KOKOSMO12 — 01 / 2 019 . | I Z D A N J E B R . 10 9 | N A Š N A J T I R A Ž N I J I M A G A Z I N U A U S T R I J I | W W W. K O S M O . AT

Öste

rrei

chis

che

Post

AG.

MZ

09Z0

3799

0 M

VEGANSTVO: režim ishrane ili način života?

TRI DECENIJE AKZENTA:30 godina naših predstava

U drugom serijalu „Naših 50” predstavljamo vam ljude iz naše zajednice koji su svojim

radom i talentom obogatili austrijsko društvo i ostavili neizbrisiv trag.

TOP

Kosmo_Tactical_Q4_200x280_2.indd 1 20.11.19 11:00

KULTURAVinčansko pismo. Otkrivamo vam nasleđe najstarije kulture na evropskom tlu koja je nekada cvetala na Balkanu.

KUHINJAŠPEKULACIJUS. Ovaj keks je savršena poslastica sa kojom bez mnogo truda i spretnosti možete zasladiti svoju porodicu za praznike!

40

STARS

REPORTAŽA

COVER

KOSMO vam daje odgovore na pitanja da li i u kojoj meri je veganski način ishrane zdrav.

26 Veganizam: večita dilema

Oni su uspešni, uticajni i pravi uzori svima nama: predstavljamo vam drugu KOSMOVU listu sa najistaknutijim preduzetnicima, umetnicima i naučnicima u našoj zajednici.

32 Naših TOP 50

Sarajlija koji nas godinama zasmejava, govori o svojoj

ozbiljnoj glumačkoj karijeri.

42 Intervju:Dragan

Marinković Maca

ZDRAVLJEZavisnost. U drugom delu reportaže govorimo o boles­tima zavisnosti bez konzumi­ranja supstanci, u koje spadaju kleptomanija i piromanija.

38

KARIJERAImran Mehić. Uspešni naučnik i biznismen pokrenuo je svoju liniju napitaka koji osvajaju svetsko tržište.

20

MOJE PRAVOe-card. Do 2023. godine svi osiguranici moraju izvaditi novu zdravstvenu karticu sa ličnom fotografijom. KO­SMO otkriva sve detalje.

12

KARIJERAMiroslav i Martina. Dvoje mladih ljudi iz Banjaluke osnovali su Global Think­ers Hub – mesto susreta, razvoja, razmene i druženja.

18

RAZONODADeda Mraz. Božić Bata, Djed Božićnjak... Postoje mnogi nazivi, ali da li se odnose na istu osobu? KOSMO vam otkriva njeno poreklo...

58

Danas smo svi svedoci masovnih posledica čovekove inter-vencije na planeti koja na više nivoa pogađa čitav ekosistem Zemlje i dovodi do istrebljenja vrsta. KOSMO vam predstavlja prirodne bisere Balkana koji su na pragu potpunog nestanka.

22 Na ivici egzistencije

KULTURAAkzent Theater. Najpoznati­je pozorište među BKS­zajednicom u Beču ove go­dine slavi jubilej. Za KOSMO govori direktor pozorišta.

KOSMO 03

REPORTAŽA

48

Foto

s: zV

g., i

Stoc

kpho

to, K

OSM

O

50

INTEGRACIJAJakob Baran. Predsednik udruženja nargila­barova u Austriji govori o posledicama uvođenja novog zakona o zabrani pušenja za ovu branšu.

10

Kosmo_Tactical_Q4_200x280_2.indd 1 20.11.19 11:00

Naših

u Austriji50

SPORTSankanje. Pored velikog broja kupališta u letnjoj sezoni, Beč je sa svojim stazama za sank­anje idealan grad i za zimu. Otkivamo vam najbolje staze.

60

Illu

stra

tion:

Fili

p A

ndro

nik

KOSMO04Novogodišnja obećanja

Illu

stra

tion:

Fili

p A

ndro

nik

ISHRANA. U poslednjih nekoliko godina vode se žustre rasprave oko toga da li je veganizam zdravo za čovekovo zdravlje ili je samo jedno u nizu „suludih” trendova i histerije savremenog društva. Kako se svest o kvalitetu života, očuvanju životne sredine, pa samim tim i zdrave ishrane sve više budi, čini se da pojedine grupacije sve agresivnije zastupaju svoja stanovišta, što znatno otežava pronalaženje objektivnog odgovora — da li je veganska ishrana zdravija od klasične.

Izuzetno je važno da čovek svesno bira šta jede i da vodi računa da se zdravo hrani. Da li je meso zdravo ili ne – to ne znam, ali kod svih namirnica koje unosimo treba da prove­ravamo njihovo poreklo i da izbegavamo termičku obradu.

Nisam ni vegan ni vegetarijan­ka, ali generalno izbegavam meso jer smtram da u zrelijim godinama ne doprinosi mnogo zdravlju. Kada su deca mala i u razvoju, potrebno im je dosta proteina, a kada porastu, bitni­ji su vitamini i minerali.

Karolina Janković (25),arhitekta

Vegan sam već skoro 20 godina. Smatram da ljudi po svojoj fizionomiji nisu mesožderi i da im meso ne treba. Mlečni proizvodi su veštačka tvorevina koju nam priroda, osim dok sisamo kao bebe, nije dala.

Veganizam —

Lucija Janković (25),programerka

Mnogi moji prijatelji u školi su vegani ili vegetarijanci, a i ja sam vegetarijanac, tako da u potpunosti podržavam ovaj način ishrane jer je kvalitetniji. Kroz voće i povrće unosimo mnogo više kvalitetnijih sup­stanci nego kroz meso.

Bojan Perović (23),student

Sanja Urbitsch (37),bankarka

Izbacivanje mesa iz ishrane ne garantuje zdraviji život. Mlečni proizvodi su, na primer, teži za varenje jer su veštačka tvorevi­na. Treba razmisliti šta nam je u kamenom dobu bilo dostupno od namirnica i hraniti se shod­no tome što je više moguće.

Paul Lang (35),ekonomista

Vegan sam od rođenja i drago mi je zbog toga. Kada pogle­damo na koji način se uzgajaju i drže industrijske životinje, po­vraća mi se. Da smo svi pamet­ni, svi bismo prešli na vegansku ishranu i stali na kraj mučenju životinja ni zbog čega!

Tanja Scheuer (20), studentkinja

zdrava ishrana ili trend?

Tačno je da je u današnje vre­me hrana lošijeg kvaliteta nego ranije zbog silnih, nezdravih sastojaka, ali to važi, kako za meso, tako i za voće i povrće. Ne vidim poentu da izbacim meso iz ishrane, ako ću jesti ge­netski modifikovane biljke.

Ognjen Pavlović (24), zanatlija

Hranim se skoro kao vegan. Izbacila sam sve mlečne pro­izvode jer mi ne prijaju. Meso ne znam da li ću izbaciti. Volim životinje i protivnik sam mesne industrije, ali ako prestanem da jedem meso, situacija se, naža­lost, neće poboljšati.

Ana Pap (30),umetnica

KOSMO 05

Foto

s: zV

g.

Red

aktio

n: D

ušic

a Pav

lovi

ć

„Ja ne treniram hokej, ja ga živim. Ovim sportom sam se bavio u

Beogradu i nastavio sam kada sam došao u Beč na studije. Kroz ovaj

sport se opuštam, motivišem i inspirišem za nove borbe u

životu”, kaže Dejan Marić (27), student.

Priče migranata u Beču čitajte na: www.facebook.com/KOSMOMagazin Foto

: zVg

. R

edak

tion:

Duš

ica P

avlo

vić

KOSMO06

Foto

: zVg

. R

edak

tion:

Duš

ica P

avlo

vić

KOSMO08

Beč — treći najneljubazniji grad na svetuAustrijska prestonica se u raznoraznim top listama plasira među prvima, no ova bronzana medalja nije baš za pohvalu. Prema rezultatima jednog istraži­vanja iz Münchena Bečlije

su izuzetno neljubazne prema stranim radnim snagama, koji su od strane svoje firme poslate u inostranstvo, tvz. ekspati. Samo u Parizu i Kuwa­itu su meštani još neljubazniji. Za utehu: Beč je briljirao u mnogim drugim kategorijama.

Asma Shuweikh — građanska solidarnostAsmu Shuweikh je čitav internet poglasio he­rojinom jer je jevrejsku porodicu u londonskom metrou branila od antise­mitičkih uvreda. Dok su svi drugi putnici u javnom prevo­zu ćutali, Asma Shuweikh je skupila hrabrost da ustane i da brani svoje sugrađane od jednog čoveka koji je sa Biblijom u ruci jednoj jevrejskoj porodici dobacivao ružne uvrede na verskoj osnovi. Snimak iz metroa se pojavio na internetu i brzinom svetlosti je postao viralan, a Shuweikh je postala primer građanske solidarnosti širom sveta.

JUNAK LUZER

SVE I S VAŠTA

Foto

s: iS

tock

phot

os

96posto Bečlija je zadovoljno životom u glavnom gradu Austrije i ne bi menja-

lo mesto stanovanja. (Izvor: MA 23 / „Wien in Zahlen”)

BROJ MESECA

izjavila je poznata nemačka pevačica Jasmin Wagner, poznatija kao Blümchen. U ranoj mladosti često je posećivala baku i deku u Hrvatskoj, odakle joj majka rodom. Njena porodica tama poseduje seosko imanje sa stokom, a kako kaže Wagner, ona naprosto nije više mogla da podnese činjenicu da se životinje zbog nje kolju.

„Zbog bake i deke u Hrvatskoj postala sam veganka”,

CITAT MESECA

Na Novom Beogradu u jednoj zgradi živi 3.500 ljudi, ima 6.380 vrata i 5.152 prozora, što je čini jednom je od najdu-žih u Srbiji, ali i na svetu.

Ako ste nekad bili u Bloku 21 na Novom Beogradu, možda ste uočili jednu pomalo neobičnu zgradu u obliku iskrivljenog slova S. Nemojte se iznena­diti ako na toj zgradi ne nađete iz prvog puta ulaz koji vam treba. Moguće je da ćete se umoriti dok pronađete jedan od njenih 62 ulaza. Davne sedamdeset i neke ova stambena zgrada bila je jedna od najdužih zgrada na svetu. U pitanju je devetokraka meandrirana zgrada u kojoj živi oko 3. 500 ljudi. Ako vam tamo žive prijatelji ili rodbina, potrudite se da zapamtite tačan broj stana jer ćete se, u suprotnom, malo pogubiti.

BEOGRAD:Jedna od najdužih zgrada na svetu

KOSMO 09

NAJJAČI ZEMOLJTRES U POSLED-

NJIH 30 GODINA: Krajem novem-

bra, tačnije 26, treslo se tlo na čitavom

Balkanu. Ova elementarna nepogoda je

najveću štetu nanela albanskom gradu

Drač i njegovoj okolini. Srušili su se

stambeni objekti, fabrike, a stanovnici su

morali da spavaju u privremenim smešta-

jima, tj. u šatorima. Danima se tragalo za

preživelima, a tužna realnost je 50 smrtno

nastradalih i više hiljada povređenih.

MURPHYJEV ZAKON:Sve može gore

OBIČAJI: Nova godina

Kako je nastao Murphyjev zakon?

Kapetan Edward Murphy bio je inženjer na projektu u vazduho­plovnoj bazi u SAD­u.

čiji je cilј bio da odredi maksimalno opterećenje koje lјudsko telo može izdr­žati. Ocenjujući rad tehničara u jednoj od laboratorija, on je tvrdio da ako bi se nešto moglo učiniti pogrešno, ovi tehni­čari bi učinili upravo to. Prema legendi, ova fraza prvi put je rečena u trenutku kada je uređaj počeo da rotira propeler u pogrešnom smeru. Kako se ispostavilo, tehničari su instalirali delove unazad.

Postoje mnogi novogodišnji običaji i verovanja koja se razlikuju u različitim zemljama sveta. Predstavljamo vam neke od najzanimljivijih.

Filipinci imaju novogodišnju tradiciju ba­canja novčića kako bi prizvali novac i eko­nomsko blagostanje. U Japanu se veruje da je pre ulaska u Novu godinu potrebno pomirenje. Stanovnici Ekvadora koriste

stare novine, hartiju, odeću i slamu kako bi sagradili trodimenzio­nalni model ličnosti i događaja koji su obeleži­li odlazeću godinu u negativnom smislu.Fo

tos:

iSto

ckph

otos

INTEGRACIJA

KOMENTAR

I kao čovek i kao predstavnik interesa gastronoma u Beču veoma sam razočaran odlukom

zakonodavca da se ne može napra­viti izuzetak od zabrane pušenja za nargila barove. Pušenje nargila je importovano kulturno dobro i jedan važan deo slobodnih aktivnosti hiljada Austrijanaca i Austrijanki migracionog pore­kla. Suludo je i pomisliti da će se ovom zabranom nargile manje pušiti. Njihovo konzumiranje će se, još više nego pušenje cigara, odvijati u privatnim prostorijama. Situacija u Austriji postaće slična onoj u SAD­u za vreme prohibi­cije alkohola 1930­ih godina.

Ovo samo potvrđuje razlog zašto u čitavoj Evropskoj uniji za nar­gila barove važi izuzetak. Posebno je žalosno da je pušenje nargila zabranjeno čak i u baštama lokala jer propisi apriori zabranjuju sve što potencijalno može zasmetati stanovnicima u okruženju. U potencijalne smetnje se posebno ubrajaju buka i neprijatni mirisi. Na taj način vlasnici lokala zavise od dobre volje državnih ustanova, koje su do sada morale da daju svoj sud, samo ukoliko dođe do žalbe.

Kao izabrani predstavnik gastro­noma u Beču, a u to spadaju i nargila barovi, i dalje ću se zala­gati da se uvede izuzetak za ovu sferu gastronomije. Ovo što se sada dešava sa nargila barovima u Beču je, po mom mišljenju, klasičan primer za to kako poli­tika uništava jedno čitavo polje delovanja. Ne bi me čudilo da u budućnosti nargila barovi budu i dalje zabranjeni, a da se konzumi­ranje marihuane legalizuje.

Politika uništavadeo gastronomije

Peter DOBCAK, MSc Predsednik stručne grupe za gastrono-miju pri Privrednoj komori Grada Beča

Foto

s: iS

tock

phot

o, K

OSM

O, z

Vg.

INTEGRACIJA

KOSMO10

KOSMO: Od uvođenja zabrane pušenja, koja ugro-žava opstanak nargila barova, prošlo je već mesec dana.Kakva je trenutna situacija? Jakob Baran: Došlo je do pot­punog kolapsa u radu nargila barova. Situacija je još gora nego što smo očekivali. Svaki

dan dobijamo prijave pre­stanka rada i zatvaranja lokala. Prema našim informacijama, minimum 1.000 radnika je prestalo da radi u prve dve nedelje. Naši strahovi i upo­zorenja u proteklih par meseci su se ostvarili jedan na jedan.

Imate li informaciju koliko je nargila barova zatvo-

10.000 radnih mestaje ugroženo

reno tj. kojem broju preti bankrot?Kao što sam već rekao, svaki dan dobijamo prijave o zatva­ranju lokala. Pretpostavljamo da ćemo oko Nove Godine imati najveći talas zatvaranja do sada. Mnogi lokali poku­šavaju da spasu ono što se

spasiti da i rade sa poslednjim razervama koje su im ostale.

U kojoj meri zabrana puše-nja utiče na ekonomiju migranata ako uzmemo u obzir da najveći broj nargila barova drže ljudi upravo iz ove grupe društva?U poslednjih nekoliko godina se migrantima svaki dan

govorilo da moraju dati svoj doprinos privredi ukoliko žele da budu ravnopravni članovi društva. Onda, potpuno neo­čekivano, u roku od četiri meseca, država uvede zabranu za njihovo poslovanje i kri­minalizuje im posao. Mnogi mladi preduzetnici, koji su za izradu svog posla digli kredite i uložili svoje posled­

Jakob Baran: „Svaki dan dobijamo prija-ve o prestanku rada nargila barova”.

Zakon o zabrani pušenja pogodio je mnoge ga-stronome. No, promene najviše ugrožavaju nargi-la barove koji se suočavaju sa bankrotom. Razgo-varali smo sa Jakobom Baranom, predsednikom Udruženja nargila barova u Austriji o trenutnoj situaciji.

Važan ekonomski doprinos migranata je preko noći zabranjen i kriminalizovan.

Piše: Dušica Pavlović

Foto

s: iS

tock

phot

o, K

OSM

O, z

Vg.

10.000 radnih mesta

nje ušteđevene, sada se nalaze pred totalnim finansijskim kolapsom. Nargila barovi su oduvek bili mesto ukrštanja stare bečke kulture sa kultu­rom migranata i upravo su oni oslikavali kulturološki diver­zitet ovog grada. Zbog toga su bili dosta uspešni.

Koliko radnika trenutno strahuje za svoje radno mesto zbog novog zakona?U međuvremenu je 1.500 zaposlenih dobilo ili dalo otkaz u nargila barovima. Do kraja godine nas očekuje još jedan talas otkaza. U ovoj branši je ukupno ugroženo 10.000 radnih mesta.

Udruženje nargila barova u Austriji uložilo je žalbu Ustavnom sudu zbog novog zakona. Da li ima nekih novosti o ovom procesu i šta očekujete od žalbe?Kao što je već najavljeno u medijima, 25.11.2019. se

Ustavni sud prvi put poza­bavio ovim predmetom. Uprkos tome, nijedna pre­suda neće biti donesena pre marta iduće godine. To znači da ovu oblast gastro­nomije očekuje jedno dugo izumiranje.

U drugim zemljama čla-nicama EU u kojima je pušenje zabranjeno, nar-gila barovi i dalje normalno rade. Zbog čega, prema Vašem mišljenju, to nije bilo moguće u Austriji i da li vidite neku potencijalnu mogućnost za rešavanje ovog problema?Drugog jula 2019. godine donet je potpuno nepromi­šljen crno­beli zakon koji je samo imao za cilj izvlače­nje koristi za stranke tokom trajanja izborne kampanje.

Političke partije rade potpuno neodgovorno i zarad dobijanja što većeg broja glasova žrtvuju egzistenciju ljudi. Ovo bi bilo nezamislivo pod Brunom Kreiskim i Helmutom Zil­kom! Ipak, trenutno radimo na pronalasku političkog rešenja iako imamo ogroman vremenski pritisak. Sa svim partijama vodimo razgovore kako bismo još do kraja godine uspeli da podnesemo zahtev za uvođenje promena u zakonu.

Da li Vaše Udruženje pla-nira da preduzme dodatne

mere kako bi zaštitio opstanak nargila barova u Austriji?Kao što sam već spomenuo, radimo trenutno na pro­nalasku političkog rešenja. Osim toga, planiramo da pozovemo Evropski sud za ljudska prava.

Vi ste i sami vlasnik jednog nargila bara. Kako Vi izla-zite sa ovom situacijom na kraj?Naravno da me ova situacija mnogo pogađa nakon sedam godina uspešnog poslovanja. Niko ne može ni da zamisli koliko ova situacija boli. Nakon godina izgrađivanja posla i ulaganja svega što imam u njega, sada sedim u praznom lokalu i borim se za budućnost svojih radnika, kao i za svoju ličnu.

1.500zaposlenih u nargila barovima je izgubilo posao.

„Želimo da podnesemo zahtev za uvođenje promena u zakonu”, kaže Jakob Baran.

19.–24.12.Villach

„Sie spenden,

wir senden!“

120 Stunden live dabei

„Wo jederWunsch-Hit hilft!“

Hitradio Ö3 einschalten!

OE3_XWU19_KOSMO_100x280mm_abf.indd 1 19.11.19 15:43

ona automatski biti poslata pre isteka roka tj. najkasnije do 2023. godine.

Na koji način se dolazi do nove e-card sa fotografijom?Austrijske institucije poseduju sliku svih građana koji imaju austrijski pasoš, tako da oni ne moraju dodatno dostavljati svoju fotografiju za izradu novih kartica. Isto ovo pravilo važi i za vlasnike austrijskih vozačkih dozvola (u formi kartica) i ličnih karti. Inostrani državljani čija se slika nalazi u registru stranih državljana (Fremdenregister) takođe ne moraju dodatno dostavljati novu fotografiju.

Mladi ljudi ispod 14 godina sta­rosti, ne moraju da dostavljaju svoju sliku jer se e­cards za njih i dalje izrađuju bez slike, iako neka od državnih ustanova može posedovati njihovu foto­grafiju. Razlog za to je taj što deca i omladina sa godinama brzo menjaju svoj izgled, pa slika ne bi mogla da ispuni svoju svrhu dokazivanja identiteta.Osim gore navedenih sluča­

jeva, sledeće grupe ljudi ne moraju da dostavljaju svoju fotografiju za izradu e­card:

� Osobe koje su u godini izdavanja njihove nove kar­tice navršile 70 godina kao i

� osobe kojima je utvrđen 4,5,6. ili 7. stepen nege. Za ovo grupu osoba važi sledeće pravilo: ukoliko je

njihova slika dostupna iz pasoša ili vozačke dozvole, ona će biti preuzeta za izradu e­card, a ukoliko nije – izdaće im se nova bez slike. Za ove osobe ne važi obaveza slike na

MOJE PRAVO

Od prvog januara će na svim zdravstvenim kar-ticama (e-card) za osobe starije od 14. godina biti obavezna fotografija koja jasno pokazuje njihov identitet. Do 31.12.2023. godine traje rok za zamenu starih kartica novim, osim za pojedine osiguranike koji su izuzeti od ovog pra-vila. Ovo pravilo u teoriji zvuči komplikovanije nego što

Stiže novi e-cardsa fotografijom!

Ukoliko se slika osiguranika već nalazi u administrativnim registrima, nova zdravstvena kartica se dobija automatski.

KOSMO12

Fotografija treba da se dostavi tri do četiri meseca pred istek stare kartice.

Foto

s: zV

g.

je u praksi. Naime, kako bi svim osiguranim licima, što je više moguće, olakšao put do nove e­card sa fotografi­jom, zakonodavac je doneo odluku da se već postojeće fotografije osiguranika koje se nalaze u administrativnim registrima mogu iskoristiti za fotografiju koja će se naći na zdravstvenoj kartici (e­card). Stoga , 85% osig uranika uopšte ne mora da predu­zima nikakve korake kako bi dobilo novu e­card jer će im

Pored elektronskog potpisa koji je ugrađen u čip, nove kartice sadrže dodatne sigurnosne karakteristike.

zdravstvenoj kartici, no one mogu dobrovoljno predati sliku nadležnoj ustanovi od 1.1.2020. godine. Slika koja se dobrovoljno dostavi ne

podrazumeva istovremeno izdavanje nove e­card. Nova kartica će biti izdata tek kada stara istekne.

Predaja fotografija već od 1.1.2020.Ukupno 15% građana, čija se slika ne nalazi u administrativ­nim registrima države i koji ne spadaju u grupu ljudi koji su izuzeti od obaveze dostavlja­nja fotografije, treba da obrate pažnju na pozadinu svoje e­card tj. na datum isteka kartice. Tri do četiri meseca pre isteka kartice osiguranici moraju predati svoju fotografiju u formatu fotogra­fije za izradu pasoša sledećim ustanovama:

� austrijski državljani mogu odneti sliku u neku od filijala Fonda za socijalno osiguranje kao i u mnoge zgrade opštine (Gemeinderatamt),

� strani državljani mogu predati svoju fotografiju u policijsku upravu pokrajine (Landespolizeidirektion).

Spisak mesta na kojima treba da se prijavite za izradu foto­grafije možete pronaći na: www.chipkarte.at/foto od 1.1.2020. godine. Fotografija

za e­card mora odgovarati kri­terijumima fotografija za pasoš i ne sme biti starija od šest meseci. Fotografija se lično mora odneti nadležnoj ustanovi zajedno sa starom e­card, ličnom ispravom sa fotografijom i uverenjem o državljanstvu. Sva dokumenta se moraju predati u originalu. Najbolji vremenski period za predaju fotografije je tri, do četiri meseca pred istek stare zdravstvene kartice, ali ne pre 1.1.2020. Ukoliko propustite rok za predaju fotografije, Fond za socijalno osiguranje ili vaš lekar će vas prvom prilikom obavestiti o tome da morate dostaviti istu. Ovo važi i za kartice bez datuma isteka (sa zvezdicama – *****) ili sa datu­mom isteka nakon 31.12.2023.

Ukoliko ne postoji fotografija...Ukoliko nakon prelaznog roka od 90 dana od dana zahteva za dostavljanje foto­grafije, osiguranik ne dostavi

Osobe mlađe od 14 godina u svakom slu-čaju dobijaju karticu bez fotografije.

istu, njegova zdravstvena kar­tica će biti blokirana. U ovom slučaju osiguranik može preko svoga fonda zdravstvenog osiguranja zatražiti izdava­nje zamenskog dokumenta. Zahtev za zamenski doku­ment mora se lično podneti i identitet osiguranika se mora dokazati pomoću lične isprave.

Sigurnosne karakteristike karticaPored postojećih elektronskih potpisa na čipu, nove e­cards sadrže dodatne novine i sigur­nosne karakteristike:

� UV i infracrvene bojeOdređeni elementi kao npr. logo socijalnog osiguranja, biće vidljivi isključivo pod UV i infracrvenim svetlom.

� Prelivanje bojaOva specijalna tehnika štam­panja sa prelivanjem boja koristi se i za izradu novčanica i štiti od falsifikovanja putem kopiranja.

� GijoširanjeMustre od finih, ispreple­tenih linija teško se mogu falsifikovati.

� Mikro tekstIzmeđu tankih linija je isprin­tana reč „Sozialversicherung” kao mikro tekst.

� Lasersko graviranjeFotografiјa јe laserski ure­

zana u crno­beloј boјi na e­card. Kao rezultat toga, ona se ne može falsifikovati niti razdvoјiti i ostaјe prepo­znatljiva i ukoliko se kartica značajno istroši.

Čak i sa fotografijom i sa svim ostalim sigurnosnim karakte­ristikama, e­card i dalje služi kao ključ: ona ne sadrži nika­kve medicinske informacije, već otvara pristup e­card sistemu sa svim uslugama koje se konstantno proširuju.

Dodatne informacijeSve dodatne informacije kao i odgovore na pitanja možete pronaći na raznim jezicima na: www.chipkarte.at/foto. Uoči 1.1.2020, pomoću funkcije Foto­Sofort­Check možete brzo i jednostavno proveriti da li se vaša foto­grafija već nalazi u državnom registru. Na jednom mestu možete pronaći adrese svih registraci­onih ustanova za dostavljanje fotografije prema poštan­skom broju.

85%osiguranih lica automatski dobija novu karticu.

KOSMO 13

Osobe čija se slika ne nalazi u administrativnim registrima države Austrije mora blagovremeno dostaviti fotografiju.Fo

tos:

zVg.

KRIZA. Izborni porazi, milijunski dugovi i rasprave o visokim primanjima savjet-nika stranke: Socijaldemokratska partija Austrije (SPÖ) nikad nije bila u težoj situ-aciji nego danas...

Piše: KOSMO

I zložba o „crvenome Beču” („Das rote Wien”) u grad­skom muzeju, koja traje još

do 20. januara iduće godine, uistinu vrlo impresivno govori o povijesti jednog političkog pokreta, čije su socijalne i kul­turološke reforme i danas još prisutne u bečkoj svakodevnici. U isto vrijeme dok traje izložba o uspjesima socijalno osjetljive politike SPÖ­a s početka proš­log stoljeća, kojom je ova stranka sasvim opravdano postala vele­sila u austrijskome političkom krajoliku, nekoliko ulica dalje – u sjedištu stranke u Löwel­straße – atmosfera vjerojatno nikad nije bila gora... Nakon još jednog poraza na štajerskim pokrajinskim izbo­rima prošli mjesec, na kojima je SPÖ osvojila samo 22,9 posto glasova (gubitak od 6,4 posto), vođa tamošnje stranačke filijale Michael Schickhofer podnio je ostavku. Uzimajući u obzir da je stranka prije toga izgubila i na parlamentarnim i na euro­izborima, i onima koji uistinu malo prate politiku jedna stvar

POL IT IKA

Foto

s: zV

g., K

OSM

O

14 KOSMO

se i stranka bori s nepopular­nošću. Stranačka šefica Pamela Rendi­Wagner tako se prošli mjesec našla u situaciji ne samo da objašnjava poraze, nego da je i primorana dijeliti otkaze četvrtini suradnika SPÖ­a: 27 od 102 suradnika u Löwel­straße dobilo je, umjesto božićne čestitke, otkazno pismo. „Ljud­ski mi je jako žao da moramo donositi ove poteze. No, ovaj kurs stabilizacije stranačkih financija, nažalost, nema nika­

Pamela Rendi-Wagner suočena je sa sve većim brojem unutarstranačkih kritičara.

Quovadis SPÖ?

je kristalno jasna: SPÖ se nalazi u krizi. I to, kako neki tvrde, naj­većoj u svojoj povijesti. Trend gubljenja izboraTakođer je jasno da ta kriza, čije posljedice nisu uspjeli ublažiti ni gubici ni skandali FPÖ­a, ne postoji tek od jučer. Jer trend gubljenja izbora počeo je zapravo 2006., i to nedugo nakon što je SPÖ ponovo preuzela vodeću poziciju i kan­celarsku stolicu u austrijskoj politici. Pod vodstvom Wernera Faymanna stranka je 2008. tako bilježila poraz za porazom na pokrajinskim izborima, a jedini izuzetak predstavljala je pritom Koruška. Svojedobnim dola­skom Christina Kerna na čelo stranke probudila se ponovo „nada u bolja vremena”, no SPÖ je upravo s njime izgubio prvo mjesto kojim je ova stranka vla­dala od 1970. godine, izuzevši razdoblje od 2002. do 2006. Ni njegova nasljednica Pamela Rendi­Wagner očigledno nije donijela priželjkivanu promjenu, nego je s njome stranka ove

godine zabilježila najgori rezul­tat na saveznim izborima ikada.

Financijski debaklIako već loši izborni rezultati dovoljno govore o situaciji u kojoj se nalazi stranka, sličnim jezikom govore u međuvremenu i pokazatelji njene katastro­falne financijske situacije. Riječ je o brdu od 15 milijuna eura dugova koji SPÖ prisiljavaju na donošenje nepopularnih mjera – i to baš u vrijeme kad

Ibiza ni afera Casinos protekle vladavine crnih i plavih nisu pozitivno odrazile na izborne rezultate SPÖ­a, ujedno naj­veće oporbene stranke, uistinu je

zabrinjavajuća. Zabrinjavajuće je za mnoge i kako će socijaldemo­krati proći u Beču iduće godine, naročito nakon što se na parla­mentarnim izborima pokazalo da je u nekoliko bečkih becir­kova najviše glasova prikupila konkurirajuća Zelena stranka. „Ipak, Beč je Beč. Ako kojim slučajem izgubimo i tu, najka­snije onda doći će do totalnog raskola”, prognozira naš izvor u stranci. Situacija, u svakom slu­čaju, nije nimalo sjajna, a – iz koje god unutarstrančke pozi­cije gledali situaciju – ni zavidna. Rendi­Wagner tek je nešto više od godinu dana na čelu stranke, a već je suočena s glasovima koji traže njenu ostavku. Koliko god danas politika često bila „one­man”, odnosno u njenom slučaju „one­woman­show”: jasno je da sadašnja situacija stranke nije objašnjiva spominjanjem jed­nog imena...

BEČ:lokalni Izbori 2020. biti će najveći ispit za SPÖ.

Dugovi od 14 milijuna prisilili su SPÖ na ot-kaz četvrtini svojih suradnika.

kve druge alternative. Mi ćemo sada s manje suradnika morati još više toga postizati”, rekla je Rendi­Wagner koja je prvi put javnosti otkrila da je pri dola­sku na čelo stranke bila suočena s dugovima od 14 milijuna eura. Da su isti u međuvremenu dodatno narasli, odgovorne su brojne predizborne kampanje

i u tom pogledu troškovi koji se nikako nisu mogli zaobići, obja­snila ja Rendi­Wagner. Unatoč tome što je logično da stranka s izbornim gubi­cima gubi i dobar dio javnih subvencija, predmet rasprave postali su ponovo „skupi”, po mnogim mišljenjima i preskupi menadžeri i savjetnici stranke. Iako je stranka odmah reagi­rala te raskinula ili „pojeftinila” ugovore s nekoliko menadžera, kritike i unutar stranke ne jenjavaju. Već ranije su mnoge članove stranke, i prije ove sadašnje krize, smetali golema primanja poput onih Nedjeljka Bilalića, koji je za svoje savjeto­davne usluge mjesečno kasirao 24.000 eura. Iako je Bilalićev ugovor novim „kursom šted­nje” smanjen na 8.000 eura

mjesečno, glasova koji traže odlazak „preskupih menadžera i PR­ljudi” unutar stranke sve je više. Atmosferu ništa nije popra­vila ni odluka Rendi­Wagner i predjedništva stranke nespo­redno nakon parlamentarnih izbora, kojom je Christian Deutsch – unatoč najvećem porazu u povijesti stranke – od

vođe izborne kampanje dogurao do pozicije glavnog poslovođe SPÖ­a. Mnogi su upravo taj potez protumačili pogrešnom porukom tvrdeći da je „Deutsch sada čak i nagrađen za poraz”, a unutarstranački sukob kulmi­nirao je kada je Socijalistička mladež (Sozialistische Jugend) napustila sjednicu Predsjed­ništva nakon imenovanja Deutscha novim poslovođom stranke. Julia Herr, predsjednica SPÖ­ove organizacije mladih, nakon štajerskih izbora zatra­žila je hitno sazivanje svih stranačkih gremija. „Sljedeći veliki regularni stranački skup (Sonderparteitag) je tek za dvije godine. To je definitivno preka­sno. SPÖ sada se treba što prije otvoriti za niz novih idjea, a više ljudi mora dobiti mogućnost

KOSMO 15

sudjelovanja i kreiranja stra­načke poltike. Reformski proces mora što prije stupiti na snagu”, rekla je Herr dodajući da pritom ne misli na reforme u pogledu „diskusije o pojedincima”, nego o diskusiji tema koje bi trebale postati glavni temelj buduće politike socijaldemokrata. Pritisak rasteSa svakim porazom i sa svakom lošom viješću, a njih je prote­klih mjeseci u Löwelstraße bilo napretek, sve je više kritičnih glasova – bilo od dežurnih

stranačkih buntovnika poput Rudija Fußija, nekadašnjeg savjetnika Christiana Kerna koji je zatražio ostavku Pamele Rendi­Wagner, ili onih poput Petera Kaisera, predsjednika koruškog SPÖ­a, koji je prošli mjesec progovorio o „nužno­sti revolucije unutar stranke”. „Vrijeme je da se SPÖ ozbiljno posveti borbi protiv neolibera­lizma”, napisao je Kaiser u pismu predsjedništvu stranke. Iako on, za razliku od Fußija, nije tražio ostavku Rendi­Wagner, sasvim je jasno da su i pokrajinski političari stranke alarmirani sadašnjom situacijom. Ne treba pritom nimalo zaboraviti da nas iduće godine očekuju pokra­jinski izbori u glavnom gradu, istom onom koji je i dan danas najveća utvrda socijaldemokrata i koji se, sjetimo se gore spome­nute izložbe, ne zove uzalud „crveni Beč”. Činjenica da se ni

Imenovanje Christiana Deutscha novim poslovođom po-dijelilo je austrijske socijaldemokrate.

vadis SPÖ?

SPÖ – kriza u brojkama:

6,3% glasova manje u Štajerskoj (pokrajinski izbori) ­ 21,2% glasova na parlametarnim izborima (najlošiji rezultat na saveznoj razini ikada)

2,7 milijuna eura javnih subvencija manje do 2020. (zbog izbornih poraza)

14,9 milijuna eura iznose dugovi SPÖ­a

25% ili 27 suradnika u sjedištu stranke dobilo je otkaz

2 promjene šefa stranke od 2016. godine

PROČITAJTE JOŠ

DONJA AUSTR IJA

Donja Austrija po 13. put predstavlja svoja kulinarska i manufakturna blaga na božićnom vašaru u Beču.

Uoči božićnih praznika Donja Austrija prezentuje svoja kulinarska bogat-stva na božićnim vašari-ma širom Austrije. Pod nazivom „So schmeckt Niederösterreich” Do-nja Austrija je izlo-žila svoje specijalite-te na vašaru u palati Niederösterreich u Beču.

Poslednji vikend novem­bra bio je u znaku praznika u palati Niederösterreich, koja, inače, nije otvorena za javnost. Od 29. do 30. novembra svi ljubitelji hra­ne i pića imali su priliku da posete jedan od najlep­ših božićnih vašara Donje Austrije van ove pokrajine. Svečano okićene jelke, pra­znična muzika, miris sveže ispečenih kolača i bezbroj plavo­žutih specijaliteta

Praznični ukusDonje Austrije u Beču

(boje Donje Austrije). obra­dovali su mnoge koji su taj vikend krenuli u potragu za božićnim, porodičnim du­hom. Vašar „So schmeckt Niederösterreich” po 13. put je doneo raznolikost u Beč. „Za vreme božićnih vašara, Donja Austrija zaista omogućava svima da uživaju punim čulima u raznolikim specijalitetima”, izjavili su predsednica pokrajine Jo­hanna Mikl­Leitner i njen zamenik, Stephan Pernkopf i dodali da na vašaru „So schmeckt Niederösterreich” u palati Niederösterreich posetioci mogu probati neke od najpoznatijih tradi­cionalnih jela ove pokrajine i uživati u prelepom ambi­jentu. Ulaz na vašar je bio besplatan, od 10 do 21 sat, a gosti su mogli da obiđu preko 60 štandova sa hra­

nom i ručno izrađenim su­venirima. Osim raznolikih štandova, za dobru atmos­feru su se pobrinuli horovi, muzički sastavi, a na raspo­laganju su bile i ture kroz palatu, kao i čitanja knjiga. U petak su vašar posetili predsednica Donje Austri­je, njen zamenik, kao i pa­raolimpijski plivač Andreas Onea. „Sa preko 50 partne­ra je ovaj vašar najveća ku­linarska organizacija Donje Austrije. Za uspeh vašara možemo zahvaliti regional­nim proizvođačima i tra­dicionalnom kulinarskom

blagu”, rekao je Pernkopf. Pored uživanja svim čulima, jedan od ciljeva ovog vašara je i podizanje svesti o kvali­tetu domaćih proizvoda, a iza kojeg stoji tzv. Kulinarik­Initiative. Već 15 godina ova inicijativa spaja gastronomi­ju, trgovinu, kao i privredna i poljoprivredna preduzeća. Ove godine je vašar zabeležio ogroman broj, kako doma­ćih, tako i inostranih pose­tilaca, pa je na vašaru, pored tradicionalne božićne muzi­ke, moglo da se čuje i neko­liko stranih jezika. Više na: www.soschmecktnoe.at . Fo

to: N

LK P

feiff

er

Unsere Öffi s.Unsere Öffi s.Unsere Öffi s.

GEMEINSAM

Eine Information des Landes Niederösterreich.

BRINGEN WIR MEHR ZUSAMMEN.

niederoesterreichnoe.gv.at

Weil die Niederösterreicherinnen und Niederösterreicher heute die Öffi s um 30 Prozent mehr nutzen als noch vor 5 Jahren, investieren wir gemeinsam in den nächsten10 Jahren über 1 Milliarde Euro in den öffent-lichen Verkehr. Alleine im kommenden Jahrsind dafür um 40 Prozent mehr Mittel vorge-sehen. Das ist gut für unsere Pendlerinnenund Pendler und gut für unser Klima. Wir haben noch viel vor.

NOE_Herbstkampagne_400x140_ÖFFENTLICHER VERKEHR_Kosmo_DU2911_RZ.indd 1 13/11/19 19:21

Foto

: NLK

Fliz

wie

ser

Donja Austrija je krajem novembra odlikovala naj-bolje projekte za razvoj.

Donjoaustrijski i češki zva-ničnici obišli su ostatke ne-kadašnje Gvozdene zavese.

U četvrtak, 28.11.2019, u svečanoj sali zgrade pokra-jinskog parlamenta, održana je svečana ceremonija dodele nagrada za najbolje projekte za obnovu sela i gradova.

Predsednica pokrajine Johanna Mikl­Leitner istakla je da Do­nja Austrija može biti ponosna kada je reč o unapređivanju sela i gradova u pitanju, koje ne samo da sa sobom donosi mno­gobrojne novine, već učvršćuje suživot i vezu među ljudima. „Ovim projektom želimo da inovativni projekti i nova reše­nja ponovo dođu do izražaja”, dodala je ona. Na konkurs za projekte 2019. godine prijavlje­no je ukupno 76 projekata. Žiri je nominovao 27 projekata u tri kategorije: „Društvena obnova sela – generacije”, „Revitalizaci­ja – unutrašnji razvoj” i „Učešće građana – digitalizacija”. Ove

Povodom tridesete godišnjice od pada Gvozdene zavese na granici između Austrije i tadašnje Čehoslovačke, odr-žana je komemoracija na mostu reke Thaya između južnomoravskog Cizova i donjoaustrijskog Hardegga.

„Pad Gvozdene zavese je isto­rijski događaj koji je promenio ceo kontinent, uključujući Donju Austriju. Donja Austrija je shvatila kako da iskoristiti ovaj istorijski događaj”, izjavila je 29.11. predsednica pokra­jine Johanna Mikl­Leitner na donjojaustrijsko­češkoj granici u blizini Hardegga. Predsednica Donje Austrije, češki ministar spoljnih poslova Tomaš Petri­ček, ministar spoljnih poslova Austrije Alekander Schallen­berg i predsednik pokrajine Južne Moravske Bohumil Šimek posetili su ostatke

Projekti za oživljavanje sela

30 godina od pada Gvozdene zavese

kategorije dodatno su pode­ljene na sela, opštine/gradove i male regione. Predsednica pokrajine je naglasila da se pokrajina od pada Gvozdene zavese neverovatno mnogo razvila i da je na pravom putu da zauzme vodeću ulogu kada je digitalizacija u pitanju.

nekadašnje Gvozdene zavese u blizini Cizova. Ministar spoljnih poslova Aleksandar Schallen berg nazvao je Gvoz­denu zavesu „granicom bola” između dva regiona sa dugom zajedničkom kulturnom i ekonomskom istorijom, koje su decenijama bile razdvojene.

Unsere Öffi s.Unsere Öffi s.Unsere Öffi s.

GEMEINSAM

Eine Information des Landes Niederösterreich.

BRINGEN WIR MEHR ZUSAMMEN.

niederoesterreichnoe.gv.at

Weil die Niederösterreicherinnen und Niederösterreicher heute die Öffi s um 30 Prozent mehr nutzen als noch vor 5 Jahren, investieren wir gemeinsam in den nächsten10 Jahren über 1 Milliarde Euro in den öffent-lichen Verkehr. Alleine im kommenden Jahrsind dafür um 40 Prozent mehr Mittel vorge-sehen. Das ist gut für unsere Pendlerinnenund Pendler und gut für unser Klima. Wir haben noch viel vor.

NOE_Herbstkampagne_400x140_ÖFFENTLICHER VERKEHR_Kosmo_DU2911_RZ.indd 1 13/11/19 19:21

18 KOSMO

U prostoru od oko 180 kva­drata stvara se jedna nova zajednica koja ima za cilj

rad na sebi i svojim poten­cijalima, kao i bezgraničnu razmjenu znanja. Ustupajući prostorije za održavanje radi­onica na najrazličitije teme, Martina, jedan od četiri licen­ciranih internacionalnih NLP trenera u Austriji, i Miroslav, ekonomista, nude mladim ljudima mogućnost prenosa znanja, intelektualne i krea­tivne razmjene. KOSMO je za vas zavirio u prostorije Huba...

KOSMO: Kako se javila ideja za osnivanje Huba?Martina Đokić: Javila se već krajem 2017. godine. Nas dvoje smo zajedno radili na organizo­vanju radionica NLP­a u Beču i u oktobru 2017. godine imali smo prvu grupu polaznika. Učesnici su bili oduševljeni

KARIJERA

RAZVOJ. U Beču po-stoji dosta udruženja za promociju kultura naroda bivše Jugo-slavije, ali Martina Ðokić i Miroslav Šmi-tran pokrenuli su je-dan sasvim novi kon-cept, koji ne poznaje etničke granice i koji nam daje mogućnost da probudimo našu inspiraciju i ispuni-mo naše vrijeme na kvalitetan način.

radionicama i na kraju su stekli prijateljstva za cijeli život. Takvu povezanost među učesnicima do sada nisam doživjela, pa se iz toga rodila ideja da pokrenemo nešto više od NLP­radionica. Miroslav Šmitran: U Beču su se vremenom kreirale naše insti­tucije koje zadovoljavaju samo jedan te isti profil ljudi i uglav­nom se njihov sadržaj svodi na religiju i umjetnost. Čini mi se da u posljednjih 15 godina u Beč dolazi raznoliko društvo koje ima drugačije potrebe kada je riječ o društvenom životu i kojima postojeće ponude nisu dovoljne. Mnogi dolaze da rade u austrijskim kolektivima u okviru kojih mogu da steknu bogato profesionalno iskustvo,

da kreiramo sredinu u kojoj će ljudi moći da rade na sebi i da se nakon vremena provedenog kod nas osjećaju dobro, a koji će sadr­žaj tačno oni izabrati – to zavisi od njihovih ličnih interesovanja. Martina: Ovo je mjesto koje podržava ljude da otkriju i aktivi­raju svoje potencijale i pokrenu svoju kreativnost. Učimo i mijenjamo se dok smo živi i to je neminovno, ali i te kako svje­sno možemo izabrati smjer tog razvoja. Naše radionice i aktiv­nosti pomažu ljudima na putu njihovog unutrašnjeg razvoja. Mnogi ovde mogu otkriti svoje skrivene talente koje će ih ople­mijeniti i učiniti da se osjećaju „živima”.Miroslav: Mnogo naših ljudi se odriče svojih hobija jer je život

ali društveno i dalje ostaje nera­zvijeno. Ti ljudi, uglavnom, nemaju ni mnogo vremena da traže mjesta i ljude koji bi im odgovarali. Kroz nas oni mogu pronaći sebi društvo i raznolik sadržaj u kojem će uživati.

Da li je onda glavni cilj Huba da ljudima ponude aktivnosti koje ih interesuju i kojima na kvalitetan način mogu isput-niti svoje slobodno vrije me?Miroslav: Mi ljudima nudimo prostor u kojem mogu da se razvijaju, kao npr. kroz naše radionice NLP­a, a i da se opu­štaju kroz npr. partiju šaha. Naš Hub svima nudi mogućnost da svoje vrijeme investiraju u sebe, a ne da ga troše u prazno. Želimo

Foto

s: K

OSM

O

Global Thinkers Hub —Piše: Dušica Pavlović

mjesto za lični razvoj

Za organizatore različitih događaja Hub je idealno mjesto jer nema skrivenih rizika.

sexy” i to će biti dokumentarci na temu ličnog razvoja.

Na koji način, osim prostora, podržavate vaše klijente u nji-hovim edukacijama?Martina: Postoji nekoliko paketa saradnje. Oni sadrže mogućnosti od toga da se samo iznajmi prostor, preko promo­cija do pomaganja u kreiranju radionice. Svako može da iza­bere da li mu je dovoljan samo prostor ili želi i ostale benefite koje ovaj sistem nudi. Miroslav: Važno je napo­menuti da naš prostor ima nekoliko soba. Najveća ima kapacitet između 50 i 60 sjedećih mesta i do 80 do 90 stojećih. Pored toga imamo manju salu za sastanke od 5 do 7 ljudi, kao i jednu za do 20 ljudi i jednu salu za casual aktivnosti. Mala kuhinja daje savršenu mogućnost za kafe­

pauze. Imamo saradnike koji već imaju svoj marketing i dizajn tim te je njima samo potreban prostor i oglašavanje na našim kanalima.

Da li imate želju da proširite ovaj koncept na inostranstvo, npr. na Balkan?Martina: Onog momenta kada naš sistem dođe na taj nivo koji želimo, onda će svakako biti preslikan i na druge države i gradove. U Beogradu već imamo ponudu da preslikamo sistem za godinu dana, kao i na Bliskom Istoku, što nam je veoma drago.

Martina vodi radionice ne-uro-lingističkog programi-ranja.

potpuno se zaljubili u taj hobi. Ovde se kreću ljudi koji imaju široka interesovanja.

Koje aktivnosti trenutno nudite?Martina: NLP je i dalje ključna aktivnost jer je program dosta razrađen i mnogo ljudi zna da mi to nudimo. Osim toga imamo radionice za porodične konste­lacije, kurs akvarela, joge, šivenja, fotografije. Uz to organizujemo

i neformalne aktivnosti poput filmskih večeri, „Justice for Monday” u okviru kojeg smo prikupljali knjige za našu bibli­oteku u kojoj imamo i dosta naših knjiga o ličnom razvoju. Za iduću godinu planiramo niz radionica na engleskom jeziku koje će se baviti našim tijelom tj. zdravljem kroz razumijevanje našeg tijela, biznis edukacija i kurs samoodbrane. Od 25. janu­ara kreće nova grupa NLP­a.Miroslav: Imali smo i simpozi­jum Branka Ćopića, a narodna biblioteka Republike Srpske će je postavila izložbu ilustracija radova Petra Kočića. Ideja nam je da u jednom momentu pokre­nemo naše radionice online, kao i da putem sajta napravimo mogućnost za naručivanje raznih proizvoda naših par­tnera. Želimo da obezbjedimo i prostor i za promociju umjet­nika sa naših prostora npr. pisaca kroz književne večeri. Poenta je da iza svega stoji kvalitetan rad i da nosi svoju jedinstvenu vri­jednost. Inače, pozivamo sve zainteresovane koji imaju višak knjiga da ih doniraju našoj biblioteci kako bi svima bile besplatno dostupne za čitanje. Planiramo da popunimo zidove naših prostora autorskim rado­vima različitih slikara i da ih kroz te mini izložbe promovišemo.Martina: Planiramo i veče dokumentarnih filmova pod nazivom „Smart is the new

Miroslav: Želimo da napra­vimo sistem koji će sam od sebe funkcionisati i neće zavisiti od nas.

Da li se HUB u Beču obraća samo našoj zajednici ili i dru-gim nacijama?Martina: Mi smo već dotakli austrijsko tržište kroz ciljnu grupu ljudi koja iznajmljuje naš prostor za radionice, no one nisu bile promovisane kao dio našeg sistema. Nama je cilj da uvedemo radionice, kako na njemačkom, tako i na engleskom jeziku. Skoro svi članovi naše zajednice pričaju oba jezika, tako da će i radi­onice na ovim jezicima biti zanimljive za njih.Miroslav: Radionice o tijelu na engleskom jeziku su plani­rane već od februara, tako da ćemo od 2020. imati razvijeniji program za širu ciljnu grupu koja govori njemački i engleski jezik.

Koliko zaposlenih broji HUB trenutno?Miroslav: Martina je CEO firme, a Jelena je zadužena za finansije i administrativni dio. Osim toga imamo saradnike koji su zaduženi za održavanje prostora, prodaju, programira­nje i dizajn. Martina: Miroslav se najviše bavi strateškim poslovima kao neko ko najduže od nas živi ovdje i povezuje nas sa partnerima.

KONTAKTGlobal Thinkers HubPiaristengasse 11/8globalthinkershub.com+43 667 782 7227info@globalthinkershub.com

HUBje mjesto na kojem možete uložiti vrijeme u svoje hobije.

KOSMO 19

u Austriji skup i sebi ne mogu priuštiti ni prostor ni vrijeme da dalje razvijaju svoje talente. Tim ljudima dajemo prostor i mogućnost da nastave sa svojim hobijima i promovišemo njihov rad putem naših kanala.

Vi imate dvije ciljne grupe – profesionalce koji će držati radionice na različite teme i zainteresovane učesnike?Miroslav: Mi tražimo pojed­

nice koji već imaju svoje razrađene edukacije ili ih tek razrađuju tj. eksperte kojima mi dajemo mogućnost da pre­nesu svoje znanje. Hub je za te ljude pravo mjesto jer bez velikih rizika dobijaju prostor za svoje edukacije, kao i kanale pro­mocije. Naravno, svaki ekspert je sam zadužen za izradu kon­cepta i kreiranja radionice i u to ne ulazimo. Martina: Imamo tri ciljne grupe. To su eksperti koji drže razne edukacije, pojedinci koji žele da uče i organizatori doga­đaja kojima je potreban samo prostor. S naše strane postoji podrška u toj saradnji i mi već imamo zajednicu koja želi da učestvuje na raznim radio­nicama. Imamo ljude koji su svjesni da svako novo znanje donosi novu dobrobit u životu. Imali smo npr. učesnike NLP­a koji su otkrili naš kurs šivenja i

Miroslav: „Hub odgovara po-trebama novih generacija.”

Kroz svoje različite pakete saradnje, Hub nudi podršku oko prostora i umrežavanja.

20 KOSMO

K ad je 1992. godine šesna­estogodišnji dječak iz rodnog Kozluka (oko­

lina Zvornika) sa roditeljima krenuo u izbjeglištvo, slutio je da mu u Austriji neće biti samo privremeni dom. Imran Mehić se zato odmah posvetio učenju, pa je 1995. završio gimnaziju i iste te godine postao student genetike i molekularne biolo­gije na Bečkom univerzitetu. Diplomirao je 1999, a dvije godine kasnije je i magistri­rao. Razmišljao je tada u kojem pravcu profesionalno da krene jer ga je ekonomija podjed­

KARIJERA

nako fascinirala kao i prirodne nauke. Odlučio je da se posveti doktoratu u oblasti moleku­larne biologije, koji je završio 2003. godine, a godinu dana kasnije diplomirao je opšti menadžment na ekonomskom fakultetu Donau­Universitäta u Kremsu. A onda se Dr. Imran Mehić, MBA naoružan titulama i znanjem, otisnuo u svijet biznisa.

taka veliki izazov je napraviti ih tako da budu ukusni jer sve što je zdravo je i prilično gorko, osobito kad se rade ekstrakti, tj. kad se iz biljaka izvlači ono što je kvalitetno, a tu se ne gleda ukus, nego efekat. Na temelju tog našeg rada stvoren je i naš poslovni putokaz: „Svaki korak natrag u prirodu je korak naprijed u bolju budućnost”.

Rezultat Vašeg istraživanja se pojavio na tržištu pod ime-nom Sultan Drinks, serija napitaka različitih ukusa.

KOSMO: Čime ste se bavili nakon školovanja?Dr. Imran Mehić, MBA: Kako sam kroz školo ­vanje spojio empirijski svijet nauke i konkretni svijet brojeva, koji karakterišu eko­nomiju, 12 godina sam radio u farmaceutskoj industriji i u menadžmentu. Stekao sam vrijedno iskustvo, a onda sam odlučio da teoriju koju

Foto

s: K

OSM

O

AUSTRIJSKI BREND. U elegantno dizaj-niranim limenkama spakovani su napici Sultan, sačinjeni od zdravih, prirodnih sastojaka, koji dono-se neponovljive uku-se daljina. Kreirali su ih naši ljudi po-rijeklom iz Bosne. Intervju smo vodili sa jednim od vla-snika, Imranom Mehićem.

Bosanci osvajajuBosanci osvajajuPiše: Vera Marjanović

svjetsko tržište

sam učio tokom školovanja i praksu koju sam savladao tokom rada, pretočim u nešto svoje.

Kako je izgledalo Vaše poslovno osamostaljivanje?Te 2013. smo moj dugogodiš­nji prijatelj i sadašnji suvlasnik Mirzet Spahić i ja osnovali firmu Bosmen GmbH. Ideja

je bila da napravimo napitke od prirodnih sastojaka koji su manje­više poznati kao zdravi i korisni čovjeku.

Da se razumijemo, nismo željeli da napravimo lijek, nego piće koje će osvježavati i osvajati ukusom i kvalitetom. Te prve godine radili smo na formuli­sanju recepata . Kod ovih napi­

Veliki izazov je napraviti ukusne napitke jer sve što je zdravo je i prilično gorko.

neka druga su veganska, neka su odgovarajuća za košer, a sva ispunjavaju halal zahtjeve.

Da li se Sultan Power Drink razlikuje od drugih energet-skih pića na tržištu?Po ukusu i sastavu, naš Power Drink se razlikuje od konven­cionalnih energetskih napitaka. kick efekat ne dolazi iz visoke koncentracije šećera i kofeina, glavnih sastojaka energetskih napitaka, već iz mješavine uni­katnih sastojaka, uz dodatak meda, matične mliječi i stevije.

Iako ste relativno kratko na tržištu, osvojili ste već dvije vrijedne internacionalne nagrade. O čemu se radi?Power drink je 2018. godine u

Japanu osvojio nagradu na koju smo veoma ponosni. Japanci, inače, imaju vrlo visoke stan­darde, različite od evropskih, pa se za njih pića moraju posebno spravljati. Ipak, internacionalni žiri nas je svrstao među tri naj­bolja prizvođača u konkurenciji najboljih funkcionalnih napi­taka iz cijelog svijeta. Sljedeće

Mehić: „Ne koristimo vještač-ke zaslađivače, nego biljku Stevia, uz minimalnu količi-nu šećera za punoću ukusa”.

Čorekot ili crni kim, biljka koja se hiljadama godina ko-risti u raznim kulturama, baza je svih Sultan napitaka.

Đumbir se dosta koristi jer podstiče imuni sistem, a naročito je djelotvoran tokom zime. Zeleni čaj je poznat kao je dan o d najsna žnij ih antioksidanata.Ovo je tek mali dio sastojaka koji su ušli u Sultan napitke,

a uz njih koristimo prirodne arome koji našim proizvodima daju pitkost, prepoznatljivost i neponovljivi ukus, drugačiji od svega drugog na tržištu. Napominjem da ne koristimo vještačke zaslađivače, nego biljku stevija, uz dodatak minimalne količine šećera za punoću ukusa. Sultan je austrijski brend bosanskih imi­granata, ne samo zato što smo partner i ja posao pokrenuli u ovoj zemlji, nego i zato što u proizvodnji pića koristimo austrijsku mineralnu vodu.

Kome su namijenjeni Sultan napici?Svima! Nema ograničenja jer u njima nema škodljivih sastojaka. Ja ih dajem svojoj osmogodišnjoj ćerkici i deseto­godišnjem sinu, sa izuzetkom Power Drinka zbog aktiviraju­ćeg prirodnog kofeina. Neka naša pića su vegetarijanska, a

priznanje smo dobili 2019. godine u Ujedinjenom Kraljev­stvu. Zapravo, nagradu je dobio naš ujedinjeni portofolio, koji je proglašen za najunikatniji.

Kakve su Vam ambicije?Trenutno traju pregovori sa austrijskim trgovačkim lancima u koje želimo da uđemo tokom naredne dvije godine jer vjeru­

jemo da imamo proizvode koji po svom sastavu i ukusu neće nikoga ostaviti ravnodušnim. Do tada, Sultan napitke ljudi mogu kupiti u etno prodavni­cama i u webshopu. Uspješni smo, između ostalog, u Fran­cuskoj, te osobito u BiH, a od nedavno smo ulistani u SPAR diljem Hrvatske. Veliki cilj je i da se pozicioniramo u Nje­mačkoj. Također izvozimo i za Afriku. Strateški projekti na kojima dugo već radimo je lokalno punjenje Sultan napitaka na velikim tržištima, poput Arapskog zaliva i u dalekoj Aziji, gdje se izvoz pića odavde iz više razloga ne isplati.

SULTANu vrhu prizvo-đača funkcio-nalnih napitaka u svijetu.

KOSMO 21

Zašto ste odabrali baš to ime?Sastojke sa Orijenta i Dalekog istoka mi smo spojili sa moder­nom tehnologijom zapadnog svijeta u nove Fusion Drinks. U imenu Sultan ujedinili smo superiornu snagu izuzetno vri­jednih sastojaka, suverenih na

tržištu, a napici su namijenjeni ljudima koji vode računa o sebi, koji su radoznali i otvoreni za sve kulture, za nove ukuse, kratko rečeno, za ljude koji ne poznaju i ne priznaju granice. Paleta Sultan proizvoda su pića nove generacije, u čiju su recep­turu ušli tradicionalni sastojci.

Koja pića sa imenom Sultan se mogu naći na tržištu?Trenutno su na tržištu cola, power drink, ledeni čaj, oranž i piće od datula. Za premi­jeru na tržištu je spremno još pet proizvoda, ali ne žurimo, sačekaćemo pravi termin za predstavljanje noviteta.

Vi ste u zajedničkoj firmi zaduženi za razvoj napitaka i komercijalu. Koji su najvaž-niji sastojci koje koristite za proizvodnju Sultan drinks?Čorekot ili crni kim je baza svih produkata. To je biljka koja se hiljadama godina koristi u raznim kulturama (kineska, japanska, islamska, čak i evropska), a poznat je po svojim ljekovitim dejstvima. Dobro djeluje na dijabetes, probavu, krvni pritisak i td.Kurkuma izuzetno uspješno djeluje protiv raznih infek­cija, pa je narod zove i prirodni antibiotik.Ginseng ili korijen života, pori­jeklo vodi sa Dalekog istoka, a donator je energije za cijelo tijelo. U tradicionalnoj kine­skoj medicini koristi se preko 3.000 godina.

Sastojci sa Orijenta i Dalekog istoka spo-jeni su sa modernom tehnologijom Zapada.

REPOR TAŽA

KOSMO22

ISTREBLJENJE. Svi smo danas svedoci masovnih po-sledica čovekove intervencije na planeti koja na više nivoa pogađa čitav ekosistem, dovodi do katastrofalnih klimatskih promena i istrebljenja vrsta. KOSMO pred-stavlja prave bisere Balkana koji su na pragu nestanka.

Na iviciNa iviciopstanka

Piše: Dušica Pavlović

Foto

s: iS

tock

phot

os

23KOSMO

Foto

s: iS

tock

phot

os

Bosna i HercegovinaNakon ratnih događanja u BiH, od 1992. do 1995, gotovo u potpunosti izostaju faunistička istraživanja, ali sporadično postoje publi­cističke aktivnosti poput pregleda faune Empididae Bosne i Hercegovine, nave­deno je u knjizi Crvene liste faune FBiH. Do kraja 20. veka malo je objavljenih podataka

o fauni Bosne i Hercegovine. Kako je rekao profesor Muha­med Omerović iz Udruženja Eko Zeleni za „Dnevni avaz”, čovek je uništio brojna stani­šta životinjskih vrsta. Budući da sve više šuma nestaje, time se potiskuju staništa brojnih biljnih i životinjskih vrsta. Izdvajamo neke od ugrože­nih životinjskih vrsta Bosne i

Hercegovine:

Mrki medvedMrki medved skup je trofej, a njegova cena kreće se do 10.000 KM i to predstavlja ozbiljnu pretnju da bude potpuno istre-bljen, piše „Dnevni avaz” istučući kako mrkom medvedu preti nestanak. U Fondu za zaštitu okoliša FBiH, kako je za „Dnevni avaz” rekao direktor Fuad Čibukčić, svesni su koliko je situacija alarman-tna te su odlučili učiniti sve što je potrebno da se mrki medved spasi i da se spreči njegov potpuni nestanak s ovih prostora. Emin Čerkez iz Fonda, jedan od nosilaca projekta zaštite mrkog medveda, kaže da je u Unsko-sanskom kantonu i na području opštine Pale-Prača uloženo oko 90.000 KM u infrastrukturu za hranjenje mrkog medveda. Smanjenje prirodnog staništa i ile-galan lov doveli su do skoro potpunog istrebljenja ove životinje.

TetrebTetreb se takođe nalazi na listama ugroženih vrsta mnogih zemalja. U studiji „Ugrožene vrste divljači u BiH“ iz 2007. godine, navodi se kako je mali tetreb nestao još šezdesetih godina prošlog veka. A prema novim istraživanjima, velikom tetrebu preti ista sudbina zbog neuvažavanja životnih potreba za hranom, zaklonom i mirom, što je naročito izraženo u poslednjih 15 godina. Glavni uzrok ugroženosti je ubijanje i uništava-nje staništa gde se gnezdi. Vrsta je zabeležena na području Nacionalnog parka Una, parka prirode Blidinje, kao i budućeg zaštićenog pod-ručja Konjuh.

Divokoza D i v o k o z a j e

tipična planinska

divljač. Životni

prostor nalazi u

surovim steno-

vitim predelima

p l a n i n s k i h

masiva i planin-

skim pašnjacima

uz gornju gra-

nicu šumske

vegetacije, ali i

u strmim kanjo-

nima planinskih

reka na nižim

n a d m o r s k i m

visinama. Divo-

koza zbog uočene proređenosti na svojim

nekadašnjim staništima u BiH se, službeno,

već od kraja 19. veka ubraja u retke i prore-

đene vrste divljači i od tog vremena uživa

zakonom propisanu zaštitu. Ali i uz to, nji-

hov areal se zbog nerazumnog ponašanja

čoveka ili, bolje rečeno, manjeg kruga nera-

zumnih ljudi, sve više smanjuje.

RisRis je na prostorima

Balkana već jednom

istrijebljen. Krajem

19. i početkom 20.

veka, zbog preteranog

lova i gubitka stani-

šta, ris je nestao iz

cele zapadne i srednje

Evrope, a održao se

jedino u planinskim

i retko naseljenim

područjima. Prema

entitetskim zakonima

o lovstvu ris je u BiH

trajno zaštićena vrsta,

a BiH je potpisnica svih

relevantnih međunarodnih konven-

cija, čime je ispunila sve formalne uslove za

zaštitu risa. Današnja populacija risa u BiH je

stabilna, ali ipak, u poslednjih 20 godina, nije

opažena značajnija ekspanzija u proširenju

životnog prostora. Ukupna veličina sadašnjih

staništa risa obuhvata oko 350.000 hektara, a

brojnost populacije se uvećala, te se procenjuje

da na prostoru BiH živi oko 60 risova.

KOSMO24

REPOR TAŽA

Foto

s: iS

tock

phot

os, F

aceb

ook:

Adr

iana

/Sre

doze

mna

med

vjed

ica,

Per H

aral

d O

lsen

HrvatskaPrema podacima Hrvatske agencije za okoliš i prirodu u važećem Pravilniku o strogo zaštićenim vrstama trenutno se nalazi 2.464 vrsta i pod­vrsta. Danas se smatra da je na području Hrvatske izu­mrlo pet životinjskih vrsta, iako su nedavno opažene. To su sredozemna med­

vedica, europska vidrica, tekunica, sljepaš i meheljev potkornjak. Tri životinjske vrste smatrale su se regio­nalno izumrlima, no one su ponovo unesene u Hrvatsku i potrebno je voditi brigu kako se ne bi opet našle na popisu regionalno izumrlih u toj zemlji. Te životinjske vrste su: koza, dabar i ris.

Sivi vukSisavac je iz reda

mesoždera (car-

nivora), odnosno

porodice pasa (cani-

dae). Početkom

1990-ih vukovi su

obitavali samo u

Gorskom kotaru i

Lici. Verovalo se da

ih u Dalmaciji nema.

Gradeći saobraćajnu

infrastrukturu i naselja smanjuje se i fragmentira prirodno sta-

nište vuka te mu se presecaju migracioni putevi, a zbog lovnog

pritiska na divljač i krivolova dolazi do nedostatka prirodnog

plena vuka. Direktno stradanje na drumovima, te zakonit i

nezakonit lov glavni su uzroci direktnog uticaja čoveka na

populaciju vuka, no ne treba umanjivati ni značaj trovanja, te

uzimanja jedinki iz prirode i držanja u zatočeništvu.

Sredozemna medvedicaReč je o jednoj od najređih i najugroženijih vrsta

na svetu, svedenoj na svega oko 350 jedinki.

Sigurno je najveći razlog za njeno nestajanje

krivolov zbog konkurencije ribarima i štete

koju čini njihovim mrežama. Uprkos zakon-

skoj zaštiti, na nekim ostrvima, kao na Visu,

među ribarima su donedavno postojali čak ile-

galni novčani fondovi za nagrade onima koji ubije medvedicu (Jolić 1998). Nestanak iz Jadrana samo je deo trenda u čitavom Sredo-zemlju: danas je ciela popula-cija vrste već u kritičnoj fazi, pa joj preti sudbina karip-ske medvedice (Monachus tro-picalis) koja je izumrla sredi-nom XX veka.

Evropski dabarUzrok nestanka dabra u Hrvatskoj u XIX veku bio je prekomerni lov. Dugo se verovalo da neki delovi tela dabra, a naročito žlezda kastoreum, imaju lekovita svojstva, krzno je imalo visoku cenu,a meso je predstavljalo bogatašku poslasticu. Sve je to dovelo da danas u Evropi imamo svega pet autohtonih popu-lacija sa veoma malim brojem jedinki. Nakon ponovnog naseljavanja u Hrvatskoj, zakonski je zaštićen lovostajem tokom čitave godine. Sadašnji razlozi ugroženosti su stradanje na saobraćajnim putevima i krivolov, a u bliskoj budućnosti to bi to mogla biti i kompeticija s unesenim kanadskim dabrom koji bi se mogao proširiti iz Austrije.

Tekunica Evropska tekunica

(Spermophilus

citellus) je glodar

iz familije veverica

(Sciuridae). Vrsta

je endemična za

područje centralne

i jugoistočne

Evrope. S obzirom

da broj populacija

konstantno opada

na celom arealu

vrste i da je njen

budući opstanak

doveden u opa-

snost, tekunica

je na IUCN Crvenoj

listi ugroženih vrsta uvršćena u kategoriju glo-

balno ranjiva vrsta (VU). U doba njene visoke

brojnosti masovno su je uništavali kao štetočinu,

ali to je, očito, nije moglo ugroziti. Promenom

načina privrede, a to je u prvom redu prestanak

stočarenja na otvorenom i razvoj intenzivne

poljoprivrede s mehanizacijom i pesticidima,

smanjuju se tipična staništa za vrstu.

Foto

s: iS

tock

phot

os, F

aceb

ook:

Adr

iana

/Sre

doze

mna

med

vjed

ica,

Per H

aral

d O

lsen

25KOSMO

SrbijaPrema izveštaju Zavoda za zaštitu prirode Srbije iz 2018. godine, na teritoriji ove države zaštićeno je 2.633 divljih vrsta od kojih je 1.783 strogo zastićeno. Skoro svi sisari, pticce, vodozemci i gmizavci su pod nekim reži­mom zaštite. Isto tako se pod zaštitom nalazi i veliki broj insekata (posebno dnevnih

leptirova), kao i biljaka pod zaštitom. Preko 50% strogo zaštićenih vrsta nalazi se na listama međunarodnih kon­vencija i direktiva EU. I u Srbiji, kao i u ostatku sveta, objavljuju se „Crne knjige faune i flore” u kojima se nalazi nekoliko hiljada vrsta koje su nepovratno uništene. Ugrožene, retke i zaštićene životinjske vrste su:

Crni DaždevnjakProstori iznad gornje šumske granice mesta su na kojima se nastanjuje crni daždevnjak. Nadmorska visina njegovog staništa može dostignuti i do 2.700 m. Kao i mnoge vrste, i crni daždevnjak takođe je ugrožen. Jedan od načina za smanjenje rizika koji dovode do njegove povećane ugro-ženosti i izumiranja jeste stavljanje pod zaštitu države. Kako je ova činje-nica prepoznata u naučnim okvirima, crni daždevnjak je zaštićen i upisan na listu „Strogo zašti-ćenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva”.

Orao krstašOrao krstaš, jedan je od simbola Srbije jer se nalazi na grbu ove države. U Srbiji je ostao još samo jedan par o kojem brinu volonteri iz Druš-tva za zaštitu i proučavanje ptice Srbije koji rade na projektu za zaštitu orlova krstaša. Kako bi spasili poslednje dve ptice ove vrste od izumira-nja, volonteri tokom sezone gnežđenja, od marta do jula, danonoćno čuvaju gnezda jer je krstaš veoma osetljiv na uznemiravanje i buku, pa čak i najmanje ljudske aktivnosti u širokom pojasu oko gnezda baš u tom periodu. Takve aktivnosti mogu da prekinu čitav proces gnežđenja.

Šareni tvor Razlog izumiranja ovog sitnog mesoždera je i u

ovom slučaju ljudski faktor, uništavanje prirod-

nog staništa, lov, opadanje populacije glodara

kojima se hrani, ali i putevi na kojima stradaju.

Ukoliko ne može da pronađe hranu napolju,

nije im strano da završe u nekom kokošinjcu

ili ostavi kuće, što takođe može biti pogubno.

Takođe, ova vrsta je ugrožena zato što ljudi

njihova staništa pretvaraju u njive i prskaju

ih brojnim otrovima. U Srbiji šareni tvor živi

na Kopaoniku, ali pre par godina uhvaćen je

i nadomak Beograda, u selu Boljevci. Nakon

hvatanja je pušten na planinu Pešter, gde živi

manja populacija ovih malih mesoždera. Ima ih

i na Kosovu.

Apolonov leptirOvaj prelepi leptir živi na visinama između

1.000 i 2.000 metara nadmorske visine, na

prialpskim i alpskim predelima Evrope, a naj-

više mu odgovaraju mesta koja su zaštićena

od vetra i koja su osunčana. Karakterističan

je po belim krilima sa četiri crvena kruga što

ga čini izuzetno lepim. Spada u ugrožene vrste

jer je leptir nastaje od gusenice samo na odre-

đenoj temperaturi. Zbog klimatskih promena,

na jesen često bude ili previše hladno ili previše

toplo, pa se dešava da letpir ni ne nastane. Zbog

toga, ova populacija polako nestaje.

Foto

: iSt

ockp

hoto

s, D

idie

r Des

coue

ns, s

poki

.lv

KOSMO26

ISKLJUČIVOST. Vegani su iz jelovnika sasvim protjerali namirnice životinjskog pori-jekla, a takođe ne nose odje-ću i obuću od krzna, kože i svile. Neki ih smatraju sek-tom, drugi modernim čudaci-ma, a oni samo vole životinje.

Foto

s: zV

g.

Životna filozofijai zdravlje

K od pojave alergija na neke namir-nice životinjskog porijekla, poput piletine, mlijeka ili jaja, nor-

malno je da one neće biti zastupljene u ishrani. Neka hrana se odbija zbog neodgovarajućeg ukusa i mirisa, a iz religioznih razloga, iz jelovnika su izbačene određene vrste mesa. Isto tako, neke nacionalne kuhinje su strane i neprihvatljive drugim naro-dima zbog neobičnih delikatesa koji su u njima zastupljeni. Međutim, isklju-

REPOR TAŽA

Piše: Vera Marjanović

čivost kod veganstva danas mnogi smatraju preteranim jer je ova vrsta ishrane ekstremniji oblik vegetarijan-stva. Svejedno da li se radi o ishrani, odjevnim predmetima, o želatinu u kapsulama lijekova, među i proizvo-dima nastalim eksperimentima na životinjama, vegani apsolutno odbi-jaju upotrebu bilo čega što ima veze sa životinjama, odnosno sa njihovom zlo-upotrebom od strane čovjeka. Tvrdeći da je to najzdravije i etički ispravno,

čak i kad im je zdravlje ugroženo zbog nedostatka određenih jedinjenja, neki vegani ih odbijaju ako su životinjskog porijekla. Sa druge strane, stručnjaci tvrde da se u lancu proizvodnje biljne hrane ne može izbjeći da makar jedna karika ima veze sa životinjama, poput upotrebe stajskog đubriva na njivama.Broj vegana u posljednje vrijeme baš raste, a svoja uvjerenja oni iskazuju na različite načine. Dok jedni nemaju potrebu da se eksponiraju u javnosti,

Duboko u sebi sam znala da je uzrok problema kod mog djeteta mlijeko, pa sam odlučila da se odreknem sira i

27KOSMO

jogurta koje sam baš rado jela i njegova alergija se povukla. U to vrijeme sam intezivno čitala o mlijeku i naišla sam na podatke o životinjama u industriji. Mnogo se toga nehumanoga čini sa kravama, da bismo mi dobili mlijeko za ishranu. Shvatila sam da ne želim da budem u tom strašnom industrijskom lancu, ne želim da učestvujem u zloči-

ETIKAVegani odbijaju apso-lutno sve što je živo-tinjskog porijekla.

bilo. Povremeno bi se promjene na koži povukle, pa su se opet intezivno vraćale, što je donosilo cijeli niz pro-blema. Recimo, dok je bio sasvim mali, od češanja sam ga štitila rukavicama, ali kasnije ih je on skidao i povrjeđivao djelove kože koji su ga svrbjeli.

Kako ste došli do rješenja?

Jelena: „Ne želim da budem u strašnom industrijskom lancu, niti da učestvujem u zločinima koji se sprovode nad životinjama.”

dicom iz Beča, koja je iz vegetarijanstva prešla u veganstvo prije pet godina zbog zdravstvenih problema djeteta.

Jelena Cvetković Šarkanović (41), grafička dizajnerkaKOSMO: Zašto ste postali veganka?Jelena Cvetković Šarkanović: Ja sam 20 godina bila vegetarijanka, uključu-jući i vrijeme kad sam dobila dijete. Sina sam dojila i sve je bilo u redu do časa kad je napunio četiri mjeseca. Dobio je alergiju po licu i nogicama, što je nas roditelje jako zabrinulo. Doktori nam

drugi svoja ubjeđenja pakuju u političke oblande, nerijetko pokazujući agresiju prema neistomišljenicima. Sve glasniji su i vegani koji zastupaju stav da njihov pokret treba da se svrsta među zvanične religijske zajednice. A kako se postaje vegan, koji je to momenat koji čovjeka natjera da sasvim promijeni navike i odnos prema sopstve-nom životu i životinjskom svijetu? KOSMO je o tome razgovarao sa Jelenom, Igorom i Borom, mladom poro-

nisu bili od pomoći jer su alergijski testovi u prvoj godini života nerelevan-tni, pa se i ne rade. Odgovornost je bila na meni da ishranom istražujem na šta dijete nepovoljno reaguje. To je značilo da iz upotrebe izbacujem sve namirnice koje obično izazivaju alergijske reakcije i da ih polako uvodim nazad, posma-trajući na šta beba reaguje. Međutim, koliko god da sam bila posvećena sop-stvenoj ishrani, a samim tim i djetetovoj jer sam ga dojila, velikih rezultata nije

Roditelji su Boru predali svoje ubjeđenje, a on ga prihvata. Šta će biti kad odraste, Jelena i Igor ne mogu znati, niti će moći da utiču na njegove odluke.

KOSMO28

nima koji se sprovode nad životinjama. Te spoznaje su učinile da postanem vegan srcem, mada sam prvi korak uči-nila zbog zdravlja svog djeteta.

Kako se sada hrani Vaš sedmogodiš-nji sin?Bor je takođe vegan. Možda će on jed-nom jesti i hranu životinjskog porijekla, ali dok je sa nama u kući, sa njom se neće susretati. Mi smo mu predali naše ubjeđenje, on ga prihvata jer to je poput religije, a šta će biti kad odraste, mi ne možemo znati, niti ćemo moći da uti-čemo na njegove odluke.

Kako ste djetetu objasnili da neku vrstu hrane ne treba da jede kad se nađe među vršnjacima?To je bilo jednostavno dok je bio sasvim mali jer je prihvatao kad mu kažem da mi to ne jedemo. Međutim, kasnije su mi dječji rođendani postali teški, s obzi-rom da mali broj ljudi pripremi neko posluženje za Bora. Zato, gdje god da idemo, mi nosimo sve za njega, uklju-

čujući i komad torte koji će dobiti na tuđem slavlju. Imali smo i period kad je on, i pored toga što je imao svoju tortu, znao reći – ali ja bih onu drugu. Bio je tada baš malen i nisam mogla da mu objasnim opasnosti od alergije, pa smo na rođendane odlazili tek nakon posluživanja torte. Na njegovim rođen-danima poslužujemo vegansku hranu i sva djeca to jedu bez problema.

Kako nadomješćujete sastojke hrane životinjskog porijekla?

Sve što nam je potrebno, nalazi se u povrću, ali ga treba pravilno koristiti. Puno jedemo sočivo i pasulj u kojima je obilje proteina, kalcijum je u zelenom povrću (kelj, spanać, avokado). Kori-stimo sve svježe, dosta toga kuvamo na pari. Nismo pristalice brze i konzervirane hrane, pa vrlo malo koristimo veganske produkte koji se mogu naći u prodavni-cama. Recepte za pripremanje jela nekad nalazim na internetu, ali ih i sama krei-ram. Upravo privodim kraju pripremu knjige o veganskim jelima baziranim na kuhinji sa Balkana. Mi ne uzimamo suplemente, a zdravi smo. Kontrolišemo krvnu sliku i sve je u najboljem redu.

Kakav odnos imate prema kućnim ljubimcima?Bor bi volio imati kućnog ljubimca, ali držati životinju van prirodnog okru-

ženja nije humano i ne vidim u tome smisao. Ukoliko životinja treba pomoć, treba joj je pružiti, pa ako se desi da naiđe na kucu ili macu kojima će moći da pruži dom, ne bih imala ništa protiv. Inače, zoološki vrt ne posjećujemo i to je naš vid protesta protiv takvog držanja životinja.

Kako okolina reaguje na vegane?Nažalost, u školi se susrećemo sa neprav-dom. Djeca koja pripadaju određenim religijama, u cjelodnevnom boravku dobijaju hranu koju im propisuje vjera. Međutim, veganska ishrana nije u ponudi, pa Bor svakog dana u školu nosi hranu za sebe, ali od nas se traži da plaćamo obroke koje on tamo ne dobija. Žalili smo se, a odgovor je da ćemo biti izuzeti od plaćanja samo u slučaju da imamo lje-karsku potvrdu da za vegansku ishranu našeg sina postoje medicinske indikacije. Potvrdu bismo možda i mogli dobiti, ali ne želimo da tako ostvarimo svoja prava. Iz ovog i drugih sličnih razloga, postoji ideja da se veganstvo zvanično počne tretirati kao religija jer bi se izbjeglo suo-čavanje sa diskriminacijom.

Igor Šarkanović (40), informatičarKOSMO: Kad ste se odrekli mesa?Igor Šarkanović: Priznajem da sam nekad rado jeo meso, ali kad sam 2004. godine obolio od raka, počeo sam se ras-pitivati o iskustvima drugih ljudi u borbi protiv bolesti. Saznao sam da je jedna žena, sada naša dobra prijateljica, uspjela da pobijedi karcinom jer nije konzumi-rala meso i mesne prerađevine. Ja sam u jednom času, dok sam bio u bolnici, počeo osjećati odbojnost prema mesu, nije mi prijalo, pa sam zamolio mamu da mi ga više ne donosi. Prošao sam sve terapije klasičnog liječenja raka, od

REPOR TAŽA

Igor: „Mnogi ljudi, nažalost, ne žele da znaju ništa što je izvan sadržaja njihovog tanjira.”

NEPRAVDAU školi veganska ishrana nije u ponudi.

Bor (7): „Meso su mrtve životinje, a ja životinje jako volim. Volim da ih crtam, ali ne razumijem zašto neki ljudi kažu da vole životinje, a jedu ih.”

Igor: „Mnogi ljudi, nažalost, ne žele da znaju ništa što je izvan sadržaja njihovog tanjira.”

29KOSMO

operacije do hemoterapije, a život sam nastavio kao vegetarijanac i zdrav čovjek. Shvatio sam da mi je hrana ukusnija bez mesa, da drugi ukusi dolaze do izražaja, a isto tako, postao sam otvoreniji prema informacijama. Mnogi ljudi, nažalost, ne žele da saznaju ništa što je izvan sadržaja njihovog tanjira. Međutim, kad čovjek svojoj empatiji dozvoli da se razvija, može pomisliti samo – baš mi je drago što ne jedem meso!

Od vegetarijanca do vegana put je kratak...Šokirala me je informacija da se 70% antibiotika u svijetu utroši na životinje. Dio pojedu ljudi u mesu, dio ide u vodu, čime se zagađuje okolina, a žrtve smo svi mi, zajedno sa prirodom. Nakon što sam pogledao jedan film o industriji hrane i o životinjama u lancu ishrane, odlučio sam da ne učestvujem u tome kao konzument, a istraživanjem sam došao do spoznaje da nam nije potrebno da jedemo životinje. Zbog svega toga sam donio odluku da i ja, pored supruge i sina, postanem vegan.

Kako je sa okolinom?Jelenina mama je takođe veganka, a moji u BiH svi jedu meso. Međutim, kad im odemo u posjetu, prilagode se nama i mesa nema u jelovniku. Mi nemamo želju da prevaspitavamo ljude, ali bih volio da dobro razmisle o tome šta jedu. Nažalost, ima onih koji nas ne poznaju, ali kad čuju da smo vegani, daju sebi za pravo da nas

komentarišu, pa čak i napadaju zbog našeg izbora. Iritiraju me ljudi koji pitaju kako mi imamo pravo da odlučujemo o ishrani našeg djeteta. A nama ne pada na pamet da druge roditelje pitamo odakle im pravo da djecu hrane mesom. U mojoj kući se ne jede meso i neće se jesti, pa isto vrijedi i za mog sina. Naravno, ukoliko bi on odlučio da to promijeni kad odra-ste, znam da ne bih mogao da utičem na njega, ali bi me to povrijedilo.

Bor Cvetković Šarkanović (7)„Volim puno stvari da jedem, a najviše mi se dopada ono što sprema moja baka. Jednom mi je u vrtiću drugar ponudio komadić čokolade, a ja nisam znao da je to sa mlijekom, pa sam je probao. Inače, ako znam da u nečemu ima mli-jeka, kažem da to ne mogu jesti. Kad me

pitaju zašto, odgovorim da sam alergi-čan na mlijeko. Kad bi mi neko punudio sendvič sa šunkom ili šniclu, rekao bih da ne volim meso. Meso su mrtve životinje, a ja životinje vrlo volim. Moji drugari u školi znaju da sam ja vegan i za njih to nije problem. Volim da crtam životinje i to se svakom dopada. Ali, ja

nikako ne razumijem zašto neki ljudi kažu da vole životinje, a jedu ih”.

Dr. Marija Stojanović, nutricionistaKOSMO: Da li je veganstvo korisno i za koga?Dr. Marija Stojanović: Nove studije nisu pokazale prednosti veganstva nad vege-tarijanstvom. Za vegetarijanstvo, a tako i veganski oblik ishrane, pokazano je da mogu imati pozitivan utjecaj na zdravlje odraslih, zdravih osoba jer se sveukupno unosi manje životinjskih masnoća, a time se smanjuje opasnost od kardiovaskularnih oboljenja. Kod oba oblika prehrane moguće je pozitivno djelovanje na očuvanje zdravlja samo pod uvjetom da se sprovodi planski i da se nadomještavaju svi sastojci koji mogu biti problematični kod tog oblika ishrane.

Velika opasnost može postojati kada se osobe dovoljno ne informiraju o svim sastojcima koji su neophodni za očuvanju zdravlja, pa se meso izbaci, a uvede nepro-porcionalno visok sadržaj ugljikohidrata, što dugoročno dovodi do oboljenja kao što su masna jetra i dijabetes. Znači , taj oblik prehrane može biti koristan za zdrave odra-

„Nama ne pada na pamet da druge roditelje pitamo odakle im pravo da djecu hrane mesom.”

KOSMO30

Dr. Ksenija Komadina: „Većina roditelja-vegana svjesna je pra-va djece na raznolikost, ali i na vlastiti izbor.”

REPOR TAŽA

sle osobe ako iz biljnih izvora nadomjeste unos proteina i esencijalnih aminokiselina, dovoljno kalcijuma za očuvanje kostiju i sprečavanje osteoporoze, željezo, cink, vitamin B12, omega-3 masne kiseline. Prije prelaska na taj oblik prehrane, svakako bi bilo korisno posavjetovati se sa nutricioni-stom koji bi na osnovu aktuelne krvne slike i analize tijela bioimpedanz analizom (BIA) dao preporuke na koje sastojke se više treba obratiti pažnja i iz kojih izvora ih je moguće dobiti.

Za koga je veganstvo naročito štetno?Austrijsko, kao i njemačko udruženje za

prehranu ne preporučuje veganski oblik prehrane za djecu u rastu i razvoju, kao ni trudnicama i dojiljama. Alternativni oblik bi za taj period bio vegetarijanstvo, gdje su uključeni mlijeko i mliječni proizvodi, te jaja, a po mogućnosti i riba.

Koje sastojke i u kojem obliku treba oba-vezno uzimati?Kod prelaska na veganstvo, obavezno treba kontrolirati status vitamin B12. Iskustva pokazuju da se nakon nekog vremena javlja manjak i da ga je potrebno suple-mentirati. Nadalje je važno voditi računa o unosu dovoljne količine proteina i esen-cijalnih aminokiselina. Proteini iz biljnih izvora (grah, leća, grašak, soja i produkti

iz punog zrna žitarica) nemaju tako visok stupanj iskoristivosti kao životinjski, te ih je potrebno međusobno kombinirati da bi organizam opskrbili svim esencijalnim aminokiselinama koje su neophodne za rast i regeneraciju stanica. Kod starijih osoba dolazi do gubitka mišićne mase, te se u tom slučaju mora osobito povesti računa o unosu dovoljno proteina. Osobito je važno kombi-nirati žitarice sa unosom vitamin C jer tako se pospješuje apsorbcija željeza. Nadalje je kalcijum važan u prevenciji osteoporoze i održavanju zdravlja kostiju, a može se nado-knaditi unosom dovoljne količine zelenog povrća, badema, sesama, tahina, soje, uz unos mineralne vode bogate kalcijumom.Znači, ako neko naginje anemiji i manjku željeza ili ima naznake osteoporoze, nije preporučljiv prelazak na veganstvo, a ako se odluči na taj korak, mora biti pod nadzorom ljekara ili nutricioniste. Isto tako, mora se povesti računa o dovoljnom unosu omega-3 kiselina, koje su zastupljene u ulju repice, lanenom ulju i avokadu.Napominjem još jednom da bi veganski oblik ishrane zaista imao prednosti za zdravlje, neophodno je savjetovati se sa stručnjakom nutricionistom jer u suprot-nom, kod nepravilnog sprovođenja, mogu se javiti poremećaji izazvani manjkom odre-đenih sastojaka.

Dr. Ksenija Komadina, pedijatarRazlozi za odabir veganskog načina pre-hrane su različiti, a najčešće nalaze uporište u etici i plemenitom odnosu prema drugom živom biću, ali i nepovjerenju u kvalitetu

na tržištu dostupnih namirnica životinj-skog podrijetla. Ne dovodeći u pitanje pravo na vlastiti izbor u kreiranju pre-hrane, važno je ukazati na zahtjevnosti i opasnosti ove za ljudsku vrstu ne sasvim prirodne ishrane, koja često iz neznanja, umjesto željene blagodati, može postati izvor bolesti i nezadovoljstva. Naime, kod nedovoljno informiranih poklonika ove prehrane, česti su nedostaci vitamina B12 i B2, selena, D vitamina, cinka, kalcija, nekih proteina, a veliki problem je i neadekvatan omjer omega-3 i omega-6 masnih kiselina, na štetu omega-3 masnih kiselina, kojima obiluju riblji proizvodi. Omega-6 masnim kiselinama obiluju žitarice kojima vegani često pribjegavaju, a njihova dominacija nad

omega-3 masnim kiselinama vodi u naru-šavanje pH sustava, te pogoduje debljanju i potiče degenerativne procese, a i na ras-položenje ima negativan utjecaj. Manjak B12 vitamina i željeza čest je nalaz kod osoba oboljelih od depresije, a manjak D3 vitamina i cinka odmažu adekvatnom imu-nom odgovoru. Postavlja se pitanje imaju li roditelji pravo nametati djeci takvu, bez suplemenata potencijalno pogubnu pre-hranu, u vrijeme njihovog intenzivnog rasta i razvoja. Nadalje, izlaganje dojenčadi i male djece što raznolikoj prehrani, te što većem broju prehrambenih antigena, osnovni je postulat prevencije alergija, koje uzimaju sve više maha. Većina roditelja-vegana svjesna je prava djece na raznolikost, te stoga djecu izlažu tradicionalnoj ishrani. Neki to ne čine, te tako ugrožavaju zdravlje djece, a tek rijetki dosljedno provode vegansku prehranu uz primjeren i uskla-đen unos neophodnih suplemenata. Odgovor u traženju ravnoteže leži možda u visokoj kvaliteti života životinja namijenjenih prehrani ljudi, unos namirnica životinjskog podri-jetla u nužnim količinama, sa zahvalnošću i poštova-njem prema prirodi.

Nutricionista: „Veganski oblik prehrane ne prepo-ručuje se za djecu, kao ni trudnicama i dojiljama.”

Vegani u svetu sportaSljedećih pet primjera vrhunskih sportista poka-zli su da za profesionalno bavljenje sportom namirnice životinjskog porijekla nisu neophodne.

Lewis Hamilton, vozač formule 1 Svetski šampion u formuli 1 već godi-nama zagovara vegansku ishranu jer poboljšava atletsku performansu.

Carl Lewis, najbolji atletičar XX vekaCarl nije uvek bio vegan, ali otkad je prešao na ovaj način ishrane, zabilje-žio je nevjerovatne uspjehe.

Venus Williams, teniserkaPoznata teniserka je dugo bila na sirovoj veganskoj ishrani, ali je u svoj jelovnik nedavno vratila i krompir.

Scott Jurek, ultramaratonacČovek koji je za 46 dana pretrčao preko 3.000 km, svoj sportski uspjeh tumači izbalansiranom, veganskom ishranom.

Patrik Baboumian, veganski strongmanVeganskom ishranom, koju sprovodi od 2011, Patrik razbija sve predrasude da su za mišiće potrebni životinjski proteini.

PROČITAJTE JOŠ...

WO SEESEE DENHIMMEL TRIFFT.

HW

B c

a. 2

0,12

kW

h/m

².a, f

GEE

ca.

0,7

39

Kontakt: CLEMENS NITSCH+43 (0)1 878 28 1216clemens.nitsch@buwog.com

Jede Wohnung mit Loggia, Terrasse oder Eigengarten, großzügiger Wohnküche, sowie hochwertiger Ausstattung. All das mit bestem Blick auf den See und nur 20 Minuten in die City.

Freifinanzierte

Mietwohnungen

mit Seeblick.

PROVISIONSFREI!

seestadt.buwog.com

Foto

: iS

tock

phot

o

NašihNašihPiše: Dušica Pavlović

u Austrijiu AustrijiKOSMO TOP 50. U drugom serijalu „Na-ših 50” predstavljamo vam ljude koji su svojim radom i talentom ostvarili uspjeh u austrijskom društvu.

50KOSMO32

COVER

Foto

: iS

tock

phot

o

Alisa Kapić, Vice President Sales North Europe & Country Director Austria u IWG Alisa i njen tim pomažu tvrtkama da privuku najbolje talente i fokus stave na svoju osnovnu djelatnost.

Olivera Böhm, član uprave u osiguranju UniqaKao menadžerica za Srbiju, Olivera je stekla dragocjeno iskustvo koje je još više obogatilo upravu ove osiguravajuće kuće.

Šeyla Hodžić, menadžerica za digitalni marketing u firmi MitsubishiSa svoje 24 godine, ova dama pravi je pri-mjer uspjeha i velika inspiracija mladima.

Danjin Saletović, šef komerci-alnog odjela „Channel Manage-ment” u Magenta TelekomDanjin je odgovoran i za uvođenje tarifa za Balkan prije par godina.

Adis Bilalić, šef PR odjela u firmi HUAWEINakon Sony PlayStationa, Adis već tri godine uspješno vodi odjel za PR i komunikacije u firmi HUAWEI.

O vaj popis nije samo dokaz da su naši ljudi postali nezaobilazni u Austriji. Ovo je, u suštini, samo

djelić naših uspješnih ljudi i da smo obja-vili sva imena, vjerojatno bi za ovaj broj trebalo 300 stranica. Zato smo se odlu-čili da u drugom krugu predstavimo sljedećih 50 ljudi iz naše zajednice koji su napravili karijere i ostvarili zapažene rezultate na području politike, umjet-nosti, medija, poduzetništva, sporta…„KOSMO-ovih 50” novi je popis koji ćemo s vremena na vrijeme donositi ponovo, u serijalima, a koji će prikazati tko je od naših ljudi u Austriji u svojem segmentu probio led, došao do zavidne pozicije ili svojim radom stekao status koji njemu ili njoj doliči. Ujedno je ovo i podstrek svim drugima koji vrijedno rade i samouvjereno koračaju kroz svoju kari-jeru. Jer, tko zna, možda će se na idućem popisu naći i vaše ime. Za nas je u svakom slučaju jasno da je ovo tek početak popisa, a ne njegov kraj. Mogli smo ga i nazvati „popisom ponosa” jer su upravo ovi ljudi najzaslužniji za dobar imidž naše zajednice u austrijskome društvu. No, da ne bude prevelike patetike – nek bude „KOSMO TOP 50!”50Fo

tos:

zVg.

, Mar

io Il

ić, K

OSM

O, m

edia

net,

Den

ise A

uer

33KOSMO

Austrian

dream

Austrian

dream

Austrian

dream

Austrian

dream

Austrian

dream

Muhamed Beganović, novinarOvaj talenat svrstan je u 30 najuspješnijih novinara do 30 godina i osvojio je prestiž-nu austrijsku nagradu za novinarstvo.

Siniša Puktalović, zamjenik glavnog urednika na W24Ovaj Osječanin radi kao zamjenik glav-nog urednika za bečku televiziju W24 i u toj poziciji forsira migrantske teme.

mediji

mediji

Olivera Stajić, novinarka u „Der Standard”Već deset godina radi u ovim novinama, gdje u redovnoj nedeljnoj kolumni piše o integraciji, politici i medijima.

mediji

Dinko Fejzuli glavni urednik Medianet —poslovnih novina u AustrijiKada je riječ o raznolikom medijskom kra-joliku, Dinko je jedno od najvećih imena.

Goran Drinić, šef odjela za prodaju u „Heute”Ovaj guru za prodaju bio je na vodećim pozicijama u nekoliko medija čime je stekao ugled u svijetu kulture i politike.

mediji

mediji

Foto

s: zV

g., K

OSM

O, D

WN

. Mem

ić, I

gor R

ipak

Dr. med. Uni Lejla Kogler, glavna liječnica u bolnici Barmherzigen Brüder Specijalista za uho, grlo i nos jedno je od najpoznatijih imena u ovoj oblasti.

Dr. Vesna Budić-Spasić, liječnica opće medicine Svojim širokim obrazovanjem i holistič-kim pristupom čovjeku i njegovom zdrav-lju Vesna uspješno liječi tisuće pacijenata.

Dr. med. Univ. Miloš Petrović, glavni liječnik u KH HietzingNakon završene medicine, Miloš je speci-jalizirao opću medicinu i pneumologiju i ostvario mnoge uspjehe u ovoj oblasti.

Damir Saračević, B.A., BSc.Upravitelj Instituta za interkulturalnu pedagogiju Osim što vodi Institut, Damir je i pred-sjednik Centra za savremene inicijative.

Doz. Mag. Dr. Mihailo Popović, Austrijska Akademija ZnanostiPovjesničar u austrijskoj Akademiji zna-nosti prošle godine izradio je jedinstveni geo-portal povjesti bečkih Srba.

Dr. Slaven Šteković, znanstvenik i poduzetnikJedan od 30 najuspješnijih znanstvenika do 30 godina izučava proces staničnog sta-renja i produžavanja zdrave životne dobi.

Univ.-Prof. Dr. Vladimir Biti, profesor slavenske filologije Od Srbije, preko Hrvatske do Austrije, svi filolozi vjerojatno znaju ime profesora Bi-tija i njegov ogroman doprinos znanosti.

Dr. Imran Mehić, izumitelj pića „Sultan”Kada se spoje molekularna biologija i poduzetništvo, mogu se očekivati samo najbolji izumi poput linije pića „Sultan”.

ZNANOST

Medicina

Medicina

Medicina

ZNANOST

ZNANOST

ZNANOST

ZNANOST

Dr. Vid Velikić, AKH, odjel za psihijatriju i psihoterapijuRadi i u oblasti forenzike, drži vježbe na medicinskom fakultetu i autor je publika-cija u prestižnim medicinskim žurnalima.

DI Dr. Marija Stojanović, nutricionisticaMarija već 15 godina proučava odnos iz-među ishrane i nastanka različitih bolesti i utjecaj pojedinih namirnica na zdravlje.

COVER

KOSMO34

Medicina

Medicina

Amir Bekić, CEO Adriatic Group ViennaAmir je definitivno zaslužan za to što se mnogobrojni proizvodi sa Balkana nalaze na policama austrijskih dućana.

Goran Lužija, osnivač RFX sistemaSvojim RFX sistemom Goran je otvorio novo poglavlje u povjesti automobila i stvorio jedinstvenu zaštitu za auto-lak.

PODUZETNICI

PODUZETNICI

Foto

s: zV

g., K

OSM

O, D

WN

. Mem

ić, I

gor R

ipak

Josip Papkovićvlasnik Carbox GmbHNajpoznatiji „doktor za automobile” među BKS-zajednicom uspješno vodi svoju automehaničarsku radionicu.

Aida Slijepčević, odvjetnicaAida već godinama vodi uspješnu karijeru u oblasti građanskoga prava i zastupa veliki broj ljudi iz naše zajednice.

Davorka Situm-Čeović, odvjetnicaDavorka je bez dvojbe jedna od najpozna-tijih odvjetnica među BKS-zajednicom, specijalizirana za građansko pravo.

Aleksandar Ristovski, osnivač „Austria Beach Soccer” U svijetu nogometa Aleksandar je prava institucija. Pored „Austria Beach Soccer” vlasnik je futsal ekipe „Stella Rossa Wien”.

Denis Ilić, MMA i Jiu-Jitsu boracJedan od prva tri borca u disciplini Jiu-Jitsu u Austriji ostvaruje ogromne pobjede iz godine u godinu.

Srna Marković, odbojkašicaSa 22 godine Srna je bila prva reprezen-tativka iz Austrijskog odbojkaškog saveza koja je uspjela ući u prvu italijansku ligu.

Zoran Barišić, sportski direktor FK RapidaLegenda nogometnog kluba „Rapid” i bivši nogometaš jedan je od vodećih imena ovoga kluba.

Jovana Misaljević, vlasnica Chocolate Museum ViennaJovana je zaslužna što je Beč dobio svoj čo-koladni raj, a kao pijanistica predstavljala je Srbiju i Austriju na mnogim natjecanjima.

Dijana Sudar,vlasnica vrtića „Leo”„Leo” je već dvije i pol godine jedno od omiljenih mjesta za djecu u uzrastu od jedan do šest godina u drugom becirku.

sport

sport

sport

sport

Foto

s: zV

g., K

OSM

O, F

aceb

ook/

Den

is Ili

c, D

iva S

huko

or, F

aceb

ook/

Srna

Mar

kovi

c, w

ww.

situm

-ceo

vic.c

om, G

eorg

Sch

nelln

berg

er

KOSMO 35

Samir Heralić, vlasnik farbare „Vivacolor” U 5. bečkom becirku, ne samo da možete naći raznoliku paletu boja, već dobijate stručno savjetovanje kao nigdje drugdje!

PODUZETNICI

PODUZETNICI

Tea Muratović, suosnivač „Seasonax Capital”Uspješna ekonomistica iz Zagreba prošle godine je osnovala firmu koja se bavi tržišnim ciklusima dionica.

Selma Prodanović, Startup-Grande-DamePoznata po svojim inspirativnim govori-ma i značaju u startup sceni. Osnivačica globalne platforme 1MillionStartups.

PODUZETNICI

PODUZETNICI

PODUZETNICI

PODUZETNICI

PODUZETNICI

PODUZETNICI

COVER

KOSMO36

Foto

s: zV

g., S

teph

an K

otas

, das

ryno

Jugo Ürdens, reperaustrijski reper i producent podrijetlom iz Makedonije nezaustavljivo osvaja njemač-ku rep scenu svojim hitovima.

Kid Pex, reper, novinar i aktivistaSvestrani novinar i umjetnik kroz pjesmu i aktivizam govori o gorućim društvenim temama i razbija sve predrasude.

Stefan Koković, umjetnik i fotografVišestruko nagrađivani umjetnik iz Be-ograda osvaja bečku, umjetničku scenu svojim jedinstvenim fotografijama.

Lejla Tinić Zajmović, predsjedni-ca Udruženja Business Women of Bosnia and Herzegovina Kontinuirano radi na povezivanju i jača-nju pozicije bh. žena u sferi gospodarstva.

Peđa Ljubojević, Vlasnik kompanije „Adria Film”Čovjek koji je bez dvojbe obogatio bečki, filmski program svake godine nam omo-gućava gledanje najboljih filmova iz Srbije.

Slavko Dragičevićvlasnik „Spezialitäten Posavac”Ne samo da oduševljava sve Bečane spekta-kularnim koncertima, već je njegov dućan pravi raj sa domaćim specijalitetima.

Asim Aliloski, life coach, autor i govornikKada je riječ o ličnom razvoju i napretku, Asim je definitivno jedan od najpriznati-jih i najtraženijih profesionalaca.

UMJETNOST

UMJETNOST

UMJETNOST

Nina Kusturica, rediteljica i producentkinjaOva svestrana mlada dama u svijetu sedme umjetnosti odlikovana je prestiž-nim međunarodnim nagradama.

Silwija Galić i Kristina Ćavar,organizatorke koncerataOvaj fantastičan ženski duo dovodi najveća glazbena imena Balkana u Beč i puni koncertne dvorane.

Mag. phil. Borko Ivanković,germanista i prevoditeljOsnivač nekadašnjeg mjesečnika „YU No-vine”, Borko već preko 20 godina daje svoj ogroman doprinos integraciji migranata.

COMMUNITY

COMMUNITY

COMMUNITY

COMMUNITY

COMMUNITY

Violeta Radić, glumica i kazališna redateljicaIgrala je u preko 170 predstava, a režirala 39. Osnovala je prvu akademiju glume u Beču „Stanislavski” na BKS jeziku.

Marina Vuković, prvakinja u karateuMlada Austrijanka, balkanskog podrijetla zabilježila je nevjerojatne razultate u svije-tu karatea, postavši prvakinja svijeta.

sport

UMJETNOST

UMJETNOST

Opinion

makers

Foto

s: zV

g., S

teph

an K

otas

, das

ryno

Dalibor Ostojić, motivacioni govornikJedan od osnivača „Psyonfield” platfor-me koja podržava sportiste i trenere na putu njihovog osobnog uspjeha.

Martina Ðokić, NLP trener i biznis mentorJedna od četiri licencirana internacionalna NLP trenera u Austriji i suosnivač mjesta za razvoj – „Global Thinkers Hub”.

Opinion

makers

Muamer Bećirović,autor i novinarJedan od najaktivnijih studenata poli-tologije i povjesti kroz novinarski rad se intenzivno bavi društvenim temama.

Opinion

makers

Andrej Lucić,vlasnik BD grupeSvoj dugogodišnji angažman u oblasti integracije nedavno je upotpunio uteme-ljenjem udruge „Hrvatski dom Beč”.

Opinion

makers

Opinion

makers

Foto

s: zV

g., K

roat

ische

s Dom

izil

KOSMO38

ZDRAVLJE

Foto

s: iS

tock

phot

os

OZBILJNE BOLESTI. Pored zavisnosti od sup-stanci, kao što su nikotin, alkohol i droge, suočavamo se i sa i drugim oblicima zavi-snosti kod kojih se razvija nekontrolisana potreba za određenim načinom ponašanja.

V rste zavisnosti kod kojih ne postoji supstanca za konzumiranje su: igre

na sreću, kompjuterske igrice, profesionalna zavisnost, sek-sualna zavisnost, kleptomanija (lopovi), nekontrolisano i bespotrebno kupovanje (kupo-holičari), piromanija (palikuće) i anoreksija (bolesna potreba za mršavljenjem). O navedenim bolestima KOSMO je raz-

Piše: Vera Marjanović

Zavisnosti nezavisneod supstanci

se više ne mogu izvršavati. Na početku se javlja osećaj da niko drugi ne može ura-diti posao na zadovoljavajući način, gubi se sposobnost dele-giranja zadataka, kao i podele posla sa saradnicima. Počinje tako što oboleli dobije osećaj krivice ako uzima slobodno vreme i nezaposlen je. I nakon radnog vremena, on deo posla nosi sa sobom kući u želji da ne prekida sa radom. Čovek se iscrpljuje i polako postaje depresivan, uz glavobolje, hro-nični umor, nesanicu, a kasnije i visok pritisak, pa je potrebno kompleksno lečenje. Preterano kupovanje razli-čitih, najčešće nepotrebnih stvari vezano je i za razvoj elek-tronskih načina komunikacije. Ne ustajući iz stolice, komotno se naručuju različiti proizvodi preko telefona ili interneta. Opasnost od upadanja u dugove se ne prepoznaje na vreme jer zavisnik nikada nije u dilemi da li da nešto kupi ili ne, već to čini bez razmišljanja.Igre na sreću spadaju među najopasnije bolesti zavisnosti. Igrači nemaju nikavih obzira prema socijalnim, porodičnim, materijalnim ili profesional-nim vrednostima, a vreme gubi svoju dimenziju. Osnovni životni cilj postaje obezbeđi-vanje novca da bi se igralo, na šta se troši najviše vremena, a pri tome se ne preza čak ni od krinimalnih radnji. Najčešće se gubi posao, dugovi se gomilaju, pa čovek postaje finansijski ruiniran. Igre na sreću su naj-ispitaniji oblik zavisnosti do sada. Propadanje ličnosti je jako izraženo, psihičko stanje se pogoršava, čak do samou-

govarao sa dr. Vesnom Budić Spasić:„Kod ovih bolesti nema organ-ske zavisnosti i direktnog obolevanja organa. Psihička zavisnost može biti izuzetno jaka, a posledica je poreme-ćene tzv. impulsne kontrole. Zavisnici nisu svesni svojih postupaka i ne doživljavaju ih kao bolest, već kao sasvim ispravno ponašanje koje dovodi

do osećaja zadovoljstva. Kod obolelih se javlja neprestana potreba za ponavljanjem radnje koja im podiže adrenalin i čini ih srećnima.Osnovni kriterijumi su:• Ponavljanje radnje, uprkos

posledicama.• Nisu posledica nekih drugih

poremećaja.• Dovode do štete počiniocu,

kao i drugima.”

Dr. Budić Spasić je opisala osnovne simptome navedenih vrsta zavisnosti:Profesionalna zavisnost je u moderno doba dosta razvijena i direkrno vodi u burn-out, tj. u takozvano izgaranje ili sagorevanje ličnosti zbog pre-opterećenosti zadacima koji

nom sitnica po radnjama. Ako im pođe za rukom da neprime-ćeno odnesu bilo kakvu stvar, koja im uglavno nije potrebna, imaju osećaj fantastičnog uspeha. Čak i kad budu uhva-ćeni, oni nemaju osećaj stida i ne mogu da donesu odluku da to više ne rade.

Piromani ili palikuće uživaju u izazivanju požara, što može biti jako opasno za ostale ljude koji se nađu u blizini. Vrlo često pate i od drugih opa-snih ideja, pa im je potrebno bolničko lečenje.Anoreksija uglavnom pogađa mlade devojke koje u strahu od gojaznosti počinju da gla-duju i preterano gube težinu, što može biti jako opasno

bilačkih ideja. Opasnost je podjednako velika, bilo da su u pitanju najjednostavniji lotto listići, preko kockarnica sa ruletom, pa do automata sa kojima se često i počinje. Kompjuterske igrice spadaju u najsavremenije bolesti jer su nastale sa razvojem tehnike i

raznim načinima elektronske komunikacije. Opasne su jer najčešće obolevaju deca i mladi ljudi, a dostupne su skoro svima. Deca zapostavljaju školske obaveze, počinju glavo-bolje, smetnje vida, gojaznost, sukob sa roditeljima, buntov-ničko ponašanje, agresivnost i histerija. Kleptomani ili patološki lopovi uživaju u krađi, uglav-

NEMAorganske zavi-snosti i obole-vanja organa.

Oboleli imaju potrebu za ponavljanjem radnji koje im podižu adrenali i čine ih srećnima.

JAHRESTICKET

JAHRESTICKETJAHRESTICKETJAHRESTICKET

JAHRESTICKETJAHRESTICKET

Für alle vier Großveranstaltungen des Handelsverbandes:- Handelskolloquium - eCommerce Day - Tag des Handels- Tech Day

VARIANTE

1Regulärer Tarif € 1.880,–

HV Preis € 940,–

Für die drei in Wien stattfindenden Großveranstaltungen des Handelsverbandes:- Handelskolloquium- eCommerce Day- Tech Day

VARIANTE

2Regulärer Tarif € 1.200,–

HV Preis € 600,–

JAHRESTICKETerhältlich bis 31. Jänner 2020

HV Preis: für Mitglieder & Partner des Handelsverbandes sowie EHI Mitglieder

A4_halbe Inserat Jahresticket 200x140.indd 1 03.12.19 10:04

po njihovo opšte zdravlje. Često je povezana sa bulimi-jom, namernim povraćanjem uzete hrane, da ne bi došlo do povećanja telesne težine. Gubitak kilograma može biti tako ekstremno veliki, da se organizam svede na kožu i kost. Pri tome, one još uvek nisu zadovoljne jer misle da kilograme treba gubiti i dalje. Često pate od nesanice, ner-vozne su i imaju poremećenu cirkulaciju, praćenu hladnim rukama i nogama. Imunitet opada, a često izgube i mesečni ciklus. Seksualna zavisnost zastu-pljena je skoro podjednako kod oba pola. Povećane šanse za razvod, kao i širenje seksu-alnih bolesti, neke su od težih posledica bolesti. Ovaj oblik bolesti dovodi do podsmeha okoline, koji zavisnika nimalo ne tangira, pa se po tome može prepoznati da je u pitanju bolest zavisnosti.

Po rečima dr. Budić Spasić, lečenje svih nabrojalih zavi-snosti, nezavisnih od supstanci, komplikovano je i zahteva angažovanje porodice, lekara, socijalnih ustanova, grupa za samopomoć. Čarobna pilula ne postoji, lekovi ne pomažu u velikoj meri. Savetovanja i psihoterapije su od velike važ-nosti, ali je procenat uspeha veoma nizak. Nažalost, ponuda po zdravlje štetnih izazova na tržištu je enormno velika jer je sve podređeno sticanju ogro-mne zarade. U poređenju sa novcem, ljudi su manje važni, pa se na tuđoj nesreći često jako dobro zarađuje.

KUHINJA

KOSMOKOSMO40

Zimski kolač —Spekulacijus

Piše: Dušica Pavlović

Foto

s: iS

tock

phot

os

ČAROLIJA. Omiljeni zim-

ski medenjak Austrija-

naca i Nemaca, zapravo

je poreklom iz Belgije i

ima dugu tradiciju. Da-

nas se on može kupiti u

ogromnim količinama, ali

je ranije bio teško priu-

štiv zbog svojih specijal-

nih začina koje su mogli

samo kupiti bogataši.

SpekulacijusTežina pripreme: • • • • •Trajanje pripreme: 60 minuta

Sastojci:• 500 g brašna• 250 g braon šećera• 250 g putera• prstohvat soli• 2 jajeta• 1 kafena kašika mlevenog karanfilića• 1 supena kašika cimeta u prahu• pola kafene ka ši ke mlevenog

kardamoma • pola kafene kašike praška za pecivo

Spekulacijus

Priprema:Umutiti puter, jaja i braon šećer dok se ne dobije penasta smesa. Dodati

so, cimet, karanfilić i kardamom.

Pomešati brašno sa praškom za pecivo i dodati smesi. Sve to dobro

izmutiti mikserom, pa dobijeno testo rukom umesiti.

Testo stvaiti u formu za špekulacijus i poravnati gornju površinu da se ne

stvara izdignuće.

Zagrejati rernu na 175˚ C. Testo koje se nalazi u formi staviti na pleh

pokriven papirom za pečenje i peći 10 minuta. Nakon toga ostaviti špekulacijus da se ohladi i uživati u fantastičnom ukusu!

1.

2.

3.

4.

Foto

s: iS

tock

phot

os

41KOSMO

KOSMO42

Piše: Vera Marjanović

STARSSTARS

GLUMAC I ZABAV-LJAČ. Dragana Marinkovića Macu publika mahom vezuje za njegov rad na SHOWBIZ projektima: bio je voditelj TV-emisija zabavnog karakte-ra, učestvovao je u reality progra-mima, pojavljivao se kao stand-up komičar.

Međutim, MACA je diplomirao glumu na Akademiji scenskih

umjetnosti u Sarajevu i to kao najbolji u klasi. Imao je anga-žman u Kamernom teatru 55 u Sarajevu, nakon čega je igrao u beogradskom Ateljeu 212, a napustio ga je uz obrazlože-nje da mu je stalno pozorišno angažovanje prenaporno i stresno, te da ne zadovoljava njegove finansijske prohtjeve. Ipak, pozorište nije napustio

Mišljenja o Vama su baš podijeljena – Bošnjaci Vas obožavaju, a neki Srbi ni sliku ne mogu da Vam vide.Znate, ja sam rođeni Saraj-lija. Tamo sam odrastao i prve korake napravio na tom asfaltu, pokupio sav miomiris tog grada koji je bio, da se ne lažemo, možda broj jedan u biv-šoj Jugi. Uz dužno poštovanje svih ostalih gradova, Sarajevo je imalo to nešto što je posebno i neponovljivo. Moja mama je iz Sarajeva, a tata mi je iz Beo-grada. Zato su oba ta grada moja, a i ja pripadam njima. Ja sam rođen u Jugi i granice me ne zanimaju, niti budalaštine koje su napravljene. Moram nositi to parče papira koje se zove pasoš, putovnica, šara... kako god. Sve što se dešavalo nisam želio, nije me to činilo srećnim, pa me i ne interesuje mnogo toga što je nastalo. Jednostavno, volim popiti kafu u bilo kojem gradu bivše nam države, svuda se osje-ćam dobro. Sa svima se odlično razumijem jer govorimo istim jezikom, svejedno kako ga ko zove, slušamo iste pjesme, smi-jemo se istim vicevima, tako da razlike ne postoje. A nacionalni predznaci me ne interesuju. Normalno je da me svi ne vole, ne mogu nijednog čoveka ni svi voljeti ni svi mrzjeti i to je sasvim u redu. Kad su podjele u pitanju, za mene postoji samo jedna: il’ si čovjek, il’ si govno!

Kritičari kažu da su predstave koje nastaju u privatnim pro-dukcijama zapravo žrtvovanje ozbiljnog pozorišta...Pozorišni kritičari nemaju pojma o životu! Prvo, ne može on mene kritikovati, ko je on da me kritikuje?! Šta je on po vokaciji? Pozorišni kritičar! E, neka iskritikuje sebe! Filmski, pozorišni, slikarski kritičari – to je konglomerat neostvare-nih likova koji imaju neopisivu potrebu da pljuju po nečijem radu. Znate, kod nas je prisutan taj soc-komunistički pristup, za kojim i dan-danas mnogi pate, u šta ne mogu da vjerujem, a pri-mjećujem ga kod moje majke,

MACA – „Zbog meneniko nije plakao”!

u potpunosti. Učestvovao je u više od 50 pozorišnih premije-ra, kao glumac, ali i kao redi-telj. Pored pozorišta, prisutan je i na televiziji, u filmovima i serijama. Na filmu je veli-ko iskustvo stekao igrajući u ostvarenjima na francuskom i italijanskom govornom području. U Francuskoj je snimio deset, a u Italiji četri-ri filma, sarađujući sa tamoš-njim najpriznatijim filmskim glumcima.

KOSMO: Šta stoji u Vašoj ličnoj karti?D.M. Maca: Star sam pola vijeka, oženjen sam, imam za sada dva sina. Najviše živim po hotelskim sobama, a baza mi je zbog posla u Beogradu, gdje u jednom lijepom dijelu grada živim sa suprugom. Neophodan mi je taj mir kad nisam na sceni, kako bih raz-mislio gdje sam pogriješio i odlučio šta mi se ne bi smjelo ponovo desiti. Fo

tos:

zVg.

pa nadalje. To je ono – živiš na budžetu i izigravaš umjetnika, učlanjen si u neke sekcije, dio si klana, a kobajagi si erudita. Svi ti kritičari veličaju Broadway, a tamo se, igra predstava i proda se. Ljudi koji rade u privatnoj produkciji zaslužuju poštovanje. Na premijere tih visokocijenje-nih umjetničkih predstava, ni mame im ne dođu, ali ih kriti-čari okivaju u zvijezde. Zato, ne

treba se zafrkavati i kritikovati nečiji rad! Treba se baviti svojim poslom kako se najbolje umije, a najbolji lakmus da se vidi rezul-tat isključivo je puna sala.

Kako nakon dugog staža danas gledate na glumu?

Maca: „Normalno je da me svi ne vole, ne mogu nijednog čoveka svi voljeti, niti mrzjeti.”

Mislim da je za svakog glumca dobro da pravi što više kilome-tara na sceni, da ima prostor na kojem će „lomiti noge“, ali kasnije hiperprodukcija nije dobra. Treba se počastiti dobrom serijom, dobrom ulo-gom u filmu i teatru. Tako i ja – kad režiram, kad glumim ili bilo šta drugo, počastim se dobrim tekstom i uživam jer je u svemu najvažnije da čovjek

bude kreativno zadovoljen. Finansijski ne možeš nikad biti zadovoljen jer se nečiji rad nikad ne može adekvatno platiti. Teško je vrednovati sat čistog fizičkog rada na sceni, znoja, emocija koje se izlivaju. Kad sam kreativno zadovoljen,

Kad podvučete crtu, šta Vam je važno?Niko nije plakao zbog mene, nikad nisam nekoga namjerno uvrijedio, niti ga doveo u lošu situaciju. Iako mi je život vrlo turbulentan, nikad nisam nekome prouzrokovao bol, patnju i poniženje. Prolazio sam kroz mnoge situacije, nekad htijući, a nekad ne. Čovek cijeli život uči, a umre glup, pa sam neke stvari mogao bolje odi-grati, neke drugačije, ali znam da nikad nisam uvrijedio nekoga od ljudi do kojih mi je stalo i one koji mene vole.

REALANživot Draga-nu nameće više ozbiljnih uloga.

niko nije plakao”!

sasvim sam ispunjen, a publika to osjeća, cijeni, sjajno reaguje i zadovoljna je na kraju predstave.

Kakvi ste privatno, glumite li? Imam više ozbiljnih uloga u real-nom životu, ali ne glumačkih. Privatno sam čovek koji plaća sve račune, uspješno se snalazi u ulozi oca, imam ulogu sina, supruga, a to su životni zadaci koji zahtijevaju ozbiljnost. Ja sam čovjek koji ispunjava svoje obaveze i ima kodeks, što je riječ koja je danas skoro iščezla. Kad su međuljudski odnosi u pita-nju, svi treba da pođemo od sebe jer će nam tada svima bilo bolje. Ono što meni ne prija, sigurno ne prija ni nekom drugom, bez obzira koja je karakterna oso-bina kod njega dominantna. Postoje neki životni postulati i vjerovanja u svakom od nas, ali jako je važno da mislimo na ljude oko sebe, da bi nam se jed-nako vratilo.

KOSMO 43

Foto

s: zV

g.

KOSMO44

STARSSTARS

Piše: Manuel Bahrer

Najuspešniji pobedniciNajuspešniji pobednici

„Zvezda Granda”TITULA. Iz najvećeg muzičkog šoua na Balkanu

izniklo je bezbroj zvezda, koje dan danas traju.

Međutim, pobeda nije preduslov za karijeru, čak

naprotiv — pobednici često posle takmičenja zao-

staju iza ostalih takmičara. Redak je broj njih koji

su napravili dugotrajniji uspeh.

Amar Gile Jašarspahić odneo je titulu u 2013. godini sa osvojenih

168.718 glasova, ubedljivo više od drugoplasiranog Nemanje Anđelo-

vića (88.379 glasova). Kao nagradu je dobio stan i album. No, prodor

je uspeo tek pesmom „Pijano“ tri godina kasnije.

Amar Gile

Kada je pobedio u devetoj sezoni muzič-

kog takmičenja „Zvezde Granda” imao je

svega 21 godinu. Od tada je prošlo već četiri

godine. Iako mu još nije pošlo za rukom da

napravi veliki hit, Haris ipak predstavlja

„stalnog gosta” dnevne štampe zahvalju-

jući svojoj vezi s Radom Manojlović.

Haris Berkovic

Foto

s: In

stag

ram

-Scr

eens

hots

, iSt

ockp

hoto

Foto

s: In

stag

ram

-Scr

eens

hots

, iSt

ockp

hoto

KOSMO 45

Dugi niz godina, tačnije do 2019, je bila jedina pobednica ovog šoua. Pošto je tada imala tek 15 godina, produkcija je odlučila da sačeka pre nego što izda svoj prvi album. Milica je između glumila u Kusturičinoj predstavi „Dom za vešanje“, a potom se vratila estradi gde niže hit za hitom.

Milica Todorovic

Već tokom takmičenja se mladi

talentovani pevač smatrao mogu-

ćim naslednikom pevačkog velikana

Šabana Šaulića. Pobedu je Lazić odneo

2009. godine, a od tada je ubrzo postao

sastavni deo mlade estrade. A dosadašnji

uspesi obećavaju dugu karijeru.

Darko Lazic

Malo je tiše predhodnih godina oko prvog

pobednika „Zvezda Granda”, barem što se

medijskog sveta tiče. Izvanredan pevač i

fantastičan imitator po mnogo čemu se

razlikuje od svojih kolega, a najviše po

tome što se trudi da privatni život drži

podalje od pažnje javnosti.

Bane Mojicevic

Sporthalle Mollardgasse

SCENA

Nemanja Vuksan (35), umjetnik iz Banjaluke, već je odavno poznat bečkoj muzičkoj sceni kao jedan od najtalentovanijih mladih ljudi sa naših prostora. U okviru svog Chorus benda, nedavno je objavio pjesmu „Druže moj”, kojom je privu-kao je pažnju mnogih, pa je KOSMO odlučio da poseti Nemanju u njegovom backstageu.

KOSMO: Kada si počeo da se baviš muzikom i koju vrstu muzike najviše voliš?Nemanja Vuksan: Muzikom sam, sasvim slučajno, počeo da se bavim prije devet godina i bavim se do dana današnjeg, rekao bih – uspješno. Na početku, dok mi je muzika bila hobi tj. dok nisam počeo da živim od nje, svi-rao sam samo ex-yu pop rock, ali, kako je vrijeme prolazilo i kako sam više ulazio u tu priču, koncerti, kao i drugi muzički pravci, su sami počeli da se na-meću.

Nedavno si izbacio pjesmu „Druže moj”. Da li možemo očekivati još neke pjesme ili možda, čak, i album u budućnosti i koji su ti planovi, generalno, za budućnost?Pjesma „Druže moj” je čekala sedam godina da se snimi i jako sam sretan i zadovoljan kako je sve is-palo: od muzičkog dijela, pa sve do videa. U petak 29.11. imali smo premijeru spota na YouTube kanalu „IDJ Tunes”, pa nas poslušajte, podijelite, lajkujte. (smijeh) Sad već planiramo da krenemo da radimo na drugoj pjesmi, ali o tome još ne mogu govori-

ti. Za sada, pjesme će da izlaze kao singlovi, a kad se snimi dovoljan broj, zaokru-

žiće se u jedan fin album.

Da li samo sviraš ili i pjevaš i u čemu pronalaziš inspiraciju?Sviram gitaru i pjevam. Šta više volim, zavisi u kom sastavu radim, ali mislim da mi je pjevanje za nijansu draže. Što se inspiracije tiče – dovoljno je da si svjestan svoje sreće jer možeš da radiš ono što voliš i da od toga živiš. To je savim dovoljna inspi-racija i sastisfakcija.

Gdje publika može da vas čuje?

Trenutno nam je pri-oritet da se okrenemo

autorskom radu (snimanju naših pjesama), ali to ne znači da ćemo da

smanjimo broj nastupa. Publika može da nas čuje svakodnevno u Beču. Nastupamo od utorka do nedjelje svake sedmice, a mje-sta mogu da vide na društvenim mrežama, poput Facebooka: www.facebook.com/chorusband.official/

1. 2.

3.

faceNAŠEfaceface

Foto

s: zV

g., C

OFO

Ent

erta

inm

ent,

Nilz

Böh

me

Piše: Dušica Pavlović

„Inspiracija je sto mogu da

zivim od onoga sto volim”

4.

8:00 — 22:00

Hallenturinier15.2. i 16.2.2019. mom turniru možete dobiti

na: office@zagrebwien.at, office@dinamohelfort.at, kao i na internet stranici KSD Zagreba: www.zagrebwien.at i na broj telefona: 069919451910.Sportska manifestacija će se održati u Sporthalle u ulici Mollardgasse 87. Ulaz u salu je iz ulice Hornbostelgasse 1A. Cela dva dana, od osam ujutru do deset uveče, sport-ska hala će biti ispunjena fud-

balskim utakmicama, sport-skim duhom i promocijom zdravog života kroz sport. Navijačima će svoje sportsko umeće predstaviti ogroman broj mladih fudbalera koji će se oprobati u nekoliko utakmica. Ne propustite ovaj jedinstveni sportski događaj i budite deo turnira koji će definitivno obeležeti drugi mesec nove, 2020. godine! Počnim godinu sa zdravim telom i zdravim duhom!

KOSMO46

KSD Zagreb i SD Dinamo Helfort organizuju veliki turnir za sve uzraste fudba-lera. Na jednom od najvećih fudbalskih turnira u Beču učestvovaće preko 30 klubo-va i nekoliko stotina fudba-lera. Prijave za učestvovanje na turniru traju do 1.2.2020. godine. Više informacija o sa-

31.12.2019.

26.01.2020.

Foto

s: zV

g., C

OFO

Ent

erta

inm

ent,

Nilz

Böh

me

„Inspiracija je sto mogu da

zivim od onoga sto volim” Doček Nove godine —

Silvesterpfad

Mjuzikal —Lepotica i Zver

14:00

11:00 i 16:00

dosnom iščekivanju proslave u centru Beča, Prateru i Seestadtu. Dvanaest mesta sa muzičkim bi-nama čekaće svoju publiku kako bi im priredili doček Nove godi-ne za pamćenje! Ne propustite najveću žuruku u gradu!

izdanju. Posebno obučen ansambl oduševiće publiku raznovrsnim koreografijama, romantičnim baladama i lepr-šavim pesmama. Pozorište se pretvara u bajkovit ambijent: promenljivi scenski dizajn iz-mešta se između Belline kuće i začaranog dvorca.

Širom Beča

Wiener Stadthalle

Trideseta godišnjica bečke tra-dicionalne, novogodišnje ma-nifestacije u potpunosti se za-sniva na motu „Beč povezuje”. Najveća žurka za Novu godinu u gradu trajaće 12 sati i svi po-setioci će imati priliku da uživa-ju u najrazličitijem programu. Oko 12 miliona ljudi već je bilo oduševljeno najvećom novogo-dišnjom zabavom na otvorenom u Evropi. A kako bi obeležila svoj rođendan, Bečka novogo-dišnja žurka biće impresivnija nego ikad, uz najbolju zabavu u gradu koji je nekoliko godina za redom dobio nagradu najboljeg grada za život. Festival počinje u 14 sati, no već satima pre toga hiljade ljudi šetaće gradom u ra-

Vekovima ljudi pričaju bajku o lepotici i zveri i snazi njihove ljubavi koja je toliko jaka da može, čak, slomiti i kletvu – prokletstvo koje je princa pre-tvorilo u strašnu zver. Jednog dana, kada se siromašni trgo-vac izgubio u dvorištu dvorca i tamo ubrao ružu, zver zahteva visoku cenu za nju. Od tada pa nadalje, njegova ćerka Belle mora da živi u prelepom dvor-cu sa svim njegovim začaranim bićima. Međutim, Belleova po-četna anksioznost brzo ustupa mesto radoznalosti dok ona shvata da iza tvrde ljuske zveri postoji meko srce. Avanturi-stička ljubavna priča počinje...Pozorište Liberi predstavlja francusku narodnu priču u savremenom i zabavnom

4.10. 2019 — 9.2.2020.

Svetska izložba —Körperwelten

20:00

detaljnu sliku strukture svog unutrašnjeg života. Na osnovu fascinantnih preparata svima se objašnjavaju funkcije organa i uobičajene bolesti. Tematski fokus ove izložbe je srce sa svo-jim razgranatim krvotokom.

Wiener Stadthalle

Plastinator Dr. Gunther von Hagens i kustos Dr. Angelina Whalley prvi put će predstaviti svoju trenutnu izložbu u Wie-ner Stadthalle koja je počela 4. oktobra 2019: „Körperwelten – Eine Herzenssache”! U Beču se može videti oko 200 ekspo-nata, uključujući 20 ekspona-ta, celog tela, kao i delimične plastinate, prozirne delove tela i pojedine organe. Ovo je izložba koja trajno menja naš pogled na sebe i naš način ži-vota. Više od 48 miliona ljudi širom sveta krenulo je na ovo putovanje samootkrivanja. Počinjući od kostura, preko in-terakcije mišića, sve do razvoja u materici, posetilac dobija

KOSMO 47

JACKPOT CASINOLUST AUF EIN SPIEL?

Sym

bo

lfo

to

GRATISEINTRITT

KEINE BEKLEIDUNGS-VORSCHRIFTEN

GRATISSOFTDRINKS

SPIELENAB 5 CENT

JACKPOT CASINOKÄRNTNER STRASSE 41

Eingang Casino WienTäglich von 9:00 bis 4:00 Uhr

Eintritt ins Casino ab dem vollendeten 18. Lebensjahr im Rahmen der Besuchs- und Spielordnung der Casinos Austria AG. Amtlicher Lichtbildausweis erforderlich. *Sichern Sie sich bis 30.12.2019 bei Ihrem Erstbesuch Spielguthaben im Wert von € 30,– um nur € 20,–

€ 10,– BONUS!*Jetzt sichern aufjackpotcasino.at

CA JPC-Wien Anz 82x124 Kosmo.indd 1 29.08.19 14:38

KOSMO48

Piše: Manuel Bahrer

Foot

os: K

OSM

O, Th

eate

r Akz

ent/

Bru

no K

lom

far

KOSMO: Šta za Vas predstavlja ovaj jubilej?Wolfgang Sturm: Za mene je ova godišnjica veoma značajna. Kada su me pitali da li želim da preuzmem ovo pozorište, niko nije mogao ni da pred-vidi ovakav uspeh. Radnička komora, kao vlasnik ove kuće,

spasimo pozorište. Uveren sam da je pozorište sad dostiglo taj nivo Komora više ne razmišlja da ga zatvori. Naprotiv: stigli smo do 300 predstava godinš-nje, od kojih najmanji broj organizuju spoljni saradnici. Zahvaljujući malom, ali veoma angažovanom timo uspeli smo naš repertoar, koji je teško preneti publici, da ponovo stavimo na značajno mesto unutar pozorišnog sveta.

Koje ciljeve i težište rada ste odredili za naredne godine?Ono što bi me izuzetno zani-malo je da imamo još veći broj produkcija iz naše kuće. Već imamo tri vrste pretplata: jednu za decu od 6 do 10 godina starosti, jednu za mlade u uzrastu od 12 godina – koja je svakako najteža ciljna grupa – i jednu za odrasle. Smatram da naše ponude i pretplate možemo još više proširiti. Pozorište je prelepa stvar i nema ničeg lepšeg od toga kada se prati jedan komad i kada se stavite u situaciju likova koji igraju na pozornici. Takođe bih voleo da imamo veći broj internacionalnih koncerata. To je nešto čemu svakako težim, jer je pozorište sa svojim intimnijim prostori-jama adekvatnije za određene umetnike i umetnice.

Teater Akzent je izu-zetno popular an kod BKS-zajednice zbog brojnih manifestacija na maternjem jeziku…Naš interkulturalni pro-grami se zasnivaju na saradnji mnogobrojnih udruženja i

Tri decenijeteatra Akzent

htela je da zatvori pozorište 2000. i 2006. godine. Razlozi za to su bili preveliki troškovi kao i nezadovoljstvo progra-mom. Iz tog razloga je Komora napravila konzept koji je podrazumevao minimum ula-ganja i rizika. To je obuhvatalo smanjenje broja osoblja kao i

KULTURA

broja predstava na 100 godiš-nje, koje su organizovali ljudi van ove kuće. Pod takvim uslo-vima sam prihvatio da budem direktor.

Vi ste već 15 godina na toj dužnosti. Šta ste najpre hteli da promenite, kada ste preu-zeli ovu funkciju?Godine 2005. i 2006. su sa sigurnošću bile najteže u mom poslovnom životu jer je nedstajalo poverenja sa svih strana. Stoga sam izuzetno ponosan, što smo uspeli da

INTERVJU. Osnovano je 1989. godine od strane Bečke radničke komore i godinama predstavlja jedno od omiljenih pozorišta te spada u najveće pozornice za kulture sa Balkana. Razgovarali smo sa direktorom Mag. Wolfgangom Sturmom.

KOSMO 49

„Važno je dati ljudima sa migracionim poreklom šansu da neguju i konzumiraju kulturu iz matičnih država.”

Od samog početka rada ovo pozorište stavilo je svoj fokus na aktuelne društvene teme i podržavalo je otvorenost prema drugim kulturima.

Foot

os: K

OSM

O, Th

eate

r Akz

ent/

Bru

no K

lom

far

organizacija koje nas kontak-tiraju i pitaju za gostovanje. No, kod svih tih manifestacija se ne radi o sadržajima koje je odobrio kustos, zato što ja u svom timu nemam osobu sa dovoljnim stručnim znanjem koja bi mogla da pregleda i oceni široki spektar kultur-

nih manifestacija iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Srbije i Turske. Stoga zavisimo od udruženja, koja nam unapred obrazlažu da li i zbog čega žele da dovedu neku manfestaciju u naše pozorište. Po broju pose-tilaca i njihovom reakcijama može se reći da se naše pozo-rište u poslednjih deset godina na ovom polju značajno etabli-ralo. Zna se da u Beču postoji jedno mesto gde se održavaju takve vrste manifestacije.

Zašto je interkulturalna razmena na polju umetnosti i kulture od tolike važnosti?Kao prvo, činjenično stanje je da ovde živi veliki broj ljudi sa migracionim poreklom. Zato je veoma dobro da se njima pruži prilika za negovanje kon-takta sa jezikom i kulturom iz njihovih matičnih zemalja. Kao drugo, kultura spaja. I samo iz tog razloga je od tolike važnosti. Kod muzike je sve lakše, jer koncerte

„U digitalno doba realan doživljaj dobija na značaju. Isti slučaj će biti sa pozorištem.”

posećuju i Austrijanci. Kod predstava na maternjem jeziku, od kojih neke nisu titlovane, publika je dosta homogena. I one su izuzetno važne, no ipak ne predstavljaju idealnu kulturnu razmenu u pravom smislu te reči. Ono što se ne sme potcenjivati jeste saradnja

sa školama i naša pretplata za decu. Time veliki broj dece sa migracionim pozadinom dolazi po prvi put u kontakt sa pozorištem i to daje nadu za budućnost.

Apropo omladine: Živimo u vreme digitalizacije i rapid-nih tehnoloških noviteta. Koju ulogu igra pozorište u modernom društvu?Ova diskusija se u pozorištu još ne vodi naveliko jer se digitali-zacija prebrzo razvila. Verujem da će situacija biti ista kao i sa knjigama. Postoje ljudi koji vole format e-book-readera i oni koje će uvek braniti štam-panu knjigu. Iako su se neke stvari u pozorištu promenile, na primer ne smatra se više toliko elitarnim, ipak imamo isti broj posetilaca kao što smo ih imali i pre 30 godina. Mislim da bih mogao sve ovo i da formulišem obrnuto: zbog preopterećenja društve-nim mrežama i digitalnim

decu i omladinu kod nas. To je šteta da se u ovoj oblasti pre-malo dešava.

Tri decenije postojanja se sigurno slave naveliko. Čemu se ljubitelji pozorišta mogu radovati?Imali smo veliko gala veče i snimili smo film koji može da se pogleda na našoj inter-net stranici. Vrhunac naših 30 nedelja slavlja je fešta za celu porodicu – od dve godine starosti nadalje. Pro-gram obuhvata veliki broj tačaka, kao što je čitanje bajki, dečji kabare, pozori-šte Petar Pan, šminkanje za decu, gluvi disko, radionica za beat-box, ture iza kulisa pozorišta i još mnogo toga. Ovaku proslavu smo pravili već pre pet godina i bila je

izuzetno uspešna. No, ovo je samo jedan od više vrhunaca proslave. Podrazumeva se da će u sledećim nedeljama biti i zanimljivih manifestacija u samom pozorištu za svačiji ukus.

300manifestacija se održava na godišnjem nivou.

vrstama komunikacije, realan doživljaj postaje ređi i baš zbog toga nikada neće izgubiti na značaju. Ono što treba da priznam, jeste da pozorište jed-nom 13-godišnjaku naprosto nije dovoljno „cool”. Takav je bio slučaj i kod mene kada sam imao 13 godina. Ja sam, na pri-mer, kroz muziku kao student upao u celu priču o pozorištu. Voleo sam muziku Franza Moraka i saznao da on glumi i u Burgtheatru. Otišao sam da ga gledam iz prvih redova i od tada sam odmah zavoleo

pozorište. Zbog takvih doživ-ljaja su pretplate za decu toliko važne. Verujem da se svaka osoba kad-tad vraća pozorištu, ako je još u detinjstvu imala kontakt sa ovom institucijom.

Za BKS-zajednicu ste naj-veći nosilac kulture u Beču i držite, takoreći, monopol. Da li ste toga svesni i kako Vi to komentarišete?Mi ovu poziciju nismo želeli, no bilo nam je uvek važno da pružamo jednu dobru interkulturalnu ponudu. To je poželjno i od strane Bečke radničke komore. Za mene je veličanstveno što imamo

tako nešto. Istovremeno ne znam tačno, da li je i širim krugovima poznato, da sve ovo postoji samo u Akzentu. Ono što sam primetio, jeste da udruženja i organizacije retko kad dolaze sa komadima za

KOSMO50

Piše: Manuel Bahrer

Foot

os: K

OSM

O

N edaleko od naših kuć-nih pragova se od 19. veka nailazi na arheo-

loška otkrića, koja nas teraju da sagledamo istoriju zapad-nih civilizacija iz drugačijeg ugla. Jesu li ljudi stare Evrope bili prvi koji su posedovali pismo, da li njihovo nasleđe u nama živi i da li naši društve-ni ideali i strukture potiču iz jedne kulture za koju je retko ko čuo i koja je i dan danas predmet brojnih istraživanja i analiza. U jugoistočnom delu Evrope Gvozdena zavesa je dugi niz godina sprečavala ili osporavala pogled na jedno od arheološki gledano najza-nimljivijih područja na na-šem kontinentu. Više hiljada godina pre nego što je došlo do migracije naroda s istoka koji su stvorili Evropu kakvu danas poznajemo iz udžbe-nika istorije, u staroj Evropi živele su kulture koje su već u kamenom dobu ostvarile ne-verovatna dostignuća.

Vinča, Turdaş i TartariaGodine 1847. je baronica Zsófia Torma nedaleko od Temišvara, u Turdașu, otkrila veliki broj praistorij-skih keramičkih predmeta na obali Dunava. Odmah je prepoznala znakove na osta-cima koja je interpretirala kao pismo. Na nekim od tih predmeta od gline nalazi se i prepoznatljiv znak vinčanske kulture. Iz kolekcije baronice

piktogramima. Tokom celog svog života Vasić je poku-šao da datira svoja otkrića, a neposredno pred smrti je bio mišljenja datira iz 600. godine pre nove era. I on, kao i njegova prethodnica Torma, pogrešno je ocenio vremenski period. „Vasić zapravo na prvi pogled nije znao o čemu se tačno radi. Oduševljen kvali-tetom i lepotom otkrića bio je ubeđen da mora da se radi o kasnijem istorijskom peri-odu”, objasnio je Nenad Tasić,

Vičansko pismo:Najstarije pismo sveta?

Zsófie Torme sačuvano je više od 4.000 objekata, od kojih se 300 povezuje sa takozva-nim dunavskim pismom. Ne znajući da su njena otkrića starija od klinopisa, Torma je pokušala da ih poveže sa tada poznatim civilizacijama, a nikada nije saznala koliki je zapravo razmer naselja koje je otkrila na obali Dunava u današnjoj Rumuniji. Više od 30 godina nakon Torminih otkrića, tačnije 1908. godine, prvi diplomirani arheolog

KULTURA

Srbije Miloje Vasić otpočeo je arheološka iskopavanja na obali Dunava u beogradskom predgrađu Vinča. Vasić je naišao na veliki broj pred-meta sličnih onima koje je pronašla Torma u Rumuniji. I na keramičkim predmetima iz Vinče Vasić je zapazio ure-zane simbole koje i on smatrao pismom. Tek se u današnje vreme iskopalo oko dva do tri odsto celog naselja u Vinči. A prilikom radova se naišlo na oko 300 predmeta sa istim

DREVNO. U današnjoj Srbiji, Bosni i Her-cegovini i Rumuniji kao i na jugu Mađar-ske cvetala je 6000. pre nove era jedna kultura duž Dunava, koju mnogi smatraju kolevkom civilizacije na evropskom tlu.

KOSMO 51

Foot

os: K

OSM

O

bivši rukovodilac terenskih istraživanja na arheološkom lokalitetu Vinča-Belo Brdo.

Svakodnevni život u VinčiDanas je poznato da su se ljudi u Vinči uveliko bavili trgovinom. U iskopinama su pronađene školjke iz Crnog mora i minerali iz Mađar-ske. Po Tasićevom mišljenju, Vinča je bila najveće čvorište trgovinskog prometa mla-đeg kamenog doba u celom regionu, jer se tamo ukršta-

Rasprava o tome da li se radi o pismo ili prostom sistemu znakova i dan danas traje.

vao veliki broj puteva koji su vodili kroz balkansko poluo-strvo. „Bili su to vodeni putevi. A Vinča je zapravo mesto na kojem se nekoliko reka uliva u Dunav: od Drine, Tamiša, Tise preko Save sve do Velike Morave. Sve ove reke su u to vreme bile krvotok Balkana”, dodao je Tasić. Kako su Vin-čani sami sebe nazivali, danas nije poznato. Arheološka istraživanja pokazuju da su bili domicilni, bavili se poljopri-vredom i držali stoku. Groblja u Vinči još nisu pronađena, zbog čega niko ne može sa sigurnošću reći kako su njeni stanovnici, zapravo, izgledali. „Naša istraživanja su pokazala

opremljenosti. Stiče se utisak da su svi meštani živeli istim načinom života bez velikih razlika u društvenom statusu. Smatra se da se radilo o popri-lično egalitarnoj zajednici. Njihov socijalni sistem nije znao za kralja ili druge vrste vladara, nisu se vodili ratovi, ali zato su negovali uske trgo-vinske veze i zanatske veštine. Kulture iz antike, kao što su Jonjani, Grci i Tračani, živeli su totalno drugačijim životom.

Starije od klinopisa?Na početku bejaše reč – barem nas tako uči bibljiski izveštaj o stvaranju. A od reči je nastalo pismo, koje je na svojim poče-cima uvek bilo usko povezano sa verovanjem i ritualnim obredima. Prvi zapisi ne govore o velikim bitkama ili zakonima niti predstavljaju književna dela, već svedoče o bogovima i boginjama. Struč-njaci su saglasni da se nijedna visoka kultura ne bi mogla razvijati bez pisma. No, ko je zapravo izmislio prvo pismo? To pitanje i dan danas pred-stavlja predmet velikog broja naučnih diskusija. Najpri-hvaćenija teorija tvrdi da su

Sumeri 3.500. pre nove ere bili prvi, koji su vodili spiskove o raznoraznim svakodnevnim stvarima, poput broja životi-nja za žrtvovanje bogovima. Njihovo takozvano klinastvo pismo ili klinopis zapravo

FIGURINERučno umeće Vinčana odu-ševljava dan danas.

Vičansko pismo:Najstarije pismo sveta? da je Vinča bila veoma organi-

zovano naselje. Između kuća je retko kad bilo više od dva metra razmaka. Zbog toga verujemo da je veliki broj ljudi

na malom mestu usko živeo”, objasnio je Tasić. Danas su stručnjaci saglasni da otkrića iz Turdașa i Vinče potiču iz iste kulture. Posebnu pažnju arheologa je privukla činjenica da su sve kuće istog izgleda i

KOSMO52

Foot

os: K

OSM

O

predstavlja sistem različitih simbola, stručno rečeno pik-tograma, koji su vremenom pojednostavljeni i postali apstraktnima. No, ovoj teo-riji se i te kako suprotstavljaju otkrića o kulturi na obali Dunava na Balkanu, koja je čak dve hiljade godina pre Sumera „pisala”. Samo 30 kilometara od rumunskog mesta Turdașa, u Tărtări tim oko arheologa Nicolaea Vlasse otkrio je ruše-vine nekog naselja. Ubrzo se dokazalo da su i tamo živeli Vinčani. Najveća senzacija bila je otkriće triju glinastih pločica u jednom grobu sa urezanim simbolima. I Vlassa odmah zaključuje da se mora raditi o nekoj vrsti pisma. „Do tada se mislilo da je vinčanska kultura postojala otprilike oko 2.800. godine pre nove ere. Kada je u Mesopotamiji već postojalo pismo”, rekao je Tasić. Neposredno pored nala-zišta glinastih pločica nalazi se joše jedno arheološko nalazište iz drugog istorijskog perioda.

Zbog toga su stručnjaci dugi niz godina diskutovali o vero-dostojnosti datiranja pločica u kameno doba.

Pismo ili sistem simbola?Radiokarbonske analize potvr-dile su da su sve procene starosti vinčanske kulture pogrešne. Ukoliko se kod simbola iz Turdașa, Tărtărie i Vinče zaista radi o pismu onda bi to zna-čilo da je njihovo pismo prvo na svetu – čak 2.000 godina starije od klinopisa. „Sasvim sigurno se ne radi o nekoj škra-botini, već predstavljaju jednu

fiksnu ideju o tome kako je sve trebalo da izgleda i kako drugi treba da ih razumeju“, objasnio je Andrej Starović iz Narodnog muzeja u Beogradu. Samo u Vinči je otkriveno više od 300 različitih znakova od kojih se najveći broj nalazi na posudama. Smatra se da su slu-

žili da čuvaju hranu od zla ili čak onoga koji je konzumira. Vičanski znakovi uglavnom se sreću pojedinačno, ređe u paru, zbog čega ih neki struč-njaci smatraju ideografijom. To znači da jedan znak prestavlja jednu ideju ili stvar. Koristeći pismo ove vrste mogu se graditi samo proste rečenice. Nemački lingvista Harald Haarmann napisao je knjigu o istoriji pisma i ubeđen je da nisu Sumeri imali prvo pismo, već stari Evropljani na jugoistoku kontinenta. „U jednoj razvije-noj civilizaciji, kao što je to bio slučaj s dunavskom civilizaci-

jom, nije postojao samo jedan sistem vizuelnih znakova, već više njih. Postoje znakovi na glinastim predmetima, koji se nalaze na dnu posude i za koje se pretpostavlja da označavaju. Ali, postoje i oni znakovi koji su urezani na spoljašnoj strani posude ili figura, koji sigurno

1.

2.

1. & 2. Prepis znakova sa pločica iz Rumunije i originalna slika istih.3. kolaž raznih fotografija prvih arheoloških radova u Vinči-Belom brdu.

Egalitarno društvo: Vinčanski društveni si-stem nije znao za kralja ili druge vrste vla-dara, a nisu ni vodili ratove.

KULTURA

Upoređivanje znakova Dunavskog pisma (levo) i pisma Linear R (desno) sa antičke Krite.

4. Mapa rasprostranjenosti vičanske kulture širom balkanskog polu-ostrva. Tragovi naselja nalaze se u današnjoj Srbiji, zapadnoj Rumuniji, južnoj Mađarskoj, istočnoj Bosni i Hercegovini kao i na Kosovu.

KOSMO 53

Foot

os: K

OSM

O

nisu služili istoj funkciji kao oni na dnu, koji se prilikom korišće-nja posude ni ne vide”, objasnio je Haarmann. Da li se može govoriti o pismu ili ne, zavisi od toga kako se definiše sam pojam pisma, a oko toga dan danas raspravljaju mnogi struč-njaci sveta. Dok jedni tvrde da za pismo nije potrebna veza sa jezikom i njegovim sastavnim delovima, drugi u dunavskom pismu vide najpre sistem sličan saobraćajnim znakovima. Oni se takođe mogu „čitati”, ali ne predstavljaju pismo po današ-njoj definiciji. No ipak ostaje pitanje otvoreno da li možemo iz današnjeg ugla posmatrati sistem znakova star više od 7.000 godina.

Povratak u nepismenostArheolozi danas ne mogu sa sigurnošću reći kako je došlo do nestanka vinčanske kulture. Neke iskopine su pokazale da su meštani ovih ranih naselja u Rumuniji i Srbiji naglo napu-stili svoje domove. U slojevima zemlje se mogu pronaći i tra-govi velikih požara, što znači da su Vinčani možda bili žrtve osvajača. Tu teoriju potvrđuju pronalasci vrednih i svakodnev-nih objekta, kao što su alati za obrađivanje bakra, koje bi ljudi iz tog perioda verovatno poneli

sa sobom da su imali vremena. Od tada se gubi svaki trag o vičanskoj kulturi. Iskopine naselja iz kasnijih perioda tek datiraju iz vremena Rimskog carstva. S nestankom dunav-skog pisma oko 3.500. godine pre nove ere Evropa se vraća u nepismenost. Tek dva mile-nijuma kasnije mikenski Grci opet pišu tekstove na evrop-skom tlu. Izuzetak predstavlja ostrvo Krit, gde se po mišlje-nju Haarmanna, ali i drugih lingvista, sačuvalo sećanje na dunavsko pismo. Arheolozi su tamo iskopali figure preindo-evropskih boginja iz drugog i trećeg milenijuma pre nove ere koje su ukrašene apstrak-tnim znakovima. „Kada su se indoevropljani sa severa dose-lili, došlo je do vršenja pritiska na staroevropsku populaciju. Veliki deo njih se odselio, što ja

nazivam balkansko-egejskim kulturnim driftom. A ti stari Evropljani su sa sobom poneli svoju kulturu. Oni su poneli svoje znanje o pismu na Krit. A nakon što su se ljudi tamo

reorganizovali, počeli su opet pisati”, tvrdi Haarmann. On je mišljenja da se mogu i te kako pronaći velike sličnosti između dunavskog pisma i pisma Linearnog A sa drevnog Krita. „Pola znakova Lineara A potiču iz staroevropskog repertoara. A drugi deo su ino-vacije na samom Kritu”, dodaje on. Novi preokret u diskusiji o vinčanskom ili dunavskom pismu predstavlja iskopina u Plevenu (Bugarska) iz 2016. godine. Tokom arheoloških radova pronađena je glinasta pločica iz 3.000. godine pre nove ere, koja na seb takođe ima vinčanske znakove na sebi. Pobornici teoriji o dunavskom pismu kao nasta-rijem na svetu su po njihovom

mišljenju dobili još jedan u nizu dokaza za verodostoj-nost teorije, dok se kritičari ne odmiču od stava da je sumerski klinopis bio prvi svoje vrste u istoriji čovečanstva.

3.

4.

KRAJI dan danas je nestanak ove kultu-re predmet istraživanja.

noe.arbeiterkammer.at

© Kl

aus

Vyhn

alek

MIT DER AK NIEDERÖSTERREICH BESTENS BERATEN.Markus Wieser AK Niederösterreich-PräsidentÖGB NÖ-Vorsitzender

Komedija — Traži se novi suprugKnjiga merenja —

Uroš MiloradovićTreći trg, Beograd 2019.

„Knjiga me-renja” je prva zbirka poezije pesnika koji živi i stvara u Beču na srpskom je-ziku. Urednica izdanja Kata-rina Pantović

opisala je atmosferu ove poezije kao neobičnu i začudnu, upoređujući je sa stvaralaštvom Vaska Pope i Novice Tadića. Knjigu možete kupiti u Beču u Knjižari i galeriji Mi, Burggasse 84.

54 KOSMO

KULTURA

Foto

s: zV

g.

Knjige

Im Brand der Welten —Michael MartensZsolnay, München 2019.

O vo j e d in-s t v e n o r e m e k- d e l o p r e d s t a v l j a b i o g r a f i j u Ive Andrića od njegovog detinjstva u

Bosni i Hercegovini, preko isto-rijskih događaja poput atentata u Sarajevu, pa sve do Andrićeve službe u diplomatiji u Hitlero-vom Berlinu za vreme Kraljevine Jugoslavije.

Moja igra — Luka Modrić i Robert Matteoni

Ljevak, Za-greb 2019.

P r o m i š l j e n r a z i g r a v a č , n o g o m e t n i maestro, kako ga mnogi na-zivaju, rođen

sa žarom da se dokaže i vodi, od-gojen skromno i radišno, s pravom dozom inata i vjere u sebe, Luka Modrić danas je simbol odlučnosti i ustrajnosti, a njegova životna pri-ča inspiracija za sve koji je žele čuti.

19:00

Ledena površina od 7.000 m2 pruža dovoljno prostora za zimske užitke.

Poznati bečki bend održava humani-tarni koncert za teško bolesnu decu.

KOSMO vam poklanja karte na: www.kosmo.at, rubrika — Gewinnspiele!

„Traži se novi suprug” neobičan je spoj komedije karaktera i komedije situacije te pruža brojne moguć-nosti glumcima za stvaranje atraktivnih likova. Miro Gavran, jedini živući dramatičar u Europi koji ima kazališni festival posvećen njegovim dramama, u ovom djelu s izrazitim simpatijama oslikava pre-poznatljive junake naše svakodnevice koji nastoje ostvariti svoje snove i ambicije, a njegovu dramu režira i u njoj glumi Željko Königsknecht, koji je njome pro-slavio 35. obljetnicu svoga umjetničkoga djelovanja u Kerempuhu. Više na www.zagrebwien.at.

Tschuschenkappelle već 30 godina daje svoj značajan doprinos muzičkom pejzažu Austrije, spajajući njene tradicionalne zvukove sa zvukovima Balkana, čime povezuje ove dve kulture na jedinstven način. Jedan od najpoznatijih bečkih muzičkih sastava Wiener Tschuschenkapelle u saradnji sa knjižarom „Thalia” i „Das Kinderhospiz Netz” organizuje dobrotvorni koncert za obolele mališane. Ulaz je slobodan, ali se moli za dobrovoljnu donaciju koja će biti namenjena palijativnoj nezi dece. Više informacija na: www.thalia.at.

Humanitarni koncert —Tschuschenkapelle

Osvijetljena fasada Gradske vijećnice čini atraktivnu kulisu Bečkog ledenog sna. Ledena površina s više od 7.000 metara kvadratnih pruža bajkovito i krajoliko uži-vanje svim obožavateljima klizanja. Grad Beč poziva sve bečke vrtiće i škole na besplatno klizanje, a klizaljke se iznajmljuju po sniženoj cijeni. Ova školska akcija važi od ponedeljka do petka u periodu od 10 do 16 sati. Svakog dana od 17 do 22 sata postoji moguć-nost iznajmljivanja površine, koja se koristi za djecu i početnike, za zimski sport curling. Više informacija o rezervacijama i kartama na www.wienereistraum.com

Bečki ledeni san

22.12.2019. Thalia, Wien — Mitte

Theater Akzent23.02.2020.

Rathausplatz22.1 — 1.3.2020.

15:30

10:00 — 22:00

Žanr: komedija, dramaRežija: Gordan KičićNa repertoaru od: 29.11.2019.Ocena: 5

Film „Realna priča” vodi nas kroz sagu o glumcu, Veljku Radisavljeviću (Gordan Kičić), koji ima utisak da se ceo sve-mir urotio protiv njega. Veljko je hodajući problem i čvrsto veruje da sav nesklad stvaraju ljudi oko njega, zbog čega često upada u komične sukobe sa pri-jateljima, porodicom, kolegama, pa čak i slučajnim prolaznicima. U isčekivanju velike uloge za koju veruje da će rešiti sve njegove haose, Veljko počinje da gubi osećaj za realne pro-bleme. Kičićeva „Realna priča”,

Star Wars IX

Cats

Žanr: avantura, akcijaGlumci: Daisy Ridley, Adam Driver, Mark Hamill, John Boyega, Oscar IsaacRežija: J.J. AbramsNa repertoaru od: 18.12.2019.

Produkcijska kuća Lucasfilm i redatelj J.J. Abrams ponov-no udružuju snage kako bi gledatelje širom sveta odveli na epsko putovanje u udalje-

nu galaksiju uz novi, deveti film „Ratovi zvezda: Uspon Skywalkera”. U završnom delu sage o Skywalkeru, po-javiće se nove legende, a za-vršna borba za slobodu tek dolazi. Ovim filmom se zavr-šava saga koja je otpočeta pre više od četiri decenija. Davne 1977. izašao prvi „Ratovi zvezda”, ali zapravo četvrti deo unutar opusa.

Kino - najnoviji blockbusteri

APPTHREADSbesplatna

„ T h r e a d s from Insta-gram” je nova aplikacija za p o p u l a r n u

društvenu mrežu koja omogu-ćava dopisivanje sa prijateljima sličnim putem kao što je to slu-čaj sa Facebook-Messengerom. Takođe se mogu razmeniti slike i stories samo sa bliskim prijate-ljima, koje se prethodno biraju iz celog spiska svih pratilaca.

FEELEATbesplatna

Ova aplikaci-ja predstavlja idealni po-moćni alat za sve one, koji

žele da imaju bolj pregled preko svojih obroka ili da pređu na zdravi-ju ishranu. Aplikacija zadržava veli-ki broj stručnih saveta i mogućnost da se svaki obrok zabeleži. Korisnici takođe mogu sebi postaviti cilj, čije ostvarenje mogu da prate unesenim detaljima o svojoj ishrani.

Blair Witch PS 4

The Blair Witch Pro-ject pre 20 godina bio je film o kojem se pričalo na-

veliko i naširoko. Igrica i film za-pravo imaju i dosta zajedničkog. Lutanje po šumi, za početak. Sa svojim dražesnim ovčarom pri-družujemo se policijskoj potrazi za dečakom koji je nestao u šumi. I to u onoj istoj šumi gde se zbi-vaju čudne stvari. Svako malo naišao bih na bizarne fotografije nepoznatih ljudi koji stoje u kutu sobe, i ako se sećate filma, možda već imate ideju o čemu se radi.

Igrica

Realna pričanaime, ostavlja utisak dovoljno i dovoljno znalački artikulisa-nog i zaokruženog filma u svim značajnim aspektima filmskog izraza kada su u pitanju savre-meni filmovi na savremene teme, a krojeni sa lako uočljivim ciljem što zamašnije komuni-kativnosti i pitkosti iz vizure većinske bioskopske publike. Da pojednostavimo, „Realna priča” je zapravo retka pojava u srpskom filmu, jer prvenstveno se preporučuje kao promišljena i prijemčljiva urbana melo-drama, i to je možda najvažnija dimenzija na kojoj se ima česti-tati autorima. „Realna priča” na filmski učinkovit način, uz više zanimljivih motivskih i drugih podslojeva, govori o golemim problemima savremenog života (i u Srbiji), a to čini uz dosta

Pogledali smo za vas - novo na repertoaru

iskrenog šarma, ubedljivo, a opet i nenametljivo. Osim toga, „Realna priča” pokazuje da je dramedija (pipav hibrid drame i komedije) moguć i u našim okvirima, a da pritom dramski aspekt deluje upečatljivo, dok komedija počiva na prilično zdravom i efektnom humoru, a krajnji rezultat je nekoliko nedvojbeno uspelih komičnih epizoda.

Žanr: mjuziklGlumci: James Corden, Dame Judi Dench, Jason Derulo, Idris Elba, Jennifer HudsonRežija: Tom HooperNa repertoaru od: 25.12.2019.

„Cats” je jedna od najdugo-večnijih predstava na West Endu, koja je imala premi-

jeru daleke 1981 godine u New London Theatru, za-držala se na repertoaru čak 21 godinu sa gotovo 9.000 izvedbi te dobila prestižne nagrade Olivier i Evening Standard za najbolji mjuzikl. Mjuzikl „Cats” je do danas pogledalo više od 81 milion ljudi u preko pedeset zemalja širom sveta te je preveden na devetnaest jezika.Fo

tos:

zVg.

KOSMO 55

horoscope.pdf 2 11.08.17 12:00

HOROSKOP

56 KOSMO

Foto

s: zV

g.

Dušan „Duško” Radović

29.11.1922, NisDušan „Duško” Radović je bio srpski pesnik, pisac,

novinar, aforističar i TV urednik. Bio je glavni urednik

„Pionirskih novina”, urednik Programa za decu Radio

Beograda, Programa za decu Televizije Beograd, lista

„Poletarac”, novinar „Borbe” i urednik Studija B.

Njegova emisija „Beograde dobro jutro” počela je da se

emituje jula 1975. godine na Studiju B. Najširoj publici

je poznat po aforizmima kojima je budio Beograđane

na talasima Radija „Studio B”, koji su kasnije objavljeni

u tri knjige „Beograde dobro jutro”. Dela ovog autora

prevođena su na sve značajnije svetske jezike. Radović je

dobitnik najuglednijih nagrada u SFRJ.

Horoskop poznatih

STRELAC: Radoznao i energičan, Strelac je najveći putnik među znakovima zodijaka. Njihov filozofski pogled otvorenog uma moti-više ih da lutaju daleko i široko u potrazi za smislom života. Kao neko ko je

ekstrovertan, optimista i entuzijasta teško ga je zadržati

na zemlji. Strelac voli promene i one su od suštinskog značaja da bi se osećao dobro. Strelac svoje misli pretvara

u konkretne akcije i u stanju je da „hoda bos po trnju” da

bi ostvario svoje ciljeve. Zbog svoje iskrenosti, strelci su

često netaktični kada treba nešto da kažu ili urade.Snaga: Idealista, velikodušanSlabost: Obećava više nego što može da pruži

Omiljena boja: ljubičastaZnakmeseca

Mesečnihoroskophoroskop

horoscope.pdf 2 11.08.17 12:00

KOSMO 57

Foto

s: zV

g.

Ovan (21.3 - 20.4)Ugrabite svaku priliku koja vam se pruži ovog meseca. Decembar će početi burno

i pomalo napeto i neće vam davati mnogo vremena za razmišljanje. Od početka meseca

ćete morati dosta da istražujete, radite prekovremeno i budete usredsređeni maksimalno na posao. Ovaj mesec nije idealna prilika za investiranje. Bolje je da štedite i da čuvate novac za neka bolja vremena. KOSMO SAVET: Izbegavajte svađu!

Bik (21.4 - 20.5)Imaćete dobar razlog da se radujete ovom mesecu zato što vas sredinom meseca očekuju neki zanimljivi susreti na poslovnom planu.Desiće vam se neka nova poznanstva i to poznan-stvo će vam dati šansu da se razvijate i napredujete na poslu. Iako to niste očekivali, ovog meseca ćete sresti i staru simpatiju ili bivšu ljubav i taj susret neće biti lak za vas.KOSMO SAVET: Održavajte kondiciju koju ste stekli!

Blizanci (21.5 - 21.6)Ovaj mesec je idealan period kada se možete posvetiti sebi i raditi stvari koje volite. Konačno

ćete imati dovoljno slobodnog vremena za sebe i nemojte da vas zbog toga grize savest. Situacija u

ljubavi će biti na vrhuncu ovog meseca. Bliži se kraj godine i za-jednički planovi sa voljenom osobom će učiniti da postanete još bliži. KOSMO SAVET: Prepustite se emocijama!

Rak (22.6 - 22.7)Previše problema i stresa na privatnom i poslovnom planu konačno uzimaju maha i zdravstveno se nećete baš najbolje osećati. Morate priznati sebi da ste od krvi i mesa i da niste neuništivi, i vi imate emocije i to veoma jake, iako se trudite da drugi to ne primete. Baš iz tog razloga krajem druge nedelje ćete se osećati iscrpljeno i loše.KOSMO SAVET:Pronađite vremena za vikend putovanje.

Lav (23.7 - 23.8)Prva polovina meseca će vas naterati da dobro razmislite u kom pravcu želite da se vaša lju-bavna veza razvija i da li uopšte želite da se dalje

razvija. Budite iskreni prema sebi i prema drugima kako kasnije neko ne bi bio povređen. Ne prija vam da vas stal-no neko nadgleda i zapitkuje gde idete. Po prirodi volite slobo-du i teško se navikavate na to da vam neko tu slobodu sputava.KOSMO SAVET: Promene morate sami napraviti!

Devica (24.8 - 23.9)Ovog meseca će vam se konačno otvoriti oči, shvatićete za neke osobe kakve su i da vam ne žele dobro. Ponekad slobodno možete da kaže-te ne, imate pravo na to! Decembar je vreme kada veliki broj ljudi osećaju strast i jake emocije prema voljenoj oso-bi. To se odnosi i na vas. Pokažite partneru koliko ga volite!KOSMO SAVJET: Nemojte se bojati da ispoljite osećanja!

Jarac (22.12 - 20.1)Iako vaš odnos sa kolegama nije bio naj-sjajniji, konačno ste u fazi mirne saradnje pa čak i prijateljstva sa nekima, i to je lepo, tako bi trebalo da bude u svakoj organizaci-ji. Odnos sa voljenom osobom je na zavidnom nivou i vaša ljubav cveta. Ipak, u drugoj polovini decembra moguće su manje, kraće nesuglasice. KOSMO SAVET: Ne sekirajte se oko nebitnih stvari!

Vodolija (21.1 - 19.2)Još u prvoj nedelji decembra osećate se čudno i ne možete da se uklopite iako se to trudite već neko vreme. Pokušavate da ispravite neke greš-

ke iz prethodnih meseci, ali vam se za to nikako ne ukazuje prilika. Osoba koju želite da sretnete toliko dugo nikako da se nađe u vašoj blizini. Zbog toga je druga polovina meseca pravo vreme da se nađete sa onima sa kojima ste imali manji ili veći konflikt. KOSMO SAVET: Poradite na sebi!

Ribe (20.2 - 20.3)Imate problema na poslu i osećate se napadnu-to od strane mnogih, a vi ste samo želeli da date sve od sebe. Već druge nedelje ovog meseca situa-cija će biti za nijansu bolja. U ljubavi ste mnogo grešili i to vrlo dobro znate. U ovom mesecu morate poraditi na komunikaciji sa voljenom osobom. Potrebno je mnogo više razumevanja.KOSMO SAVET: Manje pričajte, više slušajte!

Vaga (24.9 - 23.10)Naučite u decembru da kanališete svoju ener-giju na prave stvari i na prave osobe. Tokom cele godine ste trošili i rasipali energiju totalno

nepotrebno i niste uspeli da ostvarite ono što ste zacrtali. Imali ste previše ideja, ali nedovoljno jasno definisanih planova kako te ideje sprovesti u delo. Veliki broj ideja je ostalo na početku, a znate i sami da su bile kvalitetne i imale dosta po-tencijala. KOSMO SAVET: Manje je nekada više!

Skorpija (24.10 - 22.11)Pod uticajem mnogih faktora poslovni od-nosi neće biti baš sjajni, ali će i to proći. Jed-nostavno ne možete da nađete zajednički jezik sa saradnicima i to vam nikako ne ide od ruke. Tvrdoglavost nije vrlina i to morate da shvatite, ali isto tako ne vredi ni da svakom dopuštate da vas gazi i da vas koristi da radite poslove koje uop-šte ne spadaju u vašu oblast. KOSMO SAVET: Ispeci, pa reci!

Strelac (23.11 - 21.12)Ako ste slobodni, u decembru se neće ništa zna-čajno promeniti na tom planu. Mogući su neki

manji flertovi, ali ništa ozbiljno. Zdravstvena situacija će vam biti jako delikatna. Osetljivi ste na

svaku promenu, pa će tako i promena vremena da utiče na vaše psihofizičko stanje. Osećaćete se umorno, iscrpljeno i sa manj-kom energije. KOSMO SAVET: Unosite dovoljno tečnosti.

RAZONODA

Bilo da verujete ili ne verujete u Deda Mraza, on svakako predstavlja jednog od najdražih likova tokom božićnih i novo-godišnjih praznika. O njegovom nastanku postoje mnogobrojne teorije, a mi smo odlučili da se bacimo na istraživanje i odgovo-rimo na pitanje – da li je ovaj dedica tvorevina firme Coca-Cola?

Foto

s: zV

g., i

Stoc

kpho

to

K ako ide ona poznata pjesmica „veju, veju pahulje, mraz po staklu šara, ide Nova godina,

a ja nemam para”? Eh, pa tako i ove godine, mnogi od nas će se hvatati za prazne džepove dok nas trese praznična groznica. I znam da jedan ovolicni tekst neće učiniti čuda za široke narodne mase i ko zna kako će ga ko protumačiti, ali ako se jedna osoba okoristi o njega, meni super! Naime, kako kreće vrijeme dari-vanja i, hvala Bogu, živimo u materijalističkom, konzumeri-stičkom društvu, svako će, ako ne rukom, barem očima (očijukati) preturati po stvarima ispod bora i tražiti nešto za sebe. Ah, takvi smo, šta nam je raditi?! No, međutim, jedna određena grupica ljudi neće pohlepno trgati ukrasne papire sa svojih kutija, već će zamišljeno kroz prozor, dok vani pada sni-jeg (poželjno je radi dramatičnog efekta) željeti nešto drugo ove zime, ovog Božića i Nove godine. Ako nemaju zdravlje, htjet će ozdravljenje; a ako ih je napu-stio neko njima drag, htjet će ove praznike provesti sa njima. I nije li u tome čar praznika? Provesti ove najsvetije i najljepše praznike zdrav, nasmijan i društvu onih koje volite. Zapravo, to je oduvi-jek bila čar bilo kojeg praznika, a posebno ovog, pa zato će vam biti drago ako vam kažem da smo mi jedni drugima, zapravo, najveći poklon. Zvuči jeftino, ali činjenica je da ovakve lekcije plaćamo pre-skupo – sjetimo se važnosti jedni drugih tek kada tog nekog nema. Djeda Mraze, izvini na ovom podugačkom pismu, ali ti sa svojim irvasima se činiš tako svemoguć i zato ne dozvoli da mi se ovakvo nešto desi.

HO-HO-HOLY F*CK

L ik dobrodušnog dekice koji deci donosi poklone prisutan je u pričama i le-

gendama naroda širom sveta. Njegovo ime i izgled variraju od kulture do kulture, ali se smatra da su za pojam današ-njeg Deda Mraza najzaslužnija prethrišćanska verovanja ger-manskih i slovenskih naroda koja su ovaj lik kombinovala sa likom hrišćanskog Svetog Nikole.

Holandija i TurskaPriča o savremenom Deda Mrazu je varijacija holandske priče bazirane na istorijskoj ličnosti Sv. Nikoli, koji je bio poznat po svojoj darežljivo-sti siromašnima. Sv. Nikola je, obučen u svoje biskupske crvene mantije, darivao decu, siromašne i bolesne. Iako je sv. Nikola poreklom iz današnje Turske (grad Mira, pokrajina Likija, IV vek), holandska pri-ča povezuje ga sa Španijom iz koje je brodom dolazio do nji-hovih obala i domova. Tamo su mu pomagali robovi pozna-ti kao Zvarte Piet (Crni Petar) koji je Sv. Nikoli bio isto što i vilenjaci Deda Mrazu, samo što je nevaljalu decu Crni Petar ka-žnjavao. Sv. Nikola je delio po-klone na svoj dan (dan sv. Ni-kole) ali se vremenom približio i samom Božiću. Godine 1969. je Papa Pavle VI naredio da se Sv. Nikola izbriše iz rimokato-ličkog kalendara svetaca koje bi hrišćani trebalo slaviti, iako je kao svetac ostao.

Germanska tradicijaU germanskoj tradiciji tako je vekovima postojao običaj da ro-ditelji deci za dan Svetog Niko-

– crveno odelo, krzneni ogr-tač, kočije, irvasi i sve što već ide uz savremenog donositelja radosti i poklona, dodavani kasnije.Jedan od prvih umetnika koji je definisao moderni izgled Deda Mraza bio je Thomas Nast, američki karikaturista iz 19. veka, čija se slika Deda Mraza 1863. godine pojavila u nedeljniku „Harper's Wee-kly”. Priča da Deda Mraz živi na Severnom polu takođe je Nastovo delo, a u to vreme je „najvoljeniji dekica na svetu” dobio i krzneni ogrtač. Da-nas tradicionalna crvena boja njegovog kostima, zamenila je prvobitnu žuto-zelenu 1868. godine kada su Deda Mrazu dodate i kočije i irvasi.

Coca-ColaIako nije prva kompanija koja je koristila lik Deda Mraza, ovaj američki proizvođač be-zalkoholnih pića je i te kako odigrao presudnu ulogu to-kom 20-ih i 30-ih godina prošlog veka u stvaranju lika Deda Mraza kakav danas po-znajemo. Pre Coca-Cole, lik simpatičnog dekice koristila je firma „White Rock Beverages” u reklamama za svoje slatko piće začinjeno đumbirom.

le ostavljaju slatkiše govoreći im da im je to poklon od ovog svetitelja. Ovaj običaj preneo se postepeno i na Božić. U 16. veku, reformacija Martina Luthera nije promenila samo hrišćansku religiju nego i lik donositelja poklona. Naime, pošto protestanti ne slave sve-ce, bila im je potrebna nova božićna tradicija, a lik Svetlog Nikole postepeno je zamenio „Father Christmas” – Božić Bata ili Djed Božićnjak, koji je tokom 17. veka postao deo britanskog folklora.

Sveti Nikola u AmericiNaseljavajući prostor Severne Amerike, Holanđani su poneli svoju tradiciju u „novi svet” i to u Nieuw Amsterdam, današ-nji New York. Od holandskog imena Sinterklaas stvoren je Santa Klaus čije ime je američ-ka štampa prvi put upotrebila 1773. godine. Upravo se u tom periodu Sveti Nikola polako „preobrazio” u Deda Mraza kakvog danas poznajemo iako su neki nezaobilazni rekviziti

Ime „Santa Claus” nastalo je od holandskog naziva Sin-terklaas, a Holanđani su lik Deda Mraza doneli u Ameriku.

KOMENTARHazim

HADŽIĆ

Hazimovo pero

58 KOSMO

Odakle nam dolazi Deda Mraz?

Foto

s: zV

g., i

Stoc

kpho

to

FacebookŠef se obraća svojim radnici-ma:-Jučer ste obavili odličan po-sao. U samo jedan dan ste obavili posla koliko uradite u jednom tjednu.Ponosni radnici odgovaraju:-Hvala, šefe, puno, jučer nije radio Facebook.

DijamantiDošla žena kod zubara na kontrolu. Gleda on, gleda, pa kaže:-Moram vam reći da su vam zubi kao dijamanti.-O, pa hvala vam lijepa. -Da, tako su rijetki.

Promjena-Ne pijem! Ne pušim! Legnem u 22:00. Ustajem u 07:00. Tih sam, miran, povučen i poslu-šan. Ali, kad izađem iz zatvora, sve će se to promijeniti!

ČipsRazgovaraju dva prijatelja i jedan pita drugog:-Eee, buraz, hoćeš vrećicu čipsa?-Hoću.-Čekaj da prvo pojedem čips.

OdvjetnikŽali se Fata Hasi:-Haso, odlučila sam se razve-sti od Muje, ne mogu više ovako.-Hoćeš da ti nađem dobrog odvjetnika? -E, sad je kasno! Već sam našla poštara iz Tuzle.

TramvajFata pozvala majstora da joj sastavi novi ormar kako bi iznenadila Muju dok je još na poslu. Majstor brzo sklopi ormar, ali kad je kre-nuo pakirati alat, pored zgrade je prošao tramvaj i vibracije su bile toliko jake

Majka mu odgovara:-Vjenčanica pokazuje tvo-jim prijateljima i obitelji da je tvoja mlada čedna.Sin pita isto pitanje i tatu za svaki slučaj:-Tata, zašto su vjenčanice bijele?-Zato jer su svi kućanski apa-rati bijeli.

DrogaP o l i c a j a c i s p i t u j e osumnjičenog:-Je li vam taj diler davao drogu?-Nije!-Je li vam davala njegova žena?-Je l’ me još uvijek pitate za drogu?

AutobusAutobus kreće sa stanice, a žena trči i viče:-Zaustavite autobus, kasnim na posao!Putnici se smilovaše i povi-knuše vozaču da stane. Vozač stane, otvore se vrata, žena uđe i kaže:-Svima vam puno hvala, a sad karte na pregled!

PacijentPacijent leži na krevetu, oko njega njegov liječnik, odvjetnik, supruga i djeca. Svi čekaju njegov samrtni izdisaj, kad odjednom paci-jent se digne, pogleda oko sebe i kaže:-Ubojice, lopovi, nezahval-nici, nitkovi!Vrati se iz sjedećeg u ležeći položaj, a onda liječnik sav zbunjen reče:-Mislim da mu se stanje popravlja.Žena bolesnika sva zbunjena upita:-Na osnovu čega to zaključu-jete doktore?-Zato što nas je sve prepoznao.

da se ormar iskrivio i rasta-vio. Majstor ormar ponovno sastavi i ovaj put ga jače zate-gne. Ponovno naiđe tramvaj i ormar opet padne. Majstor se krene nervirati pa ga Fata krene smirivati. Majstor uđe u ormar da vidi u čemu je problem, kad dolazi Mujo s posla, ulazi u stan. Otvara vrata ormara i primjećuje majstora u njemu. Šokirano ga pita:-Što radiš tu, bolan?-Je l’ glupo da vam kažem da čekam tramvaj?!

DrugačijeOde muž kod doktora i žali se da sa ženom već duže vri-jeme nema nikakve odnose. Sutradan doktor pozove ženu u ordinaciju pa ju pita zašto nema odnose sa svojim mužem. Ona će:-Doktore, da budem iskrena, svako jutro se uspavam pa za posao pozovem taksi, naravno novčanik zaboravim. Taksist me pita da pozove policiju ili da riješimo to na drugi način? Mi riješimo na drugi način pa zakasnim na posao. Tamo me šef pita da li da me izbaci ili da riješimo drugačije. Naravno riješimo drugačije, ali s obzirom da šef jedino navečer ima vre-mena, ja opet moram kući taksijem. Naravno, novaca nema pa opet riješimo moje kašnjenje drugačije. Kad stignem konačno doma mrtva umorna, jedino mogu zaspati.Doktor će:-Da ispričam sve ovo vašem mužu ili da riješimo stvar drugačije?

Kućanski aparatSin pita majku:-Mama, zašto su vjenčanice bijele?

Pusta razbibriga

GrabilicaĐuro je pozvao svoju mamu na ručak. Za vrijeme ručka majci nije promaklo da je Đurin cimer Pero jako zgo-dan i mišićav. Ona je već dulje sumnjala da su njih dvojica nešto više od cimera, pa je upitala Đuru da li je to istina. Đuro je uvjeravao majku da su oni samo cimeri i ništa više od toga. Tjedan dana kasnije Pero upita Đuru:-Jesi li vidio onu lijepu grabi-licu za juhu? Nema je otkad je tvoja mama bila ovdje na ručku. Nije ju valjda ona uzela?Đuro nije u to ni sumnjao, ali je ipak majci poslao mail:-Draga mama, ne kažem da si ti „uzela” ili da „nisi uzela” grabilicu za juhu, ali stvarno od kada si bila kod nas, nigdje je nema. Pozdrav, Đuro.Par dana poslije Đuro dobije majčin odgovor:-Dragi Đuro, ja ne kažem da ti „spavaš” ili da „ne spavas” s Perom, ali da on spava u svom krevetu, već bi odavno prona-šao grabilicu.

Boca vinaPitali neku malo stariju gospođu:-U vašoj zreloj dobi što biste radije imali, Parkinsona ili Alzheimera?Žena malo promisli pa odgovori:-Definitivno Parkinsona! Bolje da prolijem pola čaše omiljenog vina, nego da zaboravim gdje mi je boca!

OpćinaRed u općini, vruće je. Neki frajer se dere:-Dajte mi te dokumente za vjenčanje, čekam ovdje 3 sata.-Vjenčanje ili razvod?-Daj oboje da ne dolazim više!

KOSMO 59

Odakle nam dolazi Deda Mraz?

KOSMO60

SPOR T

Piše: Dušica Pavlović

Žurkana snegu

SANKANJE. Za sve one koji uživaju u zimskim ak-

tivnostima, čekanju je uskoro došao kraj! Obucite

se toplo, stavite kape, rukavice i šaleve jer vas

vodimo na bečke staze za sankanje!

Foto

s: iS

tock

phot

o

Rodelhügel JesuitenwieseBilo da ima ili nema snega, sankanje u srcu Beča je zagarantovano. Na uzvišenju od 10 metara i dužine od 60 metara ova staza je uvek prekrivena ili prirodnim ili veštačkim snegom, a svi snegoljupci se mogu sankati čak do 21 sat.

Roter Berg / Am HimmelhofŠiroka, dugačka i strma staza nudi jedinstven doživljaj sankanja. Sa vrha brega prostire se prelep pogled na Beč, tako da je ovo mesto omiljeno za sankanje ne samo deci, već i odraslima. Napravite mali predah i uživajte u prelepom pejzažu!

Rodelwiese am SchafsbergJoš jedna staza sa prelepim pogledom na Beč smeštena je u zapad-nom delu grada i garantuje pravu zabavu. No, bez obzira na njene prednosti, savetuje se oprezno sankanje zbog mnogobrojnog drveća i stabala koja se mogu naći na putu kao prepreka.

Pötzleinsdorfer SchloßparkZa sve koji vole dužu i mirniju vožnju, ova staza predstavlja pravi izbor. Nije previše strma, ali je dosta dugačka, pa ćete ređe morati da se penjete na početak staze. Brdovito područje obećava neza-boravno iskustvo na sankama.

Am CobenzlPoznato brdo iznad Beča ne nudi samo veličanstven pogled na grad i jedinstvenu sinergiju sa prirodom, već je pravi raj za sankaše. Za mnoge Bečlije ne postoji bolja staza od ove. Pored sankanja, mališani ovde mogu da skijaju ili snowboarduju.

Kaffeehaushügel im Donaupark auf der DonauinselI ova staza je prekrivena veštačkim snegom, pa je sankanje zaga-rantovano tokom cele sezone. Osim toga, zimska aktivnost traje i nakon zalaska sunca jer je staza osvetljena. Ovo je idealno mesto za sve koji žive na levoj obali Dunava.

Beč ima veliki broj mesta za sankanje. Pored već opisanih postoje i sledeća:• Stadtpark/Kinderpark, 1030 • Schweizergarten, 1030 • Alois-Drasche-Park, 1040 • Einsiedlerpark, 1050 • Alfred-Grünwald-Park, 1060 • Arne-Carlsson-Park, 1090 • Kurpark Oberlaa/Parkmitte, 1100 • Luise-Montag-Park, 1110 • An den Eisteichen preko puta broja 22, 1120 • Wolfersberg, 1140• Hohe Wand Wiese, 1140• Dehnepark, 1150• Hugo-Wolf-Park, 1190• Floridsdorfer Wasserpark/An der Oberen Alten Donau preko

puta broja 23, 1210 • Fridtjof-Nansen-Park, 1230 

KOSMO 61

Žurka

Foto

s: iS

tock

phot

o

KOSMO62

IMPRESSUM

Medieneigentümer: Twist Zeitschriften Verlag GmbH | Herausgeber und Geschäftsführer: Dejan Sudar (dejan.sudar@kosmo.at) | Co-Herausgeber und Chefredakteur: Dragomir Janjić (dragomir.janjic@kosmo.at) | Sales Director: Voin Mihajlović (voin.mihajlovic@kosmo.at) | Kontakt für Mediaagenturen: Voin Mihajlović (voin.mihajlovic@kosmo.at) | Marketing, Produktion, Vertrieb: Dragomir Janjić (dragomir.janjic@kosmo.at) | Redaktion: Manuel Bahrer, BA (manuel.bahrer@kosmo.at), Vera Marjanović (vera.marjanovic@kosmo.at), Dušica Pavlović, BA (dusica.pavlovic@kosmo.at), Petar Rosandić, MA (petar.rosandic@kosmo.at) | Kolumnisten: Hazim Hadžić | Lektorat: Dr. Nedad Memić, Dušica Pavlović, BA (dusica.pavlovic@kosmo.at) | Art Director und Grafik: Jelena Cvetković Šarkanović, univ.dipl.inž.obl.tekst. in oblač. | Illustrationen: Filip Andronik | Fotografen: KOSMO | Fotoredaktion: Grafische Abteilung | Cover-Foto: KOSMO | Druck: NP Druck Gesellschaft m.b.H. Auflage: 120.000 Stück Mediaunterlagen und Tarife unter www.kosmo.at | KOSMO – das auflagenstärkste Ethnomagazin in Österreich | Verlags- und Redaktionsadresse: Donau Business Center, Handelskai 388/741, A-1020 Wien | Tel.: +43 (0)1 235 05 72-0 | Fax: +43 (0)1 235 05 72-25 | office@kosmo.at | www.kosmo.at

Web-Redaktion: Manuel Bahrer, BA (manuel.bahrer@kosmo.at), Kristina Janković (kristina.jankovic@kosmo.at), Mariana Lukić, Bakk. phil. (mariana.lukic@kosmo.at)

Die Meinung von Kolumnisten muss nicht mit der Meinung der Redaktion übereinstimmen. Namentlich gekennzeichnete Beiträge geben nicht unbedingt die Meinung des Herausgebers wieder. Für den Inhalt von Inseraten haftet ausschließlich der Inserent. Für unaufgefordert zugesandtes Bild- und Textmaterial wird keine Haftung übernommen. Jegliche Reproduktion nur mit schriftlicher Genehmigung der Geschäftsführung. Zurzeit gilt die An-zeigenpreisliste laut Mediadaten 2017. Alle Rechte vorbehalten. Die Zeitschrift und alle in ihr enthaltenen Beiträge und Abbildungen sind urheberrechtlich geschützt. Mit Ausnahme der gesetzlich zugelassenen Fälle ist eine Ver-wertung ohne Einwilligung des Verlags strafbar. Geringfügige Farbabweichungen sind aus drucktechnischen Gründen möglich. Alle Preise (in Euro) und Angebote vorbehaltlich Druckfehler. Die Ziehung bei allen Gewinnspielen erfolgt immer für die aktuelle Ausgabe unter Ausschluss der Öffentlichkeit. Der Rechtsweg ist ausgeschlossen. Änderungen und Irrtümer vorbehalten. Die Gewinner werden per E-Mail oder Telefon verständigt. Eine Barablöse des Gewinns ist nicht möglich. Mit der Teilnahme an einem Gewinnspiel o.ä. erklären Sie sich mit der Speicherung und Verarbeitung der von Ihnen bekanntgegebenen Daten sowie Übermittlung von Informationsmaterial (via E-Mail, Telefon, Fax, SMS/MMS) durch den Twist Zeitschriften Verlag GmbH über ihre Produkte, Abo-Aktionen und ähnliche Vorteilsaktionen einverstanden. Diese Daten können für Marketingzwecke verwendet und an Dritte weitergegeben werden. Sie können Ihre Zustimmung jederzeit widerrufen.

KOSMO.at u novembru

„Terorista”: Bosancidobrovoljci u ISIL-u

Centar za investigativni žur-nalizam iz Sarajeva objavio je dokumentarac o državljani-ma BiH koji su se svojevolj-no priključili ISIL-u i ratu u Siriji. Jedan od njih je Bajro Ikanović, vođa salafističke za-jednice u Hadžićima, koji je 2013. napustio svoju državu kako bi služio vojsci ISIL-a.Bajro Ikanović, Anführer der

Izdvojeni komentari usera:Michael Eister: Die El-tern können einem Leid tun. Menschen sind halt leicht zu manipulieren. Erst recht,

Britanka troši 1.800 evra-mesečno na taksi

Natalie Russell (24) šoki-rala je svojom izjavom u jednom britanskom šou kada je rekla da je ići peš-ke za seljake i da mesečno troši skoro dve hiljade evra zbog računa za taksi.

Izdvojen komentari usera:Deni Ćelebić: A, joj, buda-le, ima Uber u pola manje bi uštedila :)!

Sabrina Steiner: Sie soll

Poštovani čitaoci,KOSMO je otvoren za sve Vaše reakcije, prijedloge i pi-tanja. Podijelite s nama svoje komentare na: Zeitschrift KOSMOHandelskai 388Büro Top Nr. 7411020 Wien, na e-mail: info@kosmo.at

wenn es keine Arbeit, keine Zukunftsperspektive, usw. gibt. Dann fallen viele leicht in die Fänge von solchen Vere-inigungen, egal welche Sekte, Religion, Nationalsoziali-smus, usw...

Nico Di Nico: Svet je insta-lirao satelitsku islamsku drža-vu u Evropu, evo rezultata.

Pedja Pavlović : Der ganze Westen unterstützt den ISIS, kein Geheimnis mehr. Bosnien ist doch fast von Saudi Arabi-en aufgekauft worden, ist auch kein Geheimnis mehr. Vučić der Verräter hat die in Serbien auch reingelassen.

froh sein, dass sie zwei gesun-de Beine hat.

Fuada Jašarević: Pa ne bi joj, vala, škodilo da ide malo pješke!

Zufriedenheits-Wir sind

Meister.#so gut fährt Wien

98 % der Wiener sind mit den Öffis zufrieden.Wir sagen Danke!

022772T3 WL Herbstkampagne 2019 Zufriendenheit 200x280 Kosmo ET06.12. iWC.indd 1 29.11.19 17:43