Uvod - Porodični biznis

Porodični biznis je danas jedan od najznačajnijih generatora bogatstva i zaposlenosti u svetskoj privredi. Iako je teško tačno proceniti njihovu zastupljenost u globalnim okvirima, određene procene kažu da se učešće preduzetničkih firmi koje su osnovale ili vode porodice, kreće u rasponu od 65 do 90 odsto, u odnosu na ukupan broj aktivnih preduzeća u svetskoj ekonomiji.

Postati deo porodičnog biznisa, poseban je put u preduzetništvu. Za decu koja odrastaju, ulazak u svet porodičnog biznisa znači priliku, potencijalno veliko bogatstvo i, iznad svega, osećaj pripadnosti i ponosa. Međutim, porodični biznis ima i svoje tamne strane – porodično rivalstvo, nepotizam i lične konflikte, koji mogu da unište i porodicu i njihov biznis.

Porodica i preduzeće su pojmovi koje u svakodnevnim razgovorima često i redovno spominjemo i koji su većini ljudi laički jasni: porodica je ona grupa ljudi u kojoj se rađamo, odrastamo, koja se za nas brine i štiti nas sve dok ne stvorimo sopstvenu porodicu, u kojoj se celi ciklus ponavlja. Na drugoj strani, preduzeće je organizacija ljudi koju povezuje, pre svega, interes obavljanja određene delatnosti radi sticanja dobiti, kojom pojedinci, zaposleni u preduzeću, obezbeđuju svakodnevnu egzistenciju, a vlasnici i dugoročnije ulaganje svog kapitala. Preduzeća imaju definisane zadatke i ciljeve u sredini u kojoj obavljaju svoju delatnost, dok je porodici jedini zadatak da stvori povoljne i zdrave uslove za odrastanje svojih članova.

Šta se događa kada članovi jedne porodice pronađu zajednički interes u ostvarivanju određenih egzistencijalnih, ekonomskih interesa u jednom specifičnom obliku organizovanja? Posledica je nastanak porodičnog preduzeća.

U svetu postoje dve vrste specifičnosti porodičnog biznisa: prva se temelji na činjenici da je preduzeće u vlasništvu jedne porodice, a druga da je porodica vlasnik preduzeća najmanje dve generacije i upravljanje preduzećem je podređeno interesima porodice. Kada se govori o porodičnom preduzeću to ne znači da ono radi sa niskim prometom i malim brojem zaposlenih. Naprotiv! Među porodičnim preduzećima su i velika imena korporativnog sveta, velike korporacije koje vode pojedine porodice.

Razumevanje porodičnih preduzeća

Definisati porodično preduzeće je prilično zahtevan zadatak, s obzirom da se prethodno mora odgovoriti na pitanja kao što su: šta se podrazumeva pod porodicom; u kojoj meri vlasništvo mora biti u rukama porodice; koliko članova porodice mora biti zaposleno, da bismo preduzeće smatrali porodičnim, itd. Ipak za jednu konzistentnu definiciju porodičnog preduzeća moraju se respektovati dimenzije:

1. Vlasništva,2. Učešća članova porodice,3. Tranzicije (sukcesije) među generacijama, i 4. Kombinacije ovih parametara

1

Evo nekih alternativnih definicija porodičnog preduzeća koje beleži savremena literatura:

Preduzeće koje u praksi nadziru članovi samo jedne porodice, Organizacija u kojoj je većinski vlasnički udeo u rukama pojedinaca ili članova iste

porodice, Preduzeće u kojem na odluke u pogledu vlasništva i upravljanja utiču porodični

odnosi, Simbioza, interakcija dve organizacije – porodice i preduzeća, koja određuje osnovne

karakteristike porodičnog preduzeća i definiše njegovu poslovnu izvrsnost (excellence),

Preduzeće se smatra porodičnim kada je izrazito povezano sa najmanje dvema generacijama porodice, a ta povezanost ima izuzetan uticaj na politiku preduzeća i porodične planove.

Da li se porodična preduzeća razlikuju od neporodičnih? Činjenica da je vlasnik preduzeća, u stvari, porodica, manifestuje se gotovo u svim segmentima poslovanja. Za porodična preduzeća karakteristično je dugoročno planiranje ili barem vizija osnivača da će njegov rad preživeti dugi niz godina. Na taj način, uspešna porodična preduzeća pružaju posebne mogućnosti za kombinovanje karijere i ličnog života članovima porodice, ženama, kao i zaposlenima koji nisu članovi porodice, ali i lokalnoj sredini (zajednici) u kojoj žive i rade.

Istovremeno, članovi porodice koji dele preduzetničku želju da prošire postojeće poslovanje, za tako nešto imaju čvrstu osnovu. Naime, u porodičnim preduzećima žene imaju mogućnost da fleksibilnije rasporede svoje radno vreme, što im olakšava obavljanje tradicionalne uloge u porodici i kombinovanje materinstva sa profesionalnom karijerom. U neporodičnom preduzeću, žena se u određenom trenutku nađe u situaciji da mora da bira između ove dve uloge. U protivnom, njena profesionalna uloga će, po pravilu da stangnira. Takođe, zaposleni koji ne pripadaju porodici su za svoj rad u porodičnom preduzeću bolje nagrađeni; fluktuacija zaposlenih je manja, pa otuda zapošljavanje u porodičnom preduzeću znači veću odgovornost za dugoročnu socijalnu sigurnost. Naredni prikaz ilustruje ove specifičnosti:

Porodična preduzeća Neporodična preduzećaČlanovi porodice u poziciji menadžmenta imaju dugoročno, lično učešće u biznisu

Upravljački interes u preduzeću je limitiran uslovima iz ugovora o radu

Članovi porodice u poziciji menadžmenta mogu biti u konkretnom biznisu u toku cele svoje karijere

Menadžeri se retko zadržavaju tokom svoje karijere samo na jednom zaposlenju, preduzeću

Članovi porodice imaju neodređen vremenski horizont

Menadžeri imaju kraći vremenski horizont

Budućnost biznisa ima dramatične lične i poslovne implikacije za članove porodice, posebno one na senior upravljačkim pozicijama

Neuspeh biznisa menadžeri doživljavaju manje lično

Verovatnoća završetka zaposlenja za članove porodice koji učestvuju u upravljanju je veoma niska

Verovatnoća (ili procena verovatnoće) završetka zaposlenja za menadžera je znatno veća

Tabela 1. Razlike porodičnih i neporodičnih preduzeća

2

Razumevanje kompleksne prirode porodičnog biznisa zahteva multidisciplinarni pristup. Ova složenost proizilazi, pre svega, iz činjenice da je ishodište svega – biznis. Pokrenuti i voditi biznis na početku 21. veka je znatno teže nego nekoliko dekada unazad. Izazovi uključuju:

- Ograničene resurse (ljudski rad, kapital, tržišne mogućnosti),- Specifične forme organizacije koje često imaju sopstveni, jedinstven pristup

(preduzetničkom) menadžmentu,- Potrebu za odgovarajućim fokusom na dugoročnu politiku razvoja,- Ranjivost u odnosu na različite stejkholdere – vladu, finansijske institucije,

interesne grupe,- Poteškoće u obezbeđivanju finansijske podrške,- Ekonomske poteškoće (turbulenciju) u okruženju,- Nedostatak odgovarajuće institucionalne podrške,- Poreski sistem (na republičkom i lokalnom nivou),- Regrutaciju odgovarajuće (kvalifikovane) radne snage...

Kad se na sve ovo dodaju specifični porodični faktori, pojavljuje se vrlo kompleksan fenomen – porodično preduzeće.

Jedan koristan okvir za razumevanje kompleksnosti porodičnog preduzeća je njegovo posmatranje kao dualnog – porodičnog i poslovnog sistema. Naredna slika ilustruje takav pristup:

Slika 1 – Porodični i poslovni sistem

U osnovi ovakvog pristupa, biznis i porodica su dva odvojena entiteta, svaki sa sopstvenim normama, ciljevima, ulogama članova, sistemom vrednosti, kao i organizacionom strukturom. Na prethodnoj slici je ilustrovana interakcija ova dva sistema. Iako vidljivo institucionalno „preklapanje“ između porodičnog i poslovnog sistema može pozitivno doprineti poslovnom uspehu organizacije (preduzeća) u celini, ono može često izazvati i poteškoće za oba entiteta.

3

U neporodičnim preduzećima, ova dva, bazično nekompatibilna, sistema funkcionišu odvojeno, dok u slučaju porodičnog preduzeća, ova dva sistema ne samo da se preklapaju, već su međusobno i zavisna.

Karakteristike porodičnih preduzeća

Svaki pojedinačni atribut porodičnog preduzeća može biti izvor određene koristi, ali i svojevrsne smetnje za vlasnika, članove porodice koji su zaposleni, kao i ostale zaposlene koji nisu članovi porodice. Otuda, karakteristike porodičnog preduzeća je moguće celishodno sagledati, samo ako se u obzir uzmu sve prednosti i nedostaci ovakve organizacije (19).

Prednosti porodičnih preduzeća Nedostaci porodičnih preduzećaPredanost poslu i porodici Rigidnost (krutost)Veliko znanje Poslovni izazoviFleksibilnost u vremenu, radu i novcu Modernizacija prevaziđenih sistema

upravljanjaRazmišljanje na dugi rok Obezbeđenje kapitalaStabilna kultura Vođstvo i legitimnostBrzo menjanje odluka Uticaj emocija na posaoPouzdanost i ponos Nasledstvo

Tabela 2. Prednosti i nedostaci porodičnih preduzeća

Ovde ćemo samo ukratko analizirati neke od prednosti porodičnog biznisa: Predanost poslu i porodici – Preduzetnici koji sami osnivaju malo preduzeće, obično

su emotivno vezani za svoj posao. To je i razumljivo, jer njihova firma je ostvarenje koje su gradili i negovali niz godina i koje je postalo njihov život. Članovi porodice, otuda, osećaju porodičnu odgovornost za uspeh preduzeća, sprečavanje konflikata, stvaranje dobrih uslova za rad i sl.

Velika znanja – Porodična preduzeća često poseduju specifična znanja (tehnički know-how, na primer, ili recimo, stari recepti u prehrambenoj industriji), koja ih diferenciraju od njihovih konkurenata.

Razmišljanja na dugi rok – Većina porodičnih preduzeća ima izoštrenije predstave o tome šta žele da postignu u idućih deset, petnaest godina, nego što je to slučaj sa drugim preduzećima. Ako dugoročno razmišljanje u porodičnim preduzećima okarakterišemo kao njihovu prednost, onda se istovremeno kao njihova slabost pokazuje velika nedisciplinovanost tog razmišljanja. Formalizacija planova i traženje uzroka odstupanja članovima porodičnih preduzeća često ne ide od ruke. Razlog je najverovatnije u činjenici da se i na tom području počinju da mešaju porodični i poslovni strateški plan.

Brzo menjanje odluka – U porodičnim preduzećima obično je jasno ko donosi odluke – to je najčešće samo jedan čovek, najviše dvojica pa je za realizaciju određenih promena i/ili uvođenje određenih inovacija dovoljno dobiti njegovu/njihovu saglasnot. Kao suprotnost takvoj brzini, možemo zamisliti način na koji se važne odluke donose u preduzeću sa veoma diversifikovanim (raspršenim) vlasništvom.

4

Na drugoj strani, kao svojevrstan kontrapunkt ovim prednostima, porodični biznis ima i svoje nedostatke:

Rigidnost (krutost) – kada posetimo porodično preduzeće, može da nam se učini kao da je vreme stalo, uz sentimentalnost praćenu izjavama: otac je uvek ovako radio...Mlađe generacije često posluju na način kojim hoće da udovolje svojim porodičnim prethodnicima, a ne na način koji bi bio povoljan za poslovanje.

Vođstvo i legitimnost – Izostanak pravog vođe je pojava koja se često događa u drugoj generaciji porodičnih preduzeća. Kao primer možemo uzeti dva brata koja su nasledila jednake udele u preduzeću, pa samim tim imaju i jednaku formalnu moć. Mogući konflikti između njih mogu negativno uticati na poslovanje – neko ko bi mogao biti arbitar, ne postoji. Svojevrsni „krivac“ je otac, koji nije bio sposoban da odredi naslednika sa aspekta upravljanja biznisom, a sa druge strane naslednici bi mogli razumeti da tako ne ide i dogovorno podeliti odgovornost. S ovim u vezi je i nasledstvo.

Ko su ključni ljudi u porodičnom preduzeću? Porodična preduzeća su posebna upravo zbog ljudi koji ih čine. To nisu samo članovi porodice koji su u srodstvu, već i zaposleni, menadžeri i direktori, koji su se našli u istom preduzeću. U početku, u porodičnom preduzeću deluju samo dva ili tri člana, a kada se organizacija proširi, u konkretnu ekonomsku stvarnost preduzeća uključuju se novi članovi. To su, po pravilu:

Osnivači, Muški preduzetnik, Vlasnica, Bračni parovi, Sinovi, Kćeri, Priženjeni (zetovi, snaje), kao i Zaposleni koji nisu članovi porodice.

U razvijenim privrednim strukturama, porodična preduzeća dugo vremena predstavljaju jedan od važnih oblika preduzetništva, pri čemu se ključne stvari u vođenju preduzeća odigravaju u krugu porodice. Opšte prihvaćeno mišljenje, da se radi o malim preduzećima je pogrešno, jer su svetski poznati primeri kada porodice nadziru uspešne koncerne s međunarodno priznatim tržišnim markama.Istovremeno, porodična preduzeća su snažno uporište mnogih razvijenih privrednih struktura, ali su, ali su, s druge strane, veoma ranjiva, a njihova smrtnost je veća nego kod drugih. Jedinstvenost porodičnih preduzeća čini amalgam dva nespojiva sistema: racionalnog poslovnog i emocionalnog porodičnog, sa svim njihovim obeležjima. Optimalna kombinacija ovih elemenata porodičnim preduzećima omogućava da ostvare prednost nad neporodičnim, dok preveliko prekrivanje oba sistema može biti često sudbinsko.

Većina porodičnih preduzeća se susreće sa teškoćama tranzicije (sukcesije, odnosno, nasleđa) iz jedne generacije u drugu. Formalno planiranje obično izostaje; preduzeća se najčešće oslanjaju na mišljenje, da će se stvari odvijati spontano, kada za to dođe vreme. Ako osnivač, ipak, iz raznih razloga, ode, preduzeće se zatiče u velikim poteškoćama, jer niko nije spreman da preuzme vođenje firme, ili je, pak, broj kandidata za to veliki. Takvih primera u razvijenoj privredi, ali i u našim uslovima tranzicije, ima dosta.

5

Najbolji način za prevladavanje poteškoća sa kojima se porodična preduzeća susreću jeste profesionalizacija poslovanja. To, u stvari, znači da se pojedinci posebno ponašaju kao članovi porodice, a posebno kao profesionalci. Potrebno je više dogovaranja i planiranja na oba nivog, što u osnovi ima potrebu da se vlasnička funkcija na izvestan način odvoji od funkcije upravljanja organizacijom.

Suština odnosa i zakoni rada su u svakom preduzeću i porodici različiti, pa ih je potrebno svaki put ponovo definisati. Bez obzira na to, postoje tipične oblasti kojima se porodična preduzeća bave pri postavljanju strukture, koje im omogućavaju dugorčnu uspešnost:

1. planiranje nasleđivanja2. postavljanje pravila prenosa vlasništva van kruga porodice3. postavljanje kriterijuma/načina biranja poslovodnih osoba4. postavljanje uloge članova porodice u kompaniji5. politika dividende (isplate dobiti)6. prenos porodične kulture7. zapošljavanje članova porodice8. nagrađivanje članova porodice koji rade u kompaniji9. definisanje nivoa edukacije i iskustva koja su potrebna za rad u porodičnoj fimi10. uloga osoba koje su „došle“ u porodicu11. strukture odlučivanja (porodični odbor, poslovni odbor porodice) i slično.

Odgovornost preduzetnika je da postavi određene strukture i načine rada, dok još ima mogućnosti i uticaj u preduzeću i porodici, koji često balansiraju suprotne snage. Jedna strana uvek teži ka dugoročnom profitu, a druga ka održavanju „dobrih“ odnosa među članovima porodice.

Makroekonomski značaj porodičnih preduzeća

Slika 2. Značaj porodičnih preduzeća - makroekonomski

U SAD 150 najvećih porodičnih preduzeća (u prve tri su WalMart, Ford Motor Co., Cargill, Inc.) zapošljava više od 5.810.880 ljudi. Dobra trećina njih se visoko kotira na berzi.

6

U Evropi se kao porodična preduzeća ubrajaju brojne kompanije sa poznatim imenima kao što su Porsche, Henkel, Benetton, BMW, Mercedez – Benz,…

Porodična preduzeća su od velike važnosti za širu privredu i konkurentnost pojedinih okruženja. Ocenjuje se da u Evropskoj uniji postoji 17 miliona porodičnih preduzeća koja zapošljavalju 45 miliona radnika i samim tim ostvaruju 65% čitavog bruto nacionalnog proizvoda i radnih mesta. Interesantan je podatak da u proseku 85% svih kompanija u Evropi jeste u porodičnom vlasništvu (najviše u Italiji 99%). U SAD su brojke i procenti slični.

Zbog svega novedenog, za značaj porodičnog biznisa i konkurentnost okruženja, važan je i zakonodavni sistem. U Evropskoj uniji započeti su projekti za podržavanje porodičnog preduzetništva. Jedan takav projekat je i inicijativa „Action Plan on entrepreneurship“, kojoj je glavni cilj podrška i stimulisanje preduzetničkog okruženja, kao i inicijativa za povećanje broja uspešnih nasledstava u porodičnim kompanijama.

Suprotno definiciji uspešnog preduzeća - postizanje materijalne dobiti za vlasnike - uspeh u porodičnom preduzeću zavisi od uspešnosti u dve kategorije: ostvarivanje dodate vrednosti, tačnije, uspešan prenos i prenošenje kompanije na sledeće generacije porodice.

Uspeh u porodičnom preduzeću zavisi od ostvarivanje dodate vrednosti, tačnije, uspešnog prenosa kompanije na sledeće generacije.

Različitost interesa najbolje se može prikazati kroz podelu interesnih sfera koje se pojavljuju unutar porodičnih kompanija. Radi se o interesima koji proizilaze iz vlasništva preduzeća, porodice i poslovnih aktivnosti koje preduzeće obavlja. Sukob planova unutar porodice, do kojeg dolazi zbog mešanja različitih interesnih sfera, može se ilustrovati sledećim primerom.

Dva člana porodice su vlasnici preduzeća. Jedan od njih radi u preduzeću, a drugi ne. Interesna sfera člana porodice koji je zaposlen u preduzeću fokusira se na svakodnevne poslovne prilike, poteškoće, razvoj preduzeća i slično. Drugi član porodice, koji je samo vlasnik i u kompaniji nije zaposlen, fokusiran je uglavnom na doprinose i ne obraća pažnju na dnevnu dinamiku rada preduzeća. Bez sumnje, ulogu i svrhu porodičnog preduzeća, obe osobe shvataju različito.Tačka preloma nastaje kada se osnivač preduzeća povlači i prepušta funkcije mlađoj generaciji u trenutku profilisanja preduzeća kao porodičnog.

Razvoj u porodično preduzeće zavisi od ličnih karakteristika naslednika (potomaka), obuke naslednika, spremnost za rad i želje potomaka za rad u preduzeću, itd. Rizici prenosa su brojni. Ne iznenađuje podatak da samo jedna trećina kompanija preživi međugeneracijski transfer na prvu generaciju naslednika (znači drugu generaciju), kao i to da samo 10% kompanija preživi prelaz na treću generaciju. Prelaz na treću generaciju ocenjuje se kao najproblematičnija faza u „životu“ porodične firme.

Porodični biznis ima niz specifičnosti, počev od organizacione forme, finansiranja, nasleđivanja, rizika, osiguranja i drugog. Medjutim, ukoliko se želi da porodična firma uspešno funkcioniše i raste neophodno dobro poznavati stimulišuće, kao i nepoželjne uticaja porodičnog uplitanja, jer izmedju porodice i porodičnog poslovanja postoji snažna međuzavisnost. Ključni činilac uspešnog upravljanja porodičnim preduzećem jeste razumevanje činjenice da svaki član porodičnog poslovanja (od vlasnika/ce, preko vlasnikove supruge/supruga, dece, rođaka i drugih) ima različit pogled na porodično poslovanje i da

7

odatle, kao i na relaciji vlasnik/ci – naslednik/ci, mogu proisteći potencijalni kako porodični, tako i poslovni konflikati i problemi.

Porodični biznis se često smatra vrstom preduzetničkog biznisa, mada ne mora biti preduzetnički. Ali determinante za njegov razvoj su iste kao i za preduzetništvo (1, str. 81-83): kompetentnost, motivacija, kapital i faktori okruženja. Kada se radi o sukcesiji porodičnog biznisa (generacijama posle prve), onda se kapital može izostaviti s obzirom da ga je prva generacija obezbedila. Motivacija sukcesora je najvažnija determinanta, a stvaraju je ili suzbijaju interni i eksterni faktori. Interne faktore čine dimenzije „porodičnog okruženja“, a eksterne karakteristike eksternog okruženja. Ukoliko ovi faktori deluju pozitivno, onda su sukcesori motivisani da izgrađuju svoje kompetencije za bavljenje porodičnim biznisom i obrnuto. Stoga se u determinante za razvoj porodičnog biznisa mogu svrstati: motivacija sukcesora, kompetentnost sukcesora, karakteristike „porodičnog okruženja“ i karakteristike eksternog okruženja. Svaka od ovih determinanti ima subdeterminante i u ovom radu se govori o njima.

Karakteristike porodičnog okruženja

Dimenzije porodičnih odnosa, odnosno karakteristike „porodičnog okruženja“ se smatraju najvažnijim faktorom motivacije sukcesora za bavljenje porodičnim biznisom.Čine ih:

rodbinski odnosi odnos roditelja i sukcesora i odnos sukcesora i supružnika

Porodični biznis uključuje četiri generacije porodičnog stabla. To komplikuje opredeljenje članova porodice da se bave porodičnim biznisom, jer postoji: konkurencija između više potencijalnih sukcesora, konkurencija između aktivnih i pasivnih članova porodice, između muških i ženskih članova, oženjenih (udatih) i neoženjenih (neudatih) itd. Porodični konflikti mogu dostići takav nivo da porodični biznis može biti uništen, a takva mogućnost odvodi članove porodice u neporodične biznise, odnosno demotiviše ih da se bave porodičnim biznisom. Mnogi autori (Alcorn, Jonovic, Birley, Dyer, Ward, Handler, Friedman, Lea, Morris, Sharma, Venter i dr.), na bazi rezultata empirijskih istraživanja, ukazuju na pozitivno i negativno dejstvo međurodbinskih odnosa na sukcesiju i razvoj porodičnog biznisa. Odnos roditelja i dece kao sukcesora porodičnog biznisa je višedimenzionalan. Pojednostavljeno, može se posmatrati kao odnos roditelja i potencijalnih sukcesora i kao odnos roditelja i izabranog sukcesora.Potencijalni sukcesori se uobičajeno rangiraju na sledeći način:-prioritet ima muški sukcesor, pošto ženski sukcesor udajom menja prezime pa porodični biznis gubi identitet i tradiciju,-od muških sukcesora, prioritet ima najstariji ili su svi potencijalni sukcesori,-ženska deca su potencijalni sukcesori ukoliko nema muških i to ili najstarije, ili sva podjednako,-kćerka je potencijalni naslednik ako se otac ne slaže sa sinom oko načina i vremena sukcesije ili ako sin ne želi da se bavi porodičnim biznisom.

8

Na formiranje stavova o porodičnom biznisu mnogo utiče iskustvo iz detinjstva. Iskustvo iz detinjstva se  u literaturi smatra, čak, ekstremno važnim faktorom. Proces sukcesije započinje još u ranom detinjstvu: sticanje kompetencija započinje u srednjoj školi, a ispoljavanje sklonosti i veština potrebnih za konkretni biznis još ranije. Zato roditelji ne treba da uključuju svoju decu u porodični biznis kao jeftinu radnu snagu, jer na taj način ne samo da utiču na formiranje negativnih stavova kod njih kao potencijalnih sukcesora, već i na stvaranje slike o svojoj deci  kod zaposlenih koji nisu članovi porodice. Loša slika koju neporodični članovi steknu o „mladom sukcesoru“ stvaraće mu nepotrebne probleme, čak do tog nivoa da može da napusti porodični biznis u vreme kada bude pravi sukcesor.

I formalni i neformalni razgovori o porodičnom biznisu između članova porodice utiču na formiranje stavova dece o porodičnom biznisu. Saznanje o teškoćama sa kojima se suočavaju članovi porodičnog biznisa, finansijski problemi, nedovoljno slobodnog vremena za boravak u krugu uže porodice, bračne svađe zbog problema u porodičnom biznisu i sl. mogu odvratiti  decu od opredeljenja za porodični biznis. Ali i obrnuto: mogućnost da se koristi slobodno vreme kada je porodici najpotrebnije, porodična harmonija preko preklapanja poslovnih i porodičnih obaveza, dobar finansijski položaj, mogućnost da se još od ranog detinjstva razvija karijera namenjena porodičnom biznisu i dr. su dimenzije koje privlače decu da se opredele za porodični biznis.

Izazovi i mogućnosti

Uspešno porodično preduzeće je odlična prilika da se unaprede porodica i zajednica. Međutim, nezavisno od mesta, kulture ili veličine, porodična preduzeća prolaze kroz mnoge izazove, ali i mogućnosti, a osnovne prednosti i mane su sledeće:

Prednosti

Zajednički motiv: članovi porodice okupljeni oko nekog zajedničkog projekta najčešće imaju sličan sistem vrednosti i ideju šta i kako treba raditi. Njihova složnost doprinosi većoj motivisanosti, a time povećavaju sopstvenu konkurentnost na tržištu. Velika predanost: kada svi članovi porodice rade za sopstvenu, a ne za korist cele porodice (ili korist nekog drugog poslodavca) radiće s mnogo više zadovoljstva, lakše će ulagati i vreme i energiju za postizanje zajedničkog cilja. Porodica osim toga ima mnogo više razumevanja za potrebe svojih članova kada je reč o odmorima, slobodnom vremenu, kliznom radnom vremenu… Lojalnost zajednici: snažne porodične veze najčešće su garancija da će u teškim vremenima i velikim iskušenjima grupa ostati na okupu, da će krize biti lakše pravazilažene, a da će u povoljnim periodima uspeh brže i lakše biti postignut. Stabilnost: u vođenju porodičnog posla uvek se imaju u vidu deca i unuci, odnosno buduće generacije, pa se u donošenju poslovnih odluka skoro uvek vodi računa o dugoročnim i opštim interesima.

Nedostaci

Neelastičnost: suprotnost stabilnosti koju ima grupa, odnosno težnja ka dugoročnim ciljevima i želja da se poštuje tradicija, lako se može pretvoriti u slabost, odnosno nespremnost da se brzo i elastično reaguje kada su promene potrebne. Sukob interesa: zbog isprepletenosti porodičnih i poslovnih odnosa ponekad dolazi do sukoba interesa (ono što je dobro za posao -

9

ne mora biti dobro za porodicu i obrnuto). Odraz problema: porodični sukobi i problemi često se prenose na posao. Problem trajanja: iako je porodični biznis dominantan u svetskoj privredi, mnoga porodična preduzeća se gase prilikom smene generacija.

Želite da započnete porodični biznis, da li ste potpuno sigurni u to? Biti gazda samom sebi jeste primamljivo, ali budite svesni napornog rada i odricanja da biste postali uspešni. Predstavljamo vam 10 saveta koji vam mogu pomoći u započinjanju sopstvenog biznisa.

1. Ne zalazite prebrzo u nepoznato. Šta god da nameravate, obavezno se informišite o tome i dobro istražite rizike koji mogu doći.

2. Napravite dobar biznis plan. Vi ćete poznavati vaš porodični biznis najbolje, pa se potrudite da dizajnirate i isplanirate svaki aspekt vašeg biznisa. Takođe budite spremni na odricanje zarad što uspešnijeg poslovanja.

3. Preuzmite inicijativu! Nema pokušavanja u porodičnom biznisu; ili nešto radite ili ne. „Pokušavanje“ vas nigde neće dovesti.

4. Budite uporni sa vašim akcijama. Potoci formiraju reku, tako da i kad učitinite nešto što vam se čini malo to svakoko doprinosi poslovanju. Svake male akcije vremenom se spajaju i donose uspeh.

5. Saznajte koje je vaše ciljno tržište. To će biti ljudi koji će vam platiti za vaše proizvode ili usluge, novcem koji su teško zaradili. Morate učiti i istraživati šta će zadovoljiti ciljno tržište i raditi na prezentovanju vašeg biznisa.

6. Reklama, reklama i ponovo reklama. Niko neće čuti za vas ukoliko se ne reklamirate. Postoji bezbroj načina na koji možete da reklamirate vaš biznis, potrebno je samo da ih otkrijete i dobro sagledate njihovu isplativost.

7. Ovaj korak je veoma bitan: odredite jasan cilj za vaš biznis. To će vam pomoći psihički jer će vas voditi ka određenom pravcu, ostvarivanju zacrtanog cilja. Veoma je bitno da su ciljevi realni.

8. Shvatite da ćete najverovatnije naleteti na prepreke na vašem putu ka uspešnom preduzetniku. Oni koji su uspešni, nalaze put da zaobiđu prepreke koliko god bile teške.

9. Stvari se uvek menjaju u svetu porodičnog biznisa i nove stvari se stalo otkrivaju. Nikad ne prestajte sa informisanjem i učenjem o svim aspektima porodičnog biznisa.

10. Ne plašite se da tražite pomoć ukoliko vam je potrebna. Postoji mnogo načina da se informišete: web sajtovi, poslovni forumi… Svako ko želi da postane uspešan preduzetnik, treba da potraži savete od iskusnijih i da nauči da primeni strategije iskusnijih i uspešnijih u sopstvenom biznisu.

10

Porodični biznis u ekspanziji

Mala i srednja (porodična) preduzeća su kod nas u manjem obimu zastupljena nego u svetu, ali su u ekspanziji. Ovakve firme imaju dugu istoriju u svetu i pokazale su se kao snažne ekonomske formacije koje doprinose boljem životu pojedinca i društva u celini.Baš mala i srednja preduzeća su postala dominantni modeli u razvijenim ekonomijama, pri čemu apsorbuju šezdeset odsto ukupne svetske zaposlenosti. Ovo su podaci londonske Poslovne škole.Uloga male privrede se u svakoj razvijenoj ekonomiji smatra veoma važnim faktorom privrednog rasta i boljitka, a u okviru toga je i porodični biznis koji je nešto što je već duboko ukorenjeno u mnogim zemljama i ima veliki procenat udela u stvaranju bruto proizvoda svake zemlje.

Ali, kako istraživanja kazuju, kada neko nekog pita u kojoj firmi radi, očekivani i poželjan odgovor bi trebalo da glasi – u dobrostojećoj. To podrazumeva da je reč o preduzeću koje je na glasu, uz dobru platu. Ukoliko, pak, usledi odgovor da je reč o porodičnom biznisu, onda on, bar u našim uslovima, zahteva podrobnije i dodatno objašnjenje uz argumente da je to lični izbor, jer je gotovo uvreženo pravilo da je porodični biznis nešto što nije lako da se radi. Smatra se da je reč o porodičnom zanatu koji se prenosi s kolena na koleno i na taj način opstaje.Statistike kažu da sve svetske ekonomije porodični posao smatraju velikim saveznikom i veoma važnim za privredni i socijalni razvoj svake države. To će polako i sigurno postati uobičajeno i kod nas, s obzirom na broj nezaposlenih, posebno onih koji su prevalili petu deceniju.Prema najnovijim rezultatima Međunarodne akademije za istraživanje porodičnog poduzetništva, u vlasništvu porodica nalazi se između 80 i 95 odsto svih svetskih privatnih firmi. U Francuskoj ih je 60 odsto, koliko i u Nemačkoj. Holandija ih ima 74 odsto, Švedska 79, a Grčka čak 80 odsto…

Porodični biznis, odnosno porodično poslovanje je važan činilac blagostanja za građane svake nacionalne ekonomije, ali i stabilnosti i ekonomskog uspeha čitave zemlje. Na primer, podaci do kojih su u prvom velikom istraživanju porodičnog poslovanja 1990. godine došli Grupa za porodične poslovne usluge (The Family Business Services Group of BDO Stoy Hayward) i Londonska poslovna škola (London Business School) za Veliku Britaniju, pokazuju da je preko 76% britanskih kompanija u porodičnom vlasništvu, te da je 50% zaposlenih zaposleno upravo u porodičnom biznisu i da porodično poslovanje čini preko 75% od ukupnog poslovanja1. Pa ipak, iako je porodično poslovanje toliko značajno, još uvek ni u razvijenim tržišnim privredama nema dovoljno literature o tome koje mogućnosti ono pruža, kao ni o problemima sa kojima se ono suočava.

Porodično poslovanje se odnosi na poslovanje preduzeća koja su u vlasništvu jedne ili nekoliko porodica, ili one tim poslovanjem upravljaju. Mnoga preduzeća koja danas postoje kao javna preduzeća osnovana su kao porodični biznis. Takođe, iako mnoga porodična preduzeća imaju zaposlene koji nisu članovi porodice, ključne menadžerske pozicije, po pravilu pripadaju članovima porodice. Porodično poslovanje ne treba mešati sa poslovanjem takozvanih malih i srednjih preduzeća, jer su njihove mogućnosti i problemi uveliko različiti. Porodična preduzeća se suočavaju sa kompleksnim izazovima, ne samo kada je u pitanju sudbina porodičnog poslovanja, već i kada je u pitanju sudbina vlasnika/ca porodičnog poslovanja, njihovih porodica i samih zaposlenih.

Učestvovanje porodice u poslovanju ima svojih i prednosti i nedostataka koji se tiču kako poslovanja, tako i same porodice. S jedne strane, učešće porodice u poslovanju može osnažiti poslovanje, jer su članovi porodice veoma lojalni i posvećeni porodičnom preduzeću. S druge strane, međutim, upravljanje porodičnim poslovanjem, kao i njegovo uspešno

1 The BDO Stoy Hayward, Guide to the Family Business, 1996, London: BDO Stoy Hayward, p.xiii11

planiranje može stvoriti specifične probleme, jer porodični interesi mogu povremeno ili na duži rok u konfliktu sa poslovnim interesima. To se dešava, na primer, u situacijama kada manje kompetentan član porodice, od onog koji je u kompaniji zaposlen a nije član porodice, donosi poslovne odluke koje štete preduzeću. Tada je često kompaniji potrebna ne samo dobra menadžerska, već i psihološka pomoć, jer su porodični i poslovni odnosi snažno isprepleteni. Prema, tome, između porodice i porodičnog poslovanja postoji snažna međuzavisnost. S jedne strane, različiti tipovi porodice (patrijarhalna, savremena, autoritarna, demokratska...) različito reaguju na poslovne izazove. Sa druge strane, takođe, porodično poslovanje utiče na međusobno odnose članova porodice i nije ništa lakše od upravljanja porodicom u pravcu koji obezbeđuje razvoj svakog njenog člana.

Porodična preduzeća gotovo po pravilu primenjuju dugoročniju perspektivu u pogledu sopstvenog poslovanja i snažnije, u odnosu na druge tipove preduzeća, nastoje da usklade svoje poslovne ciljeve sa stabilnošću poslovanja u nestabilnom okruženju. Međutim, uprkos takvim njihovim nastojanjima iskazanim u poslovnom planovima, gotovo polovina od ukupnog broja porodičnih preduzeća u svetu ne uspevaju da prežive vlasničku sukcesiju na sledeću generaciju (Džon Vord, 2006: 15). Na osnovu predhodnih razmatranja, mozemo zaključiti da su ključna pitanja porodičnog poslovanja sledeća:

5. Kako vlasnik/ca poslovanja usklađuje sopstvene i porodične težnje sa poslovnim ciljevima preduzeća?

6. Može li i kako vlasnik/ca zaposlene članove porodice motivisati na različite načine u odnosu na ostale zaposlene?

7. Da li će probleme u porodičnom poslovanju vlasnik/ca rešavati samostalno, ili će slušati nezavisne savetnike?

8. Kada će, ko i kako doneti odluku o tome ko će nastaviti porodično poslovanje? Pored predhodno navedenih pitanja, za uspešno porodično poslovanje je važno znati i

odgovore na mnoge druge poslovne dileme, poput onih vezanih za eventualno rasprodavanje poslovanja, povećanje spoljnih izvora finansiranja poslovanja, razgranjavanje poslovanja i uključivanje novih menadžera u porodično poslovanje, kako iz porodice, tako i izvan nje. Naravno, za pomenute, kao i za mnoge druge moguće dileme vezane za porodično poslovanje ne postoje unapred pripremljeni, a često ni pravovremeni odgovori. Međutim, ono što je zajedničko kako za porodično, tako i za svako drugo poslovanje, jeste uočavanje značaja da se dileme i problemi prepoznaju u što ranijoj fazi, da se kontinuirano prate, analiziraju i preispituju. Rano uočavanje potencijalnih destruktivnih problema omogućava njihovo manje bolno rešavanje, ili čak eventualno izbegavanje2.

Potrebno je već na ovom mestu upozoriti one koji na pomenuta i druga pitanja, probleme i dileme vezane za poslovanje porodičnih preduzeća, očekuju jasne i nedvosmislene odgovore da takvi odgovori nisu mogući, jer postoje različite teorijske perspektive izučavanja porodice i poslovanja, koje je potrebno prepoznati, locirati njihov značaj u odnosu na konkretan problem pojedinačnog porodičnog preduzeća i adekvatno primeniti (Wolley, Frances, 1993: 485-500). Pri tome, naravno uspešna anliza poslovanja porodičnog preduzeća ne pretpostavlja detaljno zadiranje u mnoga, pa čak ni suštinska pitanja ekonomskih i drugih teorija, kao ni njihovih vrednosnih orijentacija i kategorija, ukoliko nisu od značaja za razumevanje i analizu samog konkretnog porodičnog poslovanja.

2 Uviđajući značaj i specifičnost porodičnog poslovanja, u Velikoj Britaniji je tako, 1992. godine osnovan i Stoy Centar za porodično poslovanje (The Stoy Centre for Family Business) za ciljem da odgovori poslovnim potrebama ljudi koji se bave porodičnim poslovanjem.

12

Porodicni biznis u srbiji i svetu

Kad se u Srbiji kaže porodični biznis, prvo na šta se pomisli su pekare, poslastičarnice, zanatske radnje ili mala proizvodna preduzeća, u kojima je otac vlasnik, majka vodi finansije, a deca uslužuju mušterije ili pomažu u proizvodnji. Osnivaju se često iz nužde, jer je nezaposlenost velika, i pokretanje porodične manufakture deluje kao najrealniji put da se osigura egzistencija. U svetu, porodični biznis predstavlja osnov i male i "velike" privrede i najprirodnija stvar je nadati se da jednom izraste u veliku kompaniju. U Italiji, kompanije u vlasništvu porodica su, recimo, FIAT i Beneton, u Francuskoj Michelin i L'Oreal, a u Nemačkoj BMW i Siemens. Sličnih porodičnih preduzetničkih priča u Srbiji je relativno malo, čak i kad se zažmuri na jedno oko, pa se ubroje i porodice koje su svoje poslovne imperije gradile na krilima političkih zbivanja. Uprkos nepovoljnim okolnostima na domaćem tržištu i svetskoj krizi, konsultanti, bankari i preduzetnici koji su govorili za Preduzeće očekuju da porodične firme potvrde da su vešte u preživljavanju i da iskoriste svoje glavne prednosti: da smanjuju troškove kroz veću upotrebu sopstvenih resursa i da se usmeravaju na one proizvode koji ih čine profitabilnim.

Mišljenja stručnjaka iz oblasti preduzetništva – porodičnog biznisa

Svi moraju da rade3

Svoju vitalnost porodični biznis crpi, pre svega, iz potpune posvećenosti osnivača i oko firme se, bar u početku, angažuje cela porodica. U vreme krize, činjenica da sve što se zaradi ostaje pod istim krovom, može biti dobar osnov za preživljavanje i smanjivanje odliva zarade. Slobodan Ivanović, vlasnik klinike Anlave kaže da je kriza smanjila broj pacijenata, pa je morao da otpusti tri lekara. Manji broj zaposlenih se, kako navodi, uspešno nadoknađuje rećim angažovanjem članova porodice. 'Ja sam hirurg, supruga je stomatolog, ćerka je na poslednjoj godini specijalizacije iz interne medicine, jedan sin je završio menadžment, a drugi je student, i on takođe radi na klinici. Nema potrebe da plaćamo veliki broj lekara, jer to samo povećava rashode i više ide državi" kaže Ivanović i dodaje da je za porodičnu firmu bolje da za vreme krize smanji pomalo i prihode i rashode, tako da više ostane u kući. Značajna prednost porodica koje počinju sopstveni posao je to što imaju povoljniji poreski tretman, podseća Milan Lalović, konsultant za preduzetništvo i inovacije u projektu Tehničke podrške razvoju preduzetništva i inovativnosti, koji finansira Evropska unija. "Značajan deo rada koji obavljaju članovi porodice se ne evidentira i ne plaća, niti za njih postoji fiksno radno vreme" kaže Lalović. Porodične firme zbog toga mogu lakše da akumuliraju početni kapital potreban za ozbiljnija ulaganja, dodaje on.

Valter Zoki, profesor Univerziteta u Pizi i konsultant za porodični biznis Gazda ne može sam

U ltaliji kažemo da preduzetnik mora da uči da bi znao i, tek onda, da donosi odluke. U Srbiji je bitno odlučivati, sa znanjem ili bez njega, dovoljno je da je neko gazda u svom preduzeću.

3 Mišljenja stručnjaka iz oblasti preduzetništva – porodičnog biznisa, www.vibilia.rs, 25.08.2010.

13

Brži razvoj porodičnog biznisa u Srbiji koče nedostatak tradicije i nepripremljenost onih koji bi trebalo da pomognu preduzetnicima - univerziteta, političara, banaka, eksperata, ali i specifični mentalitet. Pričajući iz svog konsultantskog iskustva u kompaniji Family business office, Valter Zoki, šef katedre za Strategiju i kontrolu u porodičnom preduzeću na Univerzitetu u Pizi, opisuje srpskog preduzetnika kao čoveka koji misli da sve zna i zatvoren je za savete i promene. "U Italiji kažemo da preduzetnik mora da uči da bi znao i, tek onda, da donosi odluke. U Srbiji je bitno odlučivati, sa znanjem ili bez njega, dovoljno je da je neko gazda u svom preduzeću", kaže Zoki.

Koje su najvažnije snage i slabosti porodičnih preduzeća u Srbiji? Valter Zoki: U srpskim firmama su najpre potrebna jasna pravila u porodici: ko je i na koji način uključen u upravljanju kompanijom, a ko je vlasnik. Druga bitna stvar je procena imovine, da se odvoji kapital firme od novca za ulaganje u nekretnine ili luksuzna dobra. Ako u porodici ne postoje pravila, deca vlasnika će trošiti novac u Strahinjića Bana i pokazivati velike automobile, rolex satove i gucci kaiševe, ali ne možemo tvrditi da će od njih postati dobri preduzetnici. Osim toga, porodične firme moraju mnogo brže da reaguju na promene na tržištu, jer i sam proces odlučivanja u njima kraće traje. Češće je, međutim, slučaj da su firme ovde statične i teško je promeniti im mentalitet i naterati ih da brže reaguju.

Treba li dopustiti većem broju srodnika ili članova porodice da postanu vlasnici?

Treba razdvojiti ko su vlasnici, a ko vodi firmu. Vlasnik, recimo, može biti otac, a upravljači žena i deca, ali nije dobro kad su svi u isto vreme i vlasnici i menadžeri. Kompanija mora da raditi na četiri "stola". Prvi je za vlasnike koji, zajedno sa akcionarima, određuju strategiju kompanije. Za drugim je upravni odbor, u kome može biti neko od vlasnika, ali ne svi. Za trećim su menadžeri - recimo, direktor proizvodnje ili finansijski direktor, a četvrti pripada nadzornom odboru. U Srbiji, međutim, isti ljudi sede za nekoliko „stolova" i tu dolazi do konfuzije. Sin ne može da bude vlasnik, član upravnog odbora i menadžer u isto vreme. Bolje da za početak bude menadžer, pa ako se dokaže, da dobije deonice.

Kad je dobar trenutak da se porodično preduzeće otvori za investitore koji nisu iz kruga srodnika?

To zavisi od proizvoda. Ako je reč o inovativnom proizvodu, mogu se pronaći investitori koji su voljni da ulože u novoosnovane firme ili privući neki od privatnih investicionih fondova. Srpske firme nisu spremne za to, jer nema dovoljno inovativnih proizvoda. Osim toga, za ovakva ulaganja su zanimljiva preduzeća srednje veličine, čiji je kapital oko 30 miliona evra, a u Srbiji nema mnogo takvih firmi.

Šta može da olakša porodičnim biznisima dobijanje kredita kod banaka?

14

Pre svega je važno da razviju instrumente poslovanja - budžet, biznis plan, plan proizvodnje - bez kojih banke neće podržati njihove projekte. U Srbiji, porodične kompanije banku doživljavaju kao bankomat, a ne kao partnera na zajedničkom projektu. To, međutim, nije moguće ako banka nema dovoljno informacija o proizvodu i kompaniji, nije joj predočen jasan biznis plan, ili vlasnik ne želi, recimo, da prihvati konsalting koji joj banka preporučuje. U Italiji ili Francuskoj, banka koja daje novac traži da ima svog čoveka u upravnom odboru kompanije, da garantuje za projekat u koji ulaže. Mnogi srpski preduzetnici nisu spremni za to, jer bi time dobili nekoga ko će ocenjivati kako oni posluju. Naravno, potreban je i sopstveni kapital da bi ubedili banke da veruju u svoj projekat, ali to nije dovoljno, ako vlasnici ne razumeju da su vlasništvo i upravljanje firmom dve odvojene stvari. Ako pomislite na FIAT, setićete se Markionea i Montezemola - oni su menadžeri i odlučuju o svemu, a vlasnici su i dalje iz porodice Anjeli.

Zaključak

15

Porodični biznis vrlo često ima specifičan »know-how« koji se ogleda u posebnim tehnikama i veštinama obavljanja posla koje ne poseduje konkurencija. Osim toga, velika posvećenost poslu članova porodice omogućava da se bez posebnih debata o prekovremenom radu posao završi na vreme. Takođe, prednost porodičnog biznisa je i u brzini donošenja odluka i reagovanja na nove poslovne mogućnosti pri čemu se zaobilaze hijararhijske strukture.

Preduzetnički biznis svoj razvoj počinje uglavnom kao porodični biznis u kome se skoro isključivo angažuju članovi porodice. Ključna karakteristika, koja porodični biznis razlikuje od ostalih, jeste jedinstvena atmosfera koja kreira osećaj pripadanja i pri tome bitno pojačava važnost zajedničkih ciljeva kod svih zaposlenih.

Posvećenost poslu je po mnogima jedan od ključnih elemenata porodičnog biznisa. Preduzetnici, kao idejni kreatori, svom poslu pristupaju sa puno energije, strastveno, i to u svim fazama razvoja proizvoda. Posao predstavlja život što se neminovno prenosi i na ostale članove porodice. Ovakva atmosfera kreira i veoma pozitivan odnos zaposlenih koji nisu članovi porodice, utičući na njih da firmu sve više prihvatajukao svoju, pri čemu motivisane radnike nije teško prepoznati. Oni spontano, slobodno izražavaju svoje ideje i sugestije, pozitivno se odnose prema novim zadacima i povećanim zahtevima, rade da bi postigli rezultate, precizni su i snalažljivi u svim segmentima obavljanja posla, vode računa o organizovanosti i urednosti radnog mesta, o ličnom nastupu, izgledu.

Porodice uglavnom imaju prisutnu dugoročnu poslovnu orijentaciju ali su sa druge strane slabe u formalnom pristupu poslovnom planiranju, izradi biznis planova, analiziranju pretpostavki, testiranju ostvarenih rezultata, dakle, prisutno je „nedisciplinovano” razmišljanje i planiranje. U poređenju sa širokim spektrom izvora finansiranja koji su dostupni velikim firmama, kod porodičnog biznisa postoji problem u izraženim limitima u procesu dolaženja do kapitala, naročito kada se radi o pribavljanju dugoročnog kapitala za veće projekte. Česte su situacije prisutnih poteškoća i prilikom promnalaženja kratkoročnih sredstava. Sve ovo je, između ostalog, i rezultat straha porodice od gubitka kontrole nad svakodnevnim poslovanjem i sopstvenom sudbinom.

Suština porodičnog biznisa po meni je pre svega u upornosti i strpljenju i ideje se polako, trnovito pretaču u vidljivo i opipljivo – stvara se proizvod. Zajednički imenitelj svih porodičnih biznisa je puno rada, mnogo rezultata i mnogo novih ideja od kojih se mnoge ostvare a veliki broj čeka na realizaciju neko bolje vreme i bolje uslove rada.4

Literatura

4 Suština porodičnog biznisa, www.maturskiradovi.net/forum, 02.09.2010.16

1. PENEZIĆ, Nenad: Preduzetništvo-savremeni pristup, drugo izdanje, Fakultet poslovne ekonomije, Univerzitet Educons, Novi Sad, 2009.

2. www.poslovnapolitika.com 3. www.utisci.net 4. www.vibilia.rs 5. www.maturskiradovi.net/forum

17