Trend Dizajn-biznis Plan3

I UVODNI DEO

1. OSNOVNI PODACI O INVESTITORU

Naziv: »Trend dizajn«, preduzeće za proizvodnju, promet i usulge, društvo sa ograničenom odgovornošću

Skraćeni naziv: Trend dizajn (u daljem tekstu koristiće se skraćeni naziv)

Sedište: Nedeljka Čabrinovića 41, 11000 Beograd, Srbija

Telefon: +38111/256-99-63, 256-72-33

Faks: +38111/256-65-42

E-mail: [email protected]

Direktor: Milena Todorić

Osoba za kontakt, kontakt telefon i njegova funkcija u preduzeću: Milena Todorić (dipl. dizajner tekstila) , +3811165/12-58-897 /većinski vlasnik i predsednik upravnog odbora

Lokacija fabrike: Tošin Bunar 77, 11000 Beograd, Srbija

Vrsta delatnosti: Osnovna delatnost je proizvodnja i promet modne konfekcije

Datum osnivanja preduzeća: Preduzeće je osnovano ugovorom o osnivanju 22.7.2001.

Registracija: Preduzeće je registrovano 12.8.2001. u Trgovinskom sudu u Beogradu pod brojem MI 3423

Vlasništvo:

Ime i prezime najvećih vlasnika Procenat udelaMilena Todorić 65%Mirjana Mitrović 35%UKUPNO 100%

Matični broj: 556984

Poreski identifikacioni broj: 102257

Tekući računi kod poslovnih banaka:

Naziv poslovne banke Vrsta tekućeg računa (dinarski/devizni)

Broj tekućeg računa

Komercijana banka Dinarski račun 7758-2132-1100235Komercijalna banka Devizni račun 258-11048-23687Raiffeisen bank Devizni račun 1035-44896-12369

1

2. OSNOVNI PODACI O AUTORIMA POSLOVNOG PLANA

Institucija koja je izradila poslovni plan Ekonomski Fakultet U BeograduVodja projekta Prof. Dr Dragan Matić, dipl. ekonomista

Autori poslovnog plana

Ime i prezime i zvanje autora

Deo poslovnog plana koji je autor izradio

Preduzeće u kome je autor zaposlen

Potpis autora

Ivan Rakić, dipl. inž. Tehničko-tenološki Tehnopolis - - - - -Ana Anđelović, dipl. inž.

Arhitektonsko-gradjevinski

Energoprojekt - - - - -

Marko Marković, dipl. ekon.

Plan prodaje i plan nabavke

NG project - - - - -

Prof. dr Dragan Matić, dipl. ekon.

Finsansijski plan Ekonomski fakultet u Beogradu

- - - - -

3. ANALIZA I OCENA RAZVOJNIH MOGUĆNOSTI INVESTITORA

3.1. Analiza dosadašnjeg razvoja

3.1.1. Tržišni aspekti

Postojeći asortiman i promene asortimana: Od osnivanja preduzeće je u svom asortimanu imalo ženske majice i haljine koje je prodavalo direktno preko svoja dva diskonta i putem komisiona, trgovinskih lanaca i preko sindikalnih organizacija. U 2005. došlo je do proširenja proizvodnog asortimana na suknje i ženske pantalone. Proizvodi su prodavani uglavnom na teritoriji Beograda.Karakteristike privredne grane: Proizvodnja konfekcije spada u tradicionalne privredne grana koju kod nas karakteriše pozitivan trend, što ovu delatnost čini atraktivnom za ulaganje. Garancija za nastavak pozitivnog trenda je sve moderniji način života kao i porast životnog standarda. Preduzeće od osnivanja posluje sa svojom trgovačkom markom i beleži značajan rast o čemu najbolje svedoče podaci o obimu proizvodnje i prodaje u poslednje dve godine (U 2005. je proizvedeno i prodato 25.000 komada odeće a u 2007. godini 30.000 komada).

Glavni proizvodi: Preduzeće se bavi za sada isključivo proizvodnjom i prometom ženske konfekcije. U glavne proizvode spadaju kao što je već rečeno ženske pantalone, majice, suknje i haljine raznih boja i veličina.

Karakteristike elemenata marketing mixa (proizvod, promocija, distribucija i cena) :

2

Proizvodi se proizvode od najkvalitetnijih sirovina domaćeg i stranog porekla i na najkvalitetniji način. Promocija je uglavnom direktna i skoncentrisana na velike kupce. Komisionima se daju značajne stimulacije pri prodaji. Mogućnost distibucije je široka jer se mesto proizvodnje nalazi na dobro organizovanoj saobraćajno – infrastrukturnoj mreži. Preduzeće distribuciju vrši direktno koje za te namene poseduje kamion i kombi ili proizvode preuzimaju kupci u mestu proizodnje u zavisnosti od isporuke.Cena odgovara kvalitetu i predstavlja uz kvalitet glavno sredstvo konkurencije i diferencijacije na tržištu.

Tržišno učešće: Učešće na tržištu prati trend proizvodnje i prodaje. U poslednje dve godine tržišno učešće je povećano za 2,66% ( U 2005. iznosilo je 5.4 % a u 2007. 8.06%).

Učešće glavnih konkurenata na tržištu:

Preduzeće % tržišnog učešća »A« 35% »B« 20% »C« 14%

Ukupan broj kupaca: Kupci proizvoda su uglavnom trgovinski lanci i sindikalne organizacije preduzeća. Jedan deo proizvoda se plasira preko komisiona koji su smešteni na teritoriji grada Beograda dok se ostatak proizvoda prodaje potrošačima direktno putem dva diskonta koje preduzeće poseduje (Glavna 53, Zemun i Požeška 85 na Banovom brdu).

Glavni kupci i učešće najveća tri kupca u prodaji investitora: Glavni kupci proizvoda su: “Centrotekstil” (32%) , “Jugoeksport” (27%) i “Butik Fashion” (21%).

Glavni dobavljači:Dobavljači sirovina su 60% uvoznici, t.j. domaći dobavljači kao što su Fashion – trade, Merter, Forta mare, a 20% strani dobavljači od kojih je glavni Mirolo – alba Italija. Preduzeće jedan deo sirovina nabavlja i od domaćih proizvođača, oko 20%.

Ograničenje u snabdevanju: Za sada ograničenja u snabdevanju nema jer se vrši poznatim putem preko dokazanih dobavljača sa kojima preduzeće posluje od osnivanja.

3.1.2 Tehničko-tehnološki aspekti

Instalisani kapaciteti: Instalisani kapaciteti kao i sadašnja produktivnost radnika odgovaraju optimalnoj proizvodnji od 36.000 komada odeće ( 20 kom/h, 1800 norma časova).

Stepen iskorišćenja kapaciteta u prethodnom periodu:

3

Stepen iskorišćenosti kapaciteta u prethodnoj godini je iznosio oko 83% i to je pored povećane tražnje jedan od ključnih razloga za dalje proširenje kapaciteta. Cilj je da se izgradnjom novog pogona i uvođenjem novih mašina u određenoj meri rastereti postojeća proizvodnja.

Karakteristike tehnološkog procesa:Tehnološki proces je polu-automatizovan.

Dinamika dosadašnjih investicionih aktivnosti:Što se diče dinamike dosadašnjih investicionih aktivnosti, preduzeće je 2004. godine izvršilo ulaganja u proširenje kapaciteta proizvodnje zbog povećane tražnje. Takođe su uložena značajna sredstva u obnovu voznog parka.

Prosečna starost tehnološke opreme: Tehnološka oprema je u proseku stara 7 godina i po starosti i kvalitetu slična je opremi sa kojom rasploažu konkurentska preduzeća. U momentu kupovine tehnološka oprema je plaćena 70.000 EUR.

Transportna sredstva u vlasništvu preduzeća i njihova prosečna starost: Pre 4 godine preduzeće je kupilo kamion vrednosti 20.000 EUR kao i kombi vrednosti 15.000 eura. Kamion je 1998. godište kombi ju 2001.

3.1.3. Organizacioni aspekti

Postojeći broj radnika i kvalifikaciona struktura zaposlenih:

Radno mesto (zanimanje) Obrazovanje Broj zaposlenihpredsednik upravnog odbora (većinski vlasnik)

dipl. dizajner tekstila - VSS

1

komercijalni direktor dipl. ekon. - VSS 1Tehnički direktor VŠSS 1referent prodaje SSS 2radnik u proizvodnji SSS 10administracija SSS 1prateće delatnosti NKV 6Ukupno 22

4

Način orgranizovanja zaposlenih:

Iz organizacione sheme može se zaključiti da su ključni menadžeri:

predsednik upravnog odbora,

komercijalni direktor i

tehnički direktor.

Predsednik upravnog odbora je odgovoran za poslovanje celokupnog preduzeća i svoje aktiv-nosti ostvaruje u saradnji sa komercijalnim i tehničkim direktorom.

Komercijalni direktor je odgovoran za aktivnosti na polju marketinga, kao i za ostale opera-tivne ekonomske poslove. Svojim angažovanjem na poslovima plasmana finalnih proizvoda doprinosi realizaciji predviđenih planova prodaje.

Tehnički direktor je prevashodno odgovoran za proizvodni proces. Vođenjem proizvodnog procesa i brigom o stanju tehnološke opreme i svih inženjerskih sistema doprinosi realizaciji predviđenih planova proizvodnje i poslovnih rezultata u celini.

Predsednik upravnog odbora, komercijalni direktor i tehnički direktor pripremaće godišnje i mesečne planove proizvodnje i stvarati uslove za ispunjenje tih planova.

3.1.4. Finansijski aspekti

Preduzeće od osnivanja posluje sa pozitivnim finansijskim rezultatom, a u narednoj tabeli pri-kazani su osnovni finansijski pokazatelji iz poslednje tri godine.

Pokazatelji 2005. 2006. 2007.

5

Predsednik upravnogodbora

Komercijalni direktor Tehnički direktor

referent prodaje(2 radnika)

administracija(1 radnik)

Proizvodni radnici(10 radnika)

Radnici za prijem i izdavanje robe - čuvari(2 radnika)

Prateće osoblje(4 radnika)

vozač, spremačica, kafe kuvarica,čistačica

Neto dobit u RSD 2.234.566,00 3.324.123,00 4.536.745,00Neto obrtna sredstva u RSD 450.000 523.654 654.789Koeficijent obrta kupaca 12,00 12,00 12,00Udeo pozajmljenim u ukupnim izvorima

21,24% 19,36% 17,75%

Stopa neto dobitka 7,5% 11,8% 12,4%Stopa neto prinosa na ukupna sredstva

14% 22% 31,89%

3.2. Analiza budućeg razvoja

Strateška razvojna orijentacija usmerena je na povećanje proizvodnih i prodajnih kapaciteta kako bi se zadovoljila tražnja za proizvodima preduzeća što je predmet ovog poslovnog plana. Pored rasta proizvodnje i prodaje, smatra se da će nova oprema i kapaciteti omogućiti proširenje proizvodnog asortimana i zadovoljiti šire potrebe kupaca što će doprineti daljoj afirmaciji preduzeća i prodaji postojećih proizvoda.

6

4. REZIME

Predmet poslovnog plana:

Predmet poslovnog plana je otvaranje novog pogona za proizvodnju konfekcije, koja bi se prodavala na tržištu Beograda, mada se u budućnosti planira širenje prodaje i na druge veće centre u Srbiji. Konkretno, radi se o povećanju proizvodnje postojećih proizvoda radi zadovoljenja tražnje. Dakle u novom postrojenju bi se proizvodile ženske majce, haljine, suknje i pantalone raznih boja i veličina.

Projektovani plasman:

Primenom restriktivnog pristupa, projektuje se sledeće tržišno učešće:

2009. godina 9,53%

2010. godina 10,9%,

2011-2018. godine 12,05%

Projekcija plasmana u kom. (ukupno na nivou preduzeća)Vrsta proizvoda 2009. godina 2010. godina 2011-2018. ženske majce 11.500 14.000 16.000pantalone 10.500 12.500 14.500suknje 8.500 10.250 12.000haljine 8.500 10.250 12.000UKUPNO 39.000 47.000 54.500

S' obzirom da preduzeće već ima jedan pogon i da gradi drugi kao i to da su pogoni iste veličine (sadrže jednak broj istog tipa mašina) i uzimajući u obzir činjenicu da novija oprema omogućava veću produktivnost, preduzeće palnira buduću proizvodnju od 40% u starom pogonu i 60% u novom pogonu. Na osnovu toga, projekcija plasmana za novi pogon bi izgledala kao u tabeli.

Projekcija plasmana u kom. (za novi pogon)Vrsta proizvoda 2009. godina 2010. godina 2011-2018. ženske majce 6.900 8.400 9.600pantalone 6.300 7.500 8.700suknje 5.100 6.150 7.200haljine 5.100 6.150 7.200UKUPNO 23.400 28.200 32.700

Projekcija ostalih instrumenata marketing mixa uz kratak osvrt na konkurenciju:

Cena će biti uglavnom unificirana, odnosno količinski rabati će se odobravati samo najvećim kupcima. Cena za ženske majce "A" iznosi 1000,00 RSD po komadu, cena za suknje "B" iznosi 900,00 RSD po komadu, cena za pantalone »C« iznosi 1500,00 RSD po komadu i cena za haljine »D« iznosi 1000,00 RSD po komadu. Cene su date na paritetu "franko pro-izvođač" i odnose se na ceo ekonomski vek trajanja projekta.

7

Troškovi promotivnih aktivnosti u celom veku trajanja projekta na 148.000 RSD mesečno, odnosno 1.776.000 RSD godišnje. Pošto su ovo predviđeni troškovi promocije za celo preduzeće, troškovi će biti raspoređeni između starog i novog pogona u odnosu 40% : 60% kao i buduća predviđena proizvodnja, tako da troškovi promocije vezani za projekat iznose 1.066.000 RSD godišnje.

Pošto poseduje dva diskonta u kojima prodaje svoju robu, preduzeće će koristiti delimično «kratke» kanale distribucije. Međutim kako se najveći deo proizvoda plasira preko posrednika, trenutno su najznačajniji «srednji» i «dugi» kanali, a takav trend se planira i u budućnosti. Primenjivaće se intenzivna distribuciona politika, a fizički transport će se vršiti kako od strane kupaca, tako i od strane proizvođača.

Proizvodi će se prodavati uz 30 dana odloženog plaćanja, kao i dosada s tim što će veći kup-ci imati povoljnije uslove, odnosno odobravaće im se duže vreme kreditiranja.

Planirana je proizvodnja na sadašnjoj lokaciji, gde će biti izgrađena nov proizvodni pogon. Lokacija je u Beogradu i izuzetno je povoljna za brzo reagovanje na zahteve kupaca.

Planirana je kupovina najsavremenije opreme od domaćeg generalnog zastupnika kompanije »Singer« iz SAD, preduzeća »B« koji je već dugo godina uvoznik i distrubuter ovog svetski poznatog proizvođača. Distributer obezbeđuje i neophodnu obuku radnika.

Visina apsolutnih investicionih ulaganja (bez interkalarne kamate) i izvori finansiranja:Predinvesticiona faza traje tri meseca (1.9.2008.-31.12.2008. godine), a početak redovne pro-izvodnje planiran je za 1.1.2009. godine.

Tehno-ekonomski vek projekta je 5 godina (1.1.2009.-31.12.2018. godine).

Visina apsolutnih investicionih ulaganja (bez interkalarne kamate) prikazana je sledećom ta-belom:Vrsta ulaganja Nabavna vrednost u

RSDIzvor finansiranja

Objekat 2.400.000 sopstvena sredstvaTehnološka oprema 8.000.000 kreditTrajna obrtna sredstva 2.659.758,54 sopstvena sredstvaUKUPNO 13.059.758,54

Broj i struktura radnika neophodnih za realizaciju projekta:Planirano je zapošljavanje novih 12 radnika - 10 u proizvodnji, 1 referent prodaje i 1 vozač. Novozaposleni bi se uključili u postojeću organizacionu strukturu. Shodno tome, za sam pro-jekat bilo bi vezano 10 radnika direktno, dok bi zaposleni u upravi, administraciji i ostali radnici koji nisu direktno vezani za projekat, obavljali svoj posao kao i ranije, samo sada na nivou celog preduzeća, tj. za oba pogona.Troškovi plata zaposlenih u upravi i administraciji kao i svi troškovi koji se ne mogu direktno vezati za projekat bi bili podeljeni između starog i novog pogona u istoj srazmeri kao i planirani obim proizvodnje. Dakle 40% troškova bi se vezivalo za stari pogon, a 60% za novi. Ovakav obračun je neophodan radi utvrđivanja isplativosti investicionog projekta.

8

Radno Mesto

Broj radnika Stručna sprema

Radnici u proizvodnji 10 KVUKUPNO 10

Projektovani finansijski rezultati:Projektovani finansijski rezultati su pozitivni što se može videti iz sledeće tabele

Finansijski pokazatelji Iznos pokazateljaProsečan neto dobitak u RSD 5.204.371,74Prosečan neto priliv u RSD 5.710.347,62Interna stopa rentabilnosti 40,64%Neto sadašnja vrednost u RSD(diskontna stopa 10%)

23.916.034,64

Period povraćaja 3 godine i 38 dana

5. PONUDA GARANCIJEPreduzeće kao garanciju nudi objekat sa tehnološkom opremom, čija je vrednost na dan 31.01.2008. godine procenjena u iznosu od 16.000.000 RSD. Procena je urađena od strane konsultantskog preduzeća "KPMG".

9

II OPERATIVNI PLAN

1. TEHNIČKO-TEHNOLOŠKA ANALIZA

1.1. Prikaz varijanti tehničko-tehnoloških rešenja

Prilikom izbora isporučioca tehnološke opreme preduzeće je analiziralo ponude: Prizvođača »A«, Proizvođača »B« i Proizvođača »C«.

Komparativni prikaz osnovnih elemenata iz ponude proizvođača tehnološke opreme dat je u narednoj tabeli.

Prikaz osnovnih elemenata iz ponude

Proizvodjač»A«

Proizvodjač»B«

Proizvodjač»C«

Nabavna vrednost tehnološke opreme (u RSD)

9.120.000 8.000.000 10.160.000

Godišnji tehnički kapacitet (u norma časovima – komada odeće)

62.000 komada(2150 časova -

29kom/h)

52.000komada(2000 časova -

26kom/h)

73.000 komada(2300 časova –

32kom/h)Godišnji optimalni kapacitet(u norma časovima – komada odeće)

55.000(1900 norma

časova/29 kom/h)

47.000(1800 norma

časova/26 kom/h)

64.000(2000 norma

časova/32 kom/h)

Godišnji troškovi investicionog održanja (% nabavne vrednosti)

2.54% 1.5% 2.35%

Nabavna vrednost je data na paritetu "franko kupac", tako da osim fakturne vrednosti uključu-je i ostale zavisne troškove nabavke (transport, carinu itd.). Pored navedenog, u nabavnu vrednost uključena je montaža, a svaki od proizvođača predviđa obuku u trajanju od dva dana. Uzevši u obzir potrebne kapacitete, cenu i godišnje troškove održavanja, prihvaćena je ponu-da proizvođača »B«.

Prilikom izbora izvođača objekta razmatrane su ponude: "Energoprojekt Nisokogradnje", "Gemaxa" i "Ratka Mitrovića".

Ponuda je data na osnovu skice investitora i osim same gradnje uključuje izradu projektne i druge dokumentacije, uređenje građevinskog zemljišta izradu gromobranske zaštite, kao i do-bijanje dodatnih dozvola za izgradnju potrebnih priključaka na vodovod, kanalizaciju, energe-tiku.

Obzirom da se radi o gotovo identičnim poslovima, kao i da se radi o renomiranim preduzeći-ma, cena je jedini kriterijum koji je korišćen prilikom izbora. Investitor se opredelio za predu-zeće "Ratko Mitrović", obzirom da je njegova ponuđena cena (2.400.000 RSD) za 10% po-voljnija od "Gemaxa" (2.640.000 RSD), odnosno za 20% povoljnija od "Energoprojekt Niso-kogradnje" (2.880.000 RSD).

1.2. Opis odabranog tehnološkog rešenja

Proces proizvodnje će se obavljati na ustaljen način, kao i dosada ali će izgradnja pogona i uvođenje nove opreme omogućiti povećanje prosečne produktivnosti i naravno povećanje same proizvodnje apsolutno izraženo.

10

Sirovine se skladište u magacin za sirovine sa izdeljenim rafovima odakle se upućuju na preradu. Sirovine prvo odlaze u krojačnicu gde se po unapred pripremljenim šablonima vrši krojenje i pripremaju se za šivenje. Nakon toga pripremljene sirovine se upućuju na šivenje gde prolaze kroz tri reda mašina na kojima se vrše zasebne radnje. Posle se obavljaju završne radnje koje uključuju prišivanje dugmadi, rasjfešlusa i druge sitne dorade. Na kraju gotovi proizvodi odlaze na peglanje, slažu se na rafove, presvlače zaštitnim najlonom i upućuju u magacin gotovih proizvoda.

Iz opisa procesa proizvodnje može se uočiti da je delom automatizovan a delom ručni. Ceo proces proizvodnje se obavlja u preduzeću.

U okviru kontrole kvaliteta, svaki proizvod se na kraju procesa pregleda, a obavlja se i procesna kontrola u toku same proizvodnje. Pomenutu kontrolu obavlja obučeni radnik iz pro-izvodnje i radnik koji radi na odgovarajućoj mašini.

Tehnološku opremu čine: tri vrste mašina za šivenje, raspoređene u 3 reda ( na svakoj se obavlja posebna operacija u toku proizvodnje) i mašine za peglanje.

Jedini potreban energent za tehnološku opremu je električna energija.

1.3. Opis odabranih tehničkih rešenja i gradjevinskih objekata

Predviđeno je da se proces proizvodnje konfekcije obavlja kako u starom, postojećem objektu tako i u novom čija se izgradnja planira.

Na istoj lokaciji preduzeće već poseduje objekat od 300m2 koji se sastoji od tri etaže: suteren, prizemlje i potkrovlje, gde suteren predstavlja skladište gotovih proizvoda, a potkrovlje skladište sirovina. Prizemlje je proizvodni deo, a svaka prostorija je po 100m2. Zbog svega navedenog, preduzeće planira izgradnju samo dodatnog proizvodnog dela jer su oba skladišta dovoljne veličine da zadovolje potrebe preduzeća. Pri izgradnji se mora voditi računa da novi objekat (pogon) bude adekvatno povezan sa već postojećim objektom kako bi se obezbedilo nesmetano snabdevanje sirovinama i odlagali gotovi proizvodi na najlakši način.

Kvadrature objekata:

Namena objekta Kvadratura u m2

Proizvodni deo 100UKUPNO 100

Utrošci električne energije netehnoloških potrošača (vezani za objekat) iznose oko 100.000 kWh godišnje. Osim električne energije uslovljene tehnološkim procesom i potrebama objek-ta, potrebno je obezbediti dizel gorivo za kombi i kamion koje odvoze gotove proizvode. Go-dišnja potreba se procenjuje oko 10.000 litara dizel goriva. Troškovi zajedničke energije i goriva su raspoređeni na stari i novi pogon u razmeri 40% : 60%.

11

1.4. Popis neophodnih sredstava za rad

Od neophodnih sredstava potrebno je obezbediti opremu za rad – radne mantile i drugu zaštitnu opremu.

1.5. Kapaciteti i obim proizvodnje

Obim proizvodnjeGodina Jedinica Proizvodnja

u jedinicama 2009. kom. 23.4002010. kom. 28.2002011.-2018. kom. 32.700

Kako se svi proizvodi iz asortimana proizvode na istoj tehnološkoj opremi jedino je moguće prikazati zbirnu iskorišćenost kapaciteta.

Iskorišćenost kapacitetaGodina Obim

proizv. kom.

Godišnjitehnički

kapacitet ukom.

Godišnjioptimalni

kapacitet u kom.

Godišnjaiskorišćenost

tehničkogkapaciteta

u %

Godišnjaiskorišćenostoptimalnogkapaciteta

u %2009. 23.400 52.000 47.000 45% 49%2010. 28.200 52.000 47.000 54% 60%2011.-2018. 32.700 52.000 47.000 63% 69%

1.6. Normativi utrošaka materijalnih inputa

Standardni (normirani) utrošci materijalnih inputa za 1 kom gotovog proizvodaNaziv materijala Jedinica mere Normativ/kom

Osnovni materijal M 1,43

Flizelin M 0,6

Čipka M 0,9

Guma 10 mm M 0,85

Guma 35 mm M 0,28

Etikete Kom. 2,00

Dugme plastično Kom 6,00

Konac M 1,1

Vešalica plastična Kom. 1,00

12

Troškovi materijala su računati na bazi prosečnog utroška materijala za sva 4 proizvoda i zasnovani su na dosadašnjam iskustvu i trenutnom poslovanju preduzeća.

Dinamika utrošaka materijalnih inputa po godinama veka trajanja projektaVrsta sirovine jedinica

merenormativ/kom. 2009. 2010. 2011-

2018.Osnovni materijal –

tkaninaM 1,43 33.462 40.326 46.761

Flizelin M 0,6 14.040 16.920 19.620

Čipka M 0,9 21.060 25.380 29.430

Guma 10mm M 0,85 19.890 23.970 27.795

Guma 35mm M 0,28 6.552 7.896 9.156

Etikete kom. 2,00 46.800 56.400 65.400

Dugme plastično kom. 6,00 140400 169.200 196.200

Konac M 1,1 2.574.000 3.102.000 3.597.000

Vešalica plastična kom. 1,00 23.400 28.200 32.700

1.7. Broj i struktura radne snage povezane sa tehnološkim procesom

Radno mesto (zanimanje) Obrazovanje Broj zaposlenihRadnici u proizvodnji KV 10UKUPNO 10

Obuku proizvodnih radnika vršiće proizvođač opreme i predviđeno je da se celokupna obuka izvrši za dva dana.

1.8. Grupno iskazana ulaganja, rok trajanja i investiciono održavanje

Vrsta troška Iznos ulaganja u RSD

Rok trajanjau godinama

Godišnji trošak investicionog održavanja(% nabavne vrednosti)

Objekat 2.400.000 40 0,5%Tehnološka oprema 8.000.000 10 1,5%

13

2. ANALIZA ORGANIZACIONIH I KADROVSKIH ASPEKATA

2.1. Ukupan broj zaposlenih, način njihovog obezbedjenja i predvidjena obuka zaposlenih

Ukupan broj zaposlenih:

Planirano je zapošljavanje novih 12 radnika - 10 u proizvodnji, 1 referent prodaje i 1 vozač. Novozaposleni bi se uključili u postojeću organizacionu strukturu. Shodno tome, za sam pro-jekat bilo bi vezano 10 radnika direktno, dok bi zaposleni u upravi, administraciji i ostali radnici koji nisu direktno vezani za projekat, obavljali svoj posao kao i ranije, samo sada na nivou celog preduzeća, tj. za oba pogona.Troškovi plata zaposlenih u upravi i administraciji kao i svi troškovi koji se ne mogu direktno vezati za projekat bi bili podeljeni između starog i novog pogona u istoj srazmeri kao i planirani obim proizvodnje. Dakle 40% troškova bi se vezivalo za stari pogon, a 60% za novi. Ovakav obračun je neophodan radi utvrđivanja isplativosti investicionog projekta.

Radno mesto (zanimanje) Obrazovanje Broj zaposlenihRadnici u proizvodnji KV 10UKUPNO 10

14

2.2. Predvidjena organizaciona struktura

Iz organizacione sheme može se zaključiti da su ključni menadžeri:

predsednik upravnog odbora,

komercijalni direktor i

tehnički direktor.

Predsednik upravnog odbora je odgovoran za poslovanje celokupnog preduzeća i svoje ak-tivnosti ostvaruje u saradnji sa komercijalnim i tehničkim direktorom.

Komercijalni direktor je odgovoran za aktivnosti na polju marketinga, kao i za ostale operativ-ne ekonomske poslove. Svojim angažovanjem na poslovima plasmana finalnih proizvoda do-prinosi realizaciji predviđenih planova prodaje.

Tehnički direktor je prevashodno odgovoran za proizvodni proces. Vođenjem proizvodnog procesa i brigom o stanju tehnološke opreme i svih inženjerskih sistema doprinosi realizaciji predviđenih planova proizvodnje i poslovnih rezultata u celini.

Predsednik upravnog odbora, komercijalni direktor i tehnički direktor pripremaće godišnje i mesečne planove proizvodnje i stvarati uslove za ispunjenje tih planova.

2.3. Ključne osobe

Za predsednika upravnog odbora (Milena Todorić) i tehničkog direktora (Miloš Janković) bi-ografije su priložene u dodatku poslovnog plana.

15

Predsednik upravnogodbora

Komercijalni direktor Tehnički direktor

referent prodaje(3 radnika)

administracija(1 radnik)

Proizvodni radnici(20 radnika)

Radnici za prijem i izdavanje robe - čuvari(2 radnika)

Prateće osoblje(5 radnika)

vozač, spremačica, kafe kuvarica,čistačica

Osim neto plate (predsednik upravnog odbora 1.000 EUR, a tehnički direktor 800 EUR) nisu predviđeni drugi oblici kompenzacije. Naime, predsednik upravnog odbora je istovremeno i većinski vlasnik, tako da dodatna primanja očekuje po osnovu vlasništva. Plata tehničkog di-rektora je za 50% viša nego što je imao u ranijem preduzeću. U slučaju izuzetnih poslovnih rezultata predviđena je isplata stimulacije.

Predsednik upravnog odbora je istovremeno i najveći vlasnik.

Osim njega, član upravnog odbora je druga vlasnica, odnosno:

Ime, prezime i datum rođenja : Mirjana Mitrović, 08.12.1970. godine

Obrazovanje: Diplomirala na fakultetu primenjenih umetnosti (odsek dizajn) u Beogradu, 1995.

Poslovno iskustvo: 1996-2001. godine radila kao dizajner za modnu kuću »Mona« koja se bavi proizvodnjom konfekcije

16

3. ANALIZA LOKACIJE

Lokacija predviđena za gradnju je u vlasništvu investitora i nalazi se u opštini Novi Beograd u Beogradu u ulici Tošin bunar 77. Lokacija je od samog centra grada udaljena 10 km i nalazi se u blizini auto puta Beograd - Niš.

Gradnja je predviđena u zoni koja je urbanističkim planovima određena da bude industrijska. Preduzeće na lokaciji već poseduje fabriku i predviđena je samo izgradnja novog proizvodnog dela.

Zemljište predviđeno za gradnju ima povoljne geotehničke karakteristike, odnosno ne postoji opasnost od klizišta i od podzemnih voda.Objekat ima pristup energetskim potrošačima s obzirom da preduzeće već ima proizvodni pogon na istoj parceli. Gradnja ne zahteva nikakva raseljavanja.

Izgradnja novog pogona za proizvodnju će pozitivno uticati na razvoj područija koje je pretežno nerazvijeno. Predviđa se i zaposljavanje novih radnika sa ovog područija što će takođe imati pozitivan uticaj na stanovništvo.

4. ANALIZA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE I ZAŠTITE NA RADU

4.1. Zaštita životne sredine

Negativni uticaji investicije na životnu sredinu (opasne materije u tečnom, čvrstom i gasovitom stanju): Imajući u vidu karakteristike tehnološkog procesa može se očekivati da će u toku rada nasta-jati sledeće otpadne materije i polutanti, potencijalni zagađivači životne okoline: čvrsti otpad, buka i opasne materije u gasovitom obliku.

Projektovane mere zaštite životne sredine: Čvrsti otpad se javlja u procesu proizvodnje kao škart. Čvrsti otpad se u toku radne smene sa-kuplja i odlaže u kontejnere.

Buka nastaje usled rada mašina i uređaja u pogonima u proizvodnom kompleksu. Međutim, buka je manjeg intenziteta zbog samih karakteristika proizvodne opreme, a takođe je predviđeno da sva oprema bude smeštena u zatvorenim prosotrijama sa dobrom zvučnom izolacijom.

Opasne materije u gasovitom obliku se odnose na izduvne gasove iz vozila. Sva vozila koje poseduje preduzeće su sa u skladu sa EURO - 4 normama koje propisuje zakon.

Ocena ekološke podobnosti:

Na osnovu svega opisanog i uz striktnu primenu planiranih mera zaštite životne sredine može se zaključiti da rad preduzeća za proizvodnju konfekcije neće ugroziti, odnosno neće izazvati pogoršanje kvaliteta životne sredine.

17

4.2. Zaštita na radu

Potencijalne opasnosti za radnike (neadekvatno radno vreme, nekorišćenje zaštitne opreme, nedovoljna osvetljenost radnih prostorija, buka, opasnost od strujnog udara, nedostatak uputstava u vezi sigurnosti na radu i dr.):Samo preduzeće po svojoj prirodi, koncepciji, kao i savremenoj opremi (proizvođač opreme je u ponudi dao sva uputstva za sigurnost u radu, kao i potvrde da je oprema proizvedena uz maksimalno poštovanje mera i normi zaštite operatera), u principu nije izvor negativnog uti-caja na radnike.

Eventualno, kao uzroci nepovoljnog uticaja proizvodnje na radnike mogu se razmotriti sledeći faktori:

neadekvatno radno vreme,

nedovoljna obučenost radnika,

nekorišćenje zaštitne opreme,

nedovoljna osvetljenost radnih prostorija,

nepovoljna temperatura za rad,

buka,

opasnost od strujnog udara,

hronične bolesti radnika,

neupućenost radnika u postupke i pravila zaštite na radu i

nedostatak uputstava u vezi sigurnosti na radu.

Projekcija mera zaštite na radu: U okviru mera zaštite radnika na radnom mestu predviđaju se mere i postupci koji se i do sada (pri proizvodnji sokova) primenjuju u preduzeću i to:

radnici će raditi 8 sati uz korišćenje dnevnog odmora od pola sata,

radnici raspoređeni na obavljanju tehnoloških operacija pre samostalnog obavljanja operacija moraju najmanje dva dana provesti na obuci koju će organizovati isporuči-lac opreme, kada će se upoznati sa svim merama zaštite na radu,

svi radnici u toku rada moraju da koriste radne mantile, koje oblače neposredno pre ulaska u proizvodnu halu;

radne prostorije će biti osvetljene svetlošću intenziteta 220-250 luxa, prirodnim i do-datnim veštačkim osvetljenjem; prozori, svetlosni otvori i drugi elementi osvetljenja će se održavati u čistom i ispravnom stanju;

temperatura u radnim prostorijama će biti između 15C i 20C,

radnici koji će biti izloženi negativnom uticaju buke nosiće specijalne zaštitne sluša-lice,

sve opasnosti od udara struje će biti vidno obeležene sa: "Opasno po život", "Visoki napon" i sl.; jednom u toku godine obavljaće se merenja otpora uzemljenja i rezultati merenja vodiće se u posebnoj svesci;

radnici sa hroničnim bolestima neće se zapošljavati na radnim mestima gde mogu na-stati opasne posledice po njihovo zdravlje; u proizvodnom procesu zapošljavaće se samo radnici koji imaju adekvatno zdravstveno uverenje;

u svim radnim prostorima postaviće se i vidno obeležiti kutije prve pomoći i

18

u cilju preduzimanja što sveobuhvatnijih mera zaštite na radu, svake godine vršiće se provera obučenosti radnika za zaštitu na radu, kao i provere ispravnosti zaštitnih sredstava i mikro klime radnog prostora.

Ocena mera zaštite na radu:

Predložene mere zaštite na radu su u skladu sa zakonskim obavezama zaštite na radu ne samo u Republici Srbiji, već i u zemljama Evropske Unije.

19

III MARKETING PLAN1. PLAN PRODAJE

1.1. Asortiman, ciljno tržište i njihove osnovne karakteristike

Asortiman investitora:

Asortiman investitora koji je predmet ovog projekta prikazan je sledećom tabelom:

Vrsta proizvoda Naziv proizvoda

ženske majice »A«

suknje »B«

pantalone »C«

haljine »D«

Konfekcija koju preduzeće proizvodi spada u kategoriju proizvoda koji zadovoljavaju finalne potrebe potrošača. Radi se o lakoj konfekciji koja nije izričito vezana za vremenske uslove i godišnja doba. Pomenuti asortiman se proizvodi tokom cele godine istog kvaliteta i od istog materijala bez obzira na doba godine.

Ciljno tržište: U ovom trenutku, a i u bližoj budućnosti ciljno tržište je teritorija Beograda. Na duži rok preduzeće planira da se proširi i na druge veće centre u Srbiji daljom saradnjom sa velikim trgovinskim preduzećima.

Kupci proizvoda (poznati ili nepoznati): Kupci su relativno poznati. Pošto se radi o ženskoj konfekciji kupci su uobičajeno žene starosti od 30 - 60 godina, nižih i srednjih primanja, slabije obrazovane.

Komplementarnost i suspstitutivnost sa drugom vrstom proizvoda: Kao supstitut proizvodima investitora može se smatrati sva odeća istog ili sličnog tipa, jer zadovoljava istu potrebu.

Kao komplementarni proizvodi mogu se prevashodno smatrati: ostala odeća (jakne, kaputi, mantili...) obuća kaiševi šeširi nakit i sl.

Navedeni supstituti mogu predstavljati značajnu konkurenciju ali zbog masovnosti proizvoda i različitih «cenovnih grupa potrošača» , potrebno je ozbiljnije terensko istraživanje koje preduzeću u ovom trenutku nije potrebno a i zahteva značajna finansijska sredstva.

Životni ciklus proizvoda: Nekadašnja tekstilna industrija Srbije je nakon raspada SFRJ kao i mnoge grane privrede doživela krah. Zadnjih deset godina se polako oporavlja i trenutno se nalazi u fazi rasta. Samim tim može se zaključiti da se proizvodi preduzeća nalaze u fazi rasta. Uzevši u obzir potencijal tržišta, rast proizvodnje i prodaje kao i povećanje broja preduzeća u grani nema

20

indicija da bi u skorije vreme proizvodnja konfekcije mogla da pređe iz faze rast u zrelu fazu životnog ciklusa.

Komparativna analiza proizvoda investitora i proizvoda konkurenata:

Diferencijacija po pitanju kvaliteta između proizvoda različitih proizvođača, vrši se na osnovu kvaliteta sirovina koje se koriste pri proizvodnji i prema procentu škarta u proizvodnji. „Trend dizajn“ prilikom proizvodnje koristi najkvalitetnije sirovine domaćeg i stranog porekla, dok je procenat škarta na niskom nivou - 5% godišnje što je u odnosu na većinu konkurencije dosta povoljnije.

1.2. Analiza i procena tražnje

Korišćen metod prilikom analize (»desk« ili »field«): Analiza tržišta je uglavnom izvršena «desk» metodom korišćenjem kako eksternih tako i internih informacija. «Field» metod zbog prevelikih troškova nije korišćen direktno već neposredno, samo u određenim slučajevima.

Potrošnja u prethodnom periodu na ciljnom tržištu: Potrošnju u prethodnom periodu na ciljnom tržištu je bilo prilično teško odrediti jer ne postoje zvanični podaci o potrošnji konfekcije (odeće), već samo proizvodnja i to sumarno iskazano. Takođe preduzeće nema dovoljno finansijskih sredstava da samostalno organizuje istraživanje tržišta. Iz tog razloga, kao najobjektivniji podaci mogu se prihvatiti oni do kojih se došlo te-renskim istraživanjem koje je uradilo preduzeće »B«. Proizvođač »B« u odnosu na investitora ima širi asortiman (proizvodi i mušku konfekciju) tako da je bila potrebna detaljna analiza podataka njegovih istraživanja da bi se došlo do podataka o potrošnji proizvoda investitora.

Potrošnja na teritoriji Beograda u periodu 2003-2007. godineGodina Potrošnja proizvoda (kom.)2003. 308.0002004. 324.0002005. 340.0002006. 356.0002007. 372.000

Izvor: Terensko istraživanje proizvođača «B»

Potrošnja u prethodnom periodu na tržištu Republike Srbije: Takođe su značajni i podaci o potrošnji na nivou države da bi se imao uvid u tendecije šireg tržišta na koje preduzeće planira da proširi svoje poslovanje u srednjem do dugom roku.

Potrošnja u periodu 2003-2007. godine na teritoriji R. SrbijeGodina Potrošnja proizvoda( u hilj. kom.)2003. 19502004. 24502005. 26302006. 28002007. 3100

Izvor: Terensko istraživanje proizvođača «B»

21

Relevantni faktori tražnje (analiza prethodnog kretanja i projekcija budućeg kretanja):Od značaja za ciljno tržište posebno je važno analizirati prethodno kretanje i izvršiti pro-jekciju budućeg kretanja sledećih relevantnih faktora tražnje:

demografskih, kreditiranje kupaca i ekonomskih.

Demografske karakteristike se najbolje uočavaju iz popisa. Popisi su značajni da bi se uočile tendencije u kretanju broja stanovnika.

Broj stanovnika u Srbiji (bez Kosova i Metohije) u popisima 2002. i 1991.

Područje 2002. 1991. apsolutni porast- pad 2002-1991.

Indeks1991=100

Centralna Srbija 5.454.950 5.582.611 -127.661 97,7Vojvodina 2.024.487 1.966.367 58.120 103,0Ukupno 7.479.437 7.548.978 -69.541 99,1

Izvor: Savezni zavod za statistiku

S obzirom da je ciljno tržište teritorija grada Beograda kao i to da su ciljna populacija žene od 30-60 godina, potencijalne kupce proizvoda čine prema popisu iz 2002. koji je izvršio republički zavod za statistiku 355.192 osobe ženskog pola.

Uzevši u obzir nisku stopu prirodnog priraštaja, objektivno je očekivati da se u projektovanom veku trajanja projekta značajnije neće menjati broj stanovnika.

Kreditiranje kupaca je veoma značajno za poslovanje preduzeća. Kreditiranje se vrši kad su u pitanju velika trgovinska preduzeća. Dosadašnja politika kreditiranja kupaca je podrazumevala odloženo plaćanje na 30 dana. Preduzeće namerava da nastavi sa takvom politikom i u budućnosti tako da se u narednim godinama projektuje prodaja proizvoda uz 30 dana odloženog plaćanja.

Ekonomske karakteristike se mogu pratiti preko različitih pokazatelja, od značajnijih kao indikatori potencijalne potrošnje mogu se izdvojiti:

1. Rast prosečnih bruto zarada na teritoriji R.Srbije i na teritoriji grada Beograda

Godina Rast prosečnih bruto plata u dinarima u Republici Srbiji (apsolutno iskazano u hilj. din. i

procentualno iskazan u odnosu na prethodnu godinu)

2003. 16.612–81%2004. 20.555-23%2005. 25.514-24%2006. 31.745-23%

Izvor: Republički zavod za statistiku

22

Godina Rast prosečnih bruto plata u dinarima na teritoriji Beograda (apsolutno iskazano u hilj. din. i

procentualno iskazan u odnosu na prethodnu godinu)

2003. 20.679-79%2004. 25.941-25%2005. 32.209-24%2006. 40.109-24%


2. Povećanje potrošnje na odeću po domaćinstvu:

Godina Ukupna potrošnja domaćinstava na odeću( u mil. dinara)

2003. 27.8802004. 29.1862005. 33.6892006. 42.151


Kao značajan izvor podataka pri analizi i proceni tražnje mogu se uzeti i interni podaci preduzeća.

Projektovana tražnja u tehno-ekonomskom veku trajanja projekta: Na osnovu kretanja relevantnih faktora tražnje i sadašnjeg stanja tražnje za odećom (konfekcijom) može se projektovati tražnja na ciljnom tržištu u tehno-ekonomskom veku trajanja projekta. Uzevši u obzir da je sadašnja tražnja 372.000 komada proizvoda, da se tražnja godišnje povećavala za oko 5% u prethodnom periodu, kao i druge relevantne faktore koji ukazuju na rast tražnje može se projektovati tražnja od oko 410.000 u 2009., 431.000 u 2010. i od oko 452.000 u kasnijim godinama, s tim što je ne moguće reći, posebno zbog političkih faktora da li će se trend povećanja od oko 5% godišnje nastaviti na duži rok.

1.3. Analiza i procena promocije, distribucije i cene

1.3.1. Promocija

Osnovni vid komuniciranja : Na tržištu konfekcije (odeće) intenzivna je promotivna aktivnost. Obzirom na prirodu i name-nu proizvoda, relevantna su prevashodno dva nivoa komuniciranja i to:

sa finalnim potrošačima i sa kanalima distribucije.

Glavni vid komuniciranja proizvođača sa krajnim potrošačima je oglašavanje. Najčešće se oglašava preko radia, a dosta se koristi i reklamiranje u novinama. Takođe značajan vid reklamiranja s' obzirom na veličinu preduzeća je i oglašavanje pomoću letaka. Preduzeće takođe ima i svoj web site.

23

Osim oglašavanja, u komuniciranju sa krajnjim potrošačima koristi se i unapređenje proda-je. Od najznačajnijih oblika unapređenje prodaje mogu se navesti:

sezonske i dnevne promocije u dva diskonta koje preduzeće poseduje popust do 50% za vreme promocije i

specijalni pokloni najboljim kupcima.

Osnovni vid komuniciranja proizvođača sa kanalima distribucije je unapređenje proda-je, uz posebnu koncentraciju promotivnih napora na velika trgovinska preduzeća sa razgrana-tom prodajnom mrežom. Osim nagrade pojedinim distributerima, uobičajeno se koristi pro-spekt i nastupi na sajmovima.Preduzeće takođe primenjuje i direktno komunikaciju sa većim preduzećima koja ima za cilj da proizvode plasira zaposlenima tih preduzeća.

Preduzeće planira da nastavi dosadašnju politiku promocije i u narednim godinama. Godišnji troškovi promocije prema dosadašnjem iskustvu iznose 1.776.000 dinara.

1.3.2. Distribucija

Uobičajeni kanali distribucije (»kratki«, »srednji« ili »dugi«):U plasmanu konfekcije (odeće) učestvuju sve osnovne vrste kanala distribucije. »Kratki« kanal je rezervisan uglavnom za prodaje sindikalnim organizacijama i manjim potrošačima, dok se »srednji« i »dugi« kanal koriste u saradnji sa komisionima, manjim prodavnicama konfekcije kao i velikim trgovinskim preduzećima.

Uobičajena distributivna politika (intenzivna, selektivna ili ekskluzivna): Preduzeće trenutno primenjuje intenzivnu distributivnu politiku, a namerava da tako nasatvi i u budućnosti radi bolje afirmacije svojih proizvoda.

Uobičajeni subjekti distribucije (kupci ili prodavci): U "kratkom" kanalu fizičke distribucije koristi se vozni park proizvođača, a u "srednjem" i "dugom" kanalu koristi se kako vozni park kupaca, tako i vozni park proizvođača.Realno je očekivati znatno povećanje fizičke distribucije od strane proizvođača, što će usloviti angažovanje dodatnih finansijskih sredstava u održavanje postojećeg i proširenje voznog parka. U narednom periodu ne očekuju se značajnije promene kako u korišćenju kanala distribucije, tako i u pogledu distributivne politike.

Predstavništva i skladišta: Preduzeće poseduje skladište proizvoda na mestu proizvodnje (Tošin bunar 77) kao i distributivni centar u ulici Cara Dušana 230 u Zemunu.

1.3.3. Cena

Osnovni ciljevi (kratkoročni i dugoročni): Osnivni cilj politike cena je maksimiranje prihoda i profita. Stoga je trenutna cena proizvoda preduzeća na veoma pristupačnom nivou da bi se omogućilo ostvarenje tog cilja i ostvarila što veća prodaja. Na bazi takve politike preduzeće želi da ostvari i što veću pokrivenost tržišta i postepeno povećava svoje tržišno učešće.Cenovna elastičnost tražnje:

24

Cenovan elastičnost tražnje je značajna, prvenstveno zbog velikog broja sličnih proizvoda kao i sve većeg broja proizvođača koji ulaze na tržište poslednjih godina. Takođe, razlika u kvalitetu je prepoznata kod potrošača, pa proizvođači koji imaju kvalitetnije proizvode mogu lakše menjati cene bez značajnijih oscilacija u tražnji. Međutim, to je slučaj samo kod dobro poznatih, brendiranih proizvoda što kod nas u ovom trenutku među domaćim proizvođačima nije slučaj. Uzevši to u obzir, kao i rastuću ali i dalje nisku kupovnu moć sta-novništva na ciljnom tržištu, diferencijacija putem cena je pored kvaliteta osnov za stva-ranje konkurentske prednosti.Unificiranost cena: Unificiranost cena nije izražena, odnosno postoje razni popusti koji se odobravaju kupcima, prevashodno na bazi količinskog rabata.

Uticaj ostalih instrumenata marketing mixa na cenu: Od ostalih elemenata marketing mixa najznačajniji uticaj na cenu imaju troškovi promoci-je. Proizvođači koji se više oglašavaju i koji primenjuju značajnije promotivne aktivnosti u okviru unapređenja prodaje na ciljnom tržištu imaju veću mogućnost za povećanje cena.

Prosečne cene slične grupe konfekcijskih proizvoda sa ciljnog tržišta na paritetu "franko proizvođač"

Proizvođač Cena za kom u din."A" 1550,00"B" 1400,00"C" 1300,00"D" 1240,00"E" 1180,00

"Trend dizajn" 1100,00Mali proizvođači 1450,00

Izvor: Terensko istraživanje proizvođača "B"

U budućnosti se ne očekuju značajne promene cene, osim ako ne bude većih promena cene sirovina.

1.4. Analiza i procena ponude (konkurencije)

Analiza prethodne i tekuće prodaje:

Prikaz prodaje na ciljnom tržištu u 2007. godiniProizvodjač Godišnja prodaja u kom. % ukupnog tržišta

»A« 93.000 25%»B« 74.000 20%«C» 53.000 14%

«Trend dizajn» 30.000 8,06%«D» 17.000 4.7%

Mali proizvođači 105.000 28.24%UKUPNO 372.000 100%

Izvor: Terensko istraživanje proizvođača "B"

Analiza buduće ponude sa osvrtom na ulazne barijere, izlazne barijere, horizontalne integracije, vertikalne integracije i nivo globalizacije:

25

U budućnosti se na strani ponude mogu očekivati novi proizvođači koje je trenutno ne moguće predvideti. Ograničavajući faktor njihovog ulaska mogu da budu ulazne barijere ko-je se prevashodno ogledaju u značajnom iznosu finansijskih sredstava koja su neophodna za pokretanje proizvodnje ali i izgradnji sopstvene marke koja je vezana za ulaganja u promotivne aktivnosti. Izlazne barijere ne postoje, obzirom da su proizvođači potpuno samo-stalni prilikom donošenja odluke o napuštanju poslovanja. Horizontalne integracije za sada na našem tržištu ne postoje obzirom međutim zbog same specifičnosti proizvodnje konfekcijskih proizvoda veliki broj proizvođača ima mogućnost izbora između potencijalne široke palete proizvoda. Trenutno se ne može predvideti opasnost od buduće konkurencije po osnovu vertikalne integracije, s' obzirom da su najbolji proizvođači sirovina locirani u inostranstvu, tj. može se reći da opasnosti nema. Najveća opasnosti preti od inostranih proizvođača obzirom na visok nivo globalizacije proizvoda. Trenutno postoji veliki broj različitih marki konfekcijskih proizvoda i značajna konkurencija kako na ciljnom tržištu investitora tako i na tržištu Srbije u celini.

1.5. SWOT Analiza

SNAGE SLABOSTI

- kvalitet proizvoda- savremena oprema- konkurentna cena

- visoko konkurento tržište- nedostatk finansijskih sredstava za značajnije promtivne aktivnosti i brendiranje proizvoda- nedostatk školovanih dizajnera- zavisnost od glavnih kupaca

MOGUĆNOSTI PRETNJE- budući rast tržišta- mogućnost izvoza u budućnosti, prevashodno na zemlje u okruženju i zemlje jugoistočne Evrope

- velika fiskalna opterećenja prilikom uvoza sirovina- visok nivo globalizacije proizvoda- veliki broj novih preduzeće u grani

1.6. Projekcija plasmana proizvoda

Promotivne aktivnosti i projektovani troškovi:Uvažavajući do sada navedene faktore, finansijski potencijal investitora i prethodno iskustvo u poslovanju na ciljnom tržištu, procenjuju se troškovi promotivnih aktivnosti u celom veku trajanja projekta na 148.000 RSD mesečno, odnosno 1.776.000 RSD godišnje. Pošto su ovo predviđeni troškovi promocije za celo preduzeće, troškovi će biti raspoređeni između starog i novog pogona u odnosu 40% : 60% kao i buduća predviđena proizvodnja, tako da troškovi promocije vezani za projekat iznose 1.066.000 RSD godišnje.

Projektovani kanali distribucije, distributivna politika i subjekti distribucije: Pošto poseduje dva diskonta u kojima prodaje svoju robu, preduzeće će koristiti delimično «kratke» kanale distribucije. Međutim kako se najveći deo proizvoda plasira preko posrednika, trenutno su najznačajniji «srednji» i «dugi» kanali, a takav trend se planira i u budućnosti. Primenjivaće se intenzivna distribuciona politika, a fizički transport će se vršiti kako od strane kupaca, tako i od strane proizvođača.

Prosečna odložena naplata (kreditiranje kupaca):

26

Proizvodi će se prodavati uz 30 dana prosečnog odloženog plaćanja, kao i dosada s tim što će veći kupci imati povoljnije uslove, odnosno odobravaće im se duže vreme kreditiranja.

Projektovana cena (»franko kupac«, »franko dobavljač« i sl.) i projekcija unificiranosti cena: Cena će biti uglavnom unificirana, odnosno količinski rabati će se odobravati samo najvećim kupcima. Cena za ženske majce "A" iznose 1000,00 RSD po komadu, cena za suknje "B" iznosi 900,00 RSD po komadu, cena za pantalone »C« iznosi 1500,00 RSD po komadu i cena za haljine »D« iznosi 1000,00 RSD po komadu. Cene su date na paritetu "franko pro-izvođač" i odnose se na ceo ekonomski vek trajanja projekta.

Projektovani plasman u % tržišnog učešća: Primenom restriktivnog pristupa, a uzimajući u obzir rast tražnje i prodaje poslednjih nekoliko godina projektuje se prodaja samo na tržištu Beogarda na kome će investitor u prvoj godini realizacije projekta imati 9,53% , u drugoj godini 10,9%, a od treće godine 12,05% tržišnog učešća. Kao bitne činjenice, investitor je dostavio potpisane ugovore i izveštaje o prodaji za tekuću godinu kao i predugovore o prodaji u narednoj godini sa najvećim kupcima da bi se opravdao predviđeni rast proizvodnje i prodaje.

Projektovani plasman u količinama:

Preduzeće planira proizvodnju i prodaju od 39.000 u 2008., 47.000 u 2009. i u periodu od 2010. – 2014. od 54.500 komada odeće svih vrsta proizvoda na nivou cele fabrike.

Projekcija plasmana u kom. (ukupno na nivou preduzeća)Vrsta proizvoda 2009. godina 2010. godina 2011-2013. ženske majce 11.500 14.000 16.000pantalone 10.500 12.500 14.500suknje 8.500 10.250 12.000haljine 8.500 10.250 12.000UKUPNO 39.000 47.000 54.500

S' obzirom da preduzeće već ima jedan pogon i da gradi planira da izgradi drugi kao i to da su pogoni iste veličine (sadrže jednak broj istog tipa mašina) i uzimajući u obzir činjenicu da novija oprema omogućava veću produktivnost, preduzeće palnira buduću proizvodnju od 40% u starom pogonu i 60% u novom pogonu. Na osnovu toga, projekcija plasmana za novi pogon bi izgledala kao u tabeli.

Projekcija plasmana u kom. (za novi pogon)Vrsta proizvoda 2009. godina 2010. godina 2011-2013. ženske majce 6.900 8.400 9.600pantalone 6.300 7.500 8.700suknje 5.100 6.150 7.200haljine 5.100 6.150 7.200UKUPNO 23.400 28.200 32.700

27

2. Plan nabavke

2.1. Karakteristike osnovnih inputa

Osnovni inputi:

Osnovni materijalni inputi neophodni za proizvodnju odeće dele se na:

sirovine i

materijali koji omogućavaju slaganje i pakovanje proizvoda (plastične vešalice, zaštitni najlon, rafovi za slaganje)

Karakteristike osnovnih inputa: Kada je u pitanju proizovodnja konfekcije (odeće) najznačajnije sirovine su: tkanina, konac za šivenje i dugmad. U ukupnim troškovima proizvodnje ovi inputi učestvuju i do 85% u zavisnosti od artikla, pa se može reći da najviše i utiču na formiranje prodajne cene. Takođe se još koriste i flizelin, čipka, guma i etikete.

Tkanina se proizvodi od različitih vrsta materijala: pamuk, akril, vinil i sl. kao i njihove kombinacije. Konac za šivenje predstavlja posebnu vrstu konca koji se koristi pri izradi konfekcijskih proizvoda (odeće). Za potrebe proizvodnje on mora da bude i posebno upakovan, tj. namotan na kalupe odgovarajućih dimenzija radi “instaliranja“ na mašine za šivenje.Dugmad su obično izrađena od plastike mada se u određenim slučajevima koriste i metalna dugmad.

Što se tiče materijala koji omogućavaju slaganje i pakovanje proizvoda njihova potrebna količina je pretežno mala, cene su im niske pa se mogu zanemariti prilikom obračuna troškova osim plastičnih vešalica.

28

2.2. Mogućnost nabavke inputa i ocena njihove supstitucije

Potrebe investitora u veku trajanja projekta: Na osnovu projektovanih veličina u planu prodaje projektovane potrebe za sirovinom veku trajanja projekta investitora su prikazane u sledećoj tabeli

Potrebne sirovine u odgovarajucim mernim jedinicamaVrsta sirovine jedinica

merenormativ/kom. 2009. 2010. 2011-

2018.Osnovni materijal –

tkaninaM 1,43 33.462 40.326 46.761

Flizelin M 0,6 14.040 16.920 19.620

Čipka M 0,9 21.060 25.380 29.430

Guma 10mm M 0,85 19.890 23.970 27.795

Guma 35mm M 0,28 6.552 7.896 9.156

Etikete kom. 2,00 46.800 56.400 65.400

Dugme plastično kom. 6,00 140400 169.200 196.200

Konac M 1,1 25.740 31.020 35.970

Vešalica plastična kom. 1,00 23.400 28.200 32.700

Potrebne sirovine su računate na bazi prosečnog utroška materijala za sva 4 proizvoda i zasnovani su na dosadašnjam iskustvu i trenutnom poslovanju preduzeća.

Ocena mogućnosti nabavke: Svi inputi se mogu nabavljati bez restrikcija jer investitor ima dugogodišnju saradnju sa svojim dobavljačima od kojih se planira i nabavka sirovina u budućnosti.

2.3. Analiza i procena uslova nabavke inputa

Glavni proizvodjači (distributeri): Glavni distributeri sirovina su 60% uvoznici, t.j. domaći dobavljači kao što su Fashion – trade, Merter, Forta mare, a 20% strani dobavljači od kojih je glavni Mirolo – alba Italija. Preduzeće jedan deo sirovina nabavlja i od domaćih proizvođača, oko 20%.

Kretanje cene u prethodnom periodu uz navodjenje pariteta: Kretanje cena u prethodnom periodu nije podrazumevalo značajnije oscilacije.

Pošto preduzeće ima dobre poslovne odnose sa svim dobavljačima kao i dugogodišnje iskustvo u poslovanju sa njima cene inputa su obračunate na bazi prosečnog utroška materijala za sva 4 proizvoda i zasnovani su na dosadašnjam iskustvu i trenutnom poslovanju preduzeća.

29

Cene inputa u RSDNaziv materijala Jedinica mere Normativ/kom Cena

Osnovni materijal M 1,43 327,46

Flizelin M 0,6 38,87

Čipka M 0,9 22,00

Guma 10 mm M 0,85 6,92

Guma 35 mm M 0,28 4,14

Etikete Kom. 2,00 15,92

Dugme plastično Kom 6,00 48,84

Konac M 110,00 26,28

Vešalica plastična Kom. 1,00 20,36

Ukupno po kom. 510,79

Izvor: Interni obračun investitora za 2007. godinu

U cene sirovina su uračunati svi zavisni troškovu nabavke – transporta, špedicije i carinski troškovi kod uvoznih proizvoda kao i marže domaćih dobavljača - uvoznika.

Proizvođači vode unificiranu politiku cena, odnosno ne odobravaju se količinski rabati i ostali cenovni popusti.

Kretanje prosečnog vremena plaćanja:

Prosečno vreme plaćanja kod svih dobavljača se kreće od 30 – 60 dana.

2.4. Projekcija uslova nabavke inputa

Pretpostavke na osnovu kojih je izvršena projekcija (snižavanje uvoznih opterećenja, stabilan devizni kurs, značajan broj potencijalnih dobavljača i dr.):

Osnovna pretpostavka na osnovu koje je izvršena projekcija je dosadašnje poslovanje sa dobavljačima, dobri poslovni odnosi koji su formirani, njihova potvrda da će moći da snabdevaju investitora sirovinama u veku trajanja projekta pod nepromenjenim uslovima, kao i njihove mogućnosti da odgovore na povećanje tražnje za sirovinama.

Projektovano odloženo plaćanje (kreditiranje od strane dobavljača):

Kreditiranje od strane dobavljača podrazumeva uslove koje su dobavljači davali investitoru kao i do sada – odloženo plaćanje od 45 dana u proseku.

30

Projektovani paritet:Obzirom da su od dobavljača, nakon detaljnih pregovora dobijene čvrste garancije da se cene i uslovi nabavke inputa u toku trajanja projekta neće značajnije menjati u odnosu na prethodnu 2007. godinu, moguće je predvideti jedinstvene uslove za ceo vek trajanja pro-jekta.

Projektovane cene u veku trajanja projekta: Za projekciju troškova treba prihvatiti cene prikazane u sledećoj tabeli.

Cene inputa u RSDNaziv materijala Jedinica mere Normativ/kom Cena

Osnovni materijal M 1,43 327,46

Flizelin M 0,6 38,87

Čipka M 0,9 22,00

Guma 10 mm M 0,85 6,92

Guma 35 mm M 0,28 4,14

Etikete Kom. 2,00 15,92

Dugme plastično Kom 6,00 48,84

Konac M 110,00 26,28

Vešalica plastična Kom. 1,00 20,36

Ukupno po kom. 510,79

Izvor: Interni obračun investitora za 2007. godinu

4. FINANSIJSKI PLAN

31

4.1. ULAGANJA U STALNU IMOVINU

Obim i struktura ulaganja u stalnu imovinu prikazani su sledećom tabelom:

Vrstaulaganja

Nabavnavrednostu RSD

Početakradova / nabavke

Rokgradnje Uslovi plaćanja

Objekat 2.400.000 30 sept 2008 3 meseca

1. 50 % avansno na početku radova

2. 50% na kraju radova

Tehnološka oprema

8.000.00030. sept 2008.

1. 30% prilikom ugo- varanja, odnosno na početku nabavke2. 70 % posle 3 meseca

UKUPNO 10.400.000

Polazeći od datih informacija, dinamike stvarnih ulaganja prikazana je u sledećoj tabeli:u RSD

Vrsta ulaganja 30. septembar 2008.

31. decembar 2008.

Objekat 1.200.000 1.200.000Tehnološka oprema 2.400.000 5.600.000UKUPNO 3.600.000 6.800.000

Dinamika ulaganja sa aspekta preduzeća razlikuje se od dinamike stvarnih ulaganja za ulaganja koja se finansiraju iz spoljnih izvora finansiranja (tehnološka oprema). Dinami-ka otplate glavnice kredita za tehnološku opremu preuzima se iz dela u kome se izračuna-vaju obaveze prema izvorima finansiranja i prikazana je u sledećoj tabeli.

Datum ulaganja Iznos u RSD

30. juni 2010. 1.342.978,8131. decembar 2010. 1.342.978,8130. juni 2011. 1.342.978,8131. decembar 2011. 1.342.978,8130. juni 2012. 1.342.978,8131. decembar 2012. 1.342.978,81UKUPNO 8.057.872,85

Uvažavajući prethodne činjenice, dinamika ulaganja sa aspekta preduzeća data je u narednoj tabeli:

32

Vrsta ulaganja

Iznos ulaganja u

RSD30/09/2008 31/12/2008 30/6/2010 31/12/2010

30/6/2011

31/12/2011 30/6/2012 31/12/2012

Objekat 2.400.000 1.200.000 1.200.000

Tehnološka oprema 8.057.872,85

1.342.978,81

1.342.978,81

1.342.978,81

1.342.978,81

1.342.978,81

1.342.978,81

UKUPNO 10.457.872,

85 1.200.000 1.200.0001.342.978,81

1.342.978,81

1.342.978,81

1.342.978,81

1.342.978,81

1.342.978,81

33

4.2 ULAGANJA U TRAJNA OBRTNA SREDSTVA

Trajna obrtna sredstva su nužna aktiva za nesmetano i kontinuirano odvijanje proizvodnog procesa.Uobičajeno je da se ova ulaganja vrše neposredno pre početka redovne proizvodnje. Prilikom planiranja investicije u obrtna sredstva, pošlo se od analize reprodukcionog ciklusa. Analizom je utvrdjen broj dana vezivanja pojedinih faktora proizvodnje, a time i koeficijenti obrta pojedinih vrsta obrtnih sredstava. Na bazi toga, polazeći od planiranog obima proizvodnje izvršena je projekcija potrebnih trajnih obrtnih sredstava.

Obrtna sredstva

Vrednosno iskazanegodišnje potrebeu 2009. u RSD

Vrednosno iskazanegodišnje potrebeu 2010. u RSD

Vrednosno iskazanegodišnje potrebeu 2011-2018. u RSD

Koeficijent obrta

Potrebe u 2009.u RSD

Potrebe u 2010.u RSD

Potrebe u 2011-2018.u RSD

I Poslovanjem uslovljena trajna obrtna sredstva

3.952.898,88

4.691.292,56

5.386.812,87

Zalihe sirovina i materijala

12.076.176,00

14.553.119,25

16.875.400,50 24

503.174,00

606.379,97

703.141,69

Zalihe nedovršene proizvodnje

22.943.723,29

25.439.866,54

27.780.147,79 360

63.732,56

70.666,30

77.167,08

Zalihe gotovih proizvoda

22.943.723,29

25.439.866,54

27.780.147,79 36

637.325,65

706.662,96

771.670,77

Potraživanje od kupaca 24.738.000,00

29.768.250,00

34.513.500,00 12

2.061.500,00

2.480.687,50

2.876.125,00

Gotovina 24.738.000,00

29.768.250,00

34.513.500,00 36

687.166,67

826.895,83

958.708,33

II Izvori trajnih obrtnih sredstava

2.133.260,75

2.439.734,75

2.727.054,13

Dobavljači sirovina11.952.486,00

14.404.278,00

16.702.833,00 8

1.494.060,75

1.800.534,75

2.087.854,13

Obaveze po osnovu 7.670.400,0 7.670.400, 7.670.400, 12 639.200, 639.200,

34

plata 0 00 00 00639.200,00 00

Iznos trajnih obrtnih sredstava (I - II) 1.819.638,13

2.251.557,81

2.659.758,74

Razlika trajnih obrtnih sredstava u odnosu na prethodnu godinu 0.00

431.919,68

408.200,94

Dinamika ulaganja u trajna obrtna sredstva:

Datum ulaganja Iznos u RSD

31. decembar 2008. 1.819.638,1331. decembar 2009. 431.919,6831. decembar 2010. 408.200,94

4.3 IZVORI FINANSIRANJA

Konstrukcija finansiranja pokazuje izvore iz koje će svako konkretno ulaganje biti pokriveno.

Vrsta ulaganja Nabavna vrednost u EUR Izvor finansiranja

Objekat 2.400.000,00 sopstvena sredstvaTehnološka oprema 8.000.000,00 kreditTehnološka oprema (interkalarna kamata)

57.872,85 kredit

Trajna obrtna sredstva 2.659.758,74 sopstvena sredstvaUKUPNA ULAGANJA 13.117.631,60

Ulaganja se pokrivaju iz dva izvora: sopstvena sredstva i kredit.

Ukupno sopstvena sredstva 5.059.758,74 38,57% Ukupno kredit 8.057.872,85 61,43% Ukupna ulaganja 13.117.631,60 100,00%

Kredit pokriva 61,43% investicije i uzima se pod sledećim uslovima:

Moratorijum 3 meseci (samo za prvu uplatu)Grejs period 1 godinaRok vraćanja 4 godine i 3 meseciDinamika plaćanja šestomesečnaGodišnja kamatna stopa 10%

35

Metod vraćanja u fazi otplate jednake otplate

U prvih 3 meseca nakon dobijanja kredita (period moratorijuma) ne plaća se ni kamata ni otplata. U tom periodu obračunava se interkalarna kamata koja iznosi 57.872,85 RSD i koja se na kraju datog perioda dodaje na ukupan iznos odobrenog kredita. Na taj način dobija se ukupan iznos kreditnog zaduženja od 8.057.872,85 čiji je plan otplate dat u narednoj tabeli:

PeriodGlavnica (ostatak duga)

Anuitet Otplata Kamata

30-Jun-09 8.057.872,85 393.295,49 393.295,4931-Dec-09 8.057.872,85 393.295,49 393.295,4930-Jun-10 8.057.872,85 1.736.274,30 1.342.978,81 393.295,4931-Dec-10 6.714.894,04 1.670.725,05 1.342.978,81 327.746,2430-Jun-11 5.371.915,24 1.605.175,80 1.342.978,81 262.197,0031-Dec-11 4.028.936,43 1.539.626,56 1.342.978,81 196.647,7530-Jun-12 2.685.957,62 1.474.077,31 1.342.978,81 131.098,5031-Dec-12 1.342.978,81 1.408.528,06 1.342.978,81 65.549,25UKUPNO 10.220.998,06 8.057.872,85 2.163.125,21

4.4 UKUPAN PRIHODPolazeći od projektovanog obima proizvodnje i planiranih cena (iz plana prodaje) po kojima će dati proizvodi biti plasirani može se projektovati ukupan prihod. Projekcija ukupnog prihoda prikazana je u sledećim tabelama. Prihodi su izračunati i uzeto je u obzir 5% škarta godišnje na celokupan godišnji prihod, a na osnovu dosadašnjeg iskustva

2009. godina

Asortiman Jedinica Proizvodnja ujedinicama

Cena po jedinici u RSD

Ukupan prihod u RSD

ženske majce

kom. 6.900 1000,00 6.900.000

pantalone kom. 6.300 1500,00 9.450.000

suknje kom. 5.100 900,00 4.590.000

haljine kom. 5.100 1000,00 5.100.000

Ukupno kom. 23.400 26.040.000sa 5% škarta = 24.738.000

2010. godina



Ukupan prihod u RSD

ženske majce

kom. 8.400 1000,00 8.400.000

36

pantalone kom. 7.500 1500,00 11.250.000

suknje kom. 6.150 900,00 5.535.000

haljine kom. 6.150 1000,00 6.150.000

Ukupno kom. 28.200 31.335.000sa 5% škarta 29.768.250

2011. – 2018. godina



Ukupan prihod u RSD

ženske majce

kom. 9.600 1000,00 9.600.000

pantalone kom. 8.700 1500,00 13.050.000

suknje kom. 7.200 900,00 6.480.000

haljine kom. 7.200 1000,00 7.200.000

Ukupno kom. 32.700 36.330.000sa 5% škarta= 34.513.500

4.5. RASHODI

Polazeći od karakteristika tehnološkog procesa, projektovanog obima proizvodnje, kao i ostalih relevantnih aspekata vezanih za nesmetano odvijanje procesa proizvodnje (navedenih u operativnom i marketing planu), mogu se projektovati rashodi preduzeća koji obuhvataju:

troškove sirovina i/ili repromaterijala,

troškove plata,

amortizacija,

troškove energenata,

troškove investicionog održavanja,

troškove osiguranja,

troškove marketinga,

troškove platnog prometa,

poreze i

ostale troškove poslovanja.Troškovi sirovina obuhvataju i sve zavisne troškove nabavke. Dati su u proseku, po jedinici proizvoda, na bazi poslovanja preduzeća u 2007. godiniu RSD

37

Vrsta troška Jedinica Cena u RSD po

jedinici Godišnji trošak

2009. u RSD Godišnji trošak

2010. u RSD

Godišnji trošak

2011-2018. u RSD

Sirovine-prosečna cena po proizvodu 510,79 11.952.486,00 14.404.278,00 16.702.833,00

UKUPNO 11.952.486,00 14.404.278,00 16.702.833,00

Na osnovu projektovanog broja radnika u operativnom planu i prosečne plate za svako radno mesto (u dogovoru sa investitorom), za svaku grupu radnika projektuje se godišnji trošak radne snage. Pošto preduzeće već poseduje jedan pogon i prema planu proizvodnje 40% proizvodnje će se obavljati u starom, a 60% u novom pogonu zbog efikasnosti sredstava, troškovi neproizovdnih radnika (uprave, administracije...) će se podeliti u istom iznosu, tako da se za projekat vezuje 60% troškova plata neproizvodnih radnika.

Radno mesto Broj radnika Prosečna mesečna neto plata po radniku u RSD

Godišnji trošak plate u2009-2018. u RSD

Predsednik upravnog odbora

1 80.000,00 576.000,00

Tehnički direktor 1 64.000,00 460.800,00Komercijalni direktor 1 64.000,00 460.800,00Referenti prodaje 3 36.000,00 777.600,00Referenti za prijem i izdavanje robe

2 32.000,00 460.800,00

Radnici u proizvodnji 10 32.000,00 3.840.000,00Radnici u operativi 1 32.000,00 230.400,00Prateće osoblje 5 24.000,00 864.000,00

UKUPNO 24 7.670.400,00

Amortizacija se određuje na osnovu korisnog veka trajanja sredstava i na osnovu nabav-ne vrednosti. Korisni vek trajanja sredstava je određen u operativnom planu i predstavlja osnov za određivanje amortizacione stope. Godišnja amortizaciona stopa dobija se kao količnik 100% i korisnog veka trajanja sredstava izraženog brojem godina.

Stalna imovina

Nabavnavrednost

Korisni vek trajanja

Godišnjaamortizaciona

Godišnjaamortizacija

38

u EUR sredstava u godinama

stopa u RSD

Objekat 2.400.000,00 40 2,5% 60.000,00Tehnološka oprema

8.057.872,85 10 10% 805.787,29

Ukupno 10.457.872,85 865.787,29

Troškovi energenata utvrđuju se na osnovu:

normativa utrošaka po jedinici proizvoda za varijabilne utroške (za proizvodnju 1 kom proizvoda trošak tehnološke energije je 1 kWh) i

ukupne godišnje količine za fiksne utroške( 60% vezuje se za projekat) i 10.000 goriva godišnje, gde je za projekat «vezano» 60%

Vrsta troška Jedinica Cena u RSD po

jedinici Godišnji trošak

2009. u RSD

Godišnji trošak

2010. u RSD

Godišnji trošak

2011-2018. u RSD

Električna energija (vezana za tehnološku opremu) Kwh 4,00 93.600,00 112.800,00 130.800,00 Električna energija (fiksni deo) Kwh 4,00 240.000,00 240.000,00 240.000,00 Dizel gorivo (fiksni deo) litar 82,00 492.000,00 492.000,00 492.000,00 UKUPNO 825.600,00 844.800,00 862.800,00

Investiciono održavanje određuje se kao procenat od iznosa stvarnih ulaganja i ovi po-daci preuzeti su iz operativnog plana.

Vrsta troška Parametar Godišnji trošak po

parametru

Godišnji trošak

2009-2018. u RSD

Objekat stvarna ualganja 0,50% 12.000,00

Tehnološka oprema stvarna ualganja 1,50% 120.000,00

UKUPNO 132.000,00

Troškovi osiguranja određeni su na osnovu cena koje vladaju na tržištu, odnosno na osnovu tarifa osiguravajućih preduzeća «Dunav» AD, kod koga je preduzeće osigurano.


parametru

Godišnji trošak

2009-2018. u

39

RSD

Objekat stvarna ulaganja 0,20% 4.800,00

Tehnološka oprema stvarna ulaganja 0,40% 32.000,00

Radnici broj radnika 140,00 3.360,00

UKUPNO 40.160,00

Troškovi marketinga obuhvataju troškove reklame i propagande, troškove reprezentaci-je i druge troškove prodaje. Troškovi reklame i propagande preuzimaju se iz plana proda-je (gde su prikazani pod zajedničkim nazivom "troškovi promotivnih aktivnosti"). Tro-škovi reprezentacije su u dogovoru sa investitorom određeni na mesečnom nivou od 125.000 RSD.

Vrsta troška

Godišnji trošak 2009-2018. u RSD

Reklama i propaganda 1.066.000,00Reprezentacija 125.000,00UKUPNO 1.191.000,00

Troškovi platnog prometa odredjeni su na osnovu predvidjenog obima aktivnosti preduzeća i visine provizija koje naplaćuju poslovne banke.


parametru

Godišnji trošak

2009. u RSD

Godišnji trošak

2010. u RSD

Godišnji trošak

2011-2018. u RSD

Provizija ukupan prihod 0,50% 123.690,00 148.841,25 172.567,50 UKUPNO 123.690,00 148.841,25 172.567,50

Troškovi poreza obuhvataju porez na imovinu, naknadu za korišćenje gradjevinskog zemljišta (zavisi od lokacije) i naknade za isticanje firme na poslovnom prostoru (zavisi od lokacije).

Vrsta troška Parametar

Godišnji trošak po

parametru

Godišnji trošak

2009-2018. u RSD

Porez na imovinu stvarno ulaganje u

objekat 0,40% 9.600,00 Naknada za 10.000,00

40

korišćenjegradjevinskog zemljišta Naknada za isticanje firme naposlovnom prostoru 6.000,00 UKUPNO 25.600,00

Ostali troškovi poslovanja obuhvataju sve ostale izdatke koji nisu odvojeno prikazani.

Vrsta troška Godišnji trošak 2009-2018. u RSD

PTT 24.000,00Službena putovanja 10.000,00Lični rashodi 50.000,00Komunalne usluge 8.000,00Ostalo 25.000,00UKUPNO 117.000,00

4.6. Bilans uspeha

Sintezom svih prethodnih proračuna dolazi se do podataka na bazi kojih se može izvršiti projekcija bilansa uspeha.u RSD

2009. 2010. 2011.

41

Ukupan prihod 24.738.000,00 29.768.250,00 34.513.500,00

Prihod od prodaje proizvoda 24.738.000,00 29.768.250,00 34.513.500,00

UKUPNI RASHODI 23.730.314,27 26.160.908,27 28.238.992,53

Troškovi sirovina 11.952.486,00 14.404.278,00 16.702.833,00

Troškovi plata 7.670.400,00 7.670.400,00 7.670.400,00

Amortizacija 865.787,29 865.787,29 865.787,29

Troškovi energenata 825.600,00 844.800,00 862.800,00

Investiciono održavanje 132.000,00 132.000,00 132.000,00

Troškovi osiguranja 40.160,00 40.160,00 40.160,00

Troškovi marketinga 1.191.000,00 1.191.000,00 1.191.000,00

Troškovi platnog prometa 123.690,00 148.841,25 172.567,50

Troškovi poreza 25.600,00 25.600,00 25.600,00

Ostali troškovi 117.000,00 117.000,00 117.000,00

Kamata 786.590,99 721.041,74 458.844,74

BRUTO DOBITAK 1.007.685,73 3.607.341,73 6.274.507,47

Porez na dobitak 100.768,57 360.734,17 627.450,75

NETO DOBITAK 906.917,16 3.246.607,56 5.647.056,73

KUMULATIVNI NETO DOBITAK 906.917,16 4.153.524,71 9.800.581,44

4.7 Izveštaj o novčanim tokovima

Izveštaja o novčanim tokovima razlikuje se od bilansa uspeha po osnovu:

isključenja amortizacije iz odliva,

dodavanja odlivima otplate kredita i

prilivima u poslednjoj godini dodata je rezidualna vrednost, kao zbir sadašnje vrednosti stalne imovine na kraju roka trajanja projekta (iz tabele amortizacije) i vrednosti trajnih obrtnih sredstava u godini punog kapaciteta (iz tabele obračuna trajnih obrtnih sredstava).

42

u RSD

2009. 2010. 2011.

UKUPNI PRILIVI 24.738.000,00 29.768.250,00 34.513.500,00


Neto rezidualna vrednost projekta

UKUPNI ODLIVI 22.965.295,56 28.341.812,78 30.686.613,61


Troškovi plata 7.670.400,00 7.670.400,00 7.670.400,00






Troškovi poreza 25.600,00 25.600,00 25.600,00

Ostali troškovi 117.000,00 117.000,00 117.000,00

Kamata 786.590,99 721.041,74 458.844,74

Otplata kredita 0,00 2.685.957,62 2.685.957,62

Porez na dobitak 100.768,57 360.734,17 627.450,75

NETO PRILIV 1.772.704,44 1.426.437,22 3.826.886,39

KUMULATIVNI NETO PRILIV 1.772.704,44 3.199.141,66 7.026.028,06

4.8 Bilans stanja

Polazeći od sredstava koja su neophodna za kontinuirano i nesmetano obavljanje procesa proizvodnje, kao i predvidjenih izvora iz kojih će data sredstva biti finansirana možemo projektovati bilans stanja preduzeća.u RSD

31. 12. 2009 31. 12. 2010 31. 12. 2011

AKTIVA (A+B) 15.317.688,89 16.616.732,50 20.273.351,93

A Stalna imovina 9.592.085,5

7 8.726.298,2

8 7.860.511,0

0

43

Objekat 2.340.000,0

0 2.280.000,0

0 2.220.000,0

0

Tehnološka oprema 7.252.085,5

7 6.446.298,2

8 5.640.511,0

0

B Obrtna imovina 5.725.603,3

2 7.890.434,2

2 12.412.840,9

3

Zalihe 1.204.232,2

1 1.383.709,2

2 1.551.979,5

4

Potraživanja 2.061.500,0

0 2.480.687,5

0 2.876.125,0

0

Gotovina u trajnim obrtnih sredstvima 687.166,6

7 826.895,8

3 958.708,3

3

Gotovina iz neto priliva 1.772.704,4

4 3.199.141,6

6 7.026.028,0

6

PASIVA (C + D + E) 15.317.688,8

9 16.616.732,5

0 20.273.351,9

3

C Kapital 5.126.555,2

8 8.805.082,5

2 14.860.340,1

8

D Kratkoročne obaveze 4.819.218,3

7 5.125.692,3

7 5.413.011,7

4

Obaveze po osnovu plate 639.200,0

0 639.200,0

0 639.200,0

0

Dobavljači sirovina 1.494.060,7

5 1.800.534,7

5 2.087.854,1

3

Deo kredita koji dospeva naredne godine 2.685.957,6

2 2.685.957,6

2 2.685.957,6

2

E Deo kredita koji dospeva za više od godinu dana 5.371.915,2

4 2.685.957,6

2 -

U strukturi sredstava dominiraju obrtna sredstva. Dato stanje je posledica manje vrednosti tehnološke opreme kao i karakteristika proizvodnog procesa.

Učešće sopstvenih sredstava u ukupnoj pasivi raste od 34,85% u 2009. do 75,07% u 2011. godini. To je veoma značajno sa aspekta finansijske sigurnosti preduzeća. Bitno je napomenuti da se ovo stanje odonsi samo na dati pogon i ne predstavlja stanje za celinu preduzeća koje je sigurno na još višem nivou, što može da bude potvrda o uspešnosti poslovanja preduzeće.

4.9 Ekonomski tok

Razlika između ekonomskog toka sa aspekta preduzeća i novčanog toka, ogleda se u tome da su iz odliva ekonomskog toka isključuje otplata kredita i da se u ekonomski tok uključuje investiciono ulaganje.u RSD

31.12.2008. 2009. 2010. 2011.

UKUPNI PRILIVI 24.738.000,00 29.768.250,00 34.513.500,00


Neto rezidualna vrednost projekta

UKUPNI ODLIVI 22.965.295,56 25.655.855,16 28.000.655,99

44


Troškovi plata 7.670.400,00 7.670.400,00 7.670.400,00






Troškovi poreza 25.600,00 25.600,00 25.600,00

Ostali troškovi 117.000,00 117.000,00 117.000,00

Kamata 786.590,99 721.041,74 458.844,74

Porez na dobitak 100.768,57 360.734,17 627.450,75

NETO PRILIV (13.117.631,60) 1.772.704,44 4.112.394,84 6.512.844,01

Investiciona ulaganja (apsolutni iznos)

13.117.631,60

KUMULATIVNI NETO PRILIV (13.117.631,60)

-11.344.927,16 -7.232.532,32 -719.688,31

Period povraćaja iznosi 3 godine i 38 dana

Faktor akumulacije 1,10 1,21 1,33

DISKONTOVANI NETO PRILIV (11.199.121,62) 1.611.549,49 3.398.673,42 4.893.196,10

Investiciona ulaganja (diskontovani iznos)

11.199.121,62

DISKONTOVANI KUMULATIVNI NETO PRILIV

(11.199.121,62) -9.587.572,13 -6.188.898,70 -1.295.702,60

NETO SADAŠNJA VREDOST 23.916.034,64

Diskontovani period povraćaja iznosi 3 godina i 102 dana Red za izračunavanje interne stope rentabilnosti

(11.199.121,62) 1.772.704,44 4.112.394,84 6.512.844,01

INTERNA STOPA RENTABILNOSTI 40,64%

INDEKS RENTABILNOSTI 213,55%

4.10 RACIO ANALIZA

Racio brojevi predstavljaju smislene odnose između pojedinih pozicija finansijskih izveštaja. Glavna prednost ovih pokazatelja leži u mogućnosti sagledavanja relativnih odnosa dveju pozicija za razliku od izolovanih apsolutnih vrednosti pokazatelja koje često mogu da zavaraju.

Analiza je bazirana na četiri grupe racio brojeva:1. Pokazatelji likvidnosti2. Pokazatelji aktivnosti

45

3. Pokazatelji finansijske strukture4. Pokazatelji rentabilnosti

2009. 2010. 2011. 1) Pokazatelji likvidnosti Opšti racio likvidnosti 1,19 1,54 2,29 Rigorozni racio likvidnosti 0,94 1,27 2,01 Neto obrtna sredstva (u RSD) 906.384,95 2.764.741,85 6.999.829,18 2) Pokazatelji aktivnosti Koeficijent obrta kupaca 12,00 12,00 12,00 Prosečna odložena naplata u danima 30,00 30,00 30,00 Koeficijent obrta dobavljača 8,00 8,00 8,00 Prosečno odloženo plaćanje u danima 45,00 45,00 45,00 3) Pokazatelji finansijske strukture Udeo pozajmljenih izvora u ukupnim izvorima 66,53% 47,01% 26,70% Udeo dugoročnih izvora u ukupnih izvorima 68,54% 69,15% 73,30% Koeficijent pokrića fiksnih rashoda na ime kamate (u RSD) 2,28 6,00 14,67 4) Pokazatelji rentabilnosti Stopa poslovnog dobitka 7,25% 14,54% 19,51% Stopa neto dobitka 3,67% 10,91% 16,36% Koeficijent efikasnosti 104,25% 113,79% 122,22% Stopa prinosa na ukupna sredstva 6,38% 20,33% 30,62% Stopa prinosa na sopstvena sredstva 17,81% 46,61% 47,72%

Likvidnost predstavlja sposobnost preduzeća da isplaćuje svoje dospele obaveze na vreme. Dva su relevantna pokazatelja: opšti i rigorozni racio. Opšti racio pokazuje koliko dinara obrtne aktive pokriva jedan dinar kratkoročnih obaveza. U slučaju posmatranog preduzeća, ovaj racio se kreće između 1,19 i 2,29 i u kasnijim godinama se još više povećava. Takođe rigorozni racio likvidnosti se povećava sa godinama od 0,94 do 2,01. Budući da je vrednost ovog pokazatelja u prvoj godini blizu jedinice, a kasnije >1 i povećava se možemo smatrati da je opasnost od ulaska u krizu likvidnosti mali.

Pokazatelji aktivnosti oslikavaju osnovne karakteristike nabavnog i prodajnog procesa, kao i efikasnost korišćenja sredstava preduzeća. U posmatranom preduzeća, može se zaključiti da postoji uskladjenost nabavnog i prodajnog procesa jer preduzeće u kraćem vremenskom periodu naplaćuje svoja potraživanja nego što izmiruje svoje obaveze.

Od pokazatelja finansijske strukture dva se posebno ističu. To su odnos pozajmljenih i ukupnih izvora sredstava i odnos dugoročnih i ukupnih izvora. Odnos pozajmljenih i ukupnih izvora opada sa 66,53% u 2009. godini na 26,70% u 2011. godini. Ovakav relativni pad pozajmljenih izvora u finansiranju poslovanja leži u činjenici da se dugoročni kredit otplaćuje nakon četiri godine i tri meseca i da mesto duga u finansiranju poslovanja pokriva neraspodeljena dobit. Udeo dugoročnih izvora u ukupnim izvorima je takodje na visokom nivou što ukazuje na finansijsku sigurnost preduzeća.

46

Kada su u pitanju pokazatelji rentabilnosti može se zaključiti da su svi pokazatelji rentabilnosti na dosta visokom nivou i da pokazuju tendenciju rasta, što govori u prilog visoke rentabilnosti projekta.

Z TEST

Za ocenu stanja odredjenog preduzeća često se koristi model poznat pod nazivom Z test. Ovim testom procenjuje se finansijsko stanje preduzeća i verovatnoća likvidacije.

2009. 2010. 2011.a. Neto obrtna sredstva 906.384,95 2.764.741,85 6.999.829,18 b. Ukupna sredstva 15.317.688,89 16.616.732,50 20.273.351,93 I = a / b x 0,71 0,04 0,12 0,25c. Neto dobit 906.917,16 3.246.607,56 5.647.056,73 d. Ukupna sredstva 15.317.688,89 16.616.732,50 20.273.351,93 II = c / d x 0,84 0,05 0,16 0,23e. Poslovni rezultat 1.794.276,71 4.328.383,46 6.733.352,21 f. Ukupna sredstva 15.317.688,89 16.616.732,50 20.273.351,93 III = e / f x 3,10 0,36 0,81 1,03g. Kapital 5.126.555,28 8.805.082,52 14.860.340,18 h. Ukupne obaveze 10.191.133,60 7.811.649,99 5.413.011,74 IV = g / h x 0,42 0,21 0,47 1,15i. Ukupan prihod 24.738.000,00 29.768.250,00 34.513.500,00 j. Ukupna sredstva 15.317.688,89 16.616.732,50 20.273.351,93 V = i / j x 1,00 1,61 1,79 1,70Z TEST 2,28 3,35 4,36

Na bazi prikazanih rezultata može se zaključiti su dobijeni rezultati Z testa na zadovoljavajućem nivou i da pokazuju tendenciju rasta, što govori u prilog sigurnosti preduzeća.

STATIČKI I DINAMIČKI POKAZATELJI EFIKASNOSTI

Statički i dinamički pokazatelji efikasnosti investicionog ulaganja vrše se na bazi ekonomskog toka.

Period povraćaja predstavlja jedan od najrasprostranjenijih statičkih pokazatelja efikasnosti investicionog ulaganja pre svega zbog svoje jednostavnosti i logičnosti. Predstavlja vreme koje je potrebno da se novostvorenim novčanim prilivima nadoknadi inicijalna investicija.

U slučaju posmatranog projekta, period povraćaja iznosi 3 godine i 38 dana što je dosta dobar indikator.

47

Period povraćaja kao kriterijum za donošenje investicionih odluka treba posmatrati samo kao osnovu za brzu i grubu selekciju projekata jer pati od najmanje dve slabosti: prvo, zanemarivanje koncepta vremenske vrednosti novca i, drugo, zanemarivanje novčanih tokova nakon dostignutog perioda povraćaja. Zbog navedenih razloga, mnogo veću pažnju ćemo posvetiti dinamičkim kriterijumima za ocenu investicionih projekata.

Najznačajniji dinamički pokazatelji efikasnosti investicionog ulaganja su: neto sadašnju vrednost interna stopa rentabilnosti diskontovani period povraćaja

Suština pokazatelja neto sadašnje vrednosti jeste svođenje svih priliva i odliva na zajedničku sadašnju bazu metodom diskontovanja. Pokazuje koliko se može zaraditi ulaganjem u dati projekat umesto ulaganja u neki drugi projekat sličnog ili istog nivoa rizika.

Procenjeno je da diskontna stopa od 10% adekvatno odražava rizik konkretnog projekta. Primenom ove stope dobija se neto sadašnja vrednost od 23.916.034,64 RSD. To je vrednost koju projekat stvara u prvih deset godina ekonomskog veka. Ovaj apsolutni pokazatelj je izuzetno povoljan.

Interna stopa rentabilnosti predstavlja onu diskontnu stopu koja neto sadašnju vrednost projekta izjednačava sa nulom. Projekat se generalno prihvata ukoliko je interna stopa rentabilnosti veća od cene kapitala, odnosno od stvarne diskontne stope.

Interna stopa rentabilnosti projekta iznosi 40,64% što je znatno veće od stvarne diskontne stope od 10%. To znači da bismo prilive i odlive našeg projekta morali da diskontujemo stopom od 40,64% da bismo spustili vrednost NSV-a na nulu.

Može se zaljučiti da je, po kriterijumu interne stope rentabilnosti, projekat prihvatljiv. To se i moglo očekivati s obzirom na ekvivalentnost kriterijuma NSV-a.

Diskontovani period povraćaja daje informaciju o tome koliko je vremena potrebno diskontovanim prilivima da pokriju inicijalnu investiciju. Ovaj kriterijum prevazilazi osnovnu slabost statičkog perioda povraćaja budući da uzima u obzir koncept vremenske vrednosti novca.

Diskontovani period povraćaja iznosi 3 godine i 102 dana. Toliko je diskontovanim prilivima potrebno da nadoknade inicijalnu investiciju. Ovaj pokazatelj je mnogo realniji od statičkog period povraćaja.

Bez obzira što je diskontovani period povraćaja za nešto više od godinu dana veći od statičkog perioda povraćaja zaključak ostaje isti. Projekat je u stanju da u veoma kratkom roku nadoknadi investiciju i sa tog stanovišta jeste prihvatljiv.

48

4.11 PRELOMNA TAČKA RENTABILITETA

Prelomna tačka predstavlja obim aktivnosti na kome se do tada nastali prihodi izjednačavaju sa fiksnim i do tada nastalim varijabilnim troškovima.

Prelomna tačka izračunata je za reprezentativnu godinu (2011. godinu u kojoj se dostiže optimalno korišćenje kapaciteta) na sledeči načina:

U prvom koraku se prikazuju relevantne veličine iz reprezentativne godine.u RSD

2011.

Troškovi sirovina 16.702.833,00

Varijabilni troškovi 16.702.833,00 Troškovi plata 7.670.400,00

Amortizacija 865.787,29

Troškovi energenata 862.800,00 Investiciono održavanje 132.000,00

Troškovi osiguranja 40.160,00 Troškovi marketinga 1.191.000,00 Troškovi platnog prometa 172.567,50 Troškovi poreza 25.600,00

Ostali troškovi 117.000,00

Kamata 458.844,74

Fiksni troškovi 11.536.159,53

Ukupni rashodi 28.238.992,53

Po unošenju podataka za reprezentativnu godinu prikazuju se i neophodne veličine za iz-računavanje vrednosne prelomne tačke rentabiliteta.

Ukupan prihod 34.513.500,00

Varijabilni troškovi 16.702.833,00 Kontribuciona dobit 17.810.667,00

Fiksni troškovi 11.536.159,53

Bruto dobitak 6.274.507,47 Stopa varijabilnog troška 48,40%

Stopa kontribucione dobiti 51,60%

49

Na osnovu podataka navedenih u prethodnoj tabeli može se najpre izračunati vrednosna pre-lomna tačka rentabiliteta, a zatim i druge prelomne tačke rentabiliteta.

PT vrednost = 22.354.763,12 RSDPT količina = 21.180,14 kom

PT kapacitet = 64,77%PT količina za ženske majce= 6.218 kom

PT količina za pantalone= 5.635 komPT količina za suknje= 4.664 komPT količina za haljine = 4.664 kom

PT cenovno za ženske majce= 818 RSDPT cenovno za pantalone= 1.227 RSD

PT cenovno za suknje= 736 RSDPT cenovno za haljine = 818,20 RSD

Prelomna tačka se može i grafički prikazati

50

Grafički prikaz prelomne tačke rentabiliteta

0,00

5.000.000,00

10.000.000,00

15.000.000,00

20.000.000,00

25.000.000,00

30.000.000,00

35.000.000,00

40.000.000,00

0,00% 25,00% 64,77% 100,00%

EU

R

Ukupan prihod

Fiksni trošak

Varijabilni trošak

Ukupni trošak

Na bazi analize prelomne tačke može se zaključiti da se prelomna tačka ostvaruje na nivou od 64,77% korišćenja kapaciteta što predstavlja veoma ohrabrujući podatak budući da značajno umanjuje osetljivost projekta na nagle padove u prodaji. Pad stepena korišćenja kapaciteta od 50% bi tek ugrozio rentabilnost projekta.

4.12 ANALIZA OSETLJIVOSTI

Analiza osetljivosti odnosi se na promenu prodajne cene proizvoda i cene najznačajnijeg inputa. Osim uticaja promene pojedinih parametara na pokazatelje efikasnosti investicio-nih ulaganja (parametar po parametar), analiziran je uticaj istovremene promene više pa-rametara (scenario analiza). U tom smislu, u sledećoj tabeli prikazan je uticaj pojedinač-nih promena prodajnih cena i cena sirovina, i zajednički uticaj promena prodajnih cena i cena sirovina na najvažnije dinamičke pokazatelje efikasnosti investicionih ulaganja. Što se tiče sirovina, uzeta je u obzir promena osnovnog materijala – tkanine jer ona ima najveću cenu (327,46 RSD) a samim tim i najveći uticaj na promenu finansijskih pokazatelja. Što se tiče cena, varirana je cena pantalona, kao najskupljeg artikla. (1500,00)

51

Parametar% promene parametra

Interna stopa rentabilnosti

Neto sadašnja vrednost u EUR

Diskontovani period povraćaja

Bazna vrednost 0% 40,64% 23.916.034,64 3 godina i 3,5

meseci

Prodajne cene -5% 37,08% 20.774.262,24 3 godine i 7 meseci

Prodajne cene -10% 33,43% 17.623.489,83 3 godina i 11 meseci

Prodajne cene +5% 44,12% 27.057.807,04 3 godina i 13 dana

Prodajne cene +10% 47,53% 30.199.579,44 2 godine i 10 meseci

Cene sirovina -5% 43,76% 26.669.744,10 3 godi i 1 mesec

Cene sirovina -10% 46,83% 29.425.135,74 2 godina i 10 meseci

Cene sirovina +5% 37,47% 21.162.325,17 3 godina i 6,5 meseci

Cene sirovina +10% 34,25% 18.406.933,53 3 godine i 10 meseci

Prodajne cene icene sirovina

-5% i-3% 39,00% 22.426.151,48 3 godina i 5 meseci

Prodajne cene icene sirovina

-10% i-6% 37,33% 20.937.950,49 3 godine i 7 meseci

52

Trend Dizajn-biznis Plan3

Documents

Transcript of Trend Dizajn-biznis Plan3