je mesto u redu na kraju piste. Šamron je računao. Let do Beča traje kraće od devedeset minuta. Ako uskoro polete još mogu na vreme da stignu u Beč. Avion je poleteo u dva i četrdeset pet i propast je sprečena. Šamron je obavestio tim za doček na bečkom aerodromu Švehat da je paket krenuo. Oluja iznad Alpa zaslužna je što je let do Beča prošao s mnogo više turbulencija nego što se Bekeru dopalo. Da bi smirio živce popio je tri minijaturne bočice stoličnaje i dvaput bio u toaletu što je sve primetio Zalman koji je sedeo tri reda dalje. Navot slika i prilika koncentracije i spokoja gledao je kroz prozor u more crnih oblaka i ne načevši svoju kiselu vodu. Na Svehat su sleteli nekoliko minuta posle četiri sata po prljavosivom sumraku. Zalman ih je pratio terminalom prema pasoškoj kontroli. Beker je još jednom otišao u toalet. Gotovo neprimetnim pokretom očiju Navot je zapovedio Zalmanu da krene za Bekerom. Nakon što se poslužio toaletom bankar Je tri minuta proveo doterujući se pred ogledalom vanredno dugo pomislio je Zalman za muškarca koji nema ni dlake na glavi. Osmatraču je palo na pamet da Bekera šutne u gležanj Kako bi ga ubrzao ali odlučio je da ga ne ometa. Ipak je Beker amater pod prinudom. Posto su prošli pasošku kontrolu Beker i Navot su stigli u Za dolaske. Tu je u gomili stajao visoki mršavi stručnjak za prismotru Mordekaj. Na sebi je imao neupadljivo crno odelo a rukama karton na kojem je pisalo BAUER. Njegov auto veliki crni mercedes sedan čekao ih je na parkingu za kraća

zadržavanja. Dva mesta dalje nalazio se srebrni audi sa zadnjim vratima. Ključevi su bili u Zalmanovom džepu. Zalman ih je izbegavao za vreme vožnje do Beča. Pozvao je sigurni stan u Minhenu i u nekoliko pažljivo probranih reci dao Šamronu do znanja da su Navot i Beker stigli na vreme i da su krenuli ka meti. Mordekaj je u četiri i četrdeset pet stigao do Dunavskog kanala. U četiri i pedeset minuta prešao je granicu Prve četvrti i probijao se kroz saobraćajnu gužvu na Ringštrase. Skrenuo je desno u usku kaldrmisanu ulicu a zatim u prvu levo. Trenutak docnije zaustavio je kola ispred ukrašene gvozdene kapije Eriha Radeka. Zalman je skrenuo levo i nastavio da vozi. UKLJUČITE NAČAS FAROVE reče Beker i telohranitelj će vas pustiti. Mordekaj učini kako mu je rečeno. Kapija se nekoliko napetih sekundi nije pomerala; zatim se začuo oštar metalni zveket a za njim i šum motora. Dok se kapija lagano otvarala Radekov telohranitelj se pojavi na ulazu glave i ramena okruženih jakom svetlošću lustera kao oreolom. Mordekaj je čekao da se kapija sasvim otvori a onda lagano krenuo napred na malu stazu u obliku potkovice. Najpre je izašao Navot a potom i Beker. Bankar se rukovao sa telohraniteljem i predstavio svog saradnika iz Ciriha her Oskara Langea. Telohranitelj klimnu glavom i dade im znak da uñu. Ulazna vrata se zatvoriše. Mordekaj pogleda na ručni sat četiri i pedeset osam minuta. Uzeo je mobilni telefon i pozvao broj u Beču. Zakasniću na večeru reče. Je li sve u redu? Jeste odgovori. Sve je u redu. NEKOLIKO SEKUNDI DOCNIJE u Minhenu je na Šamronovom računaru blesnuo signal. Šamron pogleda na svoj sat. Koliko ćeš im vremena dati? upita Karter. Pet minuta odgovori Šamron i ni sekund više. CRNI AUDI SEDAN s visokom antenom na prtljažniku nalazio se nekoliko ulica dalje. Zalman se parkirao iza njega izašao i prišao suvozačkim vratima. Za volanom je sedeo Oded snažni muškarac blagih smeñih očiju i bokserskog spljoštenog nosa. Smeštajući se pored njega Zalman mu u dahu oseti napetost. Zalman je bio u prednosti pošto je po podne proveo aktivno; Oded je bez ikakvog posla bio zarobljen u sigurnom stanu u Beču i samo je razmišljao o posledicama neuspeha. Na sedištu je ležao mobilni telefon veza sa Minhenom već uspostavljena. Zalman je čuo Šamronovo ravnomerno disanje. U mislima mu iskrsnu prizor Šamron iz mlañih dana maršira po argentinskom pljusku Ajhman izlazi iz gradskog autobusa i hoda ka njemu iz suprotnog smera. Oded upali kola. Zalman se vrati u sadašnjost. Pogleda na časovnik na kontrolnoj tabli pet i tri minuta... E461 AUSTRIJANCIMA poznatiji kao Brinerštrase jeste put s dve trake koji vodi severno iz Beča preko talasastih brežuljaka Weinviertel austrijskog vinogradarskog kraja. Nalazi se na osamdeset kilometara od češke granice.

Prelaz zaštićen visokom lučnom nadstrešnicom čuvaju dva graničara koja nerado napuštaju udobnost svoje kućice od aluminijuma i stakla ne bi li čak i najpovršnije pregledali vozila koja izlaze iz zemlje. Na češkoj strani graničnog prelaza pregled putnih isprava obično traje malo duže premda se saobraćaj iz Austrije uglavnom dočekuje raširenih ruku. Kilometar i po od granice usidren u brda Južne Moravske stoji stari grad Mikulov. To je pogranični grad u kojem vlada nepoverljivost uobičajena za pogranične gradove. Odgovarao je Gabrijelovom raspoloženju. Stajao je iza parapeta od opeke u srednjovekovnom zamku visoko iznad crvenih krovova starog grada ispod dva bora povijena od vetra. Hladna kiša se kotrljala poput suza po njegovom nepromočivom kaputu. Posmatrao je padinu brežuljka prema granici. U mraku su se videla jedino svetla na autoputu bela svetla koja su se uspinjala ka njemu crvena svetla što se gube ka austrijskoj granici. Pogleda na ručni sat. Sada ulaze u Radekovu vilu. Gabrijel je mogao da zamisli otvaranje aktentašni sipanje kafe i pića. Zatim se pojavi druga slika niz žena odevenih u sivo probija se po snežnom drumu natopljenom krvlju. Njegova majka lije suze od leda. Šta ćeš reći svom detetu o ratu Jevrejko? Istinu her šturmbanfireru. Svom detetu ću reći istinu. Niko ti neće verovati. Nije mu rekla istinu naravno. Umesto toga istinu je stavila na papir i zaključala je u arhivu Jad Vašema. Možda je Jad Vašem i najbolje mesto za to. Možda su neke istine toliko zapanjujuće da je bolje da ostanu zatvorene u arhivu užasa izolovane od nezaraženih. Nije mogla da mu ispriča daje Radekova žrtva baš kao što ni Gabrijel njoj nikad nije mogao kazati da je Šamronov dželat. No ona je oduvek znala. Ona je upoznala lice smrti i videla je smrt u Gabrijelovim očima. U džepu kaputa mu uz bok nečujno zatreperi telefon. Polako ga prinese uvetu i začu Šamronov glas. Vrati telefon u džep i stade začas posmatrajući farove koji su crnom austrijskom ravnicom lebdeli ka njemu. Šta ćeš mu reći kad ga vidiš? pitala ga je Kjara. Istinu pomisli Gabrijel sada. Reći ću mu istinu. Niz uzane kamene stepenike drevnog grada krenu u tamu. BEČ UZI NAVOT je znao ponešto o pretresanju ljudi. Klaus Halder je veoma dobro obavljao svoj posao. Počeo je od okovratnika Navotove košulje a završio sa manšetama na Armanijevim pantalonama. Zatim se usredsredio na aktentašnu. Radio je lagano kao čovek koji ima sve vreme ovoga sveta s monaškom posvećenošću detaljima. Kad je pretres najzad završen pažljivo je poravnao sadržaj tašne i zatvorio je. Her Vogel će vas sada primiti rekao je. Molim vas poñite za mnom.

Glavnim hodnikom su stigli do dvostrukih vrata kroz koja su ušli u salon. U sakou tkanja riblja kost sa kravatom boje rñe Erih Radek je sedeo blizu kamina. Gostima je kratko klimnuo uzanom glavom i ne pokušavajući da ustane. Radek je shvati Navot čovek koji posetioce prima sedeći. Telohranitelj se ćutke povuče iz sobe i za sobom zatvori vrata. Beker je smešeći se prišao i rukovao se s Radekom. Navot nije želeo da dodirne krvnika ali s obzirom na okolnosti nije imao izbora. Pružena ruka bila je hladna i suva stisak čvrst bez drhtanja. To rukovanje je predstavljalo proveru. Navot oseti da je prošao. Radek pucnu prstima ka praznim foteljama pa ponovo prinese ruku čaši s pićem koja je stajala na njegovoj fotelji na naslonu za ruke. Počeo je okretati čašu dvaput udesno dvaput ulevo. Nešto u tom pokretu pokrenu kiselinu u Navotovorn želucu. Čujem veoma dobre stvari o vašem radu her Lange iznenada reče Radek. Imate dobar ugled meñu kolegama u Cirihu. Sve same laži uveravam vas her Vogel. Preterano ste skromni. Okrenu čašu. Obavili ste izvestan posao za mog prijatelja pre nekoliko godina za gospodina koji se zove Helmut Šnajder. A ti pokušavaš da me namamiš u klopku pomisli Navot. Pripremio se za ovakve smicalice. Pravi Oskar Lange je spisak klijenata za koje je radio u poslednjih deset godina dao Navotu da nauči napamet. Ime Helmut Šnajder nije bilo na tom spisku. U poslednjih nekoliko godina sam imao prilično veliki broj klijenata ali bojim se da ime Šnajder nije medu njima. Možda me je vaš prijatelj pomešao s nekim. Navot spusti pogled otvori aktentašnu i podiže poklopac. Kad je ponovo podigao pogled Radekove plave oči su svrdlale kroz njegove a čaša se kretala na naslonu za ruke. U tim očima se videla zastrašujuća ukočenost. Navot je imao utisak kao da ga proučava kakav portret. Možda ste u pravu. Radekov pomirljivi ton nije odgovarao izrazu njegovog lica. Konrad je rekao da vam je neophodan moj potpis na nekim dokumentima u vezi s likvidacijom računa. Da tako je. Navot izvadi fasciklu iz aktentašne a tašnu spusti na pod pored svojih nogu. Radek je pogledom pratio spuštanje tašne a zatim se opet zagledao u Navotovo lice. Navot otvori fasciklu i podiže pogled. Zaustio je da progovori ali gaje prekinula zvonjava telefona. Oštar elektronski zvuk je Navotovim osetljivim ušima zvučao kao vrisak u groblju. Radek se nije pomerio. Navot baci pogled na sto u stilu bidermajer a telefon ponovo zazvoni. Treće zvono je naglo prekinuto kao krik prigušen u pola. Navot je čuo Haldera telohranitelja kako govori koristeći telefon u hodniku. Dobro veće... Ne žao mije ali her Vogelje trenutno na sastanku. Navot izvadi prvi dokument iz fascikle. Radeku je pažnja sada bila vidljivo

skrenuta a pogled odsutan. Osluškivao je telohraniteljev glas. Navot se u stolici malo pomeri napred i podiže papir da Radek može da ga vidi. Ovo je prvi dokument koji mora... Radek podiže ruku zahtevajući tišinu. Navot ču korake u hodniku a za njima i otvaranje vrata. Telohranitelj uñe u sobu i priñe Radeku. Zove Manfred Kruz promrmlja glasom primerenim tišini u crkvi. Želeo bi da razgovara s vama. Kaže da je hitno i da ne može da čeka. ERIH RADEK lagano ustade i priñe telefonu. Šta je bilo Manfrede? Izraelci. Šta s njima? Obaveštajni podaci upućuju da se u poslednjih nekoliko dana u Beču okupio veliki tim operativaca kako bi vas kidnapovao. Koliko su pouzdani tvoji obaveštajni podaci? Dovoljno su pouzdani da se zaključi kako za vas nije bezbedno da ostanete u svom domu. Poslao sam jedinicu Staatspolizei da doñe po vas i odvede vas na bezbednu lokaciju. Ovamo niko ne može da uñe Manfrede. Samo postavi naoružanog stražara ispred kuće. Imamo posla sa Izraelcima her Vogel. Želim da izañete iz kuće. U redu ako navaljuješ ali kaži svojoj jedinici da se povuče. Ovo može da završi Klaus. Jedan telohranitelj nije dovoljan. Ja sam odgovoran za vašu bezbednost i ja želim da budete pod zaštitom policije. Bojim se da ću na ovome morati da insistiram. Obaveštajni podaci koje imam veoma su podrobni. Kada će tvoji policajci stići ovamo? Svakog trenutka. Spremite se da poñete. Spustio je slušalicu i pogledao u dvojicu muškaraca koji su sedeli pored kamina. Izvinite gospodo ali plašim se da je iskrslo nešto hitno. Moraćemo ovo da završimo drugi put. Obratio se telohranitelju: Otvori kapije Klause i donesi mi kaput. Smesta. ZAČU SE RAD motora koji je pokretao ulaznu kapiju. Sedeći za volanom mercedesa Mordekaj pogleda u retrovizor i vide kako automobil s plavim rotacionim svetlom na kontrolnoj tabli skreće iz ulice na stazu. Zaustaviše se naglo prikočivši iza njega. Dvojica muškaraca istrčaše iz kola i pojuriše uz stepenište. Mordekaj lagano upali kola. ERIH RADEK uñe u hodnik. Navot je spakovao aktentašnu i ustao. Beker se ukočio na svom mestu. Navot zavuče prste bankaru pod pazuh i podiže ga na noge. Za Radekom su izašli u hodnik. Plava rotaciona svetla bleskala su po zidovima i tavanici. Radek je stajao pored svog telohranitelja i tiho mu govorio na uvo. Telohranitelj je pridržavao kaput i delovao napeto. Dok je pomagao Radeku da obuče kaput gledao je u Navota.

Na vratima se začu kucanje dva oštra praska odjeknuše odbijajući se o visoku tavanicu i mermerni pod hodnika. Telohranitelj ostavi Radekov kaput i otključa rezu. Dva muškarca u civilu grunuše u kuću. Jeste li spremni her Vogel? Radek klimnu glavom pa se okrenu i još jednom pogleda Navota i Bekera. Ponovo se izvinjavam gospodo. Veoma mi je žao zbog ove neprijatnosti. Radek krenu ka vratima Klaus odmah pored njega. Jedan od policajaca mu prepreci put i stavi ruku na telohraniteljeve grudi. Telohranitelj mu odgurnu ruku. Šta vi mislite da radite? Her Kruz nam je dao izričita uputstva. Na sigurno mesto treba da odvedemo jedino her Vogela. Kruz nikad ne bi dao takvo nareñenje. On zna da ja idem kuda god on ide. Uvek je tako. Žao mi je ali naša nareñenja su ovakva. Pokažite mi značku i iskaznicu. Nema vremena. Molim vas her Vogel. Poñite s nama. Telohranitelj koraknu unazad i zavuče ruku pod sako. Kad se ukaza pištolj Navot se baci napred. Levom rukom zgrabi telohraniteljevo doručje i pritisnu mu pištolj na trbuh. Desnom mu zadade dva opaka udarca otpozadi po vratu. Od prvog udarca Halder se zatetura a od drugog mu poklekoše kolena. Ruka mu se opusti i glok zazveketa po mermernom podu. Radek pogleda pištolj i načas pomisli da ga dohvati. Umesto toga se okrenu i pojuri kroz otvorena vrata radne sobe i zalupi ih za sobom. Navot zgrabi kvaku. Zaključano. Odmaknu se nekoliko koraka i zatrčavši se razvali ramenom vrata. Drvo se rascepi a on se ukotrlja u zamračenu sobu. Podiže se i ugleda Radeka koji se već udaljio od lažne police za knjige i stajao u malom liftu veličine telefonske govornice. Navot se baci napred kad su vrata lifta počela da se zatvaraju. Uspeo je da proturi obe ruke i zgrabi Radeka za revere kaputa. Kako su vrata udarila Navota po levom ramenu Radek ga zgrabi za zglobove pokušavajući da se oslobodi. Navot ga je čvrsto držao. Oded i Zalman mu priskočiše u pomoć. Zalman viši od Odeda postavi ruke iznad Navotove glave. Oded se provuče izmeñu Navotovih nogu i pritisnu odozdo. Pod navalom vrata se najzad opet otvoriše. Navot izvuče Radeka iz lifta. Sada nije bilo vremena za okolišanje i obmane. Navot šakom pritisnu starčeva usta Zalman ga uhvati za noge i podiže s poda. Oded pronañe prekidač i ugasi svetio. Navot brzo pogleda Bekera. Ulazi u kola. Kreći idiote. Radeka su kao zavežljaj spustili niz stepenice i krenuli prema audiju. Radek je vukao Navotovu ruku pokušavajući da se oslobodi šake koja mu je stezala usta poput stege i snažno udarao nogama. Navot je čuo kako Zalman tiho psuje.

Nekako čak i u jeku borbe uspevao je da psuje na nemačkom. Oded otvori zadnja vrata pa trkom obiñe kola i sede za volan. Navot je Radeka naglavačke gurnuo u stražnji deo kola i pribio ga uz sedište. Zalman se ugura unutra i zatvori vrata. Beker se smesti na zadnje sedište mercedesa. Mordekaj naglo dade gas i pojuri na ulicu a odmah za njim i audi. RADEKOVO TELO se odjednom umiri. Navot skloni dlan s Radekovih usta a Austrijanac požudno udahnu vazduh. Ozleñuješ me reče. Ne mogu da dišem. Pustiću te ali moraš da obećaš da ćeš se lepo ponašati. Ne pokušavaj više da bežiš. Obećavaš? Samo me pusti. Smrskaćeš me budalo. Hoću starce. Samo mi najpre učini uslugu. Kaži mi kako se zoveš molim te. Znaš kako se zovem. Moje ime je Vogel. Ludvig Vogel. Ne ne ne to ime. Tvoje pravo ime. To mi je pravo ime. Želiš li da sedneš i odeš iz Beča kao čovek ili ću sve vreme morati da sedim na tebi? Hoću da sednem. Povreñuješ me do ñavola! Samo mi reci svoje ime. Za trenutak je ćutao a onda promrmlja: Zovem se Radek. Izvini ali nisam te čuo. Možeš li molim te da ponoviš svoje ime? Ovog puta glasno. Duboko udahnu a telo mu se ukoči kao da ne leži na zadnjem sedištu automobila već stoji u stavu mirno. Moje ime je šturmbanfirer Erih Radekl U SIGURNOM STANU u Minhenu poruka blesnu na monitoru Šamronovog računara: PAKET JE PRIMLJEN. Karter ga lupi po leñima. Nek sam proklet! Uhvatili su ga. Zaista su ga uhvatili. Šamron ustade i priñe mapi. Uhvatiti ga je od početka bio najlakši deo operacije Adrijane. Izvesti ga napolje nešto je sasvim drugo. Zagleda se u mapu. Osamdeset kilometara do češke granice. Vozi Qde.de pomisli. Vozi kao što nikad u životu nisi vozio. BEČ ODED JE VOZIO ovim drumom desetinu puta ali nikad ovako nikad sa sirenom koja zavija i plavim rotacionim svetlom na kontrolnoj tabli i nikad ga iz retrovizora nisu gledale oči Eriha Radeka. Bekstvo iz centra grada prošlo je bolje nego što se očekivalo. Večernja saobraćajna gužva jeste bila postojana ali nikad toliko velika da se automobili ne bi razmakli pred njegovom sirenom i bleskanjem svetla. Radek se dvaput pobunio. Obe pobune su Navot i Zalman nemilosrdno ugušili. Jurili su na sever autoputem E461. Bečki saobraćaj su ostavili za sobom kiša je

uporno padala i ledila se po ivicama vetrobranskog stakla. Blesnu saobraćajni znak: REPUBLIKA ČEŠKA 42 KM. Navot je poduže gledao kroz zadnje staklo a tada na hebrejskom reče Odedu da ugasi sirenu i svetio. Kuda idemo? upita Radek teško dišući. Kuda me vodite? Kuda? Navot ništa ne odgovori baš kako mu je Gabrijel i naložio. Neka postavlja pitanja dok ne poplavi kazao je Gabrijel. Samo mu ne daj zadovoljstvo da dobije odgovor. Neka mu nesigurnost podriva misli. To bi on uradio da su uloge obrnute. Navot je kroz prozor posmatrao sela pored kojih su jurili Mistelbah Vilfersdorf Erdberg i mislio samo na jedno na telohranitelja koga je ostavio da leži u nesvesnom stanju na ulazu Radekove kuće u Stebergase. Pred njima se ukaza Pojsdorf. Oded projuri kroz selo pa skrenu na dvosmerni put i uputi se na istok kroz borove prekrivene snegom. Kuda idemo? Kuda me vodite? Navot više nije mogao da istrpi njegova pitanja u tišini. Mi idemo kući obrecnu se. A ti ideš s nama. Radek se ledeno osmehnu. Večeras ste napravili samo jednu grešku her Lange. Trebalo je da ubijete mog telohranitelja kad ste imali priliku. KLAUS HALDER OTVORI jedno pa drugo oko. Vladao je potpuni mrak. Na trenutak je ležao sasvim mirno pokušavajući da odredi položaj svog tela. Pao je napred ruke su mu bile uz telo a desni obraz pritisnut uz hladni mermer. Pokuša da podigne glavu ali mu munjevit bol sevnu niz vrat. Sada se prisetio trenutka kad se to dogodilo. Posezao je za pištoljem kad je dvaput udaren otpozadi. To je uradio onaj advokat iz Ciriha Oskar Lange. Očigledno Lange nije samo advokat. Bio je umešan u ovo baš kako je Halder strahovao od početka. Podigao se na kolena pa seo uza zid. Zatvorio je oči i čekao da prestane da mu se vrti a zatim protrljao potiljak. Otok je bio veličine jabuke. Podigao je levu ruku i škiljeći pogledao na svetleći brojčanik na ručnom satu pet i pedeset sedam. Kad se to dogodilo? Nekoliko minuta posle pet najkasnije u pet i deset. Ukoliko ih na Štefansplacu nije čekao helikopter svi su izgledi da su još u Austriji. Pipnuo se po desnom prednjem džepu i otkrio da mu je mobilni telefon još tu. Izvadio ga je i ukucao broj. Dva zvona. Poznati glas. OvdeKruz. TRIDESET SEKUNDI KASNIJE Manfred Kruz je zalupio slušalicu i razmislio o mogućnostima. Najočiglednije rešenje bi bilo da uključi zvona za uzbunu obavesti svaku policijsku jedinicu u zemlji da su izraelski agenti oteli starca i zatvori granice i aerodrom. Očigledno da ali veoma opasno. Takav potez bi iza-zvao mnogo neprijatnih pitanja. Zastoje her Vogel kidnapovan? Koje on zapravo? Kandidatura Petera Meclera bi bila uništena kao i Kruzova karijera. Čak su i u Austriji takve afere išle svojim tokom a Kruz ih je video dovoljno i znao je da istraga ne bi završila samo na Vogelovom pragu. Izraelci su znali da će biti onesposobljen i dobro su izabrali trenutak. Kruz je

morao da smisli kako da se suptilnije umeša a da pri tom ne uništi sve. Podigao je slušalicu i okrenuo broj. Ovde je Kruz. Amerikanci su nas obavestili da će možda tim Al Kaide večeras automobilom proći kroz našu zemlju. Pretpostavljaju da članovi Al Kaide putuju sa evropskim simpatizerima kako bi se bolje uklopili u okruženje. Od ovog tre-nutka dajem znak za uzbunu antiterorističkoj mreži. Podignite bezbednost na granicama aerodromima i železničkim stanicama na nivo dva. Prekinuo je vezu i zagledao se kroz prozor. Bacio je starcu pojas za spašavanje. Pitao se hoće li biti u stanju da ga dohvati. Kruz je znao da će se ukoliko uspe uskoro suočiti s još jednim problemom šta uraditi sa izraelskim otmičarskim timom. Zavukao je ruku u prednji džep sakoa i izvadio parče papira. Ako pozovem ovaj broj ko će se javiti? Nasilje. Manfred Kruz podiže telefonsku slušalicu. OTKAKO SE VRATIO u Beč Časovničar je jedva nalazio razlog da napušta sigurnost svoje male prodavnice u četvrti oko kate drale svetog Stefana. Zbog čestih putovanja bio je u velikom zaostatku sa poslom uključujući i rad na bečkom zidnom bidermajer časovniku koji je 1840. napravio čuveni časovničar Ignac Marenceler. Kutija izrañena od mahagonija bila je u savršenom stanju ali je posrebreni brojčanik iz jednog dela zahtevao sate i sate restauratorskog rada. Originalni ručno rañeni bidermajer mehanizam sa oprugom koja omogućava da sat kad je potpuno navijen radi sedamdeset pet dana ležao je u nekoliko pažljivo rasporeñenih delova na njegovom radnom stolu. Telefon zazvoni. Časovničar utiša prenosivi CD plejer i Bahov Četvrti brandenburški koncert preñe u šapat. Nemaštovit izbor Bah ali Časovničar je smatrao da preciznost Bahove muzike savršeno prati rasklapanje i ponovno sklapanje mehanizma stare sprave za merenje vremena. Levu ruku je pružio ka telefonu. Talas bola mu krenu niz ruku podsećajući ga na doživljaje u Rimu i Argentini. Slušalicu je prislonio na desno uvo i pridržavao je ramenom. Da reče rasejano. Ruke su mu već ponovo bile uposlene. Dobio sam vaš broj od zajedničkog prijatelja. Shvatam reče Časovničar neobavezno. Izvolite? Pomoć ne treba meni već našem prijatelju. Časovničar spusti alat. Našem prijatelju? upita. Obavili ste neke poslove za njega u Rimu i Argentini. Pretpostavljam da znate na koga mislim? Časovničar je znao. Starac ga je dva puta prevario i na terenu ga dva puta doveo u opasnu situaciju. Sada je počinio smrtni greh dajući njegovo ime strancu. Očigledno je u nevolji. Časovničar je pretpostavljao da to ima neke veze s Izraelcima. Odlučio je da je sada izvrstan trenutak da prekine njihov odnos. Žao mi je reče ali mislim da ste me pomešali s nekim drugim. Čovek na drugom kraju veze pokuša da se usprotivi. Časovničar spusti slušalicu i pojača zvuk na CD plejeru dok Bahovi tonovi ne ispuniše čitavu radionicu. U SIGURNOM STANU u Minhenu Karter je spustio telefonsku slušalicu i

pogledao Šamrona koji je i dalje stajao ispred mape kao da zamišlja Radekov put na sever prema češkoj granici. Zvali su iz naše ispostave u Beču. Nadziru austrijsku komunikacionu mrežu. Izgleda da je Manfred Kruz pripravnost za terorističku uzbunu podigao na nivo dva. Nivo dva? Šta to znači? Znači da ćete verovatno imati malo nevolja na granici. NA ZAUSTAVNOJ TRACI uz zamrznuto rečno korito stajala su dva vozila opel sedan i folksvagenov kombi. Kjara je bila za volanom folksvagena čija su svetla i motor bili ugašeni a u krilu je osećala utešnu težinu berete. Nije bilo drugih znakova života ni svetala iz sela ni tutnjave saobraćaja na autoputu izuzev dobovanja susnežice po krovu kombija i zvižduka vetra u vrhovima jela. Osvrnula se i pogledala u zadnji deo folksvagena koji je bio pripremljen za Radekov dolazak. U stražnji deo je postavljen krevet na rasklapanje. Ispod kreveta je bio posebno napravljen odeljak u kojem će Radek biti sakriven dok budu prelazili granicu. Tu će mu biti udobno mnogo udobnije nego što zaslužuje. Pogledala je kroz vetrobran. Nije bilo mnogo šta da se vidi uzani put koji se uspinjao u mrak prema grebenu u daljini. Tada se odjednom pojavi svetio jasan beli odsjaj koji obasja horizont i pretvori drveće u crne minarete. Na nekoliko sekundi moglo se videti kako se susnežica kovitla kao roj mušica na vetru. Zatim se pojaviše farovi. Automobil se pope na brdo i farovi je osvetliše bacajući senke na drveće s jedne pa s druge strane. Kjara obavi ruku oko berete i stavi kažiprst na obarač. Automobil se zaustavi pored kombija. Kjara poviri na zadnje sedište i ugleda ubicu kako sedi izmeñu Navota i Zalmana krut komesar koji čeka krvavu čistku. Kjara se uvuče u stražnji odeljak da još jednom sve proveri. SKIDAJ KAPUT zapovedi Navot. Zašto? Zato što sam ti kazao da tako učiniš. Imam pravo da znam zašto. Nemaš ti nikakva prava! Samo uradi kako ti kažem. Radek je nepomično sedeo. Zalman ga zgrabi za rever kaputa ali je starac sedeo ruku čvrsto skrštenih preko grudi. Navot duboko uzdahnu. Ako matoro ñubre hoće još jedno nadmetanje u rvanju dobiće ga. Navot mu raširi ruke a Zalman mu skinu desni a zatim i levi rukav. Potom je na red došao sako a onda mu Zalman pocepa rukav košulje i razgoliti obešenu kožu ruke. Navot izvadi špric napunjen sedativom. Ovo je za tvoje dobro reče Navot. Blag je i vrlo kratko traje. Putovanje će ti biti mnogo podnošljivije. Bez klaustrofobije. Nikad nisam bio klaustrofobičan. Ne zanima me. Navot zabode iglu u Radekovu ruku i uštrca tečnost. Posle nekoliko sekundi

Radekovo telo se opusti glava mu pade u stranu a vilica omlitavi. Navot otvori vrata i izañe. Dohvati tromo telo ispod pazuha i izvuče ga iz kola. Zalman mu prihvati noge i zajedno ga odnese do folksvagena kao da odnose poginulog s ratišta. Unutra je čučala Kjara držeći bocu s kiseonikom i providnu plastičnu masku. Navot i Zalman položiše Radeka na patos folksvagena pa mu Kjara namesti masku na nos i usta. Plastika se odmah zamagli pokazujući da Radek dobro diše. Proverila mu je puls. Ravnomeran i jak. Smestiše ga u odeljak i zatvoriše poklopac. Kjara je sela za volan i upalila motor. Oded zatvori bočna vrata kombija i lupnu dlanom o staklo. Kjara ubaci menjač u brzinu i krenu prema autoputu. Ostali uñoše u opel i krenuše za njom. PET MINUTA DOCNIJE na horizontu se poput svetionika ukazaše svetla granice. Kako se Kjara približavala ugleda malu kolonu petšest vozila koja čekaju da preñu granicu. Jasno su se videla dva pogranična policajca. Imali su baterijske lampe proveravali pasoše i gledali kroz prozore u vozila. Kjara baci pogled preko ramena. Vrata odeljka bila su zatvorena. Radek se nije čuo. Automobil ispred nje je proveren i pušten na češku stranu. Pogranični policajac joj mahnu da priñe. Otvorila je prozor i nasmešila se. Pasoš molim. Predala ga je. Drugi policajac je obišao kombi i došao do suvozačkih vrata i Kjara vide kako lampom osvetljava unutrašnjost. Nešto nije u redu? Pogranični policajac spusti pogled na njenu fotografiju i ne reče ništa. Kad ste ušli u Austriju? Danas. Odakle? Iz Italije kod Tarvizija. Kratko je uporeñivao njeno lice i fotografiju u pasošu. Zatim otvori prednja vrata i pokaza joj da izañe iz kombija. UZI NAVOT je prizor posmatrao sa suvozačkog sedišta u opelu. Pogleda Odeda i tiho opsova. Zatim mobilnim telefonom pozva sigurni stan u Minhenu. Šamron se javi na prvo zvono. Imamo problem reče Navot. NAREDIO joj je da stane ispred kombija i uperio joj svetio u lice. Kroz snop svetlosti je videla kako drugi graničar otvara bočna vrata folksvagena. Prisilila se da gleda u policajca koji ju je ispitivao. Trudila se da ne misli na beretu koja joj je pritiskala kičmu. Ni na Gabrijela koji čeka s druge strane granice u Mikulovu. Ni na Navota Odeda i Zalmana koji bespomoćno posmatraju iz opela. Kuda putujete večeras? U Prag reče. Zašto idete u Prag? Kjara ga pogleda kao da kaže: Ne tiče te se. Zatim izgovori: Idem u posetu svom mladiću. Mladiću ponovi policajac. A šta vaš mladić radi u Pragu?

Predaje italijanski rekao je Gabrijel. Kjara odgovori na pitanje. Gde predaje? Na praškom Institutu za jezike rekao je Gabrijel. Opet je odgovorila kako joj je Gabrijel naložio. A koliko već predaje na praškom Institutu za jezike? Tri godine. Da li ga često viñate? Jednom mesečno ponekad dvaput. Drugi policajac je ušao u kombi. Kroz glavu joj prolete slika Radeka zatvorenih očiju s maskom za kiseonik na licu. Ne budi se pomisli. Ne pomeraj se. Ne puštaj glasa. Bar jednom u svom ogavnom životu učini nešto pristojno. A kad ste ušli u Austriju? Već sam vam rekla. Kažite mi opet molim vas. Danas. U koliko sati? Ne sećam se koliko je bilo sati. Ujutro? Po podne? Po podne. Rano po podne? Kasno po podne? Rano. Još je bilo dnevnog svetla? Oklevala je. On je ponovo upita: Je li? Je li još bilo dnevnog svetla? Potvrdno klimnu glavom. Iz kombija se čulo kako se otvaraju vrata u stražnjem delu. Kjara se prisili da gleda pravo u oči čoveka koji ju je ispitivao. Njegovo lice zaklonjeno jakom svetlošću poče da poprima lik Eriha Radeka ne ovog bednog Radeka koji u nesvesti leži u zadnjem delu kombija već Radeka koji je izvukao dete po imenu Irena Frankel iz redova onih koji su 1945. iz logora Birkenau krenuli na marš smrti i odveo je u poljsku šumu da je i u tom poslednjem trenutku muči. Izgovori reci Jevrejko! Prebačena si na istok. Imala si mnogo hrane i valjanu medicinsku negu. Gasne komore i krematorijumi su boljševičkojevrejske laži. Mogu da budem jaka kao i ti Irena pomisli Kjara. Mogu ovo da da uradim. Za tebe. Jeste li se zaustavljali u Austriji? Niste iskoristili priliku da posetite Beč? Bila sam u Beču ranije reče. Ne dopada mi se. Načas joj je ispitivački gledao lice. Vi ste Italijanka je li? Moj pasoš vam je u rukama. Ne mislim na vaš pasoš. Mislim na vašu etničku pripadnost. Na vaše poreklo. Jeste li italijanskog porekla ili ste doseljenik recimo sa Bliskog istoka ili iz

Severne Afrike? Ja sam Italijanka uveravala ga je. Drugi policajac izañe iz folksvagena i odmahnu glavom. Ispitivač joj pruži pasoš. Izvinite što smo vas zadržali reče. Srećan put. Kjara sede za volan folksvagena ubaci u brzinu i preñe granicu. Krenuše joj suze suze olakšanja suze gneva. Najpre se trudila da ih zaustavi ali nije koristilo. Drum joj se zamagli zadnja svetla automobila ispred nje razliše se u crvene trake a suze nisu prestajale da teku. Za tebe Irena reče glasno. Ovo sam uradila za tebe. ŽELEZNIČKA STANICA u Mikulovu nalazi se ispod starog grada gde se bregovi spajaju s ravnicom. Postoji samo jedan peron koji je izložen gotovo neprestanim udarima vetra što se obrušava sa Karpata a po kiši se čamotni pošljunčani parking pretvara u baru. Blizu biletarnice nalazi se nadstrešnica za autobuse išarana grafitima i tu je stisnut u zavetrini čekao Gabrijel ruku nabijenih u džepove nepromočive jakne. Podigao je pogled kad je kombi skrenuo na parking i šljunak pod gumama zakrckao. Čekao je dok se kombi nije zaustavio a onda zakoračio ispod autobuske nadstrešnice na kišu. Kjara mu otvori suvozačka vrata. Kad se upalila lampica u kabini vide da joj je lice mokro. Jesi li dobro? Dobro sam. Želiš li da ja vozim? Ne mogu da vozim. Sigurna si? Samo uñi Gabrijele. Ne mogu da podnesem da budem sama s njim. On uñe i zatvori vrata. Kjara okrenu volan i krenu nazad na autoput. Trenutak kasnije jurili su na sever u Karpate. POLA SATA im je trebalo da stignu u Brno a još sat da doñu do Ostrave. Gabrijel je dvaput otvarao poklopac odeljka da proveri Radekovo stanje. Bilo je skoro osam sati kad su stigli na granicu s Poljskom. Ovog puta nije bilo bezbednosne provere ni kolone vozila samo šaka koja se ukazala iz bunkera od opeke i mahnula im da preñu granicu. Gabrijel preñe u stražnji deo kombija da izvuče Radeka iz odeljka. Zatim otvori fioku i izvadi špric. U njemu je sada bila mala doza stimulanta dovoljna da ga blago vrati u svesno stanje. Gabrijel iglu zavuče u Radekovu ruku ubrizga sredstvo izvadi iglu i mesto uboda obrisa alkoholom. Radekove oči se polako otvoriše. Na trenutak je gledao oko sebe a zatim mu se pogled zaustavi na Gabrijelovom licu. Alon? promrmlja kroz masku za kiseonik. Gabrijel lagano klimnu glavom. Kuda me vodite? Gabrijel ništa ne reče. Hoću li umreti? upita ali pre no što je Gabrijel i mogao da odgovori Radek još

jednom izgubi svest. ISTOČNA POLJSKA BARIJERA IZMEĐU svesnog stanja i kome nalikovala je pozorišnoj zavesi kroz koju je mogao da proñe kad je hteo. Nije znao koliko puta je prolazio kroz tu zavesu. Za njega je vreme izgubljeno kao i njegov stari život. Njegova lepa kuća u Beču izgledala je kao kuća nekog drugog čoveka u gradu nekog drugog čoveka. Nešto se dogodilo kad je Izraelcima doviknuo svoje pravo ime. Sada mu je Ludvig Vogel bio stranac poznanik koga nije video niz godina. Ponovo je bio Radek. Nažalost vreme prema njemu nije bilo blagonaklono. Visoki lepi muškarac u crnom sada je bio zarobljen u nejakom sve slabijem telu. Jevrejin gaje smestio na krevet na rasklapanje. Ručni zglobovi i gležnjevi bili su mu uvezani debelom srebrnkastom trakom za pakovanje i bio je privezan za krevet kao duševni bolesnik. Ručni zglobovi su mu sada služili kao portal izmeñu njegova dva sveta. Trebalo je samo da ih uvrne pod odreñenim uglom pa da mu se traka bolno useče u kožu i kroz zavesu iz snova proñe u svet stvarnosti. Snovi? Je li u redu onakve vizije nazivati snovima? Ne bile su i suviše tačne i suviše istinite. Bile su to uspomene nad kojima nije imao nikakvu kontrolu samo moć da ih prekine na nekoliko trenutaka nanoseći sebi bol Jevrejinovom lepljivom trakom. Lice mu je bilo blizu prozora a staklo ničim zaklonjeno. Kad je bio budan mogao je da vidi beskrajna crna polja i sumorna zamračena sela. Mogao je i da pročita znakove pored puta. Nisu mu bili potrebni znakovi da bi znao gde je. Nekad u nekom drugom životu bio je gospodar mraka u ovoj zemlji. Sećao se ovog puta: Dahnov Zukov Narol... Znao je ime narednog sela čak i pre no što je promaklo pored prozora Belzec... Zatvorio je oči. Zašto sada nakon toliko godina? Posle rata nikoga nije preterano zanimao jedan oficir SDa koji je služio u Ukrajini nikog izuzev Rusa naravno a kad je njegovo ime isplivalo na površinu u vezi sa Konačnim rešenjem general Gelen je organizovao njegovo bekstvo i nestanak. Bezbedno je za sobom ostavio svoj stari život. Oprostili su mu i Bog i Crkva pa čak i njegovi neprijatelji koji su požudno koristili njegove usluge kad su osećali da ih ugrožava jevrejski boljševizam. Vlasti su uskoro izgubile zanimanje za suñenja takozvanim ratnim zločincima a amateri poput Vizentala usredsredili su se na velike zverke kao što su Ajhman i Mengele nenamerno pomažući sitnoj ribi kao što je on da nañe utočište u mirnim vodama. Samo je jednom postojala ozbiljna pretnja. Sredinom sedamdesetih je neki američki novinar Jevrejin dakako došao u Beč i postavljao mnoga pitanja. Na putu koji vodi južno od Salcburga završio je u dubokoj klisuri i pretnja je eliminisana. Od tada je delovao bez oklevanja. Možda je trebalo da i Maksa Klajna na prvi znak nevolje baci u klisuru. Primetio ga je onog dana u kafeu Central a i narednih dana. Nagonski je osetio da je Klajn nevolja. A onda je Klajn svoju priču ispričao Jevrejinu Lavonu i bilo je prekasno.

Ponovo je prošao kroz zavesu. Bio je u Berlinu sedeo u kancelariji grupenfirera Hajnriha Milera šefa Gestapoa. Miler je sa zuba skidao komadić hrane zaostale od ručka i mahao pismom koje je upravo dobio od Lutera iz Ministarstva spoljnih poslova. Bilo je to 1942. Izgleda da su glasine o našim aktivnostima na istoku počele stizati do ušiju naših neprijatelja. Takoñe imamo problem i na jednom od položaja u oblasti Vartegau. Nekakve pritužbe na zagañenje. Ako mogu da postavim očigledno pitanje her grupenfireru kakve veze ima što glasine dopiru do Zapada? Ko će poverovati da je tako nešto zaista moguće? Glasine su jedno Erih. Dokazi nešto sasvim drugo. Ko će otkriti dokaze? Neki glupavi poljski kmet? Neki razroki ukrajinski kopač jaraka? Možda Ivani. Rusi? Kako bi oni uopšte... Miler podiže zidarsku ruku. Razgovor je završen. I tada je shvatio. Firerova ruska pustolovina nije tekla po planu. Pobeda na istoku više nije bila izvesna. Miler se nagnuo napred presavivši se u struku. Šaljem te u pakao Erih. Žabicu to tvoje nordijsko lice toliko duboko u govna da više nikad nećeš ugledati svetlost dana. Kako vam mogu zahvaliti her grupenfireru? Raščisti haos. Sve. Svuda. Tvoj je posao da ovo ostane samo puka glasina. A kad se operacija završi želim da ti budeš jedini preživeli. Probudio se. Milerovo lice nestade u poljskoj noći. Čudno zar ne? Njegov pravi doprinos Konačnom rešenju nije bilo ubijanje već prikrivanje i bezbednost a ipak je sada u nevolji šezdeset godina kasnije zbog budalaste igre u koju se upustio u pijanstvu jednog nedeljnog popodneva u Aušvicu. Aktion 1005? Da to je bila njegova predstava ali nijedan preživeli Jevrejin nikad neće svedočiti o njegovom prisustvu na obodu jame za ubijanje zato što nema preživelih. On je svoju operaciju strogo vodio. Trebalo je da i Ajhman i Himler tako učine. Bili su budale što su dopustili da toliki prežive. Sećanje se javi januar 1945. Kolona bednih Jevreja tetura putem veoma nalik ovom sada. Putem iz logora Birkenau. Hiljade Jevreja svaki ima da ispriča priču svaki je svedok. Zagovarao je likvidaciju svih logoraša pre evakuacije. Ne rečeno mu je. U Rajhu je hitno potrebna robovska radna snaga. Radna snaga? Većina Jevreja koje je video da odlazi iz Birkenaua jedva je mogla da hoda a kamoli da rukuje pijukom ili lopa-tom. Nisu bili prikladni za rad već samo za klanje a i sam ih je nekolicinu ubio. Zašto su mu za ime Boga naredili da čisti jame a onda dozvolili da hiljade svedoka izvede iz mesta kakvo je Birkenau? Prisili se da otvori oči i pogleda kroz prozor. Vozili su se uz obalu reke nedaleko od ukrajinske granice. Znao je ovu reku reku pepela reku kostiju. Pitao se koliko stotina hiljada je dole talog u koritu reke Bug. Zatvoreno selo Uhrusk. Pomisli na Petera. Upozorio je da će se ovo dogoditi.

Ako ikad postanem ozbiljan kandidat za kancelara rekao je Peter neko će pokušati da nas razotkrije. Znao je da je Peter u pravu ali je takoñe verovao da se može izboriti sa svakom pretnjom. Pogrešio je i sada je njegovom sinu pretilo nezamislivo izborno poniženje sve zbog njega. Činilo se kao da su Jevreji doveli Petera na ivicu jame za ubijanje i stavili mu pištolj na čelo. Pitao se ima li snage da ih spreči da povuku obarač može li da isposluje još jedan dogovor osmisli još jedan beg. A ovaj Jevrejin koji me sada gleda ovim zelenim očima u kojima nema oproštaja? Šta on očekuje da uradim? Da se izvinim? Da se skršim i plačem i bljujem sentimentalnosti? Ono što ovaj Jevrejin ne razume jeste da ne osećam grizu savesti zbog onoga što sam radio. Vodila me je ruka Boga i učenje Crkve. Zar nam nisu sveštenici govorili da su Jevreji ubice Boga? Zar nisu Sveti otac i njegovi kardinali ćutali a dobro su znali šta mi radimo na istoku? Očekuje li ovaj Jevrejin od mene sada da odjednom sve opovrgnem i kažem da je sve to bila užasna greška? I zašto me tako gleda? Poznate su mu te oči. Negde ih je video ranije. Možda mu se čini pod dejstvom stredstva koje su mu ubrizgali. Nije mogao ni u šta biti siguran. Nije čak bio siguran ni da je živ. Možda je već mrtav. Možda ovo uz reku Bug putuje njegova duša. Možda je u paklu. Još jedan zaselak Vola Uhruska. Znao je naredno selo. Sobibor... Zatvori oči somot zavese ga obavi. Proleće je 1942. Vozi se iz Kijeva na putu za Žitomir sa zapovednikom Ajnzacgrupen jedinice. Krenuli su da pregledaju jarugu koja je postala nekakav bezbednosni problem mesto koje Ukrajinci zovu Babij Jar. Kad su stigli sunce se ljubilo s horizontom i gotovo je bio suton. Ipak bilo je još dovoljno svetla da se vidi neobična pojava u dnu jaruge. Zemlja je izgledala kao da se uvija u epileptičnom napadu. Tlo se grčilo gas šikljao u vazduh zajedno sa gejzirima gnjile tečnosti. Smrad! Isuse smrad. I sad ga oseća. Kad je ovo počelo? Nedugo posle kraja zime. Zemlja se otopila a zatim i leševi. Raspadali su se veoma brzo. Koliko ih je dole? Trideset tri hiljade Jevreja nekoliko Cigana i isto toliko sovjetskih zarobljenika. Postavite kordon oko čitave jaruge. Uradićemo ovo što brže možemo ali su trenutno druga mesta važnija. Koja druga mesta? Mesta za koja nikad nisi čuo: Birkenau Belzec Sobibor Treblinka. Naš posao je ovde završen. Na drugim mestima očekuju skori dolazak novopridošlica. Šta ćete da uradite ovde? Otvorićemo jame i spaliti leševe a onda ćemo zdrobiti kosti i razbacati deliće po šumama i rekama. Spaliti trideset hiljada leševa? Pokušali smo to da izvedemo za vreme ubijanja. Koristili smo bacače plamena zaboga. Masovne kremacije pod vedrim nebom nisu uspele.

Zato što niste napravili valjanu lomaču. U Helmnu sam dokazao da je to izvodljivo. Veruj mi Kurte jednog dana ovo mesto zvano Babij Jar biće samo glasina baš kao i Jevreji koji su nekad ovde živeli. Okrenuo je zglobove. Ovoga puta bol nije bio dovoljan da se probudi. Zavesa nije htela da se razmakne. Ostao je zaključan u tamnici uspomena i gacao rekom pepela. PLOVILI SU kroz noć. Vreme je bilo uspomena. Lepljiva traka mu je prekinula krvotok. Više nije osećao šake i stopala. Jednog trenutka mu je bilo grozničavo vruće a već sledećeg bi se tresao od zime. Imao je utisak da su jednom stali. Namirisao je benzin. Jesu li punili rezervoar? Ilije to samo sećanje na benzinom natopljene železničke pragove? Dejstvo ubrizganog sredstva najzad je iščilelo. Sada je bio budan oprezan i svestan i sasvim siguran da nije mrtav. Nešto mu je u odlučnom držanju Jevrejina govorilo da se bliže kraju putovanja. Prošli su kroz Sjedlce a zatim kod Sokolova Podlaskog skrenuli na manji seoski drum. Naišli su na Dibov pa na Kosov Lacki. . Skrenuli su s glavnog puta na zemljanu stazu. Kombi se tresao: dumdum... dumdum. Stara železnička pruga pomisli još je tu naravno. Pratili su prugu do gustih jela i breza i zaustavili se trenutak kasnije na malom popločanom parkingu. Drugi automobil ugašenih farova pojavio se na proplanku. Tri muškarca su izašla iz kola i prišla kombiju. Prepoznao ih je. To su oni koji su ga izveli iz Beča. Jevrejin se nadvi nad njega i pažljivo preseče trake i razveza kožne remene. Doñite ljubazno reče. Hajde da prošetamo. TREBLINKA POLJSKA IŠLI SU STAZOM izmeñu drveća. Sneg je počeo da pada. Pahuljice su sletale kroz mirni vazduh na njihova ramena poput pepela s nekakve udaljene lomače. Gabrijel je Radeka pridržavao za lakat. Najpre je nesigurno koračao ali uskoro mu je krv ponovo nadošla u stopala i insistirao je da hoda bez Gabrijelove pomoći. Teški dah mu se ledio. Mirisao je na kiselinu i strah. Zašli su dublje u šumu. Staza je bila peščana i prekrivena finim slojem borovih iglica. Oded je bio na nekoliko koraka ispred njih jedva vidljiv kroz sneg. Zalman i Navot su postrojeni hodali iza njih. Kjara je ostala na proplanku i čuvala vozila. Zastali su. Čistina izmeñu drveća oko pet metara široka pružala se u mrak. Gabrijel je osvetlibaterijskom lampom. Sredinom staze je na ravnomernoj udaljenosti bilo rasporeñeno nekoliko velikih uspravnih kamenih ploča. Kamenje je obeležavalo staru liniju ograde. Stigli su na obod logora. Gabrijel ugasi baterijsku lampu i povuče Radeka za lakat. Radek pokuša da se odupre pa posrnu napred. Samo uradite kako kažem Radek i sve će biti u redu. Ne pokušavajte da bežite

jer nema načina da pobegnete. Ne trudite se da dozivate pomoć. Vaše krike niko neće čuti. Pričinjava li vam zadovoljstvo da me vidite kako se plašim? Od toga mi je zapravo muka. Ne dopada mi se da vas dodirujem. Ne dopada mi se ni boja vašeg glasa. I zašto smo ovde? Samo želim da vidite nešto. Ovde nema šta da se vidi Alone. Samo poljski memorijal. Tačno. Gabrijel ga povuče za lakat. Hajde Radek. Brže. Morate brže da hodate. Nemamo mnogo vremena. Uskoro će svanuti jutro. Časak kasnije su ponovo stali ispred železničke pruge bez šina ispred starog ogranka kojim su transporti sa stanice Treblinka stizali u sam logor. Pragove rekonstruisane u kamenu pokrio je novi sneg. Prateći prugu ušli su u logor i stali na mestu gde se nekad nalazio peron. I on je bio predstavljen u kamenu. Sećate li se Radek? Stajao je ćuteći opuštene vilice isprekidano disao. Hajde Radek. Mi znamo ko ste vi mi znamo šta ste radili. Ovoga puta nećete pobeći. Nema svrhe da igrate igre i pokušavate bilo šta da poreknete. Nema vremena nema ukoliko želite da spasite svog sina. Radek lagano okrenu glavu. Usta mu se skupiše u tanku liniju a pogled veoma otvrdnu. Povredili biste mog sina? Zapravo vi ćete to obaviti umesto nas. Sve što ćemo morati da uradimo jeste da svetu ispričamo ko mu je otac i to će ga uništiti. Zato ste postavili bombu u kancelariju Elija Lavona da zaštitite Petera. Niko vam ništa nije mogao ne na mestu kakvo je Austrija. Za vas je ta mogućnost odavno nestala. Bili ste bezbedni. Jedina osoba koja može da plati cenu za vaše zločine jeste vaš sin. Zato ste pokušali da ubijete Elija Lavona. Zato ste ubili Maksa Klajna. Okrenuo se od Gabrijela i zagledao u tamu. Šta želite? Šta želite da znate? Pričajte mi o tome Radek. Čitao sam o tome mogu da vidim memorijal ali ne mogu da zamislim kako je to zapravo izvedeno. Kako je bilo moguće pretvoriti voz pun ljudi u dim za svega četrdeset pet minuta? Četrdeset pet minuta od jednih do drugih vrata zar se nije time na ovom mestu hvalisalo osoblje SSa? Mogli su jednog Jevrejina da pretvore u dim za četrdeset pet minuta. Dvanaest hiljada Jevreja dnevno. Osam stotina hiljada ukupno. Radek se neveselo zacereka kao ispitivač koji ne veruje iskazu svog zarobljenika. Gabrijel je osećao kamen na srcu. Osam stotina hiljada? Odakle vam taj broj? To je zvanična procena poljskih vlasti. A vi mislite da je gomila nižih bića kao što su Poljaci u stanju da vam kaže šta se dogodilo u ovim šumama? Glas mu je odjednom zvučao drugačije mladalački i zapovednički. Molim vas Alone ako ćemo da razgovaramo razgovarajmo o

činjenicama a ne o poljskim idiotizmima. Osam stotina hiljada? Zavrte glavom i zapravo se osmehnu. Ne nije bilo osamsto hiljada. Pravi broj je mnogo veći. NAGLI NALET vetra uskomeša vrhove drveća. Gabrijelu je izgledao kao šum vode na brzacima. Radek ispruži ruku i zatraži baterijsku lampu. Gabrijel je oklevao. Ne mislite da ću vas njome napasti zar ne? Znam ponešto od onoga što ste uradili. To je bilo davno. Gabrijel mu pruži baterijsku lampu. Radek uperi snop svetlosti ulevo i osvetli četinare. Ovaj deo su zvali donji logor. Baš tamo se nalazilo konačište SSa. Iza njega je po obodu bila postavljena ograda. Ispred je bio popločan put sa žbunjem i cvećem u proleće i leti. Možda vam je teško da poverujete ali bilo je veoma prijatno. Naravno nije bilo ovoliko drveća. Drveće smo zasadili nakon što smo logor sravnili sa zemljom. Tada su to bile tek mladice. Sada je potpuno razvijeno prilično lepo. Koliko je bilo esesovaca? Obično četrdesetak. Jevrejske devojke su im čistile ali su im Poljakinje kuvale tri devojke koje su dolazile iz okolnih sela. A Ukrajinci? Oni su bili smešteni s druge strane puta u pet kasarni. Štanglova kuća se nalazila izmeñu na raskrsnici dva druma. Imao je divan vrt. Uredio mu ga je jedan čovek iz Beča. Ali pridošlice nikad nisu videle taj deo logora? Ne ne svaki deo logora je od drugih pažljivo bio odvojen ogradom u koju su bile upletene borove grane. Kad su stizali u logor videli su ono što je nalikovalo običnoj seoskoj železničkoj stanici na kojoj je bio istaknut čak i lažni red vožnje sa polascima vozova. Iz Treblinke naravno niko nije odlazio. Sa ovog perona su odlazili jedino prazni vozovi. Bila je tu i jedna zgrada zar ne? Podignuta je da izgleda kao obična stanična zgrada ali je u stvari bila prepuna dragocenosti oduzetih od onih koji su stigli ranije. Taj deo tamo zvali su Stanični trg. Onamo je bio Trg za prijem ili Trg za razvrstavanje. Jeste li ikada videli kako transporti stižu? S tim nisam imao ništa ali jesam video kako stižu. Postojala su dva različita postupka za dolaske? Jedan za Jevreje iz zapadne Evrope a drugi za Jevreje s istoka? Da to je tačno. Zapadnoevropske Jevreje su dočekivale velike obmane i laži. Nije bilo bičeva ni vikanja. Učtivo su zamoljeni da izañu iz voza. Medicinsko osoblje u belim uniformama čekalo je na Trgu za prijem da pomogne nemoćnima. Ali sve je naravno bilo prevara. Stari i bolesni su odmah odvoñeni i ubijani. Klimnu potvrdno.

A Jevreji sa istoka? Kako su oni dočekivani na peronu? Njih su čekali ukrajinski bičevi. A posle? Radek podiže baterijsku lampu i osvetli mesto nedaleko od proplanka. Ovde se nalazila ograda od bodljikave žice. Iza žice su bile dve zgrade. U jednoj su se svlačili. U drugoj zgradi su Jevreji koji su radili sekli kosu ženama. Kad bi tu završili odlazili su onuda. Radek lampom osvetli stazu. Ovde je bio prolaz od bodljikave žice i borovih grana sličan prolazu za stoku otprilike metar širok. Zvali su ga cev. Ali esesovci su mu nadenuli posebno ime zar ne? Radek klimnu glavom. Zvali su ga Put u raj. I kuda je vodio taj Put u raj? Radek podignu snop svetlosti. U gornji logor reče. Logor smrti. OTIŠLI SU DALJE na veliku čistinu zasutu stotinama stena a svaki kamen je predstavljao po jednu jevrejsku zajednicu uništenu u Treblinki. Na najvećem je pisalo VARŠAVA. Gabrijel pogleda iznad kamenja prema nebu na istoku. Polako se naslućivala svetlost. Put u raj je vodio pravo u zgradu od opeke u kojoj su bile smeštene gasne komore reče Radek prekidajući tišinu. Odjednom se učinilo kao da žudi da govori. Svaka komora bila je veličine četiri sa četiri metra. U početku su bile samo tri ali ubrzo su otkrili da im treba veći kapacitet da bi se zadovoljile potrebe. Dodato je još deset komora. Dizel motor je ispumpavao ugljenmonoksid u komore. Gušenje bi usledilo za manje od trideset minuta. Nakon toga su tela uklanjana. Šta je s njima urañeno? Nekoliko meseci su bili zakopani tamo u velikim jamama. Ali jame su veoma brzo prepunjene pa je raspadanje leševa zagadilo logor. A tada ste vi stigli? Ne odmah. Treblinka je bila četvrti logor na našem spisku. Najpre smo očistili jame u logoru Birkenau zatim u Belzecu i Sobiboru. U Treblinku smo došli tek marta 1943. Kad sam stigao... Glas mu utihnu. Strašno. Šta ste uradili? Otvorili smo jame naravno i izvadili leševe. Ručno? Odmahnuo je glavom. Imali smo mehaničku lopatu. Posao se tako mnogo brže obavljao. Pandža tako ste je zvali zar ne? Da tačno. A kad su tela izvañena? Spaljivana su na velikim gvozdenim rešetkama. I za rešetke ste imali posebno ime zar ne? Roštilj odgovori Radek. Zvali smo ih roštilj. A nakon što su tela spaljena?

Drobili smo kosti i ponovo ih zakopavali u jame ili smo ih kolima odvozili do Buga i bacali u reku. A kad su stare jame sasvim ispražnjene? Posle toga su leševi odmah iz gasnih komora donošeni na roštilj. Tako je išlo do oktobra te godine kad je logor zatvoren i svi tragovi njegovog postojanja uništeni. Radio je nešto duže od godinu dana. No ipak su uspeli da ubiju osam stotina hiljada. Ne osam stotina hiljada. Koliko onda? Preko milion. To je nešto zar ne? Više od milion ljudi na malenom mestu kakvo je ovo usred poljske šume. GABRIJEL MU UZE baterijsku lampu i izvadi beretu. Gurnu Radeka napred. Išli su pešačkom stazom kroz polje kamenja. Zalman i Navot su ostali u gornjem logoru. Gabrijel je čuo kako šljunak krčka pod Odedovim nogama. Čestitke Radek. Zahvaljujući vama ovo je tek simbolično groblje. Hoćete li me sada ubiti? Zar vam nisam rekao ono što ste hteli da čujete? Gabrijel ga gurnu na stazu. Vi se možda u izvesnoj meri ponosite ovim mestom ali ono je za nas sveta zemlja. Zar zaista mislite da ću je isprljati vašom krvlju? Pa u čemu je svrha ovoga? Zašto ste me ovamo doveli? Morali ste još jednom ovo videti. Morali ste doći na mesto zločina da osvežite pamćenje i pripremite se za predstojeće svedočenje. Tako ćete svog sina poštedeti poniženja što za oca ima čoveka kakav ste vi. Idete u Izrael i platićete za svoje zločine. To nije bio moj zločin! Nisam ih ja ubijao! Radio sam samo ono što mi je Miler nareñivao. Raščišćavao sam nered! Dovoljno ste i vi ubili Radek. Pamtite li svoju malu igru sa Maksom Klajnom u logoru Birkenau? A marš smrti? I tamo ste bili zar ne Radek? Radek uspori i okrenu glavu. Gabrijel ga gurnu u leña izmeñu lopatica. Došli su do velike pravougaone udubine gde je nekad bila jama za spaljivanje. Sada je ispunjena komadima crnog bazalta. Ubijte me sad do ñavola! Ne vodite me u Izrael! Uradite to jednostavno sad i završite s tim. Ustalom to je ono što vi dobro radite zar ne Alone? Ne ovde reče Gabrijel. Ne na ovom mestu. Ne zaslužujete ni da stupite nogom ovamo a kamoli da umrete ovde. Radek pade na kolena pred jamom. A ako pristanem da poñem s vama? Kakva me sudbina čeka? Čeka vas istina Radek. Sudiće vam se pred izraelskim narodom i priznaćete svoje zločine. Svoju ulogu u Aktion 1005. Ubistva zatvorenika u logoru Birkenau. Ubistva koja ste izvršili za vreme marša smrti iz logora Birkenau. Sećate li se uopšte devojaka koje ste ubili Radek? Radek iskrivi glavu. Kako vi... Gabrijel ga prekinu. Neće vam se suditi za vaše zločine ali ćete ostatak života provesti iza rešetaka. Dok ste u zatvoru radićete sa timom proučavalaca

holokausta iz Jad Vašema kako bi se sastavila podrobna istorija Aktion 1005. Onima koji negiraju i sumnjaju reći ćete tačno šta ste radili da biste prikrili naj-veći slučaj masovnog ubistva u istoriji. Prvi put u svom životu ćete reći istinu. Čiju istinu moju ili vašu? Postoji samo jedna istina Radek. Treblinka je istina. A šta dobijam zauzvrat? Više nego što zaslužujete reče Gabrijel. Nećemo ništa otkriti o Meclerovom sumnjivom poreklu. Voljni ste da progutate austrijskog kancelara iz krajnje desnice kako biste došli do mene? Nešto mi govori da će Peter Mecler postati veliki prijatelj Izraela i Jevreja. Neće želeti da učini ništa što bi nas naljutilo. Na kraju krajeva mi ćemo držati ključeve njegovog uništenja još dugo nakon što vi umrete. Kako ste ubedili Amerikance da me izdaju? Učenom pretpostavljam tako Jevreji rade. Ali moralo je biti još nešto. Sigurno ste se zakleli da mi nikad nećete pružiti priliku da govorim o svojoj pripadnosti Organizaciji Gelen i CIA. Pretpostavljam da i vaša istinoljubivost ima granice. Dajte mi odgovor Radek. Kako mogu da verujem vama jednom Jevrejinu da ćete ispuniti svoj deo pogodbe? Jeste li ponovo čitali Der Sturmer'?* Verovaćete mi jer drugog izbora nemate. * Der Sturmer novine izrazito antisemitskog sadržaja spornog čak i u nacističkim krugovima. Njihov izdavač Julius Štrajher istaknuti nacista na suñenju u Nirnbergu je osuñen na smrt. (Prim. prev.) I kakva je korist od toga? Hoće li to vratiti ma i jednu osobu koja je umrla na ovom mestu? Ne složi se Gabrijel ali će svet znati istinu a vi ćete poslednje godine života provesti tamo gde vam je mesto. Prihvatite ponudu Radek. Prihvatite je zbog svog sina. Mislite na to kao na svoje poslednje bekstvo. To neće zauvek ostati tajna. Jednog dana će istina o ovom izaći na videlo. Na kraju hoće reče Gabrijel. Pretpostavljam da se istina ne može večno kriti. Radek okrenu glavu i prezrivo pogleda Gabrijela. Da ste pravi muškarac sami biste to učinili. Podrugljivo se osmehnu. A što se tiče istine nikoga nije zanimalo ni kad je ovo mesto radilo i nikoga ni sad neće zanimati. Okrenu se i pogleda jamu. Gabrijel stavi beretu u džep i udalji se. Oded Zalman i Navot nepokretno su stajali na stazi iza njega. Gabrijel bez reci proñe pored njih i krenu kroz logor do železničkog perona. Pre no što je zamakao u drveće načas se osvrnu i ugleda kako se Radek držeći se za Odedovu ruku polako podiže na noge. ČETVRTI DEO ZATVORENIK ABU KABIRA

JAFA'IZRAEL DOŠLO JE DO prilične rasprave o njegovom smeštaju. Lev ga je smatrao bezbednosnim rizikom i želeo je da ga stavi pod stalni nadzor Kancelarije. Šamron je kao i obično zauzeo suprotan stav ako ni zbog čega drugog a ono zato što nije želeo da se njegova voljena služba upušta u zatvorsku delatnost. Premijer je samo u polušali predložio da se Radek natera na marš kroz Negev gde će ga čuvati škorpioni i lešinari. Na kraju je Gabrijel razrešio stvar. Najgora kazna za osobu kakva je Radek tvrdio je Gabrijel jeste da se prema njemu odnose kao prema običnom kriminalcu. Tražili su prikladno mesto da ga zatvore i odlučili se za policijski pritvorski objekat koji su prvobitno podigli Britanci za vreme svoje uprave u bednoj četvrti Jafe još poznatoj pod svojim arapskim nazivom Abu Kabir. Prošlo je sedamdeset dva sata pre nego što je javnosti objavljeno da je Radek uhvaćen. Premijerovo saopštenje bilo je sažeta i namerna obmana. Veoma se vodilo računa da se Austrijancima ne nanese nepotrebna sramota. Radek je saopštio je premijer otkriven pod lažnim imenom u jednoj zemlji. Nakon Pregovora pristao je da dobrovoljno doñe u Izrael. Po uslovima sporazuma neće mu se suditi pošto bi po izraelskom zakonu jedina moguća kazna bila smrt. Umesto toga biće u stalnom pritvoru i priznaće krivicu za svoje zločine protiv čovečnosti tako što će raditi sa timom istoričara iz Jad Vašema i sa Hebrejskog univerziteta kako bi se uobličila konačna istorija Aktion 1005 Bilo je malo fanfara i nimalo oduševljenja kakvo je pratilo vest o Ajhmanovoj otmici. Vest o Radekovom hvatanju je za samo nekoliko sati zasenio bombaš samoubica koji je na jerusalimskoj pijaci ubio dvadeset petoro ljudi. Lev je iz toga izvukao izvesno sirovo zadovoljstvo jer je izgledalo da to dokazuje njegovu tvrdnju da država ima važnija posla od lova na stare naciste. O dogañaju je počeo da govori kao o Šamronovoj ludoriji mada se ubrzo pokazalo da je u raskoraku s običnim ljudima u svojoj službi. U Bulevaru kralja Saula Radekova otmica je izgleda raspirila stare vatre. Lev je prilagodio svoj stav preovlañujućem raspoloženju ali bilo je prekasno. Svi su znali da su Radekovo hvatanje osmislili Memuneh i Gabrijel i daje Lev pokušavao da ih ometa na svakom koraku. Levov ugled meñu pešacima pao je na opasno niske grane. Malodušni pokušaj da se prikrije Radekov austrijski identitet osujetio je videosnimak njegovog dolaska u Abu Kabir. Bečka štampa je brzo i tačno prepoznala zatvorenika kao Ludviga Vogela austrijskog poslovnog čoveka od izvesne važnosti. Je li zaista dobrovoljno pristao da napusti Beč? Ili je zapravo kidnapovan iz svog doma nalik tvrñavi u Prvoj četvrti? Narednih dana novine su bile prepune članaka o Vogelovoj tajanstvenoj karijeri i političkim vezama. Novinarska istraga opasno se približila Peteru Mecleru. Renate Hofrnan iz Koalicije za bolju Austriju zatražila je zvaničnu istragu i nagovestila da je Radek možda povezan sa eksplozijom u Ratnim odštetama i istragama i tajanstvenom

smrću starog Jevrejina Maksa Klajna. Na njene zahteve su se uglavnom oglušili. Eksplozija je delo islamskih terorista rekle su vlasti. A što se tiče nesrećne smrti Maksa Klajna to je bilo samoubistvo. Dalja istraga rekao je ministar pravde bila je besmislena. Novo poglavlje u aferi Radek neće se odigrati u Beču već u Parizu gde se na televiziji pojavio ostareli bivši službenik KGBa rekao da j e Radek moskovski čovek u Beču. Bivši vrhunski špijun Štazija koji je postao nešto nalik književnoj senzaciji nove Njemačke takoñe je polagao pravo na Radeka. Šarnron je nait3?re pretpostavljao da su tvrdnje deo usklañenog dezinformisaj3QJa osmišljenog da se CIA vakciniše protiv virusa Radek što j»re upravo ono što bi on uradio da je bio na njihovom mesti. £Zatim je saznao da su nagoveštaji da je Radek možda igrao na gube strane izazvali izvesnu paniku u Agenciji. Dosijei su izvliičieni iz starih kutija; tim postarijih sovjetskih glava na brzinu it itakupljen. Šamron je potajno uživao u zabrinutosti svojih kolega iz Lenglija. Kad bi se ispostavilo da je Radek bio dvostru Lici agent rekao je Šamron to bi bilo istinski pravedno. Adrijai EKarter tražio je dozvolu da Radeka ispituju nakon što Izrael^ski istoričari s njim završe. Šamron je obećao da će ozbiljno t tome razmisliti. ZATVORENIK Abu Kabira uglavnom nije primećivao oluju Icoja se uskovitlala oko njega. Zatvorenički život provodio i« usamljenički ali ne i prekomerno neprijatno. Svoju ćeliju odeću uredno je održavao uzimao je hranu i malo se žalic Iako su za tim čeznuli njegovi stražari nisu mogli da ga mrzi U duši je bio policajac a njegovi tamničari su u njemu videi nešto što im je bilo poznato. Prema njima se uljudno ophodit a zauzvrat su se i oni prema njemu ponašali učtivo. Bio je ka« kakvo čudo. U školi su učili o ljudima poput njega i prolazili ti pored njegove ćelije u svako doba ne bi li ga samo videli. Rada se sve više osećao kao da je eksponat u muzeju. Postavio je samo jedan zahtev da svakodnevno dobiji novine kako bi bio u toku sa dešavanjima. Zahtev je stigao od samog Šamrona koji je dao svoju saglasnost pod uslovom 4 su novine izraelske a ne nemačke publikacije. Svakog jutra li Džeruzalem post stizao na poslužavniku uz doručak. Običro je preskakao tekstove o sebi ionako su uglavnom bili netačii i odmah prelazio na meñunarodni deo kako bi saznao šta se dogaña na austrijskim izborima. Moše Rivlin je u nekoliko navrata posetio Radeka da pripremi njegovo predstojeće svedočenje. Odlučeno je da se ovi sastanci snimaju i noću prikazuju na izraelskoj televiziji. Radek je delovao sve uznemirenije kako se bližilo njegovo prvo pojavljivanje u javnosti. Rivlin je diskretno zamolio šefa pritvorske jedinice da zatvorenik bude pod nadzorom kako ne bi izvršio samoubistvo. U hodniku je postavljen čuvar odmah ispred rešetaka Radekove ćelije. Radek se najpre bunio protiv nadzora ali ubrzo mu je bilo drago što ima društvo. Na dan Radekovog svedočenja Rivlin ga je još jednom posetio. Zajedno su proveli jedan sat; Radek je bio zaokupljen mislima i prvi put uglavnom nije

sarañivao. Rivlin je spakovao dokumenta i beleške i zatražio od čuvara da otvori vrata ćelije. Želim da ga vidim odjednom reče Radek. Pitajte ga bi li mi učinio čast da me poseti. Recite mu da želim da mu postavim nekoliko pitanja. Ništa ne mogu da vam obećam odgovori Rivlin. Nisam povezan sa... Samo ga pitajte kaza Radek. U najgorem slučaju može da odbije. ŠAMRON JE ZATRAŽIO od Gabrijela da ostane u Izraelu do prvog dana Radekovog svedočenja i Gabrijel je nerado pristao premda je želeo da se što pre vrati u Veneciju. Odseo je u sigurnom stanu blizu Cionske kapije i svakog jutra se budio uz zvuke crkvenih zvona iz Jermenske četvrti. Sedeo bi uz kafu i novine u hladu terase koja je gledala na zidine Starog grada. Pomno je pratio Radekov slučaj. Bio je zadovoljan što je za hvatanje vezivano Šamronovo a ne njegovo ime. Gabrijel je živeo u inostranstvu pod lažnim imenom i nije želeo da mu se pravo ime povlači po novinara;. Osim toga nakon svega što je Šamron učinio za svoju zenijt zaslužio je još jedan blesak slave. Kako su dani puko prolazili Gabrijel je shvatio da mu Radek sve više delije kao stranac. Premda je imao sreću da poseduje bezmalo bografsko pamćenje Gabrijel se mučio da se jasno seti Radekrog lica i boje njegovog glasa. Treblinka mu se činila kao nso iz košmara. Pitao se je li se tako osećala i njegova majka. FI li Radek ostao u sobama njenog pamćenja kao nezvani go>1 ili se prisiljavala da ga se priseti kako bi mu lik prenela na pkno? Je li ovako bilo i svima onima koji su se susreli sa ovako saTŠenim zlom? Možda to objašnjava tišinu koja zavlada nad prelvelima. Možda su imali sreće da im osloboñenje od bolnih ićanja bude sredstvo samoodržanja. Jedna misao mu se nepresano vrtela po mislima. Da je Radek onog dana u Poljskoj uti« njegovu majku a ne druge dve devojke Gabrijel nikad ne Mpostojao. I on je počinjao da oseća grizu savesti što je živ. U jedno je bio sguran nije bio spreman da zaboravi. I bilo mu je drago kacmu je jednog popodneva telefonirao neki Levov pomoćnik i ptao ga bi li bio voljan da napiše zvaničnu istoriju slučaja. Gaaijel je prihvatio pod uslovom da može i da napravi verziju dogdaja bez neprijatnih pojedinosti koja bi se čuvala u arhivu JacPašema. Dugo su se dogovarali o tome kada bi takav dokumen: nogao da se objavi. Na kraju su se dogovorili da se može oljaviti za četrdeset godina i Gabrijel je prionuo na posao. Pisao je na kuhiijskom stolu na laptopu koji je obezbedila Kancelarija. Svafc večeri je računar zaključavao u podni sef ispod sofe u dnevnij sobi. Nije imao iskustva u pisanju pa je nagonski pristupio projektu kao da je slika. Počeo je s osnovnom skicom širokom i bezobličnom a onda polako dodavao slojeve boje. Koristio je jednostavnu paletu a njegovi potezi su bili pažljivi. Kako si dani odmicali Radekov lik mu se vratio jasno kao što ga je raslikala ruka njegove majke. Radio bi do ranog popodneva zatim napravio pauzu i otišao u Univerzitetsku bolnicu Hadasa gde je posle mesec dana u besvesnom stanju Eli Lavon

pokazivao znake da bi se mogao probuditi iz kome. Gabrijel bi uz Lavona provodio otprilike jedan sat pričajući mu o slučaju. Zatim bi se vratio u stan i radio do mraka. Na dan kad je završio izveštaj u bolnici se zadržao do rane večeri i zadesio se pored bolničkog kreveta kad je Lavon otvorio oči. Lavon je na trenutak bezizrazno zurio a zatim mu se stara radoznalost vratila u pogled koji je skakutao po nepoznatom okruženju bolničke sobe dok se na kraju nije zaustavio na Gabrijelovom licu. Gde smo? U Beču? ; U Jerusalimu. Šta ti radiš ovde? Radim na izveštaju za Kancelariju. O čemu? Hvatanju nacističkog ratnog zločinca Eriha Radeka. Radeka? Živeo je u Beču pod imenom Ludvig Vogel. Lavon se nasmeši. Sve mi ispričaj promrmlja ali pre no šjo je Gabrijel uspeo da izusti ijednu reč ponovo je zaspao. KAD SE GABRIJEL te večeri vratio u stan na automatskoj sekretarici je treperila sijalica. Pritisnuo je dugme i začuo glas Mošea Rivlina. Zatvorenik Abu Kabira želeo bi da porazgovara s tobom. fa bih mu rekao da ide do ñavola. Ti odluči. JAFA IZRAEL CENTAR ZA PRITVOR okružen je visokim zidom boje peščanika a na samom vrhu namotana je bodljikava žica. Gabrijel se narednog jutra pojavio na ulazu i smesta su ga primili. Da bi stigao u unutrašnji deo morao je da proñe kroz uzani ograñeni prolaz koji ga je i previše podsećao na Put u raj u Treblinki. Čuvar gaje sačekao na drugom kraju. Ćutke je odveo Gabrijela u strogi zatvor a zatim u sobu za saslušanje koja nije imala prozore i čiji su zidovi načinjeni od betonskih blokova. Radek je sedeo kao statua za stolom odeven za svedočenje u tamno odelo i kravatu. Ruke u lisicima stavio je na sto. Gabrijela je pozdravio gotovo neprimetnim klimanjem glave ali nije ustao. Skinite lisice Gabrijel se obrati stražaru. To je protiv pravila. Gabrijel besno pogleda stražara i trenutak kasnije lisice nestadoše. Radite ovo vrlo dobro reče Radek. Je li to bila još jedna vaša psihološka smicalica? Pokušavate li da mi pokažete svoju vlast nada mnom? Gabrijel izvuče jednostavnu gvozdenu stolicu i sede. Mislim da tako nešto pod ovakvim okolnostima nije potrebno pokazivati. Pretpostavljam da ste u pravu'' reče Radek. Ipak divim se načinu na koji ste obavili ceo slučaj. Mislim da bih i sam isto uradio. Za koga? upita Gabrijel. Za Amerikance ili za Ruse?

Mislite na optužbe koje je u Parizu izneo onaj idiot Belov? Jesu li istinite? Radek je ćutke posmatrao Gabrijela i na samo nekoliko sekundi stara snaga se pojavi u plavim očima. Kad neko igra igru ovoliko dugo kao ja onda stvara mnoge saveze i upušta se u tolike obmane da je na kraju teško ponekad razlučiti gde prestaje istina a gde počinje laž. Izgleda da je Belov siguran da zna istinu. Da ali bojim se daje to sigurnost budale. Vidite Belov nije bio u položaju da zna istinu. Radek promeni temu. Pretpostavljam da ste videli jutrošnje novine? Gabrijel potvrdno klimnu glavom. Pobedio je ubedljivije nego što se očekivalo. Izgleda da je moje hapšenje u izvesnoj meri uticalo. Austrijanci nikad nisu voleli da im se stranci mešaju u poslove. Ne likujete valjda? Naravno da ne reče Radek Žao mi je samo što se nisam više pogañao u Treblinki. Možda nije trebalo da pristanem tako lako. Nisam baš ubeñen da bi moje hapšenje izbacilo Peterovu kampanju iz koloseka. Postoje neke stvari koji su politički neprijatne čak i u zemlji poput Austrije. Potcenjujete nas Alone. Gabrijel je pustio da zavlada tišina. Već je počeo da se kaje što je odlučio da ovamo doñe. Moše Rivlin je rekao da ste hteli da me vidite reče prezrivo. Ja nemam mnogo vremena. Radek se malo uspravi na stolici. Pitao sam se možete H mi učiniti profesionalnu ljubaznost i odgovoriti na nekoliko pitanja. To zavisi od pitanja. Vi i ja imamo različite profesije Radek. Da reče Radek. Ja sam bio agent američke obaveštajne službe a vi ste asasin. Gabrijel ustade s namerom da ode. Radek podiže ruku. Čekajte reče. Sedite. Molim vas. Gabrijel se vrati na mesto. Čovek koji je telefonom pozvao moju kuću one noći kad sam kidnapovan... Mislite kad ste uhapšeni? Radek pognu glavu. U redu kad sam uhapšen. Pretpostavljam da je varalica? Gabrijel klimnu. Bio je veoma dobar. Kako je uspeo da oponaša Kruza onako dobro? Ne očekujete valjda da vam na to odgovorim Radek? Gabrijel pogleda na sat. Nadam se da me niste dovukli sve do Jafe samo zbog jednog pitanja. Ne reče Radek. Ima još nešto što bih želeo da znam. U Treblinki ste spomenuli da sam učestvovao u evakuaciji zatvorenika iz Birkenaua. Gabrijel ga prekinu. Možemo li molim vas konačno da izbegnemo eufemizme Radek? To nije bila evakuacija. To je bio marš smrti. Radek načas zaćuta. Takoñe ste spomenuli da sam lično ubio neke zatvorenike. Ja znam da ste ubili najmanje dve devojke reče Gabrijel. »Siguran sam da ih je bilo više.

Radek zatvori oči i lagano klimnu glavom. Bilo ih je više reče odsutno. Mnogo više. Sećam se tog dana kao da se odigrao prošle nedelje. Već neko vreme sam znao da se bliži kraj ali kad sam video onu kolonu zatvorenika kako maršira prema Rajhu... Tada sam shvatio da je Gotterdammerung. Bio je to zaista Sumrak bogova. Pa ste počeli da ih ubijate? Ponovo je klimnuo potvrdno. Poverili su mi zadatak da čuvam njihovu strašnu tajnu a onda su pustili da nekoliko hiljada svedoka živi izañu iz Birkenaua. Siguran sam da možete zamisliti kako sam se osećao. Ne iskreno uzvrati Gabrijel. Ne mogu ni da zamislim kako ste se osećali. Bila je jedna devojka reče Radek. Sećam se da sam je pitao šta će svojoj deci reći o ratu. Odgovorila je da će im reći istinu. Naredio sam joj da laže. Odbila je. Ubio sam dve druge devojke a ona mi je i dalje prkosila. Iz nekog razloga sam je pustio da ode. Posle toga sam prestao da ubijam zatvorenike. Pošto sam video njene oči znao sam daje besmisleno. Gabrijel spusti pogled na svoje ruke odbijajući da zagrize Radekov mamac. Pretpostavljam da vam je ova žena bila svedok? upita Radek Da bila je. Čudno reče Radek ali imate njene oči. Gabrijel podiže pogled. Oklevao je a zatim reče: Tako mi kažu. Ona je vaša majka? Još jedno oklevanje a onda istina. Rekao bih vam da mi je žao reče Radek ali znam da vam moje izvinjenje ne bi ništa značilo. U pravu ste reče Gabrijel. Ne izgovarajte ga. Dakle uradili ste ovo zbog nje? Ne reče Gabrijel. Zbog svih njih. Vrata se otvoriše. Stražar stupi u sobu i saopšti da je vreme da se krene u Jad Vašem. Radek polako ustade i ispruži ruke. Oči su mu i dalje bile prikovane za Gabrijelovo lice dok su mu se lisice stezale oko zglobova. Gabrijel gaje pratio do ulaza a onda ga posmatrao kako ide kroz ograñeni prolaz i ulazi u kombi koji je čekao. Sada je samo želeo da zaboravi. PO ODLASKU IZ ABU KABIRA Gabrijel se odvezao u Safed u posetu Cioni. Ručali su u maloj ćevabdžinici u Umetničkoj četvrti. Trudila se da ga uvuče u razgovor o slučaju Radek ali Gabrijel svega dva sata pošto se rastao od ubice više nije bio raspoložen da o njemu dalje razgovara. Zakleo je Cionu da nikom ne govori o njegovoj umešanosti u slučaj a zatim žurno promenio temu. Neko vreme su pričali o umetnosti i najzad o Gabrijelovom životu. Ciona je znala da nekoliko ulica od njenog doma postoji prazan stan. Dovoljno je veliki da se u njega smesti atelje a svetio u njemu je najbajnije u Gornjoj Galileji. Gabrijel obeća da će razmisliti ali Ciona je znala da se jednostavno trudi da je umiri. Nemir mu se vratio u oči. Bio je spreman za odlazak. Uz kafu joj je ispričao da je pronašao mesto za neke radove svoje majke.

Gde? U Muzeju umetnosti holokausta u Jad Vašemu. Cioni suze grunuše na oči. Baš savršeno reče. Posle ručka su se kaldrmisanim stepenicima popeli u Cionin stan. Otključala je ostavu i pažljivo izvadila slike. Jedan sat su proveli birajući dvadeset najboljih radova za Jad Vašem. Ciona je otkrila još dva platna s likom Eriha Radeka. Upitala je Gabrijela šta želi da uradi sa njima. Spali ih odgovorio je. Ali sada verovatno vrede veoma mnogo. Baš me briga koliko vrede reče Gabrijel. Ne želim da mu ikad više vidim lice. Ciona mu je pomogla da prenese slike u kola. Krenuo je u Jerusalim pod plavim nebom bez oblačka. Najpre je otišao u Jad Vašem. Kad je kustos preuzeo slike požurio je unutra da gleda početak svedočenja Eriha Radeka kao i činilo se svi ostali u zemlji. Gabrijel se vozio mirnim ulicama ka Maslinovoj gori. Stavio je kamen na majčin grob i izgovorio kaddish za nju. Isto je učinio i na očevom grobu. Zatim se odvezao na aerodrom i večernjim letom otputovao u Rim. VENECIJA, BEČ NAREDNOG JUTRA u sestiere Kanareño Frančesko Tijepolo uñe u crkvu svetog Jovana Zlatoustog i lagano zakorači crkvenim brodom. Provirio je u kapelu svetog Jeronima i ispod pokrivke na skeli ugledao svetlo. Prišunjao se ščepao skelu svojom medveñom šapom i jednom je žestoko zatresao. Restaurator podiže uveličavajući vizir i pogleda ga sličan gargojlu. Dobro došao kući Mario doviknu Tijepolo. Počeo sam da se brinem za tebe. Gde si bio? Restaurator spusti vizir i opet uperi pogled na Belinijevu sliku. Prikupljao sarn iskre Frančesko. Prikupljao iskre? Tijepolo je znao daje bolje da ne pita. Jedino mu je bilo važno da se restaurator najzad vratio u Veneciju. Kad ćeš završiti? Za tri meseca' odgovori restaurator. Možda četiri. Bolje bi bilo za tri. Da Frančesko znam da bi bolje bilo za tri. Ali ako nastaviš da mi drmaš platformu nikad neću završiti. Ne nameravaš da obavljaš još neke posliće je li Mario? Samo jedan ireče zastavši s četkicom ispred platna. Ali neću se dugo zadržati. Obećavam. To uvek kažeš. TAČNO tri nedelje kasnije paket je u časovničarsku radnju u Prvoj četvrti Beča doneo kurir na motociklu. Časovničar je pošiljku lično preuzeo. Potpisao je dostavnicu i kuriru dao malu napojnicu. Zatim je odneo paket u radionicu i stavio ga na sto.

Kurir se popeo na motocikl i odjurio usporivši malo na kraju ulice tek toliko da ženi za volanom renoa sedan da znak. Žena je ukucala broj u mobilni telefon i pritisnula dugme za poziv. Časak kasnije Časovničar se javio. Poslala sam vam časovnik reče. Jeste li ga primili? Ko je to? Ja sam prijateljica Maksa Klajna prošaputa. I Elija Lavona. I Reveke Gazit. I Sare Grinberg. Spustila je telefon brzo ukucala četiri broja i glavu okrenula na vreme da vidi jarkocrvenu vatrenu loptu koja je izbila iz Časovničareve prodavnice. Spustila je kola s ivičnjaka drhtavim rukama držeći volan i krenula ka Ringštrase. Gabrijel je ostavio motocikl i čekao na uglu. Zaustavila se nakratko da on uñe u kola a zatim skrenula na široki bulevar i nestala u večernjoj saobraćajnoj gužvi. Policijska kola proleteše u suprotnom smeru. Kjara nije skidala pogled s druma. Jesi li dobro? Mislim da mi se povraća. Da znam. Hoćeš da ja vozim? Ne mogu i ja. Trebalo je da me pustiš da ja pošaljem signal za detonaciju. Nisam želela da se osećaš odgovornim za još jednu smrt u Beču. Žustro je obrisala suzu s obraza. Jesi li mislio na njih kad si čuo eksploziju? Jesi li pomislio na Leu i Danija? Oklevao je a zatim odmahnu glavom. Na šta si mislio? Ispružio je ruku i obrisao joj novu suzu. Na tebe Kjara nežno reče. Mislio sam samo na tebe. BELEŠKA AUTORA Smrt u Beču završava ciklus od tri romana u kojima se govori o otvorenim pitanjima holokausta. Nacistička pljačka umetničkih dela i saradnja švajcarskih banaka sa neprijateljem okvir su Engleskog asasina. Nadahnuće za Ispovednika pružili su uloga Katoličke crkve u holokaustu i ćutanje pape Pija Dvanaestog. Smrt u Beču kao i njeni prethodnici u izvesnoj meri je zasnovana na stvarnim dogañajima. Hajnrih Groš zaista je za vreme rata bio lekar u ozloglašenoj klinici Špigelgrund i opis mlakog austrijskog pokušaja da ga izvedu na suñenje 2000. godine u potpunosti je tačan. Te iste godine Austriju su uzdrmale optužbe da službenici policije i bezbednosnih službi rade u ime Jerga Hajdera i njegove ultradesničarske Slobodarske partije kako bi se diskreditovali kritičari i politički protivnici. Aktion 1005 zaista je bilo tajno ime nacističkog programa za prikrivanje dokaza o holokaustu i uništavanje posmrtnih ostataka miliona pobijenih Jevreja. Voña operacije Austrijanac Paul Blobel u Nirnbergu je osuñen na smrt zbog svoje

uloge u masovnim ubistvima koja su izvršile Ajnzacgrupen jedinice. Obešen je u zatvoru Landsberg juna 1951. a da nikad detaljno nije saslušan u vezi s ulogom koju je imao kao zapovednik Aktion 1005. Biskup Alojz Hudal zaista je bio rektor Pontificio Santa Maria dell'Anima i pomogao je stotinama nacističkih ratnih zločinaca da pobegnu iz Evrope uključujući i komandanta Treblinke Franca Štangla. Vatikan tvrdi da je biskup Hudal radio bez odobrenja i znanja pape ili nekog drugog visokog zvaničnika Kurije. Argentina je naravno bila poslednje odredište za hiljade traženih ratnih zločinaca. Moguće je da jedan manji broj njih i danas tamo živi. Tim informativne emisije televizije ABC otkrio je 1994. da bivši SS oficir Erih Pribke ne krijući se živi u Bariločeu. Pribke se očito u Bariločeu osećao toliko sigurno da je na pitanje dopisnika ABCja Sema Donaldsona sam priznao da je imao glavnu ulogu u masakru koji je marta 1944. počinjen u Ardeatinskim pećinama. Pribke je isporučen Italiji i osuñen na doživotnu robiju premda mu je dozvoljeno da kaznu služi u kućnom pritvoru. U toku nekoliko godina pravnog manevrisanja i podnošenja žalbi Katolička crkva je dozvolila Pribkeu da živi u jednom manastiru pored Rima. U svojim znamenitim memoarima iz 1947. o opstanku u Aušvicu Olga Lenñel je napisala: Svako ko je svoje ruke neposredno ili posredno uprljao našom krvlju dakako mora platiti za svoje zločine. Sve manje od toga bilo bi uvreda za milione nedužnih žrtava. Njena strasna molba za pravdu meñutim uglavnom je prošla nezapaženo. Samo je mali procenat onih koji su sprovodili Konačno rešenje ili imali ulogu pomagača i kolaboracionista bio kažnjen za svoje zločine. Desetine hiljada je našlo utočište u stranim zemljama uključujući i Sjedinjene Države; drugi su se jednostavno vratili kući i nastavili svoje živote. Neki su se zaposlili u obaveštajnoj mreži generala Rajnharda Gelena čiji je pokrovitelj bila CIA. Koliki uticaj su ljudi poput ovih imali na sprovoñenje američke spoljne politike u ranim godinama Hladnog rata? Odgovor se možda nikada neće u potpunosti saznati.