Ekart Tol

MO SADANJEG TRENUTKAEchart Tolle : The Power of Now Copyright 1999 by Echart Tolle

EQ

Vi ste ovde da boanskom smislu univerzuma omoguite da se prikae. Eto koliki je va znaaj! - Ekart Tol

SADRAJ Predgovor amerikog izdavaa Uvodna re Zahvalnice Uvod Istina koja je u vama l.Vi niste va um 2.Svest: put ka izlasku iz bola 3.Duboko poniranje u sadanji trenutak . . . 4.Strategije uma za izbegavanje sadanjeg trenutka 5.Stanje prisustva 6.Unutranje telo 7.Kapije u duhovni svet 8.Prosvetljeni odnosi 9.Iznad sree i nesree poiva spokojstvo l0.Znaenje predaje3 6 11 12 15 19 38 51 72 92 104 123 136163 187

PREDGOVOR AMERIKOG IZDAVAA

Autor knjiga "Vizionarski posao" i "Vizionarski ivot" Moda jednom u deset godina ili ak samo jednom u gene raciji, pojavi se knjiga poput Moi sadanjeg trenutka. Ona predstavlja vie od knjige; u njoj obitava ivotna energija, ona koju verovatno moete da osetite drei knjigu u rukama. Ona poseduje mo da u itaocima stvara iskustvo i njihove ivote menja nabolje. Mo sadanjeg trenutka je prvobitno objavljena u Kanadi, i kanadski izdava Koni Kelou mi je rekla kako je neprekidno sluala prie o pozitivnim promenama, pa ak i udima, koja su se dogaala onog trenutka kada su se ljudi prihvatili knjige. itaoci se javljaju", rekla je. ,,I toliki broj njih mi govori o udesnim isceljenjima, transformacijama i veoj radosti koju doivljavaju zato to su prigrlili ovu knjigu." Zahvaljujui ovoj knjizi ja postajem svestan toga da svaki trenutak naeg ivota predstavlja jedno udo. To je savreno tano, bez obzira na to da li ja to uviam ili ne. I Mo sadanjeg trenutka mi iznova i iznova pokazuje na koji nain to da uvidim. Od prve stranice koju je napisao postaje jasno da Ekart Tol predstavlja savremenog uitelja. On nije priklonjen nijednoj posebnoj religiji ni doktrini, a nije ni guru; njegovo uenje obuh vata sutinu, osnovu svih ostalih tradicija i ne protivrei nijednoj

MARK ALEN

od njih - ni hrianskoj, ni hinduistikoj, ni budistikoj, ni musli manskoj, ni uroenikoj, niti bilo kojoj drugoj. On je u stanju da uini ono to su svi veliki uitelji inili: da nam pokae, jednos tavnim i jasnim jezikom, kako se put, istina i svetlost nalaze pred nama. Ekart Tol zapoinje ukratko nas upoznajui sa sopstvenom priom - priom o ranoj depresiji i oaju koji su kulminirali neverovatnim iskustvom buenja jedne noi, nedugo nakon nje govog dvadeset i devetog roendana. Tokom poslednjih dvade set godina on se osvrtao na to iskustvo, meditirao i produbljivao svoje shvatanje. U proteklih deset godina postao je i uitelj svetskog ranga, iroka dua sa velikom porukom, onom koju je prenosio Hrist, onom koju je prenosio Buda: stanje prosvetljenja se moe postii, sada i ovde. Mogue je iveti bez patnje, bez strepnje i neuroza. Da bi se to postiglo, moramo shvatiti nau ulogu kao kreatora sopstvenog bola; na um stvara probleme, a ne drugi ljudi, ne 'spoljanji svet'. Krivac je na sopstveni um, sa svojim skoro neprestanim tokom misli dok razmilja o prolosti, brine se o budunosti. Mi inimo veliku greku poistoveujui se sa svo jim umom, mislei da smo to mi - dok, u stvari, predstavljamo daleko uzvienija bia. Iznova i iznova, Ekart Tol nam pokazuje na koji nain da se poveemo sa onim to on naziva Bie: Bie je veni, uvek-prisutni Jedini ivot iznad brojnih obli ka ivota koji podleu roenju i smrti. Meutim, Bie se ne nalazi samo iznad ve i duboko unutar svakog oblika kao njegova naj dublja nevidljiva i neunitiva sutina. To znai da vam je ono dos tupno ovog trenutka kao vae najdublje ja, vaa istinska priroda. Ali nemojte pokuavati da ga dosegnete svojim umom. Ne pokuavajte da ga shvatite. Moete ga spoznati samo onda kada je um miran, kada ste intenzivno i u potpunosti u sadanjem trenutku... Prosvetljenje znai ponovo postati svestan Bia i osta ti u tom stanju 'oseanja razumevanja'."

Knjigu Mo sadanjeg trenutka gotovo da je nemogue proitati u jednom dahu - ona od vas trai da je povremeno odloite i osvrnete se na proitano kako biste to primenili u linom ivotnom iskustvu. Ona predstavlja kompletan vodi, pot puni kurs iz meditacije i spoznaje. To je knjiga kojoj se treba stal no vraati - i svaki put kada joj se opet posvetite, biete nagraeni novom mudrou i znaenjem. To je knjiga koju e mnogi ljudi, ukljuujui tu i mene, eleti da prouavaju do kraja ivota. Mo sadanjeg trenutka ima predane itaoce iji broj je u porastu. Ve je proglaena za remek-delo, a kako god da je ljudi nazivaju, kako god da je opisuju, u pitanju je knjiga koja ima snagu da menja ivote, snagu da nas u potpunosti dovede do spoznaje toga ko smo zaista. Mark Alen Novato, Kalifomija SAD Avgust, 1999.

UVODNA RE

Autor knjige ,,U susret Novom pogledu na svet" Prekriveni azurnim nebom, narandastouti sunevi zraci na zalasku mogu nas u posebnim prilikama poastiti trenutkom tako velike lepote da se u momentu nalazimo zateeni, ukoenog pogleda. Rasko takvog trenutka nas potpuno zbunju je, nai prisilno brbljivi umovi prave pauzu kako nas ne bi men talno prebacili na neko mesto koje nije ovde-i-sada. Okupana svetlou, vrata ka drugaijoj stvarnosti kao da se otvaraju, uvek prisutna, a ipak retko kad viena. Abraham Maslou je ovo nazvao 'vrhunskim iskustvima', poto ona predstavljaju istaknute trenutke u ivotu kada se zateknemo odaslatim izvan granica zemaljskog i obinog. 1 Mogao ih je isto tako nazvati i 'iskustvima provirivanja'. Tokom ovih proirenih trenutaka mi kriom zavirujemo u veno carstvo samog Bia. Makar to bilo i samo na kratko, mi se vraamo svom Istinskom ja. Ali", mogli biste uzdahnuti, to je tako divno... Kada bi se samo moglo tu i ostati. Ali kako da se tu stalno nastanim?"Neprevodiva igra rei: 'peak experience' (vrhunsko iskustvo) i 'peek experi ence' (iskustvo provirivanja). Rei peak i peek se razliito piu a isto itaju, mada imaju razliito znaenje. - Prim. prev.1

RASEL E. DI KARLO

Tokom proteklih deset godina posvetio sam se pronalaenju tog odgovora. U toku pretrage bila mi je ast da uestvujem u razgovorima sa nekim od najodvanijih, najinspirativnijih i najpronicljivijih 'pionira za primer' naeg vremena na polju medicine, prirodnih nauka, psihologije, poslovanja, religi je/duhovnosti i ljudskih potencijala. Ovu raznovrsnu grupu poje dinaca povezuje njihovo izraeno zajedniko miljenje da oveanstvo sada veoma znaajno napreduje u svom evolutivnom razvoju. Tu promenu prati i drugaiji pogled na svet - na osnovu slike koju imamo o tome 'kako stvari stoje'. Pogled na svet eli da odgovori na fundamentalna pitanja: Ko smo?" i Kakva je priroda svemira u kom ivimo?" Odgovori na ova pitanja diktiraju kvalitet i karakteristike naih linih veza sa porodicom, sa prijateljima i poslodavcima/radnicima. Kada ih posmatramo u irem okviru, oni odreuju drutva. Ne bi trebalo da nas iznenadi to to pogled na svet koji iskrsava dovodi u pitanje mnoge stvari za koje Zapadno drutvo misli da su istinite: MIT 1. oveanstvo je doseglo vrhunac svog razvoja. Ko-osniva Esalena", Majkl Marfi, sluei se komparativn im studijama religija, medicinskih nauka, antropologije i sporta, doao je do provokativne teze da postoje jo napredniji nivoi u razvoju oveka. Kada se osoba pribliava ovim naprednijim nivoima, neobine sposobnosti poinju da cvetaju - sposobnost za ljubav, za vitalnost, ovetvo, svest o telu, intuiciju, percepci ju, komunikaciju i volju. Prvi korak jeste prepoznati njihovo postojanje. Veina ljudi to ne ini. Nakon toga, metode se mogu primeniti svesnom namerom. MIT 2. Mi smo u potpunosti odvojeni jedni od drugih, od prirode i od Kosmosa. Ovaj mit o 'onom drugom' je odgovoran za ratove, silovanje planete i sve oblike i manifestacije ljudske nepravde. Na kraju

krajeva, ko bi iste pameti povredio onog drugog da je tu osobu doivljavao kao deo sebe samog? Sten Grof u svom istraivanju neuobiajenih stanja svesti sumira stvari, govorei da su psiha i svest svakog od nas, u konanoj analizi, u srazmeri sa 'svim onim to jeste' jer ne postoje apsolutne granice izmeu tela/ega i sveukupnosti postojanja." Era 3", tretman dr. Lerija Dosija, u kom misli, stavovi i isceliteljske namere jednog lica mogu uticati na fiziologiju dru gog lica (suprotno od Era 2", opteprihvaenog um-telo tret mana), veoma je dobro potkrepljen naunim studijama o isceliteljskoj moi molitve. E sad, sudei po poznatim principima fizike, i po pogledu na svet koji gaji tradicionalna nauka, to je nemogue. Ipak, nadmoan broj dokaza pokazuje da je to zapra vo mogue. MIT 3. Fiziki svet je sve to postoji. Okovana materijalizmom, tradicionalna nauka podrazumeva da nita to se ne moe izmeriti, testirati u laboratoriji ili iskuati sa pet ula ili putem njihovih tehnolokih produetaka jednostavno ne postoji. To 'nije stvarno'. Posledica toga je da je sveukupna realnost svedena na fiziku stvarnost. Duhovne, ili ono to bih nazvao nefizike dimenzije realnosti su proterane sa vidika. Ovo je u sukobu sa 'Venom filozofijom', tim filozofskim konsenzusom koji se provlai kroz vekove, kroz religije, kroz tradicije i kultove, opisujui razliite ali neprekidne dimenzije realnosti. One se proteu od onih najguih i najmanje svesnih koje bismo nazvali 'materijom' - pa do najreih i najvie svesnih, koje bismo nazvali duhovnim. Veoma je zanimljivo da su ovakav proireni multidimenzionalni model realnosti predlagali kvantni teoretiari kao to je Dek Skarfeti, koji opisuje nadsvetlosno putovanje. Druge dimenzije se koriste da bi se objasnilo putovanje koje se odvija bre od svetlosti - tog konanog ogranienja brzine; ili posma-

trajte rad legendarnog fiziara Dejvida Boma sa njegovim ekspli ciranim (fizikim) i impliciranim (nefizikim) multidimenzionalnim modelom realnosti. Ovo ne predstavlja puku teoriju - eksperiment 'Aspekt' iz 1982., izveden u Francuskoj, pokazao je da dve prethodno povezane kvantne estice nakon to su razdvojene na veliku udaljenost na neki nain i dalje ostaju povezane. Kada je jedna estica bila promenjena i druga se menjala - istog trenutka. Naunici ne znaju postupak na osnovu kojeg se ovo putovanje bre od svetlosti moe odvijati mada neki teoretiari ak pred lau objanjenje da se ova povezanost odvija putem ulaza ka viim dimenzijama. Dakle, nasuprot onome to moda misle oni koji su posveeni tradicionalnom shvatanju, uticajne odvane osobe sa kojima sam razgovarao oseale su da jo uvek nismo dosegli vrhunac u razvoju oveanstva, da smo povezani sa svekolikim ivotom, a ne razdvojeni od njega i da potpuni spektar svesti obuhvata i fiziku i mnotvo nefizikih dimenzija realnosti. U sutini, ovaj novi pogled na svet ukljuuje va pogled na sebe same, na druge ljude i na ukupan ivot, ne kroz oi naeg malecnog, ovozemaljskog 'ja', koje ivi u vremenu i roeno je u vremenu, ve radije kroz oi due, naeg Bia, Istinskog 'ja'. Jedan za drugim, ljudi uskau u ovu viu orbitu. Svojom knjigom Mo sadanjeg trenutka Ekart Tol puno pravno zauzima svoje mesto u ovoj grupi uitelja svetskog ranga. Ekartova poruka glasi: problem oveanstva lei duboko ukorenjen u samom umu ili, jo bolje, u naem pogrenom poistoveivanju sa umom. Naa neodluna svest, naa tenja da krenemo linijom naj manjeg otpora time to nismo u potpunosti budni u sadanjem trenutku, to stvara prazninu. I vremenom okovani um, koji je stvoren da bi bio koristan sluga, premouje tu prazninu, proglaavajui sebe za gospodara. Poput leptira koji lepra od cveta do cveta, um povezuje prola iskustva ili, prikazujui sebi sopstveni film, predvia ono to e doi. Retko kad emo zatei sebe kako se odmaramo u okeanskim dubinama sadanjeg

trenutka, jer samo tu - u sadanjem trenutku - mi pronalazimo nae Istinsko 'ja' koje lei ispod fizikog tela, promenljivih emo cija i brbljivog uma. Okrunjena slava ovekovog razvoja ne lei u naoj sposobnosti da rasuujemo i mislimo iako je to ono po emu se razlikujemo od ivotinja. Intelekt, kao i instinkt, naprosto pred stavlja jednu od usputnih taaka. Naa boanska sudbina jeste da se ponovo poveemo sa naim sutinskim Biem i svoju neobinu boansku stvarnost izrazimo u obinom fizikom svetu, tren za trenom. Lako je to rei, a ipak, retki su oni koji su dospeli do krajnjih granica ovekovog razvoja. Na svu sreu, postoje vodii i uitelji koji nam na tom putu pomau. Ekartova impresivna snaga kao vodia i uitelja ne lei u njegovoj usavrenoj sposobnosti da nas zadivi interesantnim priama, da apstraktno uini konkretnim ili da obezbedi korisnu tehniku. Vie od toga, njegova magija lei u iskustvu njega samog kao nekoga ko zna. Kao rezultat, iza njegovih rei nalazi se snaga koju su posedovali samo najslavniji duhovni uitelji. ivei u dubinama ove Vie stvarnosti, Ekart utire energetski put kome se i ostali mogu pridruiti. I ta ako ostali ba to i uine? Svet kakav poznajemo sig urno bi se promenio na bolje. Vrednosti bi se pretvorile u krho tine nestajuih strahova koji bi bili izbaeni kroz vir samog Bia. Nova civilizacija bi se rodila. Gde se nalazi dokaz o ovoj Vioj stvarnosti?", pitate se vi. Ja vam nudim jedino analogiju: eta naunika se moe sastati i govoriti vam o naunim dokazima za injenicu da su banane gorke. Ali, sve to treba da uradite jeste da zagrizete jednu, samo jednom, kako biste uvideli da postoji sasvim druga strana banane. Naposletku, dokaz ne lei u intelektualnim argumenti ma, ve u biu koje je na neki nain dotaklo neto sveto i spolja i iznutra. Ekart Tol nas veto ini otvorenima za tu mogunost. Rasel E. Di Karlo

ZAHVALNICE

Duboko sam zahvalan Koni Kelou na njenoj ljubavi, podrci i njenoj vitalnoj ulozi u transformisanju rukopisa u ovu knjigu i iznoenju iste na svetio dana. Uivanje je raditi sa njom. Proirujem svoju zahvalnost na Koreju Lender i one divne ljude koji su potpomogli ovu knjigu dajui mi prostor, taj najdragoceniji dar - prostor za pisanje i prostor za ivot. Hvala i Adrijani Bredli iz Vankuvera, Margaret Miler iz Londona i Endi Franesko iz Glastonberija u Engleskoj, Riardu iz Menlo Parka i Reni Framkin iz Sausalitoa, Kalifomija. Takoe sam zahvalan irli Speksman i Hauardu Kelou na njihovoj reviziji rukopisa i korisnim informacijama, kao i onim pojedincima koji su bili toliko ljubazni da revidiraju rukopis u kasnijoj fazi i obezbede dodatne podatke. Hvala Rouz Dendevi za tekstualnu obradu rukopisa, za njen jedinstveni veseli profe sionalni stil. Konano, eleo bih da izrazim svoju ljubav i zahvalnost majci i ocu, bez kojih ova knjiga ne bi nastala, mojim duhovnim uiteljima i najveem guruu od svih: ivotu.

UVOD

POREKLO OVE KNJIGEJa imam malo koristi od prolosti i retko kad mislim o njoj. Meutim, ukratko bih voleo da vam ispriam na koji nain sam postao duhovni uitelj i kako je nastala ova knjiga. Sve do svoje tridesete godine iveo sam u stanju gotovo neprestane strepnje, proarane periodima samoubilake depre sije. Sada mi se ini kao da govorim o nekom prolom ivotu ili ivotu nekog drugog. Jedne noi, ne dugo nakon mog dvadeset i devetog roendana, probudio sam se u rane sate uz oseanje apsolutnog uasa. Sa takvim oseanjem sam se budio mnogo puta ranije, ali sada je to bilo intenzivnije nego ikad pre. Tiina noi, nejasni obrisi nametaja u mranoj sobi, udaljeni zvuk voza koji promie - sve se inilo tako stranim, tako neprijateljskim i tako u pot punosti besmislenim da je u meni stvorilo dubok prezir prema svetu. Najprezrenija stvar od svih, meutim, bilo je moje lino postojanje. U emu je leao smisao daljeg ivljenja sa ovakvim teretom nesree? Zato nastaviti sa ovom neprekidnom borbom? Mogao sam da osetim kako je duboka tenja za unitenjem, za nepostojanjem, sada postajala daleko snanija od instinktivne elje za nastavkom ivota. Ne mogu vie da ivim sa samim sobom." To je bila misao koja se ponavljala u mom umu. A onda sam iznenada postao svestan koliko je neobina bila ta misao. Jesam li ja jedan ili dvoje? Ako ne mogu da ivim sa samim sobom, onda mora da

postoje dvojica mene: 'ja' i 'onaj' sa kojim 'ja' ne moe da ivi." Moda je", pomislio sam, samo jedan od nas dvojice stvaran." Ovo udno uvianje me je toliko zapanjilo da se moj um zaustavio. Bio sam u potpunosti svestan, ali vie nije bilo misli. Zatim sam se osetio uvuenim u neto to je izgledalo kao vrtlog energije. U poetku je to bilo sporo kretanje, ali vremenom se ubrzavalo. Obuzeo me je veliki strah i moje telo je poelo da se trese. uo sam rei: 'ne opiri se niemu', kao da su izgovorene u mojim grudima. Mogao sam da osetim kako bivam uvuen u nekakvu prazninu. inilo se kao da se ona nalazi veim delom u meni nego oko mene. Iznenada vie nije bilo straha i dozvolio sam sebi da propadnem u tu prazninu. Ne seam se ta je bilo nakon toga. Probudio me je cvrkut ptica sa spoljne strane prozora. Nikad pre nisam uo takav zvuk. Moje oi su i dalje bile zatvorene, a ugledao sam sliku skupocenog dijamanta. Iako je, da je dijamant mogao da proizvede zvuk, bio bi ba ovakav. Otvorio sam oi. Prvo svetio zore se probijalo kroz zavese. Bez ijedne misli, osetio sam, znao sam, da u svetlosti ima beskrajno vie od onoga to mi mislimo. Ta meka svetlucavost koja se pro bijala kroz zavese bila je ljubav kao takva. Suze su mi navrle na oi. Podigao sam se i proetao po sobi. Prepoznao sam prostori ju ipak shvativi da je nikada pre nisam istinski video. Sve je bilo svee i netaknuto kao da je upravo nastalo. Podizao sam pred mete, olovku, praznu flau, divei se lepoti i ivosti svega toga. Toga dana sam koraao ulicama grada potpuno oaran udesnim ivotom na zemlji kao da sam tek dospeo na ovaj svet. U toku sledeih pet meseci iveo sam u stanju nenaruenog mira i blaenstva. Nakon toga, intenzitet je donek le opao ili se moda samo inilo tako jer je to postalo moje prirodno stanje. I dalje sam mogao da funkcioniem u svetu iako sam shvatao da nita to uinim nee nimalo doprineti onome to ve imam. Znao sam, naravno, da mi se dogodilo neto od velike vanosti, ali nisam uopte mogao da to razumem. Tek posle nekoliko godina, nakon iitavanja duhovnih tekstova i vremena

provedenog sa duhovnim uiteljima, uvideo sam da su svi tragali za onim to se meni ve desilo. Shvatio sam da intenzivni pritisak patnje mora da je te noi naterao moju svest da odustane od poistoveivanja sa nesrenim i duboko uplaenim 'ja' koje, na kraju krajeva, predstavlja izmiljotinu uma. To povlaenje izgle da da je bilo tako potpuno da je ovo lano napaeno 'ja' u trenutku kolabiralo kao da ste izvukli ep iz igrake na naduvavanje. Ono to je tada preostalo bila je moja prava priroda kao uvek prisutno Ja jesam: svest u svom istom stanju koje prethodi poistoveivanju sa formom. Kasnije sam takoe nauio kako da ulazim u to unutranje carstvo u kom vreme i smrt ne postoje i koje sam isprva iskusio kao prazninu, ostajui pritom potpuno svestan. Boravio sam u stanjima tako neopisivog blaenstva i svetosti da je poetno iskustvo koje sam upravo opisao bledo u poreenju sa njima. Dolo je vreme kada sam, nakratko, ostajao bez iega na fizikom polju. Nisam imao veze, posao, dom, drutveno odreen identitet. Skoro dve godine sam proveo na klupama po parku u stanju potpune radosti. Ali, ak i najlepa iskustva dou i prou. Moda je jo bitnije od bilo kakvog iskustva osnovno oseanje mira koje me od tada vie nije naputalo. Ponekad je ono veoma snano, skoro opipljivo, tako da ga i drugi mogu osetiti. A ponekad se nalazi negde u pozadini nalik udaljenoj melodiji. Kasnije bi mi ljudi povremeno prilazili i govorili mi: elim da imam to to ti ima. Moe li mi to dati ili mi pokazati kako da to dobijem?" A ja bih odgovarao: Vi to ve imate. Samo ne moete da osetite jer va um stvara preveliku buku." Takav odgovor je docnije prerastao u knjigu koju drite u rukama. I pre nego to sam to shvatio, ponovo sam zadobio spoljanji identitet. Postao sam duhovni uitelj.

ISTINA KOJA JE U VAMA

Ova knjiga predstavlja sr mog rada u proteklih deset god ina, onoliko koliko on moe biti pretoen u rei, u Evropi i Severnoj Americi, sa pojedincima i malim grupama onih koji tra gaju za duhom. Uz duboku ljubav i potovanje eleo bih da se zahvalim tim izuzetnim ljudima na njihovoj hrabrosti, volji da pri hvate unutranju promenu na izazovnim pitanjima i spremnosti da sasluaju. Ova knjiga ne bi nastala da nije bilo njih. Oni pri padaju jo uvek neznatnoj, ali, na svu sreu, rastuoj manjini duhovnih pionira: ljudi koji dostiu taku na kojoj postaju sposobni da se probiju kroz nasleene kolektivne obrasce uma koji su eonima drali ljude u okovima patnje. Verujem da e ova knjiga pronai put do onih koji su spremni za toliko radikalnu unutranju promenu i da e tako delovati kao katalizator za nju. Takoe, nadam se da e ona dopreti do mnogih drugih koji e njen sadraj smatrati vrednim poimanja iako moda nee biti spremni da u potpunosti ive po njemu i praktikuju ga. Mogue je da e se u nekom kasnijem trenutku seme posejano za vreme njenog itanja spojiti sa semenom prosvetljenja koje svako ljud sko bie nosi u sebi i ono e iznenada proklijati i oiveti unutar njih. Ova knjiga je, u svom sadanjem obliku, esto spontano nastajala kao odgovor na pitanja koja su pojedinci postavljali na seminarima, na asovima meditacija i privatnim savetodavnim sastancima, tako da sam zadrao formu pitanja i odgovora.

Nauio sam i primio na tim asovima i sastancima isto koliko i oni koji su postavljali pitanja. Neke od pitanja i odgovora sam zapisivao skoro od rei do rei. Ostalo su generiki oblici, to znai da sam odreene tipove pitanja koja su mi esto postavl jana kombinovao u jedno i izdvajao sr iz razliitih odgovora kako bih stvorio generiki odgovor. Ponekad bi se u procesu pisanja pojavio sasvim novi odgovor koji je dublji ili otroumniji od bilo ega to sam ja ikada izgovorio. Neka dodatna pitanja postavio je urednik ne bi li obezbedio dodatno razjanjenje odreenih taaka. Otkriete da se od prve do poslednje stranice dijalozi bez prestanka smenjuju izmeu dva razliita nivoa. Na jednom nivou ja vau panju usmeravam na ono to je lano u vama. Govorim o prirodi ovekovog nesvesnog i disfunkcije, ba kao i o njihovim najeim manifestacijama u ponaanju, poev od konflikata u vezama do ratnih odnosa izmeu plemena ili nacija. Takvo znanje je kljuno jer ukoliko ne nauite kako da prepoznate lano kao lano - kao neto to niste vi - ne moe doi do trajnog preobraaja i uvek ete na kraju biti ponovo uvueni u iluziju i neki oblik bola. Na ovom nivou takoe vam pokazujem kako da to to je lano u vama ne pretvorite u svoje 'ja' i u lini problem jer je to nain na koji ta la samu sebe dalje odrava. Na drugom nivou ja govorim o dubokom preobraaju ljudske svesti - ne u smislu nekakve mogunosti u dalekoj budunosti, ve o neemu to je dostupno sada - bez obzira na to ko ste i gde se nalazite. Bie vam pokazano kako da se oslo bodite iz ropstva uma, kako da stupite u ovo prosvetljeno stanje svesti i odrite ga u svakodnevnom ivotu. Na ovom nivou knjige rei se ne bave uvek informacijama, ve su esto skrojene kako bi vas uvukle u ovu novu svest dok itate. Iznova i iznova ja nastojim da vas povedem sa sobom u to veito stanje intenzivne svesne prisutnosti u Sadanjem trenutku kako bih vam ponudio oseaj prosvetljenja. Dok ne budete u stanju da iskusite ono o emu govorim, moda e vam se initi da se ovi delovi donekle ponavljaju. Meutim, im to iskusite,

verujem da ete uvideti kako oni sadre ogromnu koliinu duhovne snage i oni za vas mogu postati najvredniji delovi knjige. tavie, poto svaka osoba u sebi nosi seme prosvetljenja, ja se esto obraam znalcu u vama koji boravi iza mislioca, onom stvarnijem 'ja' koje odmah prepoznaje duhovnu istinu, usklauje se sa njom i od nje prima snagu. Simbol za pauzu nakon odreenih pasusa vam sugerie da bi moda valjalo da prestanete sa itanjem na trenutak, umirite se i osetite i iskusite istinitost onoga to je upravo reeno. Moda e postojati i druga mesta u tekstu na kojima ete to uiniti prirodno i spontano. Dok poinjete da itate ovu knjigu znaenje odreenih rei, kao to su 'Bie' ili 'prisustvo', moda vam u poetku nee biti najjasnije. Samo nastavite sa itanjem. Dok budete itali, moda e vam padati na um pitanja ili primedbe. Verovatno ete dobiti odgovor na njih kasnije u knjizi ili e se ispostaviti da su nevani kako budete sve dublje zalazili u uenje - i u sebe. Nemojte itati samo umom. Obratite panju na bilo kakav 'emocionalni odgovor' tokom itanja i na oseanje prepoznavan ja duboko iznutra. Ja vam ne mogu saoptiti nikakvu duhovnu istinu koju vi duboko u sebi ve ne poznajete. Sve to mogu da uinim jeste da vas podsetim na ono to ste zaboravili. ivotno znanje, drevno a ipak uvek novo, tada se aktivira i oslobaa iz svake elije vaeg tela. Um eli da kategorizuje i uporeuje, ali ova knjiga e bolje delovati na vas ako ne pokuate da uporeujete njenu ter minologiju sa onom drugih uitelja jer ete u protivnom biti zbun jeni. Ja koristim rei kao to su 'um', 'srea' i 'svest' na nain koji se ne slae nuno sa drugim uenjima. Nemojte se vezivati ni za kakve rei. One samo predstavljaju sredstva za postizanje cilja i treba ih to pre ostaviti iza sebe. Kada povremeno citiram rei Isusa ili Bude iz Puta uda ili drugih uenja, to ne inim kako bih uporeivao, ve da bih vau panju usmerio na injenicu da u sutini postoji, i oduvek je pos tojalo, samo jedno duhovno uenje mada se pojavljivalo u

mnogim oblicima. Neki od ovih oblika, kao to su drevne religi je, postali su toliko optereeni nevanim stvarima da je kod njih gotovo sasvim zaklonjena duhovna sutina. Stoga se njihovo dublje znaenje dobrim delom vie ne prepoznaje, a njihova mo da izazovu promenu je izgubljena. Kada uzimam citate iz drevnih religija i drugih uenja, to je da bih otkrio njihovo dublje znaenje i time ponovo osposobio njihovu mo da izazovu promenu - posebno za one itaoce koji su sledbenici ovih religi ja ili uenja. Njima poruujem: nema potrebe da na drugom mestu tragate za istinom. Dozvolite da vam pokaem kako da zaete dublje u ono to ve posedujete. Ipak, uglavnom sam pokuao da koristim to neutralniju terminologiju kako bih se obratio irokoj masi ljudi. Ova knjiga se moe posmatrati i kao novo formulisanje tog venog duhovnog uenja, sutine svih religija, u naem vremenu. Ona nije izvede na na osnovu spoljnih izvora, ve jednog istinskog unutranjeg Izvora, tako da ne sadri ni teoriju ni spekulacije. Ja govorim iz unutranjeg iskustva, i ako u nekim trenucima govorim prodorno, to je stoga da bih probio vrste naslage mentalnog otpora i domogao se mesta u vama na kom vi ve znate, ba kao to i ja znam, i na kom istinu prepoznajete onog trenutka kada je ujete. U tom trenutku postoji izvesno oseanje zanosa i poveane ivosti dok neto unutar vas izgovara: Da. Znam da je to istina."

VI NISTE VA UM

Najvea prepreka prosvetljenju Prosvetljenje - ta je to? Prosjak sedi pokraj puta ve vie od trideset godina. Jednog dana proe pored njega neki stranac. Imate li ta sitno?", promrmlja prosjak, mehaniki drei isturenu svoju staru bejzbol kapu. Nemam nita da ti dam", ree stranac. A onda upita: ta je to na emu sedi?" Nita", odgovori prosjak. Samo neki stari sanduk. Sedim na njemu otkako me pamenje slui." Da li si ikada pogledao unutra?", upita stranac. Prosjak uspe malko da otvori poklopac. Zapanjen, u neverici i oduevl jenju, video je da je sanduk bio prepun zlata. Ja sam taj stranac koji nema nita da vam da i koji vam govori da pogledate unutra. Ne u neki tamo sanduk, kao u ovoj paraboli2, ve u neto mnogo blie: u sebe. Ali, ja nisam prosjak", mogu da vas ujem kako govorite. Oni koji nisu pronali svoje istinsko bogatstvo, a to je blis tava radost Bia i duboki mir koji ide sa njom, a koji je nemogue uzdrmati, prosjaci su, ak i ako poseduju veliko materijalno bogatstvo. Oni tragaju u spoljanjosti za trakom zadovoljstva ili2

Pria u kojoj se poreenjem kazuje neka moralna ideja.- Prim. prev.

ispunjenja, tragaju za priznanjem, sigurnou ili ljubavlju iako poseduju blago u sebi koje ne samo da ukljuuje sve te stvari ve je i beskrajno vee od bilo ega to vam svet moe ponuditi. Re prosvetljenje stvara sliku o nekakvom nadljudskom dostignuu, i ego eli da to tako i ostane, ali to je jednostavno vae prirodno stanje oseaja jedinstva sa Biem. To je stanje povezanosti sa neim nemerljivim i neunitivim, neim to, goto vo paradoksalno, predstavlja vas, a u isto vreme je i vee od vas. To je pronalaenje vae istinske prirode koja prevazilazi naziv i oblik. Nemogunost da sada osetite ovu povezanost daje vam povoda za iluziju o razdvojenosti od sebe i od sveta koji vas okruuje. Zato sebe shvatate, svesno ili nesvesno, kao izolovani deo. Javlja se strah i sukob unutar vas i izvan vas postaje pravilo. Dopada mi se Budina jednostavna definicija prosvetljenja kao 'kraja patnje'. U tome nema niega nadljudskog, zar ne? Naravno, kao definicija ona je nepotpuna. Ona vam samo govori ta prosvetljenje nije: nije patnja. Ali ta preostaje kada vie nema patnje? Buda ne govori o tome i njegovo utanje vam kazu je da ete to morati sami da otkrijete. On koristi negativnu defini ciju kako um ne bi mogao da je pretvori u neto u ta se moe verovati, ili u nadljudsko dostignue, cilj koji ne moete da postignete. Uprkos ovoj predostronosti veina budista i dalje veruje da je prosvetljenje namenjeno Budi, a ne njima, barem ne u ovom ivotu. Upotrebili ste re Bie. Moete li da objasnite ta ste pod time mis lili? Bie je veni, uvek prisutni Jedini ivot iznad brojnih oblika ivota koji podleu roenju i smrti. Meutim, Bie se ne nalazi samo iznad, ve i duboko unutar svakog oblika kao njegova naj dublja, nevidljiva i neunitiva sutina. To znai da vam je ono dostupno ovog trenutka kao vae najdublje 'ja', vaa istinska priroda. Ali, nemojte pokuavati da ga dosegnete svojim umom. Ne pokuavajte da ga shvatite. Moete ga spoznati samo onda kada je um miran. Kada ste prisutni, kada se vaa panja u pot-

punosti i svom silinom nalazi u Sadanjem trenutku, Bie je mogue osetiti, ali mentalno ne moe biti shvaeno. Prosvetljenje znai ponovo postati svestan Bia i ostati u tom stanju 'oseanja razumevanja'.

Kada kaete Bie, da li govorite o Bogu? Ako govorite, zato onda ne kaete tako? Re Bog izgubila je znaenje tokom hiljada godina pogrene upotrebe. Ja je ponekad koristim, ali to inim tedljivo. Kada kaem pogrena upotreba, mislim na to da je ljudi koji nika da nisu ak ni zavirili u carstvo svetog beskrajnog prostranstva koje se nalazi iza te rei koriste vrlo ubeeno kao da znaju o emu govore. Ili joj se suprotstavljaju kao da znaju ta je to to poriu. Pogrena upotreba omoguuje pojavu apsurdnih verovanja, predubeenja i egoistikih zabluda, kao to je ona da je 'moj ili na Bog jedini pravi Bog, a tvoj Bog je laan' ili Nieova poznata izjava: Bog je mrtav." Re 'Bog' je postala zatvoreni koncept. Onog trenutka kada je re izgovorena, mentalna slika se stvara, moda ne vie slika starca sa belom bradom, ali i dalje mentalna predstava o nekome ili neemu izvan vas, i da, skoro neizbeno o nekome ili neemu mukog pola. Ni Bog, ni Bie, ni bilo koja druga re ne moe da definie niti da objasni neizrecivu stvarnost iza sebe, tako da jedino znaajno pitanje glasi: da li je ta re pomo ili smetnja u omoguavanju vama da iskusite to na ta se ona odnosi. Da li se odnosi na transcendentalnu3 stvarnost iznad sebe, ili se sputa3

Ovaj termin se ne koristi u smislu u kojem ga koristi Kant (u kantovskoj termi nologiji ovde bi trebalo da stoji transcedentno). - Prim. ur.

suvie lako na to da postane nita vie od ideje u vaoj glavi u koju verujete, u mentalnog idola? Re Bie ne objanjava nita, ali to ne ini ni re Bog. Bie, meutim, ima prednost u tome to predstavlja otvoren koncept. Ona ne svodi beskonano nevidljivo na konani entitet. Nemogue je stvoriti mentalnu sliku o njoj. Niko ne moe da tvrdi kako jedini polae prava na nju. Ono je vaa sama sutina i dos tupno vam je u ovom trenutku kao oseanje vaeg sopstvenog prisustva, kao shvatanje Ja jesam koje prehodi onom 'ja sam ovo' ili 'ja sam ono'. Stoga, mali je korak od rei Bie do iskustva Bia.

ta predstavlja najveu prepreku doivljavanju te stvarnosti? Identifikacija sa vaim umom koja uzrokuje da miljenje postane prisila. Ne biti u mogunosti da prestanete sa razmiljanjem predstavlja jezivu zavisnost, ali mi to ne uviamo jer gotovo svako boluje od nje, tako da se ta zavisnost smatra normalnom. Ova neprestana mentalna buka vas spreava da pronaete to carstvo unutranje smirenosti koje je nerazdvojivo od Bia. Ona takoe stvara i lano, umom stvoreno 'ja', koje baca senku straha i patnje. Svim tim stvarima emo se detaljnije poz abaviti kasnije. Filozof Dekart je verovao da je doao do najfundamentalnije istine kada je izrekao svoju poznatu tvrdnju: Mislim, dakle postojim." U stvari, on je reima uobliio najosnovniju greku: izjednaio je miljenje sa Biem i identitet sa miljenjem. Prisilni mislilac, to znai gotovo svako, ivi u stanju prividne izolovanosti u suludo sloenom svetu stalnih problema i sukoba, svetu koji odraava stalno rastuu rasparanost uma. Prosvetljenje je

stanje celosti, stanje Bia 'u celini', a samim tim i stanje mira. To je stanje jedinstva sa ivotom u njegovom pojavnom aspektu, odnosno sa svetom, kao i sa svojim najdubljim 'ja' i duhovnim ivotom - stanje jedinstva sa Biem. Prosvetljenje ne predstavlja samo zavretak patnje i stalnih spoljanjih i unutranjih sukoba, ve takoe i kraj jezivog robovanja neprekidnom razmiljanju. Kakvo je to samo neverovatno osloboenje! Identifikacija sa vaim umom stvara neprovidan paravan od pojmova, oznaka, predstava, rei, sudova i definicija koji blokira svaku istinsku vezu. On stoji izmeu vas i vaeg 'ja', izmeu vas i vaeg sadruga, izmeu vas i prirode, izmeu vas i Boga. Upravo ovaj paravan od misli stvara iluziju izdvojenosti, iluziju da postojite vi i potpuno razliit 'neko drugi'. Tada zabo ravljate na kljunu injenicu da ispod nivoa fizikih pojava i zasebnih oblika vi inite celinu sa svim to postoji. Pod 'zaboravljanjem' podrazumevam to da vie niste u stanju da osetite ovo jedinstvo kao oiglednu stvarnost. Vera moe biti utena. Meutim, samo putem linog iskustva ona postaje oslobaajua. Razmiljanje je postalo bolest. Bolest nastaje onda kada stvari izlete iz ravnotee. Na primer, ne postoji nita loe u deobi i razmnoavanju elija u telu, ali kada se taj proces nastavi ne obraajui panju na celokupni organizam, elije se mnoe i mi oboljevamo. Um je izvanredan instrument ako se koristi ispravno. Meutim, ako se koristi pogreno, postaje veoma destruktivan. Da se izrazim preciznije, ne radi se toliko o tome da vi koristite svoj um pogeno - uglavnom ga ne koristite uopte. On koristi vas. To predstavlja bolest. Vi verujete da ste isto to i va um. To je zabluda. Instrument je preuzeo kontrolu nad vama. Ne slaem se sasvim. Istina je da se dosta bavim besciljnim razmiljanjem, kao i veina ljudi, ali i dalje mogu da odaberem da iskoristim svoj um kako bi se neke stvari postigle, i ja to sve vreme inim.

To to ste u stanju da reite ukrtene rei ili da napravite atomsku bombu, ne znai da koristite svoj um. Ba kao to psi vole da glou kosti, tako um voli da zarije svoje zube u probleme. Zbog toga on reava ukrtene rei i pravi atomske bombe. Vas ne interesuje ni jedno ni drugo. Dozvolite da vas ovo pitam: da li ste u stanju da se oslobodite svog uma kad god to poelite? Da li ste pronali dugme za iskljuenje?Mislite da u potpunosti prestanem da mislim? Ne, ne mogu, osim moda na trenutak ili dva.

Onda vas va um iskoriava. Vi ste se nesvesno poistovetili sa njim, tako da ak i ne znate da ste njegov rob. Gotovo kao da ste neije vlasnitvo a da to znate, tako da mislite da je entitet koji vas okupira isto to i vi. Poetak slobode predstavlja uvianje da vi niste entitet koji okupira - mislilac. Svest o tome vam omoguuje da posmatrate taj entitet. Onog trenutka kada zaponete da posmatrate mislioca, vii nivo svesti se aktivira. Tada poinjete da uviate da postoji prostrano carstvo razuma iznad misli i da je misao samo jedan mali aspekt tog razuma. Uviate, takoe, i da sve zaista vane stvari - lepota, ljubav, kreativnost, radost, unutranji mir - svoj koren imaju iznad uma. Vi poinjete da se budite.

Oslobaanje od sopstvenog umata tano podrazumevate pod 'posmatranjem mislioca'? Kada neko ode kod lekara i kae: ujem glas u svojoj glavi", najverovatnije e biti upuen psihijatru. injenica je da, na vrlo slian nain, praktino svako uje glas ili nekoliko glaso va u svojoj glavi sve vreme: nevoljni misaoni proces za koji ne shvatate da ga je mogue zaustaviti. Neprekidni monolozi ili dijalozi. Verovatno ste naletali na 'ludake' na ulici koji bez prestanka priaju ili mrmljaju neto sa samim sobom. Pa, to se ne razlikuje mnogo od onog to vi kao i svi ostali 'normalni' ljudi radite, osim to to ne radite naglas. Glas daje komentare, spekulie, sudi, uporeuje, ali se, voli, ne voli, itd. Glas nije neminovno bitan za situaciju u kojoj se u tom trenutku nalazite; mogue je da on oivljava skoriju ili dalju prolost, ili uvebava i zamilja mogue budue situacije. Pri tom, on esto zamilja kako se stvari odvijaju loe i sa negativnim ishodima. To se zove briga. Ponekad je ova zvuna podloga praena i vizuelnim pred stavama ili 'mentalnim filmovima'. ak i ako je glas bitan za trenutnu situaciju, on e je predstaviti kao prolu. To je zato to glas pripada vaem uslovljenom umu koji je rezultat vae celokupne prolosti, kao i kolektivnog kulturnog naina razmiljanja koji ste nasledili. Tako da vi vidite i sudite o sadanjosti kroz oi prolosti i dobijate sasvim iskrivljen pogled na nju. Nije neobino ako taj glas postane najvei neprijatelj jedne osobe. Mnogi ljudi ive sa muiteljem u svojoj glavi koji ih neprestano napada i kanjava, isisavajui njihovu ivotnu energi ju. On je uzrok neverovatne bede i nezodovoljstva, kao i bolesti. Dobra vest jeste ta da se moete osloboditi svog uma. To predstavlja jedino pravo osloboenje. Prvi korak moete preduzeti upravo sada. Ponite da oslukujete glas u svojoj glavi to je ee mogue. Posebno obratite panju na bilo kakve obrasce koji se ponavljaju, na onu stranu gramofonske ploe koja se, moda, ve godinama okretala u vaoj glavi. To je ono to ja

podrazumevam pod 'posmatranjem mislioca', to drugim reima znai: sluajte glas u svojoj glavi, budite tamo prisutni kao svedok. Dok sluate taj glas, inite to nepristrasno. to znai, ne osuujte. Nemojte osuivati niti nipodatavati ono to ujete jer to bi znailo da je isti taj glas ponovo kroio unutra na zadnja vrata. Ubrzo ete uvideti: to Ja jesam shvatanje, to oseanje sopstvene prisutnosti, nije misao. Ono se uzdie iznad uma.

Stoga, dok oslukujete misao, vi ste svesni ne samo te misli ve i samih sebe kao svedoka te misli. Nova dimenzija svesti se pojavila. Dok sluate misao, vi zapravo oseate svesno prisustvo - vae dublje 'ja' - iza ili ispod misli. Misao tada gubi svoju mo nad vama i brzo se povlai jer vi vie ne osnaujete um poistoveujui se sa njim. To predstavlja poetak kraja nevoljnog i prisilnog razmiljanja. Kada se misao povue, vi doivljavate diskontinuitet u toku misli - prazninu 'ne-uma'. Isprva e ovaj praznina biti kratka, moda u trajanju od nekoliko sekundi, ali e postepeno postajati sve dua. Kada se pojavi, osetiete izvesnu smirenost i spokojstvo unutar sebe. To je poetak vaeg prirodnog stanja opipljivog jedinstva sa Biem, to je obino blokirano umom. Vebanjem, oseaj smirenosti i spokojstva e se produbljivati. U stvari, toj dubini nema kraja. Takoe ete osetiti i suptilno izlivanje radosti koja izvire iz te dubine: radost Bia. To stanje nije nalik transu. Nimalo. Ovde nema gubitka svesti. Sluaj je obrnut. Da je cena mira umanjivanje vae svesti, a cena smirenosti manjak vitalnosti i spremnosti, onda ih ne bi vredelo ni imati. U ovom stanju unutranje povezanosti vi ste

daleko spremniji, daleko budniji nego u stanju poistoveenosti sa umom. U potpunosti ste prisutni. To, takoe, podie i vibracionu frekvenciju energetskog polja koja vaem fizikom telu daje ivot. Sputajui se sve dublje u ovo carstvo ne-uma, kako ga ponekad nazivaju na istoku, vi spoznajete stanje iste svesti. U tom stanju oseate sopstveno prisustvo sa takvim intenzitetom i takvom radou da celokupno miljenje, vae fiziko telo, kao i ceo spoljni svet postaju relativno beznaajni u poreenju sa njim. A ipak to nije sebino stanje, ve stanje gubitka svog 'ja'.4 Ono vas vodi iznad onog to ste ranije smatrali 'svojim ja'. To prisust vo predstavlja vau sutinu, a u isto vreme i neto neizmerno vee od vas. Ono to pokuavam da predstavim ovde moe zvuati paradoksalno ili ak kontradiktorno, ali ne postoji drugi nain na koji bih to mogao izraziti.

Umesto da 'posmatrate mislioca', prazninu u toku misli moete da stvorite i jednostavno usmeravajui iu vae panje ka Sadanjem trenutku. Naprosto postanite intenzivno svesni ovog trenutka. Tako neto priinjava veliko zadovoljstvo. Na taj nain vi odvlaite panju od aktivnosti uma i stvarate prazninu ne-uma u kojoj ste vrlo pripravni i svesni, ali ne razmiljate. Ovo je sutina meditacije. U svakodnevnom ivotu moete da praktikujete ovo, uzi majui bilo koju rutinsku aktivnost koja inae predstavlja samo sredstvo za postizanje cilja i posvetite joj apsolutnu panju, tako da ona sama postane cilj. Na primer, svaki put kada se penjete ili4

Igra rei: 'selfless' znai nesebino, ali u ovom kontekstu ima i znaenje gubitak svoga ja". - Prim. prev.

sputate stepenicama u svojoj kui ili na poslu, dobro obratite panju na svaki korak, svaki pokret, ak i na svoje disanje. Budite potpuno prisutni. Ili, kada perete ruke, obratite panju na sve ulne doivljaje povezane sa tom radnjom: zvuk vode i oseaj koji ona stvara, pokrete vaih ruku, miris sapuna, itd. Ili, kada uete u automobil, nakon to zatvorite vrata, umirite se na neko liko sekundi i posmatrajte sopstveni dah. Postanite svesni neujnog ali snanog oseaja prisustva. Postoji jedan sigurni kriterijum po kojem moete da izmerite svoj uspeh pri ovoj vebi: to je nivo mira koji oseate iznutra.

Stoga, jedini najvaniji korak na vaem putu ka prosvetljenju jeste ovaj: nauite kako da prestanete da se poistoveujete sa svojim umom. Svaki put kada stvorite prazninu u toku misli, svetlost vae svesti postaje jaa. Jednog dana ete se moda zatei kako se smejete glasu u svojoj glavi, ba kao to biste se smejali i deijim budalatina ma. To znai da vie ne uzimate sadraj svog uma toliko ozbiljno poto oseaj za vae sopstveno 'ja' ne zavisi od njega.

Prosvetljenje: uzdizanje iznad misli Zar razmiljanje nije kljuna stvar za preivljavanje u ovom svetu? Va um je instrument, alatka. On postoji kako bi se iskoris tio za odreeni zadatak, i kada je taj zadatak obavljen, vi ga

odlaete na stranu. Kako stvari stoje, rekao bih da osamdeset do devedeset procenata misli veine ljudi ne samo da se ponavlja i ne donosi korist ve zbog svoje disfunkcionalne i esto nega tivne prirode dobrim delom nanosi i tetu. Posmatrajte svoj um i otkriete da je to istina. On uzrokuje ozbiljan odliv vae ivotne energije. Ova vrsta prisilnog razmiljanja zapravo predstavlja zavis nost. ta karakterie zavisnost? Veoma jednostavno: vie ne oseate da imate mogunost da se zaustavite. Ona se ini jaom od vas. Takoe vam nudi lani oseaj zadovoljstva, zadovoljstva koje se bez izuzetka pretvara u bol. Zato bismo mi bili zavisni od razmiljanja? Zato to ste se poistovetili sa njim. to znai da oseaj o sopstvenom 'ja' izvodite iz sadraja i aktivnosti uma. Zato to verujete da biste prestali da postojite ukoliko bi prestali sa razmiljanjem. Dok odrastate, vi formirate mentalnu predstavu o tome ko ste, zasnovanu na linim i kulturolokim uslovima. Ovo fantomsko 'ja' moemo nazvati egom. On se sastoji od aktivnosti uma i moe se odravati samo neprestanim razmiljanjem. Pojam ega oznaava razliite stvari za razliite ljude, ali kada ga ja ovde koristim, on predstavlja lano 'ja', stvoreno nesvesnim poistoveivanjem sa umom. Za ego, sadanji trenutak jedva da postoji. Samo prolost i budunost se smatraju vanima. Ovo potpuno izvrtanje istine poiva na injenici da je u ego-modalitetu um veoma disfunkcionalan. On se uvek bavi oivljavanjem prolosti, ne bi li osigurao svoj opstanak i pronaao tamo nekakvu vrstu osloboenja ili ispunjenja. On govori: Jednog dana, kada se ovo ili ono dogodi, bie mi dobro, biu srean i spokojan." ak i kada se ini da se ego bavi sadanjou, to nije ona sadanjost koju opaa: on je sasvim pogreno tumai jer na nju gleda oima prolosti. Ili je svodi na sredstvo ka cilju, cilju koji lei u umom

projektovanoj budunosti. Posmatrajte svoj um i videete da on funkcionie na ovakav nain. Ja ne elim da izgubim mogunost da analiziram i razlikujem. Nemam nita protiv toga da nauim da razmiljam jasnije, na usredsreeniji nain, ali ne elim da izgubim svoj um. Dar miljen ja je najvrednija stvar koju posedujemo. Bez nje, bili bismo samo jo jedna ivotinjska vrsta. Prevlast uma nije nita drugo do jedan stadijum u evoluciji svesti. Potrebno je da sada hitno preemo na sledei nivo jer e nas u protivnom um, koji se pretvorio u monstruma, unititi. O ovome u detaljnije govoriti kasnije. Miljenje i svest nisu sinon imi. Miljenje je samo jedan mali deo svesti. Misao ne moe da postoji bez svesti, ali svest ne zahteva misao. Prosvetljenje oznaava uzdizanje iznad misli, a ne pad na nivo ispod misli, na nivo ivotinje ili biljke. U prosvetljenom stan ju vi se i dalje sluite svojim umom kada je to potrebno, ali na daleko usredsreeniji i efikasniji nain nego pre. Vie ga koris tite u praktine svrhe, ali ste osloboeni od nevoljnih unutranjih monologa, a prisutna je i unutranja smirenost. Kada koristite svoj um, a posebno kada je potrebno kreativno reenje, vi prib lino svakih nekoliko minuta oscilirate izmeu misli i smirenosti, izmeu uma i ne-uma. Ne-um predstavlja svest bez misli. Jedino tako je mogue razmiljati kreativno jer samo na takav nain misao ima bilo kakvu snagu. Sama za sebe, kada vie nije povezana sa daleko prostranijim carstvom svesti, ona brzo postaje ogoljena, luda i destruktivna. Um je kljuna maina opstanka. Napad i odbrana od drugih umova, prikupljanje, pohranjivanje i analiziranje informa cija - to je ono u emu je on dobar, ali uopte nije kreativan. Svi istinski umetnici, bili toga svesni ili ne, stvaraju iz ne-uma, iz unutranje smirenosti. Um, zatim, kreativnim impulsima ili uvidi ma daje oblik. ak su i slavni naunici izvestili o tome da su do kreativnih otkria doli u trenucima mentalne tiine. Iznenaujui

rezultati nacionalne ankete meu najeminentnijim matematiarima Amerike, ukljuujui i Ajntajna, u cilju sazna vanja njihovih metoda rada, pokazali su da miljenje 'igra samo sporednu ulogu u kratkoj odlunoj fazi samog kreativnog ina'. Stoga bih ja rekao da jednostavan razlog iz kog veina naunika nije kreativna nije taj to oni ne razmiljaju, ve taj to ne znaju kako da prestanu sa razmiljanjem! uda ivota na Zemlji ili postojanja vaeg tela nisu stvore na niti odravana putem uma, putem miljenja. Jasno je da posto ji inteligencija na delu koja je daleko vea od uma. Na koji nain jedna ljudska elija veliine hiljaditog dela ina moe sadravati instrukcije u okviru svoje DNK koje bi popunile hiljadu knjiga od po est stotina stranica? to vie saznajemo o funkcionisanju naeg tela, to vie shvatamo koliko je iroka inteligencija na delu unutar njega i koliko malo mi znamo. Kada se um ponovo povee sa njim, on postaje udesno oruje. On tada slui neemu veem od sebe.

Emocija: reakcija tela na va umta je sa emocijama? Bivamo upleteni u sopstvene emocije ak i vie nego u sopstveni um. Um, onako kako ja koristim tu re, nije samo misao. On ukljuuje i vae emocije, kao i sve nesvesne mentalno-emocionalne naine reagovanja. Emocija se javlja na mestu na kom se um i telo susreu. Ona predstavlja rekciju tela na va um - ili, mogli bismo rei, odraz vaeg uma u telu. Na primer, nasilna misao ili neprijateljska misao e stvoriti zalihu energije u telu, to nazivamo besom. Telo se sprema za borbu. Pomisao na to da ste ugroeni, fiziki ili psihiki, nagoni telo da se zgri i to predstavl ja fiziku stranu onog to zovemo strah. Istraivanja su pokazala da ova snana emocija uzrokuje ak i biohemijske promene u telu. Biohemijske promene predstavljaju fiziki ili materijalni aspekt emocije. Naravno, vi obino niste svesni svih vaih toko-

va misli i esto ih moete dovesti u iu panje jedino posmatrajui emocije. to ste vie poistoveeni sa svojim miljenjem, onim to volite ili ne volite, svojim sudovima i interpretacijama, odnosno, to ste manje prisutni kao svest koja posmatra, to e snanije emocionalno punjenje biti, bili vi toga svesni ili ne. Ako ne moete da osetite svoje emocije, ako ste odseeni od njih, vre menom ete ih iskusiti na isto fizikom nivou kao fizike prob leme ili simptome. Mnogo toga je napisano o ovome poslednjih godina, tako da nema potrebe da ovde dublje zalazimo u to. Jak nesvesni emocionalni obrazac se ak moe manifestovati kao spoljni dogaaj koji se, izgleda, samo vama deava. Na primer, primetio sam da ljudi koji u sebi nesvesno nose mnogo neispoljenog besa vie e biti napadani, verbalno ili ak fiziki, od strane drugih ljudi punih besa, i to esto bez nekog vidljivog povoda. Oni poseduju vei izliv besa, koji odreeni ljudi podsvesno uhvate i to okida njihovu sopstvenu prikrivenu ljutnju. Ako imate potekoa da osetite vlastite emocije, zaponite sa usmeravanjem panje na unutranje energetsko polje vaeg tela. Osetite telo iznutra. To e vas takoe povezati sa vaim emocijama. Ovo emo kasnije detaljno istraiti.

Kaete da je emocija odraz uma u telu. Ali, ponekad se izmeu njih javlja sukob: um kae 'ne' dok emocija kae 'da' i obrnuto. Ako zaista elite da upoznate svoj um, telo e vam uvek ponuditi istinski odraz, stoga pogledajte u emociju ili je, jo bolje, osetite u svom telu. Ako izmeu njih postoji oigledan sukob, misao e predstavljati la, a emocija istinu. Ne apsolutnu

istinu o tome ko ste vi, ve relativnu istinu o vaem stanju uma u tom trenutku. Sukob izmeu povrinskih misli i nesvesnih mentalnih procesa je bez sumnje est. Moda jo uvek niste u stanju da aktivnosti svog nesvesnog uma svesno uobliite kao misli, ali e se one u telu uvek odraavati kao emocije i toga moete postati svesni. Posmatranje emocije na ovaj nain je u osnovi isto kao i oslukivanje ili posmatranje misli to sam ranije opisao. Jedina razlika je u tome to dok je misao u vaoj glavi, emocija poseduje jaku linu komponentu i zato se prvenstveno osea u telu. Tada moete dozvoliti emociji da bude tamo, a da vas ne kontrolie. Vi vie niste isto to i emocija; vi ste posmatra, posmatrajue prisustvo. Ako ovo budete praktikovali, sve to je nesvesno u vama bie dovedeno pod svetlost svesti. Dakle, posmatranje naih emocija je isto tako vano kao i posma tranje naih misli? Da. Neka vam postane navika da sebe pitate: ta se odvija unutar mene u ovom trenutku?" To pitanje e vas okrenuti u pravom smeru. Ali, nemojte analizirati, samo posmatrajte. Usmerite svoju panju ka unutra. Osetite energiju emocije. Ako nijedna emocija nije prisutna, povedite svoju panju dublje u unutranje energetsko polje svog tela. To je ulaz u Bie.

Emocija obino predstavlja pojaan i energijom nabijen tok misli, i zbog njenog esto nadmonog energetskog naboja u poetku nije lako ostati dovoljno prisutan i biti u stanju posma-

tranja. Ona eli da vas nadvlada i uglavnom uspeva u tome osim ako u vama ima dovoljno prisustva. Ako ste manjkom pris ustva uvueni u nesvesno poistoveivanje sa emocijom, to je normalno, ona privremeno postaje 'vi'. esto se izgrauje zloudni krug izmeu vaeg miljenja i emocije: oni hrane jedno drugo. Tok misli stvara uveani odraz samog sebe u obliku emo cije, a vibraciona frekvencija emocije nastavlja da ishranjuje originalni tok misli. Mentalnim ovladavanjem situacijom, dogaajem ili osobom koja je opaeni uzrok emocije, misao hrani emociju energijom, a ona zauzvrat energetski pospeuje tok misli, itd. U osnovi, sve emocije su modifikacije jedne osnovne nejasne emocije koja svoje poreklo ima u gubitku svesti o tome ko smo izvan naeg imena i forme. Zbog njene nejasne prirode teko je pronai ime koje precizno opisuje ovu emociju. 'Strah' je blizu, ali, pored neprekidnog oseanja ugroenosti, ona takoe ukljuuje i dubok oseaj naputenosti i nepotpunosti. Moda je najbolje koristiti termin koji je nejasan kao i ta osnovna emocija i jednostavno je nazvati 'bol'. Jedan od glavnih zadataka uma jeste da se bori i da odstrani taj emocionalni bol koji je jedan od razlo ga za njegovu neprestanu aktivnost, ali sve to on ikada moe da postigne jeste da ga privremeno zataka. U stvari, to se um vie bori da se oslobodi bola, to je bol vei. Um nikada ne moe da iznae reenje niti moe da priuti sebi da vi iznaete reenje jer je on sam bitan deo 'problema'. Zamislite efa policije koji pokuava da pronae palikuu, a palikua je on sam. Neete se osloboditi bola sve dok ne prestanete da izvodite svest o sebi iz poistoveenosti sa umom, odnosno iz ega. Um e tada biti sruen sa svoje mone pozicije i Bie e se otkriti kao vaa istin ska priroda. Da, znam ta ete me pitati. elim da pitam: ta je sa pozitivnim emocijama kao to su ljubav i srea?

One su nerazdvojive od vaeg prirodnog stanja unutranje povezanosti sa Biem. Traci ljubavi i sree ili kratki trenuci dubokog mira mogui su kad god se pojavi praznina u toku misli. Za veinu ljudi takve praznine nastaju retko i samo sluajno, u trenucima kada je um ostao 'bez teksta': ponekad usled velike lepote, ekstremnog fizikog napora ili ak velike opasnosti. Iznenada, javlja se unutranja smirenost. I unutar te mirnoe pos toji suptilna, ali intenzivna srea, postoji ljubav, postoji mir. Obino su takvi trenuci kratkog veka jer um brzo iznova uspostavlja svoju bunu aktivnost koju nazivamo miljenjem. Ljubav, srea i mir ne mogu da procvetaju sve dok se ne oslo bodite dominacije uma. Ali, one nisu neto to bih ja nazvao emo cijama. One lee ispod emocija na mnogo dubljem nivou. Zato je potrebno da postanete sasvim svesni svojih emocija i da budete u stanju da ih osetite pre nego to budete sposobni da osetite ono to lei ispod njih. Emocija doslovno znai 'uznemirenost'. Re dolazi od latinske rei emovere, to znai 'uznemiravati'. Ljubav, srea i mir su prava stanja Bia ili bolje, tri aspekta stanja unutranje povezanosti sa Biem. Kao takva, ona nemaju suprotnosti. To je zato to potiu iz vee dubine nego um. Emocije su, sa druge strane, kao delovi dualistikog uma, podlone zakonu o suprotnostima. To jednostavno znai da ne moete imati dobro bez loeg. Stoga je, u neprosvetljenom stanju poistoveenosti sa umom, ono to se ponekad pogreno naziva sreom uglavnom zapravo period kratkotrajnog zado voljstva u okviru neprekidnog naizmeninog ciklusa bol/zado voljstvo. Zadovoljstvo je uvek izvedeno iz neega izvan vas, dok srea izvire iz vas. Ona ista stvar koja vam danas donosi zado voljstvo sutra e vam nanositi bol ili e vas napustiti, tako da e vam njeno odsustvo nanositi bol. A ono to se esto naziva ljubavlju moe biti prijatno i uzbudljivo neko vreme, ali to pred stavlja zavisniku odanost, stanje ekstremne potrebe koje se moe pretvoriti u svoju suprotnost u treptaju oka. Mnoge 'ljubavne' veze, nakon to proe poetna euforija, zapravo oscili raju izmeu ljubavi' i mrnje, privlanosti i napada.

Prava ljubav vas ne tera da patite. Kako bi i mogla? Ona se ne pretvara iznenada u mrnju niti se prava srea pretvara u bol. Kao to sam ve rekao, ak i pre nego to ste prosvetljeni - pre nego to ste se oslobodili sopstvenog uma - moete da zavirite u pravu sreu, pravu ljubav ili u dubok unutranji mir, spokojan ali ustreptalo iv. Ovo su aspekti vae prave prirode, koja je uglavnom zaklonjena vaim umom. ak i u okviru 'normalne' zavisnike veze mogu postojati trenuci u kojima se moe osetiti prisustvo neeg stvarnijeg, neeg neunitivog. Ali, to e biti samo letimini pogledi koje e uskoro ponovo prekriti umovi uma. Tada vam moe izgledati kao da ste posedovali neto veoma vredno i izgubili ga, ili vas va um moe ubediti da je to ionako bila iluzija. Istina glasi da to nije bila iluzija, ve neto to ne moete izgubiti. To je deo vaeg prirodnog stanja kog je um u stanju da zamrai, ali ne i da uniti, ak i kada je nebo potpuno zamraeno, sunca nije nestalo. Ono se i dalje nalazi tamo, sa druge strane oblaka. Buda kae da bol ili patnja izviru iz elje ili tenje i da je potrebno raskinuti okove elje kako bismo se oslobodili bola. Sve tenje predstavljaju um koji traga za spasenjem ili ispunjenjem u spoljnim stvarima i budunosti kako bi zamenio radost Bia. Sve dok sam ja poistoveen sa svojim umom, poistoveen sam i sa tim tenjama, tim: potrebama, zahtevima, privrenostima i odbojnostima i pored njih ne postoji 'ja', osim kao puka mogunost, neostvareni potencijal, seme koje jo nije proklijalo. U tom stanju, ak je i moja elja da postanem slobo dan ili prosvetljen samo jo jedna tenja za ispunjenjem i upot punjenjem u budunosti. Stoga, nemojte traiti da se oslobodite elje ili 'dostignete' prosvetljenje. Postanite prisutni. Budite tu kao posmatra uma. Umesto da citirate Budu, budite Buda, budite 'onaj probueni', to i jeste znaenje rei buda. Ljudska bia su bila pod stegom bola eonima, jo od trenutka kada su pali iz stanja uzvienosti i zakoraili u carstvo

vremena i uma, izgubivi svest o Biu. Na toj taki su poeli sebe da poimaju kao besmislene fragmente u stranom univerzumu, nepovezane sa Izvorom i izmeu sebe. Bol je neizbean sve dok ste poistoveeni sa svojim umom, odnosno sve dok ste nesvesni u duhovnom smislu. Ja ovde prevashodno govorim o emocionalnom bolu, koji je takoe i razlog za fiziki bol i bolest. Netrpeljivost, mrnja, samosaaljenje, krivica, bes, depresivnost, ljubomora, itd., ak i najmanja razdraenost, sve su to oblici bola. I svako zadovoljst vo ili emocionalna uzvienost sadri u sebi klicu bola, svoju ner azdvojivu suprotnost koja e se manifestovati tokom vremena. Svako ko je ikada uzeo drogu kako bi 'dotakao visine' znae da se uzvienost na kraju pretvara u potitenost, da se zadovoljstvo pretae u neki oblik bola. Mnogi ljudi takoe znaju, iz linog iskustva, kako se lako i brzo intimne veze od izvora zadovoljstva mogu pretvoriti u izvor bola. Gledano iz vie per spektive, i negativni i pozitivni polariteti predstavljaju dva lica istog novia, oba su delovi osnovnog bola koji je nerazdvojiv od egoistinog stanja poistoveenosti svesti sa umom. Postoje dva nivoa vaeg bola: bol koji stvarate u sadanjem trenutku i bol iz prolosti koji i dalje ivi u vaem umu i telu. Ono o emu sada elim da govorim jeste prestanak stvaranja bola u sadanjosti i razgraivanje bola iz prolosti.

SVEST: PUT KA IZLASKU IZ BOLA

Ne stvarajte vie bol u sadanjostiNiiji ivot nije sasvim osloboen bola i tuge. Nije li pravo pitanje kako nauiti da se ivi sa njima, a ne pokuavati da se oni izbegnu? Najvei deo ljudskog bola je nepotreban. On e sam sebe proizvoditi sve dok nekontrolisani um bude upravljao vaim ivo tom. Bol koji sada proizvodite uvek predstavlja nekakav oblik neprihvatanja, nekakav oblik nesvesnog otpora prema onome to jeste. Na misaonom nivou otpor predstavlja neki vid suda. Na emocionalnom nivou on predstavlja neki oblik negativnosti. Intenzitet bola zavisi od nivoa otpora prema sadanjem trenutku, a ovo zauzvrat zavisi od toga koliko snano ste poistoveeni sa svojim umom. Um uvek trai nain da porekne Sadanji trenutak i pobegne od njega. Drugim reima, to ste vie poistoveeni sa umom, vie patite. Ili bi se to moglo ovako rei: to ste vie u stanju da potujete i prihvatite Sadanji trenutak, to ste osloboeniji od bola, patnje - i egoistinog uma. Zbog ega um po navici porie Sadanji trenutak i opire mu se? Zbog toga to bez vremena, odnosno bez prolosti i budunosti, nije u stanju da funkcionie i kontrolie stvari, tako

da veni Sadanji trenutak shvata kao pretnju. Vreme i um su, zapravo, nerazdvojivi. Zamislite Zemlju bez ljudi na njoj, nastanjenu samo biljka ma i ivotinjama. Da li bi ona i dalje posedovala prolost i budunost? Da li bismo i dalje mogli smisleno da govorimo o vremenu? Pitanje Koliko je sati?", ili Koji je danas dan?" - kada bi bilo nekoga da to pita - bilo bi prilino besmisleno. Hrastovo drvo ili orao bi bili zbunjeni takvim pitanjem. Kakvo vreme?", pitali bi oni. Pa, naravno da je sada. Vreme je sadanje. ta drugo postoji?" Da, nama je um potreban ba kao i vreme da bismo funkcionisali u ovom svetu, ali onda nastupi trenutak kada oni preuzimaju nae ivote i tada se disfunkcija, bol i tuga usauju u nas. Um, da bi se uverio kako ima kontrolu, neprestano pokuava da sadanji trenutak prikrije prolou i budunou i na taj nain vaa istinska priroda postaje zaklonjena umom, dok vitalnost i beskrajni kreativni potencijal Bia, koje je nerazdvoji vo od Sadanjeg trenutka, bivaju prekriveni vremenom. Sve tei teret vremena se akumulirao u ljudskom umu. Svi pate pod ovim teretom, ali ga takoe i poveavaju, pridodajui mu svaki onaj dragoceni trenutak koji ignoriu, poriu ili ga svode na sredstvo za dospevanje do nekog budueg trenutka koji postoji iskljuivo u njihovom umu, nipoto u stvarnosti. Nagomilavanje vremena u kolektivnom i individualnom ljudskom umu takoe sadri i veliku koliinu zaostalog bola iz prolosti. Ako vie ne elite da stvarate bol sebi i drugima, ako vie ne elite da poveavate zaostali bol iz prolosti koji jo uvek ivi u vama, onda nemojte da proizvodite vie vremena, barem ne vie od onog to je neophodno za bavljenje praktinim aspekti ma vaeg ivota. Kako prestati sa proizvoenjem vremena? U potpunosti prihvatite da je sadanjost sve to zaista posedujete. Neka Sadanji trenutak postane centar interesovanja u vaem ivotu. Dok ste ranije obitavali u vremenu i samo nakratko poseivali Sadanji trenutak, sada svijte sebi gnezdo u Sadanjem trenutku, a nakratko poseujte prolost i budunost,

onda kada bavljenje praktinim aspektima vaeg ivota to zahteva. Uvek recite 'da' sadanjosti. ta bi moglo biti beskorisnije, nerazumnije, od stvaranja unutranjeg otpora prema neemu to ve jeste? ta bi moglo biti nerazumnije od suprotstavljanja samom ivotu koji je u sadanjosti, i jedino u sadanjosti? Predajte se onome to jeste. Kaite 'da' ivotu - i posmatrajte kako on poinje da radi za vas, a ne protiv vas.

Sadanji trenutak je ponekad neprihvatljiv, neprijatan ili odvratan. Takav je kakav je. Posmatrajte na koji nain ga um obeleava i kako taj proces obeleavanja, to neprestano stvaran je sudova, stvara bol i nesreu. Posmatranjem mehanike uma, vi vrite iskorak iz njegovih obrazaca otpora i tada sadanjem trenutku moete dopustiti da bude. To e vam podariti ukus stan ja unutranjeg osloboenja od spoljanjih uslova, stanja istin skog unutranjeg mira. Tek tada posmatrajte ta se deava i preduzmite korake ako je to potrebno i ako ste u mogunosti. Prvo prihvatite - a onda delajte. ta god da u sebi sadri sadanji trenutak, prihvatite ga kao da je on va izbor. Uvek radite sa njim, a ne protiv njega. Nainite od njega svog prijatel ja i saveznika, a ne neprijatelja. To e udesno izmeniti va ceo ivot.

Bol iz prolosti: razgraivanje otelotvorenog bolaSve dok ne budete u stanju da dosegnete mo Sadanjeg trenutka, svaki emocionalni bol koji doivljavate ostavljae za sobom ostatak bola koji nastavlja da ivi u vama. On se utapa u bol iz prolosti koji se ve nalazi tu i smeta se u vaem umu i telu. To, naravno, ukljuuje i bol koji ste propatili kao dete, prouzrokovan neposedovanjem svesti o svetu u kom ste roeni. Taj nagomilani bol predstavlja negativno energetsko polje koje okupira vae telo i um. Ako na njega gledate kao na nekakav nevidljivi entitet u punom izdanju, prilino ste blizu istine. To je otelotvoreni emocionalni bol. On ima dva vida postojanja: prita jeni i aktivni. Otelotvoreni bol moe biti pritajen devedeset posto vremena, ali u vrlo nesrenoj osobi on moe biti aktivan sto posto vremena. Neki ljudi ive gotovo u potpunosti kroz svoj otelotvoreni bol dok ga drugi moda doivljavaju samo u odreenim situacijama, kao to su intimne veze ili situacije povezane sa gubicima u prolosti, naputanjima, fizikim ili emo cionalnim povredama i tako dalje. Razne stvari ga mogu pokrenuti, naroito ako on odie obrascima bola iz prolosti. Kada je spreman da se trgne iz pritajene faze, ak ga i neka misao ili neduna primedba od strane nekog vama bliskog mogu aktivirati. Neki otelotvoreni bolovi su nepodnoljivi, ali relativno bezopasni, recimo kao dete koje ne prestaje da cmizdri. Drugi predstavljaju zloudna i destruktivna udovita, prave demone. Neki su fiziki nasilni, a daleko vie ih je emocionalno nasilno. Neki e napadati ljude oko vas ili bliske vam osobe, dok e drugi moda napadati vas, svog domaina. Misli i oseanja koja imate o svom ivotu tada e postati izrazito negativni i samodestruktivni. Na ovaj nain esto nastaju nesree i bolesti. Neki otelotvoreni bolovi ponekad svoje domaine nagone na samoubistvo. Kada mislite da poznajete neku osobu, a onda iznenada budete po prvi put suprotstavljeni tom nepoznatom zlobnom stvorenju, doivljavate prilian ok. Meutim, vanije je posma-

trati ga unutar sebe, nego u nekome drugome. Obratite panju na bilo kakve znake nezadovoljstva u sebi, u bilo kakvom obliku moda je u pitanju buenje otelotvorenog bola. To se moe javi ti u obliku razdraenosti, nestrpljenja, sumornog raspoloenja, elje za povreivanjem, ljutnje, besa, depresije, elje da stvarate dramu u vezi i tako dalje. Uhvatite ga onog trenutka kada se jo nalazi u pritajenom stanju. Otelotvoreni bol eli da preivi, ba kao i svaki drugi ivi entitet, a moe da preivi jedino ako vas navede da se nesvesno poistovetite sa njim. Onda on moe da se uzdigne, preuzme kon trolu nad vama, postane isto to i vi" i ivi kroz vas. Potrebno mu je da kroz vas nabavlja sebi hranu". Hranie se bilo kakvim iskustvom koje odie njegovim tipom energije, bilo ime to u nekom obliku stvara dodatni bol: ljutnjom, destruktivnou, mrnjom, alom, emocionalnom dramom, nasiljem, pa ak i boleu. Dakle, otelotvoreni bol e nakon preuzimanja kontrole nad vama kreirati situaciju u vaem ivotu koja e reflektovati natrag svoju energetsku frekvenciju kako bi se on mogao ishranjivati. Bol se hrani jedino bolom. Bol se ne moe hraniti radou. Za njega je ona prilino nesvarljiva. Onog trenutka kada otelovoreni bol bude preuzeo kon trolu nad vama, vi ete poeleti jo bola. Postaete ili zloinac ili rtva. Osetiete potrebu da nanesete bol ili da iskusite bol ili oboje. Izmeu te dve stvari zapravo i nema neke razlike. Vi, nar avno, ovoga neete biti svesni i otro ete tvrditi kako ne elite bol. Ali, zagledajte paljivije i otkriete da su vae razmiljanje i ponaanje kreirani tako da odravaju bol u vama i u drugima. Da ste toga zaista bili svesni, obrazac bi se raspao, jer prieljkivati jo bola predstavlja ludost, a niko nije svesno lud. Otelotvoreni bol, ta tamna senka koju baca ego, u stvari se plai svetlosti vae svesti. Plai se razotkrivanja. Njegovo preivl javanje zavisi od vaeg nesvesnog poistoveivanja sa njim, kao i od svesnog straha od suoavanja sa bolom koji ivi u vama. Ali, ako se ne suoite sa njim, ako u bol ne unesete svetlost vae svesti, biete primorani da ga iznova i iznova proivljavate. Otelotvoreni bol vam se moda moe initi nalik opasnom

udovitu u koje ne smete ni da pogledate, ali ja vas uveravam da je to slabana utvara koja ne moe da nadvlada mo vaeg prisustva. Pojedina duhovna uenja tvrde da je sav bol na kraju samo iluzija, i to je tano. Pitanje glasi: da li je to tano i u vaem sluaju? Puko verovanje ne doprinosi istinitosti tvrdnje. Da li elite da doivljavate bol do kraja svog ivota priajui sve vreme kako on predstavlja iluziju? Hoe li vas to osloboditi bola? Ono to nas ovde zanima jeste na koji nain vi moete da uvidite tu istinu, odnosno da je uinite stvarnom u sopstvenom iskustvu. Dakle, otelotvoreni bol ne eli da ga posmatrate direktno i vidite onakvog kakav je. Onog trenutka kada ga uoite, osetite njegovo energetsko polje unutar vas i obratite panju na njega, time e identifikacija biti prekinuta. Via dimenzija svesti e stupiti na scenu. Ja je nazivam prisustvo. Vi sada postajete svedok ili posmatra otelotvorenog bola. To znai da vas on vie ne moe koristiti pretvarajui se da je isto to i vi i da vie ne moe da se obnavlja kroz vas. Pronali ste svoju najdublju snagu. Dosegli ste mo Sadanjeg trenutka. ta se deava sa otelotvorenim bolom onda kada postanemo dovoljno svesni da moemo prekinuti nau poistoveenost sa njim? Njega stvara ono nesvesno u nama, a ono svesno u nama ga preobraava u sebe. Sveti Pavle je prekrasno iskazao univerzal ni princip: Sve se pokazuje kada je izneto na svetlost i sve ono to je izneto na svetlost i samo postaje svetlost." Ba kao to se ne moete boriti protiv tame, tako se ne moete boriti ni protiv otelotvorenog bola. Pokuaj da se to uini e stvoriti unutranji konflikt i samim time dodatni bol. Dovoljno je posmatrati ga. Posmatranje bola sa sobom nosi i prihvatanje bola kao dela onoga to u tom trenutku jeste. Otelotvoreni bol se sastoji od zatoene ivotne energije koja je odseena od vaeg ukupnog energetskog polja, privre-

meno postavi nezavisna kroz neprirodni proces poistoveivanja sa umom. Ona se okrenula protiv sebe same i postala antiivot, poput ivotinje koja pokuava da proguta sopstveni rep. ta mislite, zbog ega je naa civilizacija izrasla u takvog razoritelja ivota? Ali, ak i snage koje razaraju ivot i dalje predstavljaju ivotnu energiju. Kada prekinete sa poistoveivanjem i postanete posmatra, otelotvoreni bol e nastaviti da deluje neko vreme i pokuati da vas na prevaru navede da se ponovo poistovetite sa njim. I mada ga vi vie ne osnaujete kroz poistoveivanje, on poseduje izvesni zamah, ba kao vrteka koja neko vreme nastavlja da se okree mada je ruko vie ne vrti. Na ovom stadijumu on moe da stvara i fizike nelagode i bolove u raznim delovima tela, ali to nee potrajati. Ostanite prisutni, ostanite svesni. Budite veito oprezni uvar svog unutranjeg prostora. Potrebno je da budete dovoljno prisutni kako bi bili u stanju da direktno posmatrate otelotvoreni bol i osetite njegovu energiju. On tada ne moe da kontrolie vae razmiljanje. Onog trenutka kada vae razmiljanje postane poravnato sa energetskim poljem otelotvorenog bola, vi ete biti identifikovani sa njim i ponovo ga ishranjivati svojim mislima. Na primer, ako je ljutnja prevladavajua energetska vibracija otelotvorenog bola, i ona se pojavljuje u mislima koje se bave onim to vam je neko uinio ili onim to ete mu vi uiniti, onda ste postali nesvesni a otelotvoreni bol je postao 'vi'. Kada postoji ljutnja, ispod nje se uvek nalazi bol. Ili kada nastupe mrana raspoloenja i vi upadnete u negativni tok misli, razmiljajui o tome kako je va ivot grozan, vae razmiljanje je postalo poravnato sa otelotvorenim bolom i postali ste nesves ni i podloni njegovom napadu.To podrazumeva potpuno odsust vo posmatraa. Neprekidna svesna panja raskida vezu izmeu otelotvorenog bola i vaih misaonih procesa i na scenu dovodi proces preobraaja. To je kao da sam bol postaje gorivo za pla men vae svesti, plamen koji usled toga snanije gori. Ovo pred stavlja ezoterini smisao drevne umetnosti alhemije: pretvaranje

neplemenitih metala u zlato, patnje u svest. Unutranji rascep je premoen i vi bivate zaceljeni. Vaa je dunost da tada ne stvarate vie bola. Dozvolite da sumiram ovaj proces. Usmerite panju na to oseanje u vama. Spoznajte da je to otelotvoreni bol. Prihvatite da on postoji. Nemojte misliti o njemu - nemojte dozvoliti da se oseanje pretvori u razmiljanje. Nemojte da sudite ili anali zirate. Nemojte od njega da stvarate sopstveni identitet. Ostanite prisutni i nastavite da nadzirete ono to se dogaa u vama. Postanite svesni ne samo emocionalnog bola ve i 'onoga koji nadzire', tihog posmatraa. To predstavlja mo Sadanjeg trenut ka, mo vaeg linog svesnog prisustva. A onda pogledajte ta se deava.

Kod mnogih ena, otelotvoreni bol se posebno budi u vreme koje prethodi menstruaciji. Kasnije u detaljnije govoriti o ovome. Za sada, dopustite samo da kaem sledee: ako ste u stanju da u tom periodu ostanete pripravni i prisutni i da posmatrate sve to oseate u sebi a da to ne preuzme kontrolu nad vama, onda se otvara mogunost za najsnaniju duhovnu praksu i brzi preobraaj sveg bola iz prolosti postaje mogu. Poistoveivanje ega sa otelotvorenim bolom Proces koji sam upravo opisao je veoma snaan, a ipak jed nostavan. I dete bi ga moglo nauiti i nadajmo se da e jednoga dana to i biti jedna od prvih stvari koje e deca uiti u koli. Onog trenutka kada budete razumeli osnovni princip posmatranja

onoga to se deava unutar vas - i kada to budete shvatili" putem iskustva - na raspolaganju ete imati najmoniju alatku promene. To ne znai da se neete susresti sa estokim otporom prema prestanku poistoveivanja sa svojim bolom. To e se desi ti posebno ako ste vei deo ivota proveli blisko poistoveeni sa svojim emocionalnim otelotvorenim bolom i ako je vae oseanje o sopstvenom ja u celini ili dobrim delom obuzeto time. Ovo znai da ste od vaeg otelotvorenog bola stvorili jedno nesreno ja i da verujete kako ova fikcija uma predstavlja vas. U tom sluaju, nesvesni strah od gubitka sopstvenog identiteta stvorie jak otpor prema bilo kakvom prestanku poistoveivanja. Drugim reima, radije biste bili u bolovima - bili sam otelotvoreni bol nego zakoraili u nepoznato i rizikovatli gubitak vama bliskog nesrenog ja. Ako se ovo odnosi na vas, posmatrajte otpor unutar sebe. Posmatrajte privrenost svom bolu. Budite na velikom oprezu. Posmatrajte neobino zadovoljstvo koje vam prua to to ste nesreni. Posmatrajte prisilnu elju da razgovarate ili razmiljate o tome. Otpor e slabiti ako ga vi uinite svesnim. Tada moete da usmerite svoju panju prema otelotvorenom bolu, ostanete prisutni i time podstaknete njegov preobraaj. Jedino ste vi u stanju to da uinite. Niko to ne moe da uradi umesto vas. Ali, ako budete imali dovoljno sree da pronaete neke osobe koje su intenzivno svesne, ako budete u stanju da provodite vreme sa njima i pridruite im se u stanju prisustva, to moe biti od koristi i ubrzati stvari. Na taj nain vae svetio e ubrzo goreti jae. Kada kladu koje je tek zapaljena stavite pored one koja ve estoko gori i nakon nekog vremena ih ponovo razdvojite, ona prva klada e goreti veim intenzitetom. Na kraju krajeva, sve je to ista vatra. Biti takva vatra jedna je od uloga duhovnog uitelja. Neka psihoterapeuti mogu takoe biti u stanju da vre tu ulogu, pod uslovom da su odmakli dalje od nivoa uma i da su u mogunosti da stvaraju i odravaju stanje intenzivnog svesnog prisustva dok rade sa vama.

Poreklo strahaPomenuli ste da je strah deo naeg osnovnog emocionalnog bola. Na koji nain se javlja strah i zbog ega ga ima u toj meri u ivotu ljudi? I, zar izvesna doza straha nije naprosto zdrav nain samozatite? Kada se ne bismo plaili vatre, mogli bi gurnuti ruku u nju i opei se. Razlog iz kog ne gurate ruku u vatru nije strah, ve to to znate da ete se opei. Nije vam potreban strah kako biste izbegli nepotrebnu opasnost - ve samo minimum inteligencije i zdravog razuma. Kod tih praktinih stvari korisno je primeniti lek cije nauene u prolosti. E sada, kada bi vam neko pretio vatrom ili fizikim nasiljem, mogli biste iskusiti neto nalik strahu. To predstavlja instinktivno uzmicanje pred opasnou, a ne psiho loko stanje straha o kome je ovde re. Psiholoko stanje straha nije u vezi sa bilo kakvom konkretnom i istinskom neposrednom opasnou. Ono se pojavljuje u mnogim oblicima: kao nelagoda, briga, strepnja, nervoza, napetost, jeza, fobija i tako dalje. Ovakav psiholoki strah uvek se odnosi na neto to bi se moglo desiti, a ne na neto to se deava upravo sada. Vi se nalazite na ovom mestu i u sadanjem trenutku, a va um je u budunosti. To stvara prazninu strepnje. I ako ste se poistovetili sa svojim umom i izgubili mo i jednostavnost Sadanjeg trenutka, ta praznina strepnje e postati va stalni sadrug. Uvek se moete uhvatiti u kotac sa sadanjim trenutkom, ali ne i sa neim to predstavlja nita drugo do projekciju vaeg uma - ne moete se uhvatiti u kotac sa budunou. tavie, dokle god budete poistoveeni sa svojim umom, ego e upravljati vaim ivotom kako sam ranije i istakao. Zbog svoje nestvarne prirode i uprkos svojim razraenim odbrambenim mehanizmima ego je vrlo ranjiv i nesiguran i samog sebe vidi pod stalnom pretnjom. Ovo se, uzgred, deava ak i ako ego spolja izgleda veoma samouvereno. Prisetite se sada da emoci ja predstavlja reakciju tela na va um. Kakvu to poruku telo neprekidno prima od ega, lanog umom-stvorenog ja"?

Opasnost, nalazim se u opasnosti. A koju emociju ova neprekid na poruka stvara? Strah, naravno. Izgleda kao da strah ima mnogo izvora. Strah od gubitka, strah od neuspeha, strah od povrede i tako dalje, ali svi ti strahovi na kraju predstavljaju strah ega od smrti, od unitenja. Za ego, smrt se uvek nalazi tu, iza ugla. U ovom stanju poistoveenosti sa umom, strah od smrti utie na svaki aspekt vaeg ivota. Na primer, ak i naizgled tako trivijalna i normalna" stvar kao to je prisilna potreba da se u prepirci bude u pravu i dokae kako ona druga osoba grei - odbrana mentalnog stava sa kojim ste poistoveeni - koren ima u strahu od smrti. Ako se poistoveujete sa mentalnim stavom i pritom niste u pravu, vaem oseaju za sopstveno ja", zasnovanom na umu, preti ozbiljna opasnost od unitenja. Stoga vi i va ego ne moete prihvatiti da niste u pravu. Ne biti u pravu znai umreti. Zbog ovoga su se vodili ratovi i sruene su nebrojene veze. Onog trenutka kada budete prestali da se poistoveujte sa svojim umom, vaem oseaju za sopstveno ja" nee vie znaiti nita to da li ste u pravu ili ne, tako da e silom nametnuta i duboko nesvesna potreba da se bude u pravu, to predstavlja jedan oblik nasilja, prestati da postoji. Biete u stanju da jasno i glasno iskaete kako se oseate i ta mislite, ali vie pri tome nee biti agresivnosti niti odbrambenog stava. Va oseaj o sopstvenom ja" tada e proizai iz dubljeg i iskrenijeg mesta u vama, a ne iz uma. Pripazite na bilo kakvu vrstu odbrambenog stava u vama. ta je to to branite? Iluzorni identitet, predstavu u vaem umu, zamiljeni entitet. Time to taj obrazac inite svesnim, time to mu postajete svedok, vi prestajete da se poistoveujete sa njim. U svetlu vae svesti, nesvesni obrazac e se brzo raspasti. To predstavlja zavretak svih prepirki i igara moi koje toliko tete vezama. Mo nad drugima predstavlja sla bost prikrivenu kao snagu. Istinska mo se nalazi unutra i dostup na vam je ovog trenutka. Dakle, svako ko je poistoveen sa svojim umom i time odseen od svoje istinske moi, svog dubljeg ja" ukorenjenog u Biu, imae strah za svog stalnog sadruga. Broj ljudi koji su

preli granicu uma jo uvek je veoma mali, tako da moete pret postaviti da se gotovo svako koga sretnete ili poznajete u svom ivotu nalazi u stanju straha. Varira jedino njegova jaina. Ona se kree od strepnje i jeze na jednom kraju skale do nejasne nelagode i oseanja ugroenosti na drugom. Veina ljudi posta je svesna straha tek kada on poprimi neki od teih oblika. Potraga ega za celou Jo jedan vid emocionalnog bola koji je sastavni deo ego istinog uma jeste duboko usaeno oseanje nedostatka ili nepotpunosti, toga da niste celoviti. Kod nekih ljudi ono se javlja svesno, a kod drugih nesvesno. Ako se javlja svesno, manifestuje se kao uznemirujue i stalno oseanje da niste dovoljno vredni ili dobri. A ako je nesvesno, moi e da se oseti jedino posred no kao jaka udnja, elja i potreba. U oba sluaja ljudi esto pod prisilom poinju da tragaju za zadovoljenjem ega i za stvarima kojima je mogue da se identifikuju kako bi se ispunila ta prazn ina koju u sebi oseaju. Oni, dakle, ude za imetkom, novcem, uspehom, moi, titulom ili posebnom vezom u osnovi zbog toga da bi mogli imati bolje miljenje o sebi, da bi se mogli oseati upotpunjenjima. Ali, ak i kada postignu sve te stvari, uskoro otkrivaju da praznina i dalje postoji, da ona nema dno. Tada se nalaze u pravoj nevolji jer vie ne mogu da se zavaravaju. U stvari, mogu, ali to postaje sve tee. Dokle god egoistini um bude upravljao vaim ivotom, vi neete moi stvarno da odahnete, neete biti mirni ni spokojni, osim u kratkim periodima kada budete postigli ono to ste eleli, kada udnja bude ispunjena. Poto ego predstavlja izvedeno oseanje o sopstvenom ja, potrebno mu je da se poistoveti sa spoljanjim stvarima. Potrebno mu je da bez prestanka biva i zatien i potkrepljivan. Ego se najee poistoveuje sa vlasnitvom, sa poslom koji obavljate, drutvenim statusom i titu lom, fizikim izgledom, posebnim sposobnostima, vezama,

linom i porodinom istorijom, sistemom verovanja, a esto i sa politikim, nacionalistikim, rasnim, verskim i drugim kolektivn im identifikacijama. Nijedna od ovih ne predstavlja vas. Da li vas ovo plai? Ili vam je lake sada kada ovo znate? Sve te stvari ete pre ili kasnije morati da napustite. Moda vam je za sada jo uvek teko da u to povenijete i ja uopte ne traim od vas da verujete kako svoj identitet ne moete pronai ni u jed noj od ovih stvari. Sami ete saznati tu istinu. Saznaete je najkas nije onda kada budete osetili da se smrt pribliava. Smrt svlai sa vas sve ono to niste vi. Tajna ivota i jeste da umrete pre nego to umrete" - i otkrijete da smrt ne postoji.

DUBOKO PONIRANJE U SADANJI TRENUTAK

Nemojte u u m u tragati za svojim jaOseam da ima toliko toga to treba da shvatim o tome kako moj um funkcionie, pre nego to budem u stanju da se na bilo koji nain pribliim potpunoj svesti ili duhovnom prosvetljenju.

Ne, to nije tano. Problemi uma se ne mogu resiti na nivou uma. Kada budete shvatili osnovnu disfunkciju, zaista nee preo stati mnogo toga to je potrebno da nauite ili razumete. Prouavanjem sloenosti uma vi moete postati dobar psiholog, ali to vas nee odvesti izvan uma, ba kao to prouavanje ludila nije dovoljno za stvaranje zdravog razuma. Vi ste ve razumeli osnovni nain funkcionisanja nesvesnog stanja: poistoveenost sa umom koja dovodi do pojave lanog ja", ega, kao zamene za vae istinsko ja" ukorenjeno u Biu. Vi postajete nalik grani otrgnutoj od loze", kako to Isus formulie. Potrebe ega su beskrajne. On se osea ranjivim i ugroenim, tako da ivi u stanju straha i potrebe. Onog trenutka kada budete shvatili na koji nain deluje osnovna disfunkcija, vie nee biti potrebe da istraujete sve njene nebrojene pojavne oblike, nee biti potrebe da od toga pravite sloeni lini prob lem. Ego, naravno, to voli. On uvek traga za neim za ta bi se

mogao vezati kako bi odrao i osnaio svoje nestvarno oseanje o sopstvenom ja i spreman je da se vee za vae probleme. Upravo zato je kod tolikog broja ljudi veliki deo njihovog oseanja za sopstveno ja duboko povezan sa njihovim problemi ma. Onog trenutka kada se ovo dogodi, poslednja stvar koju ti ljudi ele da uine jeste da ih se oslobode. To bi znailo da gube svoje ja". Dobar deo nesvesnog ega moe biti uloen u bol i pat nju. Dakle, onog trena kada budete prepoznali da koren nesvesnog lei u poistoveivanju sa umom, to naravno ukljuuje i emocije, vi ete se povui odatle. Postaete prisutni. A kada postanete prisutni, moi ete da dozvolite svom umu da bude ono to jeste, a da se ne upletete u njegovu mreu. Um sam po sebi nije disfunkcionalan. On predstavlja izvrsnu alatku. Disfunkcija se javlja kada u njemu tragate za svojim ja" i kada zamenite njega sa sobom. On tada postaje egoistini um i preuzuma komandu nad itavim vaim ivotom.

Okonajte zabludu o vremenuini se da je gotovo nemogue prekinuti poistoveenost sa umom. Svi smo mi duboko uronjeni u nju. Kako nauiti ribu da leti? Evo reenja: okonajte zabludu o vremenu. Vreme i um su nerazdvojivi. Ako odvojite vreme od uma, ono e se zaustaviti osim ako vi ne odluite da ga koristite. Biti poistoveen sa svojim umom znai biti uhvaen u zamku vremena: to predstavlja prisilnu tenju da se ivi iskljuivo kroz seanja i predvianja. Ovo uzrokuje beskrajnu okupiranost prolou i budunou i nevoljnost da se potuje i prihvati sadanji trenutak i da mu se omogui da bude. Prisila se javlja zato to vam prolost daje identitet, a budunost sadri obeanje o spasenju, o nekakvoj vrsti ispunjenja. I jedno i drugo su iluzije.

Ali, kako bismo funkcionisali u ovom svetu bez oseaja o vre menu? Tada vie ne bi postojali ciljevi kojima bi se teilo. ak ne bismo znali ni ko smo jer nas naa prolost ini onakvima kakvi smo danas. Mislim da je vreme neto veoma dragoceno i potrebno je da nauimo kako da ga mudro koristimo, a ne da ga traimo. Vreme uopte nije dragoceno, zato to predstavlja iluziju. Ono to vi doivljavate nije vreme, ve jedna taka koja se nalazi izvan vremena: Sadanji trenutak. On zaista jeste dragocen. to ste vie usredsreeni na vreme - na prolost i budunost - to vam vie nedostaje Sadanji trenutak, najdragocenija stvar koja postoji. Zbog ega je to najdragocenija stvar? Kao prvo, zato to je to jedina stvar. Ona predstavlja sve to postoji. Veita sadanjost jeste prostor u okviru kojeg se otkriva va celokupan ivot, jedi ni inilac koji se ne menja. ivot jeste sadanji trenutak. Nikada nije postojalo vreme u kom va ivot nije bio sadanji trenutak, niti e ikada postojati. A kao drugo, Sadanji trenutak predstavlja jedinu taku koja vas moe odvesti izvan uskih okvira uma. To je vaa jedina taka pristupa bezvremenom i bezoblinom carstvu Bia.

Nita ne postoji izvan sadanjeg t r e n u t k a Zar prolost i budunost nisu jednako stvarne, ponekad ak i stvarnije od sadanjosti? Na kraju krajeva, prolost odreuje ko smo, ba kao i na koji nain sagledavamo stvari i ponaamo se u

sadanjosti. A nai budui ciljevi odreuju koje radnje emo preduzeti u sadanjosti. Jo uvek niste uspeli da doprete do sutine onoga to vam govorim jer pokuavate da je razumete mentalno. Um ne moe ovo da razume. Jedino vi moete. Molim vas da samo sluate. Da li ste ikada iskusili, preduzeli, pomislili ili osetili bilo ta izvan Sadanjeg trenutka? Da li mislite da ete to ikada uiniti? Da li je mogue da se bilo ta dogodi ili postoji izvan Sadanjeg trenutka? Odgovor je oigledan, zar ne? Nikada se nita nije desilo u prolosti, desilo se u Sadanjem trenutku. Nikada se nita nee desiti u budunosti, desie se u Sadanjem trenutku. Ono to vi podrazumevate pod prolou jeste trag seanja, pohranjen u umu, o prethodnom Sadanjem trenutku. Kada se priseate prolosti, vi ponovo aktivirate taj trag - i to inite i sada. Budunost predstavlja zamiljeni Sadanji trenutak, projekciju uma. Kada nastupi budunost, ona predstavlja Sadanji trenutak. Kada razmiljate o budunosti, vi to inite sada. Prolost i budunost oigledno nemaju sopstvenu realnost. Ba kao to mesec nema sopstvenu svetlost, ali je u stanju da reflektuje svetio sunca, tako su i prolost i budunost samo bledi odrazi svetlosti, moi i stvarnosti veite sadanjosti. Njihova stvarnost je 'pozajmljena' od Sadanjeg trenutka. Sutina onoga to ovde govorim ne moe se razumeti umom. Onog trenutka kada budete doprli do nje, svest e se iz uma prebaciti u Bie, iz vremena u prisustvo. Iznenada, sve e izgledati ivo, zraiti energijom, izlivati Bie.

Klju za duhovnu dimenzijuU situacijama neposredne ivotne opasnosti promena svesti od vremena ka prisustvu ponekad se odvija prirodnim putem. Linost koja poseduje prolost i budunost u trenutku uzmie i biva zamenjena intenzivnim svesnim prisustvom, veoma smirenim, ali u isto vreme i veoma pripravnim. Iz takvog stanja svesti onda proizlazi svaka potrebna reakcija. Razlog iz kog neki ljudi vole da se bave opasnim aktivnos tima kao to je planinarenje, auto-trke, itd., iako moda toga nisu ni svesni, jeste taj to ih one silom gone u Sadanji trenutak - to veoma ivo stanje osloboeno vremena, problema, razmiljanja, tereta linosti. Beg iz sadanjosti ak i na trenutak moe znaiti smrt. Na nesreu, da bi se nali u tom stanju oni postaju zavisni od odreenih aktivnosti. Ali, nije potrebno da se uspinjete severnom stranom Ajgera. U to stanje moete da stupite upravo sada.

Jo od davnina, duhovni uitelji svih tradicija su ukazivali na to da je Sadanji trenutak klju za duhovnu dimenziju. Uprkos tome, izgleda da je to ostalo tajna. Sigurno je da u crkvama i hramovima tako nisu poduavali. Ako odete u crkvu, moete uti delove iz Jevanelja kao to je ne mislite na sutra jer e se sutra samo brinuti o sebi" ili niko ko se hvata pluga i gleda unatrag nije pogodan za Boje carstvo". Ili moete uti onaj deo o prekrasnim cvetovima koji se ne brinu ta e biti sutra, ve bezbrino ive u venom Sadanjem trenutku jer im je Bog podario sve to im treba. Dubokoumnost i sutastvena priroda ovih uenja ostaju neotkrivene. ini se da niko ne shvata da njih treba proiveti i time prouzrokovati duboku unutranju promenu.

Cela sutina Zena sastoji se u koraanju du otrice Sadanjeg trenutka - u tome da se tako celovito, tako potpuno bude prisutno, da nijedan problem, nikakva patnja, nita to ne predstavlja vau samu sutinu ne moe da preivi u vama. U Sadanjem trenutku, u odsustvu vremena, svi problemi se razreavaju. Patnji je potrebno vreme, ona ne moe da preivi u Sadanjem trenutku. Veliki Zen uitelj Rinzai esto bi podizao svoj prst kako bi panju svojih uenika odvukao od vremena i polako postavljao pitanje: ta u ovom trenutku nedostaje?" To je snano pitanje koje ne zahteva odgovor na nivou uma. Smiljeno je da bi vau panju odvelo duboko u Sadanji trenutak. Slino pitanje u Zen tradiciji glasi: Ako ne sada, kada?"

Sadanji trenutak takoe se nalazi u sreditu uenja sufizma, mistine grane islama. Sufisti imaju izreku: Sufi je sin sadanjeg vremena." A Rumi, veliki pesnik i uitelj sufizma, tvrdi: Prolost i budunost prikrivaju Boga pred naim oima, i jedno i drugo spalite vatrom." Majstor Ekart, duhovni uitelj iz trinaestog veka, prelepo je to saeo: "Vreme je ono to spreava svetlost da dopre do nas. Ne postoji vea prepreka Bogu od vremena."

Dostizanje moi Sadanjeg trenutkaMaloas, dok ste govorili o veitoj sadanjosti i nestvarnoj prolosti i budunosti, zatekoh sebe kako posmatram drvo kroz prozor. I ranije mi se to deavalo, ali ovog puta je bilo drugaije. Spoljni izgled se nije mnogo promenio, osim to su boje izgledale jasnije i titravije. Ali sada je bila pridodata jedna nova dimenzija. Teko je to objasniti. Ne znam kako, ali u meni se javila svest o neemu nevidljivom i oseanje da to predstavlja sr tog drveta, njegov unutranji duh, ako vam se vie dopada. I na neki nain, to je i mene sadravalo. Sada mi je jasno da ranije za mene to drvo nije istinski postojalo, ve samo njegova beivotna i mrtva slika. Sada kada pogledam u drvo, deo te svesti je i dalje prisutan, ali mogu da osetim kako mi izmie. Vidite, iskustvo se ve povlai u prolost. Da li ovako neto ikada moe postati vie od prolaznog bljeska? Na trenutak ste bili osloboeni vremena. Preselili ste se u Sadanji trenutak i samim time drvo posmatrali bez paravana uma. Svest o Biu je postala deo vae percepcije. Sa tom venom dimenzijom javlja se i drugaiji nain spoznaje, onaj koji vie ne ubija"