TUŽBA Pojam Tužba kao instrument za ostvarivanje prava

na pravnu zaštitu Forma i sadržina tužbe Sadržina tužbenog pismena Vrste tužbi

Tužba u materijalnom smislu Inicijalna procesna radnja tužioca Nemo iudex sine actore

Tužba u formalnom smislu Posnesak koji sadrži tužbenu parničnu radnju

Šta je tužba?

Tužba kao procesni instrument za ostvarivanje prava na pravnu zaštitu

Šta je pravo na pravnu zaštitu?

Kako se ostvaruje pravo na pravnu zaštitu?

Kojoj grupi stranačkih parničnih radnji pripada tužba?

Šta tužba treba da sadrži? ◦ Ko, od koga, protiv koga, na osnovu čega, šta traži, i čime svoja tvrđenja dokazuje

Šta tužbeni podnesak treba da sadrži?

Elementi obavezne sadržine tužbenog pismena

Sud kojem se tužilac obraća Stranke, sa podacima za identifikaciju Predmet spora Vrednost predmeta spora, kad je to potrebno za ocenu nadležnosti i/ili ulaganje revizije Činjenični osnov zahteva Pravni osnov zahteva, ako je to potrebno za njegovu identifikaciju Tužbeni zahtev

OSNOVNI SUD U PIROTU PIROT

TUŽILAC: Branko Ristić, iz Pirota, ul. Dušanova br. 18, koga zastupa advokat Ivan Ivanović, iz Pirota, ul. Obrenovićeva 45,

po punomoćju u prilogu TUŽENI: Goran Ignjatović, iz Pirota, ul. Zetska br. 56

T U Ž B A Predmet spora: ispunjenje ugovora Vrednost predmeta spora: 150.000 dinara 3 primerka, 3 priloga Punomoćje advokata u originalu

........................................................................................................

.........................

1.Dana 23. 12. 2010. godine tužilac i tuženi zaključili su usmeni ugovor o beskamatnom zajmu, kojim se tužilac obavezao da tuženom pozajmi 150.000 dinara, a da mu tuženi pozajmljeni novac vrati bez kamate u roku od šest meseci od dana sklapanja ugovora.

Dokaz: 1) Saslušanje stranaka 2) Saslušanje svedoka Simić Olge iz

Pirota, ul. Borska 18 3) Uviđaj 2. Po isteku šest meseci, tužilac se zatražio od tuženog da mu isplati

pozajmljeni novac, a tuženi je odbio da to učini, uz obrazloženje da tužiocu ništa ne duguje jer je, navodno, posle sklapanja ugovora, na poziv tužioca, 45 dana radio kao građevinski radnik na renoviranju njegove kuće, čime je ispunio svoju obavezu. Tuženi je, međutim, samo nekoliko dana pomagao u obavljanju radova prilikom renoviranja kuće tužioca, pri čemu je to činio iz zahvalnosti prema tužiocu, koji mu je novac pozajmio bez kamate.

Dokaz: 1) saslušanje stranaka 2) Saslušanje svedoka Dragana Đurića, iz Pirota,

Triglavska, 18

5. Pošto tuženi nije ispunio svoju obavezu iz ugovora o zajmu, tužilac predlaže da sud, pošto sprovede propisani postupak, donese

P R E S U D U

1. Tuženi Goran Ignjatović, iz Pirota, ul. Zetska br. 56, DUŽAN JE da tužiocu Branko Ristić, iz Niša, ul. Dušanova br. 18, isplati 150.000 dinara, zajedno sa zakonskom zateznom kamatom, počev od dana dospeća potraživanja pa sve do konačne isplate, u roku od 15 dana.

2. Tuženi je dužan da tužiocu naknadi parnične troškove u roku od 15 dana.

Tužilac U Pirotu, 14. 11. 2016. Branko Ristić, iz Pirota ____________________

Fakultativna sadržina tužbenog pismena

Procesni zahtevi Materijalnopravne izjave volje Izjave trećeg lica

Tužbeni zahtev - “srce tužbe” Deo tužbe kojim tužilac opredeljuje sadržinu presude koju od suda traži Jezgro tužbe Obeležje tužbe Odredjuju se granice sudskog izviđanja i odlučivanja Mora biti jasan/opredeljen/odredjen

Tužba za osudu na činidbu tužba za osudu na buduću činidbu tužba za osudu na propuštanje

Tužba za utvrđenje Tužba za pozitivno utvrđenje Tužba za negativno utvrđenje

Tužba za preinačenje pravne situacije

Vrste tužbi

Objektivna kumulacija

Modaliteti tužbenog zahteva

Objektivna kumulacija Obična kumulacija Evantualna kumulacija Alternativna kumulacija Supsidijarna kumulacija

Evantualna kumulacija Dva ili više zahteva Jedan osnovni, ostali istaknuti in eventu Sud vezuje redosled zahteva, ne vezuje ga

redosled stanja stvari Ako sud usvoji osnovni zahtev, rešenjem

konstatuje da su odstali bespredmetni Ako sud nađe da je osnovni zahtev neosnovan,

tek onda može oslučivati o eventualnom zahtevu: odluka suda uvek ima dva stava: odbija osnovni zahtev, usvaja ili odbija eventualni zahtev

Eventualna kumulacija i problem pobijanja presude

Usvojen osnovni ili evantualni zahtev – pravo na žalbu ima samo tuženi

Ako je sud usvojio osnovni zahtev – tuženi traži ukidanje ili preinačenje ◦ Može li drugostepeni sud da usvoji eventulani zahtev ako

ukine odluku kojom usvojen osnovni zahtev? Ako sud usvojio eventualni zahtev – tuženi ima pravo da

napada odluku kojom usvojen evantualni zahtev, ali ne stupa na pravnu snagu ni odluka o osnovnom zahtevu

Dve fikcije ◦ Smatra se da je tuženi izjavio žalbu i protiv odluke kojom

je odbijen osnovni zahtev ◦ Smatra se da je i tužilac izjavio žalbu protiv dela odluke

kojom je odbijen osnovni zahtev

Alternativna kumulacija

U parnicama povodom alternativnih obligacija ◦ Pravo izbora pripada tužiocu ◦ Pravo izbora pripada tuženom ◦ Pravo izbora pripada trećem licu

Kad tužilac traži osudu tuženog na istu činidbu po različitim osnovima

Supsidijarna kumulacija Obligacija sa fakultativnom obavezom dužnika Dužnik duguje jednu činidbu, ali se obaveze

može osloboditi ako poveriocu da neki drugi predmet određen zakonom, ugovorom ili jednostranom izjavom volje

Izjava o alternativnom ovlešćenju tuženog (da umesto dugovane ispuni neku drugu činidbu) može biti sadržana u tužbi

Tužilac ističe osnovni zahtev i supsidijarni zahtev Sud ispituje samo osnovanost osnovnog zahteva

Formulišite tužbeni zahtev

Tokom intervjua od klijenta Sime Simića saznali ste: Da je Branku Brankoviću izdao u zakup stan u ul.

Prilepskoj 2, na neodređeno vreme, sa otkaznim rokom od 2 meseca.

Da se komšije žale da Branko Branković ne poštuje kućni red jer se iz stana stalno čuje glasna muzika i da ne plaća naknadu za zajedničke troškove u zgradi

Da Branko nije platio zakupninu puna tri meseca, da je telefon u stanu isključen zbog neplaćanja računa i da je stigla i opomena iz Elektrodistribucije jer je račun za struju dostigao iznos od 31.000 dinara.

Šta biste savetovali Simi? Da li biste Simi postavili neko pitanje? Kako bi glasio tužbeni zahtev u tužbi koju biste sastavili?

Tokom intervjua od klijenta Dragana Antića saznali ste: Da sa Goranom Perićem 12. 10. 2016. usmeno dogovorio

kupoprodaju stana i da mu je tom prilikom, u prisustvu svedoka Ace Đelića, isplatio 100.000 dinara. Pismeni ugovor o prodaji nije zaključen, niti je Dragan stupio u posed stana.

Da do zaključenja ugovora u propisanoj formi nije došlo krivicom Gorana Perića

Klijent traži od Vas da podignete tužbu i tražite od suda da Goranu Periću naloži da isplati 200.000 dinara na ime udvojene kapare, sa zakonskom zateznom kamatom od 12.10. 2016. do dana isplate.

Šta biste savetovali klijentu? Ima li izgleda da sud usvoji ovakav zahtev? Kako bi trebalo da glasi tužbeni zahtev, imajući u vidu

materijalno pravo?

Formulišite tužbeni zahtev

Tužilac je tražio da sud naloži tuženom isplatu 100.000 dinara na ime ispunjenja ugovora o kupoprodaji.

Može li sud da osudi tuženog na isplatu 100.000 dinara na osnovu sticanja bez osnova, ako nađe da je ugovor nevažeći?

Podizanje tužbe

Podizanje tužbe Pojam podizanja tužbe Kada je tužba podignuta? Ko podiže tužbu? Ko može podneti tužbu? Kakva su dejstva podizanja

tužbe? Procesna dejstva Materijalnopravna dejstva

Fikcije o podizanju tužbe Ustupanje pravne stvari od strane

vanparničnog suda Preinačenje tužbe Pristupanje novog tužioca “Nastavljanje” postupka u parnici za razvod

braka posle smrti jednog od supružnika Usvajanje prigovora protiv rešenja o

izvršenju na osnovu verodostojne isprave (mandatna tužba)

Odustajanje od povlačenja tužbe na istom ročištu na kome je tužba povučena

Preinačenje tužbe

Promene tužbe Promene kojima se tužba ne

preinačuje ◦ dopune, ispravke, ◦ promene vezane za tužbene navode, ◦ sužavanje tužbenog zahteva ◦ promena pravnog osnova

Promene kojima se tužba preinačuje

Preinačenje tužbe Tužilac menja identitet tužbe

Parnične stranke Tužbeni zahtev

Preinačenje u subjektivnom smislu Proširenje na novog tuženog Umesto prvobitnog tuženog tužlac tuži drugo lice

Preinačenje u objektivnom smislu Kvantitativno povećanje zahteva Isticanje novog zahteva uz postojeći Isticanje novog zahteva umesto prvobitnog Promena činjeničnog osnova tužbe

Опште претпоставке за допуштеност преиначења

Преиначење тужбе Члан 199

Тужилац може до закључења главне расправе да преиначи тужбу.

После достављања тужбе туженом, за преиначење тужбе потребан је пристанак туженог.

Суд може да дозволи преиначење и кад се тужени томе противи.

Ако је парнични суд за преиначену тужбу стварно ненадлежан, уступиће предмет надлежном суду.

Против решења којим се допушта или одбија преиначење тужбе није дозвољена посебна жалба.

Кад дозволи преиначење тужбе, суд ће решењем да одреди нов временски оквир за спровођење поступка.

Преиначење тужбе је промена истоветности захтева, повећање постојећег или истицање другог захтева уз постојећи.

Ако тужилац преиначује тужбу тако што услед околности које су настале после подизања тужбе, захтева из истог чињеничног основа други предмет или новчани износ, тужени се таквом преиначењу не може противити.

Тужба није преиначена ако је тужилац променио правни основ тужбеног захтева, ако је смањио тужбени захтев, или ако је променио, допунио или исправио поједине наводе, тако да услед тога тужбени захтев није промењен.

Претпоставке за допуштеност објективног преиначења

Član 201 Тужилац може све до закључења главне расправе

своју тужбу преиначити и тако што ће уместо првобитно туженог тужити друго лице.

За преиначење тужбе у смислу става 1 овог члана потребан је пристанак лица које треба да ступи у парницу наместо туженог, а ако се тужени већ упустио у расправљање о главној ствари, потребан је и пристанак туженог.

Ако се тужени упустио у расправљање о главној ствари уместо тужиоца може да ступи у парницу нови тужилац само ако на то пристане тужени.

Лице које ступа у парницу наместо странке мора примити парницу у оном стању у каквом се она налази у тренутку кад у њу ступа.

Претпоставке за допуштеност субјективног преиначења

Zadatak Tužilac je tražio od suda da tuženom naloži predaju u

državinu zemljišne parcele i nedovršene stambene zgrade u kojoj stanuju on i tuženi. U završnoj reči, na poslednjem ročištu, tužilac je zatražio da sud utvrdi njegovo pravo svojine na prvom spratu zgrade i da naloži tuženom da prestane da ga uzmenirava u mirnom vršenju prava svojine. Sud je usvojio zahtev onako kako ga je tužilac formulisao na poslednjem ročištu. ◦ Da li je tužba preinačena? ◦ Kako biste postupili da ste sudija?

Zadatak Tužilac je podigao tužbu kojom je tražio isplatu duga i

kao tuženog označio preduzeće “Transjug” iz Surdulice, koje je pre podizanja tužbe prestalo da postoji. Pošto je od samog tužioca saznao da tuženi ne postoji, sud mu je naložio da otkloni nedostatak u tužbi. Tužilac je kao pravnog sledbenika označio preduzeće “Vlasina”. Na ročištu za glavnu raspravu zastupnik “Vlasine” izjavio je da ovo preduzeće nije pravni sledbenik “Transjuga” i priložio izvod iz Registra. ◦ Da li je dopušteno preinačenje tužbe ako u vreme

preinačenja ne postoji prvobitno tužena stranka? ◦ Da li je zastupnik “Vlasine” pristao na preinačenje? ◦ Koje sredstvo odbrane koristi zastupnik “Vlasine”? ◦ Koju biste odluku doneli da ste sudija?

Povlačenje tužbe

Povlačenje tužbe Povlačenje tužbe

Član 196 Tužilac može povući tužbu bez pristanka tuženog

pre nego što se tuženi upusti u raspravljanje o glavnoj stvari.

Tužba se može povući i docnije, sve do zaključenja glavne rasprave, ako tuženi na to pristane. Ako se tuženi u roku od 15 dana od dana obaveštenja o povlačenju tužbe ne izjasni o tome, smatraće se da je pristao na povlačenje.

Povučena tužba smatra se kao da nije ni bila podnesena i može se ponovo podneti.

Fikcije o povlačenju tužbe

Ako tuženi ne uredi tužbu Ako tuženi ne plati aktorsku kauciju Ako preinači tužbu promenom tužbenog osnova, a raniji

zahtev ne istakne kao eventualni Ako tužilac ne dodje na pripremno ročište, a tuženi ne

predloži da se raspravlja u njegovom odsustvu Ako sa ročišta za glavnu raspravu neopravdano izostanu

obe stranke ili odbiju da raspravljaju pred sudom Ako se ne traži donošenje dopunske presude u pogledu

zahteva o kome sud nije odlučio Pomirenje supružnika Odricanje od tužbenog zahteva u parnicama u kojima

nije dopušteno odricanje ...

Odricanje od tužbenog zahteva

Povlačenje tužbe Odricanje od tužbenog zahteva Sličnosti i razlike Dopuštanost odricanja Granice dispozicije

Član 3 st. 3. ZPP Sud neće dozvoliti raspolaganja stranaka koja su u

suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom, pravilima morala i dobrim običajima.

Dejstvo odricanja od tužbenog zahteva

Opozivanje izjave o odricanju od tužbenog zahteva

Odricanje od tužbenog zahteva

Zadatak U nedeljniku “Evropa” od 24. januara 2008. objavljena je sledeća

vest: Ministar pravde i ministar finansija potpisali su 11. januara 2008.

sporazum sa štrajkačkim odborima ratnih vojnih rezervista iz sedam nerazvijenih opština. Njime je regulisano da Vlada RS isplati pomoć nerazvijenim opštinama u ukupnom maksimalnom iznosu od dve milijarde dinara, i to u šest mesečnih rata. Kriterijume za raspodelu novčane pomoći izradiće zajedničke komisije predstavnika lokalnih samouprava i štrajkačkih odbora. Jedinstven kriterijum za sticanje prava na dobijanje pomoći je dostavljanje pravosnažne presude donete na osnovu odricanja od tužbenog zahteva podnetih od strane vojnih rezervista iz navedenih opština pred nadležnim sudovima Republike Srbije.

Komentarišite odricanje od tužbenog zahteva s aspekta njegove dopuštenosti

Zadatak

Sud je dobio podnesak sledeće sadržine: “U ovoj pravnoj stvari tražio sam da mi

tuženi isplati 200.000 dinara zajedno sa zakonskom zateznom kamatom, počev od dana podizanja tužbe. Izjavljujem da se odričem svog prava na kamatu”

Kakva je priroda ove izjave? Kako sud treba da postupi?

Zadatak Pošto je saznao za rezultate veštačanje u

parnici za osporavanje vanbračnog očinstva, tuženi je izjavio da se odriče svog tužbenog zahteva.

Sud je doneo presudu na osnovu odricanja kojom je odbio zahtev tužioca. ◦ Da li je zakonita odluka suda? ◦ Kako je sud trebalo da postupi?

Dostavljanje tužbe tuženom

Rok za dostavljanje tužbe tuženom Dejstva dostavljanja tužbe tuženom

◦ Materijalnopravna dejstva ◦ Procesna dejstva

Litispendencija Zabrana dvostruke litispendencije Posledice dvostruke litispendencije Litispendencija pred stranim sudom

Zadatak

Tužilac je u tužbi tražio naknadu zakupnine za jul i avgust 2017. Tuženi je pokrenuo novu parnicu pred nadležnim sudom i tražio da sud utvrdi da je ugovor o zakupu prestao da postoji.

Da li je dopušteno vođenje kasnije pokrenute parnice?

Zadatak

Tužilac je tužbom tražio plaćanje duga od 100.000 dinara. Nakon što je parnica počela da teče, tužilac je cedirao svoje potraživanje. Cedent je podigao novu tužbu protiv tuženog iz ranije parnice.

Kako treba da postupi sud pred kojim je cedent pokrenuo parnicu?

Zadatak B.B. je tražio da se utvrdi nepunovažnost

ugovor o zajmu. Posle dostavljanja tužbe, tuženi M.M. podigao je tužbu kojom je tražio da sud naloži B.B. da mu isplati 100.000 dinara po osnovu ispunjenja obaveze iz ugovora o zajmu, sa ugovorenom kamatom, počev od dana zaključenja ugovora, do konačne isplate.

B.B. je istakao prigovor listispendencije? Da li ima igleda da B.B. uspe sa svojim

prigovorom?

Zadatak

Tužilac je tražio da sud utvrdi punovažnost ugovora.

Po dostavljanju tužbe tuženom, tuženi je podigao tužbu kojom je tražio da sud utvrdi da ugovor nije punovažan.

Kako treba da postupi sud pred kojim je istaknuta tužba za negativno utvrđenje?

Ako obe presude budu donete, koja će važiti?

Zadatak

Odbrana od tužbe

Procesno ponašanje tuženog Procesnopravna odbrana

Cilj Sredstva

Materijalnopravna odbrana Cilj Sredstva

Procesnopravna odbrana

Procesni prigovori – ne sprečavaju razvoj postupka

Aktorska kaucija Imenovanje prethodnika

Materijalnopravna odbrana

Osporavanje činjeničnih navoda ◦ Obično oporavanje ◦ Protivtvrđenje

Pobijanje pravnog osnova Materijalnopravni prigovori

◦ Prigovori protiv punovažnog nastanka prava ◦ Prigovori protiv sadašnjeg ostvarivanja prava ◦ Prigovori protiv konačnog ostvarivanja prava

Protivzahtevi

Zadatak Tužilac AA tužbom traži novčanu naknadu štete u iznosu od 200.000

dinara, zasnivajući zahtev na činjenici da je u njegov parkirani automobil u kome se nalazio, udarilo vozilo BMW reg. br. BG 100-100,

da su mu tim nanete teške telesne povrede i da je tuženi BB kao vlasnik tog vozila dužan da mu naknadi štetu.

Tuženi B u odgovoru na tužbu navodi sledeće: a) da sud kome je podneta tužba nije mesno nadležan da sudi u ovoj

parnici b) da je tačno da se odigrao ovaj saobraćajni udes, da tužioca jeste

udarilo vozilo BMW reg. br. BG 100-100 i da je tuženi vlasnik tog vozila, ali da nije tačno da su tužiocu nanete teške, već su mu nanete lakše telesne povrede;

c) da je tuženi u dobroj veri zaključio pre spora sa tužiocem vansudsko poravnanje i da mu je po tom poravnanju isplatio ovu naknadu štete u celosti;

d) da je tuženom u ovom udesu oštećeno vozilo, te prigovorom ističe i zahtev da sud odlukom prebije potraživanje tuženog na ime naknade štete zbog oštećenja na vozilu do iznosa od 200.000 dinara sa potraživanjem tužioca, ako nađe da je tužbeni zahtev osnovan.

Navedite koja ODBRAMBENA SREDSTVA tuženi ovde koristi:

Odgovor na tužbu

Forma odgovora na tužbu Rok za odgovor na tužbu Sadržina odgovora na tužbu Odgovor mora biti kvalifikovan (čl. 284)

◦ Procesni progovori ◦ Izjašnjenje o tužbenom zahtevu ◦ Ako zahtev osporava i traži njegovo odbijanje, mora

navesti činjenice i dokaze na kojima zasniva ovaj svoj zahtev

Propuštanje odgovora na tužbu Fikcija o propuštanju odgovora na tužbu

Novi zahtevi za presudu u toku parnice

Protivtužba Medjupredlog za utvrđenje Prigovor protivtražbine radi prebijanja